Klett, Српски језик 1, Различак, Читанка за први разред основне школе

1. 

1.ЧИТАНКА 

Радмила Жежељ 

РАЗЛИЧАК 

разред 

1. 

за Читанка 

школе ш 

основне 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући 

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу 

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.




Радмила Жежељ 


Читанка за први разред основне школе 





Читанка за први разред основне школе 

Шесто издање 

Ауторка: Радмила Жежељ, педагошки саветник 

Илустрације: Немања Ристић, Игор Шинковец, Shutterstock 

Aутор рукописног ћириличког писма: Зоран Костић 

Графичко обликовање: „Total Idea”, Нови Сад 

Обликовање корица: „Total Idea”, Нови Сад 

Коректура: Драгана Радосављевић 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. 

Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11 000 Београд 

Тел: 011/3348-384 

office@klett.rs, www.klett.rs 

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић 

Главни уредник: Александар Рајковић 

Уредник: др Зона Мркаљ 

Руководилац пројекта: Јелена Павловић 

Штампа: Службени гласник, Београд 

Тираж: 1.000 примерака 

37.016:821-82-028.31(075.2) 

МАША и Раша. Различак : читанка за 

први разред основне школе / [приредила] 

Радмила Жежељ ; [илустрације Немања 

Ристић, Игор Шинковец] ; [аутор рукописног 

ћириличког писма Зоран Костић]. - 6. изд. 

- Београд : Klett, 2023 (Суботица : Службени 

гласник). - 112 стр. : илустр. ; 26 cm 

Тираж 1.000. - Речник: стр. 107-111. 

ISBN 978-86-533-0024-1 

1. Жежељ, Радмила, 1964- [приређивач, 

сакупљач] 

COBISS.SR-ID 118323721 

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је 

издавање и употребу овог уџбеника у првом разреду основне школе решењем 

број 650-02-00126/2018-07. 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела 

или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, 

односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални 

приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог 

ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

© Klett, 2023. 

ISBN 978-86-533-0024-1 




Насмејан 

Плави 

Цвет 

У трави 

Различак. 

У тој круници сакрио се 

Ведрога неба 

Крајичак. 

Милосава Мијовић 

Драга девојчице! 

Драги дечаче! 

Веома се радујем што ти предајем у руке твоју прву читанку. 

У њој те чека свет који стварају људски ум и људска машта. 

Желим да ти она постане драги пријатељ! 

Ауторка 




САДРЖАЈ 

БЕЛЕ ПЧЕЛЕ ДЕЦУ РАЗВЕСЕЛЕ 

ЗИМСКА ПЕСМА – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 

ПРВИ СНЕШКО – прича у сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 

ПОСТЕЉА ЗА ЗЕКУ – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 

АУ ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 

ДЕТЕ – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 

ПРВИ ДАН У ШКОЛИ – Бора Ољачић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 

ЈА САМ ЧУДО ВИДЕО – шаљива народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 

СВЕТИ САВА И ЂАЦИ – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 

ГДЕ СТЕ ИХ ВИДЕЛИ И ЧЕМУ СЛУЖЕ – низ слика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 

ДВА ДРУГА – Лав Толстој. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 

НЕЋЕ УВЕК ДА БУДЕ ПРВИ – Александар Поповић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 

НАРОДНЕ ЗАГОНЕТКЕ – избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 

РАЗЛИЧКОВ ПОДСЕТНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 

ИГРА СЕ НАСТАВЉА 

ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА – Љубивоје Ршумовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 

ДОБАР ДРУГ ТИ ВРЕДИ ВИШЕ – Перо Зубац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 

ДВА ЈАРЦА • ДВЕ КОЗЕ – Доситеј Обрадовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА (одломци) – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 

НИЈЕ ЛАКО БИТИ ДЕТЕ – Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 

ПРОЛЕЋЕ – Воја Царић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 

ПРОЛЕТЊА ЗОРА – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 

ТУЖИБАБА – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 

ЗАГОНЕТКЕ БРАНЕ ЦВЕТКОВИЋА – избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 


КАКО РАСТУ ДЕЦА 

ХВАЛИСАВИ ЗЕЧЕВИ – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 

МРАВИ – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 

КИТОВА БЕБА – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 

ЕКОЛОШКА АЗБУКА – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 

ВЕТАР СЕЈАЧ – Мира Алечковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 




ЈОЦА ВОЗИ ТРОЛЕЈБУС – Драган Лукић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 

ПРИЈАТЕЉИ – прича у сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 

ЗАГОНЕТКЕ ГРИГОРА ВИТЕЗА – избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 


РАЗНОБОЈНЕ ПРИЧЕ 

У ГОСТИМА – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 

ЦРТАНКА – Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 

ГОЛУБ И ПЧЕЛА – народна прича. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 

ЛИСИЦА И ГАВРАН – народна басна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 

ЗНА ОН УНАПРЕД – Гвидо Тартаља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 

ЗАГОНЕТКЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ – избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 

МАШИНЕ РИБАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ – прича у сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 

НОЋНИ ЋОШАК – Весна Ћоровић Бутрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 

ДУМ-ДУМ ОЛИВЕР И ЊЕГОВ БУБАЊ – Игор Коларов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 

ДАН КАД ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО – Ђуро Дамјановић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 


ЗОВ КЊИГА, избор из домаће лектире 

ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 

БАСНЕ И ПРИЧЕ – избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 

БАЈКЕ – избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић (наставак) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 

РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 

Писмо учитељицама и учитељима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 




У читанци ћеш наићи на следеће ознаке. Овде ти дајемо њихова објашњења. 

Различак 

Ведар позив 

да одшкринеш 

врата свога света. 

ХАЈДЕ ДА РАЗГОВАРАМО 

Скуп питања која те воде кроз текст и 

помажу да изнесеш своје мишљење о 

неком лику, догађају или појави. 

ХАЈДЕ ДА ВЕЖБАМО И СТВАРАМО 

Низ идеја које те подстичу да вежбаш, слободно 

замишљаш, играш се, црташ, пишеш, глумиш, 

имитираш… 

ХАЈДЕ ДА НАУЧИМО 

Овде те чекају основна знања 

о језику и књижевности. 

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ 

Избор текстова и задатака намењених 

радозналима који желе и могу више. 

ХА-ХА 

Шале за добро 

расположење, забаву 

и размишљање. 

НАРОД ЈЕ РЕКАО 

Избор кратких народних 

мудрости о којима треба 

да размишљамо. 

Поједине речи у текстовима које читаш могу ти бити непознате. Њихово 

значење објашњено је поред текста и на крају Читанке, у Речнику. 




БЕЛЕ ПЧЕЛЕ 

ДЕЦУ РАЗВЕСЕЛЕ 

Изнад градова, изнад села, 

Изнад храстова, изнад јела, 

Лете ројеви тихих пчела. 

Све су пчеле беле, беле 

И сву децу развеселе. 

Григор Витез 

Кад све прочиташ, знаћеш: 

како изгледа песма, а како прича; 

да су неке песме и приче настале давно; 

како је Свети Сава подучавао децу; 

да у причама читамо о догађајима и ликовима; 

да су неки поступци ликова добри, а неки нису; 

да загонетке траже одгонетке; 

да су неке приче написане за извођење на позорници. 





Да је зима жива, каква би била? 

ЗИМСКА ПЕСМА 

Зима, зима, – е, па шта је, 

ако ј’ зима, није лав! 

Зима, зима – па нека је, 

не боји се ко је здрав! 

Хајд’ напоље, момак ко је, 

тамо веје крупан снег, 

видиш онде навејô је 

читав бедем, читав брег. 

А шта може зима мени, 

шта ми може, шта ми сме?! 

Нек ми носић поцрвени, 

ето то је, то је све. 

Сека Зоркa, немој стати, 

твој нек буде први ред; 

Сад ћемо се загрејати, – 

чучни само на тај лед! 

Гле сад живе железнице – 

то је трка, то је лет! 

Збогом, птице крилатице, 

наш је сада цео свет! 

Јован Јовановић Змаj 

навејô – нападао (кад напада много снега); бедем – висок насип или заштитни зид око тврђаве, 

овде значи: висок нанос снега 

8 





Ко се у овој песми радује зими? Шта о зими сазнајемо из песме? 

Како се деца играју на снегу? Због чега им поцрвене носићи? 

Којим речима нас јунак песме уверава да се не плаши зиме? Са ким упоређује зиму? 

Шта очекује да ће му се десити на снегу? Плаши ли се? 

Јунак песме каже: „Гле сад живе железнице”. На какву железницу мисли? 

Зашто зиму упоређује баш са лавом? Какву поруку шаље птицама? 


Правилно изговори речи: 

САТ – МЕСЕЦ – КУПУС, ЗЕЦ – КОЗА – ВОЗ, 

СИН – ЗИД, ВИСИБАБА – ЛИЗА, ВИС – ГРИЗ! 

Пажљиво прочитај песму наглас. Труди 

се да правилно изговараш сваки глас, 

а посебно гласове С и З, Ш и Ж. 

Нацртај у свесци дечака са плавом капом 

и зеленим рукавицама и девојчицу са 

црвеном капом и жутим рукавицама. 

Ако пажљиво посматраш слику десно, 

она може да ти каже следеће: 

које је годишње доба и које је доба дана; 

какво је време; 

ко је изашао напоље и кога је повео; 

како је одевен; 

како је расположен. 

Дечаку са слике дај име које желиш. Напиши о њему у свесци једну зимску причу. 

Замисли зашто је напољу у ово доба и о чему размишља. 



са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

9


Шта је добро да се ради кад падне први снег? 

ПРВИ СНЕШКО 


Чему су се обрадовале Маша и Таша? Шта су направиле? 

Шта их је растужило? Објасни зашто. 

Напиши у свесци по једну реченицу о свакој слици. Прочитај причу наглас. 

10 





МИЋИНЕ СЕНИЦЕ 

Ово је Мића. Ово су сенице. Ово је деда Влада. 

Пао је . је кроз видео две гладне . 

Замолио је да направе за птице. су поставили на . 

У су сваког дана стављали семенке и мрвице . 

су узимале храну и захваљивале машући . 

У пролеће су на саградиле . је избројао 1, 2, 3, 4, 5, 6 

жућкастих . Знао је да ће се у излећи младе . 

Пазио је да пругасти не открије . Кад су једног дана младе 

почеле да лете, је довикнуо: 

Чекаћу да идуће године и ви на мом направите ! 

Р. Ж. 


Прочитај причу и испричај је својим речима. 

Од речи зима настало је више речи. Ево неких: ЗИМСКЕ, ЗИМУС, ЗИМОВАЊЕ, ЗИМНИЦА. 

Смисли за сваку реч по једну реченицу. 

На пример: Зимске ноћи су хладне. 




11


Да можеш да бираш кућног љубимца, коју би животињу одабрао/одабрала? 

ПОСТЕЉА ЗА ЗЕКУ 

Молим те, о, мамице, 

дај ми мало сламице 

да је за мог зекана 

постељица мекана, 

да ми бели зека мој 

не нажуљи репић свој. 

Гвидо Тартаља 

сламица (слама) – суве стабљике житарица које могу бити храна за стоку или простирка за 

животиње; постељица (постеља) – кревет 


Песма „Постеља за зеку” састоји се из три дела или три строфе. Свака строфа има по два 

реда или стиха. 

Испод песме је име њеног писца. Он се зове Гвидо, а презива Тартаља. Када се 

потписујемо, на првом месту пишемо име, а на другом презиме. Пишемо их великим 

почетним словом. 

12 





Коме јунак песме упућује своју молбу? Шта тражи од маме? 

Какве је боје његов зека? 

Каквим се речима он обраћа мајци? Прочитај их. 

Због чега јунак песме брине? Шта мислиш, зашто зеку назива зеканом? 


Зека у природи има постељу у плиткој 

рупи коју мама зечица облаже травом 

и својом длаком. Замисли и опиши 

како изгледа постеља за зеку из 

песме. Ако ти је лакше, нацртај је. 


ТАЊИР – СТО – ЛИСТ, ДРВО – ЗВЕЗДА – ГРОЗД. 

Испод свог рада правилно се потпиши (напиши име, па презиме). 


МАМА 

Повела мама Марка први пут на Сајам књига. Сајам је велики, а Марко је мали. 

– Колико књига на једном месту – размишља дечак и све пажљиво разгледа. 

Одједном је у гужви изгубио маму. Тражио ју је најпре погледом, а онда поче 

да је дозива. 

– Како изгледа твоја мама? – питају пролазници. 

– Како не знате – чуди се дечак – она је најлепша мама! 

Р. Ж. 

• Знаш ли шта је Сајам књига? 

• Шта мислиш о Марковом одговору пролазницима? Како је требало да опише маму да 

би пролазници могли да му помогну? Који би наслов још одговарао овој причи? 

• Шта би ти урадио/урадила ако се изгубиш у гужви? 




13


Реши ребус. 

Ш 

АУ ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА 

Ау што је школа згодна, 

Лечи лењост и самоћу, 

Кô да ми је кућа родна, 

Штета што не ради ноћу! 

Кад нисам у својој школи, 

Мене моја душа боли, 

Нема оне дружине 

Да делимо ужине. 

Ау што је школа сјајна, 

У клупама пар до пара, 

Сваки шапат, свака тајна 

Једну нову љубав ствара. 

Кад нисам у својој школи, 

Мене моја душа боли, 

Нема оне с киком, 

Коју не дам ником! 

Љубивоје Ршумовић 

згодна – складне грађе, допадљива; у овој песми значи да се у школи нешто добро дешава; 

кућа родна – кућа у којој смо се родили или провели детињство; дружина – више другова на 

окупу, друштво; пар – два предмета или бића; кика (кикица) – плетеница, дужа уплетена коса 

14 





Шта смо све из песме сазнали о школи? Са чим је упоређена у првој строфи? Зашто дечак 

каже да му она лечи лењост и самоћу? 

Како се дечак осећа кад није у школи? Шта му недостаје? 

Због чега мисли да је школа сјајна? До кога му је посебно стало у школи? 

За какву би школу ти рекао/рекла да је згодна? Којом би се речју могла заменити реч 

„згодна” у овој песми? 

Каква је твоја школа? 


Напиши у свесци име своје школе. 

Не заборави да на почетку напишеш 

велико слово. 

Ако школа има више речи у називу, 

нека ти помогне учитељ/учитељица. 

Реч згодна „слаже се” са речју родна 

зато што на крају имају неколико истих 

гласова. Пронађи у песми још таквих речи. 


КЊИГА – ОКО – БЛОК, ГУСКА – ИГЛА – КРУГ, 

КЛУПА – ГУМА, БУКА – УГАО, ВУК – ДРУГ. 

Ово су прозори у три учионице једне школе. Шта се десило са цвећем? Зашто? 

Намести руке као да у њима носиш саксију. 

Постави сада руке као да носиш школску торбу. 

Сада покажи како би узео/узела чашу. 

На крају покажи како држиш оловку. 

Нацртај у свесци свој омиљени цвет и обој га. 


К чи, ај на. 




15


Допуњалка Нек не лаје ч , нек мачак не ј , 

Нека пази тата да не шкрипе р , 

Рекле јуче тете, јер спава једно т . 

ДЕТЕ 

Дете није дете 

Играчка за стрине и тете 

Дете је дете 

Да га волите и разумете. 

Нећете ми веровати 

И велики песник Гете 

Некада је био беба 

И веома немирно дете. 

Бркати Хајдук Вељко 

Што је злотвору прашио пете 

У почетку је сисао палац 

И био немогуће дете. 

Јунаци космоса 

Који лете на друге планете 

Прво су седели на ношама 

А после су сели у ракете. 

Дете није дете 

Играчка за стрине и тете 

Дете је дете 

Да га волите и разумете. 


стрина – жена очевог брата; Гете – познати немачки песник; живео 

је у време када и наш Вук Караџић; Хајдук Вељко – познати српски 

јунак који се у прошлости борио против Турака; космос – свемир, 

бесконачно пространство које нас окружује; планета – хладно 

и мрачно небеско тело које светлост и топлоту добија од Сунца; 

наша планета се зове Земља 

16 





Зашто песник на почетку и на крају песме истиче да дете није играчка за стрине и тете? 

Какав савет даје одраслима кад је реч о деци? 

Прочитај наглас делове песме из којих сазнајемо да су и велики били мали. 

Да ли си некад размишљао/размишљала какво је дете био/била твој учитељ / твоја 

учитељица? Замисли то. 

Јеси ли некад чуо/чула за Хајдук Вељка Петровића? 

