БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ књига 4 ОПШТИ ДЕО

ТЕМПУС 158781, КЊИГА 4, ЈУН 2012.
2.1. Подела запаљивих и горивих материја
Подела запаљивих и сагорљивих чврстих и течних материјала и гасова
има више, а свака извршена подела има у пракси и своју функционалност.
Пожарна опасност једне сагорљиве материје зависи првенствено од њене
запаљивости, па према томе се и разликују следеће категорије [3-5]:
самозапаљиве материје које и без спољашњег довођења енергије или
паљења могу да се упале, као нпр бели фосфор.
Лакозапаљиве материје које се лако уплае од варнице, ужарене цигаре
или неког сличног слабог извора паљења. У дату групу материја
спадају ацетилен, сумпоругљеник, каучук итд.
Нормално запаљиве материје су оне за чије је паљење потребан нпр.
пламен шибице. Овој групи припада већина сагоривих материја.
Последњу групу чине тешко запаљиве материје за које није довољан
пламен, већ је потребан већи извор паљења, нпр. лет лампа. Један од
представника ове групе је кокс.
Горивост је особина материјала да он, ако је изложен стандардном
порасту температуре у предвиђеном простору, изазива појаве на основу којих се
врши његова класификација. Једна од најопштијих подела је извршена у односу
на стабилност сагоревања разврстана је у три класе [3-5]:
Тешко сагорљиве материје које горе малом брзином и само уз услов
сталног довођења топлоте са стране. Типични предсатвникове групе
материја је чиста вуна.
Нормално сагорљиве материје које после паљења горе малом брзином.
Типични предсатвници су дрво (дебље од 2 mm), угаљ итд.
Лако сагорљиви материјали који горе после паљења великом брзином
и исто тако великом брзином преносе и шире велике количине топлоте
ка околини. Представници ове групе су вата, лакирани папир, слама и
већина запаљивих гасова и течности.
Дата подела је условна, јер постоје материје које под одређеним условима
сагоревају, мада фактички припадају групи незапаљивих материја. За разлику од
поменутог стандарда, којим се материје у погледу запаљивости деле на гориве и
негориве, у пракси је, са аспекта превентивне заштите од пожара, уобичајена је
њихова подела на основу запаљивости.
Подела материја према агрегатном стању и другим хемијским особинама
регулисана је стандардом JUS З.00.005 ("Службени лист СФРЈ", бр. 31/79.). Овим
стандардом материје се према агрегатном стању, на собној температури од 20 и
при нормалном притиску од 101325 Pa деле на:
гасовите материје
течне материје, и
чврсте материје.
85