deca ponovo trče - Bečejski mozaik

15. oktobar 2010. 

broj 525. 

2 

2 

3 

3 

4 

4 

4 

5 

8 

15 

15 

NASLOVI 

Između dva broja 

Obeležen dan 

oslobođenja Bečeja 

kazne za sve 

Rebalans opštinskog 

budžeta 

Počela gradnja 

poslovnog centra 

Info 

Grejanje od 

danas? 

Bolji prinos nego 

prošle godine 

kako je potrošen 

novac od naplate 

vode? 

Ogledalo 

kućno lečenje i 

nega pacijenata 

Becsei Mozaik 

A galambok 

felrepülnek 

Sportski mozaik 

kao državno 

prvenstvo 

Osvojeno pet 

medalja 

FOTO: S. Katić 

RekonstRukcija iđoškog puta 

U utorak su započeti radovi na rekonstrukciji 

Iđoškog puta koji će se realizovati 

sredstvima prikupljenim od 

zakupa državnog poljoprivrednog 

zemljišta (20 miliona dinara). 

Planirano je da izvođač radova 

„Bačkaput“ za 60 dana izgradi 2,5 

kilometra puta širine tri metra i uredi 

deo neposredno pored saobraćajnice 

s t r a n a 3 

kasni adaptacija kuće bRaće tan 

Rekonstrukcija kuće braće Tan u centru 

Bečeja uprkos najavama neće 

početi ove godine, jer je ponuđač „Čiv 

grasiokomerc“ d.o.o. iz Novog Sada, 

koji je na tenderu Stankoma izabran 

za izvođača radova, odustao od posla 

s t r a n a 4 

Roman nekadašnje bečejke o 

emigRantima 

Melinda Nađ-Abonji, švajcarska književnica, 

rođena 1968. godine u 

Bečeju, za roman „Golubovi poleću“ 

dobila je nemačku književnu nagradu 

za roman godine za 2010. godinu koja 

se tradicionalno dodeljuje u predvečerje 

frankfurtskog Sajma knjiga 

s t r a n a 6 

U životu možemo ostvariti sve 

što želimo, ako dovoljnom broju 

ljudi pomognemo da oni 

ostvare šta žele. 

Zig Ziglar 

Političari su kao pelene. I jedne 

i druge treba redovno menjati i 

to zbog istih razloga. 

Anonimni mislilac 

TRke UlIcAMA GRAdA 

deca ponovo trče 

s t r a n a 15 

Internacionala 

Posle divljanja oko 6.000 huligana na ulicama 

Beograda 10. oktobra za vreme trajanja „Parade 

ponosa”, kada je povređeno više od 140 ljudi, privedeno 

207 osoba i, kako se procenjuje, pričinjena 

je materijalna šteta od oko milion evra, dešavanja 

iz Srbije su ponovo bila udarna vest na svim 

svetskim medijima. 

Na našim medijima predstavnici „patriotskih 

stranaka” iznosili su komentare kako je reč o 

„nezadovoljstvu naše dece koja nemaju budućnost 

i perspektivu” i da je za to kriva država, dok 

je Miroslav Panić iz BIA rekao: „Neredi na ulicama 

Beograda 10. oktobra posle održavanja ’Parade 

ponosa’ nisu ugrozili stabilnost države”. 

Međutim, dva dana kasnije, u Đenovi, na fudbalskoj 

utakmici naše reprezentacije i Italije, 

navijači iz Srbije za koje se sumnja da su učestvovali 

i u neredima u nedelju, ponovo su napravili 

nerede zbog kojih je utakmica prekinuta. 

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić- 

Dejanović izjavila je da ne isključuje mogućnost 

da iza nereda u Beogradu i u Đenovi stoje isti 

„kreatori“. 

Bilo kako bilo, posle ubistva francuskog navijača, 

paljenja ambasada, Bajrakli džamije, divljanja 

od 10. oktobra, „naša deca bez budućnosti i 

perspektive” su nastavila niz naše bruke i otišla 

korak dalje - internacionalizovala su je u Đenovi. 

V.F.

2 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

Razum i osećajnost 

U svakodnevnoj govornoj praksi primetna je pojmovna zbrka – mi kao da ne 

pravimo razliku između pametnih („klikeraša”), mudrih, obrazovanih, inteligentnih 

(„vidri”). Ljudi su, recimo, skloni da poštuju „inteligentnog” čoveka ali inteligencija je, 

barem kako psiholozi tvrde, tek snalažljivost (sposobnost da se „dočeka na noge”) 

– inteligencijom vrca i okretan kriminalac (pripadnici zemunskog klana svi odreda 

jesu suve inteligencije). Uzgred rečeno, kod policajaca je uočljivo izvesno udivljenje 

prema umešnosti i inventivnosti razbojnika jer, nažalost, posmatraju jedino tehniku, 

način kriminalnog poduhvata, a ne i cilj. Takođe, postoji „mnogoznalaštvo koje ne 

uči ničemu” – bez kritičko-polemičke otvorenosti mišljenja ili takozvanog intelektualnog 

(samo)poštenja nema intelektualca (mnogo je onih koji su posvršavali škole 

tek da bi prigrabili što „masnija” nameštenja). A od običnog, salonskog učenjaka, 

intelektualac se razlikuje i društvenim ili, boljereći, životno-ljudskim angažmanom. 

