GM 138 POSLOVNA OTPORNOST

Specijalno izdanje:
Business Resilience
Poslovna otpornost
ISSN 1821 - 4177

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
GM Business & Lifestyle
Specijalno izdanje:
Business Resilience
Direktor
Zoran Kovačević
Glavna i odgovorna urednica
Vesna Kovačević
Urednica rubrike Putovanja
Nina Kovačević
Saradnici
dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,
dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov,
dr. Vladimir Sakač, dr Zvezdan Horvat,
mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,
dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić,
Ashok Murty, Vladimir Majstorović,
Goran Kastratović, prof. dr Dragica Tomka,
mr Milenko D. Đurić, Nebojša Carić, D
ušan Katilović, Bo ris Vukić,
dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,
prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,
Sne ža na Mol do van Mi lo še vić,
mr Dejan Miletić, Predrag Milićević
Prelom & Design
Veljko Kovačević
Video & Editing
Veljko Kovačević
Kontakt
tel: (+381 11) 3771-610
e-mail: redakcija@gmbusiness.biz
www.gmbusiness.biz
Online izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005
GM Business & Lifestyle / glavni i
odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,
br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)
: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD
Sistem). - 27 cm
ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle
COBISS.SR-ID 127672844
Poslovna otpornost
ISSN 1821 - 4177
PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
Asseco SEE
Check Point Software Technologies Ltd.
Datalab
Globema
HMD
IBM SEE
IDC
Ingram Micro
Kaspersky Lab
Microsoft
Mondist
Oracle
PRIM'X
Retarus
SAP
Schneider Electric
VMware
Zebra Systems
IISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Di gi tal na re zi li jent nost
– no vi zah tev za
zaš ti tu i uspeh pred u ze ća
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Od svih vr li na ko je mo že mo na u či ti, ne ma ko ri sni je vr li ne,
ni ti bit ni je za op sta nak i za po bolj ša nje kva li te ta ži vo ta, od
spo sob no sti tran sfor mi sa nja po teš ko ća u pri ja tan iza zov.
Mi ha li Cik zent mi ha lji, ma đar sko-ame rič ki psi ho log, ova ko go vo ri o re zi li jent no sti. Re zi lijent
nost pred sta vlja spo sob nost oso be da se us peš no pri la go di stre su, pro ble mi ma i ne pri jatnim
ži vot nim si tu a ci ja ma. Re zi li jent ne oso be ne vi de pro blem kao pre pre ku, već kao pri li ku za
raz voj. Ko li ko je on da po slov na re zi li jent nost bit na u da naš nje vre me? Po go di li ste – vr lo bit na.
U
2021. go di ni, kom pa nije
ši rom sve ta po ku ša vaju
da svo je po slo va nje prila
go de po slov nim iza zo vi ma, da isko
ri ste po ten ci jal di gi ta li za ci je ka ko
bi ubr za le svo je po slov ne ope ra ci je
i au to ma ti zo va le ih, i u tom pro cesu
br zo is ko ri sti le no vo na sta le uslove
kao svo ju pred nost. IDC je sproveo
is tra ži va nje tr žiš ta ka ko bi smo
pro ce ni li uti caj ovih pri o ri te ta na IT
po troš nju i re zi li jent nost or ga ni zaci
ja. Pre ma re zul ta ti ma is tra ži va nja u
19 ze ma lja, na or ga ni za ci ja ma sa više
od 500 za po sle nih, fo kus je prome
njen sa kri znog upra vlja nja (ko je
je bi lo ak tu el no na sa mom za čet ku
pan de mi je) na du go roč nu re zi li jentnost
kom pa ni ja i in sti tu ci ja; ta ko re ći
fo kus je sa da na iz grad nji okru že nja
či ja je svr ha kon stan tan rast, efi kasnost,
pro duk tiv nost i ino va ci je. Na
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

dru gom me stu se naš lo „una pre đenje
ko ri snič kog is ku stva“ i „za dr žava
nje po sto je ćih ko ri sni ka“, što poka
zu je ja snu ten den ci ju za iz gra điva
njem čvr stog te me lja kom pa ni je
ka ko bi se osi gu ra lo is pu nje nje potre
ba kli je na ta.
Na ko ji na čin se
re zi li jent nost kao veš ti na
mo že raz vi ti?
Pre ma knji zi Eri ka Grej ten sa „Rezi
li jent nost – teš ko ste če na mudr
ost za bo lji ži vot“ (Re si li en ce:
Hard-Won Wis dom for Li ving a Better
Li fe, Eric Gre i tens), re zi li jent nost
se ne raz vi ja ka da čo vek raz miš lja
sam sa so bom. Na pro tiv, ovu vr linu
raz vi ja mo po sma tra ju ći ot porne
oso be kao pri me re oko se be, sarad
njom sa dru gi ma i opo na ša njem
ade kvat nih sti lo va po na ša nja, li derstva
i re zi li jent no sti. Uko li ko ovu
kon sta ta ci ju uve de mo u kon tekst
po slov ne re zi li jent no sti i do da mo joj
aspekt ovo go diš njeg IDC is tra ži vanja,
mo že mo iz vu ći za klju čak da izgrad
nja re zi li jent ne or ga ni za ci je ni
u kom slu ča ju ni je po sao jed ne osobe,
pa čak ni jed nog ode lje nja. Orga
ni za ci je mo ra ju na pra vi ti zna čaj ne
pro me ne u na či nu na ko ji oba vlja ju
svo je osnov no po slo va nje i ope ra cije.
Si lo si unu tar or ga ni za ci je se mogu
pre va zi ći sa rad njom i ukrš ta njem
ne sa mo za po sle nih iz istog ode ljenja,
već i raz li či tih ode lje nja iste orga
ni za ci je. Ključ ni ele men ti uspe ha
uklju ču ju iz grad nju sna žnog upravlja
nja li der stvom i pro jek ti ma. Efi kasna
ko mu ni ka ci ja i upra vlja nje prome
na ma su ta ko đe ključ ni.
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Iako poslovna rezilijentnost umnogo
me za vi si od ljud skog fak to ra i
spremnosti zaposlenih da se uhvate u
koštac sa svakodnevnim izazovima digitalne
transformacije i saradnje među
ode lje nji ma, pro me nu po kre će digitalna
tehnologija, bez obzira na industriju.
Dok IT funkcije vode inicijative
i promene, uloge kao što su finansije
i ope ra ci je su ta ko đe u eks pan zi ji. Šire
nje po lja ovih ulo ga mo že zah te vati
promene u procesima i ulogama zaposlenih.
Mnoge organizacije se bore
da odr že re zul ta te ini ci ja ti va di gi tal ne
tran sfor ma ci je. IDC sto ga pre po ru čuje
ja ča nje sva ke ini ci ja ti ve us po sta vlja­
njem kombinacija strateških, operacionih
i di gi tal nih ključ nih in di ka to ra performansi.
IDC-jev Okvir di gi tal ne
re zi li jent no sti
Za to je IDC sa sta vio pro gram
„Okvir di gi tal ne re zi li jent no sti“ kojim
bi smo iden ti fi ko va li ri zi ke di gital
ne re zi li jent no sti i na gla si li spe cifič
ne teh no loš ke ini ci ja ti ve, pri menje
ne prak se i pro me ne u pro ce si ma
i pro ce du ra ma ka ko bi se po bolj ša la
re zi li jent nost kom pa ni ja. Ovaj program
omo gu ća va bi znis i IT li de ri ma
da raz u me ju me đu sob no po ve za ne
ele men te di gi tal ne re zi li jent no sti i
da pro ce ne ni vo ri zi ka na or ga ni zaci
o nom ni vou.
Po ve zi va njem po slov nih is ho da sa
spe ci fič nim pro jek ti ma i po ve za nim
teh no lo gi ja ma, or ga ni za ci ja ma ovaj
pro gram mo že po mo ći pri oda biru
pro je ka ta u ci lju po bolj ša nja di gital
ne re zi li jent no sti or ga ni za ci je kroz
tri fa ze od go vo ra na kri zu i šest orga
ni za ci o nih di men zi ja. Is po ru či o­
ci teh no loš kih re še nja na ovaj na čin
mo gu pro ce ni ti ka ko nji ho va re še nja
po dr ža va ju kom pa ni je na nji ho vom
pu tu ka di gi tal noj re zi li jent no sti. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Kroz
digitalnu transformaciju
ka
otpornijem poslovanju
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Ot­por­nost – reč či­ja upo­tre­ba be­le­ži eks­po­nen­ci­jal­ni po­rast 2008. go­di­ne ka­da je za­pad­ni
svet po­no­vo po­go­di­la eko­nom­ska kri­za. To ni­je slu­čaj­no, jer ot­por­nost, iz­dr­žlji­vost, sposob­nost
da se na­kon kri­ze ob­no­vi for­ma, sa­dr­žaj i suš­ti­na – ne po­sto­ji bez teš­ko­ća
ko­je će joj od­re­di­ti me­ru. Ka­da je reč o ot­por­no­sti pro­ce­sa u po­slo­va­nju, to je te­ren za ti­he
ju­na­ke ko­ji re­ša­va­ju pro­ble­me iza sce­ne, ču­va­ju­ći kva­li­tet i kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja.
Na pred ni soft ver ski si stemi
mo gu da osve tle i ovaj
pro stor: oni ne pre kidno
una pre đu ju po slov ne pro ce se i
ko ri snič ko is ku stvo kroz di na mič ne
pro me ne zah te va po slo va nja. Ključ­na
vred­nost no­vih soft­ver­skih teh­no­lo­gi­ja
je u nji­ho­vom po­ve­ziva­nju
sa po­slov­nim am­bi­jen­tom i
ci­lje­vi­ma, me­đu ko­ji­ma je ot­pornost
po­slo­va­nja si­no­nim du­go­večnog
uspe­ha.
Kom­pa­ni­ja As­se­co SEE (ASEE) raz­vi­la
je za­o­kru­žen soft­ver­ski si­stem za di­gi­tal­no
po­slo­va­nje ko­ji po­dr­ža­va upra­vlja­nje
do­ku­men­ta­ci­jom, ko­la­bo­ra­ci­ju i op­ti­miza­ci­ju
po­slov­nih pro­ce­sa na bez­be­dan i
tran­spa­ren­tan na­čin. ABC (ASEE Bu­siness
Cor­re­spon­den­ce) sta­vlja pred­nost
no­vih soft­ver­skih teh­no­lo­gi­ja u funkci­ju
ela­stič­no­sti, br­ze in­te­gra­ci­je sa IT
okru­že­njem i jed­no­stav­ne upo­tre­be za
ko­ri­sni­ke. Pred­vi­đen je i brz raz­voj no­vih
soft­ver­skih apli­ka­ci­ja, što ovaj soft­ver
či­ni i „ot­por­nim na bu­duć­nost“ .
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Eks­pe­di­tiv­na uslu­ga kli­jen­ti­ma
ili gra­đa­ni­ma je me­đu naj­ve­ćim
oba­ve­za­ma sva­kog po­slov­nog siste­ma.
To je ose tljiv za da tak, jer je
re ak ci ja tr žiš ta br za, a na kon ku rentnim
tr žiš ti ma je i pi ta nje pre sti ža.
Ko ri sni ci oče ku ju tre nut nu elek tronsku
uslu gu kao stan dard. Ope ra tiv ni
po slo vi mo ra ju bi ti efi ka sni. Da bi se
to po sti glo, As se co obez be đu je zao
kru žen iz bor soft ver skih apli ka ci ja,
kao što su ABC eOf fi ce, ABC eAr chive
i re še nje za op ti mi za ci ju po slovnih
pro ce sa (BPM), na za jed nič koj
platformi. Softverski sistem je spreman
za ubr zan raz voj po slov nih aplika
ci ja u sva koj spe ci fič noj pri vred noj
gra ni. Op ti mi za ci ja po slov nih proce
sa i au to ma ti za ci ja se pro sti ru do
de ta lja to ka ko la bo ra ci je, pred me ta
i za da ta ka. Na taj na čin, si stem apstra
hu je kom plek snost dok ra ste efika
snost u glav noj de lat no sti.
ASEE ABC
Nu žnost obez be đi va nja kon ti nui
te ta po slo va nja ne ret ko do vo di do
su ko ba sa že­ljom da se in­ve­sti­cije
do­bro kon­tro­li­šu i zaš­ti­te, ka ko
pret hod ne ta ko i ak tu el ne. Kroz podrš
ku svet skim stan dar di ma, otvo rene
pro to ko le, kao i pro to ko le za koriš
će nje vo de ćih cloud ser vi sa, ASEE
ABC je po go dan za in te gra ci je u posto
je će IT okru že nje. Uz brz raz voj i
ela stič nu teh no lo gi ju, na red ni projek
ti za una pre đe nje efi ka sno sti poslo
va nja će se ostva ri ti bez iz ne nađe
nja, sa bo lje is ko riš će nim vre menom
i sred stvi ma.
Stan dar di za ci ja nu di još je dan dobi
tak, a to je usa­gla­še­nost upravlja­nja
in­for­ma­ci­ja­ma sa za­konskom
i in­du­strij­skom re­gu­la­ti­vom.
Po red in ve sti ci ja, pa žlji vo se šti te i
svi po da ci ko ji te ku kroz po slov ne
si ste me, či ji vla sni ci su če sto kli jenti
i spolj ni ko ri sni ci. Do ma ća re gu lati
va za elek tron sko kan ce la rij sko poslo
va nje i elek tron sko pla ća nje nagla
ša va in for ma ci o nu bez bed nost,
uslu ge od po ve re nja i zaš ti tu po data
ka o lič no sti, a ISO stan dar di na
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

me đu na rod nom ni vou usa gla ša vaju
ovu ose tlji vu oblast. Za to je važna
stan dar di za ci ja - ali je pre sudan
i do da tan iz bor pre ci znih pode
ša va nja zaš ti te, kon tro le i vi dlji vosti
in for ma ci ja. Prav noj ili fi nan sij skoj
slu žbi ra zno rod nih or ga ni za ci ja često
su po treb ni po da ci ko ji na sta ju
u osnov noj gra ni po slo va nja - ka ko
ope ra tiv ni ta ko i ar hi vi ra ni. Si­stem
ABC je raz­vi­jen sa sveš­ću o zna­čaju
tran­spa­ren­to­sti po­da­ta­ka i kola­bo­ra­ci­je
sa in­ter­nim i eks­ter­nim
ko­ri­sni­ci­ma, na pri­mer re­vi­zo­rom,
mi­ni­star­stvom, upra­vom ili Narod­nom
ban­kom Sr­bi­je.
Ka ko soft ver ski si stem pre u zi ma
bri gu o upra vlja nju in for ma ci ja ma u
di gi tal nom i fi zič kom ob li ku od nasta
ja nja kroz ob ra du do is po ru ke, arhi
vi ra nja, pro pi snog uniš ta va nja ili
po nov ne upo tre be, ta ko se za po sleni
fo ku si ra ju na pod ruč je svo je ekper
ti ze i lak še do no se od lu ke, miš
lje nja ili odo bre nja i ostva ru ju ko labo
ra ci ju i dru ge pro ce se uz po drš ku
teh no lo gi je.
Dve stra­ne me­da­lje
Ope­ra­tiv­ni pro­ce­si su sa­mo jed­na
stra­na me­da­lje – ar­hi­vi­ra­nje je
dru­ga. Če sto i na kon ar hi vi ra nja poda
ci za tre ba ju, kao što je, na pri mer,
ban ka ma neo p ho dan skup po da taka
o kli jen tu ka da on za tra ži kre dit.
Ja sno je da je in te gri tet, od no sno
ažur nost i tač nost po da ta ka, ključa n,
ali je to i vre me po treb no za pro nala
že nje. Za to si stem pred vi đa pri druži
va nje opi snih po da ta ka, tzv. me tapo
da ta ka sva kom for mi ra nom doku
men tu, do si jeu, pred me tu, vi deo
za pi su ili čak i teh nič kom cr te žu, faktu
ri ili sku pu po da ta ka. Ovi opi sni
po da ci či ne sva ku pre tra gu ne sa mo
br žom već i in tu i tiv nom, pri stu pačnom
i jed no stav nom. Ar hi va je ta kođe
pod lo žna dik ta tu za ko na i standar
da, pa je re gu li sa no i po stu panje
u to ku ro ko va ču va nja kao i nakon
is te ka, ra di pot pu nog uniš te nja,
pre meš ta nja ili da ljeg ču va nja ar hi vira
nih in for ma ci ja. Za ri go ro zne potre
be, sva ki po ku šaj iz me ne ar hi vi ranog
po da tka bi će za be le žen za au dit
i mo že da ge ne ri še sva ki put no vu
ver zi ju do ku men ta. Po da ci o de taljnoj
lo ka ci ji fi zič kih ori gi na la do kume
na ta (na či je ču va nje su stva ra o­
ci ar hi ve još uvek oba ve zni u Sr bi ji)
ima ju svo je me sto u soft ver skom siste
mu. Na taj na čin dvoj na pri ro da
do ku me na ta, fi zič ka i elek tron ska,
ne će na ru ši ti kon ti nu i tet po slo va nja.
Na vi dlji voj po vr ši ni, si stem ABC je
lak za upo tre bu, na me njem ko ri snici
ma bez teh nič ke ori jen ta ci je, pristu
pa čan bi lo sa ra ču na ra ili mo bilnih
ure đa ja.
Sa­ve­znik u pro­me­na­ma
Ot­por­nost ne pred­sta­vlja mono­lit­ni
štit pre­ma si­la­ma pro­mene,
već na­pro­tiv, iz­dr­žlji­vost podra­zu­me­va
br­ze, in­te­li­gent­ne ak­cije
i vi­še ste­pe­na slo­bo­de kre­ta­nja
u pri­la­go­dlji­vom si­ste­mu – slič no
kao što je to u spor tu. Pro me ne po
svo joj pri ro di do no se i neš to ne pozna
to, pa je u pro me na ma do bro
ima ti uz se be is ku snog tre ne ra. Io
Ko ri sna adresa:
https://see.as se co.co m/mo re-sec tors/pu blic-tel couti
li ti es/con tent-ma na ge ment/asee-bu si ness-corre
spon den ce-soft wa re-su i te-ab c ­1090/
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Check Point Harmony
najviši nivo bezbednosti
za udaljene korisnike
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Svet kakav poznajemo se promenio, a promenilo se i vaše poslovanje. U ovom novom svetu
osta­ti pro­duk­ti­van zna­či osta­ti po­ve­zan. Mo­ra­te da bu­de­te spo­sob­ni da ra­di­te bi­lo gde, sa svo­jim
mo­bil­nim te­le­fo­nom ili lap­to­pom, i da pri­stu­pa­te bi­lo ko­joj apli­ka­ci­ji. Da bi­ste se od­bra­ni­li od ove
sve ve­će po­vr­ši­ne na­pa­da i sve so­fi­sti­ci­ra­ni­jih ak­te­ra pret­nji, mo­že­te na­sta­vi­ti da do­da­je­te po­jedi­nač­ne
bez­bed­no­sne pro­iz­vo­de. Ali spa­ja­nje po­int re­še­nja osta­vlja vam pra­zni­ne u zaš­ti­ti, fragmen­ti­ra­nu
vi­dlji­vost, kom­plek­san me­nadž­ment i ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti ska­li­ra­nja. Raz­miš­ljaj­te
o Jed­no­stav­nom. Raz­miš­ljaj­te o Bez­bed­nom. Raz­miš­ljaj­te o Har­mony.
Check Po int Har mony je
pr vo u in du stri ji ob je dinje
no bez bed no sno re šenje
za ko ri sni ke, ure đa je i pri stup,
k oj e s p aj a š e s t s ig u rn os n i h p r oiz
vo da ka ko bi pru ži lo bes kom pro­
mi snu zaš ti ti i jed no stav nost svi ma.
Ono šti ti ure đa je i in ter net ko nekci
je od naj so fi sti ci ra ni jih na pa da
isto vre me no obez be đu ju ći Ze ro-
Tr u s t A cc e s s k o rp or at i vn i m a p l i­
ka ci ja ma.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Jed­no­sta­van za ko­riš­će­nje
Objedinjuje šest bezbednosnih proizvoda
za potpunu zaštitu korisnika
i pristupa
Jed­no­sta­van za upra­vlja­nje
Ob je di nje no i in tu i tiv no upra vljanje
ba zi ra no na clo u du
Jed­no­stav­no za ku­po­vi­nu
Sve o bu hvat ni mo del pret pla te po
ko ri sni ku
Ključ­ne mo­guć­no­sti
Har­mony re­še­nja
Check Po int Har mony vam omogućava
da si gur no po ve žete ko ri snike
sa bi lo ko jim re sur som, bi lo gde,
uz mre žnu bez bed nost is po ru če nu
u clo u du ko ju po kre će 11 SA SE servi
sa. Takođe, daje vam mogućnost
da obez be dite kli jen ti ma ze ro-trust
pri stup bi lo ko joj kor po ra tiv noj aplika
ci ji iz veb pre gle da ča (veb apli kaci
ja, ba za po da ta ka, uda lje ni desktop,
SSH uda lje ni ter mi nal).
Omo gu ći te si gur no, br zo i pri vat
no is ku stvo pre tra ži va nja in ter ne ta
uz vo de ću u in du stri ji zaš ti tu unu tar
bra u ze ra za in spek ci ju 100% SSL sao
bra ća ja.
Zaš ti ti te ko ri snič ki e-mail i apli ka ci je
za sa rad nju kao što su Of fi ce 365, MS
Ex chan ge, Te ams, Sha re Po int, One Drive
i G-Su i te.
Spre či te pret nje na ko ri snič kim
ure đa ji ma kom plet nom end po int
zaš ti tom i re še njem za od bra nu od
mo bil nih pret nji
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Do­ka­za­no i te­sti­ra­no
Naj vi ša mo gu ća sto pa blo ki ra nja
pret nji od 99,1% ((NSS Labs 2020
AEP tr žiš ni iz veš taj)
Po­kre­tan po­mo­ću Thre­at Clo­u­da
Iz veš taj o pret nja ma u re al nom vremenu
dobijen od miliona senzora
širom sveta
Fo­ku­si­ran na pre­ven­ci­ju
Ko ri sti vi še od 60 en dži na za preven
ci ju pret nji i AI za spre ča va nje
na pa da pre ne go što se oni de se
Zaš­ti­ta ko­ri­sni­ka od 360°
Har mony šti ti va še ko ri sni ke od
saj ber pret nji ši rom svih vek to ra napa
da, bez ob zi ra da li se ra di o poku
ša ju fi šin ga, zlo na mer nom pri lo gu
e-poš te ili ran som ve ru.
Pa­ket Har­mony pro­iz­vo­da
Har­mony End­po­int – kom­plet­na
zaš­ti­ta kraj­njih ta­ča­ka
Kom­plet­no bez­bed­no­sno re­še­nje
iz­gra­đe­no da zaš­ti­ti ko­ri­snič­ke PC-je i
lap­top ra­ču­na­re od da­naš­njeg slo­ženog
pej­za­ža pret­nji
- Pot pu na end po int zaš ti ta od najne
po sred ni jih pret nji kao što su ransom
ver, fi šing i mal ver
- Naj br ži opo ra vak vam omo gu ćava
da br zo mi ni mi zi ra te uti caj upada
au to nom nom de tek ci jom i odgo
vo rom.
Har mony Brow se- bez bed no
pre­tra­ži­va­nje in­ter­ne­ta
Omo­gu­ći­te si­gur­no, br­zo i pri­vat­no
is­ku­stvo pre­gle­da­nja in­ter­ne­ta pomo­ću
vo­de­će in­du­strij­ske zaš­ti­te u
bra­u­ze­ru za in­spek­ci­ju 100 SSL sa­obra­ća­ja
- spre či te pre u zi ma nje mal ve ra
- spre či te fi šing na pa de i po novnu
upo tre bu kor po ra tiv nih kre denci
ja la
- blo ki raj te pri stup veb saj to vi ma
ko ji su ne pri klad ni pre ma kom pa nijskim
pra vi li ma
Har­mony Email & Of­fi­ce
– obez­be­di­te ko­ri­snič­ke
mejl­bok­so­ve i apli­ka­ci­je
za pro­duk­tiv­nost
Kom­ple­ti­raj­te zaš­ti­tu za Of­fi­ce 365
i G Su i te.
- blo ki raj te so fi sti ci ra ne fi šing napa
de.
- blo ki raj te ma li ci o zne atač men te
isto vre me no da ju ći bez bed ne i či ste
ver zi je u ro ku od ne ko li ko se kun di
- spre či te cu re nje ose tlji vih poslov
nih po da ta ka (DLP).
Har­mony Mo­bi­le – od­bra­na od
mo­bil­nih pret­nji
Osi­gu­ra­va­nje mo­bil­nih ure­đa­ja zapo­sle­nih
da bi se zaš­ti­ti­li kor­po­ra­tivni
po­da­ci ši­rom svih vek­to­ra na­pa­da.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Check Po­int Har­mony End­po­int - sa­vr­še­na zaš­ti­ta
za va­še za­po­sle­ne
Da­nas, vi­še ne­go ikad, si­gur­nost na ra­ču­na­ru igra ključ­nu ulo­gu u omo­gu­ća­va­nju slo­je­vi­te i pot­pu­ne zaš­ti­te
pri ra­du na da­lji­nu. Si­gur­nost na End­Po­in­tu (kraj­nja tač­ka, od­no­sno ko­ri­snič­ki PC, lap­top i sl.) je za­pra­vo je­dan
od naj­va­žni­jih či­ni­la­ca in­for­ma­tič­ke si­gur­no­sti u saj­ber sve­tu. Pre­ma ENI­SA iz­vješ­ta­ju iz 2020. go­di­ne, pre­ko 70%
cyber na­pa­da usme­re­no je upra­vo pre­ma ko­ri­snič­kim ra­ču­na­ri­ma kao kraj­njim tač­ka­ma.
Da naš nje slo že no po slov no okru že nje u ko jem se kom bi nu je rad iz kan ce la ri je i rad na da lji nu, i u ko jem se
za po sle ni po ve zu ju na raz ne jav ne mre že, ose tlji vo je na saj ber pret nje. Har mony End po int je ce lo vi to si gurno
sno re še nje iz gra đe no za zaš ti tu ra ču na ra. Efi ka sno spre ča va pret nje kao što su uce nji vač ki soft ver (mal ver,
ran som ver) i fi šing na pa di s ci ljem kra đe iden ti te ta ili in sta la ci je zlo na mer nog soft ve ra bez va šeg zna nja.
Tri ključ ne funk ci o nal no sti Har mony End po in ta pru ža ju pot pu nu zaš ti tu od ne po sred nih pret nji, ta ko što
rešenje:
1. blo­ki­ra zlo­na­mer­ni soft­ver ko ji do la zi iz veb pre gled ača ili pri lo ga e-poš te, bez uti ca ja na pro duk tiv nost
korisnika
(Sva ka da to te ka pre u ze ta od stra ne ko ri sni ka pu tem veb bra u ze ra ša lje se u Check Po int Sand bo xing cloud
na tzv. Thre at Emu la tion ko ji pro ve ra va sa dr ži li zlo na mer ni soft ver. Da to te ke se ta ko đe mo gu sa ni ra ti po mo ću
po stup ka eks trak ci je pret nje – teh no lo gi je pro ve re ak tiv nog sa dr ža ja unu tar da to te ke ili do ku men ta, te re konstruk
ci je sa dr ža ja do ku men ta u da to te ci za is po ru ku na si gu ran i očiš ćen sa dr žaj).
2. osi­gu­ra­va zaš­ti­tu od iz­vo­đe­nja ran­som­ve­ra, zlo­na­mer­nog soft­ve­ra i fi­le-less na­pa­da (bez ski da nja
da to te ka), uz tre nut nu i pot pu nu sa na ci ju, čak i u iz van mre žnom na či nu ra da
(Na kon što su ano ma li ja ili zlo na mer no po na ša nje ot kri ve ni, end po int bi hej vi o ral na zaš ti ta blo ki ra i sa ni ra
ce li la nac na pa da bez osta vlja nja zlo na mer nih osta ta ka. An ti-Ran som wa re iden ti fi ku je ran som ver po na ša nja
kao što su zlo na mer na en krip ci ja da to te ka ili po ku šaj kom pro mi to va nja si gur no sne ko pi je OS-a, te na si gu ran
na čin vr ši po vrat da to te ka ši fri ra nih uce nji vač kim soft ve rom. Har mony End Po int ko ri sti je din stve ni šti će ni i
ogra đe ni pro stor lo kal no na ra ču na ru ko ji je do stu pan sa mo Chec kPo int pro ce si ma - u slu ča ju da zlo na mer ni
soft ver po ku ša da iz vr ši bri sa nje „sha dow“ ko pi je, ure đaj ne će iz gu bi ti ni ka kve po dat ke.
3. šti­ti od kra­đe iden­ti­te­ta (Phis hing Pro tec tion )
(Spre či te kra đu ko ri snič kih pri stup nih po da ta ka po mo ću ze ro-phis hing teh no lo gi je ko ja iden ti fi ki je i blo ki ra
ko riš će nje veb stra ni ca za kra đu iden ti te ta u re al nom vre me nu. Veb stra ni ce se pre gle da ju i, ako se utvr di da su
zlo na mer ne, ko ri sni ku je blo ki ra no uno še nje pri stup nih po da ta ka. Re še nje čak šti ti i od pret hod no ne po zna te
veb stranice prilikom upotrebe korporativnih pristupnih podataka.
- sve o bu hvat na zaš ti ta svih ra njivo
sti apli ka ci ja, mre že, OS-ova i uređa
ja
- jed no stav no upra vlja nje: Harmony
Mo bi le se sa vr še no ukla pa u
va še po sto je će mo bil no okru že nje
br zom im ple men ta ci jom i ska li ranjem
- user fri endly: šti ti ure đa je bez
uti ca ja na ko ri snič ko is ku stvo ili privat
nost
Har­mony Con­nect – bez­bed­no
po­ve­ži­te ko­ri­sni­ke bi­lo gde
Har­mony Con­nect re­de­fi­ni­še SA­SE
(Se­cu­re Ac­cess Ser­vi­ce Ed­ge) olak­ša­vanjem
po­ve­zi­va­nja bi­lo kog ko­ri­sni­ka ili
ogran­ka sa bi­lo ko­jim re­sur­som, bi­lo gde,
bez ugro­ža­va­nja bez­bed­no­sti. Za­hva­ljuju­ći
11 bez­bed­no­snih ser­vi­sa is­po­ru­če­nih
u clo­u­du, Har­mony Con­nect nu­di bezbed­nu
i br­zu lo­kal­nu ko­nek­ci­ju bi­lo gde.
- Pri­stup bez kli­jen­ta – pru ža za poslenima
i kontraktorima bezbedan i lak
pri stup bi lo ko joj kor po ra tiv noj apli kaci
ji (uklju ču ju ći veb apli ka ci je, ba ze poda
ta ka, uda lje ne desk to pe i SHH udaljene
terminale) uz jednostavan pristup
na lik Sa aS-u iz bi lo kog veb pre gle dača
i bi lo kog ure đa ja (čak mo bil nog ili
kuć nih ra ču na ra).
- Pri­stup ba­zi­ran na kli­jen­tu – kori
sti VPN agen ta za pru ža nje pu nog
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

