БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ књига 4 ОПШТИ ДЕО

ТЕМПУС 158781, КЊИГА 4, ЈУН 2012.
На утврђивање и класификовање зона опасног простора утичу многи
фактори као што су физичко - хемијске особине експлозивне материје чије се
присуство очекује у радној средини, технологија производње, проценат губитака,
статистичка процена броја грешака (кварова) и њихово време трајања, врста
присутне вентилације, ружа ветрова за отворени простор, као и други фактори
специфични за поједине процесе производње, услови метеоролошке тишине
(струјање ветра испод 0,5 m/s) и итд [6,7].
У пракси се следећи простори собично не класификују као зона
опасности:
Простори који поседују вентилацију одговарајућег квалитета у којима
се налази затворени цевовод са запаљивим флуидима који се одржава
на одговарајући начин;
Простори са слабијом вентилацијом у којима се налазе цевоводи без
вентила, прирубница и других елемената који су дефинисани као
извори опасности;
Простори у којима су запаљиви материјали ускладиштени у
одговарајућим херметички затвореним посудама.
3.1. Зоне опасности гасова и пара запаљивих течности
Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима [8]
дефинише запаљиве течности, као течности или смеше течности без или са
суспендованим или раствореним чврстим материјама које на температури од
50 о С имају притисак паре испод kp/cm 2 , а чије се паре пале у погодном односу са
ваздухом и у присуству пламена или варнице. Запљиви гасови су, материје које
се под температуром од 15 о C и притиском од 760 mm Hg налазе у гасовитом
стању, а производе се и стављају у промет као компримирани, претворени у
течности или растворени под притиском.
Зоне опасности представљају категорију експлозивно опасног простора
према вероватноћи да се у њему појаве експлозивне смеше. У том смислу,
простор се на основу вероватноће дели у четри категорије: зона 0, зона 1, зона 2
и неопасан простор [5,6,9]. Простор у коме експлозивна смеша постоји трајно
или се појављује често или је њена појава не сувише честа, али је трајање дуже,
назива се зоном 0 опасности. Може се приближно рећи да временски
критеријум зоне 0 представља присуство смеше од 100 и више сати годишње.
Зона 1 опасности је простор у коме смеша не постоји трајно нити је
учесталост њеног постојања велика, али се она ипак може очекивати и у
нормалним погонским ситуацијама. Ово одговара постојању смеше у трајању од
1 до 100 сати годишње.
Ако је вероватноћа постојања експлозивне смеше само у ненормалним
погонским ситуацијама, овакав простор квалификује се као зона 2 опасности.
Њој одговара временски критеријум егзистенције смеше од мање од 1 сат
годишње. Изглед једне знака за означавање опасности од пожара и експлозије
приказан је на слици 2. У угроженим просторима су често потребне посебне мере
предострожности, као што је забрана приступа отвореним пламеном, забрана
87