Jednakovremeno, brkanje postoji i s obzirom na pojmovlje na suprotnom polu – 

budaletine, retardirani, „balvani“, poluidioti, neobrazovani, „glupsoni”. Primitivnost, 

sasvim pogrešno, upućuje na smešu imoralnosti i neobrazovanosti, međutim, primitivno 

jednako postupaju i najobrazovaniji – upravo su najgrozomorniji zlotvori 

čovečanstva bili dobrano obrazovani, čak su pod samim barjakom progresa, civilizovanosti, 

„svetlosti razuma”, proganjali čitave narode. 

Vrlo malo ljudi je istinski ograničenog razuma (mentalno retardirano). Razum 

je, kako Dekart tvrdi, nešto najpravičnije raspoređeno među ljudima. Ipak, mi se 

„vadimo” na nedostatak logičke sposobnosti – da je to „viša matematika”, da „ti nisam 

ja za to” („glup sam ti ja za to”), „uf, to je za mene špansko selo”. Činjenica je, 

međutim, da se mi ne usuđujemo – usled duševne inertnosti i kukavičluka – koristiti 

vlastiti razum! Kako izgleda, najlagodnije je životariti u nekoj vrsti izmaglice, lake 

pare gde je dovoljno reći (pomisliti) bilo što – sasvim neobavezno i bez ikakvog 

samozahteva da se isto obrazložiti. Naše su glave počesto krpljevine svega i svačega 

– upravo „bosanski lonci” u kojima, bez ikakvog uzbuđenja, opstoje sasvim 

oprečne misli i vrednosti. 

Pored ovih lakoumnih glavica, da tako kažem, gde je zanemarivanje razloga 

uglavnom dobroćudno („ne volim ti ja to filozofiranje”, „neću da se opterećujem još 

i time”), postoje, međutim, i posve zloćudnija ignorisanja. 

Razmotrimo jedan aktuelan, posve maligan, obrazac zaključivanja. Drži se da 

je homoseksualnost bolest (tumačenja sežu od „psihičke pobolelosti” do „genetske 

greške”). Istovremeno, drži se i da je ona za osudu i da homoseksualce treba ubiti 

(„Ubi, ubi, ubi pedera!”). Međutim, homoseksualnost je ili za (moralnu) osudu ili je 

bolest. Ovaj prigovor se nastoji odbiti tezom da ih treba pobiti jer će nas u protivnom 

zaraziti. Shodno tome, kako izgleda, treba pobiti i obolele od gripa AH1N1 jer bi 

mogli da nas zaraze (uostalom, usporedba sa gripom je neumesna ne samo stoga 

što je grip „kontagiozniji”, već, prevashodno, jer je smrtonosan). „Mislilac”, međutim, 

ovo već nije spreman prihvatiti, tvrdeći da je „to nešto sasvim drugo”. Pri tom se, a 

to je nerv ovakvog kvazi-intelektualnog nastrojenja, nikada ne polaže račun zašto 

je to drugačije – ili se, ukoliko to i bude preduzeto, zapliće „u kučinu” daljih komplikacija 

i protivrečja (redefiniše se, recimo, pojam bolesti). 

Činjenica je da, ruku na srce, svi ljudi manje-više podležu ovoj „nedorađenosti 

(nedovršenosti) u mišljenju” (nespremnosti da se misli izvedu do kraja, da se 

pitanja temeljito pretresu). Potrebno je, ipak, biti slobodan da se ta nedorađenost 

prizna i nastoji prevladavati (posredi je proces bez kraja!), a to se najučinkovitije 

preduzima u komunikaciji sa drugima (naročito onima koji misle različito od nas). 

Međutim, ovo ultimativno „zato” (na pitanje – zašto?) svakako nije raspoloženo za 

dalje pretresanje predmeta. 

Slično je i sa krilaticom „Kosovo je srce Srbije”. Nije pitanje, dakle, da li je ova 

misao (vrednost) primitivna – kosmopolitizam jedno drži, nacionalizam drugo (o bazičnim 

vrednostima nije, ili je tek u ograničenom smislu, moguće raspravljati! – one 

se ne mogu dokazati, naprosto se prihvataju). Nije, dakle, reč o tome da se neko 

optuži da ima rđave vrednosti – već, upravo, da je njihovo dalje izvođenje samoprotivrečno. 