pri stu pa mre žnog slo ja kor po ra tivnim
mre ža ma i apli ka ci ja ma.
Re­zi­me
Check Po int Har mony je pr vo u
in du stri ji ob je di nje no re še nje za kori
sni ke, ure đa je i pri stup ko je spa ja
šest pro iz vo da ka ko bi svi ma pru ži lo
bes kom pro mi snu si gur nost i jed nostav
nost. Ono šti ti ure đa je i in ter net
ko nek ci je od naj so fi sti ci ra ni jih na pada
isto vre me no obez be đu ju ći Ze ro-
Trust pri stup kor po ra tiv nim apli ka cija
ma – sve u jed nom re še nju ko je je
jed no stav no za upo tre bu, upra vljan
je i ku po vi nu.
Uz Har mony va ši ko ri sni ci do bi jaju
isti ni vo zaš ti te bez ob zi ra na to
gde se na la ze, apli ka ci je ko ji ma pristu
pa ju ili ure đa je ko je ko ri ste. Re šenje
šti ti od svih saj ber pret nji, ši rom
svih vek to ra na pa da, bi lo da je reč o
po ku ša ju fi šin ga, ma li ci o znim pri lozi
ma uz e-poš tu ili ze ro-da y ran somve
ru. Po kre tan re vo lu ci o nar nim AI
en dži ni ma i naj op se žni jom mre žom
iz veš ta ja o pret nja ma, Har mony zau
sta vlja na pa de pre ne go što se oni
do go de. Io
Na u či te vi še o re še nju Har mony i
pri ja vi te se za de mo.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Imperativ otpornosti
u savremenom dobu
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Svet pro la zi kroz sve br žu, ne pred vi di vu i do sa da ne vi đe nu pro me nu. I po red to ga, u ve ći ni in dustri
ja po sto ji mno go kom pa ni ja ko je su i da lje upor no fo ku si ra ne na krat ko roč nu za ra du, obič no
pod pret po stav kom usta lje nih uslo va po slo va nja. Ak tu el na zdrav stve na kri za bi la je zna ča jan
pod set nik na po tre bu za no vim pri stu pom.
Do­ga­đa­ji sa ko­re­ni­tim prome­na­ma
sve su češ­ći i manje
pred­vi­di­vi. U bu­duć­nosti,
oni­će se od­vi­ja­ti sa­mo br­že, ali
na ra­zno­vr­sni­je na­či­ne, a di­gi­tal­na i
teh­no­loš­ka re­vo­lu­ci­ja mo­ra­će to­me
da se prilogode.
Stoga, kako bi napredovale u narednoj
deceniji, kompanijama je potreb
no br zo adap ti ra nje na po slovne
ne­pri­li­ke iskorišćavanjem di­gi­talnih
usluga, ali i unošenjem promena
u poslovne procese, što je preduslov
za razvoj otornosti poslovanja. Kako
bi rutinske zadatke koji se ponavljaju,
a pri tom od u zi ma ju vre me, opti
mi zo va li, au to ma ti zo va li i ubr za li,
mno­ga pred­u­ze­ća po­se­žu za rešenjima
kao što je PANT HEON Wor kFlow.
Šta je po slov na ot por nost
i po če mu se raz li ku je od
kon ti nu i te ta po slo va nja ili
opo rav ka od ka ta stro fe?
Po slov na ot po r nost od go va ra na
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

sve vr ste ri zi ka sa ko ji ma se kom pani­ja
su­o­ča­va, od in­ter­net pret­nji, do
pri rod ne ka ta stro fe i mno gih drugih.
Kon ti nu i tet po slo va nja sa da je
po ti snut ši rim pri stu pom po slov noj
ot por no sti ko ja ob u hva ta upra vljanje
kri za ma i kon ti nu i tet po slo va nja
u kul tu ro loš ki pri stup jed ne kom pani­je.
Pre­kla­pa­nje raz­li­či­tih kon­ce­pata
po slov ne ot por no sti, kon ti nu i te ta
po slo va nja i opo rav ka od ka ta stro fe
mo­že da bu­de zbu­nju­ju­će.
Pre­ma vi­đe­nju jed­ne od če­ti­ri najve­će
svet­ske re­vi­zor­ske kom­pa­nije
– PWC-u (Pri ce wa ter ho u se Co o­
pers) – poslovna otpornost se temelji
na principima kontinuiteta poslovanja,
ali je više strateški pristup upravljanju
rizikom, koji integriše mnoge discipli
ne u je din stve ni skup in te gri sa nih
pro­ce­sa i pri­la­go­đen je zah­te­vi­ma poje­di­nač­ne
or­ga­ni­za­ci­je.
Zaš to po slov na ot por nost?
Sve or­ga­ni­za­ci­je, bi­lo ko­je ve­li­čine
ili ti­pa, bi­lo gde u sve­tu, su­o­ča­vaju
se sa ši ro kim spek trom ri zi ka koji
bi mo­gli du­go­roč­no da im na­ne­su
šte­tu, od nov­ča­ne ka­zne do re­pu­tacij
ske šte te:
- pri rod ne ka ta stro fe
- eko­nom­ski poremećaji i tur­bulen­ci­je
na tr­žiš­tu
- in­ci­den­ti i poremećaji po­ve­za­ni
sa te ro ri zmom
- saj ber kri mi nal i saj ber te ro ri zam
- gra­đan­ske van­red­ne si­tu­a­ci­je, štraj-­
kovi i protesti
- pan de mij ske pret nje po put CO­
VID-a, uključujući SARS i ptič­ji grip
- pro pu sti u is pu nja va nju uslo va
- re­me­ti­lač­ki teh­no­loš­ki na­pre­dak
- teh no loš ki kva ro vi
- pre kid lan ca snab de va nja
Stra te gi ja po slov ne
ot por no sti
Da bi se osi gu ra la ot por nost orga­ni­za­ci­je
na ove raz­li­či­te ri­zi­ke, od
ključ­ne je va­žno­sti po­sto­ja­nje strate
gi je ot por no sti po slo va nja ko ja bi
tre­ba­lo da ima če­ti­ri osnov­na prav­ca:
1. Plan opo rav ka od ka ta stro fe ko ji
omogućava or ga ni za ci ji da se opo ravi
od stvar nih ka ta stro fa
To je po­stu­pak ko­ji omogućava
or ga ni za ci ji da od mah ob no vi svo je
po slo va nje po sle pri rod ne ka ta stro fe
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

ili ka­ta­stro­fe ko­ju je na­pra­vio čo­vek.
Ovo bi mo­gli da bu­du kri­tič­ni IT siste­mi,
in­fra­struk­tu­ra, iz­me­đu osta­lih
re sur sa po treb nih to kom ka ta strofe.
Ne­ke od najčešćih ka­ta­stro­fa pove­za­nih
sa IT-om uklju­ču­ju ne­u­speh
ser ve ra, ne u speh in ter net ve ze, sajber-na
pa de i još mno go to ga. U takvim
slu­ča­je­vi­ma, naj­ve­ća šte­ta je u
gu bit ku po da ta ka. Da do to ga ne bi
doš­lo, kom­pa­ni­je se če­sto od­lu­ču­ju
za re še nja ko ja au to ma ti zu ju pra vljenje
re zer vnih ko pi ja po da ta ka, po put
bac kup re še nja „Si gur na ko pi ja”, u
okvi ru PANT HEON ePo slo va nja, gde
se ba­ze po­da­ta­ka ču­va­ju na uda­ljenoj
si gur noj lo ka ci ji u obla ku.
2. Plan kon ti nu i te ta po slo va nja koji
pla ni ra i uve žba va od go vor na sve
iden ti fi ko va ne i ve ro vat ne ope ra tiv ne
poremećaje
Za raz li ku od pla na opo rav ka od
ka­ta­stro­fe ko­ji je ogra­ni­čen na IT
ope ra ci je u ve zi sa po slo va njem,
plan kon ti nu i te ta po slo va nja ob u­
hva ta sve po slov ne pro ce se. Tu spada
ju ljud ski re sur si, fi nan si je, proiz
vod nja, bez bed nost, in for ma ci o­
na teh no lo gi ja i još mno go to ga.
To zna­či da je plan opo­rav­ka od kata
stro fe sa mo pod skup ši reg pla na
konti nu i te ta po slo va nja.
3. Plan zaš ti te vred no sti ko ji osigu
ra va zaš ti tu vred no sti ak ci o na ra u
ne pred vi di vim vre me ni ma
Ovo je jed na od stva ri ko ja raz liku
je po slov nu ot por nost od kon tinu
i te ta po slo va nja. Plan zaš ti te vredno
sti osi gu ra va zaš ti tu vred no sti akci­o­na­ra
or­ga­ni­za­ci­je u slu­ča­ju pore­me­ća­ja
u po­slo­va­nju. Svi zna­mo
da vred nost ak ci ja ne ke or ga ni za ci je
zna­čaj­no opa­da na­kon što je doš­lo
do ve li ke ili iz ne nad ne ne pri li ke. Dobar
pri mer za to je Yahoo Mail ko ji
je iz­gu­bio mno­go od svo­je po­čet­ne
vred­no­sti kao re­zul­tat če­stih saj­berna
pa da na svo je si ste me. To je dove­lo
do za­bri­nu­to­sti većine ku­pa­ca
ko ji su na kra ju na pu sti li kom pa ni ju
i do ve li do pa da vred no sti kom pa nije.
Ta kve kri ze re ša va ju se stva ra njem
pla na zaš ti te vred no sti.
4. Plan eks plo a ta ci je ko ji omogućava
or ga ni za ci ji da uo či i is kori
sti ko mer ci jal ne mogućnosti ko je
se mo gu uka za ti u vre me zna čaj nih
poremećaja
Ot por nost po slo va nja ne od nosi
se sa mo na ve li ke ne pri li ke i ka tastro­fe.
Ta­ko­đe ob­u­hva­ta spo­sob­nost
uo­ča­va­nja i efi­ka­snog korišćenja sezon
skih ko mer ci jal nih pri li ka. Ne ke
od ovih ko mer ci jal nih pri li ka mo gu
se uka­za­ti u vre­me­ni­ma zna­čaj­nih
poremećaja, po­seb­no za kon­ku­rentske
fir­me. Sto­ga nji­ho­vo uo­ča­va­nje
mo­že pomoći or­ga­ni­za­ci­ji da stekne
kon­ku­rent­sku pred­nost na tr­žiš­tu.
Za sve ovo se pri pre ma raz vi ja njem
i spro­vo­đe­njem pla­na eks­plo­a­ta­ci­je
kao de la ukup ne po slov ne ot por nosti.
Šta vi še, pla no vi eks plo a ta ci je tako­đe
mo­gu pomoći u stva­ra­nju priho
da ko ji se mo gu ko ri sti ti u raz voju
bo ljih pla no va opo rav ka od ka tastro
fe i kon ti nu i tetu po slo va nja.
Ka ko po sta ti ot por ni ja
kom pa ni ja?
Po miš lje nju iz Har vard Bu si ness
Re vi ew ma ga zi na o upra vlja nju, koji
iz da je Har vard Uni ver zi tet, sa CO­
VID-19, kom pa ni je ima ju je din stvenu
pri li ku i po tre bu da pre i spi ta ju
svo je po slov ne mo de le ka ko bi izgra­di­le
veću si­stem­sku ot­por­nost,
po­čev od sledećih šest ak­ci­ja.
1. Tra­ži­te pred­nost u ne­pri­li­ci. Ne
na stoj te sa mo da uma nji te ri zik ili
šte­tu ili ob­no­vi­te ono što je bi­lo, već
te­ži­te stva­ra­nju pred­no­sti u ne­volji
efi­ka­snim pri­la­go­đa­va­njem no­voj
re al no sti.
2. Raz­miš­ljaj­te du­go­roč­no. Kriza
se či­ni tak­tič­kom i ope­ra­tiv­nom
krat­ko­roč­no gle­da­no, ali u du­žim
vre men skim ro ko vi ma, no ve po trebe
i one spo so blje nost kon ku re nata
stva­ra­ju mogućnosti. Kri­ze ta­kođe
mo­gu da bu­du naj­bo­lji iz­go­vor
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

za ubr­za­nje du­go­roč­nih pro­me­na
u tran sfor ma ci ji. Sto ga je jed na od
ključ­nih ulo­ga li­de­ra po­me­ri­ti vremen
ski ho ri zont or ga ni za ci je prema
spo lja.
3. Za­u­zmi­te za­jed­nič­ki po­gled na
rad si ste ma. U sta bil na vre me na, poslo­va­nje
se mo­že sma­tra­ti mak­si­mizi
ra njem per for man si sa da tim poslov
nim mo de lom u da tom kontek­stu.
Ot­por­nost se, pak, ti­če toga
ka­ko se od­no­si iz­me­đu kom­po­nena­ta
preduzeća ili iz­me­đu preduzeća
i nje go vog kon tek sta me nja ju pod
stre som. Po treb no je si stem sko razmiš
lja nje i si stem ska re še nja ko ja zauz­vrat
za­vi­se od sa­rad­nje iz­me­đu zapo
sle nih, ku pa ca i dru gih za in te reso
va nih stra na.
4. Me ri te vi še od per for man si.
Zdra­vlje preduzeća ne za­hva­ta­ju samo
me­re vred­no­sti ko­je se iz­vla­če,
a ko je ima ju ten den ci ju da gle da ju
una zad. Me re nje flek si bil no sti, prila­go­đa­va­nja
i dru­gih kom­po­ne­nata
ot por no sti je pre sud no za iz gradnju
odr­ži­vog po­slo­va­nja. To se mo­že
uči­ni­ti jed­no­stav­no gle­da­njem bi­lo
ko­ri­sti ili mogućnosti.
5. Vi so ko ce ni te ra zno li kost. Otpor­nost
za­vi­si od mogućnosti ge­neri­sa­nja
al­ter­na­tiv­nih na­či­na re­a­go­vanja
na si tu a ci je, što za uz vrat za vi si
od spo sob no sti da se stva ri vi de svežim
oči­ma. Ot­por­na preduzeća nagra­đu­ju
kog­ni­tiv­nu ra­zno­li­kost i cene
vred­nost va­ri­ja­ci­ja i ra­zi­la­že­nja u
miš lje nju.
6. Pro­me­na kao uo­bi­ča­je­ni na­čin
raz­miš­lja­nja. Osni­vač Ali­ba­be Jack
Ma pod ra zu me va pro me nu kao konstan
tu, a ne sta bil nost. Ot por nost se
ma nje od no si na po vre me na pri lago­đa­va­nja
pod eks­trem­nim okol­nosti
ma, a vi še na iz grad nju or ga ni zaci
ja i si ste ma po drš ke za sno va nih na
stal nim pro me na ma i eks pe ri menti­sa­nju.
Ovo je de­li­mič­no ka­ko bi se
iz be gla kru tost, a de lom za to što je
ite ra tiv no in kre men tal no po de ša vanje
da­le­ko ma­nje ri­zič­no od ma­sivnog
po de ša va nja jed nim udar cem.
Pan de mi ja CO VID-19 je pod se ti la
na zna­čaj po­slov­ne ot­por­no­sti, kao
i na vred nost ko ju do no si upra vljanje
po­slov­nom otpornošću. Ia­ko su
poremećaji usled pan­de­mi­je ret­ki,
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

dru­gi uzro­ci poremećaja, po­put sajber
na­pa­da, sve su češći i ve­ro­vat­no
će ra­sti ka­ko preduzeća po­sta­ju sve
di gi tal ni ja.
U sa­mo jed­nom na­pa­du na iz­lo­ženu
ra­nji­vost kom­pa­ni­ja mo­že da iz­gu­bi
po­dat­ke, či­ji će re­zul­tat bi­ti dra­ma­ti­čan
pad u poverenju kupaca, što bi moglo
da bude reputacijski kobno. Automatiza­ci­jom
re­zer­vnih ko­pi­ja, povećanjem
sigurnosti podataka i prelaskom „u
oblak”, ti ose­tlji­vi po­da­ci će bi­ti zaš­ti­-
će­ni na efi­ka­san na­čin uz en­krip­ci­ju.
S ob­zi­rom da se preduzeća sve više
osla nja ju na soft ver ski au to ma tizo
va ne uslu ge u rad nim pro ce si ma,
ot por nost po slo va nja je od suš tinske
va­žno­sti i di­rekt­no je po­ve­za­na s
krat­ko­roč­nim i du­go­roč­noč­nim opstan­kom
pred­u­ze­ća, te bi sto­ga treba­lo
da bu­de in­te­gri­sa­na u du­go­ročne
pla­no­ve odr­ži­vo­sti bi­lo kog po­sla.
Me­đu­tim, ula­ga­nje u iz­grad­nju
spo sob no sti za po slov nu ot por nost
tre ba lo bi da bu de vi še od pu kog
pre­ži­vlja­va­nja poremećaja i du­goroč­ne
odr­ži­vo­sti. Kroz stan­dar­di­zaci
ju naj bo ljih prak si upra vlja nja poslov­nom
otpornošću i po­ten­ci­jalnih
ser­ti­fi­ka­ta, preduzeća ne sa­mo
da mo gu da po bolj ša ju efi ka snost i
flek si bil nost po slo va nja, i na taj način
osi­gu­ra­ju do­bro kor­po­ra­tiv­no
upra­vlja­nje, već­ot­por­nost u po­slova­nju
mo­gu da ko­ri­ste kao tr­žiš­ni dife
ren ci ja tor. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Tehnologije
za sva
vremena
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Kom­pa­ni­ja Glo­be­ma sa ve­li­kim sa­mo­po­u­zda­njem ula­zi i na bal­kan­sko tr­žiš­te, utvr­đu­ju­ći svo­ju
poziciju iskusnog partnera i servisnog provajdera. Jedan od stubova poslovanja ove kompanije su
i Fi­eld Ser­vi­ce Ma­na­ge­ment pro­iz­vo­di ko­ji po­bolj­ša­va­ju rad broj­nih te­ren­skih slu­žbi, ali i po­ma­žu
da se mi­ni­mi­zi­ra­ju pan­de­mij­ski ri­zi­ci. O to­me, ali i o pro­me­na­ma na tr­žiš­tu, nji­ho­voj ge­o­pro­stornoj
spe­ci­ja­li­za­ci­ji i pla­no­vi­ma go­vo­ri nam Ma­rek Gond­zio, pred­sed­nik kom­pa­ni­je Globema.
Ma­rek Gond­zio, Globema
Či­me se za­pra­vo ba­vi Glo­be­ma?
Ko­je pro­ble­me kli­je­na­ta re­ša­va­te
u od­re­đe­nim obla­sti­ma va­še delat­no­sti?
Kom­pa­ni­ja Glo­be­ma je osno­vana
pre 24 go di ne ka ko bi polj skom
tr­žiš­tu pred­sta­vi­la naj­sa­vre­me­niji
GIS (Ge­o­graf­ski in­for­ma­ci­o­ni sistem)
soft­ver - Smal­lworld si­stem
za mre­žne in­du­stri­je. Mre­žne in­dustri­je
uklju­ču­ju elek­tro­pri­vre­du, toplot­ni
in­že­nje­ring, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je.
De­lat­nost kom­pa­ni­je je u po­čet­ku
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

pri­mer zbog okru­že­nja i de­mo­grafi­je.
Mi po­dr­ža­va­mo sve po­slov­ne
pro­ce­se iz­gra­đe­ne oko njih. Glo­bema
po­slu­je sko­ro 25 go­di­na, če­tvrt
ve­ka, i ima kli­jen­te na go­to­vo svim
kon­ti­nen­ti­ma.
Po ten ci jal za rast
Zbog če­ga ste se od­lu­či­li da uđete
i na bal­kan­sko tr­žiš­te i da ov­de
otvo­ri­te još jed­nu kan­ce­la­ri­ju?
Kre­nu­li smo od polj­skog tr­žiš­ta, a
za­tim smo se pro­ši­ri­li na druga tržiš­ta
u cen­tral­noj i is­toč­noj Evro­pi.
Mislim da ih mi naj­bo­lje po­zna­je­mo i
raz­u­me­mo nji­ho­v način razmišljanja.
Ka­da smo jed­nom us­po­sta­vi­li naše
po­slo­va­nje u Češ­koj, Slo­vač­koj i
Ru­mu­ni­ji, bal­kan­ska i Adri­a­tic tr­žiš­ta
su po­sta­la pri­ro­dan pra­vac daljeg
ši­re­nja.
bi­la fo­ku­si­ra­na na Smal­lworld platfor­mu,
a ona i da­lje pred­sta­vlja va­žan
stub na­še ak­tiv­no­sti – mi na­sta­vljamo
da raz­vi­ja­mo svo­ju ge­o­pro­stornu
spe­ci­ja­li­za­ci­ju. Na­ša re­še­nja služe
mre­žnim in­du­stri­ja­ma ko­je imaju
ključ­nu in­fra­struk­tu­ru na te­re­nu,
če­sto lo­še do­ku­men­to­va­nu ili go­tovo
is­klju­či­vo u for­mi sta­re pa­pir­ne
do­ku­men­ta­ci­je. U me­đu­vre­me­nu,
me­nadž­ment ta­kvih mre­ža, po­seb­no
sa­da ka­da se in­ten­ziv­no raz­vi­ja­ju,
zah te va vr lo po u zda nu i mo der nu
do­ku­men­ta­ci­ju, ta­ko­zva­ni mre­žni inven­tar.
Od sa­mog po­čet­ka, Glo­be­ma
raz­vi­ja i pri­me­nju­je ta­kve spe­ci­ja­lizo­va­ne
si­ste­me mre­žnih in­ven­ta­ra,
sa­da pro­ši­re­ne ala­ti­ma za po­drš­ku
mno­gim po­slov­nim pro­ce­si­ma koji
zah­te­va­ju mre­žnu do­ku­men­ta­ci­ju,
k a o š t o s u o d r ­ž a ­v a ­n j e m r e ­ž e , r u ­k o -
­va­nje greš­ka­ma (kva­ro­vi­ma), pla­ni­ranje
pro­ši­re­nja, si­mu­la­ci­ja al­ter­na­ti­va
za ko­nek­ci­ju, uslu­ge ili ea­se­ment menadž­ment.
To zna­či da Glo­be­ma ima iz­u­zet­no
ši­rok spek­tar pro­iz­vo­da i servi­sa
– mo­že­te li pro­na­ći bi­lo koji
za­jed­nič­ki deo za ce­lu po­nu­du?
Na­rav­no. Za­jed­nič­ki deo je ge­o-
­pro­stor­ni, tj. od­no­si se na sve što je
po­ve­za­no sa ko­riš­će­njem ge­o­grafskih
lo­ka­ci­ja obje­ka­ta i lju­di. Vre­di
zna­ti da se vi­še od 80% in­for­ma­ci­ja
od no si na lo ka ci ju: ne ko vo zi ne gde
duž od­re­đe­ne ru­te, ne­gde je po­treb­no
iz­vr­ši­ti od­re­đe­ni za­da­tak (npr.
ot­kla­nja­nje kva­ra ili oči­ta­va­nje broji
la) i pla ni ra mo in ve sti ci ju na ovom
me­stu, a ne na ne­kom dru­gom, na
Šta raz­li­ku­je bal­kan­sko tr­žiš­te i
ko­je mo­guć­no­sti nudi pri­su­stvo u
ovoj obla­sti?
Ka­da smo za­po­če­li po­slo­va­nje u
Polj­skoj, te­ži­li smo ka stan­dar­di­ma
EU i kao ze­mlja i kao tr­žiš­te. Tre­nutno
je re­gion Bal­ka­na u slič­noj si­tu­aci­ji.
Mi zna­mo ko­ji pri­stup­ni pro­cesi
će bi­ti po­treb­ni i ko­je im­ple­menta­ci­je
će zah­te­va­ti. Me­đu­tim, to ni­je
je­di­ni raz­log na­šeg pri­su­stva. Pri­meti­li
smo da gu­sti­na tr­žiš­ta na­ših ge­opro­stor­nih
re­še­nja još uvek ni­je tako
vi­so­ka na Bal­ka­nu kao u Polj­skoj,
Češ­koj i Ma­đar­skoj. Za­to se na­damo
da ov­de ima pro­sto­ra za na­še
pro­iz­vo­de. Že­li­mo da bu­de­mo pr­vi
na ovim pro­sto­ri­ma. Ta­ko­đe je vred
no da na po me ne mo da smo pre
deset go­di­na pr­vi put po­ku­ša­li da se
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Kancelarija kompanije Globema u Varšavi
pred­sta­vi­mo ovoj re­gi­ji. Pri­su­stvova
li smo na lo kal nim saj mo vi ma i
kon­fe­ren­ci­ja­ma, po­se­ći­va­li Be­o­grad,
a po­ne­kad i Za­greb, dok smo prve
kli­jen­te ima­li u Hr­vat­skoj i Al­bani­ji.
Ov­de smo vi­de­li po­slov­nu re­alnost
i ko­nač­no, 2020. go­di­ne, odl
u ­č i ­l i d a o t v o ­r i ­m o l o ­k a l ­n u a d r i ­j a ­t i-
č­ko-bal­kan­sku kan­ce­la­ri­ju sa se­diš­tem
u Sr­bi­ji.
Glo­be­ma je uglav­nom pre­pozna­tlji­va
po svo­jim re­še­nji­ma mrežnog
in­ven­ta­ra. Ko­je pro­me­ne ste
pri­me­ti­li u ovoj obla­sti to­kom vi­še
od 20 go­di­na ak­tiv­nog ra­da kom­
pa­ni­je? Ka­kve pro­me­ne do­no­se NI
si­ste­mi i ka­kvi se mo­guć­no­sti za
kli­jen­te na Adri­a­tic tr­žiš­tu?
U po­sled­nje dve do tri go­di­ne zabe­le­žen
je ne­ve­ro­va­tan teh­no­loš­ki
raz­voj u svim obla­sti­ma, uklju­ču-
­ju­ći i mre­žne in­du­stri­je. U elek­tro­e­ner­ge­ti­ci
ima­mo Smar­tGrid. No­vi i
ve­li­ki zna­čaj se pri­da­je ob­no­vlji­vim
iz­vo­ri­ma ener­gi­je, u to­plot­noj indu­stri­ji
ko­ge­ne­ra­ci­ji, u ga­snoj in­dustri­ji
ve­li­kim mor­skim ce­vo­vo­dima,
itd. Me­đu­tim, obim pro­me­na po­seb­no
do­la­zi do iz­ra­ža­ja u te­le­ko­muni­ka­ci­ja­ma.
Sa­da sa­mo tre­ba upo­re­-
di­ti ba­kar­ne mre­že i po­čet­ke GSM-a
90-ih go­di­na sa sa­daš­njim op­tič­kim
mre­ža­ma, ši­ro­ko­po­ja­snim in­ter­netom,
IoT-om i 5G-om ka­ko bi­smo
za­mi­sli­li ko­li­ko su si­ste­mi mre­žnog
in­ven­ta­ra mo­ra­li da se raz­vi­ja­ju. Ovo
im je omo­gu­ći­lo da is­pu­ne svo­ju
ulo­gu pouzdane mre­žne do­ku­menta­ci­je
ko­ja je od esen­ci­jal­nog znača­ja
za mno­ge, če­sto no­ve, ser­vi­se
i po­slov­ne pro­ce­se. Da­naš­nji si­stemi
mre­žnog in­ven­ta­ra igraju još širu
ulo­gu, jer po­sta­ju glav­na kom­ponen­ta
ta­ko­zva­nih di­gi­tal­nih bli­zana­ca,
ključ­nih za pro­ce­se di­gi­ta­li­zaci­je
eko­no­mi­je. Sve ove pro­me­ne se
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

