RADOJKO STANIĆ, GENERALNI DIREKTOR BANINIJA ... - Vibilia
RADOJKO STANIĆ, GENERALNI DIREKTOR BANINIJA ... - Vibilia
RADOJKO STANIĆ, GENERALNI DIREKTOR BANINIJA ... - Vibilia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>RADOJKO</strong> <strong>STANIĆ</strong>, <strong>GENERALNI</strong> <strong>DIREKTOR</strong> <strong>BANINIJA</strong><br />
KAPITALIZAM SA DUSOM<br />
SA NAŠE STRANE DOPRINOS BOLJEM ŽIVLJENJU JE PRUŽANJE ODLICNOG KVALITETA<br />
PROIZVODA PO CENAMA KOJE SU PRIHVATLJIVE I ZA DONJI SOCIJALNI SLOJ LJUDI. POSLEDNJIH<br />
GODINA ISTO SMO ČINILI NA ŠTETU SOPSTVENOG PROFITA, SMATRAJUĆI TO INVESTIVIJOM ZA<br />
BUDUĆNOST, TE DA ĆE NAM SE VRATITI KAO KORIST KROZ POVERENJE POTROŠAČA<br />
Da bi jedan radni kolektiv prešao uspešan put vlasničke transformacije od<br />
prosečnog društvenog preduzeća do razvijenog konditorskog sistema<br />
potrebno je, doslovce, svakodnevno napredovanje u svim fazama mereno<br />
modelom razvoja kompanije "Banini" iz Kikinde. Kako do poslovnog uspeh u<br />
domaćoj fabrici ovdašnjem ambijentu, saznajemo od lidera kompanije,<br />
generalnog direktora "Baninija" Radojka Stanića, sagovornika julskog<br />
izdanja "Naše radnje".<br />
Gospodine Staniću, prethodnih godina govorili ste da se uspešna poslovna<br />
politika "Baninija" zasniva la povećanju proizvodnje, moderni:aciji fabrike i<br />
ubiranju značajnog orofita. Da li ovi postulati još uvek 'aže?<br />
Moglo bi se tako reći. Možda bismo samo reč "značajnog" sveli na oprezniju konstataciju<br />
dovoljnog profita za razvoj. Stalno ulažemo u modernizaciju fabrike i proširenje kapaciteta, a profit<br />
očekujemo u narednom periodu koji će doći za nekoliko godina, ne mora baš odmah. To je trend<br />
koji nastavljamo: modernizacija, automatizacija, razvoj novih proi— zvoda, sve bolja pozicija na<br />
tržištu i profit dolazi sam po sebi.<br />
Prošle godine obavljena su tri strateška posla. Kompanija "Banini" uspela je da uvede četiri<br />
međunarodna standarda u roku od svega devet meseci. Kojim motivima ste bili vođeni?<br />
To smo uradili jer je neprihvatljivo da iz tehničkih razloga budemo eliminisani sa nekog tržišta. Mi<br />
smo u procesu proizvodnje imali visoke standarde, primenu svih propisa i organizacije posla ali<br />
smo hteli da proverimo koliko se to uklapa u savremene standarde. U kratkom roku smo uveli<br />
ISO9001, ISO14001, ISO18001 i HACCR Sertifikaciju je uradila američka kuća i oni su sami<br />
priznali da ni u jednoj firmi nisu uspeli da u tako kratkom periodu implementiraju sve te standarde.<br />
To je bilo moguće upravo iz razloga što smo i bez standarda bili visoko pozicionirani sa zahtevima<br />
i praćenjem proizvodnje na savremen način. Tako smo stvorili tehničke uslove da možemo<br />
izaći u zemlje EU. To ove godine već i radimo, ozbiljnije se bavimo izvozom u Sloveniju, oni su u<br />
ELJ, a očekujemo da izađemo i na tržište Italije.<br />
Proizvodni program "Baninija" obogaćen je i puštanjem u rad nove linije za proizvodnju slanog<br />
keksa "trik". Kakvi su početni rezultati u osvajanju potrošača?<br />
Sasvim zadovoljavajući, Mi smo u decembru radili u tri smene na toj liniji. U međuvremenu smo<br />
