БЕЛГИЈСКА ПОСЛАСТИЦА - Vibilia

BELGIJSKA POSLASTICA NA SRPSKI NACIN
Kamioni s mirisom marcipana
Bezmalo 90 odsto svojih proizvoda, „Areks“, fabrika cokolade, plasira na evropsko trziste
Omiljeni slatkis Nebojse Misica, direktora firme „Areks“, je cokolada i to od belgijskog marcipana i
po tradicionalnom receptu, ali skinuta sa proizvodne trake u njegovoj fabrici.
Poslednjih 18 godina zivota posvetio je zadovoljenju ove svoje strasti, da bi danas poneo titulu
jedinog srpskog proizvodjaca cokolade koji svoje
proizvode izvozi u Belgiju, zemlju koja je izmislila ovu
poslasticu. I dok se uz njegove sljive i urme punjene
cokoladom, praline i marcipan deserte oblizuju se
sladokusci sirom Francuske i Belgije, malobrojni su
rafovi domacih supermarketa i radnji na kojima se
mogu videti ovi proizvodi.
– Verovatno je problem to sto mi nemamo izgradjenu
naviku da kupujemo marcipan. Kad sam svoje
proizvode plasirao na domace trziste nisam imao ciljnu
grupu, smatrao sam da svako moze da zavoli praline
od marcipana. Medjutim, ispostavilo se da domace
trziste nije najbolja krajnja destinacija za moje
proizvode.
Nesto manje od 10 odsto nase cokolade proda se u
Srbiji. Ostalo putuje za Evropu. U supermarketima
poput „Merkatora“, „Metroa“ i u „Liliju“ mogu se kupiti
cokolade koje mi proizvodimo. Ni cena nije visoka. Tako se za nesto vise od 400 dinara moze
pazariti 400 grama marcipan pralina spakovanih u drvenoj kutiji – kaze Misic i dodaje da su
proizvodni kapaciteti njegove dve fabrike oko 180 tona mesecno. U njegovim poslovnim planovima
zacrtano je da za dve godine udvostruci svoje proizvodne kapacitete.
A kako je Nebojsa Misic postao specijalista za ovu poslasticu? – Sticajem okolnosti, kao
prehrambeni tehnolog osamdestih godina boravio sam u Belgiji. Tada sam prvi put cuo da kod
cokolade nije bitan samo ukus vec i izgled, kao i cinjenica da li finalni proizvod sija ili ne sija i da je
bitnije koliko dugo je svez, a ne koliki mu je rok trajanja. Hodajuci belgijskim ulicama shvatao sam
da oni zaista neguju kult cokolade. Svaka peta radnja u Brizu, gradu u kom sam boravio, bila je
cokoladara i bukvalno je postojalo tradicionalno takmicenje izmedju porodica ko ce napraviti bolji
proizvod. Tako sam i ja, opcinjen umetnoscu pravljenja cokolade usao u tu pricu. Problem je bio taj
sto su kod nas umesto pravih cokolada tada vise bile zastupljene secerne table – seca se Misic
svojih pocetaka. I dok se iz kamiona punih njegovih kockica cokolade siri miris marcipana
evropskim drumovima, Misic ne krije da mu u poslovanju sa domacim trgovcima sreca i nije
naklonjena. Kako kaze, to mu ni nije cilj. Takodje, Misic je zestoki zagovarac teze da u svetu treba
pokrenuti kampanju o kupovini srpskih proizvoda jer samo izvoznici mogu da izadju na kraj sa
velikim izvoznim deficitom i da bitnije uticu na povecanje bruto drustvenog proizvoda.
Inace, „Areks“ je osnovan 1989. godine kao privatno preduzece, koje se tada bavilo trgovinom
proizvoda namenjenih pekarskoj industriji. Tada je u novoformiranoj firmi radilo samo cetvoro
radnika, da bi se danas taj broj popeo na 200 zaposlenih koji u tri smene rade punim kapacitetom.
Sopstvenu proizvodnju aditiva za i gotovih smesa „Areks“ zapocinje 1994. godine, da bi 1997.
godine sa belgijskim partnerom „Puratos“ osnovao „Areks – Puratos“. Vecinski paket akcija
preduzeca Marcipan d.o.o.“ Osecina, Areks preuzima 2002. godine.
Sopstvena proizvodnja marcipan mase i ostalih slatkisa na bazi marcipana pocela je 2002. godine,
posle obnove fabrike i servisiranja opreme.

„Areks“ je jedina firma koja proizvodi marcipan, jedini srpski brend u belgijskom prehrambenom
lancu „Kolrajt“ i francuskom „Kerfuru“. „Puratos“ je xoint vencer firma sa poznatom belgijskom
firmom „Bekolada“, koja proizvodi aditive i smese za pekarsku i konditorsku industriju.
Inace, svi njegovi proizvodi, trenutno su u procesu dobijanja sertifikata, a nedavno su i dobili
najpozitivnije ocene Nemackog instituta.
Legenda o marcipanu
Legenda koju Nebojsa Misic najvise voli da prepricava, svakako je ona koja objasnjava kako je
nastao marcipan. Po jednoj verziji, poreklo ove poslastice vezuje se za grad Libek u Nemackoj.
Kad je 1407. grad zadesila velika glad nekoliko pekara je u pokusaju da oteraju smrt, svoje
poslednje zalihe secera i badema trosilo za novu vrstu hranljivog hleba. Druga prica kaze da je
rodno mesto marcipana Venecija. Po tradiciji, ukusni, mali hlebcici pravljeni su u cast Svetog
Marka. Zahvaljujuci trgovcima, hleb „marci panis“ proneo se sirom sveta.
Izvor: “Politika”