ta­ko­đe de­ša­va­ju u ze­mlja­ma Adrija­ti­ka
i Bal­ka­na, što zna­či da po­stoji
ras­tu­ći po­ten­ci­jal za ge­o­pro­stor­na
re­še­nja i u ovom re­gi­o­nu.
Kom­pa­ni­ja je ta­ko­đe Go­o­gle­ov
part­ner za re­gion Cen­tral­ne i is­toč­ne
Evro­pe. Da li će ser­vi­si za­snova­ni
na ma­pa­ma i lo­ka­ci­ji ta­ko­đe
bi­ti pred­sta­vlje­ni ko­ri­sni­ci­ma na
Adri­a­tic tr­žiš­tu?
Ap­so­lut­no! Da­ću vam krat­ku istorij­sku
po­za­di­nu. Na­kon što je Globe­ma
po­sta­la vo­de­ći igrač na tr­žištu
ge­o­pro­stor­nih re­še­nja za­sno­va­nih
na Smal­l-world plat­for­mi, sam Go­ogle
nam se obra tio sa pred lo gom da
za­poč­ne­mo sa­rad­nju u obla­sti Go­ogle
ma­pa (Go­o­gle Maps). Mi smo isko
ri sti li tu pri li ku i da nas po slo va nje
sa ma­pa­ma pred­sta­vlja ključ­ni deo
re­še­nja kom­pa­ni­je Glo­be­ma. Mnogo
to­ga smo na­u­či­li i ste­kli smo najvi­ši
sta­tus part­ne­ra u Go­o­gle Premi
e ru kao jed na od sa mo ne ko li ko
kom­pa­ni­ja u CEE. Niz na­ših ori­gi­nalnih
pro­iz­vo­da je za­sno­van na Go­ogle
ma­pa­ma i cloud re­še­nji­ma. Speci­ja­li­zo­va­ni
smo za uslu­ge za­sno­vane
na lo­ka­ci­ji (Lo­ca­tion Ba­sed Ser­vices).
Sa do­bro raz­vi­je­nom po­zi­ci­jom
ula­zi­mo i na bal­kan­sko tr­žiš­te i u to
po­la­že­mo ve­li­ke na­de. U na­ma može­te
pro­na­ći is­ku­snog part­ne­ra i servi­snog
pro­vaj­de­ra.
Fi eld Ser vi ce Ma na ge ment
pro iz vo di
Fi­eld Ser­vi­ce Ma­na­ge­ment proiz­vo­di
su za­sno­va­ni na Go­o­gle
teh­no­lo­gi­ja­ma. To vam olak­ša­va
upra­vlja­nje po­slom i za­po­sle­nima
na te­re­nu, kao i is­po­ru­ka­ma,
bez po­tre­be za lič­nim kon­tak­tom.
To je po­seb­no va­žno to­kom pan­demi­je
ko­ro­na vi­ru­sa ko­ja je ta­ko­đe
ozbilj­no po­go­di­la i Bal­kan…
To je tač­no. Već ima­mo niz pri­mena
iza nas ko­je po­tvr­đu­ju da su FSM
pro­iz­vo­di po­seb­no us­peš­ni u si­tua­ci­ja­ma
ko­je zah­te­va­ju di­gi­ta­li­za­ciju
te­ren­skog ra­da. Či­nje­ni­ca da su
na­še Ge o Task ili Ge o Traxx apli­ka­cije
za­sno­va­ne na Go­o­gle re­še­nji­ma i
na ser vi si ma lo kal nih ma pa da je im
od­re­đe­nu pred­nost. Go­o­gle Maps
su glo­bal­ne, ne po­zna­ju gra­ni­ce i
pod­jed­na­ko su do­stup­ne u raz­liči­tim
ze­mlja­ma. Ima­ju ma­nje lo­kalnih
spe­ci­fič­no­sti i lak­še su za pri­me­nu.
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Mi po­sma­tra­mo na­še apli­ka­ci­je i našu
po­nu­du kao mo­guć­nost za unapre­đe­nje
po­slo­va­nja mno­gih pred­u-
­ze­ća i po­bolj­ša­nje nji­ho­ve kon­kurent­no­sti.
Či­nje­ni­ca da ih opre­ma­mo
funk­ci­o­nal­no­sti­ma kao što su vo­ice
com mand (gla sov ne ko man de) ili
ima ge re cog ni tion (pre po zna va nje
sli­ka) mi­ni­mi­zi­ra pan­de­mij­ske ri­zi­ke.
Oni po­bolj­ša­va­ju rad broj­nih te­renskih
slu­žbi. I po­sled­nje, ali ne i manje
bit no: op ti mi za ci ja ras po re da i
ru­ta ne sa­mo da sma­nju­je ope­ra­tivne
troš­ko­ve, ne­go do­vo­di i do ni­žih
emi­si­ja ugljen-dioksida.
Već smo upo­zna­ti sa tim da su
re­še­nja mre­žnog in­ven­ta­ra, FSM i
pro­iz­vo­di za­sno­va­ni na Go­o­gleu
stu­bo­vi po­slo­va­nja Glo­be­me. Da li
će po­slov­ni ak­ce­nat bi­ti baš na njima
ili sma­tra­te da je vred­no raz­viti
lo­kal­ne mu­ta­ci­je re­še­nja ko­je će
od­go­vo­ri­ti na spe­ci­fič­ne po­tre­be
lo­kal­nog tr­žiš­ta?
Pri ula­sku na no­va tr­žiš­ta ve­o­ma je
va­žan lo­ka­li­tet. To smo još dav­no na­uči­li,
ne sa­mo u Polj­skoj, ne­go i u Češ­koj
i Ru­mu­ni­ji, gde ta­ko­đe po­slu­ju Glo­bema
kan­ce­la­ri­je. Lo­kal­na ver­zi­ja pro­izvo­da,
ko­ri­snič­ki ser­vi­s na je­zi­ku kupca,
lju­di ko­ji ra­de u pro­da­ji ko­ji po­znaju
spe­ci­fič­no­sti da­te ze­mlje – osno­va
su na­ših od­no­sa sa ko­ri­sni­ci­ma na novim
tr­žiš­ti­ma, po­seb­no pri­li­kom im­plemen­ta­ci­je
no­ve teh­no­lo­gi­je. Ipak, kada
su u pi­ta­nju ta­i­lor-ma­de re­še­nja, otvoreni
smi i pre­ma nji­ma.
Da le ko vi do
i du go roč no
U Polj­skoj kom­pa­ni­ja de­lu­je kao
Cen­tar za is­tra­ži­va­nje i raz­voj (Re­search
and De­ve­lop­ment Cen­tre). Globe­ma
sa­ra­đu­je sa is­tra­ži­vač­kim centri­ma
i uni­ver­zi­te­ti­ma u ci­lju stva­ranja
no­vih teh­no­lo­gi­ja. Da li će re­še­nja
stvo­re­na u R&D-u ta­ko­đe na­ći pri­menu
u Adri­a­tic re­gi­o­nu?
De­fi­ni­tiv­no da. Pri­mer je 4RES aplika­ci­ja
ko­ja ge­ne­ri­še prog­no­ze proiz­vod­nje
ener­gi­je iz RES-a (na primer
iz PV-a ili ve­tro­par­ko­va) u kratko­roč­nom
i sred­nje­roč­nom pe­ri­o­du.
Raz­miš­lja­mo i o nji­ho­voj pri­me­ni i na
Adri­a­tic tr­žiš­tu jer, kao i svu­da, aspekt
eko­loš­ke pro­iz­vod­nje ener­gije
ov­de po­sta­je vru­ća te­ma, po­seb­no
ima­ju­ći u vi­du kli­mat­sku kri­zu. Otvore­ni
smo i za sa­rad­nju sa na­uč­nim insti­tu­ci­ja­ma
na Bal­ka­nu ra­di za­jed­ničkog
ra­da na no­vim pro­to­tip­skim reše­nji­ma.
Po če­mu se Glo­be­ma raz­li­ku­je
od svo­jih kon­ku­re­na­ta? Zaš­to vre­di
sa­ra­đi­va­ti sa Glo­be­mom?
Na­še pred­no­sti su: ši­ro­ka spe­ci­jali­zo­va­na
po­nu­da za­sno­va­na, iz­me­đu
osta­log, na plat­for­ma­ma i sa­rad­nji sa
glo­bal­nim part­ne­ri­ma Ge­ne­ral Electri­com
i Go­o­gle­om, za­tim bo­ga­to isku­stvo
pro­i­zaš­lo iz broj­nih us­peš­nih
im­ple­men­ta­ci­ja, ve­o­ma do­bre re­feren­ce
ko­je ce­ne vi­so­ki kva­li­tet našeg
ra­da i mno­ge dru­ge. Na­da­mo se
da će­mo sve ove kva­li­te­te pre­ne­ti na
Bal­kan. Sto­ji­mo vam na ras­po­la­ganju,
u sva­kom slu­ča­ju.
Nama su od­no­si ve­o­ma va­žni i
tru­di­mo se da ih ne­gu­je­mo – imamo
kli­jen­te sa ko­ji­ma smo za­po­čeli
sa­rad­nju još kra­jem 90-ih go­dina,
a ona tra­je i dan da­nas. Si­ste­mi
i soft ve ri ko je su ta da ku pi li od nas
su se od tog vre­me­na do­sta raz­vili,
ali ih oni i da­lje ko­ri­ste. To po­kazu­je
ko­li­ko za­pra­vo ce­ni­mo du­go­roč­ne
od­no­se.
Ko­ji su pla­no­vi kom­pa­ni­je Globe­ma
u go­di­na­ma ko­je pred­stoje?
Po sled njih go di na smo u ve li koj
me­ri raz­vi­li na­še me­đu­na­rod­ne aktiv­no­sti.
Na­me­ra­va­mo da na­sta­vimo
sa ovim tren­dom, po­seb­no jer
65% na­šeg pri­ho­da do­la­zi od iz­vo­za.
Ima­mo pla­no­ve i ide­je za ak­tiv­nosti
u na­šoj ne­po­sred­noj bli­zi­ni, u zamlja­ma
po­put Ukra­ji­ne, ali i u SAD-u
i u Ka­na­di. Gle­da­ju­ći či­sto teh­no­lošku
stra­nu, po­sled­njih go­di­na smo inten­ziv­no
ra­di­li na re­še­nji­ma u oblasti
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je i ma­šin­skog
uče­nja. Na­sta­vi­će­mo da raz­vi­ja­mo
ove teh no lo gi je i da ih po ste pe no
uvo­di­mo na tr­žiš­te. Na­da­mo se da
će pod­ruč­ja pri­me­ne na­ših pro­iz­voda
na­sta­vi­ti da se ši­re, ta­ko­đe u korist
na­ših bu­du­ćih Glo­be­ma Adria
kli­je­na­ta. Io
Kontakt: Globema Adria d.o.o.
Bulevar Milutina Milankovića 1/Ž, Beograd
contact@globema.rs
https://www.globema.rs
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

HMD Ena ble Pro
EMM rešenje
ko­je će kom­pa­ni­je vo­le­ti,
ko­me će ve­ro­va­ti i
ko­je će že­le­ti da ko­ri­ste
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Ži­vot na ka­kav smo na­vi­kli, ka­ko pri­vat­ni ta­ko i po­slov­ni, dra­ma­tič­no se pro­me­nio to­kom
po­sled­njih go­di­nu i po da­na. Ka­da je reč o po­slov­nom sve­tu, kom­pa­ni­je ši­rom pla­ne­te su se su­srele
sa pot­pu­no no­vim na­či­ni­ma po­slo­va­nja i mo­ra­le su br­zo da im se pri­la­go­de ka­ko bi ostva­ri­le
svo­je ci­lje­ve, na­sta­vi­le sa ra­dom i na­pre­do­va­le. Glo­bal­na kri­za je po­ka­za­la da je po­ve­za­nost sa
ko­le­ga­ma, ti­mo­vi­ma i sa­rad­ni­ci­ma sa­da još bit­ni­ja. Sto­ga, sa­da vi­še ne­go ika­da pre po­sto­ji po­treba
za ure­đa­ji­ma i uslu­ga­ma ko­ji su jed­no­stav­ni za ko­riš­će­nje, sprem­ni za bu­duć­nost i na ko­je u
pot­pu­no­sti mo­že­te da se oslo­ni­te.
Au­tor: Apra­ham Aslanyan,
me­na­džer za raz­voj po­slo­va­nja
za pod­ruč­je Bal­ka­na
u kom­pa­ni­ji HMD Glo­bal
S
ob­zi­rom na ove no­ve poslov­ne
tren­do­ve i sve veću
po­tre­bu za po­ve­za­noš­ću,
pred­u­ze­ća će mo­ra­ti da se fo­ku­sira­ju
na obez­be­đi­va­nje kon­ti­nu­i­teta
i ot­por­no­sti po­slo­va­nja. Ko­riš­ćenje
po­u­zda­nih i bez­bed­nih ure­đaja
i uslu­ga pred­sta­vlja klju­čan ko­rak
ka to­me. U kom­pa­ni­ji HMD Glo­bal
raz­u­me­mo ovu po­tre­bu i po­sve­će­ni
smo obez­be­đi­va­nju naj­bo­ljeg ko­risnič­kog
is­ku­stva, ne sa­mo za pri­vatne
ko­ri­sni­ke već i za kom­pa­ni­je.
Ra­stu­ća po­tre­ba za
po­u­zda­nim re­še­nji­ma
Kom­pa­ni­je, ma­le i ve­li­ke, že­le da svoje
za­po­sle­ne opre­me pa­met­nim tele­fo­ni­ma
i ta­ble­ti­ma za sva­ko­dnev­nu
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

lič­nu upo­tre­bu. Osim to­ga, po­sto­je
kom­pa­ni­je ko­je iz­ra­đu­ju i upra­vljaju
po­ve­za­nim IoT re­še­nji­ma za svoje
kli­jen­te. Da­nas se sa oko 15-20%
kor­po­ra­tiv­nih ure­đa­ja upra­vlja uz
po­moć EMM (En­ter­pri­se Mo­bi­lity
Ma­na­ge­ment) re­še­nja, a po­tra­žnja
za po­u­zda­nim re­še­nji­ma kon­stant­no
ra­ste. EMM je re­še­nje ko­je omogu­ća­va
IT ode­lje­nji­ma da upra­vljaju
mo­bil­nim ure­đa­ji­ma or­ga­ni­za­cije
kroz is­ti­ca­nje po­treb­nih apli­ka­ci­ja,
po­de­ša­va­nje bez­bed­no­snih po­li­tika
i de­fi­ni­sa­nje upo­tre­be apli­ka­ci­ja.
Ra­stu­ća tra­žnja je re­zul­tat di­gi­ta­liza­ci­je,
upo­tre­be ko­mer­ci­jal­nih offthe-shelf
ure­đa­ja u IoT-u, pro­pi­sa o
zaš­ti­ti lič­nih po­da­ta­ka i sve­u­kup­nih
IT bez­bed­no­snih po­tre­ba. Pot­pu­no
opre­mlje­no EMM re­še­nje, kao što
je naš ne­dav­no pred­sta­vljeni HMD
Ena ble Pro, or­ga­ni­za­ci­ja­ma olak­ša­va
upra­vlja­nje svim nji­ho­vim pa­met­nim
te­le­fo­ni­ma i ta­ble­ti­ma, bi­lo da se kori­ste
za po­ve­ća­nje efi­ka­sno­sti, udobno­sti
i bez­bed­no­sti kan­ce­la­rij­skog ili
ra­da od ku­će, ili po­kre­ću ino­va­tiv­no
IoT re­še­nje ko­je će za­di­vi­ti ko­ri­sni­ke.
Pred­sta­vlja­njem HMD Ena­ble Pro
re­še­nja, mi od­go­va­ra­mo na po­tre­be
kom­pa­ni­ja ko­je že­le da nji­ho­vo celo­kup­no
re­še­nje, uklju­ču­ju­ći No­kia
ure­đa­je, EMM i da­ta ro­a­ming po­veza­nost
do­la­ze od jed­nog po­u­zda­nog
pro­iz­vo­đa­ča. No­vo re­še­nje or­ga­niza­ci­ja­ma
omo­gu­ća­va da upra­vlja­ju
broj­nim An­dr­oid mo­bil­nim ure­đa­jima
kroz is­ti­ca­nje po­treb­nih apli­ka­cija,
po­de­ša­va­nje bez­bed­no­snih po­liti­ka
i de­fi­ni­sa­nje upo­tre­be apli­ka­ci­ja,
što će, po­red po­ve­za­no­sti, obez­bedi­ti
i kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja.
Ka­ko ne­ka­da slo­že­na re­še­nja za
mo­bil­nost sa­da po­sta­ju sve pri­stupač­ni­ja
i jed­no­stav­ni­ja za usva­ja­nje,
čak i za ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća,
pri­me­ću­je­mo da upra­vo ma­la, agilna
pred­u­ze­ća, ko­ja su u pot­pu­nosti
fo­ku­si­ra­na na pru­ža­nje re­še­nja
za iza­zo­ve iz stvar­nog ži­vo­ta, sa­da
oba­vlja­ju ne­ke za­i­sta uz­bu­dlji­ve poslo­ve.
Jed­no­stav­nost u sr­ži
HMD Ena­ble Pro se za­sni­va na najno­vi­jim
An­dr­oid En­ter­pri­se mo­gućno­sti­ma,
što ga či­ni sprem­nim za buduć­nost
i go­di­ne ko­je do­la­ze ka­ko bi
pred­u­ze­ća mo­gla du­že da ga ko­ri­ste.
Cilj je bio kre­i­ra­ti EMM re­še­nje ko­je je
in­tu­i­tiv­no i jed­no­stav­no za upo­tre­bu,
čak i uko­li­ko kli­jent ne­ma pret­hodno
is­ku­stvo u upra­vlja­nju ure­đa­ji­ma.
HMD Ena­ble Pro upra­vljač­ka kon­zola
mo­že da se ko­ri­sti na pre­gle­da­čima
kao što su Chro­me, Fi­re­fox i Safa­ri,
i vo­di ko­ri­sni­ka kroz po­sta­vlje­ne
smer­ni­ce po­mo­ću jed­no­stav­nih ko­raka.
Uvo­đe­nje ure­đa­ja je olak­ša­no QR
ko­dom i ze­ro-to­uch en­rol­ment meto­da­ma.
Ka­ko bi po­mo­gli pred­u­zeći­ma
da nad­gle­da­ju mnoš­tvo svo­jih
ure­đa­ja, funk­ci­ja ‘De­vi­ces’ pru­ža deta­ljan
pre­gled sva­kog ure­đa­ja, i njego­vog
tre­nut­nog sta­nja. Osim to­ga,
funk­ci­ja ‘Ho­me’ de­lu­je kao cen­tral­na
ko­mand­na ta­bla i sa­dr­ži pre­gled svih
ure­đa­ja unu­tar or­ga­ni­za­ci­je.
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Uz HMD Ena­ble Pro, ce­lo­kup­na
po­nu­da re­še­nja za pred­u­ze­ća sa­da
sa­dr­ži No­kia pa­met­ne te­le­fo­ne i dodat­nu
opre­mu (uz ne­dav­no predsta­vlje­ne
C, G i X-se­ri­je no­vih No­kia
pa­met­nih te­le­fo­na), li­fecycl­e uslu­ge
No­kia pa­met­nih te­le­fo­na, HMD connec­ti­vity
re­še­nja i EMM re­še­nje. Ovo
pred­u­ze­ći­ma pru­ža mo­guć­nost da
do­bi­ju EMM re­še­nje, po­ve­za­nost i
har­dver od sa­mo jed­nog pro­iz­vo­đača,
ka­ko bi pro­ces iz­bo­ra bio po­jedno­sta­vljen
i ka­ko bi se osi­gu­ra­la efika­sna
po­drš­ka.
Uslu­ge ko­ji­ma mo­že­te
da ve­ru­je­te
Raz­vi­jen u in­ter­nom cen­tru kompa­ni­je
HMD Glo­bal za raz­voj soft­vera,
u gra­du Tam­pe­re u Fin­skoj, HMD
Ena­ble Pro ra­di na Go­o­gle Clo­u­du sa
se­diš­tem u gra­du Ha­mi­na u Fin­skoj.
Ovo je ga­ran­ci­ja da se svi po­da­ci čuva­ju
u skla­du sa GDPR re­gu­la­ti­vom
Evrop­ske uni­je ka­ko bi bi­li obez­be­
đe­ni naj­vi­ši stan­dar­di pri­vat­no­sti i
zaš­ti­te po­da­ta­ka ko­ri­sni­ka.
Is­po­ru­ka apli­ka­ci­ja se od­vi­ja si­gurno
i bez­bed­no sa Ma­na­ged Go­o­gle
Play pro­dav­ni­ce. Njoj se mo­že pristu­pi­ti
za jav­ne i pri­vat­ne apli­ka­cije
pu­tem iFra­mea di­rekt­no sa po­licy
cre­a­tion wi­zar­da, i sa funk­ci­je ‘Ap­plica­ti­ons’.
Io
Za vi­še in­for­ma­ci­ja o tre­nut­noj ponu­di
No­kia te­le­fo­na, po­se­ti­te lo­kalni
veb sajt.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Ka ko ste ći ot por nost po slo va nja:
vo dič za upra vlja nje
ne pred vi đe nim si tu a ci ja ma
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Uslovi poslovanja i u 2021. godini ostali su neizvesni, a lideri modernih organizacija moraju i
da­nas ve­o­ma do­bro da pro­mi­sle ka­ko da vo­de po­slo­va­nje i or­ga­ni­za­ci­je ra­di što bo­ljeg pri­la­go­đava­nja
sa­daš­njoj si­tu­a­ci­ji. Ne­pred­vi­đe­ni do­ga­đa­ji po­put pan­de­mi­je CO­VID-19 i s njom po­ve­za­ne
eko­nom­ske tur­bu­len­ci­je pre­o­bli­ko­va­li su po­slov­ni am­bi­jent na na­čin ko­ji na­gla­ša­va upra­vo značaj
pla­no­va u or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ko­ji su ot­por­ni na bi­lo ka­kvu vr­stu ne­pred­vi­đe­nih do­ga­đa­nja.
U
stvar no sti, pan de mi ja CO­
VID-19 za te kla je mno ge
or ga ni za ci je ne sprem ne.
Ka ko se eko nom sko i re gu la tor no
okru že nje me nja lo pre ko no ći, mnoge
or ga ni za ci je ni su ima le us po stavlje
ne pro ce se ili ko ri sti le no ve tehno
lo gi je da od go vo re do volj no brzo
na sve iza zo ve ka ko bi „pre ži ve le“
u no voj re al no sti. U tre nu ci ma ta ko
ve li ke ne si gur no sti po sta lo je ja sno
da pri ruč ni, me sti mič ni ili izo lo vani
pri stup pla ni ra nju i ana li zi vi še nije
do vo ljan.
Ono što je u ta kvim si tu a ci ja ma
bi lo po treb no je ste da ima te agil ne
or ga ni za ci je u či jem je fo ku su du goroč
no i stra teš ko pla ni ra nje za snova
no upra vo na po da ci ma i iz vla čenju
uvi da iz po da ta ka („da ta-dri ven
in sights“).
Sa mo u po sled nje dve go di ne je
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

na sta lo 90% svet skih po da ta ka, a
pre ma IDC-u do 2025. go di ne poda
ci će na ra sti na oko 175 ze ta baj ta.
To je ekvi va lent no go mi li Blu Ray disko
va ko ji mo gu da do đu do Me seca
i na zad 23 pu ta.
Ali na rav no, stva ra nje agil nih orga
ni za ci ja či je po slo va nje se ba zira
na po da ci ma ne do ga đa se preko
no ći. Na tom pu tu va žno je da
or ga ni za ci je po seb no vo de ra čuna
o ce lo kup nom ana li tič kom pu tu
(„analytics jo ur ney”) ko ji uklju ču je
raz li či te ele men te kao što su pripre
ma po da ta ka, ana li za po da ta ka,
kre i ra nje iz veš ta ja na osno vu priku
plje nih po da ta ka, vi zu e li za ci ja
po da ta ka... Da kle, ja sno je ka ko orga
ni za ci je mo ra ju da ula žu u no vi holistički
pristup koji objedinjuje plani­
ra nje, ana li ti ku i upra vlja nje ri zi ci ma.
Na taj na čin stva ra se in te gri san
pri stup pla ni ra nju, ana li ti ci i upravlja
nju ri zi ci ma, a svi po da ci ko je orga
ni za ci ja po se du je mo gu da se kori
ste kao po vrat na in for ma ci ja za dono
še nje od lu ka za sve sa daš nje i budu
će ope ra ci je. U ta kvim slu ča je vi ma
mno gi li de ri u po slo va nje uvo de i
veš tač ku in te li gen ci ju ka ko bi au toma
ti zo va li re pe ti tiv ne po slo ve po put
pri ku plja nja i ob ra de po da ta ka, sorti
ra nje po da ta ka, itd., a svo je vre me
ta da mo gu da po sve te po slo vi ma
do dat ne vred no sti i do no še nju poslov
nih od lu ka ute me lje nih na uvi dima
iz po da ta ka.
Li de ri ta da vi de po ma ke u svo jim
or ga ni za ci ja ma, a ono što je iz u zet no
va žno, u mo guć no sti su da na pra ve
pre dik tiv ne obr te za sno va ne na poda
ci ma pre ne go što se pro me ne
uopšte i do go de.
„4A“
Če ti ri su ključ ne kom po nen te „4A“
no vog in te gri sa nog pri stu pa pla nira
nju.
Agil nost (Agi lity)
Or ga ni za ci je au to ma ti zu ju is traži
va nje i vi zu e li za ci ju po da ta ka rad
i b rž e i f l e ks ib i ln ij e a n al iz e . S p r ov e -
š će „šta ako“ sce na ri je ka ko bi uoči
li uti caj na od lu ke pre ne go što ih
do ne su. Ta ko đe će ra di ti na in tegri
sa nju po da ta ka svo jih ode lje nja,
omo gu ća va ju ći im pri stup vi so kokva
li tet nim po da ci ma pri ku plje nim
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

iz ce le or ga ni za ci je, raz bi ja ju ći si lo se
u pla ni ra nju.
Tač­nost (Ac­cu­racy)
Ob je di njen pri stup upra vlja nju koji
po kre će AI omo gu ća va ot kri va nje,
vi zu e li za ci ju i iz veš ta va nje o po da cima,
uz na po re ko ji su u ve zi sa ri zikom
i us kla đi va njem da bu du in tegri
sa ni u isto okru že nje. Ovo smanju
je pri stra snost i ot kri va obra sce
skri ve ne du bo ko u po da ci ma. Što su
bo lji po da ci i mo guć no sti pred vi đanja,
to će po u zda nost prog no ze biti
ve ća.
Pri­stu­pač­nost (Af­for­da­bi­lity)
Spa ja nje svih ovih kom po nen ti gene
ri še ogrom ne uš te de troš ko va tokom
go di ne na ope ra tiv nom ni vou,
što re zul ti ra po sti za njem ja če strateš
ke po zi ci je.
Bi lo gde (Anywhe re)
Li de ri iz ce le or ga ni za ci je mo gu uz
od go va ra ju će upra vljač ke kon trole
da uče stvu ju u pla ni ra nju i ana li zi
gde god se na la zi li, ka ko or ga ni za cio
no ta ko i ge o graf ski.
Wat son Or che stra te
Ta ko đe, va žno je na gla si ti ka ko se
va žnost veš tač ke in te li gen ci je sa mo
po ve ća va. Na pri mer, chat bot raz govo
ri su to kom CO VID-19 pan de mi je
po ra sli za 706%.
IBM je na pri mer pred sta vio no vo
in ter ak tiv no AI re še nje na zva no Watson
Or che stra te. Re še nje je osmiš lje no
da po ve ća lič nu pro duk tiv nost pro fe sio
na la ca u mno gim obla sti ma kao što
su pro da ja, ljud ski re sur si, po slo va nje
i dru ge. Ono au to ma ti zu je rad ne zadat
ke ra di po ve ća nja pro duk tiv no sti.
Ovo ni je sta tič ki bot. Po sao se za poči
nje pri rod nim je zi kom, a Wat son Orche
stra te ko ri sti mo ćan AI me ha ni zam
za kom bi no va nje una pred upa ko va nih
veš ti na, br zo i u kon tek stu, na osnovu
or ga ni za ci o nog zna nja i pret hodnih
in ter ak ci ja.
Naj u zbu dlji vi ja pro me na je da danas
vi di mo da kom pa ni je ne sa mo
da di gi ta li zu ju stva ri ko je su ne kada
bi le ne do sti žne, već ono što ra de
ima da le ko zna čaj ni je po sle di ce, jer
iz no va gra de či ta ve po slov ne mo de le
oko mo guć no sti di gi tal nih teh no lo gi ja
po put hi brid nog clo u da i AI. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Oslobodite svoj
bezbednosni potencijal
uz
Ingram Micro Cyber Security
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Ak­tu­el­na CO­VID 19 pan­de­mi­ja je po­kre­nu­la ra­di­kal­ni po­mak u na­či­nu po­slo­va­nja. Or­ga­niza­ci­je
su pri­mo­ra­ne da pre­i­spi­ta­ju svo­je ope­ra­tiv­ne mo­de­le i unesu dra­stič­ne pro­me­ne ka­ko bi
osi­gu­ra­le kon­ti­nu­i­tet i rezilijentnost poslovanja. Dok se mno­ge or­ga­ni­za­ci­je još uvek bo­re sa tim
šta to zna­či za njih, oda­bra­na ma­nji­ma već je za­ja­ha­la ovaj ta­las – pre­po­znav­ši pre­sud­nu ulo­gu
agil­nih, de­cen­tra­li­zo­va­nih i di­stri­bu­i­ra­nih po­slov­nih po­kre­ta­ča u ovom no­vom svet­skom po­ret­ku,
opre­ma­ju svo­ju rad­nu sna­gu neo­p­hod­nim ala­ti­ma za rad od ku­će i re­sur­si­ma za ja­ča­nje si­gurno­sti
po­slo­va­nja.
No­vi po­du­hva­ti do­no­se nove
ko ri sti, ali i no ve ri zi ke.
Pret­nje saj­ber bez­bed­nosti
ne tre­ba shva­ti­ti ola­ko u kon­tekstu
da ljin ski po ve za ne rad ne sna ge.
Ne­dav­na ame­rič­ka stu­di­ja na­glaša­va
po­ve­ća­ne ak­tiv­no­sti saj­ber krimi­na­la
kao po­sle­di­cu CO­VID 19 pande­mi­je,
po­seb­no u obla­sti­ma krađe
iden­ti­te­ta i kom­pro­mi­to­va­nja poslov­ne
elek­tron­ske poš­te. Sto­ga je
im pe ra tiv da or ga ni za ci je stek nu
od­go­va­ra­ju­će zna­nje o no­vim pretnja­ma
i usvo­je holistički pri­stup kako
bi oja­ča­le svo­je sta­nje u po­gle­du
saj ber bez bed no sti.
Na gla sak mo ra bi ti na edu ka ci ji
izo­lo­va­ne i ra­nji­ve rad­ne sna­ge i podr­ža­va­nju
gru­pi­sa­nja za­po­sle­nih u
sna­žnu pr­vu li­ni­ju od­bra­ne.
In­gram Mic­ro Cyber Se­cu­rity ostaje
po­sve­ćen pru­ža­nju po­drš­ke svo­jim
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