– Poenta je u tome da se ova krilatica zapravo ne misli! Jer Kosovo jeste 

ili nije srce Srbije. Ako jeste, kako to da dopuštamo da se „srce iz grudiju” rovari? 

Nije li dosledno tim rečima – a kojima razne vlasti (ali i crkva!) već godinama pujdaju 

narod (u nedelju smo svedočili da mladi, smušeni huligani takve stvari, izgleda, 

doslovce shvataju – da to nije tek stilska figura ministra Vuka Jeremića) – da organizovano, 

sa oružjem u ruci, pohrlimo u odbranu Kosova? Podvikivati da je Kosovo 

srce Srbije znači upravo „drveno gvožđe” (protivrečnost u mišljenju), ako to izgovaramo 

– sasvim neobavezno, ležerno – sa političkih tribina, iz skanija parlamenta, u 

podnapitim kafanskim razgovorima (cirkamo koka-kolu, jedemo šampite, gledamo 

Partizan u Ligi šampiona, iako nam iz pukotine u grudnom košu lipte potoci krvi). 

Stoga prihvatimo, dakle, ono što smo već prećutno prihvatili – Kosovo nije srce Srbije 

(iako nam može ostati bitno). 

Kako vidimo – a to je suštinska karakteristika – zaključivanje se nikada ne sprovodi 

do kraja. Ili, što je isto, mi nikada ne znamo (nismo svesni) šta zaista mislimo. 

Pojedinci, pak, produže dalje od tog zabavištanskog „zato”, ali svi negde zastanu 

na tom putu. – A na odredištu ih čeka svest o protivrečnosti svog mišljenja (fakt 

da prihvataju istovremeno dve oprečne stvari – i da se jedne, napokon, moraju 

odreći). 

To je ključ tzv. imanentne kritike – postaviti se u poziciju drugog (prihvatiti njegove 

premise tj. osnovne teze) i utvrditi da li je njegovo zaključivanje dosledno. 

Sapere aude, dakle (usudi se da misliš)! Kako, nadam se, vidimo – pasivitet 

i nedostatak kuraži jeste ono što nas čini budalama! – Upravo su, a to je ključno 

u našem razmatranju, emocionalni otpor i ograničenja „kamen spoticanja” i uzrok 

„neuništivosti gluposti”, a ne granice razuma, logike. Nije, dakle, štos da se „živina 

lako navikne” na, recimo, prizore „pederskih” zagrljaja – te ćemo nužno, s vremenom, 

i mi oguglati – već da se samorasvetli da mnoge naše ekstremističke teze 

(„homoseksualnost je bolest i treba je suzbijati”) zapravo protivreče mnoštvu drugih 

naših teza koje prećutno pretpostavljamo, kojih nismo svesni i kojih, sva je sreća, 

ne želimo da se odreknemo. Ako odbijamo moć (vlastitog) razloga, ako ne mislimo 

svoje misli (ako ne želimo da im se privedemo), slični bivamo onoj babi iz svetine 

što je, primetivši da počinje kiša, pridodala granu na lomaču jeretika Jana Husa, a 

koji ju je počastio rečima „o, blažena jednostavnosti”. 

IzMeđu dva BrOja 

dRuštvo sRpsko-Ruskog pRijateljstva 

Obeležen dan oslobođenja 

Bečeja 

U organizaciji Društva srpsko-ruskog 

prijateljstva „Ostrog“ iz Bečeja, 

prošlog petka je u sali Gradskog pozorišta 

održana svečana akademija i 

obeležen 8. oktobar, dan kada je 1944. 

godine oslobođen Bečej. 

Skup je otvorio crkveni hor „Sveti 

velikomučenik Georgije“ pevanjem 

srpske i ruske himne, a prisutne je pozdravio 

Ljubomir Mandić, predsednik 

Društva srpsko-ruskog prijateljstva. 

Svečanoj akademiji su prisustvovali i 

ruski ataše za kulturu Aleksandar Nikolajevič 

Konanihin i Miroslav Vasin, 

pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje 

i ravnopravnost polova. 

Prikazan je dokumentarni film o 

oslobođenju Bečeja 1944. godine, 

a u programu su učestvovali učenici 

bečejske Gimnazije, muška pevačka 

etno grupa KUD-a „Đido“ i pesnikinja 

Milica Mirić. 

