GM DIGITALNO RADNO MESTO

Vanredno 

izdanje: 

DIGITAL WORKSPACE 

ISSN 1821 - 4177

吀甀爀椀稀愀洀猀愀最氀攀搀愀渀椀稀爀愀稀氀椀椀椀栀甀最氀漀瘀愀

Impressum 

GM Business & Lifestyle 

Direktor 

Zoran Kovačević 

Glavna i odgovorna urednica 

Vesna Kovačević 

Urednica rubrike Putovanja 

Nina Kovačević 

Saradnici 

dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović, 

dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov, 

dr. Vladimir Sakač, dr Zvezdan Horvat, 

mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković, 

dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, 

Ashok Murty, Vladimir Majstorović, 

Goran Kastratović, prof. dr Dragica Tomka, 

mr Milenko D. Đurić, Nebojša Carić, D 

ušan Katilović, Bo ris Vukić, 

dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak, 

prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić, 

Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, 

mr Dejan Miletić, Predrag Milićević 

Prelom & Design 

Veljko Kovačević 

Video & Editing 

Veljko Kovačević 

Kontakt 

tel: (+381 11) 3771-610 

e-mail: redakcija@gmbusiness.biz 

www.gmbusiness.biz 

Online izdanje 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

005 

GM Business & Lifestyle / glavni i 

odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006, 

br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2) 

: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD 

Sistem). - 27 cm 

ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle 

COBISS.SR-ID 127672844 

Vanredno 

izdanje: 

DIGITAL WORKSPACE 

ISSN 1821 - 4177 

PARTNERI U 

SPECIJALNOM IZDANJU 

(po abecednom redu) 

CCS Solutions 

Check Point Software Technologies Ltd. 

DataLab 

IDC 

Kaspersky 

Mastercard 

Microsoft 

Q agency 

Sky Express 

VMware 

Specijalno izdanje Vanredno izdanje :: Digitalno radno mesto

Mala škola novog doba 

– digitalno radno mesto – 

Vanredno izdanje :: Digitalno radno mesto

I dok se mno gi još uvek pita ju koji model rada odgo va ra baš nji ho vom timu i kom paniji 

– kompletan rad od kuće, potpuni rad iz kancelarije ili kombinacija ova dva, jedno 

je sigurno: Hibridni model rada je uveliko tu, i ne ide baš nikuda. 

IVanredno izdanje :: Digitalno radno mesto

Autorka: Katarina Stepanović 

Conference Specialist, IDC Adriatics 

Svedoci smo činjenice da kompanije 

koje kori ste tra di ci o 

nalne modele rada veoma 

brzo zaostaju u borbi sa digitalnim 

dobom. Oni koji su to shva ti li na vreme 

uveliko su prešli na kombinovani, 

tač ni je hibrid ni, model rada i veli ki deo 

tru da i ener gi je ula žu u napor da svi 

zaposleni u kompaniji ostanu povezani 

i dobro infor mi sa ni, jer je po mno gima 

upra vo to ključ za uspeh i ostva renje 

poslov nih cilje va. 


Uko li ko se zapi ta mo kada smo 

zapra vo posled nji put pozva li kolegu 

putem tele fo na, vrlo je vero vat no 

da se to desi lo veo ma dav no. Umesto 

tele fo na, komu ni ka ci ju oba vljamo 

putem Team sa ili Slac ka, a revi ziju 

i sta nje pro je ka ta na inter nim porta 

li ma kom pa ni je. 

Sva ka od ovih vrsta komu ni ka ci je 

čini ono što IDC nazi va „inte li gentnim 

digi tal nim rad nim mestom“ iliti 

„inte li gent nim digi tal nim rad nim 

eko si ste mom“ čije su odli ke zapra vo 

da je to novo rad no mesto: 

- inte li gent no – okru že nje kori sti 

AI/ML kako bi se pri la go di lo potreba 

ma kori sni ka 

- digi tal no – bez obzi ra na geograf 

sku pozi ci ju kori sni ka 

- rad na sre di na – koja pru ža sve 

potreb ne olak ši ce, podrš ku i okru ženje 

za efi ka san rad 

- eko si stem – ova kva rad na sre dina 

se sasto ji od pove za nih kom ponen 

ti (poda ta ka, elek tro ni ke, softve 

ra…) koji zajed no funk ci o ni šu u 

koor di ni sa nom, agil nom siste mu 

A šta je zapra vo Intel li gent 

Digital Workspace, tačnije 

digitalno radno mesto? 

U pita nju je eko si stem teh no lo gija 

koje su među sobom tako koordi 

ni sa ne da pru ža ju ujed na če no i 

prak tič no isku stvo kraj njem kori sniku, 

a obu hva ta sve od dizaj na, pre ko 

inži nje rin ga do veš tač ke inte li genci 

je, mac hi ne lear ninga i napred ne 

ana li ti ke. Pod ra zu me va sigu ran pristup 

svim neo p hod nim poda ci ma i 

izvo ri ma, kao i ala ti ma koji su svakom 

poje din cu neo p hod ni za rad, 

ma gde se nala zio. 

IDC istra ži va nje kaže da je pre ko 

70% kom pa ni ja do sada već spro velo 

dovolj no pro ce sa da ih može mo 

svr sta ti u gru pu onih koji podr žava 

ju rad van jed nog tra di ci o nal nog, 

fizič kog mesta. Takve, orga ni za ci je 

posta ju sna žni je i otpor ni je, a ciljevi 

sva ke od njih su kre i ra nje har mo 


nič nog siste ma rada, isto vre me no 

obu hva ta ju ći zapo sle ne koji rade od 

kuće, iz kan ce la ri je ili neke dru ge, udalje 

ne loka ci je. 

Deset pozitivnih strana digitalnog 

radnog mesta: 

- Pove ća na flek si bil nost rada 

- Smanjeni operativni troškovi 

- Pove ća na pro duk tiv nost i efek tivnost 

zapo sle nih 

- Pove ća nje pri ho da kom pa ni je 

- Una pre đe nje komu ni ka ci je i inova 

ci je 

- Vred nu ju se isku stvo i lič ni doži vljaj 

o radu zaposlenog 

- Una pre đe nje isku stva kori sni ka 

- Pove ća no zado volj stvo zapo sle nih 

Posto ji i raz log zaš to o nje mu toliko 

mno go slu ša mo u posled nje vreme. 

Po broj nim istra ži va nji ma, veruje 

se da će kom pa ni je tro ši ti izme đu 

35 i 80 mili jar di dola ra u teh no lo gije 

koje se tiču novog digi tal nog radnog 

mesta. Ono sva ka ko nije samo 

iza zov za HR i IT tim – ono pod razu 

me va pro me ne i zna ča jan pre o 

kret unu tar cele kom pa ni je, kao i 

brzu adap ta ci ju novim uslo vi ma rada. 

Novo funk ci o ni sa nje plat for mi pod 

ra zu me va ala te i teh no lo gi je koji 

će obez be di ti efek ti van rad, a unapre 

đe ne digi tal ne apli ka ci je ubr za no 


posta ju ključ ni deo ovog rad nog 

pro sto ra. 

I šta ćemo sad? 

Sva ki novi način funk ci o ni sa nja 

nosi sa sobom broj ne iza zo ve, čija 

su reše nja neret ko kom plek sna. Spaja 

nje i funk ci o ni sa nje siste ma koji 

ini ci jal no nisu name nje ni zajed nič 

kom funk ci o ni sa nju je čest iza zov, 

a sva ka kom pa ni ja mora da pro na đe 

način za izla zak na kraj sa kom pleksnim 

pro ble mi ma. Pra vo pita nje nije 

da li je kom pa ni ja usvo ji la digi tal no 

rad no mesto kao svo je, već da li njime 

aktiv no upra vlja tako da dono si 

pra ve rezul ta te, ima ju ći u vidu i indivi 

du al ne potre be zapo sle nih, a ne 

samo insti tu ci jal ne. 

Prema IDC istra ži va nju iz okto bra 

ove godi ne, tri pri mar na iza zo va na 

polju kva li te ta rada su: 

- vre me pro ve de no u pra će nju 

sigur no snih pro to ko la - 38% 

- poteš ko ća pri pro na la sku neop 

hod nih poda ta ka ili doku me na ta 

- 35% 

- poteš ko će u komu ni ka ci ji sa kole 

ga ma iz tima - 33% 

- vre me pro ve de no u radu na aplika 

ci ja ma - 33 % 

- osta li manu el ni pro ce si - 29% 

Sva ki model rada ima svo je pre-dno 

sti i mane, sla bo sti i jače stra ne. Ono 

što se poka že kao uspeš no reše nje 

za veli ku kor po ra ci ju ne mora nužno 

da odgo va ra manjim orga ni za ci jama. 

Tako đe, sva ka indu stri ja je najčeš 

će pri ča za sebe, te sto ga uni verzal 

nog reše nja nema. 

Ipak, digi tal no rad no mesto nije 

samo pro la zna faza kom pa ni je. Ono 

će, kao kon cept i način rada i funkci 

o ni sa nja, nasta vi ti da se širi i u 

buduć no sti pre u zi ma nove obli ke. 

Potreb na su pod jed na ka ula ga nja 

kom pa ni ja i u teh no lo gi ju i u struč 

ni kadar kako bi se na pra vi način 

podr žao ova kav način rada. Pro mene 

koje su neo p hod ne nisu lake ni 

za jed nu orga ni za ci ju, a ono kako 

kom pa ni je mogu na naj bo lji mogu ći 

način da izvu ku kori sti od ovog novog 

nači na funk ci o ni sa nja jeste da 

ga skro je po sop stve noj meri. Io 


Super Admin Day 

Novi Slan ka men 2022 


U Novom Slan ka me nu, u vina ri ji Manufaktura Spasić, 7. oktobra 2022. održan je 

Super Admin Day koji je oku pio sistem admi ni stra to re u cilju edu ka ci je, pre zen to va nja 

i demon stra ci je savre me nih reše nja reno mi ra nih IT kom pa ni ja VMwa re, Chec kPo int, 

Hitac hi i Rad wa re. Super Admin Day je nastavak uspešno održanog Super Admin Days 

u Beču početkom juna, samo što sada dobija i novi format kao jednodnevni događaj. 