partnerima i krajnjim korisnicima u
upravljanju bezbednosnim izazovima
u di­stri­bu­i­ra­nom rad­nom okru­že­nju.
U na stav ku tek sta na ve de ni su
Cyber Se­cu­rity re­še­nja i ser­vi­si ko­je orga­ni­za­ci­je
mo­ra­ju da raz­mo­tre i odre­de
pri­o­ri­te­te za im­ple­men­ta­ci­ju kako
bi na od­go­va­ra­ju­ći na­čin adre­si­rale
rizike.
Prioritetna rešenja za
sajber bezbednost
distribuiranih radnih mesta
Sta­vlja­nje apli­ka­ci­ja na be­lu li­stu
(Ap­pli­ca­tion Whi­te­li­sting)
Ap­pli­ca­tion whi­te­li­sting ogra­ni­čava
li­stu do­zvo­lje­nih apli­ka­ci­ja i iz­vrš­nih
datoteka instaliranih na prenosnom
ra­ču­na­ru ko­ri­sni­ka. Na di­stri­bu­i­ra­nom
rad­nom me­stu uzro­ko­va­nom CO­
VID-19 pan­de­mi­jom ko­ri­sni­ci se pove­zu­ju
pre­ko kuć­nih in­ter­net ko­nek­cija
bez ogra­ni­če­nja u po­gle­du stra­nica
ko­ji­ma se pri­stu­pa i sa­dr­ža­ja ko­ji se
pre­u­zi­ma­ju. Li­sta do­zvo­lje­nih apli­ka­cija
igra vi­tal­nu ulo­gu u sce­na­ri­ju po­tencijalnog
blokiranja instaliranja malvera
na kraj­njim tač­ka­ma.
CASB (Cloud Ac­cess Se­cu­rity Broker)
Zna­čaj CASB ala­ta je u ve­li­koj me­ri
na­gla­šen da­ljin­ski po­ve­za­nim rad­nim
okru­že­nji­ma ko­ja zah­te­va­ju raz­u­meva­nje
pred­no­sti flek­si­bil­no­sti i uš­te­de
troš­ko­va ko­je nu­de cloud plat­for­me.
CASB je re­še­nje za pri­me­nu bez­bedno­snih
pra­vi­la ko­ja funk­ci­o­ni­šu po­moću
pru­ža­nja du­bo­kih uvi­da u or­ga­ni­zacione
podatke koji prolaze kroz cloud
i omo­gu­ća­va­ju au­to­ri­zo­va­nim ad­mi­ni­
stra­to­ri­ma da spro­vo­de pra­vi­la ra­di sigurnog
upravljanja.
DLP (Data Leakage Prevention –
spre­ča­va­nje cu­re­nja po­da­ta­ka)
Po­da­ci or­ga­ni­za­ci­je zah­te­va­ju odgo­va­ra­ju­ću
zaš­ti­tu od upa­da, uklju­čuju­ći
neo­vlaš­će­no ot­kri­va­nje, gu­bi­tak ili
uniš­ta­va­nje, u za­vi­sno­sti od ni­voa njiho­ve
ose­tlji­vo­sti. Po­sti­za­nje to­ga u disti­bu­i­ra­nom
i da­ljin­ski po­ve­za­nom radnom
okru­že­nju pred­sta­vlja ve­li­ki izazov.
Da­ta Le­a­ka­ge Pre­ven­tion re­še­nja,
ko­ja se obič­no opi­su­ju kao ala­ti i procedure
za regulisanje toka podataka
iz­van po­u­zda­nih okru­že­nja, iz­u­zet­no
su bit na u ovim uslo vi ma. DLP mo ra
da bu­de im­ple­men­ti­ran na ni­vou endpo­in­ta
(lap­top, mo­bil­ni, ta­blet) i na nivou
mre­že da bi se spre­čio upad u podatke.
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Plat­for­ma za zaš­ti­tu kraj­njih tača­ka
(End­po­int Pro­tec­tion Plat­form)
End­po­int Pro­tec­tion plat­for­me ojača­va­ju
ni­voe zaš­ti­te kraj­njih ta­ča­ka inte­gra­ci­jom
pa­ke­ta si­gur­no­snih teh­nolo­gi­ja
spe­ci­fič­nih za end­po­int, uključu­ju­ći
fa­jer­vo­le za­sno­va­ne na ho­stu,
EDR (end­po­int de­tec­tion and re­sponse),
spre­ča­va­nje cu­re­nja po­da­ta­ka, IPS
za­sno­van na ho­stu itd. One-stop shop
pri­stup EPP-a nu­di smi­sle­nu i efi­kasnu
zaš­ti­tu od ši­ro­kog spek­tra pret­nji,
uklju­ču­ju­ći one ko­je tar­ge­ti­ra­ju udalje­ne
ko­ri­sni­ke na di­stri­bu­i­ra­nom radnom
mestu.
Bez­bed­nost de­lje­nja da­to­te­ka (File
Sha­re Se­cu­rity)
Uda­lje­ni ko­ri­sni­ci su sklo­ni da smišlja­ju
ma­nje kon­ven­ci­o­nal­ne i ge­ni­jalne
me­to­de za pre­nos da­to­te­ka iz­među
se­be, ko­ri­sni­ka i part­ne­ra, či­me preu­zi­ma­ju
ri­zik od upa­da u po­dat­ke. Reše­nja
za bez­bed­nost de­lje­nja da­to­te­ka
omo­gu­ća­va­ju or­ga­ni­za­ci­ja­ma da spreče
„Sha­dow IT” i pre­va­zi­đu po­int re­šenja
uvo­đe­njem plat­for­mi za bez­bed­nu
i upra­vlja­nu raz­me­nu da­to­te­ka iz­me­đu
autorizovanih korisnika.
MDM (Mo­bi­le De­vi­ce Ma­na­gement)
Pa­met­ni te­le­fo­ni, ta­ble­ti i lap­top raču­na­ri
igra­ju vi­tal­nu ulo­gu u pot­po­maga­nju
iz­u­zet­no agil­ne i efi­ka­sne udalje­ne
rad­ne sna­ge. Me­đu­tim, ne­ga­tivna
stra­na im je to što se or­ga­ni­za­ci­onim
po­da­ci­ma na ovim ure­đa­ji­ma lo­še
upra­vlja, a ulo­ga bez­bed­no­sti je potce­nje­na.
Re­še­nja za upra­vlja­nje mo­bilnim
ure­đa­ji­ma (Mo­bi­le De­vi­ce Ma­nage­ment)
uvo­de po­re­dak u ovaj ha­otič­ni
eko­si­stem omo­gu­ća­va­ju­ći ime­no-­
va­nim ad­mi­ni­stra­to­ri­ma da de­fi­ni­šu
osnov­ne si­gur­no­sne kon­tro­le na is­piti­va­nim
mo­bil­nim ure­đa­ji­ma, spro­vode
ih i nad­gle­da­ju us­kla­đe­nost. Ona
ta­ko­đe uklju­ču­ju teh­ni­ke opo­rav­ka kao
što je da­ljin­sko bri­sa­nje po­da­ta­ka orga­ni­za­ci­je
u slu­ča­ju kra­đe ili gu­bit­ka
ure­đa­ja.
Mul­ti­fak­tor­ska au­ten­ti­fi­ka­ci­ja
(MFA)
Vi­še­fak­tor­ska au­ten­ti­fi­ka­ci­ja se po­ziva
na dva ili vi­še prin­ci­pa za ve­ri­fi­ka­ci­ju
iden­ti­te­ta ko­ri­sni­ka pre­ko ne­če­ga što
oni zna­ju (npr. lo­zin­ka), ima­ju (npr. toke­ni,
pa­met­ne kar­ti­ce) ili je­su (npr, bio­me­trij­ski
aspek­ti kao što su oti­sci prsti­ju).
MFA pri­do­da­je do­dat­ni ni­vo zaš­ti­te,
po­seb­no u kon­tek­stu uda­lje­nih
ko­ri­sni­ka ko­ji zah­te­va­ju pri­stup or­ganizacionim
informacijama.
VPN za da­ljin­ski pri­stup
Vir­tu­el­ne pri­vat­ne mre­že (Vir­tual
Pri­va­te Net­works - VPN) pru­ža­ju tunel
za bez­bed­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­među
da­ljin­ski po­ve­za­nih kraj­njih ta­čaka
i kor­po­ra­tiv­nih ser­ve­ra, sto­ri­dža itd.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Ove teh no lo gi je mi ni mi zi ra ju ri zik
od iz­lo­že­no­sti spo­ljaš­njim pret­nja­ma
(sno­o­pers i „man-in-the-mid­dle” napa­di),
uklju­ču­ju­ći ne­na­mer­no kompro
mi to va nje i/ili cu re nje po ver lji vih
po da ta ka.
Email bez­bed­nost
E-poš­ta igra vi­tal­nu ulo­gu u osigu­ra­va­nju
po­ve­za­no­sti i pro­duk­tivno­sti
di­stri­bu­i­ra­ne rad­ne sna­ge. Siste­mi
za zaš­ti­tu elek­tron­ske poš­te
nu­de le­jer zaš­ti­te od na­pa­da ba­zi­ranih
na ema i lu re gu li sa njem pri stu pa
mail bok­so­vi­ma uz po­moć ja­kih meha­ni­za­ma
au­ten­ti­fi­ka­ci­je, zaš­ti­te dato­te­ka
i sa­dr­ža­ja ko­ji se ša­lju e-poš­tom
pu­tem di­gi­tal­nih pot­pi­sa, enkrip­ci­je
itd. i pre­ci­znim iden­ti­fi­kova­njem
i fil­tri­ra­njem spam i fi­šing
ema i lo va iz in bok so va za po sle nih.
Sto­ga je ulo­ga bez­bed­no­sti e-poš­te
iz­u­zet­no bit­na na di­stri­bu­i­ra­nim radnim
me­sti­ma ko­je je in­du­ko­va­la CO­
VID-19 pan­de­mi­ja.
Web Se­cu­rity (Proxy)
Vi­dlji­ve IP adre­se kraj­njih ta­ča­ka
na svet­skoj mre­ži (www) re­cept su za
ne­vo­lju, po­seb­no u kon­tek­stu okruže­nja
ra­da na da­lji­nu. Web proxy
ser­ver de­lu­je kao gej­tvej za ko­ri­snič­ki
pri­stup in­ter­ne­tu. On nad­gle­da
i do­zvo­lja­va pri­stup in­ter­ne­tu ko­risni­ci­ma
sa­mo na osno­vu pre­de­fi­nisa­nih
bez­bed­no­snih pra­vi­la. S ob­zirom
na da­tu si­tu­a­ci­ju, od ključ­ne je
va­žno­sti naj­bo­lje pri­me­ni­ti ova bezbed­no­sna
re­še­nja kao deo kon­ti­nu­ira
ne bud no sti i opre za pro tiv saj ber
na­pa­da­ča.
In gram Mic ro Cyber
Se cu rity
Za sa­mo ne­ko­li­ko ne­de­lja CO­
VID-19 je dra­stič­no pro­me­nio na­čin
na ko­ji or­ga­ni­za­ci­je funk­ci­o­ni­šu. Kako
je rad­no me­sto po­sta­lo di­stri­bui­ra­no,
a za­po­sle­ni po­ve­za­ni na dalji
nu, ak tiv nost saj ber kri mi na la ca je
br­zo pri­la­go­đe­na – iz­ra­že­ni­ja je, cilja­na
i na­men­ski iz­gra­đe­na za ovaj
no vi svet ski po re dak.
Sa eska­la­ci­jom op­se­ga i in­ten­zite­ta
saj­ber na­pa­da, sve­tu ni­ka­da nije
bi­lo po­treb­no vi­še kva­li­fi­ko­va­nih
struč­nja­ka za bez­bed­nost in­for­maci­ja
ka­ko bi na od­go­va­ra­ju­ći na­čin
zaš­ti­ti­li in­for­ma­ci­o­ne si­ste­me or­gani­za­ci­ja.
Is­tra­ži­va­nje (ISC) 2 pred­viđa
da­će 2022. go­di­ne bi­ti de­fi­cit od
1,8 mi­li­o­na kva­li­fi­ko­va­nih struč­nja­ka
za Cyber Se cu rity. Obu ka je osnov ni
na­čin za pre­va­zi­la­že­nje ovog ja­za.
Bez ob zi ra da li ste pro fe si o na lac
na po­čet­nom ni­vou že­ljan zna­nja iz
obla sti in for ma ci o ne bez bed no sti ili
na­pred­ni struč­njak za bez­bed­nost
spre­man da pre­u­zme sledeći si­gurno
sni iza zov, In gram Mic ro ima kurs
za obu­ku ko­ji od­go­va­ra va­šem nivou
zna nja i am bi ci ja ma. In gram
Mic­ro Cyber Se­cu­rity tre­nin­zi su dizaj­ni­ra­ni
ta­ko da pro­mo­vi­šu kri­tič­ko
raz­miš­lja­nje o kon­cep­ti­ma cyber
bez bed no sti, jer se oni od no se
na va­še dnev­ne ak­tiv­no­sti. Na­ši trene­ri
di­sku­tu­ju o pri­me­ri­ma iz stvarnog
sve­ta, ko­ji će vam po­mo­ći da
shva ti te i pro ce ni te du bi nu i svr hu
od­go­va­ra­ju­ćih Cyber Se­cu­rity konce
pa ta.
In gram Mic ro Cyber Se cu rity tim
osno­van je sa vi­zi­jom da po­mog­ne
na­šim po­slov­nim part­ne­ri­ma
da oslo bo de i pra vil no upo tre be sav
svoj Cyber Se cu rity po ten ci jal.
Naš Cyber Se­cu­rity tim nu­di niz
spe­ci­ja­li­zo­va­nih kon­sul­ta­ci­ja na teme
re­še­nja iz obla­sti Cyber bez­bedno­sti
za po­tre­be obu­ke na­ših poslov
nih part ne ra.
In­gram Mic­ro je ovlašćeni di­stribu­ter
za većinu stra­teš­kih Cyber Secu
rity ven do ra pri sut nih u re gi o nu.
Ovo omogućava na­šim po­slov­nim
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

part­ne­ri­ma da po­bolj­ša­ju spo­sobnost
svo­jih ku­pa­ca da osta­nu bezbed­ni
upr­kos sva­ko­dnev­nim pro­mena
ma vr sta i ti po va cyber na pa da,
po­ve­ća­nju iz­lo­že­no­sti ra­znim ti­povima
na­pa­da na in­for­ma­ci­o­ne re­surse
kao i od­go­va­ra­ju­ćim pro­me­na­ma
re­gu­la­tiv­nog usa­gla­ša­va­nja.
In­gram Mic­ro Cyber Se­cu­rity divi­zi­ja
po­ma­že part­ne­ri­ma da svo­jim
kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma po­nu­de efi­kasna,
in­te­gri­sa­na i ska­la­bil­na re­še­nja
ko­ja šti­te nji­ho­ve in­for­ma­ci­o­ne IT
re sur se pre, to kom i na kon na pa da,
tj. to­kom či­ta­vog ci­klu­sa na­pa­da.
Na­ša kom­pa­ni­ja po­ma­že part­ne­rima
u stva­ra­nju in­fra­struk­tu­re koja
upra­vlja pru­ža­njem si­gur­no­snih
uslu­ga, i na taj na­čin po­ma­že partne­ru
da po­zi­ci­o­ni­ra se­be kao profi
ta bil nog, po u zda nog sa vet ni ka za
bez bed nost.
In­gram Mic­ro u svom di­stri­buter­skom
port­fo­li­ju po­se­du­je većinu
stra­teš­kih Cyber Se­cu­rity pro­iz­vo­đača
da­naš­nji­ce i nu­di mnoš­tvo re­sur­sa
za part­ne­ra ka­ko bi op­ti­mi­zo­vao sigur­no­sne
per­spek­ti­ve pri­sut­ne u inf
o r ­m a ­c i ­o ­n o m p r o ­s t o ­r u . I n ­g r a m M i-
c­ro Cyber Se­cu­rity di­vi­zi­ja pru­ža part
ne ri ma uslu ge obu ke, kon sul ta ci je,
kao i uslu­ge ser­ti­fi­ko­va­nih bez­bedno­snih
in­že­nje­ra.
In­gram Mic­ro Cyber Se­cu­rity poslov­na
je­di­ni­ca pru­ža vam ši­rok
spek­tar teh­nič­kih i kon­sul­tant­skih
uslu ga. U tu svr hu raz vi jen je ve li ki
broj Cyber Se­cu­rity ser­vi­sa či­ja je name
na da ko ri snik stek ne ja sni ju sli ku
o bez­bed­no­sti i zaš­ti­će­no­sti svog IT
okru­že­nja. Kao re­zul­tat ovih ak­tiv­nosti
In­gram Mic­ro omo­gu­ća­va partne­ri­ma
da po­ve­ća­ju svo­je pri­ho­de i
stek nu do dat no po ve re nje kraj njih
ko­ri­sni­ka, isto­vre­me­no po­zi­ci­o­ni­ra­jući
od­go­va­ra­ju­ća bez­bed­no­sna re­šenja
shod­no uo­če­nim pro­ble­mi­ma. Io
Ingram Micro Cyber Security kontakti:
office-serbia@ingrammicro.com
info-serbia@ingrammicro.com
cybersecurity-serbia@ingrammicro.com
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Ka ko ma šin sko uče nje
mo že una pre di ti
rad SOC-a
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Globalna pandemija COVID-19 je bez premca, jedinstvena situacija u svetu koja je otvorila
pi­ta­nje kon­ti­nu­i­te­ta po­slo­va­nja i re­zi­li­jent­no­sti u mno­gim in­du­stri­ja­ma. Sve češ­će se na pro­gres u
ma­šin­skom uče­nju (ML) i veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji (AI) gle­da kao na je­dan od glav­nih oslo­na­ca ko­ji bi
kom­pa­ni­ja­ma tre­ba­lo da po­mog­ne da odr­že po­slo­va­nje i u van­red­nim okol­no­sti­ma i iz­dr­že po­sledi­ce
kri­ze. Jed­na od obla­sti u ko­joj ma­šin­sko uče­nje mo­že po­mo­ći je sva­ka­ko saj­ber bez­bed­nost i
operacije koje obavlja SOC.
Zaš­to „Skaj­net“ ne mo­že
u ce li ni bri nu ti o SOC-u,
ali mo­že da po­mog­ne sa
ru­tin­skim ak­tiv­no­sti­ma
Da bi ot kri li na pred ne pret nje koje
mo gu pro ma ći bez bed no snim re šenji
ma ko ja slu že za pre ven ci ju i zaš ti tu,
struč nja ci iz obla sti saj ber bez bed no sti,
pr ven stve no ana li ti ča ri bez bed no sti,
mo ra ju da ana li zi ra ju ve li ku ko li či nu
in for ma ci ja. Ima ju ći to u vi du, ne izne
na đu je či nje ni ca da je vi sok obim
po sla raz log ko ji naj ve ći broj za posle
nih iz obla sti bez bed no sti na ve de
na ot kaz – pre ma stu di ji kom pa nije
Ka spersky, čak 46% is pi ta nih eksp
er at a n av el o j e o v o k a o r a zl o g z a -
š to su nji ho ve ko le ge na pu sti le svoje
po zi ci je.
Kom pa ni ja se mo že od lu či ti da
za po sli vi še ana li ti ča ra bez bed no sti
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

ka ko bi oni me đu sob no pre ra spode
li li broj ne za dat ke. Ali, ima ju ći u
vi du iz no se pla ta ovih pro fe si o na laca,
ta kva od lu ka ni je uvek troš kovno
oprav da na. Zbog to ga, kom pani
je sve češ će raz ma tra ju uvo đe nje
teh no lo gi ja ma šin skog uče nja (ML)
ka ko bi se au to mat ski iden ti fi ko vale
pret nje, ali i ovaj pri stup ima odre
đe na ogra ni če nja.
Iz­me­đu dve va­tre
Uko li ko je ne ki fajl oči gled no mali
ci o zan, jed no stav no ga je au tomat
ski de tek to va ti kao pret nju. Izazov
je, me đu tim, iden ti fi ko va ti komplek
sne i skri ve ne pret nje, ka da se,
na pri mer, saj ber kri mi nal ci predsta
vlja ju kao le gi tim ni ko ri sni ci ili IT
ad mi ni stra to ri ka ko bi pri kri li svoje
tra go ve.
Ka ko bi ova kve pret nje iden ti fi kova
li au to mat ski, me ha ni zmi de tekci
je mo ra ju da ob u hva te ve li ki broj
sum nji vih ak tiv no sti, ko je ni su nužno
i ma li ci o zne. Ovo sma nju je šanse
da im ne ka pret nja pro mak ne, ali
i po ve ća va broj la žno iden ti fi ko va nih
pret nji. To re zul tu je do dat nim za daci
ma za ana li ti ča re bez bed no sti, koji
će mo ra ti da pre gle da ju i ana li zi raju
sve ove do ga đa je, tra že ći stvar ne
pret nje. U prak si, ka ko bi se što vi še
skri ve nih pret nji iden ti fi ko va lo, neop
hod no je ana li zi ra ti i ve ći broj pretnji
ko je su la žno iden ti fi ko va ne kao
pre te će, a one ne ka da či ne i 90% od
ukup nog bro ja de tek ci ja.
SOC ana li ti ča ri bi mo gli iz be ći ovaj
mo no to ni za da tak uko li ko pri sta ju na
kom pro mi se po pi ta nju saj ber bezbed
no sti i fo ku si ra ju se sa mo na one
de tek ci je ko je oči gled no pred sta -
vlja ju bez bed no snu pret nju, a ig no ri šu
osta le ko je zah te va ju de talj ni ju is tra gu.
Me đu tim, ova kav pri stup mo že vo diti
ka to me da ne ke pret nje pro mak nu,
što je ne do pu sti vo, jer do vo di u pi tanje
po u zda nost i svr hu sa mog SOC-a.
ML (ma šin sko uče nje) ne mo že samo
stal no da se iz bo ri sa svim ovim si tua
ci ja ma bez po tre be an ga žo va nja ljudi.
Postoje dva osnovna tipa ML – učenje
uz su per vi zi ju i bez su per vi zi je.
U pr vom slu ča ju, ML do bi ja po dat
ke sa ozna ka ma ko je ele men te detek
ci je da po sma tra kao pret nju, a
ko je ne. Na kon to ga, ML je u moguć
no sti da pri me ti slič ne ak tiv no sti.
U dru goj si tu a ci ji, ML bez su per vizi
je ana li zi ra ve li ke ko li či ne po da ta ka
sa mo stal no ka ko bi iden ti fi ko va lo abnor
mal ne ak tiv no sti i po na ša nja, ukazu
ju ći na one ko je bi mo gle pred stavlja
ti in ci den te.
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Za oba ti pa ML po sto je iz ve sna
ogra ni če nja u de tek ci ji. ML uz su pervi
zi ju ne će bi ti u sta nju da pre po zna
pot pu no nov tip na pa da uko li ko ga
ana li ti čar ni je pret hod no na u čio kako
da pre po zna nje go ve teh ni ke. Za
ML bez su per vi zi je de tek ci ja mo že
oma nu ti uko li ko uzo rak ni je do volj
no ve li ki da bi se ras po zna le normal
ne ak tiv no sti i de vi ja ci je.
No­vi fo­kus
Ka da smo u kom pa ni ji Ka spersky
raz vi ja li na še MDR ser vi se, pri me tili
smo jed nu pra vil nost u na či nu na
ko ji SOC ana li ti ča ri ra de. Ovo nam je
da lo uvid u to ka ko mo že mo ko ri sti ti
ML da bi smo do dat no au to ma ti zova
li de tek ci ju pret nji.
Ini ci jal no, do ga đa ji ko je su pri kupi
li raz li či ti sen zo ri bi li su pro ce su i-
ra ni teh no lo gi ja ma de tek ci je, uključu
ju ći i one ko je po dr ža va ML. Kao
re zul tat, oni su ge ne ri sa li upo zo renja
i in for ma ci ju o to me da su sumnji
ve ak tiv no sti uo če ne. SOC ana li tiča
ri su ra di li sa ovim upo zo re nji ma
obič no ta ko što su pro ve ra va li šta se
de si lo pre i po sle, na pra vi li vre mensku
osu, ana li zi ra li do dat ne in forma
ci je ka ko bi po tvr di li da je u pi tanju
in ci dent i po tom ih po hra ni li kao
slu čaj ko ji se na knad no de talj no istra
ži vao. Is po sta vi lo se da za naj ve ći
deo ovih upo zo re nja ni je bi lo po trebe
za do dat nom ana li zom, jer je uz
sa mo upo zo re nje bi lo do volj no infor
ma ci ja na osno vu ko jih se sa mo
upo zo re nje ka te go ri še kao la žna pozi
tiv na de tek ci ja i ta ko i fil tri ra.
Mi smo shva ti li da je mo gu će i aktiv
nost ovog fil tri ra nja po ve ri ti kao
za da tak ML-u, ka ko ana li ti ča ri ne bi
mo ra li da se ba ve oči gled nim la žno
po zi tiv nim de tek ci ja ma.
ML mo del je upo znat sa pret hodnim
po da ci ma ko ji se ti ču ana li za ko je
su za po sle ni u SOC-u oba vi li, i vi di koji
su do ga đa ji ka te go ri sa ni kao la žno
po zi tiv ni bez te melj ne ana li ze. Sva kom
upo zo re nju do de lju je se oce na u raspo
nu od 0 do 1. Uko li ko je oce na vi ša
od od re đe nog za da tog pra ga, upo zore
nje se sma tra po zi tiv nim. U su protnom,
ka te go ri še se kao la žno po zi tivno
i ne po ja vlju je se na li sti za da ta ka
ana li ti ča ra. Ovo sma nju je broj upo zore
nja ko ja ana li ti ča ri mo ra ju da proce
su i ra ju.
Na rav no, ka pa ci te ti ma šin skog
uče nja se ne za vr ša va ju na pre pozna
va nju la žno po zi tiv nih re zul ta ta.
Mi stal no pra ti mo i pa ra me tre kva lite
ta. Pri bli žno 3-5% upo zo re nja koje
je ML kla si fi ko va lo kao naj kon troverz
ni ja se pre ba cu ju SOC ana li ti čari
ma ka ko bi ih pro ve ri li i uve ri li se
da sve funk ci o ni še is prav no.
Do dat no, al go ri tam se re dov no
ažu ri ra no vim po da ci ma. Na pri mer,
ka ko sva ki no vi kli jent sa sop stvenom
in fra struk tu rom do no si no ve
ma tri ce, po treb no je ne ko li ko ne delja
da ML do bi je no ve spe ci fi ka ci je.
***
Ge ne ral no, ovaj pri stup do zvo ljava
da se eli mi ni še po tre ba za an gažo
va njem ti er-1 SOC ana li ti ča ra či ja je
oba ve za da iden ti fi ku ju i pre po zna ju
la žno po zi tiv ne de tek ci je i pre u smere
in ci den te is ku sni jim ko le ga ma, jer
ML mo že us peš no za vr ši ti ovaj za datak.
U me đu vre me nu, eks per ti mo gu
da se fo ku si ra ju na za du že nja gde su
nji ho va eks per ti za, zna nje i raz u meva
nje naj po treb ni ji, na pri mer- pre traga
pret nji ili pro ak tiv no pre tra ži va nje
kom plek snih pret nji.
Da li će ML mo ći da pre va zi đe ova
na pred na ogra ni če nja i pre u zme ovaj
deo po sla od lju di u bu duć no sti? Nije
pre vi še ve ro vat no da će „ro bo ti“
osta vi ti ana li ti ča re bez bed no sti bez
po sla. Me đu tim, nji ho va za du že nja
bi se mo gla tran sfor mi sa ti u „ku rato
re“ ko ji će pod u ča va ti i kon tro li sati
kva li tet ra da ro bo ti zo va nih „za posle
nih“. Na taj na čin, ce lo kup na poslov
na or ga ni za ci ja po sta je i bo lje
zaš ti će na i troš kov no efi ka sni ja, što
sve za jed no do pri no si nje nom lakšem
pro la sku kroz iza zo ve ko je dono
si pan de mi ja. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Ka ko da osna ži te
svo je za po sle ne i
omo gu ći te po slov ni uspeh?
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Po­slov­nom ot­por­noš­ću do us­peš­nog pre­va­zi­la­že­nja iza­zo­va na­sta­lih usled
pan­de­mi­je
Iza zo vi sa ko ji ma smo se su o­
či li to kom pan de mi je uti ca li su
i na po slov nu za jed ni cu. Zbog
tren da ra da od ku će ubr zan je i proces
di gi ta li za ci je po slo va nja, ali su tako
đe tra že ne no ve veš ti ne za po slenih.
Da naš nji me na dže ri su sve sni da
mo ra ju iz osno va da osmi sle i prome
ne na čin na ko ji nji ho ve kom pani
je po slu ju. Ključ na reč za uspeh jed
ne kom pa ni je po sta la je otpornost.
Po tre ba za di gi tal nom
tran­sfor­ma­ci­jom je ve­ća
ne go ika da
Čak i one or ga ni za ci je ko je su pre
po čet ka pan de mi je uve li ko bi le u
pro ce su di gi tal ne tran sfor ma ci je danas
mo ra ju da se ubr za ju. Im pe ra tiv
ni je sa mo tran sfor ma ci ja, već i pobolj
ša nje agil no sti, ubr za nje iz la ska
na tr žiš te i po bolj ša nje sta bil nost, i to
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

sve sa ci ljem obez be đi va nja br žeg
po vra ća ja in ve sti ci ja i na stav ka nesme
ta nog po slo va nja.
U bu duć no sti, sva ka or ga ni za ci ja
mo ra će da pri hva ti di gi tal nu teh nolo
gi ju i kre i ra di gi tal nu spo sob nost
ka ko bi bi la ot por na i us peš na uprkos
pro me na ma. Is tra ži va nja po kazu
ju da in ve sti ci je u ključ ne po kreta
če di gi tal ne ot por no sti do vo de do
ukup ne uš te de na troš ko vi ma od 15
do 25 od sto.
Sva ka po slov na or ga ni za ci ja trenut
no ra di na od go vo ru na no vo nasta
lu si tu a ci ju, ka ko bi se opo ra vila
od po sle di ca za sto ja, ali i po no vo
osmi sli la na čin po slo va nja, a tre ba
ima ti u vi du i či nje ni cu da ne posto
je dve slič ne or ga ni za ci je. Bez bednost
za po sle nih i kon ti nu i tet po slova
nja pred sta vlja ju pr vi pri o ri tet za
sve. Me đu tim, ka ko kom pa ni je prela
ze iz fa ze od go vo ra na fa zu oporav
ka, glav ni pri o ri tet bi tre ba lo da
im bu de br zo pri vi ka va nje na no vu
re al nost.
Tri ko­ra­ka za ja­ča­nje
ot por no sti
Pan de mi ja je po ve ća la ras ho de za
ve ći nu po slov nih or ga ni za ci ja. Uzi maju
ći u ob zir sva ogra ni če nja, kao i potre
bu za ubr za njem pro me na, me na­
dže ri mo ra ju da po stig nu vi še sa manjim
ula ga nji ma. S ob zi rom da je za
uspeh od suš tin ske va žno sti po stavlja
nje pri o ri te ta, do bro je obra ti ti
pa žnu na sle de će ko ra ke.
1. Gde tre ba da se po za ba vi te neposrednim
imperativima kontinui
te ta?
Uhva ti te se u koš tac sa ne po srednim
pri o ri te ti ma po treb nim za odgo
va ra nje na „loc kdown”, kao što je
bez bed nost za po sle nih i obez be điva
nje kon ti nu i te ta u pro da ji i funk cio
ni sa nju va še kom pa ni je. Po za ba vi te
se ključ nim im pe ra ti vi ma u pri pre mi
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

za po nov no otva ra nje tr žiš ta ka ko biste
mo gli da re po zi ci o ni ra te svo ju firmu
na tr žiš tu.
2. Ko je su va še am bi ci je ka da je
u pi ta nju re zi li jent nost?
Od lu či te ko ji vam je že lje ni ni vo otpor
no sti na osno vu uti ca ja pan de mi je
na va šu in du stri ju i oče ki va ni ni vo digi
tal ne dis rup ci je na ko ju tre ba da se
pri pre mi te. Od re di te gde tre ba da izgra
di te naj bo lju ot por nost ka ko biste
ostva ri li uspeh na tr žiš tu, ko ri ste ći
tu ot por nost kao fak tor di fe ren ci ja ci je.
3. U šta da in ve sti ra te ka ko bi ste
stvo­ri­li odr­ži­vost po­slo­va­nja?
Pro ce ni te ste pen zre lo sti va še kompa
ni je u svih sek to ri ma ka ko bi ste
iden ti fi ko va li raz mi mo i la že nja iz me đu
am bi ci ja i spo sob no sti. Po za ba vi te se
sek to ri ma u ko ji ma na i đe te na sla bosti,
kao što su iz lo že nost saj ber-na padi
ma ili pre ki di u pre no su in for ma ci ja
ko ji uspo ra va ju do no še nje od lu ka. Inve
sti raj te ka ko bi ste u bu duć no sti bi li
sprem ni za pre va zi la že nje kri za i ka ko
bi ste mo gli da se iz dvo ji te od dru gih
kom pa ni ja na tr žiš tu.
Port fo lio kom pa ni je Mic ro soft koji
ob u hva ta Mic ro soft 365, Dyna mics
365 i Azu re, kao i Mic ro soft Po wer
Plat for mu, iz gra đen je na te me lji ma
bez bed no sti i pri vat no sti po da ta ka i
mo že da po mog ne sva koj or ga ni za ciji
u sva koj in du stri ji da iz gra di ot por­
nost i po bolj ša za ra du. Mic ro soft re šenja
mo gu da vam po mog nu da oja čate
ot por nost svo jih za po sle nih, ti mo va
i ce lo kup ne or ga ni za ci je.
Ulaganje u znanja
zaposlenih
Omo gu ća va nje pri stu pa di gi tal nim
veš ti na ma ključ no je za us pe šan ekonom
ski opo ra vak. Ka ko bi po mo gla
u to me, kom pa ni ja Mic ro soft je 2020.
go di ne po kre nu la glo bal nu ini ci ja ti vu
za sti ca nje no vih zna nja sa ci ljem pruža
nja zna nja za 25 mi li o na lju di ši rom
sve ta ko ji su na bi lo ko ji na čin ugro ženi
ka da je nji ho vo za po sle nje u pi ta nju.
Ova sve o bu hvat na ini ci ja ti va ob jedi
ni la je re sur se kom pa ni ja Lin ke dIn,
Git Hub i Mic ro soft ka ko bi po mo gla
lju di ma da stek nu di gi tal ne veš ti ne
ko je su neo p hod ne na da naš njem tržiš
tu ra da.
Na ovim plat for ma ma omo gu će no
je do dat no obra zo va nje pot pu no besplat
no, sa mo guć noš ću do bi ja nja među
na rod no pri zna tih ser ti fi ka ta ko ji su
do stup ni po vi še stru ko sni že nim cena
ma.
Mi si ja kom pa ni je Mic ro soft je ste da
osna ži sva ku oso bu i sva ku or ga ni zaci
ju na pla ne ti ka ko bi po sti gli vi še. To
zna či oja ča va nje ot por no sti kod svih
lju di, ti mo va i or ga ni za ci ja. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Šta je po slov na ot por nost
u no vom,
ni kad-nor mal nom?
Specijalno izdanje :: Business Resilience