Сазнај о њему од учитеља/учитељице или помоћу интернета. 

Зашто не можемо са сигурношћу знати шта ће бити неко дете док не порасте? 


Замисли и нацртај у свесци Хајдук Вељка 

кад је био дете. 

Бака је 

разбила чашу! 

Јесте, та здела 

је мени испала 

из руке… 


ТИ – ДИВ, ЖИТО – ВИДА, РИТ – ВИД, 

ТЕГ – ДЕО, ДЕТЕ – ДЕДА, КРЕВЕТ – РЕД, 

ТАС – ДАН, ТАТА – НАДА, РАСТ – РАД. 

Мишо, 

испричај ми 

шта се стварно 

догодило!? 

Посматрај слику и закључи шта се овде догодило. 

Шта мислиш, шта је даље било? Испричај пред одељењем. 

ХА-ХА 

Мама: Устај, Перице, еме е да ренеш клу! 

Перица: Зшт, мама, а уче ам ам ша ?! 




17


Шта мислиш, зашто деца иду у школу? 

ПРВИ ДАН У ШКОЛИ 

ЛИЦА: Син, отац 

СИН: Добар дан, тата. 

ОТАЦ: О, здраво, јуначе! Како си провео први дан у школи? 

СИН: Па, онако... 

ОТАЦ: Шта сте радили? Јесте ли нешто учили? 

СИН: Јесмо, тата. Научили смо да лепо аплаудирамо. 

ОТАЦ: А коме сте аплаудирали? 

СИН: Нашој учитељици. Држала нам је говор. 

ОТАЦ: А о чему је говорила? 

СИН: О свему помало. Прво нам је говорила како треба да се понашамо у 

кући, на улици и у школи. 

ОТАЦ: И шта још? 

СИН: Затим нам је рекла да не долазимо у школу прљавих руку, да не 

псујемо, да не разбијамо прозоре и сијалице, да не играмо фудбал на 

улици, да поштујемо старије, да не једемо зелено воће, да не причамо 

на часовима, да не преписујемо домаће задатке, да не прелазимо 

улицу на забрањеном месту, да не вучемо девојчице за косу, да не 

лутамо касно увече улицама, да нам родитељи не пишу домаће 

задатке, да не... 

ОТАЦ: Чекај, сине, шта си се захуктао? Вама је, изгледа, све забрањено. А шта 

вам је дозвољено? 

СИН: Дозвољено нам је... дозв... (кроз плач) ... дозвољено нам је да учимо и 

дању и ноћу! 

Бора Ољачић 

аплаудирати – тапшати; захуктао се (захуктати се) – залетео се, унео се у нешто 


Ликове у драмском тексту називамо лицима. О њиховим особинама сазнајемо 

на основу њиховог понашања. Речи у загради упућују глумца на то како да се понаша 

на позорници. 

18 





Ко води разговор о школи? 

Шта би отац желео да зна? 

О чему је учитељица држала говор? 

Шта је отац закључио на основу синовљевих одговора? 

Шта мислиш, зашто се дечак на крају разговора расплакао? 


Учитељица је у тексту говорила о понашању деце у кући, на улици и у школи. Неке 

њене захтеве можемо рећи и на другачији начин. Погледај урађени пример, па 

напиши остале реченице: 

Не долазимо у школу прљавих руку. → Долазимо у школу чистих руку. 

Не једемо зелено воће. → 

Не прелазимо улицу на забрањеном месту. → 

Не пишу нам задатке родитељи. → 

Нацртај или опиши свој први дан у школи. 




19


Кажи шта те је зачудило ових дана. 


Шаљиве народне песме су обично кратке. Најчешће певају о животињама. Циљ им је 

да забаве и насмеју слушаоце (данас читаоце). Настале су давно. Не зна се тачно ко их је 

први испевао, па их зато зовемо народним песмама. 

ЈА САМ ЧУДО ВИДЕО 

Пуж и во се туку, 

козе кола вуку. 

Зец брке суче, 

мачке рачун уче. 

Коњ на грани спава, 

зец поље преорава, 

вук на друму проси, 

а мрав буре носи. 

Рода жабе служи, 

миш се с мачком дружи. 

Шаљива народна песма 

брке – бркове; суче – увијањем дотерује бркове; преорава – поново оре (плугом прави бразде 

на њиви); друм – пут; проси – обраћа се неком молећи да нешто добије, тражи милостињу; 

буре – дрвена посуда за чување течности или неке робе (рецимо брашна) 


О којим животињама читамо у овој песми? 

Шта оне раде? Која се, по твом мишљењу, најчудније понаша? 

Чему се чудимо када прочитамо да се пуж и во туку? Шта они имају заједничко? 

Како замишљаш коња који на грани спава, а како мачку која учи рачун? 

Шта ти је још у песми смешно? Прочитај наглас те стихове. 

Шта, по твом мишљењу, ову песму чини шаљивом? 

20 





Упиши у табелу имена три животиње из 

песме, као што је започето. 

СИТНИЈЕ 

ЖИВОТИЊЕ 

пуж 

КРУПНИЈЕ 

ЖИВОТИЊЕ 


ПИС – БИЧ, ЛИПА – РИБА, КИП – ЗГИБ, 

ПЕТ – БЕС, РЕПА – ЗЕБРА, ШЛЕП – ГРЕБ. 

ПАС – БАЛ, МАПА – ЖАБА, КАП – ГРАБ, 

ПОД – БОР, ЛОПТА – БОБА, ТОП – ЗОБ. 

ПУТ – БУТ, КУПА – БУБА, ТРУП – ЗУБ. 

вук 

Име једне крупне животиње пише се само са два слова. Која је то животиња? 

Која животиња у песми има најдуже име? 

Смисли и ти неко чудо којим би се могла продужити ова песма. 

Или напиши своју песму у којој се могу наћи јеж и пас, зец и рак, коза и чапља, славуј и 

крава… 

Додај још неке ликове ако желиш. 


ПАСТИР У ЦАРСКОМ ГРАДУ 

Када је у селу Тршићу дошао на свет, дали су му име Вук. 

Веровало се да ће му то име сачувати здравље и дати снагу. Чим је 

довољно порастао да може да трчи и носи штап, постао је пастир. 

Уз своје стадо, научио је да чита и пише. 

У младости је бранио свој народ од Турака, а касније од незнања. 

Када је једног дана из сиромашне Србије стигао у Беч, својим 

умом задивио је многе учене људе. Открио је царском граду лепоту и 

богатство српског језика. Упознао га је са звуком српских гусала. 

Иако је видео много света, увек је истицао да нема лепшег села од Тршића, нити 

лепше земље од Србије. Волео је свој народ и пажљиво је бележио његове речи и 

његове мудрости. Оставио је иза себе велика дела. Ми га памтимо по азбуци и по 

песмама и причама које је отео од заборава. 

То је био наш велики Вук Стефановић Караџић. 

Р. Ж. 

• Где се родио Вук Стефановић Караџић? 




21


Кад чујеш име Светог Саве, на шта прво помислиш? 

СВЕТИ САВА И ЂАЦИ 

Свети Сава је био и учитељ. Једном његовом ђаку једанпут нестане 

заструг меда. Да би пронашао крадљивца, Свети Сава узвикне гласно 

својим ђацима: 

– Ко је украо мед, пашће му данас пчела на капу! 

Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо мед непрестано 

је пазио да му пчела не падне на капу и тако је у крађи ухваћен. 

Народна прича 

заструг – дрвена чинија с поклопцем 


Текст „Свети Сава и ђаци” је прича. Из прича сазнајемо о неким људима и о догађајима. 

У овом тексту већина реченица се завршава тачком. Оне нам дају обавештења о 

некоме или о нечему. Реченице увек почињу великим словом. 

22 





О каквом догађају сазнајемо из ове приче? 

Како је Свети Сава препознао крадљивца меда? 

Шта мислиш о поступку учитеља Саве? 

Шта мислиш о дечаку који је пазио да му пчела не слети на капу? 

Шта мислиш, због чега је дечак узео нешто што му не припада? 


САВА – ЗАРА, КАСА – ВАЗА, АС – ЈАЗ, 

СУД – ЗУБ, УСТА – УЗДА, КУПУС – СЛУЗ. 

Допиши речи које недостају. 

Ђаци су изашли на а . Један а се стално окретао. 

Пазио је да му ч л не падне на а у. Тако је био ухваћен у к а . 

Препричај причу као да је говори Свети Сава. 

Продужи причу и испричај шта се десило кад је учитељ открио крадљивца. 

Одиграј своју причу са паром из клупе пред одељењем. 


Научи напамет ову песму. 

СЛАВИМО 

Највише волим 

Школску славу. 

Мудраца нашег 

Светога Саву. 

Славимо љубав, 

Знање, човека, 

Славимо, славимо 

Довека. 

Милосава Мијовић 

довека – целога живота, заувек 




23


КАД ЈЕ САВА БИО РАСТКО 

Требало би дуго да бројимо до времена када је то било. 

Замислимо само да су тада све реке биле бистре, а шуме 

горостасне. Цврчци и славуји су сваког дана правили 

концерте. Деца су се китила различком и белом радом, 

а баке са њима загонетале и причале им бајке. Сунце је 

свима даривало ведрину. 

У то време родио се Растко. 

– Нека буде постојан као храст – рекао је тата Стефан. 

– Даћемо му име Растислав – рекла је мама Ана. 

– Можемо ли да му тепамо Растко? – питала су старија браћа Вукан и Стефан. 

Растко је био срећно дете. Волео је да се игра. Често се пењао на високу 

кулу очевога двора. Посматрао је птице и облаке. Дивио се њиховој слободи и 

замишљао да лети са њима. Прича се да се плашио вука, па му је у висинама било 

безбедно. 

– Мама, зашто људи не могу да лете као птице? – упитао је једног дана. 

– Могу, сине – одговорила је мудра Ана – људи са књигом могу да одлете где 

год пожеле. Донела сам ти једну. Хајде да је заједно погледамо. 

Тога дана Растко је заволео књиге. Многе је прочитао, а неке важне и сам је 

написао. 

Ти већ знаш да је једног дана постао монах Сава. Био је слободан као птица, 

постојан као храст и мудар као најмудрија књига. Једног дана постао је светитељ. 

Наш Свети Сава. 

Р. Ж. 

горостасан – огроман; концерт – музичка приредба; постојан – чврст, непоколебљив, истрајан; 

монах – човек који живи у манастиру; светитељ – светац, човек кога је црква после његове 

смрти прогласила светим због његових заслуга за веру; Свети Сава је слава свих школа у Србији 

• Које је име по рођењу добио Свети Сава? 

• Који је био његов надимак? 

• Због чега се пењао на високу кулу очевога двора? 

• Ко му је помогао да заволи књиге? 

24 




ГДЕ СТЕ ИХ ВИДЕЛИ 

И ЧЕМУ СЛУЖЕ? 


Именуј шта видиш на сликама и кажи чему служи. 

Претпостави шта је од приказаног на сликама постојало и кад је Свети Сава живео. 

Смисли необичну причу у којој ће се наћи сви предмети и бића са слика. Пусти машти 

на вољу. Нека у причи главни јунак буде крава. 




25


Стара мудрост каже да срећа пријатеље ствара, а невоља их проверава. 

Како то разумеш? 

ДВА ДРУГА 

Ишла шумом два друга, а пред њих искочи медвед. Један се 

даде у бекство, успуза се уз дрво и сакри, а други остаде на путу. 

Ништа му друго не остаде – баци се на земљу и претвараше се 

да је мртав. 

Медвед приђе и поче да га њуши, а овај престаде да дише. 

Медвед му оњуши лице, помисли да је мртав па оде. 

Кад се медвед удаљио, онај друг сиђе с дрвета и стаде се 

смејати: 

„Дедер, реци ми шта ти је медвед шапутао на ухо?” 

„Рекао ми је да су лоши они људи који у опасности 

напуштају своје другове.” 

Лав Толстој 

(Превео Јован Максимовић) 

даде се у бекство – поче бежати; успуза се – попе се уз дрво 

придржавајући се за стабло ногама и рукама; оњуши – омириса; 

дедер – хајде 


Препознајемо да је овај текст прича. Догађај у овој причи одиграо се у шуми. 

Зато је шума место догађаја. 

Ликови су учесници догађаја у причама. Писац одређује њихов спољашњи изглед и 

поступке. Тада говоримо о њиховим особинама. 

26 





Шта је у тексту посебно привукло твоју пажњу? 

Ко су учесници догађаја (ликови) у овој причи? Где се одиграва радња ове приче? 

Како су се понашали другови кад су се нашли у опасности? 

Кад је опасност прошла, друг који је био на дрвету смејао се свом другу који није успео 

да побегне од медведа. Шта на основу тог понашања можеш да закључиш о њему? 

Какву је поруку добио друг који је мислио само на себе док је опасност трајала? Подвуци 

ту реченицу у тексту. 

Да ли се теби некад десило да те друг/другарица изневери? Испричај како је то било. 


Препричај текст својим речима. 

Размишљај о редоследу догађаја. 

Препричај причу као да је говори медвед. 

Представи догађаје из приче у три слике. 

Изговори брзо три пута: 

ПЕТАР ПЕТРУ ПЛЕТЕ ПЕТЉУ! 

ПЛЕТИ, ПЕТРЕ, ПЕТРУ ПЕТЉУ! 

НА ПОЧЕТКУ ПРИЧЕ У СРЕДИНИ ПРИЧЕ НА КРАЈУ ПРИЧЕ 


К ријатеља ађе, аша е лаг. 




27


У чему ти волиш да будеш први/прва? 

НЕЋЕ УВЕК ДА БУДЕ ПРВИ 

МАМА: Децооо! Дођите! 

СИН: Молим, мама? 

КЋИ: Ево ме, мама! 

МАМА: Ко ће од вас двоје да полиже из чиније фил за торту што сам 

правила? 

СИН: Ја ћу, мама! Ја сам први рекао! 

КЋИ: Увек си ти први! 

СИН: У! Па викни ти прва. Ко је први, тај је победник. 

МАМА: Добро, добро! Не свађајте се! Ко ће да поједе ову половину 

поморанџе што ми је остала од торте? 

СИН: Ја ћу, мама! Ја сам први рекао! 

КЋИ: Опет он! Нећу! Зашто увек он? 

СИН: Одмах кукаш, као да сам ти ја крив што споро вичеш! 

МАМА: Добро, а ко ће да оде у подрум за дрва? (Тишина) Шта је сад? 

(Тишина) Шта је, Милице? (Тишина) Шта је, Владо? 

СИН: Нећу да Милица каже да увек ја први вичем… Ето, пуштам јој нека 

она једном буде прва, нисам ја толико грабљив. 

Александар Поповић 


Текст „Неће увек да буде први” је драмски текст за децу. Написан је по улогама, да би 

глумци могли да га изводе на позорници. 

28 





Како се зову деца у овом драмском тексту? Чије име не знамо? 

Због чега је мама позивала децу да дођу? Ко је био бржи оба пута? 

Када је Влада решио да Милици да предност? Чиме је то правдао? 

Ко у тексту поставља питања? Који знак стоји на крају тих реченица? 

Који знак стоји на крају реченица у којима се Милица и Влада препиру? 

Прочитај те реченице изражајно (као глумац/глумица). 

Шта мислиш о Влади? Које особине има он, а које Милица? 

Шта мислиш, да ли је мама до краја само посматрала, или је нешто предузела? 

Да ли је и Милица на крају добила неку награду? Испричај. 


Погледај мамин списак за јутарњу куповину. 

Прецртај намирницу која није потребна за торту. 


НАВРХ БРДА ВРБА МРДА. 

ЈАЈА 

ШЕЋЕР 

ПАПРИКЕ 

БРАШНО 

ШЛАГ 

Нацртај своју омиљену торту. 

ЧОКОЛАДА 

ПОМОРАНЏЕ 

Да ли ти се некад догодило нешто слично као Милици? Испричај. 

Продужи ову драмску игру тако да на крају буду задовољни и Милица и Влада, 

а и да мама добије дрва из подрума. 




29


Знаш ли шта значи загонетати? 


НАРОДНЕ ЗАГОНЕТКЕ 

(избор) 

Загонетка је игра речима која тражи решење или одгонетку. 

Народне загонетке, као и народне приче и песме, настале су давно. Народ их је усмено 

преносио и тако чувао од заборава. Вук Караџић их је сакупљао и записивао, тако да 

данас можемо да их читамо. 

1. Највише зна, најмање говори. 

2. Друге зове, себе не чује. 