Prezenatacija Vmware 

„Nakon višednevnog događaja 

Super Admin Days u Beču početkom 

juna, odličili smo da dodamo 

novi for mat oku pa lja nju sistem 

admi ni stra to ra, to jest super admina. 

Shva ti li smo da nije dovolj no 

da se oku plja mo jed nom godiš nje, 

poš to teh no lo gi ja trpi sva ko dnev 

ne izme ne, na koje admi ni stra tori 

moraju često promptno da reagu 

ju. Naj no vi ja deša vanja u smislu 

učestalih cyber napada na kompa 

ni je i insti tu ci je u Repu bli ci Srbi ji 

namet nu la su temu infor ma ci o ne 

bez bed no sti, tako da su ven do ri koji 

su podržali Super Admin Day bili u 

pri li ci da izne su naj no vi je infor macije 

o tome na koji se način preventiv 

no zaš ti ti ti od napa da, ali i kako 

sačuvati podatke ako se napad desi. 

Inte re so va nje sistem admi ni stra tora 

je bilo veliko, kao i pažnja tokom 

izla ga nja, a ono što nas orga ni za tore 

poseb no radu je jeste inter ak tivnost, 

to jest disku si je koje su pra tile 

svaku od prezentacija“, objašnjava 

Nenad Niko lin, osnivač i direktor 

kom pa ni ja Frac tal Dimen sion i CCS 

Solutions, pokretač inicijative Super 

Admin Day. „Nama sle di zada tak da 

i novem bar sko izda nje Super Admin 

Day pripremimo na sličnom nivou, 

kako bi se nasta vi le neke od disku sija 

koje su pokre nu te u Novom Slan 

kamenu. Do tada svima želimo da 

uspeš no odbra ne svo je infor ma ci o 

ne siste me i da svo je isku stva usko ro 

prenesu ostalim učesnicima.“ 

Mladen Krivokuća iz kom pa nije 

Wmwa re je prezentovao reše nja 

ovog, može se reći, svetskog lidera 

u dome nu vir tu e li za ci je, pred sta viv 

ši novu verziju vSphere 8, kao i vSAN 8, 

koji daju novu dimen zi ju kre i ra nju i 

realizaciji multi-cloud okruženja, o 

č e m u s v e v i š e k o r i s n i k a d a n a s r a - 

zmišlja. Ujedno upućen je poziv super 

adminima da se pridruže konferen 

ci ji Vmwa re Expo re 2022 koja se 

početkom novembra održava u Barse 

lo ni. 


Prezenatacija Check Point 

Ivan Mladenović iz kom pa nije 

Chec kPo int je pri me ri ma iz prak 

se poka zao kako pri me na ino va tivnih 

rešenja ove kompanije pomaže 

biznisima da prevaziđu sve veće izazo 

ve po pita nju bez bed no sti. Naj veću 

pažnju administratora privukla su 

reše nja Zero-Day Pro tec tion, Hybrid 

Data Cen ter i Secu re Access Ser vi ce 

Edge, to jest Quan tum, Clo ud Gu ard, 

Har mony i Hori zon. 

Pre zen ta ci ja kom pa ni je Hitac hi se 

odno si la na AI-Dri ven Infra struc ture 

Mana ge ment, odno sno na koji 

način se menadžment infrastrukture 

može unaprediti primenom analitike, 

jer sami po sebi poda ci nisu svrha, 

već način njihove upotrebe i prime 

ne. Port fo lio Hitac hi Van ta ra proizvoda 

upravo pokriva čitav spektar 

od pri mar nog blok sto ragea, objekt 

nog sto ragea, soft wa re defi ned stora 

gea, file sto ragea, do kon ver gent 

ne i hiper kon ver gent ne infra struktu 

re i mejn frej ma. 

Učestali napadi na infrastrukturu, 

poput DDoS napa da i dru gih, 

bili su tema pre zen ta ci je kom pani 

je Rad wa re koja pose du je rešenja 

na samo za DDoS zaštitu, već 

i za zaš ti tu apli ka ci ja, kao i mul ticloud 

okruženja. Servisi poput Cloud 

WAF, BOT Manager, API pro tec tion, 


Dobitnici nagrada kompanija VMware i Check Point 

Alteon Integrated WAF i Kubernetes 

WAF mogu da zaštite servise, aplikacije, 

infrastrukturu u svim tipovima industrija. 

Petar Kočović iz kompanije Digital 

Dreams je ovom prilikom najavio 

CIO Leadership Forum koji će se održati 

u Beogradu, u hotelu „Zira“, 27. i 

28. oktobra 2022. godine. Centralna 

tema dvodnevnog skupa biće Digitalna 

transformacija. Svi prisutni super 

admini su dobili vaučere za prisustvo 

na ovom foru mu. 

I edu ka ci ja i zado volj stvo 

Po zavr šet ku rad nog dela, super 

admini su imali priliku da uživaju u 

gastronomskim specijalitetima i vinima 

vinarije Manufaktura Spasić. Kroz isto rijat 

vinarije, kao i način proizvodnje vina, 

te sla ga nju vina i hra ne, na šta su u ovoj 


Dobitnici nagrada kompanija Hitachi, Radware i SelectMilk 

vinariji veoma ponosni, prisutne je provela 

enolog dipl. inženjer tehnologije 

vina Maja Popović. Posluženo je pet 

gangova hrane, a svako jelo pratilo je 

po jed no poseb no oda bra no vino, tako 

da su vina „taman”, „tamja ni ka”, „sremska 

zele ni ka”, „svi tac” i „di levo” doš la 

do punog izražaja. 

Super admi ni su bili u pri li ci i da degustiraju 

sireve proizvedene na farmi 

koza Select Milk. 

Do sle de će pri li ke… 

Uskoro će biti najavljeno novembar 

sko izda nje Super Admin Day, na 

nekoj novoj loka ci ji i sa novim vendorima. 

Super Admin Day Novi Slan ka men 

je organizovan uz podršku kompanija 

Ingram Micro, value add distri bu tera, 

Petkom u vinariji, Moje vino, Fractal 

Dimension i CCS Solu ti ons. Io IVanredno izdanje :: Digitalno radno mesto

Izazovi bezbednosti 

udaljene radne snage 


Nakon sko ro dve godi ne živo ta pod pan de mi jom, čini se da se stva ri (veo ma) pola ko 

vra ća ju u nor ma lu. Među tim, neke poja ve su tu da osta nu, a jed na od njih je način na 

koji radi mo. Bilo da se radi o hibrid nom mode lu rada ili onom u pot pu no sti uda ljenom, 

WFH (work from home – rad od kuće) oči gled no nije pro la zni trend za orga niza 

ci je. Ova nova nor mal nost tra ži odgo vo re na pita nja kako orga ni za ci je šti te svo ju 

sve veću povr ši nu napa da i kako odr ža va ju svo ju uda lje nu rad nu sna gu bez bed nom. 


U 

potra zi za ovim odgo vori 

ma Check Point je prote 

klih mese ci, kroz svo ju 

Peto mi nut nu pro ce nu bez bed nosti 

uda lje ne rad ne sna ge (5-Minu te 

Remo te Work for ce Secu rity Assessment) 

pri ku pio (ano nim ne) odgovo 

re od 1.200 struč nja ka za bez bednost 

o nači nu na koji oni rade i kako 

obez be đu ju svo je uda lje ne zaposle 

ne. Sada, u svom izveš ta ju, deli 

ključ ne uvi de u to kako orga ni za cije 

obez be đu ju uda lje ni pri stup korpo 

ra tiv nim apli ka ci ja ma i imo vi ni, 

delje nje faj lo va, mobil ne ure đa je i 

spre ča va ju cure nje poda ta ka, kao i 

u sta nje usva ja nja cloud apli ka ci ja 

za email i kola bo ra ci ju i kon so li daci 

ju ven do ra. Ovaj izveš taj bi tre balo 

da pomog ne u osli ka va nju sta nja 

bez bed no sti uda lje ne rad ne sna ge 

i uka že na moguć no sti nje nog pobolj 

ša nja. 

Uda lje ni rad je tu da osta ne 

Čak 57% anke ti ra nih izveš ta va da 

više od polo vi ne nji ho ve rad ne snage 

radi na dalji nu naj ma nje dva dana 

nedelj no 

Rad na dalji nu je doneo mno ge benefi 

te, od ušte de vre me na provedenog na 

putovanju na posao do veće pro duktiv 

no sti i omo gu ća va nja boljeg balan sa 

izme đu posla i pri vat nog živo ta. Među 

tim, on je tako đe uneo više iza zova 

u iona ko iza zo van pej zaž saj ber 

pret nji. 

U današ njem sve tu pro duk tivnost 

zah te va od nas da uvek budemo 

pove za ni, svu da, bez obzi ra gde 

se nala zi mo, koji ure đaj kori sti mo i 

bez obzi ra kojoj apli ka ci ji tre ba da 

pri stu pi mo. Rezul tat je da ose tlji vi 

poslov ni poda ci kon ti nu i ra no teku i 

sa kor po ra tiv nih i sa BYOD ure đa ja u 

cloud, IaaS i data cen tre, šire ći površi 

nu napa da više nego ikad. 

Daljinski korporativni 

pristup 

Od ukup nog bro ja ispi ta ni ka njih 


70% je nave lo da dozvo lja va pri stup 

kor po ra tiv noj imo vi ni sa lič nih lap topo 

va i mobil nih tele fo na 

Orga ni za ci je mora ju da dozvo le 

zapo sle ni ma daljin ski pri stup korpo 

ra tiv nim apli ka ci ja ma i poda cima 

kako bi oni oba vlja li svoj posao. 

Tako, 94% orga ni za ci ja dozvo lja va 

daljin ski pri stup kor po ra tiv nim aplika 

ci ja ma i resur si ma sa neu pra vljanih 

i upra vlja nih ure đa ja, dok je 17% 

pri ja vi lo da dozvo lja va uda lje ni pristup 

samo sa lap top raču na ra kojima 

upra vlja kom pa ni ja. 

