ISSN 1846-679 6

Brušk a z ora, b roj 2, 2009 .
Autor: Ante H raste -M iše tov
Evo još je dne ga spom e na na
litovonje u našim valim a k ad se u njih
ni h odilo auton i po širok om asfalatu
ne go nanoge i sa b e štijim a po
usk e m u putu.
O nda je u njim a b i m ir, m a provi
provcati m ir, tišina, a arija ispunje na
vonjom m ora, b ora, z im orada, cm ija i
ostale ga b ušk a.
A m ore , m ore je b ilo čisto, m oglo se
vidit dno na puno dub ine .
Puno godišć som s m ate rom i oce m
litovo u M oloj Viroj u garaži k uće
m oje ga b orb e M ik ota M iše tove ga.
U to vrim e je u vali osim nje gove
k uće b ila još k uća b arab a Luk e
Pe rinine ga, a onda parve k uće u
Prib inji i Ve loj Viroj. U vali je b i
b lože ni m ir, b e z šušura m otorih
jah tih i glise ra, m ir z a odm orit dušu i
tilo. Te k k oji don b i b î doša nanoge iz
Fora nik i fure št ol doplovi k oji b rod.
Je dne ga godišćo b ila je snon i m oja
z e rm ona M arica, k oja sad živi u
D ub rovnik u, a b ilo joj je de se tak a
m ore b it i m anje godišć. M arica ni
z nala plivot, m a se volila k upat i puno
se radovola ča je b ila s non. Kupala se
je u plitk e n, na žolu, i h odila darže ć
se z a m ulić ok o nje ga.
Tak o se je dne ga jutra, dok son sa
svojim a sidi na tiraci isprid k uće ,
M arica išla k upat. Uje donput sm o
čuli k ak o viče :
„Te ta Jok ica m oja, u pom oć, ništo
čorne ga m e je ćapalo z a nogu“.
Poče la je b ižat pudvonk a, a m i sm o
potork ali na žolo. M arica je jušto
poče la iz ah odit iz m ora, a h ub otnica
z a njon, m a se ni stigla vrotit u m ore
je r sm o je ćapali. Bilo je u njoj ok o
dvo k ila i tak o sm o te ga dne va im ali
dob ar ob id. D rugi don u jutro
govorili sm o M arici:
„Poj se k upoj, lipo je vrim e , m ore b it
da će š non i danas ćapat čagod z a
ob id!“ m a se M arica ni dola u m ore i
od stroh a se ni k upala cilu še te m onu.