3. Од малог сам прста тања, сваког дана све сам мања. 

4. Ја имам једног брата: увек иде и увек на месту стоји. 

5. Зева, а језика нема. 

6. Паде бисер на село, село бисер покупи. 

30 




7. Беле коке с неба пале, цело село затрпале. 

8. Целог века преде, а пређу му не видиш. 

9. Црно устаде, бело остаде. 

10. Кућица у горици на једној ножици. 

11. Сâм лончић у пољу ври. 

12. Први лије, други пије, трећи расте веселије. 


Прочитао/прочитала си о чему су загонетали наши 

преци. 

Којој загонетки одговара која одгонетка? Упиши број 

испред загонетке у одговарајући кружић на слици. 

Препиши у свеску загонетку која ти се највише свидела. 


ЦРЕП – КУЋИЦА – ПЛАЦ, 

ЋОШАК – ЖУЋА – ПЕЋ 

ЂАЦИ – ЛАЂА – ЧАЂ, 

ЧЕТКА – ПЕЧЕЊЕ – КЉУЧ 

ЏЕМПЕР – ОЏАК – БЕЏ. 

О чему ти желиш да напишеш загонетку? Покушај! 




31

РАЗЛИЧКОВ ПОДСЕТНИК 

А СЛОВО 

АНА РЕЧ 

АНА ЧИТА. 

РЕЧЕНИЦА 

ТЕКСТ 

ЗАГОНЕТКА ЈЕ ИГРА 

РЕЧИМА КОЈА ТРАЖИ 

ОДГОНЕТКУ. 

ПЕСМА ПРИЧА ДРАМСКИ ТЕКСТ 

Реченицама најчешће исказујемо неко обавештење. 

Увек их пишемо великим почетним словом. 

Великим почетним словом пишемо и имена и презимена људи. 

РАЗЛИЧКОВЕ ПИТАЛИЦЕ 

Пиши кратке одговоре писаним словима. 

1. Ппиши е ралн. 

2. Клик е л м мену? 

3. К е аписа ричу „Д руга”? 

4. У есми „а абе лужи”? 

5. Ак е екст „Неће к а уде р”, у лик? 

32 




ИГРА СЕ 

НАСТАВЉА 

Звонце звони, 

Звон се не чује, 

А свима драго 

Шта најављује. 

Григор Витез 


који су песници писали о пролећу; 

зашто није лако бити дете, иако су деца украс света; 

да је један јеж много волео своју кућу и да се звао Јежурка Јежић; 

да ти добар друг много вреди у животу и да није добро бити тврдоглав; 

да је загонетке за децу писао и песник Брана Цветковић; 

да рецитујеш, глумиш и загонеташ и да препознаш басну; 

да разликујеш реченице за обавештења, питања и заповести; 

да читаш распоред часова и попуниш позивницу. 





Шта је украс? 

ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА 

Нема света ни планете 

Где не може стићи дете, 

Јер све дечје стазе воде 

Од игре до слободе. 

Цвеће је украс баште, 

Лептир је украс цвета, 

А деца пуна маште, 

Деца су украс света. 

Лепе песме тихе тајне 

Све љубави важне сјајне, 

Нека плану нек се роде 

Од игре до слободе. 

Цвеће је украс баште, 

Лептир је украс света, 

А деца пуна маште, 

Деца су украс света. 


34 





Песник каже да је цвеће украс баште. Шта је украс цветовима? 

Шта је, по песниковом мишљењу, најлепши украс света? 

У којим строфама читамо о томе? 

Док се игра и машта, дете може да стигне где год пожели. Нађи стихове који говоре 

зашто је то тако. Шта је детету потребно за та путовања? 

Шта је, по твом мишљењу, слобода? 

Зашто је важно да сви живимо у слободи? 


Деца имају обавезу да иду у школу. 

Погледај распоред часова и одговори на питања. 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК 

1. МАТЕМАТИКА 

2. 

3. 

4. 

5. 

СРПСКИ 

ЈЕЗИК 

ФИЗИЧКО 

ВАСПИТАЊЕ 

НАРОДНА 

ТРАДИЦИЈА 

СВЕТ ОКО 

НАС 

ЕНГЛЕСКИ 

ЈЕЗИК 

МАТЕМАТИКА 

СРПСКИ 

ЈЕЗИК 

ВЕРСКА 

НАСТАВА 

СРПСКИ 

ЈЕЗИК 




ЛИКОВНА 

КУЛТУРА 


ЕНГЛЕСКИ 

ЈЕЗИК 

СВЕТ ОКО НАС 

СРПСКИ ЈЕЗИК 

ГРАЂАНСКО 


СРПСКИ ЈЕЗИК 


МУЗИЧКА 

КУЛТУРА 



а) Колико часова ученици овог одељења имају понедељком? 

б) Којим даном ученици имају грађанско васпитање? 

в) Колико пута недељно ученици имају енглески језик? 

г) Колико пута у недељи ученици имају математику првог часа? 

д) Ког је часа по реду петком настава музичке културе? 


На млађима т таје. 




35


Кад чујеш реч другарство, на кога или на шта помислиш? 

ДОБАР ДРУГ ТИ ВРЕДИ ВИШЕ 

Добар друг ти вреди више 

и од сунца и од кише, 

и од шуме и од хлеба – 

добар друг ти увек треба. 

Кад наиђу бриге многе, 

нема лека, осим слоге, 

и у добру и у беди 

другарство ти злата вреди. 

Ако имаш доброг друга, 

невоље ће брзо проћи, 

кад наиђе болест, туга, 

без позива друг ће доћи. 

Друг ће увек наћи речи 

твоје туге да залечи. 

Перо Зубац 

слога – слагање, кад су људи сложни; беда – сиромаштво 


О чему говори ова песма? Када је нарочито важно да имамо доброг друга? 

У чему нам он може помоћи? Шта нам може олакшати? 

Каквим речима се може залечити туга? 

Шта мислиш, шта краси доброг друга? 

36 





Опиши или нацртај у свесци свог 

доброг друга или другарицу. 

Напиши како се зове. 

Изговори следеће речи: 

ШОЉА – КРУШКА – БРОШ, ЖАБА – РУЖА – ПУЖ, 

ХРАНА – ЈАХАЧ – ПРАХ, РИБА – КОРОВ – ЖИР, 

ЈЕЖ – ГРАЈА – ЗМАЈ, ЈЕКА – ЛЕЈА – МАЈ. 


ТРИ ДРУГА 

Вид је изгубио ужину. На одмору су сви јели, само је он стајао по страни. 

– Зашто не једеш? – упита га Живко. 

– Изгубио сам ужину. 

– То није добро – рече Живко и загризе велики комад белога хлеба. – До ручка је још 

далеко. 

– А где си изгубио ужину? – упита Миша. 

– Не знам – тихо одговори Вид и окрену се. 

– Можда си је носио у џепу. Треба да је носиш у торби – рече Миша. 

Јанко није ништа рекао. Он приђе Виду, преломи свој комад хлеба на два дела и један 

пружи Виду. 

Валентина Осејева 

(Превео Виктор Цвитан) 

• Колико ликова сусрећемо у овом тексту? Како се зову? 

• Зашто је Вид стајао по страни док су друга деца ужинала? 

• Ко је помогао Виду? 

• Шта мислиш о понашању дечака Живка и дечака Мише? 

• Како се осећао Вид док је слушао њихове савете? 

• Шта мислиш, због чега је Јанко поделио своју ужину са Видом? 

• Имаш ли ти неко слично искуство као дечак Вид? Испричај га. 




37


За кога се каже да је тврдоглав? 

ДВА ЈАРЦА 

Преко дубоког потока наместили људи 

брвно. Срела се на брвну два јарца. 

– Склони се! – викну један. 

– Склони се ти, ја нећу! – рече други. 

– Е, да видимо ко ће да се склони! – 

рече први и сави рогове спреман за битку. 

И други се исто тако нарогуши. 

Грунуше роговима један на другога и 

оба падоше у воду. 

Доситеј Обрадовић 

брвно – дебло дрвета коме су исечене гране (у причи служи као мост); нарогуши се – наљути се; 

грунуше – снажно ударише 

ДВЕ КОЗЕ 

Среле се две козе на узаној стази. Изнад стазе 

беше стена усправна као зид. Испод њих дубока 

провалија. 

Замислише се козе: шта сад да раде? Нису се 

могле окренути да би се вратиле одакле су кренуле. 

Зато једна коза леже и опружи се по земљи, а друга 

пажљиво пређе преко ње. 

Тако обе одоше живе и здраве својим путем. 

Доситеј Обрадовић 

узана – уска; провалија – велико удубљење; понор 

38 





Кратка прича у којој се говори о животињама, а притом се мисли на људе, зове се басна. 

Басне нас уче да будемо бољи људи. 

Неким реченицама у тексту исказана су питања, а некима позив и заповести. 

На крају питања стоји знак ? (упитник), а на крају заповести знак ! (узвичник). 


Ко су ликови у првој, а ко у другој басни? Где су се срели јарчеви, а где козе? Можемо ли 

одредити време ових догађаја? 

Због чега можемо рећи да су се нашли пред сличним проблемом? Шта мислиш, да ли је 

лакше прећи преко брвна изнад дубоке воде, или уском стазом укопаном у стени изнад 

провалије? 

Какво решење су применили јарчеви, а какво козе? 

Каквим реченицама се јарчеви обраћају један другом? Прочитај их. 

За кога можемо рећи да је мудрије поступио? 

Које особине имају козе, а које јарчеви? Имају ли они и сличних особина? 


Допуни табелу њиховим именима: овца, ован, 

јаре, коза. 

ЖЕНКА МУЖЈАК МЛАДУНЧЕ 

јарац 

јагње 


БРСТИ БРШЉАН БРДСКА КОЗА, 

ЈАРАЦ ЈАРЕ ЈАРКОМ ВОЗА. 

Препричај басну „Две козе” као случајни пролазник који је видео како су козе паметно 

решиле проблем. 

Смисли наставак басне „Два јарца” и одиграј га са паром из клупе. 

Испричај догађај у ком је неки проблем решен договором. 

Направите малу луткарску сцену од кутије за ципеле. Ликове коза и јарчева нацртајте, 

исеците и залепите на штапиће. Изведите малу луткарску игру у одељењу. 


Ге ма ле, ма амети. 




39


Шта знаш о јежу? 

СЛАВНИ ЛОВАЦ 

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА 

(одломци) 

По шуми, 

широм, 

без стазе, 

пута, 

Јежурка Јежић 

поваздан лута. 

Ловом се бави, 

често га виде 

с триста копаља 

на јуриш иде. 

Јастреб га штује, 

вук му се склања, 

змија га шарка 

по сву ноћ сања. 

Пред њим, 

дан хода, 

шири се страва, 

његовим трагом 

путује слава. 

И вук, 

и медо, 

па чак и – овца, 

познају јежа, 

славнога ловца. 

поваздан – по цео дан; oбноћ – ноћу, преко ноћи; oбдан – дању, преко дана; настало од речи 

обданица (светли део дана); jастреб – птица грабљивица, оштрог кљуна и дужег репа; лови 

живину, мање птице и ситније животиње; штује – поштује; змија шарка – змија отровница са 

тамном цикцак линијом дуж тела; јеж може да је савлада захваљујући бодљама 

40 




ЛИЈИНО ПИСМО 

Једнога дана, 

видели нисмо, 

Јежић је, 

кажу, 

добио писмо. 

Медено писмо, 

причао меца, 

стигло у торби 

поштара зеца. 

Адреса кратка; 

Слова кô јаја: 

„За друга 

ЈЕЖА 

На крају гаја.” 

У писму пише: 

„Јежурка, 

брате, 

сањам те често 

и мислим на те. 

Ево ти пишем 

из камењара 

гускиним пером. 

Дивно ли шара! 

Дођи на ручак 

у моју логу, 

пожури само, 

не жали ногу. 

Са пуним лонцем 

и масним брком 

чекаћу на те, 

пожури трком. 

Нежно те грли 

медена лица 

и поздрав шаље 

лисица 

Мица.” 

Јеж се весели: 

– На гозбу, 

вели, 

ту шале нема 

хајд да се спрема. 


лукаво шкиљи, 

прегледа бодље 

и сваку шиљи: 

– Ако би успут 

дошло до боја, 

нек буде спремна 

одбрана моја. 

Бранко Ћопић 

лога – јазбина, место где се легу дивље животиње; 

не жали ногу – овде значи: дођи брзо, не мисли на умор; 

шкиљи – гледа полузатворених очију; обично кад се о 

нечему важном размишља 




41


О коме се говори у овој песми? Зашто песник Јежурку назива славним ловцем? 

Које животиње га поштују? Ко му је једног дана донео писмо? Од кога су то сазнали 

становници шуме? Ко је Јежурки писао? Шта из тог писма сазнајеш? 

Шта, по твом мишљењу, значи да је јеж добио „медено писмо” од лисице? Може ли се то 

писмо назвати позивницом? Објасни зашто. 

Зашто је Јежурка пре пута добро прегледао своје бодље? О чему он озбиљно размишља? 

Пронађи део песме који о томе говори. 

Наставак песме пронаћи ћеш на крају читанке на страни 101. 


Препричај догађај из песме користећи следеће речи: шумица, јежић, писамце, 

торбица, зечић, медица, лисичица (речи које значе умањено). 

Какво расположење је побудила у теби ова „умањена” прича? 

ПОЗИВНИЦА ЗА СВЕЧАНИ РУЧАК 

ЗА: 

ОД: 

ВРЕМЕ: 

МЕСТО: 

анас 

РАДУЈЕМ СЕ ТВОМ ДОЛАСКУ! 


ЛЕСТВЕ – ШКОЛА – БОКАЛ, 

ЉИЉАН – ШОЉА – ПАСУЉ. 

Попуни празна места у позивници као да је шаље лисица Мица. 

Направи једну позивницу поводом свог рођендана. Коме ћеш је послати? 

42 




Речи писмо и писати припадају истој породици речи. Направи нове речи као што је 

показано. 

 

 

а 

ре 

исати 

исати 

Сваку нову реч употреби у реченици и запиши је. На пример: 

Данас м исали Јежурку. 


Ма ућица, ма лица. 




43


Сети се и брзо кажи пет ствари које раде деца, а не раде одрасли. 

НИЈЕ ЛАКО БИТИ ДЕТЕ 

(одломак) 

Често једеш, тврдо спаваш, 

Много јурцаш, правиш штете… 

Кад те грде, одобраваш – 

Није лако бити дете. 

„Лепо жваћи!”, „Пери руке!”, 

„Бежи даље од тог Срете!”, 

„С тобом стално неке муке!” – 


На дрвеће сво се пењеш, 

Тајно волиш Оље, Цвете… 

Под теретом торбе стењеш – 


Чим спазе да ниси мали, 

Зрелошћу ти неком прете, 

Живот јесте згодан, али – 


Драгомир Ђорђевић 

терет – тежина 

44 





Како замишљаш дете из ове песме? По чему знаш да је то дете дечак? 

На шта га одрасли често подсећају? 

Наведи све разлоге из песме због којих није лако бити дете. 

Шта ти мислиш о детињству? 


Допуни следеће реченице: 

Кад је дете гладно, треба да . 

Кад је дете жедно, треба да . 

Кад је детету хладно, треба да се . 

Кад је дете поспано, треба да . 


СВАКА СВРАКА СКАКА НА ДВА КРАКА. 

Напиши у свесци тврдњу о томе зашто је лепо бити дете. 

Смисли реченицу од пет речи у којој ће свака реч почињати на слово Д. 


О ЧЕМУ ЈЕ РАЗМИШЉАО МИША 

Миша поломи точак на тротинету и рече: 

– Мама, точак се сам поломио. 

Скинуо Миша нову кошуљу и рекао: 

– Мама, кошуља се сама поцепала. 

Изгубио Миша ципелу у врту и рече: 

– Мама, ципела се сама изгубила. 

– Како ли су сви они непослушни – рече мама. – Треба их казнити. Кад су знали 

сами да се поломе, поцепају и изгубе, треба их научити и да се сами поправе, 

закрпе и нађу. А нас двоје ћемо седети и чекати док они то не ураде. 

Седне Миша без кошуље и ципеле и дубоко се замисли. А имао је и о чему да 

мисли. 

• Због чега се Миша дубоко замислио? 

Евгеније Пермјак 

(Превео Виктор Цвитан) 




45


Знаш ли зашто неке цветове називамо весницима пролећа? 

ПРОЛЕЋЕ 

Опет креће 

пролеће 

с песмом кроз мој крај. 