Od onih koji su pri ja vi li da dozvo ljava 

ju pri stup kor po ra tiv nim apli ka ci jama 

daljin ski, 11% je napo me nu lo da 

ne kori ti nijed nu od meto da uvrš te nih 

u spi sak za obez be đi va nje uda lje nog 

pristupa korporativnim aplikacijama. 

Bez bed nost pri stu pa 

inter ne tu 

Samo 9% orga ni za ci ja kori sti svih pet 

oba ve znih zaš ti ta od napa da zasno vanih 

na inter ne tu 

kori sti nijed nu navedenu meto du za 

zaš ti tu uda lje nih kori sni ka dok pretra 

žu ju inter net, a samo 9% kori sti 

sve pome nu te meto de za zaš ti tu od 

napada baziranih na internetu. 

Zaštita 

podataka 

Njih 31% ne kori sti nijed nu od navede 

nih meto da za spre ča va nje curenja 

ose tlji vih poslov nih poda ta ka izvan 

orga ni za ci je 

Njih 32% je nave lo da kori sti samo 

VPN, dok 24% kori sti i VPN i mul tifaktorsku 

autentifikaciju. Samo 5% je 

izjavilo da koristi sve gore navedene 

meto de, dok je 10% izja vi lo da kori sti 

tri, 28% kori sti dve, a 46% samo jed nu 

meto du, od kojih je glav na VPN. 

Inter net nika da nije bio opa sni ji. U 

2021. godi ni, Check Point Rese arch je 

sva kog dana otkri vao pre ko 10.000 

novih malicioznih fajlova i 100.000 

novih mali ci o znih veb saj to va. Ima jući 

to na umu, izne na đu ju će je da je 

ogromnih 20% ispitanika izjavilo da ne 

Cure nje poda ta ka pred sta vlja 

ogro man rizik za orga ni za ci je. Zaposle 

ni mogu nena mer no ili ponekad 

namer no da pro pu ste ose tljive 

podat ke izvan orga ni za ci je. To 

može da rezul ti ra nov ča nim kaznama 

za nepoš to va nje pro pi sa, gubljenjem 

kon ku rent ske pred no sti zbog 

povre de inte lek tu al ne svo ji ne, pa 

čak i ošte će njem akti ve bren da. 

Ovde u igru ula zi auto mat ska zaš tita 

poda ta ka. 


Kada su uče sni ci u istra ži va nju 

pita ni kako spre ča va ju cure nje osetlji 

vih poslov nih poda ta ka, 31% je 

reklo da ne kori sti nijed nu od gore 

pome nu tih meto da. 

Zaš ti ta 

end po in ta 

od ran som wa rea 

Njih 26% nema end po int reše nje 

koje može auto mat ski da detek tu je i 

zau sta vi ran som wa re napa de, izo luje 

infi ci ra ni end po int i povra ti faj lo ve 

koje je ran som wa re enkrip to vao 

godi ne, ran som wa re napa di su poveća 

ni za 93% u odno su na pret hod 

nu godi nu. Uz to, važno je da rešenje 

za zaš ti tu kraj njih tača ka organi 

za ci je ima sna žne anti ran som ware 

moguć no sti. U Chec kPo in to voj 

anke ti, kada je 1.200 bez bed no snih 

struč nja ka pita no šta nji ho va endpo 

int zaš ti ta može da ura di u sluča 

ju ran som wa re napa da, samo 

16% je nave lo da može da ura di 

sve nave de ne moguć no sti, a 26% je 

izja vi lo da nji ho vo reše nje za zaš titu 

kraj njih tača ka ne može da ura di 

nijed nu od njih. 

Teams, Sha re Po int i One Dri ve 

Posled njih godi na teh no lo gi je 

e-poš te su se raz vi le i preš le sa onpre 

mi ses reše nja na reše nja bazi rana 

na clo u du. Uz to, Check Poin tova 

anke ta poka zu je da su COVID-19 

pan de mi ja i pre la zak na rad na daljinu 

dra ma tič no ubr za li usva ja nje 

cloud ema ial i dru gih apli ka ci ja za 

kola bo ra ci ju osim ema i la. 

U stva ri, 74% anke ti ra nih kori sti Office365 

apli ka ci je za email i lola bo ra ciju 

kao što su Teams, Sha re Po int i One 

Dri ve. S dru ge stra ne, samo 32% navodi 

da kori sti on-pre mi ses email ser vi se 

kao što je Mic ro soft Exchan ge. 

Bez bed nost mobil nih 

uređaja 

Zaš ti ta kraj njih tača ka nika da nije 

bila iza zov ni ja. Slo že nost i nepredvidivost 

napada i pretnji u stalnom su 

pora stu. Jed na od naj pro mi nentni 

jih je ran som wa re. U stva ri, 2021. 

Apli ka ci je za email 

i kola bo ra ci ju 

Njih 74% kori sti Offi ce 365 apli kaci 

je za email i kola bo ra ci ju kao što su 

Samo 12% orga ni za ci ja koje dozvolja 

va ju kor po ra tiv ni pri stup sa mobil nih 

ure đa ja kori sti reše nja za odbra nu od 

pret nji mobil nim ure đa ji ma 

Ovih dana zapo sle ni koji rade na 

dalji nu pri stu pa ju kor po ra tiv nim podaci 

ma sa mobil nihm ure đa ja više nego 

ikad. Zapo sle ni često pri stu pa ju korpo 

ra tiv nim apli ka ci ja ma, šalju e-mai 


love i dele korporativne fajlove preko 

jav nih Wi-Fi mre ža koje je lako kompro 

mi to va ti. Tokom proš le godi ne, 

istra ži va či u Check Poin tu su pri me ti li 

porast bro ja napa da veza nih za mobil 

ne ure đa je. Samo u 2020. godi ni, 97% 

orga ni za ci ja se suo či lo sa pret nja ma 

mobil nim ure đa ji ma, a 46% orga ni zaci 

ja je ima lo naj ma nje jed nog zapo slenog 

koji je pre u zeo mali ci o znu mobil 

nu apli ka ci ju. Uz to, zabri nja va činje nica 

da samo 12% ispi ta ni ka koji dozvoljavaju 

korporativni pristup sa mobilnih 

ure đa ja kori sti Mobi le Thre at Defense 

reše nje da zaš ti ti svo je kor po ra tiv ne 

resurse i korisnike. 

Zaš ti ta i kon so li da ci ja 

uda lje ne rad ne sna ge 

Sko ro polo vi na ispi ta ni ka navo di da 

kori sti 4 ili više ven do ra da bi zaš ti ti li 

svo ju uda lje nu rad nu sna gu 

napa de. Kada je u pita nju bez bed nosna 

stra te gi ja orga ni za ci je, 91% ispita 

ni ka navo di da kori sti jed no ili više 

pome nu tih bez bed no snih reše nja. 

Kada se govo ri o kon so li da ci ji bezbed 

no snih reše nja, sko ro polo vi na ispita 

ni ka izveš ta va da kori sti četi ri ili više 

ven do ra da zaš ti ti svo ju uda lje nu radni 

snagu. 

Ukrat ko 

Dakle, digi tal no rad no mesto, pored 

osta log, pod ra zu me va „sigu ran pristup 

svim neophodnim podacima i 

izvo ri ma, kao i ala ti ma koji su sva kom 

pojedincu neophodni za rad, ma gde 

se on nala zio“. Među tim, čini se da, 

kada je u pita nju zaš ti ta uda lje nih korisni 

ka i pri stu pa, još uvek posto ji jaz 

koji tre ba pre mo sti ti kako bi se usposta 

vio balans izme đu pro duk tiv no sti 

uda lje nih kori sni ka i osi gu ra va nja bezbed 

no sti nji ho vih ure đa ja, pri stu pa i 

U ovom novom WFH sve tu, ostati 

pro duk ti van zna či osta ti pove zan. 

Mora te biti kadri da radi te bilo gde, 

svo jim mobil nim tele fo nom ili lap topom, 

i da pri stu pi te bilo kojoj apli kaci 

ji. Ovo pro ši ru je povr ši nu napa da organizacije 

za sve sofisticiranije sajber 

kor po ra tiv ne imo vi ne. 

Check Point Har mony je prvo objedi 

nje no bez bed no sno reše nje za 

kori sni ke, ure đa je i pri stup. Reše nje 

pru ža orga ni za ci ja ma naj sve o bu hvatni 

ju i naj sna žni ju zaš ti tu rad ne snage 

kon so li da ci jom pet bez bed nosnih 

proizvoda kako bi se obezbedila 

pot pu na zaš ti ta za uda lje ne kori sni ke 

– sve u jed nom reše nju koje je lako 

za koriš će nje, upra vlja nje i kupo vi nu. 

Har mony nudi alter na ti vu koja 

sma nju je troš ko ve i slo že nost korišće 

nja više reše nja od više ven dora. 

Reše nje je lako za upra vlja nje, jer 

obez be đu je obje di nje no i intu i tiv 

no upra vlja nje zasno va no na clo u 

du, i omo gu ća va pri me nu bez bed nosnih 

politika usmerenih na korisnika 

u svim okru že nji ma orga ni za ci je. 

Na kra ju, Har mony je lak za kupo vinu, 

sa jednostavnim i sveobuhvatnim 

modelom pretplate po korisniku. Io 


PANT HEON Web Light 

- tran sfor ma ci ja rad nog mesta 


COVID 19 pan de mi ja ima la je veli ki uti caj na poslo va nje širom sve ta, ali i na kul tu ru 

poslo va nja i tra di ci o nal nog rad nog mesta. Glo bal ni karan ti ni i zabra na puto va nja ogoli 

li su isti nu o pri ro di posla i kor po ra tiv nim inter ak ci ja ma. Lju di su shva ti li da ne moraju 

da budu u kan ce la ri ji, da je veći nu posla mogu će oba vi ti i sa uda lje ne loka ci je, bez 

potre be da sva ki dan putu ju na posao. 