Gosti iz Rusije su priredili mini-koncert 

„Klasika i savremenost“ u kom su 

učestvovale direktorica Dečje umetnič- 

Zaštita stanovništva od duvanskog dima 

kazne za sve 

zakon o zaštiti stanovništva od 

izloženosti duvanskom dimu stupio je 

na snagu 15. maja ove godine, a pri- 

Znak zabrane pušenja na ulazu u školu „Šamu Mihalj“ 

menjivaće se od 11. novembra. 

Predviđena je potpuna zabrana 

pušenja na svim radnim i javnim mestima 

uključujući i hodnike, liftove, čekaonice, 

odnosno, kako se navodi u dnev- 

ke škole „Harmonija“ iz ruskog grada 

Volžskij, Ljudmila Paraškova i sopran 

noj štampi, pušači će biti „proterani“ iz 

radnog prostora i u objektima državne i 

lokalne samouprave, ustanovama kul- 

ture, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, 

gde neće smeti da postoji ni 

posebna prostorija za pušače, niti će 

biti dozvoljeno pušenje u dvorištima. 

S obzirom na to da su predviđene 

Lilija Paraškova uz klavirsku pratnju 

Julije Skoruško iz Moskve. M.S. 

visoke kazne za nepoštovanje odredaba 

zakona, a odgovornost će pored odgovornog 

lica za njegovo sprovođenje, 

snositi i osoba koja je zapalila cigaretu 

ali i rukovodilac firme, u pojedinim bečejskim 

školama su se blagovremeno 

počeli pripremati za „proterivanje“ pušača. 

Znaci zabrane pušenja postavljeni 

su čak i na dvorišnim kapijama. 

Kazna za pojedinca koji puši na 

radnom mestu je 5.000 dinara, od 

30.000 do 50.000 dinara plaća njegov 

neposredni rukovodilac, a firma između 

500.000 i milion dinara. 

Što se „proterivanja“ tiče ono je u 

bukvalnom smislu krenulo već početkom 

oktobra, pa su tako pojedini prosvetni 

radnici sa cigaretom u ruci viđeni 

u neposrednoj blizini škola. 

Potpuna zabrana pušenja važiće 

za sportske i tržne centre, sve objekte 

za proizvodnju, kontrolu i promet 

lekova i hrane, u objektima društvene 

ishrane kao što su učeničke i studentske 

menze. Vlasnici ugostiteljskih objekata 

će morati da se opredele da li će 

njihovi lokali biti predviđeni za pušače 

ili nepušače, a u onim kafićima koji su 

veći od 80 kvadratnih metara, treba da 

bude obezbeđen deo za nepušače. 

LJ.M. 

šta dobijamo Za naše paRe? 

www.nebasnekeinformacije.com 

nove tehnologije su odavno zakucale 

na naša vrata, ali mi ih, eto, ne 

otvaramo. 

Do pre desetak godina građanin, 

da bi dobio potrebne informacije, obijao 

je pragove mnogih ustanova, centara i 

institucija. Koliko puta vam se samo 

desilo da zbog obesti nakostrešenih 

službenika idete od šaltera do šaltera 

skupljajući podatke koje ste možda mogli 

dobiti na jednom mestu? Evolucija 

je čudo. Tako se pešačenje pretvorilo 

u telefoniranje. Umesto fizičkog napora 

upotrebljive informacije su se uz malo 

vokalnih sposobnosti mogle nabaviti, 

naravno, uz podrazumevajuću ljubaznost 

zaposlenog lica, „s one strane 

žice“. Šta je sada u modi? Veb-stranice 

i internet prezentacije su danas realnost, 

a ne hir. Ako se usudimo da to i 

upitamo, jer se u opštini Bečej, po svemu 

sudeći, i dalje nose kicoška odela 

od pre nekoliko sezona, kupljena na 

sniženju. 

Kao pasivan poreski subjekat, građanin 

ove zemlje bi trebalo da dobije 

adekvatne podatke o radu i poslovanju, 

sastavu, aktivnostima svih korisnika 

budžetskih sredstava. Sa nekoliko klikova 

mišem po ekranu imate sve potrebne 

podatke. Da ipak lokalizujemo 

problem, potražili smo na internetu šta 

pružaju korisnici lokalnog budžeta. Evo, 

šta smo dočekali krajem 2010. godine. 

Ko će vam se javiti i dati neku informaciju 

radnim danom posle podne ili 

FOTO: M. Stanojev 

Ljubomir Mandić i Aleksandar Nikolajevič Konanihin 

vikendom, kada ne rade mesne zajednice? 

Čekaćete jutro ili ponedeljak? Od 

osam mesnih zajednica koje se nalaze 

na teritoriji bečejske opštine nijedna 

nema svoju zvaničnu veb-prezentaciju. 

Ona je možda seoskim mesnim zajednicama 

potrebnija nego gradskim. Ono 

što je jednom Bečejcu zgrada opštine, 

to je jednom Gradištancu ili Petrovoselcu 

zgrada mesne zajednice. 