CO­VID-19 ne­će bi­ti po­sled­nji po­re­me­ćaj sa ko­jim će se pred­u­ze­ća mo­ra­ti bo­ri­ti. Za njih
je va­žno da pre­i­spi­ta­ju i re­no­vi­ra­ju svo­je po­slov­ne mo­de­le da bi bi­la ot­por­ni­ja. Me­đu­tim,
ot­por­nost vi­še ni­je u to­me da se tre­nut­no ima­ju re­zer­ve go­to­vi­ne i re­sur­si za teš­ke vre­menske
uslo­ve, već u to­me da se iz­gra­di in­fra­struk­tu­ra ko­ja je flek­si­bil­na, ba­zi­ra­na na clo­u­du i
au­to­ma­ti­zo­va­na ka­ko bi se no­si­la sa stal­nim, ne­mi­lo­srd­nim pro­me­na­ma.
Au­tor: De­i­r­dre Ho­uc­hen,
viša direktorka marketinga,
ERP/EPM, Orac­le
Paradoks rezilijentnosti
Ot­por­nost pred­u­ze­ća se sa­sto­ji iz
dva de­la. Ra­di se o pred­vi­đa­nju da bi
se identifikovale oblasti rizika i uzroka
po­re­me­ća­ja. Ali i o agil­no­sti da bi se
brzo transformisale operacije kako bi
se prilagodile onome što dolazi. Mantra
je oče­ki­va­ti neo­če­ki­va­no, od­go­vo­riti
i prilagoditi se.
Me­đu­tim, po­sti­za­nje re­zi­li­jent­no­sti
puno je izazova, posebno danas. BSI i
Cranfield School of Management prepoznaju
da se pred­u­ze­ća su­o­ča­va­ju sa
mnoš­tvom raz­li­či­tih ten­zi­ja ko­je ih vuku
u raz­li­či­tim prav­ci­ma. Ona mo­ra­ju
da ho­da­ju po ži­ci ba­lan­si­ra­ju­ći iz­me­đu
potrebe da se zaštiti poslovanje i da
ono napreduje kroz inovacije. Previše
je te­ži­ne na obe stra­ne, a pred­u­ze­će je
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

u opasnosti da bude zaslepljeno izazovom
koji nije predvidelo.
Paradoks rezilijentne organizacije je
u to me da ona mo ra da bu de i flek sibilna
i postojana pod pritiskom. I to
na svim ni­vo­i­ma – uklju­ču­ju­ći lju­de i
si­ste­me ko­ji či­ne kom­pa­ni­ju. Da bi to
postigle, kompanijama je potrebna
oja­ča­na rad­na sna­ga po­dr­ža­na flek­sibilnom
i integrisanom infrastrukturom
– koja koristi cloud, big data, automati­za­ci­ju,
AI i ma­šin­sko uče­nje.
Revolucija odozdo
prema gore
Ka da su vre me na teš ka, kom pa ni ja
je ot por na ono li ko ko li ko su ot por ni
nje­ni lju­di. Istin­ski sna­žno pred­u­ze­će
je re zi li jent na za jed ni ca za po sle nih,
ko­ri­sni­ka, part­ne­ra i do­ba­vlja­ča, sposob
na da se br zo adap ti ra ka da se
su­o­či sa dis­rup­ci­jom. Re­zi­li­jent­nost
ni­je po­sao samo CFO-a ili CHRO-a
– to je po sao svih.
U tom slu­ča­ju, or­ga­ni­za­ci­je ko­je će
na­pre­do­va­ti i op­sta­ti bi­će one ko­je
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

pre­no­se od­go­vor­nost – sta­vlja­ju­ći
moć u ru­ke obič­nih za­po­sle­nih, doba­vlja­ča
i ko­ri­sni­ka. Oni mo­ra­ju da
bu du spo sob ni da do no se od lu ke
na pr voj li ni ji dis rup ci je – a da bi to
ura di li po treb ni su im ala ti ko ji im
da ju uvid i spo sob nost do no še nja
od­lu­ka sa sme­loš­ću. Uz pra­vu podrš
ku, sva ki za po sle ni po sta je agent
pro me ne.
In ve sti ra nje u teh no lo gi ju je jedan
od naj­bo­ljih na­či­na da or­ga­niza
ci je stvo re ot por nu, adap ta bil nu
za jed ni cu i osno vu za svo je po slova
nje. Teh no lo gi ja je sjaj no sred stvo
za omo­gu­ća­va­nje lju­di­ma, pro­cesi
ma i si ste mi ma da raz u me ju nove
zah te ve i tran sfor mi šu se da bi ih
za do vo lji li.
Po­da­ci su od ključ­nog zna­ča­ja za
sva­ku od­lu­ku, da­ju­ći vo­de­ćim ak­teri
ma sve o bu hva tan po gled na zdravlje
or ga ni za ci je i ne nad ma šan uvid
u pro­men­ljiv tr­žiš­ni kon­tekst. Oni bi
tre ba lo da bu du ši ro ko do stup ni na
svim ni­vo­i­ma i me­đu svim part­ne­rima.
Di­gi­tal­ne apli­ka­ci­je i cloud reše
nja da ju pri stup kre di bil nim po daci
ma ko ji se mo gu ko ri sti ti za za o-
kret u re­al­nom vre­me­nu. Od mo­derni
za ci je pro ce sa do iden ti fi ko va nja
no­vih mo­guć­no­sti, po­da­ci mo­gu da
po mog nu usme ra va nju do no še nja
kom­pa­nij­skih od­lu­ka u ključ­nim momen
ti ma ko ji su bit ni.
U ovom kon tek stu, apli ka ci je ba zira
ne na clo u du, kao što su En ter prise
Re so ur ce Plan ning (ERP), Supply
Chain Ma­na­ge­ment (SCM) i Hu­man
Ca­pi­tal Ma­na­ge­ment (HCM), ve­o­ma
su va­žne. Ovi si­ste­mi pru­ža­ju uvi­de
i una­pre­đu­ju kon­tr­o­lu nad fak­to­ri­ma
kao što su za li he i upra vlja nje lancem
vred­no­sti, omo­gu­ća­va­ju­ći br­ze
pro me ne i re še nja za pro ble me otkri
ve ne una pred.
Be ne fit od apli ka ci ja ba zi ra nih na
clo u du je to što one in te gri šu si steme
i in for ma ci je ta ko da po da ci posta
ju tran spa rent ni i do stup ni svi ma.
Ne sa mo što za po sle ni ima ju lak ši
pri­stup po­da­ci­ma, već kup­ci mo­gu
da oče­ku­ju za­jed­nič­ko ko­ri­snič­ko isku­stvo
pri­la­go­đe­mo po­mo­ću in­forma
ci ja i iz front i iz back ofi sa.
Rezilijentnost na delu
Ka­da ih po­dr­ža­va­ju pra­va teh­no­logi
ja i uvi di, lju di mo gu da ura de neve­ro­vat­ne
stva­ri ka­ko bi po­ve­ća­li otpor­nost
ka­da se su­o­če sa dis­rup­cijom.
Po slov ne li ni je mo gu ko ri sti ti
je din stve ni pul de lje nih uvi da za sarad­nju
i br­zu tran­sfor­ma­ci­ju na­či­na
po slo va nja.
Kom pa ni je ko je se ba ve is po rukom
bi­le su teš­ko uz­dr­ma­ne po­četkom
pandemije, sa lancima snabdevanja
ko­ji su se uvi­ja­li pod te­ži­nom ne­zapam­će­ne
po­tra­žnje, a mno­gi pod­lo­žni
vo­za­či ni­su mo­gli da iz­vr­še is­po­ru­ku.
FedEx Services je bio u pro ce su tranzicije
svoje finansijske infrastrukture
di­rekt­no u cloud. Me­đu­tim, umesto
da pa u zi ra pla no ve i oslo ni se na
na­sle­đe­ni si­stem, kom­pa­ni­ja je ubrza
la svoj ras po red ka ko bi ste kla veću
fi­nan­sij­sku vi­dlji­vost u kri­zi. Pre­ko
30.000 zaposlenih sada koristi alate
za cloud analitiku za donošenje odluka
na osnovu podataka i automatizaci­ju,
što se po­ka­za­lo ključ­nim za poma­ga­nje
kom­pa­ni­ji da se sna­đe sa disrupcijom.
Rezilijentnost je timski
napor
Re zi li jent nost ni je sa mo mo der na
reč. Va­žni­je je ne­go ikad da raz­misli
te o flek si bil no sti i adap ta bil no sti
sva kog si ste ma, pro ce sa i ti ma u vašem
eko si ste mu, od to ga ka ko stupa
te u in ter ak ci ju sa kup ci ma i za posle
ni ma do to ga ka ko ra di te sa doba­vlja­či­ma
i upra­vlja­te svo­jim fi­nansi
ja ma. Pri pre ma va še or ga ni za ci je
za neo­če­ki­va­no ne sa­mo da ubla­žava
ri­zik, već vam i po­ma­že da bu­de­te
is pred kon ku ren ci je. Io
Sa znaj te vi še o to me ka ko vam
cloud ERP mo­že po­mo­ći da iz­gra­di­te
rezilijentnost
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Kako automatizacija u finansijama,
koju pokreće AI,
gradi poslovnu otpornost
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Vodeća preduzeća su izuzetno kinetički-dinamična, rezilijentna i traže mogućnosti za
postizanje poslovne vrednosti koristeći najnoviju digitalnu tehnologiju. Danas mnoge kompanije
prihvataju robotsku automatizaciju procesa (robotic process automation – RPA) kako
bi postigle vrednost oslobađanjem osoblja od manuelnih i repetitivnih zadataka.
Autor: Mauro Schiavon, vodeći partner i direktor
Alijanse za američki kontinent,
Deloitte Consulting LLP
Deloitte pomaže finansijskim
organizacijama da
kombinuju snagu RPA sa
mašinskim učenjem (ML) i veštačkom
inteligencijom (AI) za obavljanje esencijalnih
ali non-core zadataka koje su
ranije obavljali ljudi. To se prenosi na
finansijske timove koji brže zatvaraju
knjige i bave se računovodstvenim
izuzecima na potpuno nov (i veoma
koristan) način.
Prema Deloitte Insights’ 2020
izveštaju Automation with Intelligence,
78% organizacija na globalnom nivou
je već implementiralo RPA, a 16% planira
to da uradi u naredne tri godine. No,
potencijal RPA prevazilazi jednostavnu
zamenu ljudskih napora u određenim
zadacima. Organizacije koje implementiraju
automatizaciju preispituju kako
se posao može obaviti, što znači da
mogu da postignu radikalne promene.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Automatizacija čini
ljude vrednijima
Jedan od razloga zašto finansijski
lideri veruju da je RPA vredan
je to što on štedi novac. Deloitteov
izveštaj je otkrio da organizacije
očekuju prosečnu redukciju troškova
od 24% u naredne tri godine
u oblastima koje targetiraju. Ali
zrelije organizacije su se udaljile od
strategije jednostavnog smanjenja
broja zaposlenih. Umesto toga, koriste
tehnologiju da povećaju kapacitet
radne snage. Čak 90% rukovodilaca
kaže da očekuju da će im investicije
u automatizaciju povećati
kapacitet radne snage u naredne
tri godine. Ove kinetičke kompanije
znaju da tehnologija može da pruži
podatke i analize za donošenje informisanih
odluka ljudi, ali još uvek
ne može da zameni ljude kao donosioce
odluka.
Više izveštavanja,
veća otpornost
Poslovna rezilijentnost dolazi od
sposobnosti da se reaguje brzo i inteligentno
na promenljive uslove
– posebno značajne i neočekivane
događaje kao što je COVID-19. Automatizacija
oslobađa ljude tako
da oni mogu da obavljaju ključne
aktivnosti koje botovi ne mogu da
rade: tumačenje podataka, adresi-
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

anje problema i interakcija sa drugim
ljudima – uključujući korisnike,
vendore i kolege.
U finansijskoj funkciji RPA već dokazuje
svoju vrenost:
- Brže zatvaranje: Kako se ovi
procesi sve više formalizuju, AI i
kognitivne tehnologije upravljaju
izuzecima i ispravkama. Tamo gde je
finansijsko zatvaranje trajalo nedeljama,
automatizacija ga skraćuje na
nekoliko dana ili čak sati.
- Povećana pouzdanost podataka:
Botovi se nikada ne umore. Oni
mogu brzo da obrade ogromne količine
podataka i ne prave greške.
Kao rezultat, oni mogu da obezbede
tačnost i integritet podataka ne proverama
na licu mesta već kontinuiranim
praćenjem i sanacijom izuzetaka.
Manje ljudskih grešaka i efikasno
obrađivanje izuzetaka ne samo
što skraćuje vreme ocenjivanja, već
i znači bolju usklađenost sa propisima.
- Veća bezbednost: Isti benefiti
koje RPA donosi u tačnosti podataka
odnose se i na bezbednost.
Danonoćna automatizovana zaštita
od sajber napada je neophodna, s
obzirom da hakeri implementiraju
maliciozne botove kako bi kontinuirano
ispitivali ranjivost sistema.
- Pametnija konverzija podataka:
Automatizacija takođe pomaže u
održavanju bezbednosti tokom konverzija
podataka, poput onih koje se
javljaju prilikom prenosa sa jednog
sistema na drugi ili migracije sa starog
okruženja u cloud. Automatizacija
može kontinuirano proveravati kako
bi se osiguralo da su podaci u
novom okruženju identični podacima
u prethodnom.
SaaS stavlja
automatizaciju
nadohvat ruke
Kompanije koje pokušavaju da razviju
sopstvene sisteme koje pokreće
AI i ML često su zaprepašćene kompleksnošću
koju to uključuje: „uradi
sam“ projekti mašinskog učenja
zahtevaju teško dostupne i vrlo
skupe visoko obučene stručnjake
za podatke. Enterprise SaaS rešenja,
kao što su savremeni ERP sistemi zasnovani
na cloudu, nude bolji način,
ugrađujući RPA i druge oblike inteligentne
automatizacije u platformu.
Ove mogućnosti se mogu neprestano
ažurirati, proširivati i integrisati
kroz rešenje. Oracle Fusion Cloud
ERP i Oracle Fusion Cloud EPM, na
primer, koriste prednost napredne
automatizacije u čitavom nizu tehnologija:
- Adaptivne inteligentne aplikacije
(Adaptive Intelligent Apps)
uključujući Intelligent Payment Discounts
koji automatski preporučuje
kako odrediti prioritete za plaćanje
kako bi se uhvatili popusti vendora
i Supplier Categorization koji
optimizuje procure-to-pay proces
kombinovanjem podataka vendora,
računa i obaveza za plaćanje sa
spoljnim izvorima poslovnih podataka
kako bi se stekli uvidi u ekosistem
dobavljača.
- Automatizovani izveštaji o
troškovima sastavljaju izveštaj o izdacima
na osnovu računa koje korisnici
fotografišu svojim mobilnim
telefonima i označava sumnjive
troškove.
- Oracle autonomna baza podataka
(Oracle Autonomous Database)
napredno koristi AI i ML. To
je prva u svetu samo-pokretna, samoobezbeđujuća
i samo-oporavljajuća
baza podataka, koja gotovo da ne
zahteva ljudsko upravljanje.
A ovo je samo početak. SaaS platforme
olakšavaju uvođenje novih
mogućnosti automatizacije bez potrebe
za nadogradnjom, pečovanjem
ili kupovinom dodatnog softvera. To
omogućava kompanijama da izvuku
vrednost iz naprednih tehnologija
brže nego ikad ranije. Na kraju,
najbolja tehnologija je ona koja
oslobađa zaposlene kako bi se oni
fokusirali na isplativ rad koji pokreće
preduzeće napred. Io
Da biste saznali više o načinima
na koje Oracle Fusion Cloud ERP i
EPM koriste naprednu automatizaciju
za oslobađanje radne snage posetite
oracle.com/erp i oracle.com/
performance-management.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Mo der ni CFO
kao ču var
po slov ne ot por no sti
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Poš­te­no je re­ći da sa­vre­me­ni fi­nan­sij­ski di­rek­tor (CFO) ima mno­go to­ga da izba­lan­si­ra
ši­rom pred­u­ze­ća, uz dis­rup­ci­ju i tr­žiš­nu ne­si­gur­nost kao sko­ro no­vo nor­mal­no. Kao re­zultat,
po­nov­no ja­ča­nje po­slov­ne ot­por­no­sti uvek će bi­ti glav­na od­go­vor­nost CFO-a. Ali da li je
fo­kus po­ne­kad ma­lo pre­u­zak bez ba­lan­si­ra­nog po­gle­da na krat­ko­roč­ne i du­go­roč­ne pla­nove
da bi se za­i­sta bi­lo re­zi­li­jent­no?
Au tor: En zo To li no,
pot pred sed ni ka za fi nan si je,
EMEA, Orac le
Stvar ne kom po nen te
po slov ne ot por no sti
Ne dav no je McKinsey po ku šao da
de fi ni še pra vo zna če nje re zi li jent ne
kom pa ni je. Ka da je to kom po sled njeg
eko nom skog pa da ana li zi rao 1.100 orga
ni za ci ja ko ji ma se tr gu je jav no, otkrio
je da je ma nji na od 10% bi la „mate
ri jal no bo lja“ od mnoš tva. Oni su
ima li tri za jed nič ka aspek ta ko ji su im
osi gu ra va li ot por nost (i što je naj važni
je – kon ti nu i tet po slo va nja) u izazov
nim vre me ni ma i ka sni je.
Pr vo, efi ka sno osna ži va nje fi nansij
ske funk ci je je bi lo od cen tral nog
zna ča ja za ovih 10%, po seb no u či njenju
da fi nan sij ska kon ver za ci ja bu de
re le vant ni ja i od mah do stup na ši rom
pred u ze ća. Fi nan sij ski struč nja ci su bi li
ugra đe ni u ce lu or ga ni za ci ju, ot klju čava
ju ći po dat ke ko ji su pret hod no bi li
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

or ga ni zo va ni u si lo se ka ko bi se de li le
raz li či te vred no sti i per spek ti ve to kom
ce log po sla. Na kra ju, to je zna či lo da
su fi nan sij ski ti mo vi bi li ka dri da ob liku
ju stvar ni stra teš ki pra vac.
Dru go, fi nan sij ski ti mo vi su ak tiv no
te sti ra li ši ro ki spek tar po ten ci jal nih scena
ri ja, uvek po sti žu ći do bar ba lans izme
đu isto rij ske (GA AP) ana li ze i dubin
ske eva lu a ci je ve ro vat nih bu du ćih
po re me ća ja. Kao re zul tat, CFO je mogao
da iden ti fi ku je i po de li ja sne fakto
re ri zi ka sa ši rim pred u ze ćem, što je
omo gu ća va lo fi nan sij skoj slu žbi da igra
ključ nu ulo gu pro ak tiv nog ču va ra orga
ni za ci je.
Fi nal ni aspekt se od no sio na otklju
ča va nje pu nog po slov nog poten
ci ja la uz isto vre me no upra vljanje
bi lan som sta nja. To je bio vi tal ni
deo po sla ko ji je fi nan sij ski tim morao
da ura di is prav no. Uve ra va nje da
je nov ča ni tok ade kva tan uči ni lo je
mo gu ćim na pre dak or ga ni za ci je u
bu duć no sti.
Preispitajte svoju otpornost
dubljom i širom poslovnom
vi­dlji­voš­ću ko­ju po­kre­ću
podaci
Sa mo na osno vu ove McKin sey
stu di je poš te no je re ći da ja sna, delo
tvor na vi dlji vost ide ru ku pod ruku
sa ve ćom po slov nom ot por noš
ću. Ako za gre be mo ma lo du blje
u McKin sey-je vu de fi ni ci ju istin ski
„ot por ne kom pa ni je“ od tri tač ke,
ne ra di se sa mo o dr ža nju sa daš njih
sve tilj ki upa lje nim, već o si ja nju meta
fo rič kog sve tla u ce lom pred u zeću
ko je mo že da osna ži pro ak tiv nu
fi nan sij sku funk ci ju.
Zbog to ga je do bro po sta viti
se bi (i dru gim ključ nim fi nan sijskim
struč nja ci ma) ne ka bit na pi tanja
ka ko bi se po ja ča la ot por nost u
sve mu što va še pred u ze će ra di. To
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

mo že uklju či va ti pi ta nje ko li ko brzo
i ko he ziv no va še pred u ze će može
od go vo ri ti na do ga đa je ko ji se
br zo de ša va ju, kao i šta vi mo žete
da ura di te da bi ste omo gu ći li
da va ša rad na sna ga osta ne fo kusi
ra na i mo ti vi sa na to kom iza zovnih
vre me na.
Si gu ran sam da ne će mo ima ti sve
od go vo re, ali kao što i na slov ovog
odelj ka su ge ri še, ja san i op se žan pogled
na ce lo pred u ze će bi će ve o ma
ko ri stan. To bi tre ba lo da omo gu ći
fi nan sij skoj slu žbi da du blje pro dre
u smi sle ni ji i re le vant ni ji uvid ka ko
bi iden ti fi ko va la br ze do bit ke ko ji će
ta ko đe učvr sti ti du go roč ne pla no ve i
ci lje ve. To bi po seb no mo glo bi ti kori
sno u po dr ža va nju pla ni ra nja scena
ri ja za ce lo kup no po slo va nje, kao
što je pro ak tiv ni mo ni to ring pro mena
u lan ci ma snab de va nja. Na kra ju,
ako „just-in-ti me la nac snab de va nja“
za ka že, va ši po slo vi su po je di nač no
u pro ble mu.
Ja mi slim da ovaj vid pri stu pa
za sno van na uvi di ma ta ko đe treba
da us po sta vi ba lans iz me đu poslov
nih po da ta ka i uvi da ljud skog
ka pi ta la, po ma žu ći da CFO lak še
raz u me ka ko raz li či ti de lo vi po slova
nja re a gu ju na iza zov pro me na.
To se mo že uklju či ti u du go ročnu
po slov nu stra te gi ju u obla stima
kao što je tr žiš na di ver si fi kaci
ja, ka ko bi se zaš ti ti la po slov na
vred nost na pro men lji vim tr žiš tima.
Re kao bih da je to glav ni zada
tak fi nan sij skog di rek to ra. Ako
fi nan sij ska slu žba mo že da is kori
sti i upo tre bi no ve di gi tal ne teh
no lo gi je za jed no sa ljud skim inova
ci ja ma i po mog ne da se nje no
pred u ze će pri la go di no vom na činu
ra da, oni on da mo gu da obezbe
de in ter no „re zi li jent no po slova
nje“ ko jim će po dr ža ti osta tak
or ga ni za ci je... Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Enkripcija
- ključ za bez bed nost
po da ta ka

Zaštitu podataka kriptovanjem sve više primenjuju velike organizacije koje su postale svesne
pro­ble­ma ko­ji mo­gu da pro­u­zro­ku­ju kra­đe po­da­ta­ka, bi­lo da su pri­zna­te ili ne. Me­đu­tim, en­kripci­ja
se još uvek ni­je pro­ši­ri­la na po­slo­va­nje ce­lo­kup­nih kom­pa­ni­ja. I po­red to­ga, to je ul­ti­ma­tiv­ni
deo za­i­sta efi­ka­snog od­bram­be­nog si­ste­ma. Na ovu te­mu raz­go­va­ra­li smo sa Ser­žom Bi­ne­tom
(Ser­ge Bi­net) i Ni­ko­lom Ba­še­li­je­om (Ni­co­las Bac­he­li­er), pred­sed­ni­kom i za­me­ni­kom ge­ne­ral­nog
di­rek­to­ra fran­cu­ske kom­pa­ni­je PRIM'X.
Ser ge Bi net i Ni co las Bac he li er, PRIM’X
Da nas će sva ki po slov ni lider
ima ti re fleks da in stali
ra fa jer vo le i an ti vi rus siste
me. Tre ći suš tin ski stub za potpu
nu i op ti mal nu zaš ti tu tre ba lo bi
da bu de krip to va nje po da ta ka. Jer
u da naš njem di gi tal nom sve tu, prava
vred nost kom pa ni je su na rav no
nje ni po da ci. Sto ga, upra vlja nje pover
lji voš ću, ka ko pre ma spo lja, ta ko
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

i pre ma unu traš njo sti, po sta je od vital
nog zna ča ja. „Pr va ak ci ja, ka da gradi
te tvr đa vu, je ste iz grad nja zi do va, da
se zaš ti ti te od na pa da spo lja. Ali, unutraš
nje pre gra de tvr đa ve če sto su veo
ma tan ke. Ve ći na cu re nja po da ta ka
do la zi iz nu tra", ka že Ser ge Bi net. On
kao pri mer na vo di IT ode lje nje, ko je
ima sve u svo jim ru ka ma, uklju ču jući
či ta nje svih faj lo va or ga ni za ci je. „To
je nor mal no i poš te no, jer su oni odgo
vor ni za re zer vne ko pi je: sve mo ra
da se sa ču va, pro či ta i ko pi ra. Ono
što uvo di mo u PRIM'X-u je do dat ni
ni vo si gur no sti, a to je pra vo da se
raz u me pro či ta no. To pod ra zu me va
da ja kao me na džer kom pa ni je mogu
da pri hva tim da IT ode lje nje, koje
mo žda i ne po zna jem uvek, ko je
je even tu al no aut sor so va no, mo že
da pro či ta do ku men te, na pri mer o
go diš njem fi nan sij skom pla nu kompa
ni je, ali ne pri hva tam da mo že da
raz u me nji hov sa dr žaj! Že lim da se
uve rim da moj na crt ugo vo ra ko ji se
iz ra đu je na mom lap to pu, sa svim
nje go vim pri vre me nim ava ta ri ma,
nje go vim ko pi ja ma na sin hro ni zo vanim
fajl ser ve ri ma, nje go vim re zervnim
ko pi ja ma, mo gu da raz u mem
sa mo ja. Uz po moć en krip ci je, sa ključe
vi ma ko ji su po zna ti sa mo me ni, to
je kao da je ovaj na crt ugo vo ra na pisan
na je zi ku ko ji bih ja je di ni znao i
raz u meo. Ja sno, ka sni je ću mo ra ti da
po de lim sa ne kim taj do ku ment. Tu
do la zi po jam Right To Understand – to
je jed no stav no upra vlja nje 'pra vom na
raz u me va nje' ne če ga od stra ne grupe
tač no od re đe nih lju di. En krip ci ja je
sto ga teh ni ka ko ja omo gu ća va da se
pru ži uslu ga pri vat no sti. Pa siv na zaš tita
je po sled nji be dem zaš ti te ka da su
svi osta li uniš te ni, one spo so blje ni ili
za o bi đe ni.
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Transparentan, automatski
i globalan
Ve li ke kom pa ni je i ad mi ni stra cije
sa da su ite ka ko sve sne da su njiho
vi ose tlji vi po da ci po želj ni i da su
sve iz lo že ni ji zbog de pe ri me ta ri zaci
je nji ho vih in for ma ci o nih si stema.
Me đu tim, me đu glav nim ri zi cima
ko je pred sta vlja ju saj ber na padi,
kra đa po da ta ka je uglav nom ti ha
i ne vi dlji va. Uzi ma se u ob zir, ali ne
uvek u pr vom re du. Mno ge kom pani
je pr vo šti te sa mo deo svo je in frastruk
tu re, jed nu ili dve uslu ge ko je
sma tra ju kri tič nim. Zbog to ga, mora
se pre po zna ti da ni je uvek oči gled
no i la ko od re di ti ste pen ose tlji vosti
ili čak kri tič nost in for ma ci ja i doku
men ta. I to sa do brim raz lo gom.
„Vred nost in for ma ci je ni je ona kva
ka kva bi joj se da la, već vred nost
ko ju bi joj ne pri ja telj pri pi sao. Pone
kad jed no sta van trag, na primer
re zer va ci ja avi o na, mo že bi ti ve o-
ma va žna in for ma ci ja. Pre po ru ka
PRIM'X-a je sto ga usva ja nje si stemat
ske i sve o bu hvat ne zaš ti te putem
tran spa rent nog i sve o bu hvatnog
krip to va nja“, sma tra ju na ši sago
vor ni ci. Ne vi dlji va. Ne ma ograni
če nja za ko ri sni ke. Ne ma pra vi la
ko ja bi se pri me nji va la, pro ce du re
ko ju tre ba sle di ti. Naj bo lje ko ri snič
ko is ku stvo je: bez is ku stva. Ili što
je ma nje mo gu će. Što se ti če glo balne
di men zi je, ovo je no vi aspekt koji
su do ne la PRIM'X re še nja, ko ja sada
omo gu ća va ju da se taj ri zik pokri
je mno go ši re; vi še ni je ogra ni čen
na ma le pe ri me tre zaš ti će ne po nekad
fi zič kim ure đa ji ma, kao što su
na men ske mre že, i gde su ko ri sni ci
bi li ve o ma ogra ni če ni u sva ko dnevnom
ra du.
Gledište: Privatnost i suverenitet podataka
„Na­ši kli­jen­ti mo­ra­ju da bu­du u sta­nju da odr­že kon­tro­lu nad po­ver­ljivoš­ću
i su­ve­re­ni­te­tom svo­jih po­da­ta­ka", kaže Se­ba­stien Fo­u­r­nil, PRIM’X
Key Ac­co­unt Ma­na­ger Eu­ro­pe. „To je pa­ra­doks IT bez­bed­no­sti: mo­je IT
ode­lje­nje, moj da­ta ho­sting, mo­ji pru­ža­o­ci di­gi­tal­nih uslu­ga... svi mo­raju
bi­ti u sta­nju da ma­ni­pu­li­šu mo­jim faj­lo­vi­ma, bi­lo na mo­jim rad­nim
sta­ni­ca­ma, mo­jim ser­ve­ri­ma ili u clo­u­du. Mo­ra­ju da ima­ju pri­stup da bi
ra­di­li svoj po­sao, a opet sa­dr­žaj mo­jih po­da­ta­ka ni­je nji­ho­va stvar i čak
je zna­ča­jan ri­zik da im bu­de pri­stu­pa­čan. Naj­bo­lji na­čin je jed­no­stav­no
uči­ni­ti ovaj sa­dr­žaj ne­ra­zu­mlji­vim dok im se omo­gu­ća­va pri­stup svim
da­to­te­ka­ma. Ov­de en­krip­ci­ja pre­u­zi­ma svo­ju pu­nu vred­nost, ako je u
sta­nju da zaš­ti­ti po­dat­ke od ovih ope­ra­te­ra, on­da ih šti­ti od svih. Stoga
pru­ža uslu­gu po­ver­lji­vo­sti, to jest upra­vlja pra­vom na raz­u­me­va­nje.
En­krip­ci­ja po­da­ta­ka ta­ko po­sta­je naj­u­speš­ni­ji i naj­si­gur­ni­ji be­dem ka­ko
bi se osi­gu­ra­lo da sa­mo ovlaš­će­ni ko­ri­sni­ci mo­gu da raz­u­me­ju sa­dr­žaj.
Po­go­to­vo što se da­nas mo­že la­ko pri­me­ni­ti u ve­o­ma ve­li­kom obi­mu ka­ko
bi se zaš­ti­ti­li po­da­ci, bi­lo da su de­lje­ni sa dru­gi­ma ili se raz­me­nju­ju sa
dru­gi­ma. En­krip­ci­ja mo­že da ide to­li­ko da­le­ko da šti­ti sve da­to­te­ke or­gani­za­ci­je.
Sto­ga otva­ra no­vi ho­ri­zont ta­ko što kom­pa­ni­ji, me­nadž­men­tu
i nje­nim IT Se­cu­rity slu­žba­ma da­je sred­stva da spro­vo­de pra­vu po­li­ti­ku
pri­vat­no­sti di­gi­tal­nih po­da­ta­ka."
Treba nam upravljivo,
skalabilno i lagano rešenje
„A to se ra di ta ko što se kom panij
skim se cu rity ope ra te ri ma omogu
ća va da vo de i upra vlja ju po li tikom
en krip ci je po da ta ka, obez beđu
ju ći po ver lji vost in for ma ci ja u
ve li kom obi mu, pre ko pe ri me tra dese
ti na, sto ti na, čak i hi lja da ko ri sni ka.
Ima mo mno go kli je na ta ko ji su krenu
li ovim pu tem i sa da spro vo de enkrip
ci ju u svo jim kom pa ni ja ma“, rekao
nam je Ni co las Bac he li er, za menik
ge ne ral nog di rek to ra kom pa nije
PRIM’X.
Nije pitanje „da li“
nego „kada“
Kli jen ti PRIM'X-a ima ju za jed nič
ku po tre bu da po se du ju ose tlji ve
in for ma ci je ko je že le da zaš ti te, bilo
za pri vat ni sek tor - pro iz vo đač ke
taj ne, pa te na te, re zul ta te is tra ži vanja
i raz vo ja, po slov ne in fo r ma ci je,
fi nan sij ske ili ra ču no vod stve ne podat
ke... ili, za jav ni sek tor - pla nove
od bra ne ili eva ku a ci je, in for maci
je o iza bra nim funk ci o ne ri ma, izveš
ta je o pre go vo ri ma dr ža ve, pore
ske po dat ke... Nji ho va naj va žni ja
ogra ni če nja su da bez bed nost mora
da bu de tran spa rent na pre ma kori
sni ci ma, la ka za im ple men ta ci ju i
upra vlja nje kor po ra tiv nom bez bednoš
ću. Upra vo na ove te me PRIM'X
je usme rio sve svo je na po re. Nje gov
cilj je omogućiti svim ovim ak te ri ma
da mo gu da upra vlja ju poverljivošću
svih po da ta ka svo je or ga ni za ci je koji
se na zi va ju „da ta at rest“, bi lo na
rad nim sta ni ca ma, fajl ser ve ri ma, u
clo u du, na de lje noj in fra struk tu ri
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