Sve ovo je uti ca lo i na lju de, 

ali i na orga ni za ci ju poslova 

nja u okvi ru fir mi. Tako đe, 

ceo pro ces je pod sta kao raz voj velikog 

bro ja soft ver skih reše nja koja su 

umno go me reša va la odre đe ne sfere 

sva ko dnev nog poslo va nja. Kompa 

ni ja Data lab pred sta vi la je svoj 

PANT HEON Web Light – onli ne program 

za mala pred u ze ća. 

Sve u jed nom 

Glavna prednost PANTHEON Web 

Light rešenja je njegova online priroda 

i moguć nost pri stu pa iz bilo kog web 

pre tra ži va ča bez ogra ni če nja funk ci o 

nalnosti, što daje dodatnu fleksibilnost 

za naj ra zli či ti je obla sti poslo va nja. 

PANT HEON Web Light je zamiš ljen 

kao ver zi ja PANT HEON ERP reše nja koja 

nudi osnov ne i ključ ne funk ci o nal nosti 

koje pokri va ju sve potreb ne sfe re 

funk ci o ni sa nja malih pred u ze ća. Ovde 

pre sve ga misli mo na stva ri kao što 

su upravljanje blagajnom, brzo i lako 

izdavanje i primanje eFaktura, putnih 

naloga, ali i upravljanje magacinskim 

poslovima i zalihama, sa sistemima kao 

što su evidencija radnog vremena i sveo 

bu hvat ni pre gled poslo va nja. 


Kao dodat ni plus olak ša na je 

komu ni ka ci ja i delje nje poda ta ka i 

doku me na ta sa raču no vod stvom, 

bilo da ono radi inter no pod okriljem 

vaše fir me ili kao eks ter na 

agen ci ja. 

Zaš to PANT HEON 

Web Light? 

Pre sve ga zbog eFak tu ra koje 

posta ju oba ve zne od 1. janu a ra 2023. 

Svi mora ju biti sve sni da u decembru 

više nijed na soft ver ska ili knji govod 

stve na kuća neće ima ti dovolj no 

resur sa da pomog ne baš vašoj fir mi 

da reši pita nje sla nja eFak tu ra. 

Dalje, ne manje važno je i to da 

ume sto pode le poslo va zapo sle nima, 

sa PANT HEON Web Light dobija 

te auto ma ti za ci ju poje di nih pro cesa 

i bolji uvid u poslo va nje. 

Sla nje raču na i pri mlje nih dokume 

na ta znat no je olak ša no pro stim 

ske ni ra njem ili sli ka njem i pro sle điva 

njem raču no vod stvu koje im pristu 

pa na klik. Pri jem i sla nje fak tura 

je auto ma ti zo va no i vrlo se jedno 

stav no pra ti od stra ne zadu že nih 

lica ili iz raču no vod stva ili iz vaše firme, 

pre ko bilo kog ure đa ja: raču nara, 

table ta ili tele fo na. 

Sva doku men ta kao što su raču ni, 

put ni nalo zi, evi den ci ja rad nog vreme 

na i dru gi poslov ni poda ci poput 

bilan sa uspe ha i pro ve re sta nja 

poslo va nja su dostup ni na jed nom 

mestu 24/7. 

Dodat ne funk ci o nal no sti 

Pored osnov nih, PANT HEON Web 

Light nudi opciju proširivanja funkcional 

no sti pre ko tako zva nih „Gra nu la“. 

Kon trol na tabla je gra nu la koja 

pred sta vlja sve o bu hvat ni uvid u 

poslo va nje u real nom vre me nu, sa 

naj bit ni jim poka za te lji ma poslo vanja 

i opci ja ma kre i ra nja per so na lizo 

va nih izveš ta ja koji odgo va ra ju 

vašem tipu poslo va nja. Zahva lju jući 

web inter fej su, komand na tabla je 

poseb no kori sna jer je mogu će koristi 

ti je i pre ko tele fo na sa poda ci ma 

koji se ažu ri ra ju u real nom vre me nu, 

a što je bit no zbog poslo va u koji ma 

je brza reak ci ja ključ na. 

Evi den ci ja rad nog vre me na daje 

bolji uvid u vre me koje rad ni ci provo 

de na svom rad nom mestu, ali i 

odsu stva, čime se omo gu ća va bolje 

pla ni ra nje. Sa dru ge stra ne, zaposle 

ni ima ju bolji uvid u rad no vreme, 

bolo va nja, poslov na puto vanja 

i upra vlja nje slo bod nim danima. 

Gra nu la za onlajn put ne naloge 

olak ša va ceo pro ces zapo sle ni ma 

uno som pre ko pamet nog tele fo na, 

a menadž men tu daje bolji pre gled 

aktiv no sti i napred ne moguć no sti 

ana li ze i pla ni ra nja. 

Pome nu ta komu ni ka ci ja sa raču novod 

stvom se može podi ći na viši nivo 

preko granule za sistem dokumenata 

i vali da ci ju. Sa ovim modu lom sva 

dokumenta su dostupna na jednom 

mestu i bezbedno uskladištena u arhivi. 

Pri mlje ni raču ni se evi den ti ra ju slika 

njem tele fo nom, a raču no vo đa ili 

neko dru go odgo vor no lice može ih 

jed no stav no odo bri ti ili odbi ti. 

Granula za B2B naručivanje poseb 

no je kori sna za onli ne naruči 

va nje. Nove funk ci o nal no sti 

omogućavaju doba vlja či ma da krei 

ra ju sop stve ne porudž bi ne u pro cesu 

vele pro daj nog poslo va nja. Naloge 

je mogu će kre i ra ti pre ma ugovo 

ru, a tu je i pri kaz sta nja zali ha, 

otvo re nih stav ki, pre gled ispo ru ka i 

roko va, te napred ne stva ri kao što 

su rezer va ci je pro iz vo da i ispo ru ka 

na više loka ci ja. 

Ova gra nu la se ne vezu je za zaposle 

ne u kom pa ni ji, već za eks ter ne 

part ne re, što je ide al no reše nje za 

vele pro da ju i direkt ne narudž bi ne 

poslov nih part ne ra. Sistem dozvolja 

va zaseb nu auto ri za ci ju za svakog 

eks ter nog part ne ra, čime se osigu 

ra va ade kva tan pri stup na nivou 

celog siste ma. 

PANT HEON Web Light je ide al no 

reše nje za knji go vo đe i mala pred u- 

ze ća koji ma nisu potreb ni glo mazni 

ERP siste mi, već osnov ne funkci 

o nal no sti viso kog nivoa flek si bilno 

sti. Web inter fejs omo gu ća va pristup 

pre ko bilo kojeg ure đa ja koji 

pose du je brow ser, a ceo sistem je 

osmiš ljen tako da pokri va naj ra zliči 

ti je tipo ve poslo va nja i omo gu ćava 

jed no stav no pove zi va nje knji govod 

stva sa kli jen ti ma i poslov nim 

part ne ri ma. 

PANT HEON Web Light je rešenje 

koje se zaku plju je na meseč nom 

nivou, dok se gra nu le pla ća ju pojedi 

nač no pre ma bro ju kori sni ka. Io 

Kori sna adre sa: 

data lab.rs/pant heon/web-light/ 


Digi tal no radno mesto: 

Kako una pre di ti pro duk tiv nost tima 

i bez direkt nog nad zo ra 


Tokom pret hod nih godi na, kor po ra tiv ni svet je raz u meo da rad na dalji nu nije samo 

pri vre me na zaš tit na mera od pan de mi je. Ovo je pre o bli ko va lo samu ide ju rada za 

mnoge ljude, uvodeći nove momente koji će biti relevantni i u budućnosti. 


Autor: Dragan Davidović, 

regionalni menadžer 

kompanije Kaspersky 

za Istočnu Evropu 

Novi režim rada neizbežno 

zahteva nove metode 

upravljanja zaposlenima 

– ali da li sve ove metode funk 

ci o ni šu? Jed no od naj kon tro verz ni jih 

rešenja za obezbeđivanje efikasnosti 

onih koji rade na daljinu je korišćenje 

specijalnog softvera za nad 


zor, koji omogućava korisniku da 

vidi šta zaposleni radi na svom računaru. 

Prema nedavnom izveštaju, 

potražnja za softverom za nadzor 

zaposlenih u prvom kvartalu 2022. 

godine skoro se vratila na indikatore 

zabeležene u martu 2020. godine, 

kada su kompanije prvi put masovno 

prešle na novi režim rada. Danas 

je globalna upotreba daljinskog nadzora 

75% veća nego 2019 godine. 

Zaš to tre ba raz mi sli ti 

dvaput pre uvođenja 

alatki za nadzor? 

Nadzor utiče negativno i na 

pove re nje i na repu ta ci ju 

Ako kom pa ni ja zadi re u pri vat nost 

zaposlenog, to može negativno uticati 

na raspoloženje čitavog tima i 

posvećenost zaposlenih. Istraživanja 

poka zu ju da bi većina ljudi dala otkaz 

ako bi nji ho va kom pa ni ja pra ti la 

njihov rad pomoću alata za nadzor. 

Nema smisla žrtvovati poverenje, 

ključno za timski rad, samo da bismo 

saznali da zaposleni mogu provesti 

neko vre me na aktiv no sti ma koje 

nisu vezane za posao. 

Stalno praćenje može uticati 

na redosled prioriteta zaposle 

nih 

Za sva ku akci ju posto ji jed na ka i 

suprotna reakcija. Ako zaposleni znaju 

da kompanija stalno prati njihovu 

aktivnost, mnogo je verovatnije da 

će koristiti jednu od brojnih metoda 

za prevaru alata za praćenje. Kao 

rezultat toga, umesto da razmišljaju 

o tome kako da završe posao, zaposleni 

se uključuju u neku vrstu igre i 

nadmudrivanja alata za praćenje. 

Praćenje formalnih indikatora 

nema ništa zajedničko sa pravim 

razvojem zaposlenih 

Individualne karakteristike ljudi 

mogu uticati na njihov stil rada. Za 

neke ljude fleksibilnost je jedan od 

ključnih faktora koji utiču na produktivnost, 

dok je za druge poželjan strogi 

raspored. Kada poslodavac prati svoje 

zaposlene pomoću alata za nadzor, 

on može propustiti širu sliku ili stvarne 

probleme koji dovode do lošeg učinka. 