Дође ласта, дође рода, 

зажубори бистра вода 

и полете змај. 

Топли дани 

сунчани 

изменили свет. 

И, гле, свуда наоколо, 

где је било грање голо, 

осуо се цвет. 

Вредне пчеле 

почеле 

да скупљају мед. 

Снега нема, зима није, 

бацили смо бунду, скије – 

лоптин сад је ред! 

Воја Царић 

зажубори – поче жуборити (жубор – звук који прави вода кад тече); осуо се цвет – прекрило се 

цвећем 


Рецитовање је слично глуми, али није исто. Кад рецитујеш, треба да избегаваш кретање 

и гестикулацију (покрете руку, ногу, главе). Мисао и расположење у песми дочараћеш 

само гласом и изразом лица. 

46 





Како почиње ова песма? Ко све најављује да почиње пролеће? 

Које слике издвајаш/замишљаш док читаш песму? 

Коју слику видиш у првој строфи? Који звук се помиње? 

Ко је заслужан за прве цветове на гранама дрвећа? 

Ко вредно сакупља мед из цветића? Који звук „чујеш”? 

Каква промена се десила у дечјем животу? 

Какво је расположење у песми? 

Како се осећаш док слушаш/читаш ове стихове? 

Зашто песник каже да пролеће опет креће с песмом? 

Да је ово твоја песма, шта би у њој било другачије? 


Прочитај изражајно песму. Дочарај гласом радост због доласка пролећа. 

Пред тобом су слике весника пролећа. Заокружи цвет коме ту није место. 

ВИСИБАБА ЉУБИЧИЦА ЈАГОРЧЕВИНА СУНЦОКРЕТ НАРЦИС 

Замисли да пролеће може да те разуме и постави му три необична питања. 

Нацртај у свесци необичног змаја. Да он може да те понесе на путовање, где би 

пожелео/пожелела да отпутујеш? Испричај или нацртај. 

ХА-ХА 

Јца: Шта е алази а рају рлећа? 

Перица: Сл ! 




47


П 


Н = Њ 

ПРОЛЕТЊА ЗОРА 

Р А 

З 

На истоку плавом рујна зора руди; 

Дижите се, децо, дижите се, људи. 

Устале су пчеле, подигло се цвеће, 

Са далеких гора поветарац леће; 

У мирису цвећа, у бисерној роси 

Он вам свако здравље и весеље носи. 

По пољима травним разлеже се јека, 

Одјекује небо и гора далека. 

И кроз тихе равни поточић кривуда, 

А песме и свирке разлежу се свуда... 

Од здравља и среће надимљу се груди, 

Устаните, децо, рујна зора руди! 

Војислав Илић 

рујна – румена, црвенкаста; леће – лети, силази са гора; травним – травнатим; 

разлеже се – простире се, шири се; равни – овде значи: равнице; јека – одјек; 

надимљу се – шире се од радости 

48 





Шта је зора? Где се зора најпре јавља? 

Какву поруку песник шаље деци и људима у првој строфи? 

Ко је још устао? Одакле долази поветарац у пролетњој зори? 

Шта он доноси? Какви се звукови шире у равници? 

Какво расположење доноси људима пролетња зора? 

Колико слика можемо издвојити у овој песми? Која се теби највише допада? Зашто? 

Зашто писац позива децу и одрасле да рано устају у пролеће? 


Опиши пролетње јутро у својој улици. 


БАШТА СА ЧЕТИРИ ДРВЕТА 

Година је башта са четири велика дрвета. То су годишња доба: пролеће, лето, 

јесен и зима. 

Свако дрво има по три крошње – то су месеци. У свакој крошњи живе по 

четири птице певачице – то су недеље; и зри по тридесет златних плодова, а то су 

– дани. 

Ваља се бар једном годишње попети на свако дрво, просањати по један мали 

сан у свакој крошњи, послушати песму оне четири птице и убрати бар по један од 

тридесетак златних плодова. 

Добрица Ерић 

• Нацртај ову необичну башту. Прочитај пажљиво текст и подсети се како она тачно 

изгледа. 




49


Јеси ли некад био/била у позоришту? Која представа се давала? 

ТУЖИБАБА 

ТУЖИБАБА: Молим, учитељице, он ми је узео гуму! 

УЧИТЕЉИЦА: Добро, добро, вратиће ти је... Седи. 

ДЕЧАК (исмева тужибабу шапатом): 

Молим учитељице, молим учитељице... 

ТУЖИБАБА: Молим, учитељице, он ме исмева... 

УЧИТЕЉИЦА: Немој, Поповићу, да га исмеваш... 

ТУЖИБАБА (кези се): Ееее! 

ДЕЧАК: Тужибабо! 

ТУЖИБАБА: Молим, учитељице, он ми каже да сам ја 

тужибаба! 

УЧИТЕЉИЦА: Ниси ти тужибаба, седи само... 

ТУЖИБАБА (обраћа се дечаку): Е, ето видиш да нисам! 

ДЕЧАК: Ниси ти тужибаба, ти си т у ж и д е д а! 

ТУЖИБАБА: Молим, учитељице, он ми каже да сам 

ја тужидеда! 

УЧИТЕЉИЦА: Није могуће! Поповићу, Поповићу, 

буди миран! 

ТУЖИБАБА: Ееее... Учитељица ти је рекла да 

будеш миран! 

ДЕЧАК: Ниси ти ни тужибаба, ни тужидеда – ти си н и ш т а! 

ТУЖИБАБА: Молим, учитељице, он ми каже да сам ја ништа! 

УЧИТЕЉИЦА: А шта ти њему кажеш? 

ТУЖИБАБА: И он је ништа! 

УЧИТЕЉИЦА: Е, па у реду... Седите сада и будите мирни! 

ТУЖИБАБА: (седа на своје место и радознало гледа шта ће 

дечак да учини; дечак не реагује, што тужибабу нервира; 

одједном скочи) Молим, учитељице, он ме гледа! 

УЧИТЕЉИЦА: Шта кажеш? 

ТУЖИБАБА (плачно): Молим, он ме стално овако гледа! 

(окреће се према дечаку и кези се) Беее! 

Душан Радовић 

50 





Ко су ликови (лица) у овом драмском тексту? 

За кога се каже да је тужибаба? Због чега се тужибаба први пут обраћа учитељици? 

Шта му касније смета? 

Како би се ти осећао/осећала да си на месту дечака Поповића? 

Шта би још урадио/урадила да си на месту учитељице? Објасни. 

Када се деца тужакају? 

Када се ипак треба пожалити учитељици на нечије понашање? 


Испитај дечака Поповића због чега исмева свог друга опонашајући његово обраћање 

учитељици. Постави му најмање три питања. 

Изведите текст пред одељењем. 

Представи сликом део текста ком си се насмејао/насмејала. 

ХА-ХА 

Учитељица: Шта е ти, ма ме? 

Перица: Ништа! 




51


Постави духовито питање ако знаш да је одговор ДЕТЕ. 

ЗАГОНЕТКЕ БРАНЕ ЦВЕТКОВИЋА 


(избор) 

Загонетке имају сви народи света. Оне покрећу нашу машту, разиграност и ум. Прве 

загонетке настале су веома давно. Зовемо их народне загонетке јер не знамо тачно ко 

их је смислио. Многе загонетке написали су познати писци. Заједничко за све њих јесте 

да не могу саме. У њима су писац и читалац увек заједно. Први загонета, а други погађа – 

одгонета. Брана Цветковић је своје загонетке писао у доба ваших прабака, а као да је 

мислио на вас… 


Најпре покушај самостално да одгонетнеш дате загонетке, а ако не успеш, погледај у 

решења на следећој страни. Решење упиши или уцртај у празно поље поред загонетке. 

Од те врсте жита 

Црни хлеб се пече, 

Кад се остраг чита, 

Може да опече. 

остраг – кад се 

чита здесна улево 

Свако ко је мудра глава 

Зна за моју моћ – 

Да се са мном дан свршава, 

А почиње ноћ. 

Није тешко – ко погоди: 

Од млека се производи, 

А кад читаш наопачке, 

Биће зверка, врста мачке. 

52 




Са Х свима годи 

Када сунце жеже; 

Са Г свима шкоди, 

Од тог ништа теже. 

жеже – пржи, 

снажно греје 

Ја све речи увек знам, 

Ти их не знаш, није срам, 

Ал’ реч коју не знаш сам 

Ја ћу радо да ти дам. 

Двапут по две ноге бројим, 

А не идем, него стојим. 

Али ко год одмор тражи, 

Тај се у мом крилу снажи. 

По ваздуху бежи, 

А на земљи лежи, 

На гранама стоји, 

У руци се зноји, 

Топи се на пећи… 

Шта је? Знаш ли рећи? 

Сјајнија сам од сребра и злата, 

Много бржа од ветра и звука, 

Свуд се створим у секунди сата! 

Затворите прозоре и врата, 

Ја ћу ући без икаквих мука. 

РЕШЕЊА: 

раж – жар; слово н; сир – рис; хлад – глад; 

речник; столица; снег; светлост. 




53


ПРИЧА У КОЈОЈ СУ 

ЛИКОВИ ЖИВОТИЊЕ СА 

ОСОБИНАМА ЉУДИ 

ЦЕЛИНА У ПЕСМИ 

СТРОФА 

БАСНА 

ПОУКА 

РЕД У ПЕСМИ 

СТИХ 

Р Е Ч Е Н И Ц А 

КАО ОБАВЕШТЕЊЕ КАО ПИТАЊЕ КАО ЗАПОВЕСТ 

( . ) 

Јеж има кућу. 

(?) 

Куда журиш, Јежурка? 

(!) 

Пожури, лијо! 


Одговоре пиши штампаним словима. 

1. Напиши назив басне која нас учи да није добро бити тврдоглав. 

2. Ко су најчешће ликови у баснама? 

3. Доврши строфу: „Цвеће је украс баште, лептир је украс цвета...” 

4. Ко је написао песму „Добар друг ти вреди више”? 

5. Како се зове јеж ког лисица Мица позива у госте? 

54 




Крену лагано 

Па дугу потраже 

Намигну Сунцу 

Па се оснаже. 

На трен застану 

Небо ишарају 

Поделе осмех 

Маштају и стварају. 

Р. Ж. 

КАКО РАСТУ 

ДЕЦА 


шта значи бити хвалисав; 

на кога могу да личе мрави; 

каква је сличност између ветра и човека сејача; 

како се игра један Јоца; 

да и сликама можемо много да кажемо; 

да је загонетке за децу писао и Григор Витез; 

да изражајно казујеш текст, глумиш и загонеташ; 

да направиш списак ученика по азбучном реду. 





Чиме је добро да се похвалимо, а чиме није? 


ХВАЛИСАВИ ЗЕЧЕВИ 

Хвалили се зечићи 

у зеленој травици. 

Један рекô: 

– Тако ми 

не отпала рука, 

не бојим се вука. 

Други рекô: 

– Мајка 

да ме жива 

не гледа, 

не бојим се медведа. 

Трећи рекô: 

– Тако ми 

купусова струка, 

не бојим се лисице, 

копца ни баука. 

Утом нешто шушнуло 

негде испод грана, 

разбегли се зечеви 

на стотину страна. 

Десанка Максимовић 

струк – стабљика (купуса); кобац – птица грабљивица; баук – измишљено зло биће које улива 

страх; разбегли се – побегли 

Уочаваш да сваки текст има наслов. Испод текста се налази неко име. То је име писца 

који је тај текст написао. Списак текстова и њихових писаца налази се на почетку твоје 

Читанке у Садржају. 

56 





Колико се зечева помиње у песми? Где су се срели једног дана? 

О чему су разговарали, чиме су се хвалили? 

Прочитај у песми како се заклињу. 

Када сазнајемо истину о њиховој храбрости? 

Како би ова песма могла још да се зове? 

Шта је све могло да шушне кад су се зечеви разбежали? 

Зашто песникиња каже на крају да су се зечеви разбежали на стотину страна? Како 

бисмо то још могли рећи? Ко још воли у игри да се надмеће и хвали, на кога нас 

подсећају зечићи? 


Потражи у садржају Читанке још текстова које је написала Десанка Максимовић. 

Опиши зеца. Нека твој опис верно прикаже како он изгледа. 

Замисли да се у друштву ових зечића нашао још један зец који је био скроман. 

Испричај чиме би се он похвалио. 

Претворите ову песму у кратки текст за приказивање на позорници. Поделите улоге, 

проширите садржај текста, а можете да га продужите приказујући поновни сусрет 

зечића. 

ХА-ХА 

Зка акрије ладу сп елке апише: „О ије лада!“ 

Следећег ана ати е елке ађе ам апир а ме ише: 

„Јеж е ије зе!“ 




57


Реши загонетку: Црно уже по земљи пуже. 

МРАВИ 

Иду, иду мрави 

по зеленој трави. 

Први иду ђаци, 

ђаци весељаци. 

Други иду тате, 

а чике их прате. 

Трећи су редари, 

да се ред не квари. 

А на крају деда, 

иде изван реда. 


КИТОВА БЕБА 

Мајка чеду тепа: 

„Слатки, мали сине”, 

а он има девет 

метара дужине. 

Још му она тепа: 

„Бебо моја мила”, 

а та беба има 

две хиљаде кила. 


чедо – дете 


На кога те подсећају ови мрави? Којим редом иду? 

Шта мислиш, зашто деда иде изван реда? Која је његова улога? 

Постави деди питање у вези са његовим понашањем. 

Прочитај песму „Китова беба” и запази шта је у њој необично. 


Ове песме можеш изговарати као бројалице. Покушај. Разбрајај се са паром из клупе. 

Прочитај сада песму „Мрави” тако што ћеш реч иду заменити речју стоје, затим речју 

трче у свим строфама. Како ти сада звучи песма? 

58 




ЕКОЛОШКА АЗБУКА 

ԡише 

, 

, 

Добрица Ерић 


Азбука је ред слова у ћирилици. Азбучни редослед се често користи кад се праве 

спискови. Ево примера за списак улица: Авалска, Београдска, Вишњичка, Горанска, 

Дурмиторска, Ђердапска… 

Називи улица пишу се великим почетним словом. 


Сложи имена својих другова и другарица по азбучном реду и запиши их у свеску. 




59



’ АР 

ВЕТАР СЕЈАЧ 

Ветар дува као луд, 

а Неда се смеје. 

Мама каже: он сад свуд 

путем цвеће сеје. 

Дограбио семење 

са ливаде зелене 

и носи по зраку. 

Распукао балончић 

жутоме маслачку. 

Булкама је отео 

ситно црно семе. 

Сеје, сеје – ливаде 

да буду шарене. 


Ветар дува као луд, 

а Неда се смеје. 

– Нека му је срећан пут 

када цвеће веје. 

Мира Алечковић 

сејач – онај који полаже семе неке биљке у земљу, сеје; дограбио – дохватио, узео; зрак – ваздух; 

булка – цвет црвене боје, расте у пољу; мак; веје – разноси, развејава 

Девојчица из песме зове се Неда. Не знамо тачно где она живи, можда у Београду, 

Краљеву, Ужицу, Сомбору или Бечеју. Као што видиш, и имена насеља пишу се великим 

почетним словом. 

60 





Кога у песми увесељава дување ветра? Ко објашњава Неди шта ветар ради? Шта мама 

каже за ветар? Чије семе ветар расејава? 

Зашто се Неда смеје док ветар дува? Када кажемо да ветар дува као луд? Хајде да 

опонашамо звук таквог ветра! 

Шта мислиш о наслову песме „Ветар сејач”? Како би такав ветар изгледао да је жив? 


Кад кажемо сејач, обично мислимо на човека који нешто сеје, на пример пшеницу или 

кукуруз. 

Допуни следеће реченице: 

Човек који весла је . 

Човек који навија је . 

Човек који плива је . 

Човек који вози је . 

Човек који игра је . 

Испричај како изгледа твоје школско двориште кад дуне јак ветар. 

Смисли једну питалицу чије ће решење бити ВЕТАР. 

ХА-ХА 

Јца: Как е л а иђе а рта? 

Перица: Сачекаће есен тар е а а кине. 




61


Испричај која је твоја омиљена игра. 

ЈОЦА ВОЗИ ТРОЛЕЈБУС 

Код куће Јоца често вози тролејбус. Он прво јави мами: 

– Мама, ја ћу данас да возим тролејбус и да знаш да више нисам 

код куће. 

Онда Јоца пође укруг око стола. Мама заборави да Јоца није код 

куће, па викне: 

– Јоцо, донеси мами мало дрва! 