to umno go me po ve ća va ri zi ke ko jima
su iz lo že ni, jer poš to nji ho vi poda
ci vi še ni su kod ku će, oni ih vi še
ne kon tro li šu”, primetili su naši sagovornici.
En krip ci ja i po ver lji vost po da taka,
sma tra ju Ser ge Bi net i Ni ko las
Bac he li er, ni je pi ta nje da li ne go
ka­da. Ka da je bez bed nost po data
ka u pi ta nju, za njih ne ma me sta
za ras pra vu. Sve kom pa ni je će prime
ni ti en krip ci ju jed nog da na. Poš
to je en krip ci ja je di ni na čin da se
efi ka sno zaš ti te po da ci, ne ma nam
dru ge. Da kle, pi ta nje ni je da li će
ovo po sta ti ras pr o stra nje ni je, već
Šta oni mi sle o PRIM’X-u...
Šef IT Se cu rity ti ma Te le ko mu nika
ci o nog ope ra te ra:
Fokus: Poverenje dolazi kroz sertifikaciju
PRIM'X je po tvr du o bez bed no sti svo jih re še nja uči nio svo jom stra teškom
po li ti kom. Ser ti fi ka ti se odr ža va ju i pri pre ma ju za raz li či te ver zi je i raz liči
te plat for me ka ko bi se iš lo u ko rak sa raz vo jem teh no lo gi ja, sa vre me nom
krip to gra fi jom i pret nja ma.
- In ter na ci o nal ni ser ti fi ka ti: Cer ti fi ca ti ons Com mon Cri te ria EAL3+
- Na ci o nal ne kva li fi ka ci je: Fran cu ska (AN SSI), Špa ni ja (CCN) itd.
- Odo bre nje za upo tre bu: NA TO Re stric ted i EU Re stric ted
po put Mic ro soft Sha re po in ta, kao i
da zaš ti ti te raz me nu faj lo va pu tem
pre no snih me di ja i e-poš te. Ma da
su ulo zi vi so ki, iza zov je tra jan i iz u-
zet no slo žen za PRIM'X. U pi ta nju je
he te ro ge nost OS-a, na čin upo tre be,
soft ver. Neo p hod no je pra ti ti (r)evolu
ci ju ko ri sni ka, sva ko dnev no od gova
ra ti na no ve pro ble me, osi gu ra ti
aspek te kom pa ti bil no sti ...
„Cloud je za i sta ve li ka pro me na
na či na upo tre be i ve li ki iza zov. Prema
ono me što vi di mo, ve li ke kompa
ni je su shva ti le opa snost po njiho
vu bez bed nost. Ali ova vr sta in frastruk
tu re ta ko đe pri vla či do sta ma lih
pred u ze ća, ko ji ma cloud, na pri mer,
do no si ve li ko olak ša nje. Omo gu ća va
im da ima ju ala te za skla diš te nje i delje
nje po da ta ka po ni žim troš ko vi ma, a
„Do­la­zak Mic­ro­soft One­Dri­ve usluge
onlajn skladištenja unutar našeg
kom­pju­ter­skog si­ste­ma po­ja­čao je
potrebu da se zaštite podaci koji bi
bi­li uskla­diš­te­ni na ovoj vr­sti platfor­me.
Za­to smo oda­bra­li da prime­ni­mo
ORI­ZON, PRIM'X-ov softver
za en­krip­ci­ju po­da­ta­ka, za vi­še
od 10.000 za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ji i
na taj na­čin osi­gu­ra­mo po­ver­lji­vost
po­da­ta­ka ho­sto­va­nih na MS One­
Dri­ve plat­for­mi. Sa ORI­ZON-om,
na­ši do­ku­men­ti ni­su či­tlji­vi od strane
kor­po­ra­ci­je Mic­ro­soft ili in­ter­nih
i spolj­nih me­na­dže­ra (ad­mi­ni­strato­ri
si­ste­ma, mre­že, ho­sting itd.).
Sa­mo ko­ri­snik ko­ji ču­va svo­ju taj­nu
je u sta­nju da pro­či­ta do­ku­men­ta,
edi­tu­je ih... da ih en­krip­tu­je i de­kriptu­je.
ORI­ZON re­še­nje je ta­ko­đe iza­bra­no
zbog pot­pu­ne tran­spa­rentno­sti
pre­ma ko­ri­sni­ku, ali i zbog po-
­u­zda­no­sti bez­bed­no­snih me­ha­niza­ma
PRIM'X pro­iz­vo­da.“
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

ka da će. Na ža lost, če sto je po treb
no sa če ka ti ka ta stro fu da bi kompa
ni je shva ti le da tre ba da se zaš ti te.
Po sto ji ne do sta tak zna nja o moguć
no sti da se ovo ura di, da se upravlja
po ver lji voš ću u kom pa ni ji. Ulo ga
PRIM'X-a je, čak i pre pred la ga nja reše
nja, da ob ja sni da je to mo gu će i
jed no stav no iz vo dlji vo. Io
PRIM'X u SR BI JI i na šem re gi o nu za jed no sa MON DIST-om
„Dra­go nam je što ima­mo part­ner­stvo u Sr­bi­ji sa kom­pa­ni­jom MON­DIST u ci­lju pro­mo­vi­sa­nja i di­stri­bu­ci­je
na­ših re­še­nja na te­ri­to­ri­je Au­stri­je, Adri­a­tic re­gi­o­na i Ru­mu­ni­je. Za nas je bio pri­ro­dan iz­bor da uspo­sta­vi­mo ovu
saradnju sa visoko profesionalnim i iskusnim biznis partnerom
kakav je MON­DIST", re­kao je Se­ba­stien Fo­u­r­nil, PRIM’X Key Ac­count
Ma­na­ger Eu­ro­pe.
Se ba stien Fo u r nil, PRIM’X
zaš­ti­te sen­zi­tiv­nih po­da­ta­ka. Ta­ko da je na­ša že­lja da na tr­žiš­ti­ma na
ko­ji­ma ra­di­mo po­nu­di­mo upra­vo ova­kvo re­še­nje ko­je nu­di naš fran­cuski
part­ner – kom­pa­ni­ja PRIM’X. Me­đu­tim, i vi­še od to­ga mi uvek te­ži­mo
da na­šim part­ne­ri­ma i ko­ri­sni­ci­ma pru­ži­mo naj­ve­ću mo­gu­ću po­drš­ku
u pla­ni­ra­nju, pri­me­ni i odr­ža­va­nju ova­kvih si­ste­ma, i tu se kom­pa­ni­ja
PRIM’X ta­ko­đe po­ka­za­la kao od­li­čan part­ner sa pot­pu­nim raz­u­me­vanjem
bez­bed­no­snih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se na­ši ko­ri­sni­ci su­sre­ću i sa
po­nu­dom ade­kvat­nog i efi­ka­snog re­še­nja.
La­ko­ća ko­riš­će­nja PRIM’X re­še­nja je ključ­ni fak­tor ko­ji nam po­ma­že
da en­krip­ci­ju po­da­ta­ka mo­že­mo da pri­me­ni­mo ka­ko za ma­nje ta­ko i
„PRIM'X proizvodi rešenja za enkripciju podataka u cilju zaštite i
upravljanja poverljivošću osetljivih podataka protiv krađe, gubitka
podataka, neovlašćenog otkrivanja podataka, kao i špijunaže. Takođe,
PRIM’X obezbeđuje usaglašenost kako sa internim bezbednosnim
pravilima tako i sa nacionalnim ili internacionalnim. Na primer, sve
evrop­ske zemlje, bi­lo da
su u EU ili na pu­tu ka
EU, pri­hva­ti­le su i sprovode
GDPR preporuke
ka da je u pi ta nju bri ga o
bez­bed­no­sti po­da­ta­ka.
U skla­du sa tim pre­po­ru­ka­ma,
enkrip­ci­ja je je­dan
od vo­de­ćih prin­ci­pa
Ran ko Ra do va no vić, MONDIST
za naj­ve­će or­ga­ni­za­ci­je, i na taj na­čin ve­o­ma ši­ro­ko uti­če­mo na po­u­zda­nu zaš­ti­tu ose­tlji­vih po­da­ta­ka sa­vre­me­nih
or­ga­ni­za­ci­ja, i ka­da su u pi­ta­nju dr­žav­ni or­ga­ni, voj­ska, po­li­ci­ja... i ka­da su u pi­ta­nju raz­ne dru­ge or­ga­ni­za­ci­je po­put
ba­na­ka, osi­gu­ra­nja, te­le­ko­ma, ener­ge­ti­ke, sa­o­bra­ća­ja...
Dra­go nam je da mo­že­mo da pre­ne­se­mo na­šim part­ne­ri­ma i ko­ri­sni­ci­ma is­ku­stvo ko­je PRIM’X ima sa ve­li­kim brojem
slič­nih or­ga­ni­za­ci­ja u Evro­pi i sve­tu”, re kao je Ran ko Ra do va no vić, di rek tor kom pa ni je Mon dist doo ko ja se u
na šem re gi o nu ba vi di stri bu ci jom i raz vo jem bi zni sa u sa rad nji sa kom pa ni jom PRIM’X.
Za vi še in for ma ci ja: office@mondist.com
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Kompletno rešenje
za poslovni
e-mail
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Retarus Secure Email Platforma - Made in Europe, 100% usaglašena sa GDPR-om
Ka da je reč o e-mail ko mu nika
ci ji, IT me na dže ri u kompa
ni ja ma su odav no presta
li da se bri nu is klju či vo o naj boljoj
mo gu ćoj zaš ti ti od saj ber napa
da. Ume sto to ga, va žno je dr ža ti
ka nal ko mu ni ka ci je pu tem e-maila
pod kon tro lom uz sve teh nič ke i orga
ni za ci o ne iza zo ve. Iz me đu ostalog,
mo ra ju da se spro ve du stro ge
evrop ske smer ni ce za zaš ti tu po da-
ta ka, mo ra ju da se ko ri ste po u zdana
re še nja ko ji ma se iz be ga va ne u-
speh sla nja emailova u slu ča ju vanred
ne si tu a ci je, a pro ce si mo ra ju da
se au to ma ti zu ju što je vi še mo guće.
U naj bo ljem slu ča ju, to se mo že
po sti ći re še njem ko je po u zda no zado
vo lja va sve zah te ve po slov ne e-
mail ko mu ni ka ci je sa jed nog me sta.
Re ta rus, pro vaj der cloud uslu ga sa
se diš tem u Min he nu, Se cu re Email
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Plat for mom nu di kom pa ni ja ma
atrak ti van kom ple tan pa ket „Ma de
in Ger many", baš za tu na me nu.
Po red mo guć no sti na pred ne bezbed
no sti, krip to va nja i ar hi vi ranja,
Re ta rus Se cu re Email Plat for ma
obez be đu je ino va tiv ne me ha ni zme
kao što su Pre de li very Lo gic i SI EM
in te gra ci ja. Kom ple tan pa ket ta ko đe
uklju ču je re še nje za Re ta rus Email
Con ti nu ity u slu ča ju ot ka za pri marnog
email ser ve ra i Re ta rus Tran sacti
o nal Email, „email-en gi ne” vi so kih
per for man si za ma sov no sla nje mejlo
va sa apli ka ci ja.
Pre­de­li­very Lo­gic
Re ta rus Pre de li very Lo gic omogu
ća va IT me na dže ri ma da kon trolišu,
organizuju, preusmere ili prilago
de sav do la zni sa o bra ćaj e-poš te
na osno vu sa mo-de fi ni sa nih pra vila.
Flek si bil ne op ci je kom bi na cija
omo gu ća va ju go to vo neo grani
če ne sce na ri je pri me ne. Cloud
re še nje ne sa mo da nu di ko ri snič
ki-za vi sno usme ra va nje e-poš te
na od re đe ne lo ka ci je kom pa nijske
mre že, ne go i na cloud ser vise
ili di rekt no na po slov ne apli kaci
je. Re ta rus Pre de li very Lo gic tako
đe da je zna ča jan do pri nos auto
ma ti za ci ji i ubr za va nju po slov nih
pro ce sa. Na pri mer, mo gu će je obra
di ti e-poš tu na osno vu nje nog
sa dr ža ja ili je zi ka. Ovo au to mat ski
una pred sor ti ra do la zne po ru ke i,
na pri mer, usme ra va ih ka pra vom
ode lje nju u od go va ra ju ćem na ci o­
nal nom pred u ze ću, ili ih ozna ča va
od go va ra ju ćim „ta gom".
Fo­ren­zič­ka SI­EM in­te­gra­ci­ja
Re ta rus Email Se cu rity mo že da
obez be di fo ren zič ke po dat ke u re alnom
vre me nu, ta ko zva ne do ga đa je, i
pro sle di ih pu tem API-ja svim uo bi čajenim
Security Information and Event
Ma na ge ment (SI EM) ala ti ma. Ovo
olak ša va obo ga ći va nje SI EM to ka podataka
dodatnim detaljima o bezbedno
sti e-poš te.
Email Con­ti­nu­ity
Stopostotna dostupnost nije mogu
ća. U slu ča ju da si stem e-poš te kori
sni ka u pot pu no sti za ka že, bez ob zira
da li zbog bezbednosnog incidenta,
otkazivanja hardvera ili privremenog
otkaza cloud servisa, Retarus omoguća
va una pred pri pre mlje ne poš tan ske
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

sandučiće veb pošte. Č i m k l ij e n t s i-
gnalizira neuspeh, preusmeravanje
putem Retarus Email Continuity sistema
obez be đu je da po go đe ni ko ri snici
mogu da nastave da komuniciraju
e-poš tom bez pre ki da.
Tran­sac­ti­o­nal Email
Bi lo da je reč o po tvr di po rudž bi ne,
promeni lozinke ili statusnoj poruci –
brza i bezbedna isporuka transakcionih
e-po ru ka igra od lu ču ju ću ulo gu u poslo
va nju. Sva ki e-mail ko ji stig ne pre kasno
ili uopšte ne stig ne na ru ša va od nos
sa kli jen ti ma. Re ta rus Se cu re Email platfor
ma sto ga uklju ču je i Retarus Transactional
Email, „motor visokih performansi“
za masovno slanje mejlova iz
apli ka ci ja. Uz so fi sti ci ra no upra vlja nje
re pu ta ci jom, uklju ču ju ći di na mič ko IP
usmeravanje i posebne certifikacije, organizacije
imaju koristi od konstantno
visoke stope isporuke u poštanske sandu
či će pri ma la ca.
Ob­ra­da po­da­ta­ka u skla­du
sa GDPR-om
Re ta rus ob ra đu je sve po dat ke evropskih
ku pa ca is klju či vo u evropskim data
centrima – u Frank fur tu, Min he nu i Ciri
hu. In ter na evrop ska ob ra da po da taka
je ta ko đe osi gu ra na to kom sce na rija
ot ka za ser vi sa ili odr ža va nja. Kao isklju
či vo EU pro vaj der en ter pri se cloud
uslu ga, Re ta rus ne ko ri sti ame rič ke hiper
ska le re kao što su Go o gle, AWS ili
Azu re. Kom pa ni ja, sa se diš tem u Nemač
koj, od osni va nja je pod upra vom
vla sni ka, bez ino stra nog učeš ća. Sto ga
ne pod le že „CLOUD ak tu" (Cla rifying
Law ful Over se as Use of Da ta Act). Ovaj
ame rič ki za kon zah te va od ame rič kih
pro vaj de ra da ame rič kim vla sti ma daju
pri stup uskla diš te nim po da ci ma, čak
i ako su uskla diš te ni iz van SAD. Re ta rus
je ta ko đe re dov no ser ti fi ko van od strane
ana li ti ča ra u po gle du 100% GDPR
usaglašenosti, nedavno i u Kuppinger
Co le o vom Mar ket Com pas su 2021
„Cloud-delivered Security".
Kom­ple­tan pa­ket
iz jed­nog iz­vo­ra
Retarus ima preko 25 godina iskustva
u usmeravanju, sigurnosti i obezbe
đi va nju kon ti nu i te ta pro to ka po slovnih
in for ma ci ja. Cloud ser vi ce pro vajder
sa sedištem i centrima za samostal
no upra vlja nje po da ci ma u Ne mač koj
uvek is pu nja va naj stro že zah te ve za
zaš ti tu po da ta ka i usa gla še nost. Re tarusov
kompletan paket e-pošte uključu
je sve o bu hvat ne bez bed no sne funkci
je, uklju ču ju ći Advan ced Tre at Pro tection,
Sandboxing i patentirani Patient
O Re ta ru su
Uz od lič na re še nja i uslu ge, in te li gent nu in fra struk tu ru i pa ten ti ra ne tehnologije
„Made in Germany", Retarus upravlja komunikacijom za kompa
ni je ši rom sve ta. Re ta ru so ve vr hun ske teh no lo gi je, vi so ko do stup ni da ta
cen tri i ino va tiv na plat for ma za raz me nu po ru ka u obla ku pru ža ju mak si malnu
bezbednost, najviše performanse i kontinuitet poslovanja uz potpunu
GDPR usa gla še nost. Sa is ku stvom usme ra va nja in for ma ci o nih to ko va na
ni vo pred u ze ća, Re ta rus obez be đu je da sva ki po da tak bez bed no i po u zdano
stig ne u pra vo vre me, na me sto i u pra vom for ma tu. Jer – sva ki po slov ni
pro ces po či nje i za vr ša va se ko mu ni ka ci jom. Čak 75% DAX 30, po lo vi na svih
EU RO STOXX 50 i 25% S & P100 kom pa ni ja se osla nja na Re ta ru so ve uslu ge.
Me đu du go roč nim kup ci ma su Adi das, Bayer, BNP Pa ri bas, Bosch, Con ti nental,
DHL, DZ BANK, Fu jit su, Gold man Sachs, Hon da, Lin de, PSA, Pu ma, Sixt, T
Systems, Sony i Ze iss.
U Adri ja tik re gi o nu, Re ta rus Se cu re Email Plat form uslu ge di stri bu i ra
kompanija MON DIST. MON DIST je kom pa ni ja ko ja do no si sa vre me ne
teh no lo gi je i ino va tiv na i po u zda na IT re še nja na šem tr žiš tu i ti me po ma že
kom pa ni ja ma u re ša va nju slo že nih iza zo va da naš njeg po slov nog sve ta.
MON DIST se ba vi di stri bu ci jom, po slov nim kon sal tin gom i raz vo jem proda
je, i u sa rad nji sa lo kal nim part ne ri ma pred sta vlja vo de će pro iz vo đa če IT
teh no lo gi ja u na šem re gi o nu.
Ze ro De tec tion® po red već na ve denih
uslu ga. Re ta rus Email En cryption
i Re ta rus Da ta Loss Pre ven tion za enkripciju
i specijalnu zaštitu osetljivih podataka,
kao i Retarus Enterprise Email
Archive za arhiviranje podataka za revi
zi ju či ne Re ta rus po nu du za raz menu
email sa dr ža ja kom plet nom. Kli jenti
mogu modularno da prilagode inovativne
Retarus Cloud Services kako
bi zadovoljili potrebe svoje kompanije.
Ne sa mo zbog to ga, ana li ti ča ri Forestera
su naveli Retarus Secure Email
Platformu u izve- štaju „Now Tech: Enterprise
Email Security Providers, Q3
2020" kao samostalno i kompletno Secu
re Email Ga te way re še nje na pra vljeno
u Evro pi. Io
Za više informacija:
office@mondist.com
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

SAP-ov inteligentni ERP:
Za dostizanje
poslovne izdržljivosti
u nesigurnim vremenima
Specijalno izdanje :: Business Resilience

U kon tek stu po slov nog okru že nja ko je se br zo raz vi ja raz li ka iz me đu kom pa ni ja ko je su po di gle
svo ju po slov nu or ga ni za ci ju do ERP-a (en ter pri se re so ur ce plan ning) naj no vi je ge ne ra ci je i onih
ko je ni su po sta je sve ja sni ja. U da naš njem po slov nom pej za žu ko ji je sve kom plek sni ji i br zo se raz
vi ja, ovla da va nje ne iz ve snoš ću je po sta lo no va kon ku rent ska pred nost; agil nost i pred vi đa nje su
bu du će va lu te uspe ha. Kom pa ni je mo ra ju da bu du ko rak is pred kon ku ren ci je uz po moć ino va ci ja,
omo gu ća va nja iz u zet nih ko ri snič kih is ku sta va i is po ru či va nja vr hun skih i suš tin skih re zul ta ta ko ji
pod jed na ko za do vo lja va ju in ve sti to re i čla no ve bor da.
CO VID-19 pan de mi ja to je samo
dodatno istakla i ubrzala.
Pan de mi ja je na neo če kivan
na čin pro me ni la osnov ne vred nosti
i oče ki va nja mno gih lju di i po slov no
okru že nje ve ći ne kom pa ni ja – i do vela
do digitalne transformacije mnogih
kom pa ni ja. Mnoge organizacije su
doživele više promena u poslednjih godinu
dana nego u poslednjoj deceniji.
Me đu tim, či ni se da su ne ke kom pa ni je
spo sob ne da se us peš ni je kre ću u ovim
okol no sti ma, bo lje i br že se pri la go đava
ju i po ka zu ju ve ću iz dr žlji vost u ne sigur
nim vre me ni ma. Mo gli bi smo re ći
da su otpornije od drugih.
Da nas bi ti ot po ran zna či uspe vati
i pre ži ve ti u po slu. McKin sey kaže:
„Vaš po slov ni kon tekst je ste i bi će
neizvestan. Ali ako sada krenete, može
te ja ha ti na ta la si ma ne iz ve sno sti
ume sto da vas oni nad vla da ju.”
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Prelazak na ovaj najsavreniji
softver: brza traka za
kompanije svih oblika,
ve­li­či­na i sek­tor­skih uku­sa
Agil nost, br zi na i uvid – atri bu ti
su od suš tin skog zna ča ja pri su o čava
nju sa br zim pro me na ma u lan cima
snab de va nja, rad nim aran žmani
ma i ope ra ci ja ma. Ali pre sve ga,
kom pa ni je mo ra ju po sta ti in te li gent
na pred u ze ća sa pra vim ERP fun damen
tom.
Za mno ge elit ne kom pa ni je i ambi
ci o zne šam pi o ne in te li gent ni ERP
je već neš to što ne ma al ter na ti vu.
Im pre siv nih 86% na ji no va tiv ni jih
svet skih kom pa ni ja, 75% naj o dr ži vijih
pred uze ća u sve tu i 52% onih sa
For tu ne 500 li ste već sa da pred nja če u
pri me ni SAP S/4HA NA. Ova sli ka posta
je još iz ra že ni ja u evrop skoj dvo ra ni
ope ra ci ja, gde 98% Eu ro Stoxx, top 50
renomiranih predstavnika super-sektor
lidera širom evrozone koristi ovaj
soft ver. Od 2020. godine, najmanje
jedno rešenje SAP S/4HANA ERP zaživi
svakog poslovnog sata.
Sa SAP S/4HA NA kom pa ni je do bijaju
progresivne uvide u profitabilnost
za svoje korisnike, lanac snabdevanja,
proizvode i usluge. Rešenje automatizuje
zadatke koji su zahtevni u pogledu
re sur sa i ugra đu je pra će nje ri zi ka i
kontrole kako bi pomoglo preduzeći
ma da se uskla de sa re gu la tor nim
okru že njem ko je se stal no me nja.
Kom bi no va njem tran sak ci ja i ana li­
ti ke u ce lom pred u ze ću, SAP S/4HA­
NA omo gu ća va či nje nič no-za sno va ne
i prediktivne odluke.
Or ga ni zo va nje uvi da ni ka da nije
bilo tako lako i glatko zahvaljujući
RI SE with SAP-u, ponudi poslovne
transformacije kao servisa (businesstran
sfor ma tion-as-a-ser vi ce), predsta
vlje nom po čet kom go di ne, koji
odgovara na potrebu za pojednostavljenom,
fleksibilnom rutom koja
pogoduje svima i u potpunosti je
pra će na na sva kom ko ra ku pu ta. Ovaj
sa mo-sti li zo va ni „kon si jerž ser vis” za
In te li gent no pred u ze će (In tel li gent
Enterprise) je osposobljen da osvetli
nove staze spajanjem potrebnih alata,
uputstva i sistema za podršku potrebnih
svakoj kompaniji (bez obzira na
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

Kre­ta­nje na­pred br­že ne­go ikad: uvo­đe­nje mo­der­ne, agil­ne
digitalne platforme
Prema SAP Performance Benchmarkingu:
- kom pa ni je u ko ji ma fi nan sij ski si ste mi pru ža ju isto rij ske i pro gre siv ne
poglede na finansijske i operativne performanse mogu da dostignu 76%
ve ću ope ra tiv nu mar gi nu
- ta mo gde je fi nan sij ska or ga ni za ci ja u sta nju da ažu ri ra prog no ze i sprovo
di si mu la ci je troš ko vi bu dže ti ra nja i prog no zi ra nja su 36% ni ži
- 26% manje dana za zatvaranje godišnjih knjiga u integrisanom sistemu
glavne knjige, tako da nisu potrebna sravnjenja
- 10% ve ća pre ci znost prog no ze zbog on li ne, ad hoc ana li ze i iz veš ta vanja
duž ključ nih di men zi ja kao što su kup ci, re gi o ni i di vi zi je, kao i mo gućnost
du bljeg ana li zi ra nja do že lje nog ni voa de ta lja
- 44% ni ži troš ko vi re vi zi je kao pro cen ta pri ho da u kom pa ni ja ma ko je
pojednostavljuju i automatizuju procese saobraznosti
nje nu po la znu tač ku) za ska li ra nje.
Ši­re­nje RISE with SAP
po­nu­de na na­bav­ku,
upra­vlja­nje ljud­skim
is­ku­stvom i in­du­stri­je
To kom SAP PHI RE NOW 2021,
SAP-ovog pre mi jer nog do ga đa ja za
ko ri sni ke odr ža nog vir tu el no u junu,
kom pa ni ja je na ja vi la pro ši ri vanje
Ri se with SAP po nu de iz van SAP
S/4HA NA Clo u da na raz li či te dome
ne i li ni je po slo va nja, po čev ši od
ljud skih re sur sa, na bav ke, ana li ti ke i
upra vlja nja.
Kom pa ni ja je ta ko đe na ja vi la RISE
with SAP ponudu za industrije – transformacione
pakete za pet industrija:
au to mo bil sku, po tro šač ke pro iz vo de,
industriju mašina i komponenti, maloprodaju
i komunalne usluge, koje se
nude po izboru korisnika.
Kom bi nu ju ći du bo ku in du strij sku
ekspertizu i najbolje iz SAP-ovog partner
skog eko si ste ma, kom pa ni ja pru ža
kao uslugu rešenja bazirana na cloudu,
spe ci fič na za in du stri ju. Re še nja su
iz gra đe na na SAP Bu si ness Tec hno logy
Plat for mi ko ja omo gu ća va ko ri sni ci ma
integraciju, proširivost, analitiku i jedan
model podataka. Ona izvorno rade
sa SAP S/4HA NA Clo u dom, ta ko da
sva ki ko ri snik mo že da do bi je kom pletan
set re še nja spe ci fič nih za in du stri ju,
potrebnih za implementaciju clouda.
SAP Bu­si­ness Net­work
kao još je dan ko rak ka
poslovnoj otpornosti
Pred u ze ća vi še ne mo gu da se fokusiraju
samo na digitalizaciju svojih
unutrašnjih procesa. Postizanje istinske
agilnosti i otpornosti u današnjoj
umre že noj eko no mi ji zah te va mre žnu
stra te gi ju ko ja omo gu ća va or ga ni zaci
ja ma da sa ra đu ju sa svo jim naj kri tičnijim
trgovinskim partnerima i imaju
uvid u njihove lance snabdevanja.
Na SAP PHI RE NOW 2021, SAP je tako
đe po de lio još jed nu ini ci ja ti vu za
po moć kom pa ni ja ma da po sta nu inte
li gent na pred u ze ća. SAP-ova vi zi ja
je stvaranje novih poslovnih zajednica
sposobnih da poboljšaju poslovne rezul
ta te, bo lje se kre ću kroz pro menlji
vu eko no mi ju i ge o po li tič ke uslo ve i
po ve ća ju do pri no se odr ži vo sti. Kompanija
je predstavila prvi korak ka stvara
nju naj ve će svet ske po slov ne mre že
SAP® Business Network, ko ja će okupiti
Ariba® Network, SAP Logistics Business
Network i SAP Asset Intelligence
Network. Preko 5,5 miliona organiza
ci ja ima će ko ri sti od član stva u ovoj
povezanoj zajednici.
Ia ko smo svi vi de li moć mre ža u našem
lič nom ži vo tu, ovaj umre že ni ekosi
stem za pred u ze ća ko ja po slu ju zajed
no je je din stven. Čla no vi no vog
SAP Business Networka mo ći će da
pristupe jedinstvenom, objedinjenom
por ta lu ka ko bi ste kli ho li stič ki uvid u
svoj ekosistem lanca snabdevanja, logistiku
i sledljivost, kao i upravljanje
opre mom i odr ža va nje.
Ova stra te gi ja će po mo ći ko ri sni cima
i njihovim trgovinskim partnerima
da postanu agilniji i otporniji uprkos
pro men lji voj tr žiš noj di na mi ci i sve
kompleksnijim lancima snabdevanja,
kao i da po stig nu bo lje po slov ne rezultate.
Evoluiranje u
Intelligent Enterprise
Ka ko da naš nje po slov no okru že nje
postaje napetije i desruptivnije, inteli
gent ni ERP omo gu ća va kom pa ni jama
da pa žlji vo slu ša ju, efi ka sno ra de
i osta nu po ve za ne sa do ba vlja či ma,
kup ci ma i za po sle ni ma. Na taj na čin,
kompanije mogu da reaguju na neoče
ki va ne sko ko ve po tra žnje, da se foku
si ra ju na ključ ne kom pe ten ci je, ublaže
ri zi ke i obra te pa žnju na kup ce ko ji
kupu ju pre fe ren ci je i že lje.
Po ma žu ći pred u ze ći ma da raz u meju
današnje izazove i donesu ispravne
od lu ke za bu duć nost – SAP im omogu
ća va da po sta nu ot por na u eri novog
normalnog. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Pred no sti
di gi tal ne tran sfor ma ci je
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Data centri su srce digitalne transformacije, a Schneider Electric ubrzava ovu revoluciju. Kako
preduzeća di gi ta li zu ju ope ra ci je, pro iz vo de i uslu ge, nji hov uspeh sve vi še za vi si od po u zda nih
data centara, usluga u cloudu i lokacija za kolokaciju. Bez njih digitalna transformacija jednostav
no ne mo že da se do go di. Sa mi da ta cen tri se ta ko đe me nja ju di gi tal nom tran sfor ma ci jom, jer su
ovi di gi ta li zo va ni objek ti da le ko efi ka sni ji, si gur ni ji i po u zda ni ji od uo bi ča je nih al ter na ti va. Si ste mi
na pa ja nja i hla đe nja vi so kih per for man si, za jed no sa soft ve rom ko ji po ve zu je ovu in fra struk tu ru,
pre o bli ku ju okru že nje da ta cen tra. Sve ovo je moguće postići upo tre bom da nas do stup nih re še nja
- re še nja ko ja ne sa mo da me nja ju, već i pred vi đa ju buduće po tre be i po bolj ša nja.
Digitalna transformacija
u data centrima
Di gi tal na tran sfor ma ci ja je poslov
ni im pe ra tiv u da naš njem konku
rent skom okru že nju. Da bi zado
vo lji li po tre be no vog di gi tal nog
sve ta, da ta cen tri tran sfor mi šu način
na ko ji pri me nju ju i upra vljaju
IT-om. Isto vre me no se pred viđa
da će do 2025. go di ne upo treba
ener gi je u in du stri ji in for ma ci­
o nih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja
po ra sti na 20,9% na glo bal nom nivou,
što či ni 5,5% glo bal ne emi sije
ga so va sta kle ne baš te. Na su prot
ovim zabrinjavajućim pro jek ci ja ma,
ši rom sve ta se po ja vlju ju us peš ni
slu ča je vi di gi tal no tran sfor mi sa nih
da ta cen ta ra ko ji pokreću di gi tal
nu tran sfor ma ci ju kroz ino va tiv ne,
iz dr žlji ve si ste me ko ji su is pla ti vi,
pot pu no in te gri sa ni i po u zda ni u
clo u du i na ED GE-u. Ovi di gi tal no
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