Bolje rešenje 

Ovo ne znači da uopšte ne treba 

pratiti efikasnost zaposlenih. Umesto 

toga, evo nekoliko saveta koji će 

vam pomoći da nadgledate osoblje 

koristeći metode koje će koristiti i 

kom pa ni ji i zapo sle ni ma: 

- Postizanje dugoročnih ciljeva i 

zavr še tak zada ta ka tre ba da budu 

glav ni poka za te lji koji se kori ste za 

procenu učinka zaposlenih. Vremenski 

okviri i prekretnice se mogu pratiti 

i odražavati korišćenjem rešenja 

za upravljanje projektima, kao što je 

Jira, i o njima treba redovno razgovarati 

tokom sastanaka tima. 

- Metrike za merenje učinka kao 

što je broj funkcija razvijenih po vremenskom 

intervalu, broj redova koda 

napisanih po zaposlenom itd., treba 

da se implementiraju, ali one nisu 

namenjene da se koriste za praćenje 

određenog zaposlenog, već da odražavaju 

stanje celog tima ili posao. Ove 

metrike su indirektne, ali, ako opadaju, 

to znači da je nešto pošlo naopako 

i vođa tima treba da pronađe uzrok. 

- Uspostavljeni proces razmene 

povratnih informacija omogućiće 

menadžeru da prepozna i reši probleme 

performansi u njihovim ranim 

fazama. Radnici na daljinu imaju i druga 

iskušenja i mogućnosti da odugovlače, 

tako da je važno izraziti zabrinutost 

ili sumnje ako njihov posao očigledno 

ne napreduje onoliko brzo 

koliko bi trebalo. 


Za povećanje 

produktivnosti 

Produktivnost zaposlenih na daljinu 

je takođe povezana sa načinom 

na koji su radni procesi organizovani 

u kompaniji. Svi uslovi treba da 

budu utvrđeni i razmotreni unapred 

tokom procesa uključivanja: 

- Rad na daljinu može zahtevati 

dodatne uslove u nekim slučajevima, 

kao što je pristup mrežama velike 

brzine ili specijalnoj opremi. Ako 

poslodavac ili zaposleni ne može da 

garantuje da će ovi uslovi biti obezbeđeni, 

bolje je razmisliti o kancelarijskim 

ili hibridnim formatima rada. 

U suprotnom, njihova efikasnost 

može biti ugrožena. 

- Takođe je važno postaviti rad 

no vre me tokom kojeg zapo sle ni na 

daljinu moraju biti potpuno dostupni. 

Ovo će pomoći da se izbegnu bilo 

kakvi nespo ra zu mi kada su u pita nju 

hitni zadaci, pitanja ili sastanci. 

- Aspekt za koji je potrebno napredno 

planiranje je softver koji se odnosi 

na posao. Daljinski rad obično zahteva 

široku upotrebu usluga u oblaku, 

uključujući alate za saradnju, deljenje 

datoteka i komunikacione platforme. 

Ova rešenja mogu da olakšaju daljinske 

interakcije između timova, ali njihova 

nekontrolisana upotreba može 

da dovede do problema tzv. IT-a iz 

senke, gde zaposleni primenjuju digitalne 

usluge koje nisu unapred odobrene 

od strane IT ili IT odeljenja za 

bezbednost kompanije. Rizično je jer, 


u slučaju curenja podataka, organizaci 

ja ne bi bila upo zo re na na inci dent 

i ne bi imala potrebne informacije za 

preduzimanje odgovarajućih radnji za 

ublažavanje posledica. Uverite se da 

vaši zaposleni znaju koji alati su odobreni 

u vašoj kompaniji i primenite 

rešenje koje može da obezbedi vidljivost 

preko aktivnosti u oblaku. 

- Posebnu pažnju treba posvetiti 

procesu onbordinga zaposlenih koji 

rade na daljinu, s obzirom na veliku 

količinu informacija koje treba preneti. 

Novog kolegu je mnogo teže u potpunosti 

obučiti bez interakcije licem 

u lice. Morate biti spremni da uložite 

svoje vreme u česte razgovore jedan 

na jedan i konsultacije o njihovim 

zadacima. 

- Ostvarljivi ciljevi i transparentan 

sistem nagrađivanja takođe su značajni 

faktori za povećanje produktivnosti. 

Vaši zaposleni moraju da znaju da njihov 

trud neće proći nezapaženo i da će 

njihova dostignuća rezultirati rastom u 

karijeri ili materijalnim podsticajima. 

Upravljanje zaposenima i razvijanje 

inspirativne korporativne atmosfere 

nije lak poduhvat, posebno u uslovima 

rada na daljinu. Jednostavna rešenja, 

kao što je softver za nadzor, mogu biti 

primamljiva – ali rezultirajuća poboljšanja 

mogu biti površna i kratkotrajna. 

Izgradnja ljudskih odnosa i postavljanje 

razumnih granica sa radnicima 

može oduzeti mnogo vremena, ali to 

je najbolji način da negujete tim koji 

vodi vašu kompaniju ka daljem uspehu. 

Io 


Ako se menja teh no lo gi ja, 

tre ba lo bi da se menja ju i 

uslo vi rada 


U samo neko li ko godi na posto ja nja, Q agency uspeo je da pre ra ste iz regi o nal ne IT 

fir me sa sediš tem u Zagre bu do jed ne od naj bo ljih kom pa ni ja na sve tu u ovoj indu stri ji. 

Osim u glav nom gra du Hrvat ske, kan ce la ri je ima i u Lon do nu i Ciri hu, a na Fili pi ni ma 

je nedav no pokre nuo deve lop ment cen tar. Počet kom ove godi ne otvo rio je pred stavniš 

tvo u Srbi ji, a već sep tem bra i rad ni pro stor u Beo gra du. Rapid no raz vi ja nje Q-a nije 

puka slu čaj nost, već posle di ca kon ti nu i ra nog pra će nja novih tren do va i teh no lo gi ja, 

pro gre siv no sti, ino va tiv no sti, kon ku rent no sti tržiš ta, osluš ki va nja zapo sle nih i sve snosti 

da je nji ho vo zado volj stvo u direkt noj kore la ci ji sa zado volj stvom kli je na ta. 


Pre samo dve godi ne, većina 

kompanija morala je da 

reor ga ni zu je način svog 

funkcionisanja jer su, u tom trenutku, 

nove okol no sti pogo di le čitav svet 

i pro u zro ko va le pre la zak na remote 

rad. Među tim, za Q agency to nije 

bilo nima lo neo bič no, jer su sa svo 

jim kli jen ti ma, veli kim ino stra nim 

kom pa ni ja ma, odu vek komu ni ci ra li 

na takav način, pa se brzo pri la go dio 

novo na sta loj situ a ci ji. Zato i danas 


Filip Lju bić, CEO IT kom pa ni je Q agency: 

„Agil no pri stu pa mo pro me na ma u sve tu“ 

uspe li da pove ća ju efi ka snost, produk 

tiv nost i zado volj stvo kli je na ta. 

Jenz – pre ma potre ba ma 

kom pa ni je 

zapo sle ni u agen ci ji pre te žno funkci 

o ni šu od kuće i pla ni ra ju da tako 

osta ne i u buduć no sti, jer su čak i 

u naj i za zov ni jem peri o du za biznis 

Pre ma reči ma Filipa Ljubića, 

CEO-a kom pa ni je Q, kako biste bili 

sigur ni da su i kli jen ti i zapo sle ni 

zado volj ni, neo p hod no je napra viti 

oda bir ala ta koji će biti pri la go đen 

potre ba ma kom pa ni je. 

„Naša agen ci ja je kre i ra la aplika 

ci ju Jenz po uzo ru na druš tve ne 

mre že sa ciljem da se olak ša i unapre 

di komu ni ka ci ja unu tar timo va 

i sek to ra fir me. Reč je o plat for mi 

name nje noj za inter nu komu ni ka ciju. 

Tako, reci mo, u kate go ri ji Peo ple 

na plat for mi može se pro na ći pro fil 

sva kog zapo sle nog. Nema više enig 

me ko sa kim radi, u kom je departma 

nu ili kako tu oso bu može te kontak 

ti ra ti. Sve važne infor ma ci je su 

u adre sa ru zapo sle nih. Pored toga, 

na nji ho vim pro fi li ma može te videti 

i koji su nji ho vi hobi ji, inte re so vanja, 

zani mlji vo sti i slič no. Zato ljudi 

mogu da raz go va ra ju i o tema ma 

koje se ne odno se samo na to kako 

napre du je odre đe ni pro je kat, uprkos 

geo graf skoj uda lje no sti“, objasnio 

je Lju bić. 


Pake ti povla sti ca 

za zapo sle ne 

Za zapo sle ne u IT indu stri ji u 

posled nje vre me su sve zna čaj niji 

bene fi ti koje poslo dav ci nude. S 

obzi rom na to da su pred stav nici 

kom pa ni je Q sve sni da će nji hov 

tim biti sreć ni ji, anga žo va ni ji i produk 

tiv ni ji u oba vlja nju svo jih radnih 

zada ta ka uko li ko im odgo vara 

ju uslo vi rada, obez be di li su im 

pake te povla sti ca. Tako su nedavno 

one uve de ne i za zapo sle ne u 

Srbi ji. Reč je o bene fi ti ma po koji ma 

se ova kom pa ni ja izdva ja od dru gih 

na doma ćem tržiš tu, a pro i zaš li su 

iz ono ga što su lju di tra ži li i što im 

je naj po treb ni je iz finan sij skog, ali i 

ljud skog aspek ta. 

„Inovativni smo, progresivni, brzo 

menjamo stvari i agilno pristupamo 

pro me na ma u sve tu, pa se s nji ma lako 

nosi mo. Upra vo zbog toga su nam i 

bene fi ti u veći ni slu ča je va atrak tiv niji 

i dru ga či ji u odno su na dru ge industri 

je, jer ima mo dobro posta vlje ne HR 

pro ce se i samim tim bolju komu ni ka ciju 

sa zapo sle ni ma i nji ho vim želja ma i 

potre ba ma“, kaže Lju bić. 

