ISSN 1846-679 6

Brušk a z ora, b roj 2, 2009 .
m ože dogoditi je st da sk upa s
k re ve tom iz le tite k roz proz or, ak o je
potre s doista jak .“ To m e je „utje šilo“.
Tok ijo je ne pre gle dno ve lik grad s
vrlo lije pim sre dište m , ure dnom
žutom podz e m nom že lje z nicom ,
k oja je uvije k pre puna, ali i s
če tvrtim a m alih drve no-papirnatih
k ućica s prolaz im a iz m e đu njih , ne
širim a od je dnog m e tra. Z ato su
tam o požari još strašniji, ali su z ato i
stanovnici opre z niji. Prije tride se tak
godina rije tk o je k oja ulica im ala im e .
Lok alnoga poštara nisu nik ad
m ije njali, je r je dino je on z nao dije liti
poštu. Sad ve ć m noge ulice ipak
im aju im e . Glavni trgovačk i ce ntar
z ove se Ginz a. D oći iz socijaliz m a u
Ginz u b ilo je k ao da ste um rli i došli u
ob e ćani raj. M a k ak vi, još više !
Japanci su vrlo uglađe n narod, stalno
se k lanjaju je dni drugim a, ali i
strancim a. I to ne je danput, ne go
stalno. O z b iljni su i rade k ao crvi.
Rob otiz aciju u tvornici autom ob ila
vidio sam tam o dok su još u Europi i
Am e rici sam o naslućivali tak ve
m ogućnosti. O b jasnili su m i da
nik oga nisu otpustili, da višak radnik a
šk oluju. Re k li su m i da im je
proiz vodnja uve lik e ve ća, pogrje šk a
ljudsk og čim b e nik a je isk ljuče na,
šk arta gotovo ne m a, prodaja i iz voz
su sve ve ći, te da b i otpustiti radnik e
b ilo glupo je r b i oni štrajk ali. Z ato se
sada prisje ćam je dnoga vica: D ošao
japansk i stručnjak u tadašnju
Jugoslaviju u ne k o poduz e će radi
suradnje . Stigao je upravo z a vrije m e
m are nde . D ire k tor ga je lije po prim io,
ali je čovje k usput vidio da su pogoni
praz ni. „O prostite , ali ja ne sm ije m
sudje lovati u vaše m štrajk u“ - re k ao
je i otišao. Japanci su fanatici rada i
fanatici privrže nosti poduz e ću. U to
vrije m e radnici nisu im ali više od še st
dana godišnje ga odm ora, a b ilo je
posve norm alno i uob ičaje no ne
isk oristiti niti to.
Japanci su te k od Am e rik anaca
naučili da postoje i drugi k olači osim
slastica od riže , a to je b ilo te k godine
19 64. k ada su k onačno pristali
k om unicirati s njim a. Kak o do tada
osim japansk oga nisu z nali ni je dan
drugi je z ik , je lovnik b i prik az ali u
iz loz im a re storana, tak o što b i sva
ponuđe na je la iz radili od gipsa, lije po
u b ojam a, na tanjuru točno onak o
k ak o će iz gle dati k ad vam ga
se rviraju na stol. Svatk o se je , dak le ,
m ogao vrlo je dnostavno snaći.
D anas je to ve ć posve drugačije ,
z apadnjačk i. Prije , prim je rice , nije
b ilo de b e lih Japanaca, osim sum o
b oraca, a sad ih je sve više . Z apad se
uvuk ao i u njih ov život. Sad im aju
godišnje odm ore , k oriste se njim a i