tran sfor mi sa ni da ta cen tri ta ko đe
mo gu da se in sta li ra ju za 20% brže
zahvaljujući svom mo du lar nom
di zaj nu. Ova spo sob nost po sti zanja
veće ob ra de po da ta ka uz manje
troš ko ve omogućena je in te graci
jom flek si bil nih, efi ka snih, po ve zanih
i po u zda nih re še nja.
Broj ni be ne fi ti, upr kos
pre pre ka ma
Vo de ća preduzeća u di gi ta li za ciji
ostva ri la su 70% rast pro duk tivno
sti, u po re đe nju sa sa mo 30% rasta
or ga ni za ci ja ko je su spo ri je digi
ta li zo va le svo je po slo va nje. Ove
kom pa ni je di gi tal nu tran sfor ma ci ju
shva ta ju kao stvar „ome ta nja ili preki
da“, što po ka zu je či nje ni ca da je
po lo vi na kom pa ni ja iz For tu ne 500
iz 2000. go di ne ne sta la sa ove presti
žne rang li ste. Ovi po da ci vi še nego
argumentovano ukazuju na hitnu
po tre bu za di gi tal nom tran sfor maci
jom. Kao raz log za ovo za o sta janje
di rek to ri in for ma ci o nih sek to ra
naj češ će na vo de „slo že nu na sle đe nu
teh no lo gi ju“ kao pri mar nu pre pre ku
di gi tal noj tran sfor ma ci ji.
Pre pre ke ko je na vo de me na džeri
u IT-u ne bi sme le da bu du prepre
ka di gi tal noj tran sfor ma ci ji. Pre
dva de set go di na raz vi jen je pro to tip
Schne i der Elec tric vodećeg re še nja
Eco Stru xu re. Tran spa rent Fac tory je
bi la ar hi tek tu ra za sno va na na Et herne
tu ko ja je po ve zi va la fa brič ki pogon
sa in ter ne tom. U uvek uklju čenom,
uvek po ve za nom sve tu va žnije
je ne go ikad da zaš ti ti mo kri tič ne
in for ma ci je i po dat ke. Eco Stru xu re IT
Cloud ver zi ja DCIM soft ve ra nad gleda
va še da ta cen tre i hi brid ne IT loka
ci je, čineći ope ra ci je efi ka sni jim i
ska la bil nim, obezbeđujući vi dlji vost
gde god da ide te.
Eco Stru xu re — mo tor za
di gi tal nu tran sfor ma ci ju
E c oSt r ux ur e p o k r e ć e d ig it a ln u t r a n -
sfor ma ci ju upra vlja nja ener gi jom i
au to ma ti za ci ju u da ta cen tri ma. To
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

je IoT di gi tal na plat for ma ko ja se sasto
ji od po ve za nih ure đa ja, re še nja
za kon tro lu ED GE-a, i apli ka ci je, softve
ra za ana li ti ku i uslu ge. Plat forma
omogućava vi dlji vost i kon trolu
u preduzeću pu tem praćenja u
re al nom vre me nu, mo bil nog pri kaza,
mo guć no sti di gi tal nih bli za na ca
i pro ak tiv nog ubla ža va nja ri zi ka. Danas
Eco Stru xu re po kri va 500.000 lo ka­
ci ja ši rom sve ta, povezujući oko 20.000
pro gra me ra soft ve ra, 3.000 ko mu nalnih
preduzeća i 650.000 do ba vlja ča
usluga i partnera kao zajednicu.
Na kon što se de se ti na ma ku paca
pomoću da ta cen ta ra po mo glo da
se sna đu u us peš noj di gi tal noj transfor
ma ci ji, iz dvo ji le su se če ti ri ključ
ne po slov ne pred no sti di gi tal ne transformacije.
Benefit 1: Ušteda energije
Je dan od klju če va za ot klju ča va nje
poslovne vrednosti u data centrima je
po troš nja ma nje ener gi je bez žr tvo vanja
po u zda no sti. Ova dva ci lja, za koja
se če sto sma tra da su kon tra dik torna,
sa vr še no se do pu nju ju zahvaljujući
digitalnoj transformaciji upravljanja
energijom i automatizaciji. Novi alati
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

za upravljanje softverom donose izvanrednu
vidljivost i kontrolu nad potroš
njom ener gi je u ce lom preduzeću.
Pomoću cen tral nog in ter fej sa mo gu
la ko da se pro na đu i iz vr še po bolj šanja
performansi. Naši kupci su smanjili
po troš nju ener gi je za čak 38%, dok su
u proseku primetili smanjenje od 24%.
Benefit 2: Ušteda troškova
Ce na ener gi je do di ru je sva ki deo
eko no mi je, ali po seb no uti če na indu
stri ju da ta cen ta ra. Jed na pro cena
Ame rič ke pri vred ne ko mo re ot kriva
da 40% ti pič nog OpEx da ta cen tra
ide ka troš ko vi ma elek trič ne ener gije.
Smanjenje troškova energije posta
lo je ta ko stra teš ki di fe ren ci ja tor
ko ji se spro vo di pu tem ob no vlji vih
iz vo ra, od go vo ra na po tra žnju i drugih
di gi tal no vo đe nih pri stu pa. Na ši
kup ci su u pro se ku za be le ži li uš te du
od 24% troš ka ener gi je, dok je je dan
ku pac po sti gao 30%.
Be­ne­fit 3: Po­ve­ća­na
produktivnost
U data centrima prostor je dragocen.
Kom pa ni je sto ga tra že na či ne
da sme ste što ve ću ob ra du po da taka
na ma nji pro stor. Is tra ži va nje Insti
tu ta Up ti me iz 2018. go di ne po kazalo
je da gustine u rekovima neprestano
rastu, sa preko 20% ispitanika
ko ji pri ja vlju ju 30 ki lo va ta (kW) po reku
ili vi še. Upo re di te to sa ver zi jom istog
is tra ži va nja iz 2012. go di ne, ka da
je najveća po je di nač na gu sti na ko ju
je prijavio globalni uzorak bila samo
26 kW. Di gi tal no tran sfor mi sa ni data
cen tri mo gu da ima ju ve ću gu stinu,
jer sa da po sto je ala ti za upra vljanje
složenošću. Stavljajući svu opremu
pod di gi tal ni me nadž ment upravljanja
infrastrukturom data centra, IT
me na dže ri mo gu da za dr že pot punu
vidljivost i kontrolu nad procesima,
održavajući ta ko svo je da ta cen tre pouzdanim
i efikasnim. Kupci koji su digitalno
transformisali svoje data centre uspeli
su da poboljšaju gustinu u proseku
za 35% i maksimalmo do 60%.
Benefit 4: Dostupnost
data centra
Me na dže ri da ta cen ta ra stal no su
na opre zu zbog pre ki da u ra du. Prekidi
mogu nastati usled kršenja sajber
bezbednosti, ekstremnih vremenskih
pri li ka i - pri lič no če sto - ljud skih greša
ka. A pre ki di mo gu bi ti iz u zet no
skupi. Digitalno transformisani data
cen tri spre ča va ju dow nti me pre diktiv
nim odr ža va njem i po bolj ša nom
vidljivošću. To omogućava sla bi je
ohla đe nim tač ka ma da do bi ju br zo,
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

pre ci zno hla đe nje, preopterećeni serve
ri da bu du rasterećeni i još mno go
toga. Data centar postaje fleksibilniji,
agil ni ji pro stor gde IT me na dže ri mogu
da vi de pre pre ke ko je do la ze i lako
ih izbegavaju.
Čvrsta osnova
poslovanja
Prednosti digitalne transformacije
is ti ču opi plji vu vred nost ko ju do no si
di gi ta li za ci ja. Ši re nje tr žiš ta po da ta ka,
clo u da i tr žiš ta ko lo ka ci je us kla đe no je
sa transformacijom ne samo poslovanja,
već i či ta ve in du stri je i tren do va koji
se neprestano menjaju. Kako poslovni
sektori sve više zavise od podataka
za op sta nak, ogra ni če nja ne-di gi tal no
tran sfor mi sa nih da ta cen ta ra postajaće
iz da na u dan oči gled ni ja - i ma nje tole
ri sa na. Po sto ji bez broj na či na na ko je
soft ver Eco Stru xu re i po ve za ni ure đaji
po ma žu preduzećima da stek nu čvrstu
osnovu na novom digitalnom tržiš
tu. Schne i der Elec tric ubr za va tempo
digitalne transformacije omoguća
va ju ći po u zda nu ob ra du po da ta ka
tač no gde i ka da je to po treb no, obezbeđujući
du bo ku vi dlji vost u di stribu
i ra noj IT mre ži - uz isto vre me no
korišćenje teh no lo gi ja po put AI i mašin
skog uče nja za po kre ta nje pre diktivnih
operacija data centara. Opisane
ino va ci je po ka zu ju da je moguće
ne sa mo sma nji ti fi zič ki i eko loš ki otisak,
već i dra ma tič no po bolj ša ti IT
mogućnosti. To su pro iz vo di i re šenja
ko ji ko ri ste da ta cen tri ma bi lo
ko je ve li či ne, na bi lo kom me stu, dizaj
ni ra ni da pokreću sve di gi tal niji
svet. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Po sao 2.0
- tri iza zo va pre la ska
sa ra da od ku će
na rad sa bilo koje lokacije
Specijalno izdanje :: Business Resilience

U Polj skoj ra ste broj co-wor king pro sto ra ko ji su otvo re ni 24 sa ta, glo bal ne kom pa ni je,
me­đu ko­ji­ma i Ernst & Young, traj­no pre­la­ze na hi­brid­ni mo­del ra­da, a u Ne­mač­koj je rad
od ku­će po­stao za­kon­sko pra­vo. Pri­me­ri ši­rom sve­ta po­ka­zu­ju da je kon­cept „ra­da” ko­nač­no
do­ži­veo odav­no neo­p­hod­nu tran­sfor­ma­ci­ju.
Pre sa mo go di nu da na ili
neš to vi še, ovo su bi la usput
na ća ska nja me đu za posle
ni ma ko ji su sa nja li o kra ćem vreme
nu pro ve de nom u pre vo zu do i
od kan ce la ri je, o po slo vi ma ko ji bi
vi še od go va ra li nji ho vim pri vat nim
ži vo ti ma, o mo de lu ra da ko ji ni je
dik ti ran po tre bom da ih šef vi di dok
ra de. Za naj ve ći broj po slo da va ca
rad od ku će je bio tek neš to vi še od
fu sno te u ugo vo ri ma, ko jom se zapo
sle ni ma „do zvo lja va“ da ra de izvan
kan ce la ri ja, uko li ko is pu nja va ju
od re đe ne kri te ri ju me.
„Pri sil na pro me na u na či ni ma ra da
ko ja se de si la 2020. je ve ćim de lom
bi la us peš na i do ka za la ono o če mu
se du go go vo ri lo – za po sle ni mo gu
da bu du i us peš ni i pro duk tiv ni čak
i ka da ne oba vlja ju za dat ke u centra
li zo va nim kan ce la ri ja ma. Hi brid ni
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

pri stup ko ji rad ni ci ma omo gu ća va
da ra de sa bi lo ko je lo ka ci je do bi ja
na za ma hu i po sta je re al nost”, ka že
Kri sti ne Dahl Ste i del, pot pred sed nica
ode lje nja za End User Com pu ting
kom pa ni je VMva re za EMEA re gion.
Ona do da je da u pro ce su pre la ska
sa krat ko roč nih i iz nu đe nih IT re šenja
ko ja su ko riš će na u po sled njih
12 me se ci na du go roč ni je pla ni ranje,
IT ti mo vi mo ra ju da se ospo sobe
za pru ža nje kon ti nu i ra ne po drš
ke di stri bu i ra nom mo de lu ra da,
od no sno ra du sa bi lo ko je lo ka ci je.
U no voj si tu a ci ji, IT ti mo vi su pred
iza zo vi ma ko je mo ra ju da pre va ziđu
ka ko bi osi gu ra li da ova tran zici
ja bu de us peš na na vi še ni voa – za
njih sa me, za za po sle ne, za kli jente
i za ko mer ci jal nu kon ku rent nost
i kon ku rent nost u pri vla če nju ta lena
ta. „Ula ga nja u teh no lo gi ju radnog
pro sto ra uglav nom su sle di la
tra di ci o nal ne rad ne mo de le, u ko jima
je kan ce la ri ja pri mar na, a rad na
da lji nu na la zi se na dru gom ili trećem
me stu. U di stri bu i ra nom radnom
mo de lu, di­gi­tal-first mo ra da
bu de kom pas ko jim se or ga ni za ci je
vo de”, ob jaš nja va Dahl Ste i del.
Iza­zov br. 1: Omo­gu­ći­ti
za­po­sle­ni­ma da ra­de
bez smet­nji
Sa pli ta nja u omo gu ća va nju ra da
na da lji nu od no si la su se na sa mo
jed nu stvar – pri stup. IT ti mo vi su
sko ro pre ko no ći mo ra li da opre me
za po sle ne di gi tal nim ala ti ma i us posta
ve pro ce se i re še nja ko ja omo guća
va ju pri stup apli ka ci ja ma i po da cima
neo p hod nim za oba vlja nje po sla
u no vim okol no sti ma. Go di nu da na
ka sni je, rad ni ci se i da lje su o ča va ju
sa pro ble mi ma ko ji se ti ču pri stu pa
sve mu što im je po treb no. „Raz log
to me je što su pro ce si i re še nja pravlje
ni s na me rom da se ko ri ste centra
li zo va no i lo kal no, bez uzi ma nja u
ob zir mo guć no sti da se po sao obavlja
sa bi lo ko je lo ka ci je. Sa da i u buduć
no sti, IT ti mo vi mo ra ju da obezbe
de da za po sle ni mo gu bez proble
ma da pri stu pa ju apli ka ci ja ma i
po da ci ma sa bi lo kog mo bil nog ili
desk top ure đa ja, i da do bi ju IT podrš
ku ka da im za tre ba. Dru ga ključna
stvar je po u zda na ko nek ci ja, jer
lo ša VPN is ku stva mo gu da uspo re
ili po to u no za u sta ve oba vlja nje posla”,
sma tra Kri sti ne Dahl Ste i del.
Ona na gla ša va da fo kus mo ra da
bu de na ukla nja nju di gi tal nih smet
nji ko je uti ču na pro duk tiv nost. To
će, ka ko ka že, po mo ći u po sti zanju
ve ćeg za do volj stva za po sle nih i
pod sta ći ose ćaj po ve za no sti, a samim
tim i kom pa ni je po sta ju po željni
ji po slo da vac, spo so ban da pri vu če
i za dr ži ta len te.
„Omo gu ća va nje uslo va za neome
ta no oba vlja nje po sla zah te va će
ula ga nje u hi brid nu ar hi tek tu ru ko ja
nu di ra ci o na li zo va no i kon ti nu i ra no
is ku stvo. Rad ko ji ni je uslo vljen loka
ci jom svo di se na omogućavanje
mul ti-mo dal nih rad nih prak si u koji
ma za po sle ni mo gu da ko ri ste razli
či te ure đa je, a da se to ne od ra ­
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

ža va ni na kva li tet oba vlje nog po sla,
ni na nji ho vo is ku stvo to kom obavlja
nja za da ta ka”, ka že Kri sti ne Dahl
Ste i del.
Iza­zov br. 2: Od frag­men­ti­ra­ne
bezbednosti do nul­tog
poverenja
Na gli pre la zak na rad na da lji nu
pod ra zu me vao je iz meš ta nje po u-
zda nih ra ču na ra, lap to po va i te le fona
iz kor po ra tiv ne mre že i zaš tit nog
ba lo na kan ce la ri je. Unu tar tog ba lona,
za po sle ni su mo gli bez bed no da
pri stu pa ju apli ka ci ja ma i po da ci ma,
a iz la zak iz nje ga pre me stio je krajnje
tač ke i apli ka ci je u pro sto re gde
su mo guć no sti za na pa de mno go
ve će. Ukla nja nje tra di ci o nal ne korpo
ra tiv ne fi re wall zaš ti te i na knad na
nad grad nja si gur no snih re še nja učini
li su IT si ste me, ure đa je i apli ka cije
ra nji vim. Ni je iznenađujuće što se
po rast ra da na da lji nu 2020. go di ne
po klo pa sa tim da je 80% or ga ni zaci
ja is ku si lo saj ber na pa de.
„Isto kao što ko ri snik, kraj nje tač
ke i apli ka ci je po sta ju ne za vi sne od
lo ka ci je, ta ko to mo ra bi ti i bez bednost.
Svi ko ri sni ci, bez ob zi ra na to
gde se na la ze, mo ra ju da se tre ti raju
na isti na čin. To zna či nul to po vere
nje”, ob jaš nja va Kri sti ne Dahl Ste i-
del iz VMwa rea.
Za sno van na kon cep tu „ni kad ne
ve ruj, uvek pro ve ri“, pri stup nul tog
po ve re nja a pri o ri ne ve ru je ni če mu
– unu tar ili iz van mre že or ga ni za cije.
Nji me se ukla nja ši ro ki ni vo pristu
pa ko ji do la zi sa tra di ci o nal nim
mre žnim pe ri me trom ko ji pred stavlja
ve li ku po vr ši nu za na pa de ili kreta
nja bez nad zo ra. „Ovo funk ci o ni še
Kristine Dahl Steidel, potpredsednica odeljenja za End User Computing
kompanije VMvare za EMEA region
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

sa mo ako IT ti mo vi mi sle na bez bednost
od sa mog po čet ka, ume sto da
se njo me ba ve ka sni je, ka da se za to
uka že po tre ba. Bez bed nost – od prvog
mo men ta – mo ra da bu de sastav
ni deo sve ga: apli ka ci ja, mre že
i bi lo če ga što no si po dat ke”, ka že
Kri sti ne Dahl Ste i del.
Iza­zov br. 3: Od ope­ra­tiv­ne
slo­že­no­sti do jed­no­stav­no­sti
Iz ne nad ni pre la zak na rad na da ljinu
do veo je do to ga da su kom pa nije
mo ra le hit no da in ve sti ra ju u ala te
i apli ka ci je ko ji za po sle ni ma po ma žu
u sa rad nji, pro duk tiv no sti i pri stu pu
– od apli ka ci ja za tim sko ćaskanje i
vi deo kon fe ren ci je, do re mo te desktop
soft ve ra. U da tom tre nut ku, odlu
či va li su se za br za re še nja ka ko bi
za po sle ni ma omogućili da ra de svoj
po sao. Me đu tim, in te gra ci ja to li ko
mno go raz li či tih re še nja u krat kom
vre men skom pe ri o du ni je uvek uspeš
na, i go di nu da na ka sni je, IT timo
vi se na la ze pred kom plek snom
kom bi na ci jom broj nih ala ta i ti mo va
ko ji nji ma upra vlja ju.
Ka ko pre va zi ći ovaj pro blem? Prvo,
tre ba da ras pe tlja ju mre žu u kojoj
su se za de si li, da je po jed no sta ve
i uči ne efi ka snom. To pod ra zu me va
pa žlji vo raz ma tra nje ko ji se ala ti najvi
še ko ri ste, a ko ji ne. Dru go, mo ra ju
da raz vi ju ure đa je i plat for me ko ji su
po treb ni za rad ne za vi san od lo kaci
je, ka ko bi za po sle ni ma omo gu ći li
neo me ta no is ku stvo u ra du.
„Sve se svo di na ska la bil na reše
nja. Postojeća vir tu el na desk top
in fra struk tu ra (VDI), di gi tal ni rad
ni pro stor i bez bed no sna re še nja
mo žda je su omo gu ći li br zi pre la zak
na rad od ku će to kom pan de mije,
ali pi ta nje je da li mo gu du go roč
no da se ska li ra ju. Ako je od govor
ne, on da će se za po sle ni ko ji rade
sa bi lo ko je lo ka ci je i da lje su o -
čava ti s pro ble mom do stup no sti,
što sma nju je nji ho vu pro duk tiv nost,
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

a i IT ad mi ni stra to ri ma ote ža va posao”,
na gla ša va Kri sti ne Dahl Ste i del
iz VMwa rea.
„Ta ko đe, tu je i ogro man zna čaj automatizacije.
Savremeni IT treba da
bude funkcionalan za svaku grupu u
jednoj organizaciji – IT, razvoj, operacije,
zaposleni, informaciona sigurnost...
Na primer, automatsko otkrivanje
i otklanjanje sigurnosnih ranjivosti
ra di zaš ti te kraj njih ta ča ka pre ne go
što po sta nu ri zi ci za ce lo preduzeće. To
olak ša va ži vot IT ti mo vi ma i da je im više
vremena da se bave razvojem svega
drugog što je potrebno za neometan
rad za po sle nih, bi lo gde da se oni nala
ze”, ka že Dahl Ste i del.
Pro­me­ne su tu da osta­nu
Pro me ne o ko ji ma go vo ri mo ne
od no se se sa mo na fi zič ku opremu
ili is ku stva, već i na na čin razmiš
lja nja. Kri za je iz nu di la no ve
na či ne po na ša nja i ra da, i to br zinom
za ko ju mno gi ni su mi sli li da
je moguća. A da bi ove in ve sti ci je u
IT bi le us peš ne na du ge sta ze, mora
da se pro me ni i kul tu ra raz mišlja
nja u or ga ni za ci ja ma, da pre vazi
đu tra di ci o nal ne pred ra su de oko
ra da na da lji nu i da se ši ro ko prepo
zna i usvo ji da je suš ti na po sla
u ono me što se ra­di, a ne u me­stu
oda­kle se ra­di.
Sva kim no vim da nom po sta je jasni
je da or ga ni za ci je i kom pa ni je
tre ba da us po sta ve di­gi­tal-first strate
gi ju ula ga nja u budućnost.
„Rad ni ci su za do volj ni mo de lom
ko ji nu di vi še fle ski bil no sti u po slu,
kao i či nje ni com da ne mo ra ju da
ži ve u sku pim gra do vi ma da bi radi
li za od re đe ne ti po ve kom pa nija.
Ako že le da se tak mi če u tr žiš noj
utak mi ci, pri vla če ta len te i ra stu, orga
ni za ci je će mo ra ti da in ve sti ra ju u
kon cept ra da ne za vi snog od lo ka cije,
ko ji, iz ve sno je, osta je tu gde je
i na sta vlja da se raz vi ja”, za klju čuje
Kri sti ne Dahl Ste i del iz VMwarea.
Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Ma­šin­sko uče­nje i
veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja
su teh­no­lo­gi­je
ko­je će u bu­duć­no­sti
po­ve­ća­ti ni­vo
bez­bed­no­sti bi­zni­sa
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Po­sto­ji bez­broj raz­lo­ga zbog ko­jih se u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma ose­ća­mo ne­si­gur­no­. Ia­ko je psiho­lo­gi­ja
ta ko­ja da­je od­go­vo­re u ovom do­me­nu, i tekst po­sve­ćen teh­no­lo­gi­ji mo­že da po­nu­di par
op­ser­va­ci­ja, po­seb­no ka­da je reč o usva­ja­nju no­vih teh­no­lo­gi­ja. Na­i­me, i bi­zni­si se „pla­še“, po­seb­no
ne­po­zna­tog. To se naj­bo­lje vi­di ka­da je reč o pri­hva­ta­nju ma­šin­skog uče­nja (ML) ili veš­tač­ke
in­te­li­gen­ci­je (AI). Pre­ma po­sled­njem Glo­bal Se­cu­rity In­sights go­diš­njem is­tra­ži­va­nju kom­pa­ni­je
VMwa­re, vi­še od po­lo­vi­ne kom­pa­ni­ja (56%) kao raz­log ko­ji ih ko­či u usva­ja­nju ma­šin­skog uče­nja
i veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je za una­pre­đi­va­nje uslu­ga ko­je nu­de na­vo­de za­bri­nu­tost u po­gle­du bez­bedno­sti.
To je, naj­pri­bli­žni­je, ko­me­r­ci­jal­ni ekvi­va­lent stra­hu od mra­ka.
Au­tor: Joe Ba­gu­ley,
pot­pred­sed­nik & CTO EMEA,
VMwa­re
Ve­li­ka pri­ča oko ML i AI nije
bez osno­va, ali u re­al­nosti,
upra­vo ove dve teh­nolo­gi­je
će re­ši­ti bez­bed­no­sne iza­zove
sa ko­ji­ma se da­naš­nje kom­pa­ni­je
su­o­ča­va­ju, pod uslo­vom da ih bi­znisi
pri­hva­te kao re­še­nja ko­ja do­no­se
do­bro, ume­sto da ih iz­be­ga­va­ju sa
skep­ti­ci­zmom.
Oš tra ivi ca AI-ja
Ko­riš­će­nje ML i AI po­sma­tra se
kao mač sa dve oš­tri­ce. Ia­ko se to
mo­že reći za većinu no­vih teh­no­logi­ja,
obe stra­ne ovog se­či­va su dale­ko
oš­tri­je, jer ni­jed­na ni­je pot­pu­no
ra­zu­mlji­va – još uvek. Ia­ko je ši­roka
ras­pro­stra­nje­nost upo­tre­be ovih
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

teh­no­lo­gi­ja još uvek u po­vo­ju, pita­nja
o tem­pu na­pret­ka su otvo­rena,
i tek ne­gde oko 10% bi­zni­sa na
glo­bal­nom ni­vou je usvo­ji­lo AI i ML
– a po­ten­ci­jal je ogro­man. McKin­sey
Glo­bal In­sti­tu­te is­tra­ži­va­nje su­ge­ri­še
da bi do 2030. go­di­ne AI mo­gao da
do­ne­se do­dat­nu glo­bal­nu eko­nomsku
pro­iz­vod­nju od 13 tri­li­o­na do­lara
go­diš­nje.
I sa­mo na­su­mič­ni po­gled na bilo
ko­ju or­ga­ni­za­ci­ju ot­kri­va nam prime­re
upo­tre­be ovih teh­no­lo­gi­ja.
Većina nas sva­ko­dnev­no ima do­di­ra
sa ML u ne­kom ob­li­ku – tar­ge­ti­ra­ne
Fa­ce­bo­ok re­kla­me su do­bar pri­mer.
A ko­ri­sti se i u lan­ci­ma snab­de­va­nja,
po­bolj­ša­nju od­no­sa sa kli­jen­ti­ma i
me­di­cin­skoj di­jag­no­sti­ci. Ma­šin­sko
uče­nje je jed­na od najčešćih teh­nolo­gi­ja
ko­ja se da­nas raz­vi­ja u po­slovne
svr­he i pr­ven­stve­no se ko­ri­sti za
br­zu ob­ra­du ve­li­kih ko­li­či­na po­da­taka,
vre­me­nom „uči“ i sa sva­kim novim
iz­vr­še­nim za­dat­kom po­sta­je sve
bo­lja.
Ipak, pri­ča je sa­svim dru­ga­či­ja kada
je reč o bez­bed­no­sti. Raz­log tome
je per­cep­ci­ja da apli­ka­ci­je za­snova­ne
na AI i ML pred­sta­vlja­ju otvo­
re­na vra­ta za po­ten­ci­jal­ne na­pa­da­če.
Isti­na je da ko­riš­će­nje vi­še re­še­nja sa
so­bom no­si i ve­ći ri­zik, ali ta­ko­đe je
isti­na i da smo do­bri ono­li­ko ko­liko
i po­sled­nji na­pad ili teh­ni­ka koriš­će­na
u na­pa­du. Na­pa­da­či obič­no
tra­že „sle­pe tač­ke“, me­sta na ko­jima
mo­gu da se sa­kri­ju, na­u­če kontekst
i sti­ču uvi­de iz­nu­tra. Što su duže
skri­ve­ni, to du­že for­mu­li­šu na­pad
i tra­že sa­vr­še­no vre­me za ak­ci­ju. Zatim
za­po­či­nje igra mač­ke i mi­ša, jer
zna­te da je neš­to unu­tra, ali vam za
re­ak­ci­ju tre­ba i in­for­ma­ci­ja gde je.
I upra­vo ova­kva si­tu­a­ci­ja je raz­log za
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