pustili još jednu liniju koja radi "trik" štapiće. Uskoro ćemo izaći sa punjenim štapićima. Time<br />
zaokružujemo proces slanog programa sa petnaestak artikala. Do kraja godine očekujemo, kao<br />
na drugim linijama, da radimo u tri smene. Mi smo prošlog decembra samo sa jedne linije imali<br />
realizovanih 200 tona. Današnji učinak je po 200 tona obe linije. Očekivanja su da ćemo izlaskom<br />
na tržišta Slovenije, Mađarske i većim učešćem na domaćem tržištu u zadnjem kvartalu ove<br />
godine raditi punim kapacitetom. Kvalitet je dobar, dizajn i ambalaža odlični, ima medijske<br />
kampanje, od jeseni kreću bilbordi. Do kraja godine, takođe, imamo ozbiljan medijaplan da<br />
potpomognemo saradnju sa trgovcima. Uz dobru distribuciju, kvalitet i cene mislim da smo<br />
zaokružili sve elemente da bi taj proizvod našao očekivano mesto na polici u maloprodajnim<br />
objektima.
Značajna novost je i nedavno uvođenje četiri robota u pogon za proizvodnju "noblica". Sa kakvim<br />
opredeljenjem?<br />
Dva efekta smo postigli. Jedan je podizanje kapaciteta linije, uz<br />
pojeftinjenje proizvodnje i istovremeno razmeštanje sa onih<br />
monotonih i teških poslova većeg dela Ijudi koji su tu radili. Na<br />
našu sreću uspeli smo i da te Ijude, kao delimično obučene,<br />
premestimo na dve nove linije. Dakle, nismo otpuštali radnike.<br />
Tako smo podigli produktivnost, a samim tim stvorili uslove da<br />
budemo još konkurentniji na tržištu.<br />
"Banini" je fabrika koja je već dugo u ekspanziji. Fizički obim<br />
proizvodnje u poslednjih deset godina uvećan je gotovo 20 puta<br />
(sa 747 tona iz 1996. na 13 hiljada tona 2005). Gde su granice za Vas i menadžment?<br />
Stvarno imamo ubrzan rast, a granice svakako postoje. U narednom periodu biće teže održati taj<br />
tempo. Ove godine planiramo da izađemo na 16 hiljada tona, i imamo nameru da pustimo još<br />
jednu proizvodnu liniju. Ne bih unapred govorio o kom proizvodu je reč ali pojaviće se najkasnije u<br />
novembru. Biće to potpuna novina, nešto što do sada nismo imali. Sa tim ćemo završiti investicije<br />
na postojećoj lokaciji. Ovde je sav prostor popunjen mašinama i to će biti kapacitet od nekih 20<br />
hiljada godišnje proizvodnje. Sve dalje je pitanje strateške odluke u kom pravcu se širiti, da li sam<br />
ili sa nekim partnerom. Kako bilo, pripremamo novu lokaciju i planove za rad u narednih nekoliko<br />
godina.<br />
Godinama je "Banini" u pozitivnom ambijentu, nesvojstvenom državi. Kako ocenjujete poslovnu<br />
klimu u zemlji, posle svih dešavanja od devedesetih, a naročito posle petooktobarskih promena?<br />
Poznata je Vaša odvažnost po pitanju učešća "Baninija" u onim<br />
protestima; imali ste lično angažovanje ali i ostvarivanje<br />
profesionalnih obaveza bez prekida rada, pogoni su bili u<br />
funkciji tržišta. Uvek se lakše naviknemo na bolje. Ako poredimo<br />
kako danas radimo u odnosu na pre 56 godina, ogromni su<br />
pomaci koji su dobri za proizvodnju. Ali, s obzirom na koliko<br />
niskom nivou smo bili, sada koliko god da idemo napred nije<br />
dovoljno. Još mnogo toga, i to ubrzano, treba promeniti da bi<br />
