БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ књига 4 ОПШТИ ДЕО

ТЕМПУС 158781, КЊИГА 4, ЈУН 2012.
3. ЗАКОНСКА НОРМАТИВНА ОГРАНИЧЕЊА КАО МЕРА ЗА
ПОВЕЋАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ВОЗАЧА
МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Ограничења радног времена у Европском законодавству прописана су
директивом 2002/15/ЕЗ Европског парламента и Савета од 11. 03. 2002. о
организацији лица чије је основно занимање превоз путника и робе. Овом
директивом се свим возачима и возачима - власницима ограничава максимално
радно време [4].
Према овој Директиви возач је сваки радник који чини део превозног
особља, укључујући и приправнике и почетнике, а који је у служби предузећа
које обавља друмски превоз путника или робе као јавни превоз или превоз за
сопствене потребе.
Сврха Директиве 2002/15/ЕЗ је да се обезбеде минимални захтеви у
погледу организације радног времена, како би се побољшала безбедност и
здравље возача у друмском превозу, као и да би се побољшала безбедност
саобраћаја и изједначили услови конкуренције. Ова директива се примењује на
возаче запослене у фирмама основаним на територији држава чланица ЕУ, који
учествују у друмском превозу који је обухваћен Уредбом бр. 3820/85 од
20.12.1985. о усклађивању одређених прописа социјалног законодавства који се
односе на друмски транспорт.
У Директиви 2002/15/ЕЗ радно време возача је дефинисано као време од
почетка до краја рада, током кога се возач налази на свом радном месту, на
располагању послодавцу, а извршава своје задатке или активности:
управљање возилом;
утовар и истовар;
пружање помоћи путницима да се укрцају и искрцају из возила;
нега и одржавање возила.
Чланом 4. Директиве 2002/15/ЕЗ максимално недељно радно време
возача је ограничено на следећи начин:
Просечно недељно радно време је ограничено на 48 часова. Максимално
недељно радно време може се продужити на 60 часова, само ако током четири
месеца није премашено просечних 48 часова недељног радног времена.
У националном законодавству не постоји акт који прописује максимално
радно време возача, већ се користи Закон о раду којим су дефинисана
ограничења радног времена запослених [5].
Пуно радно време је дефинисано чланом 50. Закона о раду и износи 40
часова недељно. Општим актом може да се утврди радно време краће од 40
часова недељно, али не краће од 36 часова и при том запослени остварује сва
права из радног односа као да ради са пуним радним временом.
У табели 2. дате су основне разлике између одредби европског и
националног законодавства.
39