ve­ću upo­tre­bu bez­bed­no­snih apli­kaci­ja
za­sno­va­nih na AI/ML, a ne manju.
Zaš­to? Jer ko­riš­će­nje ovih re­šenja
pru­ža teh­no­lo­gi­ju ko­ja ana­li­zi­ra
kon­tekst, po­či­nje da „či­ta” po­na­šanje
i ot­kri­va lo­še na­me­re. Pa, šta koči
preduzeća?
Strah od lo ma
Do­bra vest je da bi­zni­si ni­su zabi­li
gla­ve u pe­sak. Zna­ju da IT bezbed­nost
ne funk­ci­o­ni­še i da su
joj po­treb­na zna­čaj­na po­bolj­šanja.
Pro­blem je kom­plek­snost. Prema
re­zul­ta­ti­ma Glo­bal Se­cu­rity Insights
is­tra­ži­va­nja, vi­še od po­lo­vi­ne
preduzeća (57%), sma­tra da je tr­žiš­te
bez­bed­no­snih re­še­nja pre­kom­pleksno
da bi pod­sta­klo pro­me­nu bezbed­no­snih
po­li­ti­ka. Dru­gim re­či­ma,
ima­mo pa­ra­li­zu iza­zva­nu ana­li­zom.
Ve­li­ke kom­pa­ni­je su do­sti­gle fa­zu
ka­da su bez­bed­no­sna re­še­nja to­li­ko
slo­že­na da ne zna­ju oda­kle da poč­nu.
Ak­tu­el­na re­še­nja su gra­đe­na, na­dogra­đi­va­na,
po­pra­vlja­na i kr­plje­na do
te me­re da vi­še ne pred­sta­vlja­ju ono
što se od njih oče­ku­je i zah­te­va da rade.
Neš­to po­put bo­li­da For­mu­le 1 čiji
mo­tor na oku­pu dr­že le­pak, ko­nac
i na­da da će sve bi­ti u re­du. Upra­vo
ovo je raz­log zaš­to bez­bed­nost tre­ba
da bu­de unu­traš­nja – ugra­đe­na, a ne
pričvršćena. Sa so­lid­nim te­me­lji­ma,
bi­zni­si ima­ju slo­bo­du da bez stra­ha
ino­vi­ra­ju i is­tra­žu­ju no­ve teh­no­lo­gije,
kao što su ML i AI. Ali, bez­bed­nosni
si­ste­mi su da­nas to­li­ko krh­ki da se
or­ga­ni­za­ci­je ne usu­đu­ju da pra­ve dodat­ne
pro­me­ne ili do­da­ju no­ve slo­jeve
kom­plek­sno­sti. Za­ro­blje­ni su slaboš­ću
po­sto­je­ćeg si­ste­ma.
Noćna mo ra mo der ne
bez bed no sti
To je si­tu­a­ci­ja ko­ja zah­te­va ak­ciju,
a ne sta­tus quo, i ni­ka­da ni­je bilo
bo­ljeg i smi­sle­ni­jeg ar­gu­men­ta za
jed­no­stav­nost. Ka­da je reč o ras­petlja­va­nju
ogrom­ne koš­mar­ne zbr­ke
mo­der­ne bez­bed­no­sti, ML i AI su vite­zo­vi
ko­ji spa­ša­va­ju stvar.
Ove teh­no­lo­gi­je su, po svo­joj priro­di,
ide­al­no po­sta­vlje­ne da uđu unutra
i shva­te i naj­sit­ni­je de­ta­lje. Za­pravo,
što su stva­ri veće i slo­že­ni­je, to bolje.
Upo­tre­ba bez­bed­no­snih apli­ka­ci­ja
za­sno­va­nih na ML/AI do­no­si ogrom­ne
pred­no­sti ka­da su u pi­ta­nju mo­de­li­ranje,
od­go­vor i pred­vi­đa­nje pret­nji. Možda
on­da ni­je iz­ne­na­đe­nje što je naš
iz­veš­taj ta­ko­đe ot­krio da bi 62% bi­znisa
že­le­lo da ko­ri­sti vi­še ML/AI apli­ka­cija
za po­bolj­ša­nje bez­bed­no­sti i uslu­ga.
Ostva­ri­va­nje ove vi­zi­je po­či­va na to­me
da ti­mo­vi ve­ru­ju apli­ka­ci­ja­ma i od­lu­kama
ko­je do­no­se al­go­rit­mi. Po­treb­no im
je ne­po­ko­le­blji­vo po­ve­re­nje u teh­no­lo­gi­ju.
Ob jaš nji vost AI – put do
ve ćeg po ve re nja
AI je po svo­joj pri­ro­di au­to­nom­na,
iz če­ga pro­iz­i­la­zi ne­do­sta­tak kon­trole.
A da bi se bi­zni­si opu­sti­li i do­zvoli­li
da im neš­to nad čim ne­ma­ju kontro­lu
vo­di bez­bed­nost, po­treb­no je
vi­še od sle­pe ve­re. To je ono što se
obič­no na­zi­va „ob­jaš­nji­vost“. Na­i­me,
mogućnost ob­jaš­nja­va­nja ili do­ka­ziva­nja
ka­ko je AI do­neo ne­ku od­lu­ku.
Ovo je teš­ko, jer se AI ve­ći­nom samo­stal­no
ko­di­ra kroz ma­šin­sko učenje
i na osno­vu sku­po­va po­da­ta­ka
sa­mu se­be „pod­u­ča­va“ ka­ko da dono­si
od­lu­ke, ume­sto da bu­de ekspli­cit­no
ko­di­ra­na. To zna­či da možda
ni­ka­da nećemo zna­ti ka­ko do­lazi
do od­lu­ka. Ob­jaš­nji­vost AI se može
opi­sa­ti kao „la­nac ra­su­đi­va­nja“
ka­ko bi se do­ka­za­lo zaš­to su od­lu­ke
ko­je do­no­si tač­ne. Ne­do­sta­tak raz­ume­va­nja
o to­me ka­ko AI ra­di i ko­ja
su joj ogra­ni­če­nja pot­hra­nju­je straho­ve
u ve­zi sa ovom teh­no­lo­gi­jom.
Či­nje­ni­ca da ni sa­mi de­ve­lo­pe­ri ne
zna­ju zaš­to i ka­ko AI raz­miš­lja stvara
kli­zav te­ren, a al­go­rit­mi na­sta­vljaju
da se uslo­žnja­va­ju. Za­to je po­treba
za ob­jaš­nji­vom veš­tač­kom in­te­ligen­ci­jom
ur­gent­na. Pru­ža­nje ja­sni­jih
uvi­da u to ka­ko se AI ko­ri­sti i ka­ko
do­no­si od­lu­ke pružiće kom­pa­ni­ja­ma
vi­še sa­mo­po­u­zda­nja u ko­riš­će­nju AI
pro­iz­vo­da, po­seb­no ka­da je reč o
bez­bed­no­sti.
Kom­pa­ni­je tre­ba da bu­du ino­va­tivne
ka­ko bi kre­i­ra­le sa­mo­i­spu­nja­va­ju­ći
ci­klus una­pre­đe­nja ka­da je reč o bezbed­no­sti
– po­tre­bu za ovim je u našem
iz­veš­ta­ju po­tvr­di­lo go­to­vo dve
trećine (63%) bi­zni­sa. Dug je put ka
to­me.
ML i AI bi tre­ba­lo da bu­du sa­stavni
deo kom­pa­ni­ja, kao što su to raču­no­vod­stvo
ili HR. Tre­nut­no to nisu,
i ovo je neš­to či­me svi za­jed­no
tre­ba da se po­za­ba­vi­mo. To pod­razu­me­va
da oni ko­ji nu­de teh­no­loš­ka
re­še­nja tre­ba da ulo­že mno­go ve­će
na­po­re da ih uči­ne ra­zu­mlji­vim, a orga­ni­za­ci­je
tre­ba da unu­tar se­be rade
na iz­grad­nji po­ve­re­nja u teh­nolo­gi­ju.
Tek ta­da mo­že da se oče­ku­je
sma­nje­nje za­bri­nu­to­sti oko bez­bedno­snih
apli­ka­ci­ja ko­je se za­sni­va­ju
na ML/AI. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Ac ro nis Advan ced Email Se cu rity
spre­ča­va saj­ber pret­nje
elek­tron­skoj poš­ti
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Ac ro nis, glo bal ni li der u saj ber zaš ti ti, ob ja vio je 30. ju na 2021. no vi na pred ni pa ket zaš ti te
za Ac ro nis Cyber Pro tect Cloud. Zahvaljujući vodećem re še nju kom pa ni je Per cep tion Po int,
no vi pa ket Advan ced Email Se cu rity omogućava pro vaj de ri ma uslu ga da po bolj ša ju i pro ši re
svo je mogućnosti saj ber zaš ti te ot kri va njem i za u sta vlja njem svih saj ber pret nji pre ne go što
stig nu do kraj njih ta ča ka njihovih kli je na ta.
Iz­vor­na in­te­gra­ci­ja Ac­ro­nis Cyber
Pro­tect Clo­u­da sa Advan ced
Email Security zna­či da MSP-ovi
mo­gu da ko­ri­ste jed­no re­še­nje za proši­re­nje
uslu­ga saj­ber zaš­ti­te ka­ko bi
zaš­ti­ti­li kli­jent­ske Mic­ro­soft 365, Goo­gle
Work­spa­ce ili Open-Xchan­ge
poš­tan­ske sandučiće ili lo­kal­ni ser­ver
poš­te. Si­stem na­pred­ne bez­bed­no­sti
e-poš­te presreće sve pret­nje za­snova­ne
na e-poš­ti, uključujući ne­že­lje­nu
poš­tu, kra­đu iden­ti­te­ta i la­žno predsta­vlja­nje,
kom­pro­mi­to­va­nje po­slovne
e-poš­te (BEC), na­pred­ne upor­ne
pret­nje (APT), pa čak i na­pa­de malve­ra
„nul­tog da­na“ ko­ji sto­je iza 80%
pro­di­ra­nja.
„E-poš­ta je ključna za po­slo­va­nje,
ali isto­vre­me­no i najveća pret­nja za
or­ga­ni­za­ci­je da­nas. Za pro­vaj­de­re
uslu­ga, spre­ča­va­nje pret­nji e-poš­tom
da do­đu do nji­ho­vih kli­je­na­ta je od
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

O kompaniji Perception Point
Per­cep­tion Po­int je kom­pa­ni­ja ba­zi­ra­na na pre­ven­ci­ji kao ser­vi­su i pru­ža
uslu­ge br­zog pre­sre­ta­nja bi­lo kog na­pa­da za­sno­va­nog na sa­dr­ža­ju na svim
ka­na­li­ma za sa­rad­nju, uključujući e-poš­tu, skla­diš­te­nje u obla­ku, CRM aplika­ci­je
i plat­for­me za raz­me­nu po­ru­ka. Kom­pa­ni­ja spre­ča­va kra­đu iden­ti­teta,
BEC, ne­že­lje­nu poš­tu, mal­ver, nul­te da­ne i N-da­ne znat­no pre ne­go što
do­đu do kor­po­ra­tiv­nih ko­ri­sni­ka. Pri­me­nje­no u ne­ko­li­ko mi­nu­ta bez prome­na
na in­fra­struk­tu­ri preduzeća, re­še­nje Per­cep­tion Po­int se us­kla­đu­je
sa bi­lo ko­jim po­li­sa­ma i pru­ža IT ti­mo­va „nu­la pro­ble­ma“. Kom­pa­nij­ski tim
In­ci­dent Re­spon­se slu­ži kao mul­ti­pli­ka­tor sna­ge za tim preduzeća u SOC-u.
vi­tal­nog zna­ča­ja“, re­kao je Jan-Jap
„JJ“ Ja­ger, sa­vet­nik od­bo­ra i glav­ni
di­rek­tor pri­ho­da u Ac­ro­ni­su. „No­vi
pa­ket Advan­ced Email Se­cu­rity spaja
naj­bo­lju teh­no­lo­gi­ju u kla­si iz Percep­tion
Po­in­ta s ob­je­di­nje­nom sajber
bezbednošću, zaš­ti­tom po­da­taka
i zaš­ti­tom kraj­nje tač­ke ko­ju pruža
Ac­ro­nis Ci­ber Pro­tect Cloud. Kao
re­zul­tat, MSP-ovi ima­ju sve što je
po­treb­no da bi kli­jen­ti bi­li si­gur­ni, a
nji­ho­vo po­slo­va­nje efi­ka­sno i pro­fita­bil­no.“
„Odu­še­vlje­ni smo part­ner­stvom sa
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

O kompaniji Acronis
Ac­ro­nis ob­je­di­nju­je zaš­ti­tu po­da­ta­ka i saj­ber bez­bed­nost ka­ko bi pru­žio in­te­gri­sa­nu, au­to­ma­ti­zo­va­nu saj­ber
zaš­ti­tu ko­ja re­ša­va iza­zo­ve bez­bed­no­sti, pri­stu­pač­no­sti, pri­vat­no­sti, au­ten­tič­no­sti i si­gur­no­sti (SA­PAS) sa­vre­me­nog
di­gi­tal­nog sve­ta. Sa flek­si­bil­nim mo­de­li­ma pri­me­ne ko­ji od­go­va­ra­ju zah­te­vi­ma pro­vaj­de­ra uslu­ga i IT pro­fe­si­ona­la­ca,
Ac­ro­nis pru­ža vr­hun­sku saj­ber zaš­ti­tu po­da­ta­ka, apli­ka­ci­ja i si­ste­ma ino­va­tiv­nim re­še­nji­ma za upra­vlja­nje
an­ti­vi­ru­si­ma, re­zer­vnim ko­pi­ja­ma, opo­rav­kom od ka­ta­stro­fe i zaš­ti­tom „kraj­nje tač­ke“ sledeće ge­ne­ra­ci­je. Pomoću
na­gra­đi­va­nog an­ti­mal­ve­ra za­sno­va­nog na veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji i teh­no­lo­gi­je ve­ri­fi­ka­ci­je po­da­ta­ka za­sno­va­nih
na bloc­kcha­i­nu, Ac­ro­nis šti­ti sva­ko okru­že­nje (od obla­ka, pre­ko hi­brid­nog, do lo­kal­nog) po ni­skim i pred­vi­dlji­vim
troš­ko­vi­ma.
Osnovan u Singapuru 2003. godine, a pripojen u Švajcarskoj 2008. godine, Acronis sada ima više od 1.500
zaposlenih na 33 lokacije u 18 zemalja. Njegovim rešenjima veruje više od 5,5 miliona kućnih korisnika i 500.000
kompanija, uključujući 100% kompanija sa liste Fortune 1000, kao i vrhunski profesionalni sportski timovi.
Proizvodi Acronisa dostupni su kroz mrežu koju čini preko 50.000 partnera i provajdera usluga u preko 150
zemalja na više od 40 jezika.
Ac­ro­ni­som, po­kre­ta­njem vodećeg
re­še­nja Ac­ro­nis Cyber Pro­tect Cloud
sa Per cep tion Po int in te gri sa nim u
pa ke tu Advan ced Email Se cu rity“, ista­kao
je Jo­ram Se­lin­džer, iz­vrš­ni direk­tor
kom­pa­ni­je Per­cep­tion Po­int.
„Za­jed­no či­ni­mo da re­še­nja za sajber
si­gur­nost na ni­vou preduzeća
bu­du do­stup­na svim pro­vaj­de­ri­ma
uslu­ga i nji­ho­vim kraj­njim kup­ci­ma.
Pri­stup Ac­ro­ni­sa i Per­cep­tion Po­inta
po­ma­že nam da ostva­ri­mo na­šu
vi­zi­ju kom­bi­no­va­nja naj­bo­lje teh­nolo­gi­je
s per­so­na­li­zo­va­nim uslu­ga­ma,
ka­ko bi­smo zaš­ti­ti­li kup­ce od ši­rokog
spek­tra pret­nji ko­je se ne­pre­stano
raz­vi­ja­ju.“
Do­ka­za­na si­gur­nost
e-poš te
Dok sta­re teh­no­lo­gi­je te­sti­ra­nja
do­ku­me­na­ta u kon­tro­li­sa­nom okruže­nju
(„sand­bo­xing“) pro­ce­nju­ju reak­tiv­no,
što ogra­ni­ča­va ko­li­či­nu sao­bra­ća­ja
ko­ji se mo­že ske­ni­ra­ti i odla­že
re­ak­ci­ju na mal­ver do dvadeset
mi­nu­ta, teh­no­lo­gi­ja Advan­ced Email
Se­cu­rity ska­li­ra­njem po­kri­va 100%
sa­o­bra­ća­ja e-poš­te i skraćuje vreme
ske­ni­ra­nja na naj­vi­še 30 se­kundi.
Kao re­zul­tat, Advan­ced Email Secu­rity
omogućava MSP-ovi­ma au­tomat­sko:
- za­u­sta­vlja­nje po­ku­ša­ja kra­đe
iden­ti­te­ta i la­žnog pred­sta­vlja­nja
ko­riš­će­njem moćnog intelligencea
pret­nji, he­u­ri­sti­ke, pro­ve­re re­pu­taci­je
URL-a, je­din­stve­nih al­go­ri­ta­ma
ra­ču­nar­skog vi­da i au­to­ma­ti­zo­vane
in­te­li­gen­ci­je za­sno­va­ne na dome­nu
– Aut­hen­ti­ca­tion, Re­por­ting
and Con­for­man­ce (DMARC), Do­main­Keys
Iden­ti­fied Mail (DKIM), i Sender
Po­licy Fra­me­work (SPF)
- ot kri va nje na pred nih teh nika
iz­be­ga­va­nja ko­riš­će­nih za sa­kriva­nje
zlo­na­mer­nog sa­dr­ža­ja; da bi
se ovo po­sti­glo, re­še­nje re­kur­ziv­no
ras­pa­ku­je ugra­đe­ne da­to­te­ke i URL
adre­se, a za­tim ih odvo­je­no ana­li­zi­ra
pomoću me­ha­ni­za­ma za di­na­mič­ko i
sta­tič­ko ot­kri­va­nje.
- spre­ča­va­nje pret­nji mal­ve­rom
i e-poš­tom ko­ji iz­be­ga­va­ju konven
ci o nal nu od bra nu, po­put napred­nih
upor­nih pret­nji (APT) i napa­da
nul­tog da­na; (Koristeći Per­ception
Po­int je­din­stve­nu teh­no­lo­gi­ju
na ni­vou pro­ce­so­ra, on de­lu­je ra­nije
u lan­cu na­pa­da ka­ko bi blo­ki­rao
eks­plo­a­ta­ci­je pre ne­go što se zlona­mer­ni
soft­ver ak­ti­vi­ra, i do­no­si jasnu
pre­su­du u ro­ku od ne­ko­li­ko sekun­di)
Za raz­li­ku od dru­gih re­še­nja za
zaš­ti­tu e-poš­te, Ac­ro­nis Cyber Protect
Cloud sa Advan­ced Email Secu­rity
ta­ko­đe za­u­sta­vlja pret­nje ispo­ru­če­ne
pu­tem in­ter­nih adre­sa
e-poš­te, sprečavajući da se zlo­namer­ni
soft­ver boč­no ši­ri u ce­loj orga­ni­za­ci­ji.
Advan­ced Email Se­cu­rity je naj­novi­ji
na­pred­ni pa­ket zaš­ti­te ob­ja­vljen
za Ac­ro­nis Cyber Pro­tect Cloud, ko­ji
omogućava MSP-ovi­ma da ba­zi­ra­ju
uslu­ge uz ma­le ili ni­ka­kve troš­ko­ve
una­pred, obezbeđujući 100% po­krive­nost
saj­ber zaš­ti­tom rad­nih opterećenja
kli­je­na­ta.
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Do­dat­ni pa­ke­ti na­pred­ne zaš­ti­te
kao što su Advan ced Bac kup, Advanced
Se cu rity, Advan­ced Di­sa­ster Reco
very i Advan­ced Ma­na­ge­ment daju
MSP-ovi­ma flek­si­bil­nost da proši­re
i pri­la­go­de svo­je uslu­ge ka­ko bi
pru­ži­li op­ti­ma­lan ni­vo saj­ber zaš­tite
za sva­kog kli­jen­ta i sva­ko rad­no
opterećenje.
Part­ne­ri i ana­li­ti­ča­ri
od­go­va­ra­ju na no­vi
pa ket re še nja
„Blu­e­fin ve­ru­je u Ac­ro­nis Cyber
Pro­tect Cloud, jer smo vi­de­li ka­ko
nam je omogućio da pru­ži­mo sve­obu­hva­tan
spek­tar uslu­ga saj­ber zaš­ti­te
na­šim kli­jen­ti­ma, a Advan­ced
Email Se­cu­rity je uz­bu­dljiv, do­brodo­šao
do­da­tak“, kaže Don Vil­son, izvrš­na
di­rek­tor­ka Blu­e­fin Tec­hno­logy
Gro­up. „S ob­zi­rom na cu­re­nja poda­ta­ka
ko­ja se de­ša­va­ju sva­ko­dnev­no,
od nas se oče­ku­je da zaš­ti­timo
poš­tan­ske sandučiće na­ših kli­jena­ta.
Ovaj do­da­tak olak­ša­va nam da
po­bolj­ša­mo svo­je uslu­ge zaš­ti­tom
e-poš­te ko­ja je do­ka­za­na bez po­trebe
za do­da­va­njem pot­pu­no no­vog
do­ba­vlja­ča i po­de­ša­va­nja.“
Pre­ma re­či­ma Saj­mo­na Edvardsa,
iz­vrš­nog di­rek­to­ra kom­pa­ni­je SE
Labs, Advan­ced Email Se­cu­rity pru­ža
MSP-ovi­ma jed­no, vi­še­sloj­no re­še­nje
za zaš­ti­tu e-poš­te ko­je br­že i pre­cizni­je
ot­kri­va pret­nje od osta­lih opci­ja.
Per­cep­tion Po­int je do­bio vrhun­ske
ukup­ne oce­ne i pla­sman na
ne­za­vi­snom te­sti­ra­nju SE Labs – na
pr­vom je me­stu po sto­pi ot­kri­vanja,
sto­pi la­žno po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta i
ukup­noj oce­ni tač­no­sti.
„Ovaj iz­u­zet­no iza­zov­ni test stavlja
uslu­ge e-poš­te na vr­lo ri­go­roznu
pro­ce­nu i Per­cep­tion Po­int je zaslu­že­no
osvo­jio pr­vo me­sto i naj­vi­šu
na­gra­du AAA“, re­kao je Edvards.
Pre­ma Gart­ne­ru, „ka­ko or­ga­ni­zaci­je
na­sta­vlja­ju da mi­gri­ra­ju ka koriš­će­nju
e-poš­te u obla­ku, po­tre­ba
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

za po nov nom pro ce nom si gur no sti
još je veća. Re­še­nja i kon­tro­le ko­je
su po­sta­vlje­ne za lo­kal­na re­še­nja za
e-poš­tu vi­še ni­su do­volj­ni." Gart­ner
da­lje ­na­vo­di da „in­te­gri­sa­na re­šenja
za zaš­ti­tu e-poš­te (IESS) pru­ža­ju
mno­ge mogućnosti u SEG-u, po­put
na­pred­ne zaš­ti­te od mal­ve­ra, ana­lize
’sand­bo­xa’ i URL adre­sa, pre­sreću­ći
zlo­na­mer­ne e-po­ru­ke pre nego
što stig­nu do ko­ri­snič­kog san­duče­ta“.
Per­cep­tion Po­int je pre­po­znat
kao Re­pre­sen­ta­ti­ve Ven­dor for IESS
u iz­veš­ta­ju Gart­ner Mar­ket Gu­i­de za
si­gur­nost e-poš­te za 2020. go­di­nu.
Provajderi usluga zainteresovani
da saznaju više o rešenju Acronis
O kompaniji ZEBRA SYSTEMS
Ze­bra Systems s.r.o., sa se­diš­tem u Ostra­vi u Češ­koj, di­stri­bu­ter je s
d o ­d a t ­n o m v r e d ­n o š ­ć u u p o d ­r u č ­j u I T s i ­g u r ­n o ­s t i i z a š ­t i ­t e p o ­d a ­t a ­k a n a č e -
š­kom i slo­vač­kom tr­žiš­tu već­vi­še od 25 go­di­na. Osim pro­da­je pro­iz­vo­da,
fir­ma pru­ža i vi­so­ko­kva­li­tet­ne uslu­ge po­drš­ke i obu­ke. Ze­bra Systems je
eks­klu­ziv­ni di­stri­bu­ter kom­pa­ni­ja Ac­ro­nis, GFI Soft­wa­re, N-able (So­lar­
Winds MSP), Clo­ud­Fla­re i Vir­tu­oz­zo za Češ­ku, Slo­vač­ku i Ju­go­i­stoč­nu
Evro­pu.
Cyber Pro­tect Cloud sa Advan­ced
Email Security mogu videti demo na
Ac­ro­nis De­mo Cen­ter ili na adre si
https://www.ac­ro­nis.co­m/en­-us­/products/cyber-pro­tect/.
Io
Vi še in for ma ci ja:
Ze­bra Systems
ne­boj­sa.stan­kic­@ze­bra.cz
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Analitika
kao put ka
rezilijentnosti organizacija
Specijalno izdanje :: Business Resilience

Po­slov­na re­zi­li­jent­nost ili ot­por­nost je spo­sob­nost kom­pa­ni­je da se br­zo i na pra­vi na­čin pri­lago­di
pro­men­lji­vim uslo­vi­ma po­slo­va­nja na tr­žiš­tu. Ubr­za­na di­gi­ta­li­za­ci­ja, au­to­ma­ti­za­ci­ja i transfor­ma­ci­ja
po­slo­va­nja če­sto je vo­đe­na teš­ko ra­zu­mlji­vim i prak­tič­no neo­gra­ni­če­nim iz­vo­ri­ma
po­da­ta­ka. Me­đu­tim, in­for­ma­ci­ja vi­še ne ga­ran­tu­je pred­nost nad kon­ku­ren­ci­jom. Is­ko­ri­sti­ti in­forma­ci­ju
ko­jom ras­po­la­že­mo na pra­vi na­čin omo­gu­ća­va pred­nost u tr­žiš­noj utak­mi­ci. Na­gla­sak je
na „pra­vi na­čin”.
Au­torka: Ro­san­da Mi­la­to­vić Sko­rić,
generalna direktorka kompanije SAS
u Adrijatik regionu
Pla ni ra nje na du ge sta ze
pri pa da proš lo sti
Pan­de­mi­ja je do­ve­la do lan­ča­ne
re ak ci je. Pro ble mi jed ne gra ne in dustri­je
re­flek­tu­ju se na preduzeća iz
dru gih sek to ra - ka ko ne ga tiv ni, ta ko
i po­zi­tiv­ni. Za­jed­nič­ko is­ku­stvo bila
je ne pred vi di vost raz vo ja na du ge
sta ze. Teh no loš ki na pred ne kom pa­
ni je mno go bo lje su se snaš le u ovoj
si tu a ci ji, jer su lak še pre ne le pro ce se
i ak tiv no sti u di gi tal nu sfe ru.
Ve­ro­vat­no je naj­ve­ći pri­ti­sak bio
na ma lo pro da ja ma, gde je osnova
po­slo­va­nja bi­la uglav­nom fi­zič­ki
kon takt sa kup ci ma. Mo de li po slova
nja su sta vlje ni na test. Po treb no
je bilo u veoma kratkom roku izgraditi
no­vi od­nos sa po­tro­ša­či­ma, kre­i­ra­ti
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

di gi tal ne ka na le pro da je i kon stant­no
po­sma­tra­ti po­nu­du i tra­žnju kako
bi se na pra­vi na­čin op­ti­mi­zo­vao
la nac snab de va nja.
In ve sti ci je u raz voj
flek si bil no sti
i agil no sti
Preduzeća ne mo­gu pri­uš­ti­ti da ne
in­ve­sti­ra­ju, ali na­čin na ko­ji pla­ni­ra­ju
je sa­da dru­ga­či­ji. Du­go­roč­no pla­ni­ranje
vi še ni je op ci ja, te ino va ci je koje
omo­gu­ća­va­ju flek­si­bil­nost i pripre­ma­ju
za ne­pred­vi­đe­ne do­ga­đa­je
su ve­o­ma zna­čaj­ne. Kom­pa­ni­je da­nas
mo ra ju br zo da re a gu ju na pr ve znako­ve
pro­me­na na tr­žiš­tu. Ta spo­sobnost
će omo­gu­ći­ti or­ga­ni­za­ci­ja­ma
da una pred re de fi ni šu mo de le i proce
se, na pri mer, na po lju di stri bu ci je
ili or ga ni za ci je ra da.
Po­bed­ni­ka će od­lu­či­ti spo­sob­nost
da se br zo i is prav no re a gu je. Flek sibil
nost i agil nost u or ga ni za ci ji ni kada
ni su ima li ta ko ve li ki uti caj na raz
voj po slo va nja. Vi di mo i ten den ci ju
da ve li ke kom pa ni je ula ze u part nerstva
sa ma njim fir ma ma ili star ta pima
ko ji ma je ino va ci ja osno va poslo
va nja. Ma nji part ner ima zna nje i
spo­sob­nost da ino­vi­ra, neo­p­te­re­ćen
je in­ter­nim pro­ce­du­ra­ma, dok ve­ća
kom­pa­ni­ja ima sred­stva i mo­guć­nost
da pla si ra pro iz vod ili uslu gu na veće
tr­žiš­te. Mno­ga re­še­nja ko­ja ima­ju
glo bal nu pri me nu su po te kla iz slič­nih
part­ner­sta­va.
Pre­va­zi­la­že­nje
iza zo va
zna njem
Na pred na ana li za po da ta ka je
ključ za po­bolj­ša­nje ope­ra­tiv­ne efika
sno sti i do no še nje is prav nih od luka.
Me­đu­tim, ni­je sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja
spo­sob­na da uve­de re­še­nja koristeći
ISpecijalno izdanje :: Business Resilience

zna nje pro is te klo iz do stup nih infor­ma­ci­ja.
Po­da­ci mo­ra­ju bi­ti tač­ni,
pot pu ni i in te gri sa ni da bi re zul tati
ana­li­ze bi­li tač­ni. Ta­ko­đe su neop
hod ne kom pe ten ci je ko je omo guća­va­ju
spo­sob­nost do­no­še­nja zaklju­ča­ka
na osno­vu do­bi­je­nih re­zulta­ta.
Kom­pa­ni­ja ko­ja je spo­sob­na da
po dat ke br zo pre tvo ri u zna nje dobi
ja pot pun uvid u tre nut nu si tu a ciju
kom­pa­ni­je, mo­že au­to­ma­ti­zo­vati
po slo va nje, op ti mi zo va ti troš ko ve,
pred vi de ti tren do ve, per so na li zo va ti
kon­tak­te sa kup­ci­ma - jed­nom reč­ju,
mno go je bo lje pri pre mlje na za trenut­ne
i buduće iza­zo­ve.
Ana li ti ka je pred u slov za
„ot por nost”
U današnjem svetu, fleksibilnost poslo­va­nja
је po­sta­la stra­te­gi­ja kom­pa­nija.
Va­žno je obra­ti­ti pa­žnju na spo­sobnost
organizacije da se prilagodi, što
joj omo­gu­ća­va ne sa­mo pre­ži­vlja­va­nje
na tr­žiš­tu, već i da is­ko­ri­sti pri­li­ke ko­je
mo­gu uka­za­ti. Ključ­ni alat da se to postig­ne
je ana­li­ti­ka. Za­hva­lju­ju­ći ana­li­ti­ci,
mo­že­mo da re­a­gu­je­mo na neo­če­ki­vane
tr­žiš­ne pro­me­ne, po­na­ša­nje ku­pa­ca
ili potrebe zaposlenih.
Ona nam omo­gu­ća­va da uo­či­mo nove
trendove i pojave. Algoritmi mogu
da pred­lo­že no­va re­še­nja br­že ne­go
lju­di. Mi u SAS-u po­ma­že­mo ko­ri­snicima
da, na primer, efikasnije upravljaju
lancem snabdevanja. Tokom pandemi­je,
al­go­rit­mi su za­be­le­ži­li pro­me­ne u
po­tra­žnji za od­re­đe­ne gru­pe pro­iz­voda,
poš­to su po­tro­ša­či ku­po­va­li pro­iz­vo­de
i pra­vi­li za­li­he iz stra­ha da će nesta­ti.
Od­mah je pred­lo­že­na pro­me­na
u lo­gi­stič­kim pro­ce­si­ma, pro­me­nje­ni
su prioriteti dostave. Promena se desila
ve­o­ma br­zo i ni­je zah­te­va­la uče­stvova­nje
do­no­si­o­ca od­lu­ka. Na taj na­čin,
ana­li­ti­ka je zna­čaj­no ubr­za­la po­slo­vanje,
što je u nepredvidivim vremenima
pre du lov za uspeh. Io
ISpecijalno izdanje :: Poslovna otpornost

Vanredno izdanje :: RAD NA DALJINU
Generalni pokrovitelj Servisa

POSLOVNI
KONTINUITET
ILI DISKONTINUITET
ISSN 1821 - 4169
IVanredno izdanje :: RAD NA DALJINU

Vanredno izdanje:
RAD OD KUĆE
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106
ISSN 1821 - 4169