se lakše radilo. Mi smo mali kolektiv. Kada analiziramo<br />
okruženje u kojem radimo, više se bavimo prilagođavanjem<br />
i konkretnim rešavanjem problema, a ne samo pukim pričanjem koje ne donosi promene.<br />
Prilagođavanjem nastojimo da iskoristimo svaku šansu. Socijalni ambijent je jako nepovoIjan:<br />
mala su primanja, ogromna je nezaposlenost, radnici se otpuštaju, kupovna moć realno<br />
pada; u takvom ambijentu je teško raditi. Sa naše strane doprinos boljem življenju je pružanje<br />
odličnog kvaliteta proizvoda po cenama koje su prihvatljive i za donji socijalni sloj Ijudi.<br />
Poslednjih godina isto smo činili na štetu sopstvenog profita, smatrajući to investicijom za<br />
budućnost, te da će nam se vratiti kao korist kroz poverenje potrošača. Vi ste pomenuli da<br />
smo tada bili profesionalci. Da, jer štitimo interes fabrike zaštitom zaposlenih od svih spoljašnjih<br />
uticaja. Ne želimo da se uključujemo u politiku mimo onogo što je potrebno za praćenje<br />
proizvodnje. Sve preko toga je rizik iz koga se Ijudi mogu teško izvući. Ja u fabrici stvarno ne<br />
znam ko je koje nacionalnosti, ko kojoj partiji pripada, ako pripada, a sve druge stvari, zajedno sa<br />
radnicima, pokušavam da pratim i da opet zajedno pravimo ambijent primeren Ijudima, tipa<br />
"kapitalizam sa dušom". Taj prelazak iz nedefinisanog samoupravnog socijalizma bez<br />
odgovomosti u kapitalizam potrebno je izvesti što bezbolnije, da tranzicija ne bude odviše teška<br />
i nagla jer Ijudi su ti koji sve to moraju da iznesu. Sa zaposlenima imamo, ne mogu da kažem<br />
dogovaranje, ali recimo zajedničku strategiju. Znamo do koje mere se može zaoštravati disciplina,<br />
a da se ne vrati kao bumerang kroz loše rezultate rada.
Privatizacija u "Baniniju", rekli ste, čini vas socijalno osetljivijim. Naglašavate da je ciljani efekat da<br />
radnici žive pristojno od svoje za rade. Da li je tako već danas?<br />
Mislim da smo podigli standard svih zaposlenih. Ne kažem da<br />
svi zaposleni još uvek mogu bezbrižno da žive, ali postigli smo<br />
da imaju stabilnu zaradu, prosperitetni firmu na dug rok,<br />
rasterećeni straha od otkaza ako kvalitetno rade. Imamo čiste<br />
neto lične dohotke, prosečno, blizu 30 hiljada dinara,<br />
godišnje isplaćujemo dva viška i to je objektivno. Sva deca čiji<br />
roditelji rade u "Baniniju" imaju stipendiju, sva deca sa sela<br />
koja putuju u srednju kikindsku školu imaju plaćen prevoz. Još<br />
neke vanredne troškove radnika mi premošćavamo.<br />
Smatramo da ni nivo plata, ni opšti ambijent, niti bankarski krediti, nisu takvi da radnik bez brige<br />
može dugoročno da planira zaduživanje ili investicije. Tu je poslodavac da se nađe svojim Ijudima.<br />
Uspeli smo u tome, gledajući moj kontakt sa zaposlenima. Pogotovo u okruženju u Kikindi<br />
delujemo kao stabilan kolektiv. Kao privatna firma, danas imamo socijalnu politiku bar za 15 odsto<br />
efikasniju od one kakva je bila dok sam vodio društveno preduzeće.<br />
Prvi ugovor o poslovanju sa dobavljačima, Nacionalni lanac udružene trgovine Srbije CBA,<br />
