Spremam se da postanem bogat - Vibilia

Stevo Drča, inženjer za telekomunikacije
Spremam se da postanem bogat
Ne kajem se što mi je berza u glavi i ujutro i uveče. Svako jutro ustajem pre trgovanja.
Kajem se samo kad simuliram kupovinu akcija - one rastu, a ja ih nisam kupio
Neki kažu da nisam normalan što sam sve što imam uložio na
berzu. Kad bih imao još, stavio bih i to. Kupio sam akcije
Tigra i samo za nedelju dana zaradio nečije dve plate. Inače,
radim u auto-servisu, a po struci sam inženjer za
telekomunikacije. Radim uglavnom popodnevnu smenu, jer
se najbitnije stvari na tržištu dešavaju pre podne. Akcije Tigra
sam kupio jer je izašao na zvaničan listing, a i svaki dan je u
medijima. Metals banku i Agrobanku sam kupovao da bih
mogao da učestvujem u dokapitalizacijama, Telefoniju da bih
dobio dividendu. Dobar sam i na Progresu, Privrednoj banci...
Ne kajem se što mi je berza u glavi i ujutro i uveče. Svako
jutro ustajem pre trgovanja. Kajem se samo kad simuliram
kupovinu akcija one rastu, aja ih nisam kupio. Ne žalim ni što
sam u igru „upleo" roditelje, devojku, prijatelje. Uostalom, u
brokerskim kućama je tolika navala da mislim da bi trebalo da otvore „call" centre. Moraće nešto
da promene šta, na primer, da sam negde na livadi, da nemam internet pred sobom, a brokeri
nemaju vremena da mi kažu šta se dešava. Žao mi je samo što bi ovo ludilo na Beogradskoj berzi
moglo da traje još godinu, najviše dve. Šteta što 2007. ne traje bar dvadeset meseci.
KAKO POSTATI MILIONER?
Bilo je jednostavno doneti odluku da ulažem na berzi: banke na godinu dana daju kamatu od pet
odsto. Da bih otvorio svoju firmu potrebno je da prijavim radnju, platim radnike, kiriju... Na berzi
sam sam svoje preduzeće. Internet mijejedini trošak. Pričao sam sa ljudima koji imaju iskustvo,
čitao o akcijama, akcionarskim društvima i svemu što može da utiče na cenu akcije. Kupio sam
knjigu „Novac i investicije - vodiči kroz hartije od vrednosti". Naučio sam sve berzanske žargone i
bilo mi je lakše da pričam sa stručnjacima. Učio sam iz novina, sa televizije, slušao Aleksandra
Vlahovića. Priznajem, pročitao sam i knjigu „Kako razmišljaju milioneri". Ako hoće da zaradi, mora
i da razgovara sa brokerima.
Druga stvar koju dobro"slušam" jeste internet. Najbolje je pratiti šta se dešava sa obimima
trgovanja na sajtu Beogradske berze. Na sajtu Centralnog registra treba pratiti ko su novi
akcionari. Ako je na primer neka velika kompanija ili fond kupila akcije odredene firme, znači da
oni ipak očekuju zaradu, i to mnogo veću od one kojom se zadovoljavamo mi mali investitori.
Pratim i internet forume, ali s oprezom, jer ima „ložača". To su ljudi koji „navijaju" za jednu akciju i
mogu druge da dovedu u zabludu. Ima i onih koji su na početku iskreni, ali kasnije pokažu svoje
pravo lice. Naravno, do tada su već „pali" ti koji su slepo verovali. Ali, istorija se ponavlja na svakoj
akciji. Naglo raste, pa padne malo, pa opet ide gore. Treba pratiti krivulju, možda ne može da se
kupi na minimalnoj ceni, pa je treba pustiti da pada koliko može. Treba znati i da je Srbija dobra
kopija Hrvatske i Slovenije. Sve što se tamo dešavalo desiće se i ovde, samo je pitanje vremena.
Kopije su i Crna Gora i Republika Srpska. Tamo ne trgujem iz jednog razloga ne mogu da
ispratim ni Beogradsku berzu. Bitna je i banka u kojoj se otvara račun. Osim što znaju da
zaračunaju visoku proviziju, banke često i komplikuju stvari - traže posebne račune za kupovinu i
prodaju akcija, naplaćuju potvrde o stanju na računu...
NE VOLIM RIZIK
Iako trgujem na berzi, nisam čovek koji voli da rizikuje. Ulažem u akcije kompanija koje su
najsigurnije i za koje imam proverene informacije. Sa više strana. Smeta mi porez na kapitalnu
dobit od 20 odsto koji ne postoji u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. I još nešto.

Juče sam saznao da u Srbiji ima oko 80 brokerskih kuća, isto koliko i u Francuskoj. Ovde svi hoće
da budu brokeri, a niko neće da pruži ni osnovno uputstvo o trgovanju akcijama.
Izvor: Bankar