Reci mo, za sve koji rade od kuće 

ova fir ma, pored osnov ne pla te, 

daje dodat ne finan sij ske nakna de. 

U prvom mese cu nakon povrat ka 

sa poro dilj skog, rad no vre me novih 

mama tra je četi ri sata i za to dobija 

ju celu pla tu. Sva ki zapo sle ni dobija 

više od 20.000 dina ra pre odla ska 

na let nji odmor, kao i isti iznos uoči 

Boži ća. Oni ma koji žele da uče i da 

se dodat no edu ku ju, Q izdva ja sredstva 

i u te svr he. Bolo va nje koje traje 

do 30 dana pla će no je 100 odsto. 

Tre ba spo me nu ti i da se visi na plate 

komu ni ci ra jav no. Inte re san tan je 


i men tal health day - slo bo dan dan 

koji zapo sle ni može isko ri sti ti uko liko 

ose ća potre bu za tim. 

Dodat na vred nost 

za kli jen te 

Ina če, kom pa ni je Novar tis, The 

Times, Man po wer Gro up, Smart 

Pen sion, BBC i Hil ti samo su neki 

od kli je na ta Q-a, a Lju bić objaš njava 

zaš to one bira ju baš ovu agen ci ju. 

„Stra te gi jom, ino va ci ja ma i teh 

no lo gi jom pospe šu je mo bizni se 

kli je na ta. Posto ji veli ki broj svet skih 

bren do va za koje radi mo, jer vide da 

stva ra mo za njih dodat nu vred nost. 

Mi nismo kla sič ni pro gra me ri, izdvaja 

mo se po ino va tiv no sti. Tru di mo se 

da ponu di mo kli jen ti ma širu sli ku, 

da nam kažu šta žele i da im potom 

pomog ne mo da to što radi mo stvarno 

bude dobro i da ima svo ju pri ču“, 

kaže Lju bić. 

Naj bo lje za sve 

Vero vat no će uvek posto ja ti određe 

ni pro ce nat zapo sle nih koji ma 

će pla ta biti jedi ni i naj bit ni ji fak tor 

pri oda bi ru rad nog mesta, ali velika 

veći na njih ipak oče ku je neš to 

više. Raz log je taj što je IT tržiš te 

izra zi to kom pe te tiv no i zbog toga 

kom pa ni je stal no smiš lja ju kre a 

tiv ne nači ne kako da se istak nu, 

a zapo sle ni su sve sni da su tra ženi, 

pa samim tim i da su u pozi ci ji 

da mogu da bira ju. Zaš to onda ne 

bi oda bra li ono što je naj bo lje za 

njih? Zada tak kom pa ni ja jeste da 

odgo vo re na nji ho ve potre be, da 

pra te tren do ve, kori ste nove ala te 

i teh no lo gi je i da ne pre sta ju da se 

raz vi ja ju. Io 


EDR - anti vi ru sno reše nje 

nared ne gene ra ci je 


Anti vi ru sna (AV) reše nja koja se i danas kori ste u mno gim kom pa ni ja ma tra di ci o nal no 

se u veli koj meri osla nja ju na neš to što se zove „podu da ra nje pot pi sa“ da bi se utvr di le 

pretnje po uređaj. AV softver upoređuje datoteke sa poznatom bazom podataka „loših“ 

datoteka. Kada se pronađe podudaranje, datoteka se prepoznaje kao pretnja. AV softver 

takođe može da koristi heuristiku – predviđanja zasnovana na ponašanju – da pokuša 

da pogleda i ponašanje datoteke ili procesa, ali primarni metod detekcije/zaštite je baza 

podataka potpisa. 


EDR (End po int detec tion and 

response) softver preokreće 

taj model – oslanjajući se 

prven stve no na ana li zu pona šanja 

ono ga što se deša va na kraj njoj 

tački. Na primer, ako Word dokument 

pokreće PowerShell proces 

i izvr ša va nepo zna tu skrip tu, 

to je zabrinjavajuće. Datoteka će 

biti označena i stavljena u karantin 

dok se ne potvr di valid nost procesa. 

Neoslanjanje u velikoj meri na 

datoteke potpisa omogućava EDR 

soft ve ru da bolje rea gu je na nove i 

napred ne pret nje. 

Iako posto ji izve sno pre kla pa nje 

između EDR-a i tradicionalnog AV 

reše nja, EDR je sva ka ko sve o bu hvatni 

je reše nje. 

VMwa re Car bon Black 

Kompanija Sky Express, regional 

ni lider u zaš ti ti digi tal nih podatka 

i dobit nik pri zna nja za naj boljeg 

cyber security partnera kompanije 

VMware, prestavlja vam VMvare 

Car bon Black EDR - anti vi ru sno rešenje 

nared ne gene ra ci je. 

VMva re Car bon Black EDR (End- 

po int Detec tion and Rep son se) 

pred sta vlja skup bez bed no snih rešenja 

zasno va nih na cloud teh no lo gi ji, 

fokusiranih na zaštitu krajnjih tačaka 

(eng. endpoint). Krajnja tačka je ono 

što kori sti te za pri stup digi tal nom 

svetu. To je uređaj koji koristite za 

povezivanje preko mreže i za pristup 

druš tve nim medi ji ma i dru gom sadržaju 

u vašem omiljenom cloudu. Za 

većinu nas, naš pametni telefon je 

naša omiljena krajnja tačka. To može 

biti i vaš desktop ili laptop računar. 

Okruženja u kojima kompanije 

poslu ju su posta la neve ro vat no 


se „ušunjaju“ u mrežu. To znači da je 

o b e z b e đ i v a n j e k r a j n j i h t a č a k a k l j u- 

čno za celokupnu sajber bezbednost. 

U daljem tekstu za krajnje tačke 

korisitćemo izraz endpoint, a fokus 

će biti na zaštiti desktop i laptop 

računara, servera i workloada. 

Sposobnost kompanije da otkrije, 

ana li zi ra i rea gu je na pret nje koje 

se deša va ju na end po in ti ma je inicijativa 

koja je kritična za IT timove. 

Tra di ci o nal no, takvi zada ci su 

opterećivali timove zadužene za IT 

bez bed nost (u daljem tek stu secusloženi 

ekosistemi, a to čini obezbeđivanje 

sigurnosti krajnjih tačaka 

značajnim izazovom. Tradicionalna 

reše nja funk ci o ni šu efi ka sno u određenim 

okolnostima, ali danas jed 

no stav no ima pre vi še napa da, prečesto, 

na previše frontova. Promena 

tradicionalnog načina rada u kompa 

ni ja ma, gde sada zapo sle ni vrlo 

često rade sa lokacija koje nisu zaštićene 

kompanijskim uređajima, 

pra vi li ma i pro ce du ra ma, dopri ne la 

je fokusiranju na značaj obezbeđivanja 

sigurnosti endpointa. Sve krajnje 

tačke se povezuju na mreže, a bez 

bednost krajnjih tačaka ima za cilj 

da zaštiti mrežu od neovlašćenog 

pristupa preko tih krajnjih tačaka. 

Kada kontrolišete fizički pristup uređaju 

– i kontrolišete šta se dešava 

na uređaju – u odličnoj ste poziciji 

da ga zaštitite. Ali danas se uređaji 

povezuju na mreže sa skoro bilo kog 

mesta gde su dostupni podaci ili Wi- 

Fi pristup. Obično se ne povezuju 

unutar zaštitnog zida (eng. firewall) i, 

kao u slučaju vašeg pametnog telefo 

na, mogu ima ti sve vrste apli ka ci ja 

na sebi. Ovo otvara mnoštvo potencijalnih 

načina da loši akteri pokušaju da 


Slika 1 

rity), pre svega zato što su mnogi 

zadaci uključivali naporan manuelni 

rad. Svaki bezbednosni izazov sa kojim 

se kompanije suočavaju (zaštita endpointa, 

zaštita web aplikacija, zaštita 

od neaturozivanog pristupa i mnogi 

drugi) zahteva finasijska ulaganja 

(nabavka rešenja, obučavanje kadrova 

i dr.) i vre me. U mno gim kom panijama, 

sa jedne strane, ovakav način 

rada doveo je do odvo je nog funk ci o- 

nisanja IT i securty timova, a sa druge 

je skoro nemoguće utvrditi da li su u 

svakom trenutku sve kontrole koje ste 

uspostavili funkcionalne, monitorisane 

od stra ne odgo vor nih lica i da li ima te 

mogućnost da na jednom mestu, brzo 

i lako izvršite korelaciju svih događaja 

u slučaju bezbednosnog incidenta. 

Konsolidovana bezbednost 

krajnjih uređaja 

Shvatajući da je potreban drugačiji 

pristup, kompanija VMware odlučila 

je 2019. godi ne da izvr ši akvi zi ci ju 

kompanije Carbon Black. Sada je, uz 

pomoćsamo jednog agenta koji ne 

utiče na performanse rada sistema 

na kome je instaliran omogućeno 

timovima da otkriju i spreče napade 

koji nikada ranije nisu viđeni u skoro 

realnom vremenu (eng. NRT – Near 

Real Time). 

VMware Carbon Black predstavlja 

skup bez bed no snih reše nja zasnova 

nih na cloud teh no lo gi ji, foku siranih 

na zaštitu endpoint uređaja. 

VMware Carbon Black Cloud konso 

li du je zaš ti tu end po in ta i IT opera 

ci je u plat for mu za zaš ti tu endpointa 

(EPP) koja sprečava napredne 

pretnje i omogućava kompanijama 

svih veličina da pojednostave 

svoje dnevne operacije. Analizirajući 

milijarde bezbednosnih događaja 

dnevno širom sveta, VMware Carbon 

Black ima ključne uvide u ponašanje 

napadača, omogućavajući korisnici 

ma da otkri ju, rea gu ju i zau sta ve 

nove napa de. 