potpisao je upravo sa "Baninijem". Vaš je potpis otpočeo nešto što se intenziviralo od 2004. Kako<br />
cenite CBA na početku, a kakva je današnja tržišna pozicija?<br />
CBA se pojavio kao lanac sa stvarno dobrom idejom. Nije im bilo teško da dobiju naš pozitivan<br />
stav za potpisivanje ugovora. Još uvek su u postavljanju organizacije lanca, bave se sobom i nisu<br />
do kraja dosegli kapacitete koji su bili najavljeni, niti sve mogućnosti koje imaju kao tržišni<br />
potencijal. No, to su sve te početne muke koje treba savladati. Tu je desetak trgovinskih kuća<br />
različitih kapaciteta, finansijske snage, možda i viđenje razvoja od teritorije do teritorije. Siguran<br />
sam da svi oni sada znaju da zajedno neuporedivo više vrede. Zbog sebe samih, moraće da<br />
jačaju lanac učvršćivanjem odnosa sa dobavljačima, a što je još bitnije, i da svoj geografski<br />
potencijal na tržištu iskoriste prema malim radnjama. To je ostvarivo kroz dobru organizaciju<br />
poslovanja, a onda svi zajedno možemo da se odupremo sve više dolazećim stranim<br />
kompanijama. Tako se da očuvati domaća trgovina. Mi to radimo iz interesa, i nas proizvođača.<br />
Dugogodišnja saradnja sa osnivačima CBA daje i nama bolju poziciju nego što je to sa nekim ko<br />
tek uđe na tržište. Imaju prostora da još rade, a sve do sada postignuto je za pohvalu. Sa naše<br />
strane imaju punu podršku. Bez obzira da li u poslovanju jedni drugima ponešto i prigovorimo,<br />
saradnja ide korak po korak dobrim smerom.<br />
Najavljivali ste svojevremeno saradnju sa nekom velikom inostranom fabrikom. Ima li tu nečeg što<br />
bi čitaoci "Naše radnje" mogli da znaju?<br />
Osim te konstatacije, nije još za priču dok ne bude nešto<br />
izglednije. Na ovoj lokaciji smo završili ulaganja. Sada smo u<br />
fazi objedinjavanja površine od nekih 15 hektara blizu naše<br />
fabrike. Imamo oprezno razmišljanje kako sa budućim<br />
investicijama. Nismo od onih koji olako donose odluke ili tvrde<br />
da sami mogu sve. Procenićemo kako, sa kim i na koji način<br />
da li je saradnja sa nekim bolje rešenje. Vrlo je rizično investirati<br />
u poslovanje samo iz sopstvenih sredstava. U nekoj saradnji je<br />
moguće obezbeđivanje bespovratnih sredstava, akcija ili<br />
strateškog partnera. Kada se unutra sve bude izdefinisalo,<br />
raspolagaće i "Naša radnja" informacijama.<br />
Da najavimo profesionalnim kupcima šta sledi u tekućoj godini u stvaranju "naših slatkih svetskih<br />
čuda", kako u "Baniniju" kažu,<br />
Uz već pojavljeni slani program "trik", pojaviće se vrlo skoro punjeni štapići, isto u brendu "trik", a<br />
imaće dva ili tri pakovanja. Evo, mogu vam reći ekskluzivno da će do kraja novembra iz "Baninija"<br />
izaći jedna dobra paleta krema. Gro opreme je već u pogonu, uporedno radimo na dizajnu
ambalaže, proceni total dizajna i naziva brenda. Sa jednim ozbiljnim tehnologom radimo na<br />
korekcijama receptura. Uradili smo sva ispitivanja da vidimo tačno koji prostor na tržištu je<br />
slobodan, da znamo gde se možemo pozicionirati. Siguran sam da ćemo izaći sa dobrim<br />
proizvodom, cena će biti primerena našem potrošaču, a sve će da prati kvalitet koji ne može biti<br />