Na zvaničnom sajtu opštine Bečej 

samo tri mesne zajednice, i to one 

sa teritorije grada Bečeja, imaju i-mejl 

adrese. Mada, prema saznanju redakcije 

Bečejskog mozaika i neke druge 

mesne zajednice poseduju svoje elektronske 

adrese. Krenuti u potragu po 

internetu za njima je čisto gubljenje 

vremena. 

Od kulturnih ustanova Gradski muzej 

nema veb-stranicu, dok bečejski 

odsek Istorijskog arhiva u Senti egzistira 

šturo na sajtu senćanskog arhiva. Za 

pohvalu je to što se Turistička organizacija 

Bečeja, Gradsko pozorište i Narodna 

biblioteka u Bečeju mogu pronaći 

na internetu i pružaju relativno pristojne 

podatke, mada su neki neažurni, što se 

najčešće odnosi na datume dešavanja. 

Tako, primera radi, na sajtu biblioteke 

„knjiga meseca“ se nije menjala od novembra 

2008. godine. 

Mnogi građani imaju naviku da 

kažu da se u Bečeju ništa ne dešava, 

ali, verujte, dešava se, samo niste dobro 

obavešteni, jer informacije o budu- 

FOTO: LJ. Milovanov 

ćim događajima još uvek se prosleđuju 

po principu rekla-kazala, ili čuo sam. 

Na zvaničnom sajtu opštine u odeljku 

„zdravlje, nega, sport i rekreacija“ se 

nalaze tri ustanove. Dom zdravlja Bečej 

nema svoj sajt, ali ga zato Gerontološki 

centar ima. OSC „Mladost“ ima 

svoj sajt, ali se sa opštinskog sajta ne 

može otići do sajta OSC-a, jer je put do 

njega hakerisan. 

Od trinaest obrazovnih ustanova u 

bečejskoj opštini samo sedam ima svoju 

zvaničnu internet stranicu, mada se 

osnovni podaci o ostalima mogu pronaći 

na sajtu Pokrajinskog sekretarijata 

za obrazovanje. Škole koje imaju sajtove 

su za svaku pohvalu u odnosu na 

ostale u Bečeju, jer su ih sačinile verovatno 

pod pritiskom omladine koja je i 

najveći konzument interneta. 

Od javnih preduzeća ubedljivo najbolji 

sajt ima Toplana, dok je problem sa 

JP Komunalac i JP Vodokanal to što su 

poslednje aktivnosti pod odeljkom „aktuelno“ 

zabeležene krajem maja i početkom 

juna ove godine. JP Stankom i 

d.o.o. Potisje nemaju veb-stranice. 

Najinteresantnije su fotografije postavljene 

na pojedinim sajtovima. Neki 

neupućeni u skoriju bečejsku istoriju 

rekli bi na osnovu tih slika da ovde sve 

cveta punim sjajem, kao da nije nikada 

bilo ni raspada Jugoslavije, ni krize devedesetih, 

ni ova najnovija, da je sve 

čisto i umiveno. 

Č.G.

IzMeđu dva BrOja 

sledećeg četvRtka Zaseda lokalni paRlament 

Rebalans budžeta i neizostavno 

parkiranje 

Sledećeg četvrtka na sednici Skupštine 

opštine lokalni poslanici trebalo bi 

da donesu odluke o rebalansu budžeta 

opštine, o otuđenju i davanju u zakup 

građevinskog zemljišta i o uslovima i 

načinu snabdevanja toplotnom energijom 

iz sistema daljinskog grejanja. 

Po ko zna koji put su predložene i 

izmene odluke o parkiranju u Bečeju. 

Najnovijim izmenama predviđeno je da 

se pored slučajeva predviđenih zakonom 

parkiranje i zaustavljanje vozila 

zabranjuje i na zelenim površinama 

pored individualnih stambenih objekata 

– to u prevodu znači da nemate pravo 

da parkirate auto ispred svoje kuće, 

na svom travnjaku, čak ni onda kada 

imate više automobila ili ako vam, recimo, 

rodbina s 10 automobila dođe u 

goste. Lokalni zakonodavac nije pred- 

video gde mogu vozila da se „odlože“ u 

takvim slučajevima, a trebao je, jer građani 

žele da im se objasni gde mogu 

da parkiraju svoja vozila, ako, recimo, 

žive u Novom selu ili Picoderu, gde 

nema „uređenih, javnih parkirališta“. 

Parkiranje se, pored toga, s razlogom, 

zabranjuje i na zelenim površinama 

oko kolektivnih stambenih zgrada 

gde postoje uređena javna parkirališta, 

u parkovima i na šetalištima. 