VMware Carbon Black udružuje 

više mogućnosti za zaštitu endpoint 

uređaja upotrebom jednog 

agen ta i cen tra li zo va ne kon zo le, 

omogućavajući vam da radite brže 

i efi ka sni je. 

Da je VMware CB lider u zaštiti 

endpoint uređaja pokazuje podatak 

da više od 5.600 kli je na ta na glo balnom 

nivou štiti svoje uređaje ovim 

rešenjem, uključujući otprilike jednu 

trećinu sa liste Fortune 100 kompa 

ni ja. 

Većina današnjih sajber napada 

sadrži napredne taktike i metode 

koji cilja ju legi tim ne ala te (pre 

sve ga legi tim ne pro ce se ope ra tivnih 

siste ma) za nano še nje šte te. Ove 

sofisticirane metode napada predstavlja 

ju ogro man rizik za mete sa decentralizovanim 

sistemima koji štite imovinu 

visoke vrednosti, uključujući novac, 

intelektualnu imovinu i držav 

ne taj ne. 

VMva re Car bon Black Cloud sprečava 

napade tako što olakšava: 

- analizu milijardi sistemskih događaja 

da biste razumeli šta je normalno 

u vašem okruženju 

- sprečava napadače da zloupotre 

be legi tim ne ala te 

- auto ma ti za ci ju pro ce sa istra ge 

inci den ta kako biste efi ka sno odgovo 

ri li na isti 

Da bi se poboš lja la bez bed nost 

jedne kompanije potrebno je poboljšati 

vidljivost (eng. visibility), jer se u 

cyber prostoru ne može braniti od 

nečega što nije vidljivo. Objedinjavanjem 

funk ci o nal no sti pri ka za nih na 

slici 1, u jednu konzolu, IT i security 

timovi imaju jednu zajedničku platfor 

mu za sarad nju, koja pred sta vlja 

zajednički izvor podataka koji povećava 

vidljivost, poboljšava bezbednost 

i obezbeđuje bolju saradnju. 

VMva re Car bon Black Cloud pruža 

mogućnost „ojačavanja“ endpointa 

(eng. system hardening), čime 

se smanjuju potencijalne mogućnost 

napada (eng. lower attack surfa 

ce) i pre ven ci ju pret nji radi ubr zanja 

odgo vo ra na inci den te i odbra nu 

od raznih pretnji, korišćenjem sledećih 

funkcionalnosti: 

- End po int stan dard –anti vi rus 

napred ne gene ra ci je 

Analizirajte obrasce ponašanja 

napadača tokom vremena da biste 

otkrili i zaustavili nikad viđene napade, 

bilo da su u pita nju zlo na mer ni soft ver, 

„file less“ ili „living-off-the-land“ napadi. 

- Audit and remediation – procena 

uređaja u realnom vremenu i sanacija 

Lako pre gle daj te tre nut no stanje 

sistema da biste pratili i pojačali 

bezbednost svih vaših zaštićenih 

uređaja. 

- Enter pri se EDR – pro ak tiv no 

delo va nje i zau sta vlja nje 

Proaktivno pretražujte abnormalne 

aktivnosti koristeći podatke o 

pret nja ma (eng. thre at intel li gen ce). 

Da li se tran sfor ma ci ja sa tra dici 

o nal nih anti vi rus reše nja na EDR 

reše nje ispla ti? U izveš ta ju kompa 

ni je For re ster The Total Economic 

Impact of VMware Carbon Black 

Cloud navo di se da su kom pa ni je 

kupovinom VMware Carbon Black 

reše nja ostva ri le ušte du od 379% 

nakon tri godi ne. Kako je to moguće? 

Ovakva ušteda uslovljena je nizom 

fak to ra: 

1. Ušteda vremena bržom istragom 

i zaustavljanjem incidenata – u proseku 

7,5 sati ušteđenih po incidentu 

2. Izbegnuti troškovi u slučaju 

napada i krađe podataka (eng. data 

bre ach) 

3. Ušte da troš ko va usled pojed nosta 

vlje nih ope ra ci ja i bolje sarad nje 

IT i security timova 

4. Uštede na reviziji i usklađeno 

sti 

5. Ušte da troš ko va usled rein sta laci 

je ope ra tiv nih siste ma – u pro se ku 

75% manje rein sta la ci ja 

Sa toliko mreža, cloud servisa, 

servera, workloada i endpointa koje 

tre ba zaš ti ti ti, potre ba za pro fe si o- 

nal ci ma za saj ber bez bed nost je velika. 

Problem je što ih nema dovoljno, 

a taj deficit postoji već neko vreme. 

Mnoge kompanije suočavaju se danas 

sa nedo stat kom kadro va, nedovoljnom 

obučenošću ili nemogućnošću 

da zapošljavaju ovakve kadrove. 

Šta je reše nje? 

Delimično prepuštanje poslova 

zaš ti te end po in ta (eng. out so urcing) 

putem MSS (Managed Security 

Services) servisa. Visoko kvalifikovan 

i obučen inženjerski tim 

kompanije Sky Express (www.skyexpress.rs) 

može vam pomoći u 

obla sti zaš ti te end po in ta, obezbeđujući 

vreme vašem IT timu da 

se foku si ra na dnev ne oba ve ze i 

zadat ke. Io 


VMwa re istra ži va nje: 

Kako naći balans izme đu 

„špi ju ni ra nja” i mere nja učin ka 

u novom sve tu hibrid nog rada 


Od šireg zao kre ta ka hibrid nom radu čak 70% kom pa ni ja je ili već pri me ni lo ili 

pla ni ra da spro ve de mere nad zo ra zapo sle nih kako bi pra ti lo nji ho vu pro duk tiv nost. 

Ova zabrinjavajuća sta ti sti ka je jedan od glav nih rezul ta ta VMwa re o vog istra ži va nja 

The Vir tual Flo or plan: New Rules in for a New Era of Work koje je posve će no nači nima 

na koji se kom pa ni je pri la go đa va ju novom distri bu i ra nom mode lu rada. Poka zalo 

se da, u potra zi za novim nači ni ma za mere nje pro duk tiv no sti izvan tra di ci o nal nih 

kan ce la rij skih para me ta ra, kom pa ni je dola ze u opa snost da pome ša ju kon cep te nadzora 

i upravljanja performansama. 


One koje ne budu oprezne, 

mogle bi da se nađu 

među 39% kom pa ni ja 

koje su već imple men ti ra le praćenje 

Autor: Ralf Gegg, 

Vice President End-User Computing, 

VMware EMEA 

ure đa ja i 41% kom pa ni ja koje su 

tre nut no u pro ce su da to ura de, a 

koje bele že „dra stič no povećanje“ ili 

„povećanje” nivoa fluk tu a ci je zaposle 

nih. 

Hibrid ni rad je tu da osta ne i to 

sa dobrim raz lo gom. Uz bez bedan 

i flek si bi lan pri stup svim ala tima 

koji su im potreb ni za pro dukti 

van rad, 79% zapo sle nih se sla že 

da su im teh no lo gi je rada na dalji nu 

omogućile da rade efi ka sni je nego 

rani je. Da bi zadr ža li ovu pro duk tivnost, 

anga žo va nje i tale nat, mena 

dže ri mora ju da pro na đu nači ne da 

zapo sle ni ma pru že podrš ku koja im 

je neo p hod na, ma gde da rade, i da 

uz to osi gu ra ju da se nji ho vi rad nici 

ose ća ju vred no va nim, a ne kao da 

se sva ki nji hov potez ana li zi ra pod 

lupom. 

Uspeš no upra vlja nje učin kom u 

savre me nom hibrid nom rad nom 

okru že nju osla nja se na tran spa rentnost 

i pove re nje izme đu šefa i zaposle 

nog, koji zajed no rade na utvr điva 

nju nači na za mere nje per for mansi, 

uz to izbe ga va ju ći puko pra će nje 

bro ja poje di nač nih akci ja i aktiv nosti. 

Evo kako. 

Praćenje rezultata u cilju 

poboljšanja iskustva 

zaposlenih 

Nad zor ne bi tre ba lo da se odno si 

n a „ š p ij un ir an j e ” r a dn ik a , v eć n a r a - 

z u me va nje kako mena dže ri mogu 

da im obez be de naj bo lje ala te i iskustva, 

kako u kan ce la ri ji tako i na daljinu. 

Kako je to rekla novi nar ka Rac hel 


Con nolly „...naj bo lja mera pro duk tivno 

sti su jed no stav no kva li tet i kvant 

it e t n e č ij e g r a d a . P r ać e n j e š t a t a- 

č no lju di rade nije isto što i mere nje 

rezul ta ta nji ho vog rada”. 

Tri četvr ti ne ispi ta ni ka kaže da je 

pre la zak u distri bu i ra no rad no okruže 

nje doneo pomak koji se odno si 

na to da nji ho vi poslo dav ci više cene 

uči nak i rezul ta te, ume sto tra di ci o 

nal nih poka za te lja poput vre me na 

pro ve de nog u kan ce la ri ji. Koristeći 

ala te za mere nje anga žo va nja zaposle 

nih sa mogućnostima mašin skog 

uče nja, kom pa ni je i orga ni za ci je sada 

mogu da pro ce ne kako se zaposle 

ni osećaju u datom tre nut ku ili 

u odre đe nom vre men skom peri o 

du. U odno su na npr. broj e-mej lo va 

koje je zapo sle ni poslao tokom rad 

nog vre me na, ovo je mno go vredni 

ji skup poda ta ka koji, u kom bi naci 

ji sa rezul ta ti ma rada, posta je indika 

tor neči je pro duk tiv no sti, i daje 

smer ni ce kako je una pre di ti, uko li ko 

je potreb no. 