Јоца, наравно, не може да послуша маму, јер није код куће. Онда се 

мама опет заборави и викне: 

– Јоцо готове су палачинке! 

А Јоца баш некако у то време пролази тролејбусом поред своје 

куће и чује маму, па саопшти путницима: 

– Кола су у квару. Правац гаража. 

Онда дотрчи до маме и каже: 

– За оправку тролејбуса три палачинке. 

Драган Лукић 

62 





Ко је главни лик у овом тексту? 

Коме се Јоца редовно јавља кад креће да вози тролејбус? Где се одвија та вожња? 

Може ли Јоца, док вози тролејбус, да послуша маму? Како он правда тај свој поступак? 

Због чега изненада доноси одлуку да прекине вожњу? 

Како се Јоца правда пред замишљеним путницима? Шта тражи од маме? 

Какво расположење у теби буди ова прича? Како замишљаш Јоцу? 

Шта мислиш o Јоциној мами? 

Kако, по твом мишљењу, изгледа Јоцин тролејбус? 


Седи на своју столицу и, ако знаш, покажи како се вози прави тролејбус. 

Сад покажи како замишљаш возача Јоцу на делу. 

Прочитај још једном у себи текст и размисли о редоследу догађаја. 

Препричај укратко текст својим речима. 

Нацртај у свесци Јоцу и испиши његове особине. 

Замисли да си ти Јоцина мама. Како би испричао/испричала причу о Јоци? 

ЈОЦИНА КАРТА ЗА ВОЖЊУ 

МЕСТО ПОЛАСКА: ЈОЦИНА СОБА 

ВРЕМЕ ПОЛАСКА: УВЕК КАДА МАМИ ТРЕБА ПОМОЋ 

БРОЈ СЕДИШТА: 2 

ЦЕНА: ТРИ ПАЛАЧИНКЕ 

(Важи један дан) 

Шта је необично на Јоциној карти? Знаш ли како изгледа права возна карта? 

ХА-ХА 

Мама: Ј, еси ли и ируп? 

Ја: Јесам, мама! 

Мама: Пуну упену ашику? 

Ја: Кашику исам аша, а ам зе љушку! 




63

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ? 

Један Мирко кад год прелази улицу 

– трчи. 

Никад не гледа ни лево ни десно! 

Једна Весна не говори мами истину: 

пре и после ручка отрчи у купатило 

– али никад не опере руке. 

Једна мама Мира ухватила је свога 

сина Мишу како, док са друговима 

игра жмурке, користи њен 

гардеробни ормар. 

Један тата Боле више воли да пише 

домаће задатке своме сину Милану 

него да му објашњава и показује. 


Објасни какве могу бити последице Мирковог, Весниног, Мишиног, тата Болетовог и 

Милановог понашања. 

Запиши неколико необичних или смешних вести у своју свеску. 

Не заборави да вест на најкраћи начин, јасно и целовито, треба да одговори на питања 

ШТА, КО, ГДЕ, КАКО, КАДА и ЗАШТО. 

64 




ПРИЈАТЕЉИ 


Пажљиво посматрај ову причу у сликама и испричај шта се све догодило. 

Закључи зашто су дечак и његов пас прави пријатељи. 




65

ЗАГОНЕТКЕ ГРИГОРА ВИТЕЗА 

(избор) 

ЧУДЕСНА ПТИЦА 

Има велика дивна птица 

Коју никад видели нисмо, 

Али чим чујемо песме њене, 

Увек нас превари и понесе 

У пределе још невиђене, 

Где све може да се збива, 

Где мртва ствар бива жива, 

Где морем и небом једнако се шећеш, 

Где себе сама препознати нећеш. 

ПТИЧЕ 

Шта се догодило? 

У срцу ти се птиче 

Гугутаво 

Цвркутаво 

Родило. 

Ни у срцу 

Ни у грлу 

Не може издржати – 

Мора излепршати. 

ЗЛАТНА КОШНИЦА 

Лете златне пчелице 

Из злаћане кошнице; 

Кад летење престане, 

И кошнице нестане. 

(ватра) 

(смех) (сан) 

НЕСРЕТНИЦА 

ЦВРКУЋИЦА 

Сви што је воле 

Сви је туку. 

Бију је ногом 

И бацају из руку. 

(лопта) 

У кући 

Кућица 

У кућици 

Цвркућица. 

(птица у кавезу) 

66 




ТРИ ДЕДЕ 

ДЕДА СА ЖУТИМ 

ШЕШИРОМ 

У пољу деда 

У сунце гледа, 

Зелен му скут, 

Шешир му жут. 

(сунцокрет) 

скут – доњи део мушког капута или 

огртача 

ДЕДА СА 

ЦРВЕНОМ БРАДОМ 

Свако га знаде: 

Црвене је браде, 

А зуба жута, 

На себи носи 

Девет капута. 

(кукуруз) 

ДЕДА СА ЦРВЕНИМ 

ФЕСОМ 

У житу би могао 

Да се скрије 

Да му феса 

Црвенога није. 

(мак) 

фес – капа без обода, обично црвене боје 


Која загонетка ти се највише свидела? Зашто? 

Упореди Витезове загонетке са народним загонеткама. Шта примећујеш? 




67


ПИСАЦ 

НАСЛОВ 

ПРИЧА 

ДОГАЂАЈ 

ЛИКОВИ 

УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА 

Иван Симић Ика Савска улица 10 Београд 

ИМЕ, ПРЕЗИМЕ, 

НАДИМАК 

НАЗИВ 

УЛИЦЕ 

НАЗИВ 

НАСЕЉА 


1. Где се догађа радња приче „Јоца вози тролејбус”? 

2. Напиши назив загонетке Григора Витеза која ти се посебно допала. 

3. Допуни овај списак именима на одговарајуће слово: 

Ана, Бранка, Гога, Ђурђа 

4. Напиши назив улице у којој се налази твоја школа. 

5. Напиши назив насеља у ком живиш. 

68 




РАЗНОБОЈНЕ 

ПРИЧЕ 

Небо. 

Сунце. 

Дете. 

Цвет. 

Игра. 

Поље. 

Сунцокрет. 

Р. Ж. 


какву гозбу уме да приреди мај; 

како се може направити цртанка; 

шта значи помоћи неком у невољи; 

да није добро кад се неко много хвали; 

како учитељ једног Мише поучава своје ђаке; 

да је загонетке за децу писала и Десанка Максимовић; 

да изражајно казујеш текст, глумиш и загонеташ; 

да је важно да идеш у школу и да научиш да читаш. 





Ко је твој омиљени гост? Где ти волиш да будеш гост? 

У ГОСТИМА 

Позвао је мај 

све бубе на чај, 

од осе до пчеле, 

да се провеселе, 

тихе бубамаре, 

лептире, бумбаре, 

и ливадске попце, 

и рударе ровце. 

Спремио је мај 

судове за чај, 

изнео у поље 

разнобојне шоље, 

позлаћене купе, 

чутурице скупе, 

и румене зделе, 

и крчаге беле. 

Сипао је мај 

сваком мед у чај 

у црвене лале, 

у звончиће мале, 

у хајдучку траву, 

перунику плаву, 

у жуте љутиће, 

да заслади пиће. 

Попио је свак, 

и лептирић лак, 

чаја пола литре, 

засвирале цитре, 

зачула се труба 

свирачица буба, 

из оближњег жбуна 

запевала жуна. 


попац – врста инсекта, тамне боје, храни се младим биљкама у повртњаку; ровац – крупнији 

инсект који живи под земљом, храни се корењем младих биљака; суд (за чај) – посуда; купа – 

чаша; чутурица – метални суд за воду у облику пљоснате флаше; здела – чинија; крчаг – бокал; 

цитра – музички инструмент правоугаоног облика са великим бројем жица; жуна – крупна птица 

из породице детлића; има црно тело и црвено теме 

70 





Ко је у овој песми позван у госте на чај? 

Зашто је позив упутио баш месец мај? 

Какве су то разнобојне шоље, позлаћене купе, румене зделе и бели крчази у пољу? 

Како је мај успео да у те шоље наспе мед за чај? 

Чија је лепота опевана овом песмом? Које се боје пролећа помињу у песми? 

Који звуци се чују? 


Подвуци имена свих бубица које је мај позвао на чај. 

Препиши их у свеску у умањеном значењу, на пример: бубе – бубице, осе – осице… 

Посматрај лептира на слици. Наведи боје његовог тела. 

Опиши сад детаљно овог лепотана и наведи: 

где је слетео; 

какав му је облик тела; 

каква је величина главе и шта се види на њој; 

каква су крила и колика су у односу на тело; 

где ће да одлети кад се напије меда из овог цвета. 




71


Шта најчешће црташ у слободно време? 

ЦРТАНКА 

Дај ми две-три чисте 

хартије ал’ исте 

и једну оловку 

да нацртам пловку. 

Дај ми жуту боју 

да обојим проју 

па ћу њоме затим 

Сунце да позлатим. 

И плава ми треба 

за комадић неба 

она ће да дода 

воду ради брода. 

Дај ми после плаве 

зелену због траве 

и због скоро триста 

на дрвету листа. 

Сад црвeну нову 

због црепа на крову 

и због једног лица 

и због лубеница. 

Дај ми боју белу 

због цвета за пчелу 

а и после њега 

због две грудве снега. 

Дај ми боју црну 

да нацртам срну 

да обојим мачку 

да ударим тачку. 

Стеван Раичковић 

хартија – папир; пловка – патка; проја – хлеб од кукурузног брашна; цреп – врста покривача за 

кровове кућа 

72 





Шта је цртанка? Шта песнику треба да направи своју цртанку? 

Које боје планира да користи? 

Шта све жели да нацрта? 

Колико је редова у овој песми? У колико су целина (строфа) распоређени? 

Каже се да песници сликају речима. Како то разумеш? 

Шта мислиш о избору боја и слика у овој песми? 

Која ти се највише допада? 

Шта значи „ударити тачку на нешто”? 

Објасни својим речима шта је слобода. 


Нацртај у свесци слику која би се прва нашла у твојој цртанки. 

Песник је уместо речи патка користио реч пловка, а уместо речи папир – хартија. 

То су речи које имају различит облик, а исто или слично значење. 

Напиши у свесци реч сличног значења за следеће речи: 

ОТАЦ, НАСЕЉЕ, СТАЗА, УЧЕНИК, ЗГРАДА. 


СЛИКАР 

За ту твоју лепу смишљеност ја морам 

свуда да те хвалим – 

друкчије 

не могу: 

јер нацртао си ме како јашем коња, 

али коња, 

друже, 

са дванаест ногу! 

Штавише, и мој си шешир нацртао, 

то може да види 

чак и ко је 

слеп – 

ал’ само не могу никако да схватим 

зашто си га коњу 

ставио 

на реп! 

Бранислав Л. Лазаревић 

• Нацртај у свесци јахача из песме. 




73


Откриј речи чија су слова сакривена иза листова. Кажи шта значе те речи. 

ОЛУБ Л ВАЦ 

Г 

АНА 

ОТОК 

ЧЕЛА 

АМЕН 

ГОЛУБ И ПЧЕЛА 

1. Дође пчела на поток да се напије воде. Стане на један камен и почне 

да пије. Омакне се с камена, падне у воду и почне да се дави. 

2. То опази голуб с гране. Откине кљуном један лист с дрвeта и баци га 

пчели у воду. Пчела се попне на лист. Кад јој се крила осушише, она одлете. 

3. Другог дана дође ловац у шуму. Опази голуба на грани па нанишани 

пушком на њега. Спази то пчела па слети ловцу на руку. Бојећи се да га 

пчела не уједе, ловац махне руком и голуб одлети. 

омакне се – оклизне се; опази – виде, уочи 

Народна прича 

74 





Где се дешава радња ове приче? 

Ко су ликови? Ко се први нашао у невољи? 

Шта је урадио голуб? 

Како је пчела спасла живот голубу? 

Зашто пчела није дозволила да голуб страда? 

Које особине имају јунаци ове приче? 

Шта си научио/научила из поступака голуба и пчеле у овој причи? 


У овој причи уочавамо три целине или одељка. Обележили смо их бројевима. 

Можемо им дати следеће наслове: 

1. Пчела у опасности 2. Спас на листу 3. Пчела спасава пријатеља 

У ком одељку сазнајемо зашто је пчела дошла на поток? 

У ком одељку сазнајемо када је пчела одлетела са потока? 

У ком одељку откривамо да је ловац дошао у шуму? 

Препричај својим речима догађај из приче. 

Нека ти називи целина послуже као подсетник. 


К ру еје, љуба ање. 




75


Ко је она: плаше је се коке и гуске, а и један гавран је често сања? 

ЛИСИЦА И ГАВРАН 

Гавран је нашао повећи комад сира и, стојећи на грани дрвета, држао 

је чврсто сир у кљуну. 

Лисица то опази и пошто се привукла дрвету, поче да хвали гаврана. 

– Ти си веома лепа птица – рече она – имаш прекрасно перје! Нико на 

свету не би био савршен као ти, само када би умео да певаш! 

Гаврану се није свидело да поред толике своје лепоте има и неки 

недостатак. Да би уверио лисицу да уме и да пева, он отвори кљун и 

загракта. 

Сир му испаде из кљуна, лисица зграби плен и побеже. 

– Е, мој гавране – мислила је она – ти имаш гласа и сјаја, али немаш 

памети. 

Народна басна 

76 





Ко су јунаци ове басне? 

Шта лисица говори, а о чему заправо мисли? 

Пронађи у тексту речи којима лисица хвали гаврана. 

Како те речи делују на њега? 

Како се понаша гавран кад чује да има и неки недостатак? 

Шта чини да би уверио лисицу да је савршен? 

Зашто је гавран непромишљен? 

Шта лисица на крају мисли о њему? 

Чиме се послужила лисица да би стигла до свог циља? 

Како се односимо према људима који се тако понашају? 

За кога се каже да је савршен? 

Постоје ли уопште савршени људи? Објасни. 

Шта смо научили читајући ову басну? 


Прикажи басну у четири слике. 

Продужи следеће реченице: 

Желећи да покаже како нема недостатака, гавран је показао да је . 

Лисица је свој недостатак надокнадила . 

Напиши у свесци нову причу у којој је лисица и даље лукава и препредена, а гавран 

мање уображен и паметнији. 


Лука а лисица. 




77


Испричај догађај из учионице ком сте се насмејали. 

претакати – преливати; џумбус – неред 

ЗНА ОН УНАПРЕД 

(Позорница је делимично отворена, па се види само средњи део сцене 

који приказује један крај учионице. Виде се учитељ и Миша, а иза њих табла. 

Може се чути жамор, кашљање и смех других ђака који се не виде.) 

УЧИТЕЉ: Дакле, Мишо, кажи лепо зашто си опет закаснио. 

МИША: Опростите, покидала ми се везица на ципели, па сам тражио другу 

и нисам је нашао... па сам ту покидану морао везати у чвор... Ево, 

видите. (Закорачи левом ногом да покаже.) 

УЧИТЕЉ: Видим, видим, али и јуче си закаснио. 

МИША: Јесам. Опростите... то је било зато што сам се задржао код пекара. 

Све нас је задржао неки чича који је ваздан превртао по џеповима 

да нађе новац... а за то време отегао причу како је хлеб пре 

седамдесет година био много боље печен него данас. „Е то су били 

пекари!” Тако је причао. 

УЧИТЕЉ: Лепо, али и прекјуче си закаснио. Сећаш ли се? 

МИША: Сећам се врло добро. Како се не бих сећао! Још ме пече језик 

колико сам се опекао. Донели ми за доручак белу кафу тако врелу 

да смо је морали претакати из једне шоље у другу... и све тако... 

УЧИТЕЉ: Сећам се, сећам се и ја. Причао си нам. Тако ти је у томе прошло 

пет минута. Добро, Мишо, то је било прекјуче, у среду, али ти си 

закаснио и у уторак. Сећаш ли се? 

МИША: Како да не! У уторак смо хватали миша по соби. Нико није смео 

отворити врата. Тако нам је тата наредио, да миш не би побегао... 

УЧИТЕЉ: Да, да, сећам се. Зато ниси смео изаћи док се не заврши сав тај 

џумбус... А у понедељак? Ако се не варам, ти си и у понедељак 

закаснио? 

МИША: Да, да! У понедељак ми је био рођендан, па док су се сви изређали 

да ми честитају... 

УЧИТЕЉ: Знам, знам, и ми смо ти овде честитали. 

МИША: Јесте. 