Izmenama odluke predviđene su 

i strožije kazne, umesto od 5.000 do 

500.000 dinara kazne su od 50.000 do 

milion dinara za dela kao što su parkiranje 

ili zaustavljanje vozila radi utovara 

ili istovara robe (utovar i istovar se 

može obavljati od 5 do 8 i od 19 do 21 

čas), parkiranje u pasažu, na pešačkom 

prolazu zgrade ili kolskom prilazu 

objekta itd. 

Lokalni poslanici trebalo bi da 

usvoje i izmene odluke o javnim zelenim 

površinama (zabranjuje se parkiranje 

i zaustavljanje putničkih vozila 

pored individualnih i oko stambenih 

objekata gde postoji uređeno parkiralište, 

a teretnih vozila i autobusa na 

svim zelenim površinama). 

Na sednici Skupštine opštine biće 

razrešen član Upravnog odbora Stankoma 

Živadin Ristić, a upražnjeno mesto 

će zauzeti Ružica Kozarski. 

Na kraju sednice odbornici će verovatno 

dati saglasnost na odluku Upravnog 

odbora Stankoma o promeni imena 

ovog javnog preduzeća. Novo ime 

Stankoma bi trebalo da bude Javno 

preduzeće Direkcija za izgradnju Bečej. 

K.D.F. 

Rebalans opštinskog budžeta 

Troškovi su 770 miliona dinara 

lokalna vlast je odlučila da 21. 

oktobra na sednici Skupštine opštine 

usvoji rebalans opštinskog budžeta: da 

preraspodeli raspoloživi (planirani) novac 

i umanji, odnosno poveća pojedine 

troškove. 

Podsetimo da se pre oko dva meseca 

oglasilo zvono za uzbunu u školama, 

jer, između ostalih budžetskih korisnika, 

opštinari su naložili i obrazovnim 

institucijama da za potrebe rebalansa 

opštinskog budžeta za 30 odsto smanje 

troškove koje pokriva lokalna samouprava. 

Škole su i bez smanjenja 

troškova imale problem da plate grejanje, 

račune za telefon itd. 

S druge strane, i opštinskim ustanovama 

(biblioteka, muzej, pozorište…) 

je naloženo da smanje svoje budžete 

za 30 posto. V.d. direktora biblioteke 

Eržebet Kinka je, međutim, prošle nedelje 

za Bečejski mozaik izjavila da ova 

ustanova nije mogla da ispuni taj nalog 

vlasti. Uzgred budi rečeno, u tom momentu 

u biblioteci su zbog neplaćenih 

računa već tri nedelje bili isključeni telefoni. 

Iz predloga odluke o rebalansu 

budžeta se vidi da troškovi školama i 

ostalim budžetskim korisnicima nisu 

smanjeni za 30 posto, u nekim slučajevima 

su čak povećani. 

Izmenama opštinskog budžeta 

je, recimo, predviđeno, da se troškovi 

predsednika opštine, Skupštine opštine 

i Opštinskog veća (plate, socijalni 

doprinosi, nagrade zaposlenima, troškovi 

putovanja, usluge po ugovoru itd.) 

– povećaju. Prvobitno su ti troškovi planirani 

u iznosu od 29,75 miliona dinara, 

a rebalansom biće povećani na 41,1 

milion. Primera radi, troškovi putovanja 

funkcionera umesto prvobitno predviđenih 

250.000 dinara biće 700.000 

dinara, za usluge po ugovoru umesto 

3,8 miliona trebalo bi da se potroši 10,5 

miliona… 

Sredstva za funkcionisanje Opštinske 

uprave (od plata zaposlenima do 

tekućih popravki) zbirno su povećana 

za 26,74 miliona dinara – sada ume- 

DUgo najavljivana investicija, izgradnja 

Deltinog poslovnog objekta 

u centru grada, prekoputa autobuske 

stanice, započeta je ove nedelje. 

Javno preduzeće Stankom je u 

martu 2008. godine, u ime opštine, 

dalo u dugogodišnji zakup firmi „Delta 

real estate“ parcelu u centru Bečeja 

za izgradnju poslovno-tržnog centra. 

Firma je za osamdesetogodišnji zakup 

parcele od 15 ari i 40 kvadratnih 

metara platila 28 miliona dinara, ali 

izgradnja nije počela na vreme zbog 

ekonomske krize. „Delta real estate“ 

trebalo bi da izgradi objekat koji će u 

prizemlju imati „Maxi“ supermarket 

(oko 1.200 kvadratnih metara), parking 

u suterenu i poslovne prostore na 

prvom spratu. Vrednost investicije bi 

trebalo da bude oko 3 miliona evra, a 

biće otvoreno najmanje 50 radnih mesta. 

K.D.F. 

sto 103,1 milion iznose 129,8 miliona 

dinara. 