Saradnja u formiranju 

metrika zasnovanih 

na učinku 

Kom pa ni je i orga ni za ci je bi tre balo 

da, kroz tran spa rent nu sarad nju 

sa zapo sle ni ma, mere per for man se 

koristeći metri ke usme re ne na učinak 

i tako se foku si ra ju na bene fite 

koji zapo sle ni dono se nji ho vom 

poslo va nju. Ovo je poseb no važno 

kada kom pa ni je poku ša va ju da privu 

ku zapo sle ne iz Gene ra ci je Z, koji 

pri mar no žele da budu cenje ni zbog 

svog dopri no sa. Na pri mer, redovni 

raz go vo ri sa mena dže ri ma o obimi 

ma posla, pomoć kada je potreb 

na i pro ce na rezul ta ta u odno su na 

dogo vo re ne cilje ve poma žu i zaposle 

nom i mena dže ru da pre po znaju 

dostig nu ća, ali i da raz u me ju gde 

i zaš to odre đe ni cilje vi nisu ispu njeni, 

te da raz mo tre dodat ne obu ke ili 

uvi de potre bu za pobolj ša njem proce 

sa ili teh no lo gi je. 

Smi sle ni nad zor rada, ono što on 

otkri va, i način na koji se te informa 

ci je kori ste, tre ba da bude zajednič 

ka aktiv nost poslo da va ca i zaposle 

nih. 

Transparentnost 

Kom pa ni je koje od zapo sle nih skriva 

ju imple men ta ci ju ala ta za merenje 

ili pra će nje sasvim sigur no mogu 

da raču na ju sa tim da će pove renje, 

koje pred sta vlja temelj uspe ha 

distri bu i ra nog rad nog mode la, biti 

naru še no. Tre nut no, četvr ti na zaposle 

nih ne zna da li su nji ho vi poslodav 

ci imple men ti ra li siste me za nadzor 

ure đa ja u cilju praćenja nji ho ve 

pro duk tiv no sti. 

Poslo dav ci mora ju da budu otvore 

ni pre ma zapo sle ni ma o tome 

šta, zaš to i kako nad gle da ju. To je i 

zakon ski nor mi ra no u većem delu 

sve ta. Narav no, posto je slu ča je vi u 

koji ma je nad zor od vital nog zna ča ja 

za zdra vlje i bez bed nost, ali to mora 

biti usko veza no za odre đe nu aktivnost 

i uz pun pri sta nak zapo sle nog. 

Tržiš ni tren do vi i pro jek ci je uka zuju 

na to da će hibrid ni rad, za mnoge 

kom pa ni je i orga ni za ci je, biti 

model rada budućnosti. Teh no lo gija 

posto ji i nasta vlja da se pri la go đava 

kako bi pomo gla zapo sle ni ma da 

rade van kan ce la ri je, pružajući neome 

ta no isku stvo ula ska u rad i rad 

no okru že nje koje podr ža va saradnju 

i pro duk tiv nost. Flek si bil nost je 

ono za čim lju di žude, a ala ti su tu 

da pomog nu kom pa ni ja ma da usvoje 

ovaj model. 

Ovo je sjaj na pri li ka za bizni se da 

pri la go de način na koji se odnose 

pre ma zapo sle ni ma i mere njiho 

vo zado volj stvo i uči nak. Mnogi 

od postojećih ala ta – pri ja vlji vanje, 

1:1 sastan ci, posta vlja nje jasnih 

KPI, itd. – funk ci o ni šu i zapo sle ni ih 

cene. Uz flek si bil nost oko toga gde 

i kako lju di rade, zapo sle ni se konač 

no osećaju vred no va nim zbog svog 

rada i dopri no sa koji daju poslova 

nju svo je kom pa ni je. Sada je na 

poslo dav ci ma da odr ža va ju i/ili podsti 

ču to isku stvo kroz tran spa rent 

no mere nje zasno va no na per forman 

sa ma, a ne na bro ju pri ti sa ka na 

tasta tu ru, vre me nu za sto lom i sati i 

minu ta gle da nja u moni tor. Io 


Kako uli ti pove re nje 

u sva ku tran sak ci ju – i sva ku 

inter ak ci ju 


„Možemo da isporučimo vašu sledeću pošiljku kada platite neplaćeni iznos od 

102,02 USD; preuzmite priloženu fakturu.” 

„Lozinka za vaš imejl nalog je netačna. Kliknite ovde da promenite lozinku.” 

„Možete brže da dobijete povraćaj poreza – sve što treba da uradite je da podelite 

informacije o svom bankovnom računu.“ 

Naizgled svaki dan, svako od nas biva zatrpan neprekidnim nizom hitnih zahteva 

i takozvanih „prilika“ u sve široj mreži aplikacija, platformi i IoT uređaja. Ovi primeri 

su samo, na prvi pogled, najočiglednije pretnje koje, nadamo se, možemo lako identifikovati 

i ublažiti. Ali u našem hiperpovezanom svetu, možda nismo uvek svesni gde 

smo zapravo najranjiviji. 


Male fir me koje podrža 

va mo su pod sve 

v e ć o m p r e tn j o m , a s a j 

ber kri mi nal ci isko riš ća va ju brzi 

pre la zak na e-trgo vi nu tokom pande 

mi je. Novi izveš taj kom pa nije 

Risk Recon, kom pa ni je Mastercard, 

otkri va da 41% ame rič kih 

gra do va nema dovolj no jake progra 

me za bez bed nost infor ma cija 

kako bi zaš ti ti li svo je podat ke, 

što ih čini ranji vim na poten ci jal 

ne zlo u po tre be poda ta ka i ransomware 

napa de koji bi mogli da 

ugro ze vital ni zna čaj koje grad ske 

slu žbe ima ju. 

Čak se i veće kom pa ni je sa više 

resur sa za saj ber bez bed nost bore 

da pra vil no zaš ti te svo je poslo vanje 

kada zapo sle ni rade od kuće 

pre ko manje bez bed nih veza. Takođe, 

možda nisu nužno sve sni rizi ka 

koje poten ci jal no može da donese 

sarad nja sa tre ćim stra na ma koje 

često ne raz u me ju ili ne prak ti ku ju 

iste poslov ne poli ti ke. 

Pre dese tak godi na, raz voj mobilnog 

ban kar stva i digi tal nih plaćanja 

bio je tek u povo ju, ali su veze unutar 

eko si ste ma ipak bile jasno defini 

sa ne i dobro zaštićene indu strijskim 

stan dar di ma i pro to ko li ma, 

što je ogra ni ča va lo rizik od pre vare 

i saj ber napa da veli kih raz me ra. 

Danas je digi tal na eksplozija stvo ri la 

uzbu dlji ve mogućnosti za lju de i firme 

svih veli či na, ali je isto vre me no 

otvo ri la i mno go više sla bih tača ka 

za sve nas. 


Nije dovolj no zaš ti ti ti sva ku transak 

ci ju. Mora mo radi ti zajed no na 

oču va nju i una pre đe nju ste pe na 

pove re nja pri li kom sva ke inter ak cije, 

osla nja ju ći se na ono što smo svi 

nau či li u upra vlja nju indi vi du al nim 

rizi kom i donoseći te naj bo lje prak 

se – ali i razvijajući nove – u osta tak 

saj ber car stva. 

To pod ra zu me va i posta vlja nje 

novih digi tal nih stan dar da za jačanje 

pove re nja i sarad nju sa vla di nim 

agen ci ja ma i dru gim kom pa ni ja ma 

iz pri vat nog sek to ra kako bi se brzo 

iden ti fi ko va le pret nje koje se pojavlju 

ju. 

To tako đe zna či da smo foku sira 

ni na upra vlja nje rizi ci ma, pro cenju 

ju ći situ a ci ju od spo lja ka unu tra 

i pri me nju ju ći isti prin cip na ana lizu 

ranji vo sti trgo va ca, doba vlja ča i 

part ne ra sa koji ma sara đu je mo – dakle, 

pri me nju ju ći iste prin ci pe koje i 

sami sle di mo. Pred vi đa se da će broj 

napa da „rizič nih trećih stra na“ dostići 

60% svih krše nja saj ber bez bed 

„Pro ak tiv ni ji stav pre ma saj ber-bez bed no sti koji je okre nut 

budućnosti će podr ža ti ino va ci je i isto vre me no uli ti pove re nje 

u digi tal nu eko no mi ju." 

Adžej Bala 

no sti ove godi ne. Dobro je poznato 

da smo jaki koli ko i naša naj sla bija 

kari ka, ali veli ke i male kom pa ni je 

m o ž d a n e m aj u s v eob uh v a tn o r a zu - 

me va nje ulo ga uče sni ka u nji ho vom 

poslov no-sigur no snom eko si stemu, 

odno sno kome se pove ra va pristup 

ose tlji vim poda ci ma i ope ra tivnim 

funk ci ja ma – ili ako ima ju, da li 

su te infor ma ci je aktu el ne. Mogu li 

se pro me ni ti sutra? Da li bismo bili 

sprem ni ako do pro me ne dođe? 

Zato smo rani je ove godi ne pokrenu 

li Glo bal Cyber se cu rity Alli an ce 

Pro gram, koji pru ža API-je pri la gođe 

ne kori sni ci ma za pro ši re nje mreže 

praćenja saj ber rizi ka za kli jen te 

naših part ne ra – i zato smo uzbu đeni 

što će se Inter os, lider u indu striji 

u upra vlja nju sistem skim rizi kom, 

pri dru ži ti ovom pro gra mu. 

Ovaj holi stič ki pogled na upra vljanje 

rizi ci ma može ušte de ti vre me i 

resur se, sma nji ti poten ci jal ne finansij 

ske gubit ke i dati kom pa ni ja ma i 

vla da ma pri li ku da se foku si ra ju na 

ono što naj bo lje rade – da budu od 

kori sti gra đa ni ma. 

Proaktivniji stav prema sajber-bezbed 

no sti koji je okre nut budućnosti 

će podr ža ti ino va ci je i isto vre me no 

uli ti pove re nje u digi tal nu eko no miju. 

Sistem ski pri stup rizi ku sve nas 

čini jači ma. Io 


Vanredno izdanje: 

Digitalno poverenje 

Digital Trust 

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija 

ISSN 1821 - 4169

Specijalno izdanje: 

Nove granice 

inovativnosti 

ISSN 1821 - 4169 ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Generalni pokrovitelj Servisa 

XX 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

GM DIGITALNO RADNO MESTO

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?