78 




УЧИТЕЉ: Па лепо, сад знамо зашто си све од понедељка закашњавао 

у школу. Кад би нам још знао рећи зашто ћеш сутра, у суботу, 

закаснити, имали бисмо испуњену целу недељу, и ти би заслужио 

петицу из – закашњавања. 

МИША: Петицу? 

УЧИТЕЉ: Да, петицу. Али, наравно, ти не знаш 

унапред да ћеш закаснити... Не можеш 

знати данас за сутра. 

МИША: Знам, знам и за сутра! 

УЧИТЕЉ: Како то? Откуд можеш знати унапред?! 

МИША: Знам. Ујутру, баш пред почетак школе, 

треба да нам стигне тетка из Ниша... 

УЧИТЕЉ: Тетка? Па шта онда? 

МИША: Па онда... знате... нисам се видео с њом три 

године... Увредиће се ако одем из куће чим 

дође... Треба да поседим с њом бар пет 

минута... 

(завеса) 



Ко су јунаци овог драмског текста? Шта мислиш о дечаку Миши? 

Како на Мишино кашњење гледа учитељ? 

Шта је најсмешније у овом тексту? 

Наведи по реду Мишине разлоге за кашњење у школу. 

Зашто је учитељ обећао Миши петицу из закашњавања? 

Зашто је учитељ разговарао с Мишом баш на овакав начин? 

Зашто га није укорио? 

Шта мислиш о кашњењу на часове? А о поступку Мишиног учитеља? 


Научите изражајно да читате овај драмски текст. Одиграјте га пред одељењем. 




79


У њеном имену крију се једна Деса и једна Анка. Ко је она? 

ЗАГОНЕТКЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ 

(избор) 

Ковачницу 

мајушну знам, 

као ковачница свака 

ваздан чини: 

бим-бам, тика-така. 

(часовник) 

Далека је ризница, 

препуна је злата, 

малених новчића, 

великих дуката. 

Чувар сав од злата 

стражари код врата. 

(Месец и звезде) 

Округло је 

и глатко је, ђаче; 

лупнеш га о земљу, 

оно скаче, скаче. 

(лопта) 

У бундици мекој 

на белом снегу сив 

дугачке уши ћули 

опрезан и плашљив; 

за купус душу дао, 

ал’ јао, снег је пао. 

(зец) 

Свилено крилце, 

скривено рилце; 

кад те убоде, 

ето незгоде, 

али и сласти 

кад те почасти. 

(пчела) 

Шушти лишће... 

Скок и скок – 

сред грања зелена. 

Лешник има за оброк 

зверчица малена. 

(веверица) 

Са земље се диже 

и на земљу пада, 

па се скваси дете 

кад се и не нада. 

(киша) 

Од истока до запада 

иде мост, 

нема на њему аутомобила, 

не ходи њиме свет, 

лак је кô свила, 

шарен као цвет. 

(дуга) 


80 





Песникиња Десанка Максимовић веома је добро познавала биљни и животињски свет. 

Посебно ју је занимало све што је мало у великом свету. 

Тим малим створењима посветила је многе своје песме. 

О чему је волела да загонета? 

Која загонетка је посебно привукла твоју пажњу? 

До ког решења ниси одмах дошао/дошла? 


ЛИВАДСКО ЗВОНЦЕ 

Бим-бам, 

ударам, 

већ је дан, 

већ је дан. 

Мрав пошао 

на пут ран: 

пчела пољем 

тражи стан. 


ударам, 

да се буди 

цвет и кам, 

да трепавице 

дремљивице 

буде срам. 


ударам, 

мили већ 

и пужић сам, 

и миш слепи, 

бунован, 

побегао на таван. 


ударам. 


кам – камен; мили – споро се креће 

• Прочитај песму изражајно наглас. 

• Кога све буди ливадско звонце? Шта најављује? Нацртај ливадско звонце у својој свесци. 




81

МАШИНЕ РИБАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ 


Ова прича нас учи да није све онако како нам се учини на први поглед. 

У којим сликама то препознајемо? 

Опиши у свесци Машине рибарске мајсторије. О свакој слици напиши две реченице. 

82 





На ком месту у свом дому се најбоље осећаш? 

НОЋНИ ЋОШАК 

Понекад ме у оне ране јутарње сате, када се сунце тек слути, а месец 

још увек башкари по великој небеској постељи, пробуде неки шумови који 

сваки пут личе на танани гласић. Звук долази из мог ћошка и када устанем 

и приђем том мом чаробном месту, ничег више нема. Вратим се у кревет и 

ослушкујем... 

А мој ћошак!? То није онај ћошак за казну. Ћошак, то је ћоше где чувам 

најважније ствари, најдраже играчке. Ту, у ћошку, играчке добијају магичну 

моћ, у ћошку оне оживе: меда прича, лутка се смеје, лопта сама скаче. 

У ћоше се ћушнем када сам тужан или када нешто хоћу, а не смем, чешће 

када нешто нећу, а морам. 

У том делу собе увек је најтоплије. Ту се најдуже задржи мирис колача, 

најбоље се причају приче. У том ћошку сам проверио: зидови заиста имају 

уши, али имају и уста... 

У ћоше родитељи пошаљу сестру и мене када се посвађамо и почнемо да 

вичемо по кући једно на друго. Знају да ћемо се на том месту помирити, јер 

– у ћошку се прича тихо, у ћошку ружне речи онемоћају, шапат их разоружа. 

И онда постају смешне саме себи. 

А када речи почну да се смеју, смејемо се и сестра и ја. Али понекад, када 

је много љута на мене, сестра се послужи лукавством: усред смеха, када је 




83

сигурна да су мама и тата чули да је све у реду, она почне тихо, шушкајући 

и једва чујно, да прича страшне приче. Скупим се у ћошку и ћутим. Гледам 

је у очи и нећу да је молим да престане. Знам, ругала би ми се. А плашим се. 

Много! И онда, после неког времена, као да није било ничега, сестра устане 

и оде. Ја још дуго седим у ћошку, а страшне речи лебде око мене, лупају 

једна о другу, ударају о зидове и под, одзвањају до дуго у ноћ... 

Понекад у оно рано јутро, пробуђен праменовима светлости, неки шум 

долази до мог кревета. То су се и речи пробудиле. Ослушкујем: то су оне 

исте речи које су ми синоћ изгледале тако страшне, а ево их сада, у ћошету, 

под зраком сунца. Сасвим су другачије. Осмехнем се самоме себи. А из 

другог дела собе чујем уздах олакшања. И сестра је будна!? Ни она се више 

не плаши сопствених страшних прича. 

Весна Ћоровић Бутрић 

башкари се – одмара се лежећи; ћушнем – одгурнем нешто, овде значи: склоним се; 

онемоћају – постану немоћни, изгубе снагу; разоружа – овде значи: учини да нешто 

постане безопасно, благо; праменови светлости – зраци светлости 


Ко нам прича причу о свом ноћном ћошку? Када га шаљу са сестром на то место? 

Како ти замишљаш тај ћошак? 

Шта се све дешава у том ћошку? 

Имаш ли ти неко место у свом стану које подсећа на ноћни ћошак из ове приче? 

Ако постоји, опиши га. Зашто се деца плаше мрака? Шта је страх? 


Замисли и нацртај ноћни ћошак у коме се дешавају само добре ствари. 

84 





Шта је бубањ? 

ДУМ-ДУМ ОЛИВЕР 

И ЊЕГОВ БУБАЊ 

Писац Бранко Стевановић једном је написао: 

,,С бубњем опрезно 

треба поступати: 

једно је свирати, 

а друго лупати.” 

Можда би на почетку требало објаснити како је дошло до тога да се 

Дум-Дум Оливер заљуби у бубњеве; можда би требало објаснити и шта су то 

црне рупе и комете, и зашто је пиле прешло улицу. 

Али, нека се тиме баве научници. Дум-Дум Оливер је дефинитивно био 

најбољи бубњар у својој соби, и заслужио је да се о њему напише музичка 

прича. 

Ко нема дара за музику нека кидне у Парагвај, јер ова прича почиње 

овако: 

Дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум! 

Тако Дум-Дум Оливер свира бубањ. 

Најпре узме палице и врти их кроз прсте. Затим одспава. Потом одгледа 

неки акциони филм, смаже бакин сутлијаш, шутира компјутер (да га 

поправи), размишља о пилету које је цео дан прелазило улицу, и најзад 

почне да ослушкује. 

Ноћ је и све се смирило. 

Дум-Дум Оливер тада прилази бубњу; све је спремно... 

Време је за музику. 




85

Оливер удара из све снаге свој ошамућени бубањ. 

Дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум! 

Његова дивна музика чује се на обалама свих океана света. Чују је чак и 

лигње по морским дубинама. 

Чује се тако далеко, да се сваки пут одломи комад Месеца, и одлети у 

другу галаксију. 

Али, шта се дешава у Оливеровом граду? 

Ништа нарочито. 

Мачке од генијалне Оливерове музике весело полуде и изгребу сав 

намештај. Пси цвиле, копају земљу и затрпавају се у рупе. Папагаји климају 

главицама лево-десно, и поједу прво себе, а онда и кавез. 

Ако неко има хрчка, сутрадан мора да купи новог, јер се стари потрошио. 

Рибице искачу из својих акваријума, стављају тигањ на шпорет, ускачу у 

њега и цврче у ритму музике. Чупава, унезверена деца искачу из кревета, 

бауљају по соби и сударају се са зидовима. 

Мишеви трче кô луди да пронађу мачке и ускоче им у уста. 

Ако је пролеће, ласте се одмах врате одакле су дошле. 

Дум-дум-дум-дум-дум! 

Оливер свира пун надахнућа. 

Он зна да његова музика радује сва 

жива бића. 

Дум-дум-дум! 

Али, не само њих. 

Старе куће се сруше као куле од 

карата, а нове зграде се помере пет 

метара лево, и три метра назад. 

Клупе из паркова оду на аутобуску 

станицу, и крену за ластама у Африку. 

86 




Оливеров концерт се увек заврши овацијама публике. 

Његови мама и тата, и још десет хиљада нечијих других мама и тата, 

стану у ред испред његове собе и бесомучно лупају у врата. 

То је громогласан аплауз на који је, мора се признати, Дум-Дум одавно 

навикао... 

Игор Коларов 

комета – небеско тело, често са траком у виду репа; дефинитивно – овде значи: сигурно; 

кидне – побегне; Парагвај – земља у Јужној Америци; сутлијаш – посластица, пиринач куван у 

млеку; ошамућени – у благој несвести; галаксија – велики скуп звезда у свемиру; унезверено – 

избезумљено; бауљају – тешко ходају; пун надахнућа – са жељом да нешто уради добро, да се 

допадне другима; бесомучно – жестоко, јако; громогласан – веома гласан 


Ко је главни јунак ове приче? Како га замишљаш? 

Из приче нисмо сазнали како се Оливер заљубио у бубњеве. 

Шта мислиш, како се то догодило? 

Како Оливерова музика делује на околину? 

Шта он мисли о својој музици? 

Шта мислиш, зашто је писац причу о Оливеру испричао на овакав начин? 

Шта је желео да истакне? 

Како замишљаш Оливеров бубањ? Опиши га. 


З✁срај а ас адени. 




87


Шта се посебно догодило првог дана у твојој школи? 

ДАН КАД ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО 

Давно је било кад се догодила моја прва радост коју увек памтим. 

Догодила се та радост пре тачно 37 година. Налази се на најлепшем месту 

успомена, а то је оно место где борави незаборав. 

А то је најлепши незаборав у НЕЗАБОРАВУ, јер никад томе незабораву 

нисам пожелео заборав. А ипак нисам га се сећао често. Понекад, и ево сад. 

Стајао је сакривен и од ствари и од времена. 

Па шта ли онда беше то? 

Био је то дан кад су ме уписали у први разред основне школе. 

Био је то дан када је целог дана било јутро. Није било поднева, није било 

поподнева, није било предвечерја, ни вечери. 

Пробудили су ме, биће тачније да нисам ни могао заспати, јер знао сам 

куд ме воде. Умили су ме водом и зором. Осетио сам дрхтај. Било је то мало 

страха од невиђеног и жеља за виђено. 

Тада сам чуо птице како другачије певају. Учинило ми се да птице певају 

у лету. Чуо сам и славуја, мада славуји певају од листања глога до половине 

августа. А тада је први школски дан био 1. септембар. 

Поведоше ме. Сећам се дрхтаја радости. Дружићу се са словима! Певају 

ли слова као птице? – питао сам. Нисам чуо тада да о томе ишта рекоше. Тек 

сада сам чуо да су рекли: певају и слова као птице кад постану речи 

Сишли смо са брда до реке. Махала ми таласом и говорила шумом. Зато 

највише од свега волим реке. Али да кажем ту причу о тој реци. Видео сам 

тада да река тече према ШКОЛИ. Али, касније, видео сам да река тече од 

ШКОЛЕ. Можда је река текла према Школи само онда кад су ме водили да 

ме упишу у школу. Окренула ток. То није песничка метафора, ја сам стварно 

тада видео да заједно с нама иде и река. 

– Да ли иду и слова у ШКОЛУ? – питао сам. 

– Слова? – рекоше. 

– Да, слова, да ли и она сада иду у ШКОЛУ? 

– Твоја слова сада су у ШКОЛИ и тамо те чекају. 

Задрхтао сам, радосно и уплашено. 

88 




Више од сат времена ишли смо кад видех и рекох: – Је ли оно горе 

ШКОЛА? 

Јер беше велика и другачија од свих врата и свих прозора. 

Рекоше: – Оно горе је ШКОЛА. 

Тада сам задрхтао од страха и радости; и тај дрхтај увек памтим. 

Нисам скидао поглед са ШКОЛЕ све док је није заклонило друго брдо. 

Сада је због брда на другу страну текла река. Са мном је сада до ШКОЛЕ 

место реке текло слово Р. Слово Р поклонила ми је река. 

Доведоше ме у ШКОЛУ и уписаше. Свуд деца и слова. Други свет 

одједном! 

Сазнао сам касније да ми је тада НЕШТО рекло: 

Ако будеш добар ђак, градићеш од слова речи, а од речи опет речи. 

А ако не будеш добар ђак, од слова нећеш градити речи, него опет слова. 

Кад бих ишта пожелео у своме животу поново, једино бих пожелео да се 

још једном упишем у први разред основне школе. 

Да кажем на крају тајну о словима. 

Чим сам ушао у ШКОЛУ, одмах сам осетио чудан мирис. Помислио сам 

одмах: знам, то миришу слова! Али то је био мирис табле, мирис креде и 

спужве. Ипак, дакле, то је био мирис слова. 

Тада сам задрхтао од страха и радости и тај дрхтај увек памтим. 

Уписаше ме у школу, у храм слова. 

Ђуро Дамјановић 

глог – врста биљке; ток (реке) – пут којим река тече; спужва – сунђер; храм – овде значи: врло 

важно место, посвећено учењу 


О чему сазнајемо читајући овај текст? 

Како је писац доживео свој полазак у школу? Чега се плашио? Шта му је причињавало 

радост? Зашто је за њега полазак у школу тако посебан догађај? 

Писац каже да му је тај 1. септембар био дан када је целог дана било јутро. Како то 

разумеш? 

Шта је у овом тексту посебно привукло твоју пажњу? Зашто? 




89


ПРИЧЕ 

ПРЕПРИЧАВАЊЕ 

О ДОГАЂАЈИМА 

О ДОЖИВЉАЈИМА 

УСМЕНО 

ПИСМЕНО 

ОПИСИВАЊЕ 

ПРЕДМЕТА 

БИЋА 

СВОГ ИСКУСТВА 


1. Кад је лисица узела сир, ко је остао без ручка? 

2. Како је пчела помогла голубу? 

3. Наведи разлоге због којих је Миша каснио у школу. 

4. Ко је опевао чајанку коју је направио месец мај на ливади? 

5. Наведи четири животиње из текста којима смета Оливерова музика. 

90 




ЗОВ КЊИГА 

ИЗБОР ИЗ ДОМАЋЕ 

ЛЕКТИРЕ 

Познају тајни далеки свет, 

И сваку пчелу, лептиров лет. 

Ћуте, иако све приче знају; 

Кад их отвориш – причају, 

причају… 

Р. Ж. 


о чему је певао Чика Јова Змај; 

ко је Јежурку пратио до његове куће; 

да су све басне поучне; 

да је у бајкама све могуће; 

да постоје и шаљиве приче; 

да си порастао/порасла до првог школског распуста. 




ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ 

ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА 

АЛА Ј' ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 

Ала ј’ леп 

Овај свет, 

Онде поток, 

Овде цвет, 

Тамо њива, 

Овде сад, 

Ено сунце, 

Ево хлад! 

Тамо Дунав, 

Злата пун, 

Онде трава, 

Овде жбун. 

Славуј пева, 

Не знам ди, 

Овде срце, 

Овде ти. 

сад – башта, врт; ди – где 

ЖАБА ЧИТА НОВИНЕ 

Седи жаба сама 

на листу локвања, 

од жаркога сунца 

штитом се заклања. 

Знате већ о чему 

жабе бригу воде: 

хоће ли се скоро 

одселити роде. 

Да новине чита, 

то вам слика каже, 

ал’ не мож’ да нађе 

шта јој очи траже. 

локвањ – барска биљка, водена ружа; штит – предмет којим се штитимо; сунцобран 

92 




СРЦЕ ДЕЧЈЕ 

Какво треба овог света 

Да је срце у детета? 

Као љиљан нек је чисто, 

Као роса нек је бистро, 

Кô љубичица нек је смерно, 

Кô зрцало нек је верно. 

Нек је свеже као врело, 

Нек је чило и весело 

Кô птица на грани, 

Као да се кани 

Сваког часа у рај с’ дићи 

Здружити се с анђелчићи! 

зрцало – огледало; кани се – спрема се, намерава 

ШТА ВОЛИМ 

Волим звезду кад заблиста. 

Волим реку кад је чиста. 

Волим небо кад се плави. 

Волим цветак мирисави. 

Волим шуму. Волим гору. 

Волим благу рујну зору. 

Волим башту. Волим поље. 

Волим људе добре воље. 

И славуја кад извија. 

И пупољак кад избија. 

Волим зумбул, ђурђиц, лале. 

Волим оне птице мале. 

Волим оца, мајку, стрину, 

браћу, сестре, сву родбину. 

Волим своју домовину. 

извија – овде значи: пева своју песму; избија – овде значи: расте, ниче 




93

МАЛИ КОЊАНИК 

Ђиха, ђиха, четир’ ноге, 

Све четири круте! 

Ђиха, ђиха, ми идемо 

На далеке путе! 

Седло ми је од мараме, 

Узда од канапа, 

А бич ми је од очина 

Пребијена штапа. 

Раго једна, баш си лена, 

Зар те није срам! 

Ал’ кад нећеш ти да скачеш, 

Ја ћу цупкат сам. 

МАЛИ БРАТА 

Дочепô се мали Брата 

Очевога сата. 

А сат је од злата 

Па има и врата. 

Ала је то лепо! 

А на уво кад га метне, 

Тад се чује нека звека, 

Сат говори: Тика-така! 

Брата мисли: Хоће млека. 

Ала је то мудро! 

Залио га слатким млеком 

Неколико пути, 

Брата мисли: Cат се најô, 

Па сад зато ћути. 

Ал’ се разумемо! 

Сад су пуни обадвоје, 

И сатић и Брата, 

Обадвоје сада ћуте; 

А кад дође тата, 

Ал’ ће бити гужве. 

крут – тврд; узда – уже које се ставља 

животињи (најчешће коњу) на главу и служи 

за управљање; рага – стари, ислужени коњ 

дочепô се – дошао до нечега за чим је жудео; 

метне – стави; неколико пути – неколико 

пута; најô се – најео се 

94 




ВЕТАР 

Ја сам ветар, дижем прах, 

зар вас, децо, није страх? 

Сад сам дете као ви, 

па ћарлијам којегди. 

Сад сам вихор, момче холо, 

играм коло наоколо. 

Сад вам цичим као гуја 

сад сам ветрић, сад олуја. 

Затворите прозор, врата, 

да вас ветар не замлата. 

Ја сам ветар, дижем прах, 

зар вас, децо, није страх? 

ћарлијам – лагано, нежно дувам (ветар); којегди – којекуда, којегде; момче холо – снажан и 

самоуверен младић; гуја – змија; замлата – изудара, истуче 


ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ДЕЦУ 

Нема много таквих змајева. Заправо, постојао је само 

један. Родио се у Новом Саду и одрастао у улици необичног 

имена – Златна греда. 

Док је био мали, звали су га Јова. Нико није слутио да 

ће тај крхки и нежни дечак постати змај. Ни сам Јова о томе 

ништа није знао. Нису знала ни његова браћа Ђура, Корнел 

и Димитрије, а ни родитељи Павле и Марија. 

А онда се због једног 3. маја, ненадано, Јова претворио у 

Змаја. Није био у питању никакав чаробни напитак, за све је 

заслужна једна тачка изостављена у датуму. 

Иако је постао Змај, он није бљувао ватру, нити је отимао принцезе. Вредно је 

писао песме и приче, цртао стрипове и правио часописе за децу и одрасле. Знало 

се да је добар правник и још бољи лекар. Волео је једну Ружу, своју децу и сву децу 

света. 

Био је наш први велики песник за децу. Наш Јова Змај. 




95

БАСНЕ И ПРИЧЕ 

(избор) 

ЛАВ И МИШ 

Док је лав спавао, претрчи преко њега 

миш. Лав се пробуди, ухвати миша и хтеде да га поједе. 

Миш зацвиле и рече лаву: 

– Молим те, поштеди ме, а ја ћу ти се кад-тад одужити. 

Лав се насмеја и пусти миша. 

И заиста, после неког времена лав се нађе у невољи. Ловци, који су га дуго 

прогањали, ухвате га у велику мрежу. 

Зачује миш лава који је беспомоћно рикао, дође и прегризе мрежу. Лав се 

поново нађе на слободи, а миш му рече: 

– Ти си ми се онда смејао и ниси веровао да и слаби могу да помогну јакима. 

По Езопу 

зацвиле – замоли нешто плачним гласом 

ТРИ ЛОВЦА 

(Превео Миливој Сиронић) 

Била три ловца. Двојица нису имала оружје, а трећи је био без пушке. 

Пођу они једном у лов и истерају три зеца. Два зеца утекоше, а трећег 

нису убили. 

Онога којег нису убили, узму и понесу кући. 

Дођу пред једну кућу која није имала ни зидова ни темеља ни крова. 

Позову домаћина, који није био ту, и рекоше му: 

– Дај нам некакав лонац да скувамо зеца. 

Домаћин рече: 

– Имам три лонца. Два су разбијена, а трећи нема дна. 

– Баш добро! – рекоше ловци. 

Узму онај лонац што није имао дна и у њему скувају зеца којег нису 

убили. Слатко се наједу и оду кући. 

утекоше – побегоше 

Шаљива народна прича 

96 




БАЈКЕ 

(избор) 

ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА 

Био једном један принц који је хтео да се ожени принцезом, али правом- 

-правцатом принцезом. Тако је обишао цео свет да би је нашао, али му се 

свуд испречило нешто на путу. Принцеза је било врло много, али да ли су 

то биле праве-правцате принцезе, није могао никако да докучи, јер је увек 

било нечег што му је сметало. На крају се принц врати кући тужан, јер није 

нашао своју принцезу. 

Једне вечери било је страховито невреме: севало је, грмело је, киша је 

пљуштала, једном речју – било је ужасно. Тада неко закуца на капију дворца, 

а стари краљ пође да је отвори. 

А напољу је стајала једна принцеза. Али како је изгледала од кише и 

ружног времена! Вода јој је цурила с косе и одела и сливала се у врхове 

ципела, па на пети опет излазила – а она је тврдила да је права-правцата 

принцеза! 

„То ћемо ми већ дознати”, помисли краљица, али не рече ништа, већ оде 

у спаваћу собу, уклони сву постељину и стави зрно грашка на дно постеље; 

затим узе двадесет душека и стави их преко зрна грашка, а одозго још 

двадесет перина од гушчијег перја. 

Ту је требало да преноћи принцеза. 

Ујутро је запиташе како је спавала. 

„О, врло лоше!”, рече принцеза. „Готово целе ноћи нисам ни тренула. Ко 

зна шта је било у тој постељи! Лежала сам на нечем тврдом, тако да сам по 

целом телу модра и зелена. То је страшно!” 

Тако су се уверили да је она права-правцата принцеза, јер је кроз 

двадесет душека и двадесет перина од паперја осетила зрно грашка. Тако 

нежан није могао бити нико до праве-правцате принцезе! 

Краљевић је узе за жену, јер је сад знао да узима праву-правцату 

принцезу, а зрно грашка однесоше у уметнички музеј, где се и сада може 

видети, ако га неко није узео. 

Ханс Кристијан Андерсен 

(Превео Ранко Кожух) 

докучи – разуме нешто, схвати; перина – део постељине на коме се лежи или којим се покрива, 

напуњен је перјем; тренула – око склопила, заспала 




97

МАША И МЕДВЕД 

Живели деда и баба са унуком Машом. 

Пошле једном другарице у шуму по гљиве и јагоде. Зову и Машу. 

– Деда, баба – каже Машењка – пустите и мене у шуму са другарицама! 

Деда и баба одговарају: 

– Иди, само пази, не одвајај се од другарица, да не залуташ. 

Отишле девојчице у шуму, почеле да беру гљиве и јагоде. 

Машењка тако – дрвенце за дрвенце, жбунић за жбунић – и отишла 

далеко, далеко од другарица. 

Стала она да виче, да их дозива, али другарице не чују, не одазивају се. 

Ишла, ишла Маша по шуми – сасвим се изгубила. 

Ушла је у глуви део шуме, у сам густиш. Види – ту колибица. Куцнула на 

врата – нико не одговара. Гурнула она врата – врата се отворила. 

Ушла Маша у колибицу и села на клупицу. Села и размишља: 

– Ко ли овде живи? Зашто нема никога? 

А у тој колибици је живео велики медвед. Тада није био код куће: ишао је 

по шуми. Увече се вратио медвед, видео Машу и обрадовао се. 

– Аха – каже – сада те нећу пустити. Ти ћеш код мене живети. Ложићеш 

пећ, куваћеш кашу и хранићеш ме. 

Растужила се Маша, заплакала, али ништа није могла да уради. Почела је 

да живи код медведа у колиби. Медвед је по цео дан ишао по шуми, а Маши 

је говорио да никуда без њега из колибе не излази. 

– Ако изађеш – каже – свеједно ћу те ухватити и онда појести! 

Почела Маша да размишља како да побегне од медведа. Около шума, на 

коју страну ићи – не зна, а нема кога да пита… 

Мислила она, мислила и смислила. 

Дође једном медвед из шуме, а Маша му каже: 

– Медо, медо, пусти ме на један дан у село, хоћу баби и деди да однесем 

колаче. 

– Не – каже медвед – ти ћеш се у шуми изгубити, ја ћу колаче однети! 

А Маши је то и било потребно. 

Испекла она пирошке, узела велику, огромну кутију и каже медведу: 

– Ево, погледај: ја ћу у ову кутију спаковати пирошке, а ти их однеси баби 

98 




и деди. Запамти: кутију успут не отварај, пирошке не узимај. Ја ћу се попети 

на храст и гледаћу за тобом. 

– Добро – каже медвед – дај кутију! 

А Маша говори: 

– Иди на трем, види да ли пада киша! 

Само што је медвед изашао на трем, Маша је легла у кутију и покрила се 

пирошкама. 

Вратио се медвед, види – кутија готова. Навалио он себи кутију на леђа и 

пошао у село. 

Иде медвед поред јелки, хода медвед између брезица, низ клисуре се 

спушта, на брда се пење. Ишао, ишао, уморио се, па каже: 

– Сешћу на пањ, 

појешћу пирошку! 

А Маша из кутије: 

– Видим! Видим! 

Не седи на пању, 

не једи пирошку! 

Носи баби, носи деди! 

– Их, како је оката – каже медвед – све види! 

Подигао он кутију и пошао даље. 

Ишао, ишао, уморио се, па каже: 

– Сешћу на пањ, 

појешћу пирошку! 

А Маша опет из кутије: 

– Видим! Видим! 

Не седи на пању, 

не једи пирошку! 

Носи баби, носи деди! 

Изненадио се медвед: 

– Ау, како је лукава! Високо седи, далеко гледа! 

Устао је и пошао брже. Ушао је у село, нашао кућу у којој су живели деда 

и баба и из све снаге почео да лупа на врата: 

– Тук! Тук! Тук! Откључајте, отворите! Ја вам од Маше носим колаче! 

А пси чули медведа и устремили се на њега. Трче са свих страна, лају. 

Уплашио се медвед, оставио кутију крај врата и потрчао у шуму не 

окренувши се назад. 




99

Изашли тада баба и деда на врата. Виде – кутија стоји. 

– Шта ли је у кутији? – каже баба. 

А деда је подигао поклопац, гледа, својим очима не верује: у кутији седи 

Маша, жива и здрава. 

Обрадовали се деда и баба. 

Стали Машу да грле, љубе, да је називају паметницом. 

Руска народна бајка 

(Превела са руског Милосава Мијовић) 

100 




КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ 

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА 

(наставак) 

Сунчани круг се 

у зенит дигô 

кад је Јежурка 

до лије стигô. 

Пред кућом-логом, 

каменог зида, 


свој шешир скида, 

клања се, 

смешка 

кавалир прави, 

бираном фразом 

лисицу здрави: 

– Добар дан, 

лијо, 

врлино чиста, 

клањам се теби 

са бодља триста. 

Нек перје петла 

краси твој дом, 

кокош нек седи 

у лонцу твом! 

Гускино крило 

лепеза твоја, 

а јастук меки, 

паткица која. 

Живела вечно 

у миру, 

срећи, 

никада лавеж 

не чула псећи. 

И још ти ово 

на крају велим: 

Ја сам за ручак 

трбухом целим! 

Отпоче ручак 

чаробан, 

бајни. 

И јеж, 

и лија 

од масти сјајни. 

Јело за јелом 

само се ниже, 

Јежурка често 

здравицу диже 

у здравље лије 

и њене куће, 

за погибију 

ловчева Жуће. 

Ниже се ручак 

четворосатни, 

затегну трбух 

кô бубањ ратни. 

зенит – највиша тачка небеског свода изнад главе посматрача; клањам се – правим наклон 

(пред публиком); кавалир – каваљер, мушкарац који се истиче лепим понашањем у женском 

друштву; бирана фраза – лепо изабране речи; врлина – добра особина; трбух – стомак 




101

НОЋ 

Ево и ноћи. 

Над шумом целом 

надви се сутон 

са модрим велом. 

Промакне само 

лептирић који 

и ветар ноћник 

листове броји. 

Утихну шума, 

нестаде граје, 

мачака дивљих 

очи се сјаје. 

Скитница свитац 

светиљку пали, 

чаробним сјајем 

путању зали. 

А сова хукну 

свој ратни зов: 

– Држ’те се, 

птице, 

почиње лов! 

РАСТАНАК 

Јежић се диже, 

њушкицу брише. 

– Ја морам кући, 

доста је више. 

Доста је било, 

на страну шала, 

лисице драга, 

е, баш ти хвала. 

– Моја је кућа 

чврста кô град, 

преноћи у њој. 

Куда ћеш сад? – 

тако га лија 

за конак слади, 

а јеж се брани, 

шта да се ради: 

– Захваљујем се 

позиву твом, 

ал’ ми је дражи 

мој скромни дом! 

– Остани, куме – 

лија све гуче, 

моли га, 

зове, 

за руку вуче. 

Ал’ јеж, 

тврдоглав, 

оста при свом. 

– Дражи је мени 

мој скромни дом! 

Шуштећи шумом 

јеж мери пут, 

кроз грање месец 

светли му жут. 

Иде јеж, 

гунђа, 

док звезде сјају: 

– Кућицо моја, 

најлепши рају! 

сутон – сумрак; зов – овде значи: позив; конак – преноћиште 

102 




ПОТЕРА 

Остаде лија, 

мисли се: 

– Врага, 

што му је кућа 

толико драга? 

Кад јежић тако 

жуди за њом, 

биће то, 

богме, 

богати дом. 

Још има, 

можда, 

од перја под, 

печене шеве 

красе му свод. 

Та кућа, 

веруј, 

обиљем сја. 

Поћи ћу, 

крадом, 

да видим ја. 

ВУК 

Пожури лија, 

нечујна сена, 

паперје меко 

нога је њена. 

Док јури тако 

уз гробни мук, 

пред њом 

на стази 

створи се вук. 

– Грррр, 

куда журиш, 

кажидер ловцу, 

можда си, 

негде, 

пронашла овцу? 

– Идем да дознам – 

лија све дува – 

зашто јеж кућу 

толико чува. 

– Ех, кућа, 

трице! – 

вели вук зао. 