Sredstva predviđena za osnovno 

obrazovanje povećana su zbirno za 

6,98 miliona i sada su 63,2 miliona, a 

za srednje obrazovanje za 1,1 milion, 

aktuelni iznos je 25,5 miliona. 

Kultura je dobila povećanje za oko 

2 miliona, fizička kultura za 1,3, socijalna 

zaštita za oko 6, a društvena briga o 

deci 15 miliona dinara. 

Mesnim zajednicama je oduzeto u 

zbiru 179.000 dinara, a razvoju zajednice 

48,9 miliona (od bušenja geotermalne 

bušotine do rekonstrukcije toplovoda 

sve se nalazi pod stavkom razvoj 

zajednice, ali se novac obezbeđuje iz 

Fonda za kapitalna ulaganja). 

Za informisanje bilo je predviđeno 

3,7 miliona dinara, a nakon umanjenja 

ostalo je svega 2,5 miliona dinara, ali 

zato „nevladine organizacije“ (crkve, 

izviđači, crveni krst, preduzetnici, partije) 

umesto predviđenih 7,6 miliona dobiće 

ukupno 8,1 milion. 

Smanjenje sredstava čeka i Dom 

zdravlja - umesto 11,59 miliona dobiće 

8,7. 

Nakon rebalansa budžeta ukupni 

rashodi umesto originalno predviđenih 

758 miliona dinara trebalo bi da budu 

770 miliona. 

Stiče se utisak da nakon ovog oktobarskog 

rebalansa opštinskog budžeta 

do kraja godine će uslediti još jedan 

do kada će se ispostaviti da u opštinskoj 

kasi neće biti dovoljno para za sve 

predviđene troškove. K.D.F. 

investicija delte 

Počela gradnja poslovnog centra 

FOTO: V. Filipčev 

Reprezentacija i narodna kuhinja 

Gospoda funkcioneri planiraju da potroše 3 miliona dinara za reprezentaciju, 

a za rad narodne kuhinje na teritoriji opštine će se obezbediti 4,3 miliona 

dinara. U opštini ima 11 funkcionera koji imaju mogućnosti da uživaju u blagodetima 

reprezentacije (ručkovi, večere, pića koje neće platiti iz svog, već 

iz džepa poreskih obveznika), a usluge narodne kuhinje, prema podacima 

Crvenog krsta, koristi 410 ljudi – od toga 140 su deca. 

Pare i parice 

Planirane zarade za ukupno 11 funkcionera (Skupština opštine, predsednik 

opštine, Opštinsko veće) su 17 miliona dinara, a zarade za 115 zaposlenih 

u Opštinskoj upravi trebalo bi da budu 67,2 miliona. 

U dečjem vrtiću planirane su zarade za 129 ljudi u iznosu od 60 miliona 

dinara. 

U osnovnim školama za troškove grejanja predviđeno je ukupno 28 miliona 

dinara, a u srednjim 10,6 miliona. 

Prihodi od dažbina 

Opština u toku 2010. godine planira da zaradi 14 miliona dinara od poreza 

na zemljište, 20 miliona od poreza na imovinu fizičkih lica, a 23 miliona od 

poreza na imovinu pravnih lica. 

Komunalne takse za priređivanje muzičkih programa trebalo bi da donesu 

u lokalnu kasu 161.000 dinara, za isticanje reklamnih panoa 416.000 dinara, 

a za isticanje firme 4,69 miliona dinara. 

Pripreme za izgradnju Deltinog objekta 

FOTO: V. Filipčev 

Sajam investicija i nekretnina namenjen 

promociji investicionih mogućnosti 

u Srbiji, biće održan od 26. do 

28. oktobra na Novosadskom sajmu. 

Predviđeno je predstavljanje lokalnih 

i regionalnih razvojnih potencijala, ali 

i prezentacija tema vezanih za razvoj 

biznisa nekretnina i investicija u ovom 

delu Evrope, predavanja, stručni skupovi 

itd. Najavljeno je i da će predstavnici 

lokalnih samouprava imati priliku 

da se upoznaju s različitim tipovima 

investicija, ostvare kontakte sa investitorima 

i predstavnicima državnih 

organa. 