manji od "Baninijevih" standarda.<br />
"Banini" je prepoznatljiv kao kompanija koja, pre svega, vodi brigu o lokalnoj samoupravi: pominju<br />
se zdravstvena nega pacijenata, košarkaški tereni, igrališta, klizalište, Škola za 21. vek, Trka za<br />
srećnije detinjstvo... Kako se opredeljujete kuda nepovratno usmeravate sredstva?<br />
Nastojimo da budemo blizu dece i onih kojima je pomoć<br />
najneophodnija. Poslednjih godina "Banini" je prilagao donacije<br />
za pomoć deci školskog uzrasta, zdravstvenim centrima za<br />
lečenje starijih i ustanovama kulture. To su oblasti kojih se<br />
držinno, a bežimo od, recimo, visokih sportskih dometa gde su<br />
velike pare. Nabrojano radimo svake godine. Uspeli smo još,<br />
zajedno sa ovdašnjim košarkaškim timom, da napravimo jednu<br />
minibasket ligu gde su deca iz svih šest gradskih škola uključeni<br />
u takmičenje po ligaškom sistemu, pa tako 360 dečaka i<br />
devojčica imaju svoje takmičenje. Postoji naravno tabela, a<br />
takmičenje se završava kako se to radi u Americi. To je animacija najmlađih za koju smatramo da<br />
je itekako vredna našeg truda. Imamo "Trku za srećnije detinjstvo", kao dugogodišnji sponzor.<br />
Nekoliko hiljada dece toga dana izlazi na trčanje. Naš je zadatak da obezbedimo dovoljno kalorija i<br />
dobrih slatkiša, a njihov da istrče relacije pred kojima su. Pomažemo i ad hoc akcije u gradu jer<br />
smatramo da nije dovoljno obezbediti fabriku (koja je bitna zbog egzistencije), već se zbog<br />
radnika, njihove dece i svih ostalih sugrađana, starati i o funkcionisanju škole, vrtića, zabavišta,<br />
pozorišta, bolnice. Nastojimo da budemo prihvatljivi za saradnju svakoj lokalnoj samoupravi,<br />
iniciramo neke stvari, znamo da ih kritikujemo kada troše budžet kako ne treba, uvek smatramo da<br />
može bolje i ne libimo se da im to kažemo, a prost je razlog mi smo ti koji punimo budžet, a mimo<br />
toga još dajemo. Inače, raspodela budžeta na nivou Republike je dosta centralizovana, pa su<br />
često manji gradovi oštećeni u razvoju. Struktura mesta bi morala mnogo brže da se podiže, a<br />
tako bi se stvarala atraktivnost za život Ijudi i investiranje mimo velikih centara. U "Baniniju" smo<br />
socijalno odgovorni, a kod nas je to možda i izraženije jer se privatizacija odigrala ne da bismo mi<br />
bili bogatiji vlasnici i gazde nego da završimo proces koji smo združeno dugo radili.<br />
Ima priznanja i na nacionaInom rangu. 6/7/ ste najuspešniji poslovni čovek 2002. (u organizaciji<br />
Trgovačke komore Jugoslavije), Vaše je ime na listi 300 najmoćnijih Ijudi u Srbiji (novinska<br />
analiza), laureat ste Godišnje nagrade PKS za 2005. Kako Vi definišete današnjeg lidera u poslu i<br />
čemu lično težite?<br />
Moj posao je jednostavno da pokušam da napravim ambijent u kojem je uočljivo što manje<br />
negativnosti, a da svako ko je uključen u tu organizaciju da svoj maksimum i da radi na onom delu<br />
terena koji je njegova najbolja strana, Nije lako, ali nije nemoguće. Mi ne radimo ovo da bismo bili<br />
lideri. To radimo da bi naša fabrika iz dana u dan bila sve bolja i bolja.<br />
Izvor : „Našaradnja“
Change language