– Та ја бих своју 

за јагње дао! 

Поћи ћу с тобом, 

јер волим шалу, 

хоћу да видим 

јежа – 

будалу! 

МЕДО 

Док јуре даље 

брзо кô стрела, 

срете их медо, 

пријатељ пчела. 

– Сумњива журба – 

медо их гледа – 

можда сте нашли 

језеро меда? 

– Не, него машту 

голица моју 

свод – овде значи: део куће, плафон; обиље – богатство, изобиље; паперје – меко, нежно перје 

на телу птица; мук – тишина; трице – овде значи: безвредна ствар 




103

зашто јеж воли 

кућицу своју. 

– Кућица, 

глупост! 

Моје ми њушке, 

своју бих дао 

за гњиле крушке. 

За сатић меда 

даћу је сваком! – 

говори медо 

на јело лаком. 

– Поћи ћу с вама, 



јежа – 

будалу! 

ДИВЉА СВИЊА 

Све троје јуре 

кô дивља река, 

одједном – 

ево – 

каљуга нека. 

Дивља се свиња 

у њојзи бања, 

поспано шкиљи 

и – јело сања. 

– Хр-њи, јунаци, 

сумњива трка, 

негде се, 

ваљда, 

боговски крка?! 

Поскочи свиња 

уз много граје, 

а вук јој на то 

одговор даје: 

– Тражимо разлог, 

блатњава звездо, 

зашто јеж воли 

рођено гнездо? 

– Рођено гнездо? 

Тако ми сала, 

за пола ручка 

ја бих га дала! 

Поћи ћу с вама, 



јежа – 

будалу! 

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋОМ 

Сви јуре сложно 

ка циљу свом, 

куда год прођу – 

прасак 

и лом! 

Пристигли јежа, 

гледе: 

он стаде 

крај неке старе 

букове кладе. 

Под кладом рупа, 

тамна и глува, 

простирка у њој 

од лишћа сува. 

гњиле – овде значи: презреле, меке, слатке (крушке); сатић меда – преграде од воска у кошници 

у којима пчеле чувају мед; каљуга – блато, блатњава бара; бања се – купа се; клада – одсечен, 

неотесан комад дрвета, трупац, балван 

104 




Ту Јежић уђе, 

плива у срећи, 

шушти и пипа 

где ли ће лећи. 

Намести кревет, 

од педља дужи, 

зевну, 

па леже 

и ноге пружи. 

Сав блажен, 

срећан, 

ниже без броја: 

– Кућицо драга, 

слободо моја! 

Палато дивна, 

дрвеног свода, 

колевко мека, 

лиснатог пода, 

увек ћу веран 

остати теби, 

ни за шта ја те 

мењао не би’! 

У теби живим 

без бриге, 

страха 

и бранићу те 

до задњег даха! 

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ 

Медвед и свиња 

и с њима вуја 

грмнуше громко – 

права олуја: 

– Будало, јежу, 

бодљиви соју, 

зар тако цениш 

страћару своју?! 

Колиба твоја 

права је баба, 

кров ти је труо, 

простирка слаба. 

Штенара то је, 

тесна 

и глува, 

сигурно у њој 

имаш и бува! 

Кућицу такву, 

хвалишо мали, 

за ручак добар 

сваком би дали! – 

рекоше тако 

њих троје, љути, 

док мудра лија 

по страни ћути. 

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР 

Диже се Јежић, 

очи му сјаје, 

гостима чудним 

одговор даје: 

– Ма какав био 

мој родни праг, 

он ми је ипак 

мио и драг. 

Прост је и скроман, 

али је мој, 

педаљ – стара мера за дужину; палата – велика, раскошна кућа; грмнуше громко – повикаше 

гласно; сој – овде значи: врста живог бића; страћара – стара, запуштена кућа; штенара – 

кућица за псе, овде значи: хладна и тесна кућа; родни праг – овде значи: дом, родна кућа 




105

ту сам слободан 

и газда свој. 

Вредан сам, 

радим, 

бавим се ловом 

и мирно живим 

под својим кровом. 

То само хуље, 

носи их враг, 

за ручак дају 

свој родни праг! 

Због тога само, 

луде, вас троје, 

честите куће 

немате своје. 

Живите, 

чујем, 

од скитње, 

пљачке 

и свршићете – 

наопачке! 

То слуша лија, 

па суди здраво: 

– Сад видим и ја, 

јеж има право! 

То рече, клисну 

једном ћувику, 

а оно троје, 

дигоше вику: 

– Јеж нема право, 

на страну шала; 

а и ти, 

лијо, 

баш си – будала! 

КРАЈ 

Шта даље беше, 

какав је крај? 

Причаћу и то, 

потанко, знај. 

Крвника вука, 

јадна му мајка, 

умлати брзо 

сељачка хајка. 

Трапавог меду, 

ох, куку, 

леле, 

до саме смрти 

изболе пчеле. 

И дивља свиња 

паде кô крушка, 

смаче је зимус 

ловачка пушка. 

По шуми, данас, 

без стазе, 

пута, 


лови и лута. 

Вештак и мајстор 

у послу свом, 

ради и чува 

рођени дом. 

честит – частан, поштен, ваљан; хуља – неваљала и нечасна особа; клисну – брзо оде, побеже; 

ћувик – узвишење, врх брдашца; хајка – група људи, ловаца, који гоне дивљу звер 

106 




РЕЧНИК 

Како да користиш РЕЧНИК? 

У речнику су речи сложене по азбучном реду, а то значи да речник 

почиње речима на слово А, а завршава се речима на слово Ш. 

Када истим словом почиње више речи, онда гледај друго слово у речи, 

а ако је и друго исто, гледај треће и тако редом. 

На пример: поваздан 

попац 

постељица 

постојан 

Неке речи имају више значења. Овде је дато само оно значење које та реч 

има у тексту у овој читанци. 

Ако не знаш шта значи нека реч у тексту, а у речнику је нема, замоли 

учитеља или учитељицу да ти помогне. 

Запиши нове речи и њихова значења у свеску и тако ОБОГАТИ свој 

речник. 




107

А 

азбука – сва слова у нашем писму, 

ћирилици 

аплаудирати – тапшати 

Б 

бања се – купа се 

баук – измишљено зло биће које улива 

страх 

бауљају – тешко ходају 

башкари се – одмара се лежећи 

бди над њима – стара се о њима, целу ноћ 

не спава 

беда – сиромаштво 

бедем – висок насип или заштитни зид око 

тврђаве; овде значи: висок нанос снега 

бесомучно – жестоко, јако 

бирана фраза – лепо изабране речи 

брвно – дебло дрвета коме су исечене 

гране 

брке – бркове 

булка – цвет црвене боје, расте у пољу; 

мак 

буре – дрвена посуда за чување течности 

или неке робе (рецимо брашна) 

В 

веје – разноси, развејава 

врлина – добра особина 

Г 

галаксија – велики скуп звезда у свемиру 

Гете – познати немачки песник, живео у 

време када и наш Вук Караџић 

глог – врста биљке 

гњиле – овде значи: презреле, меке, 

слатке (крушке) 

горостасан – огроман 

грмнуше громко – повикаше гласно 

громогласан – веома гласан 

грош – ситан, старински новац 

грунуше – снажно ударише 

гуја – змија 

Д 

даде се у бекство – поче бежати 

дедер – хајде 

дефинитивно – сигурно 

ди – где 

довека – целога живота, заувек 

дограбио – дохватио, узео 

докучи – разуме нешто, схвати 

дочепô се – дошао до нечега за чим је 

жудео 

дружина – више другова на окупу 

друм – пут 

Ж 

жеже – пржи, снажно греје 

жуна – крупна птица из породице детлића; 

има црно тело и црвено теме 

З 

зажубори – поче жуборити (жубор – звук 

који прави вода кад тече) 

замлата – изудара, истуче (од глагола 

замлатати – изударати, истући) 

заструг – дрвена чинија с поклопцем 

захуктао се – залетео се, унео се у нешто 

зацвиле – замоли нешто плачним гласом 

згодна – складне грађе, допадљива; у овој 

песми значи да се у школи нешто добро 

дешава 

здела – чинија 

зенит – највиша тачка небеског свода 

изнад главе посматрача 

змија шарка – змија отровница са тамном 

цикцак линијом дуж тела; јеж може да је 

савлада захваљујући бодљама 

зов – овде значи: позив 

зрак – ваздух 

зрцало – огледало 

108 




И 

избија – овде значи: расте, ниче 

извија – овде значи: пева своју песму 

Ј 

јазбина – скровиште дивљих животиња 

јастреб – птица грабљивица, оштрог 

кљуна и дужег репа; лови живину, мање 

птице и ситније животиње 

јека – одјек 

К 

кавалир – каваљер, мушкарац који се 

истиче лепим понашањем у женском 

друштву 

каљуга – блато, блатњава бара 

кам – камен 

кани се – спрема се, намерава 

кидне – побегне 

кика – плетеница, дужа уплетена коса 

клада – одсечен, неотесан комад дрвета, 

трупац, балван 

клањам се – правим наклон (пред 

публиком) 

клисну – брзо оде, побеже 

кобац – птица грабљивица 

којегди – којекуда, којегде 

комета – небеско тело, често са траком у 

виду репа 

конак – преноћиште 

концерт – музичка приредба 

космос – свемир, бесконачно 

пространство које нас окружује 

крут – тврд 

крчаг – бокал 

купа – чаша 

кућа родна – кућа у којој смо се родили 

или провели детињство 

Л 

лабудићи – мали лабудови 

леће – лети, силази са гора 

лога – јазбина, место где се легу дивље 

животиње 

локвањ – барска биљка, водена ружа 

М 

метне – стави 

мили – споро се креће 

момче холо – снажан и самоуверен 

младић 

монах – човек који живи у манастиру 

мук – тишина 

Н 

навејô – нападао (кад напада много снега) 

надимљу се – шире се од радости 

најô се – најео се 

нарогуши се – наљути се 

не жали ногу – овде значи: дођи брзо, не 

мисли на умор 

неколико пути – неколико пута 

О 

oбдан – дању, преко дана; настало од речи 

обданица (светли део дана) 

обиље – богатство, изобиље 

oбноћ – ноћу, преко ноћи 

ограни – огреј (цвет) да брже расте 

омакне се – оклизне се 

онемоћају – постану немоћни, изгубе 

снагу 

оњуши – омириса 

опази – виде, уочи 

остраг – кад се чита здесна улево 

осуо се цвет – прекрило се цвећем 

ошамућени – у благој несвести 




109

П 

палата – велика, раскошна кућа 

паперје – меко, нежно перје на телу птица 

пар – два предмета или бића 

Парагвај – земља у Јужној Америци 

педаљ – стара мера за дужину 

перина – део постељине на коме се лежи 

или којим се покрива, напуњен је перјем 

планета – хладно и мрачно небеско тело 

које светлост и топлоту добија од Сунца; 

наша планета се зове Земља 

пловка – патка 

поваздан – по цео дан 

попац – врста инсекта, тамне боје, храни 

се младим биљкама у повртњаку 

постељица (постеља) – кревет 

постојан – чврст, непоколебљив, истрајан 

праменови светлости – зраци светлости 

преорава – поново оре (плугом прави 

бразде на њиви) 

претакати – преливати 

провалија – велико удубљење; понор 

проја – хлеб од кукурузног брашна 

проси – обраћа се неком молећи да нешто 

добије, тражи милостињу 

пун надахнућа – са жељом да нешто 

уради добро, да се допадне другима 

Р 

равни – овде значи: равнице 

рага – стари, ислужени коњ 

разбегли се – побегли 

разлеже се – простире се, шири се 

разоружа – учини да нешто постане 

безопасно, благо 

ровац – крупнији инсект који живи под 

земљом, храни се корењем младих биљака 

родни праг – овде значи: дом, родна кућа 

рујна – румена, црвенкаста 

С 

сˆад – башта, врт 

сатић меда – преграде од воска у 

кошници у којима пчеле чувају мед 

светитељ – светац, човек кога је црква 

после његове смрти прогласила светим 

због његових заслуга за веру; Свети Сава је 

слава свих школа у Србији 

свод – овде значи: део куће, плафон 

сејач – онај који полаже семе неке биљке у 

земљу, сеје 

скут – доњи део мушког капута или 

огртача 

сламица (слама) – суве стабљике 

житарица које могу бити храна за стоку 

или простирка за животиње 

слога – слагање, кад су људи сложни 

сој – овде значи: врста живог бића 

спужва – сунђер 

страћара – стара, запуштена кућа 

стрина – жена очевог брата 

струк – стабљика (купуса) 

стручак – струк, стабљика цвета 

суд (за чај) – посуда 

сутлијаш – посластица, пиринач куван у 

млеку 

сутон – сумрак 

суче – увијањем дотерује бркове 

Т 

терет – тежина 

ток (реке) – пут којим река тече 

травним – травнатим 

трбух – стомак 

тренула – око склопила, заспала 

трице – овде значи: безвредна ствар 

Ћ 

ћарлијам – лагано, нежно дувам (ветар) 

ћувик – узвишење, врх брдашца 

ћушнем – одгурнем нешто, склоним се 

110 




У 

узана – уска 

узда – уже које се ставља животињи 

(најчешће коњу) на главу и служи за 

управљање 

унезверено – избезумљено 

успуза се – попе се уз дрво придржавајући 

се за стабло ногама и рукама 

утекоше – побегоше 

Ш 

шкиљи – гледа полузатворених очију; 

обично кад се о нечему важном размишља 

штит – предмет којим се штитимо; 

сунцобран 

штенара – кућица за псе, овде значи: 

хладна и тесна кућа 

штује – поштује 

Ф 

фес – капа без обода, обично црвене боје 

Х 

Хајдук Вељко – познати српски јунак који 

се у прошлости борио против Турака 

хајка – група људи, ловаца, који гоне 

дивљу звер 

хартија – папир 

храм – овде значи: врло важно место, 

посвећено учењу 

хуља – неваљала и нечасна особа 

Ц 

цитра – музички инструмент правоугаоног 

облика са великим бројем жица 

цреп – врста покривача за кровове кућа 

Ч 

чедо – дете 

честит – частан, поштен, ваљан 

чутурица – метални суд за воду у облику 

пљоснате флаше 

Џ 

џумбус – неред 




111

ПИСМО 

УЧИТЕЉИЦАМА И 

УЧИТЕЉИМА 

Поштоване учитељице / Поштовани учитељи, 

Стварању нове Читанке приступили смо стручно и одговорно, имајући у виду 

сложене задатке који се новим програмом постављају пред вас и пред ученике. 

Ако је описмењавање кључна реч у првом разреду основне школе, онда је наш 

избор да дете уз Читанку расте постепено, кроз непосредну и стваралачку комуникацију 

примерену његовом укупном развоју. 

Избор књижевних и језичких садржаја условљен је исходима и садржајима програма 

за први разред, а додатни садржаји понуђени су са жељом да дете и у слободно време, 

код куће, посегне за Читанком. 

У методичком приступу определили смо се за креативну комбинацију идеја, правећи 

мостове између књижевног, некњижевног и језичког садржаја. Задаци за ученике 

сложени су од најједноставнијих до сложених и стваралачких. Желели смо да свако дете 

може да пронађе задатак на који ће успешно одговорити. 

Одабрани текстови треба да сугеришу слушање учитељевог читања, самостално 

читање и стваралачко опуштање ученика. Идеја нам је да на креативан и привлачан 

начин подстичемо континуирани књижевно-језички развој детета. 

У Читанци су четири основне целине: Беле пчеле децу развеселе, Игра се наставља, 

Како расту деца и Разнобојне приче, у којима нудимо садржаје хронолошки сложене, од 

зиме до пролећа. У петој целини, којој смо дали назив Зов књига, направљен је кратак 

избор текстова планираних за домаћу лектиру. 

Ликовној и графичкој опреми књиге посвећена је велика пажња, јер је она саставни 

део њеног садржаја, а не само „украс”. 

Неки текстови за потребе Читанке су скраћени, а ијекавски екавизирани. Књижевно- 

-језички садржаји тумаче се на елементарном нивоу и искуствено се усвајају. 

Разноликост понуђених текстова омогућава различите стилове комуникације, 

од вежби за правилну артикулацију гласова, језичких игара, сценске импровизације, 

преобликовања и проширивања садржаја текста, до истинског сањарења и 

стваралаштва ученика. 

Зато име „Различак” није случајно. 

Ауторски тим 

112

Klett, Српски језик 1, Различак, Читанка за први разред основне школе

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?