Investicione projekte trebalo bi da 

predstavi više od 50 gradova i opština 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

RekonstRukcija iđoškog puta 

Od arende 

2,5 kilometra puta 

U Utorak su započeti radovi na 

rekonstrukciji Iđoškog puta koji će se 

realizovati sredstvima prikupljenim od 

zakupa državnog poljoprivrednog ze- 

Počela je rekonstrukcija Iđoškog puta 

mljišta (20 miliona dinara). Planirano 

je da izvođač radova „Bačkaput“ za 60 

dana izgradi 2,5 kilometra puta širine 

tri metra i uredi deo neposredno pored 

saobraćajnice čime će se poboljšati 

komunikacija, pre svega, za vlasnike 

i korisnike oranica i poljoprivrednih 

objekata u tom delu atara i ostvariti 

bolja veza sa bečejskom turističkom 

atrakcijom, dvorcem Fantast. Ovim će 

se doprineti i bezbednosti saobraćaja, 

jer će biti smanjena fluktuacija poljoprivredne 

mehanizacije topolskim putem 

u vreme intenzivnih poljoprivrednih radova. 

Tim povodom na 4. kilometru puta 

organizovana je konferencija za novinare 

na kojoj su bili prisutni predstavnici 

bečejske „demokratske koalicije“, 

zamenik predsednika opštine Budislav 

Medurić, predsednik Skupštine opštine 

Dušan Jovanović i članovi Opštinskog 

veća Dragan Mesaroš, Andraš 

Boja, Marjan Radičević, direktor JP 

Stankom Zvonimir Stankov i predstavnik 

udruženja stočara Laslo Šinkovič. 

U pozivima upućenim novinarima 

nije bilo imena predsednika opštine 

Petera Knezija, ali se on ipak pojavio 

na mestu okupljanja u pratnji televizijskog 

snimatelja. 

Na pitanje da li će kompletna trasa 

Iđoškog puta biti rekonstruisana 

sredstvima prikupljenim od zakupa državnog 

zemljišta, Budislav Medurić je 

odgovorio: 

3 

- Postoji koncepcija po kojoj će celokupna 

dužina puta u narednom periodu 

biti rekonstruisana, ali sa većom 

širinom čime bi bili stvoreni uslovi i za 

mimoilaženje teške poljoprivredne mehanizacije. 

Komisija koja je zadužena 

za izdavanje državne zemlje će odrediti 

šta će se raditi sa novcem prikupljenim 

od zakupa. Poznato je da zbog 

očuvanja 1.500 radnih mesta u PIK-u 

„Bečej“ veliki deo novca od zakupa nije 

naplaćen dok pokrajinska i republička 

vlada ne nađu zajednički jezik. Od tog 

rešenja zavisiće i struktura i obim sredstava 

koja će biti na raspolaganju. 

O značaju rekonstrukcije puta Laslo 

Šinkovič, potpredsednik bečejskog 

udruženja stočara je rekao: 

- Ovo je velika šansa za odgajivače 

stoke u našoj sredini jer se stvaraju 

mogućnosti za izgradnju novih farmi. 

Istina je da je neophodno i veće ulaganje 

u stočarstvo nego u ratarstvo, ali je 

isto tako istina da stočarstvo upošljava 

veći broj ljudi i da je zbog zahteva tržišta 

i potrebe za očuvanjem stočarske 

proizvodnje neophodno i povećavanje 

stočnog fonda odnosno izgradnja novih 

farmi, a samim tim i otvaranje novih 

radnih mesta. 

Prema rečima šefa gradilišta Dragana 

Kuljića, dnevno će se izgraditi 

150 metara puta, tako da bi za 30 

dana trebalo da se završi predviđena 

deonica, dok bi u narednih desetak 

dana trebalo da bude okončano uređenje 

bankine, a tako bi kompletni radovi 

trebali da budu završeni dvadesetak 

dana pre roka. 

V.F. 

i bečej na sajmu investicija 

Nepostojeća banja i 

industrijska zona 

Srbije. 

Među njima će biti i opština Bečej, 

ali ove godine vojvođanske opštine 

neće imati priliku da se predstave na 

štandu Južnobačkog okruga, već će 

svi morati da zakupe štandove, rečeno 

je nezvanično u opštini Bečej. 

Lokalna samouprava će na sajmu 

predstaviti projekat buduće bečejske 

banje - uskoro bi trebalo da bude raspisan 

međunarodni tender kojim se 

traži strateški partner za izgradnju banje 

- i industrijsku zonu. 

Za vreme trajanja sajma opština bi 

trebala da zakupi 12 kvadratnih metara 

sajamskog prostora za oko 90.000 

dinara. K.D.F. 

Protest sindikata 

Savez samostalnih sindikata opštine Bečej priprema se za protestni skup Saveza 

samostalnih sindikata Srbije koji je zbog neslaganja s Predlogom zakona o 

izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju najavljen za 

sledeći petak (22. oktobar, 14 časova) u Novom Sadu. 

Bečejski sindikalci će 22. oktobra krenuti za Novi Sad u 12 časova. Okupljanje 

je ispred zgrade sindikalne organizacije u Zelenoj ulici br. 106. B.M.

4 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

jp toplana 

Grejanje od 

danas? 

grejna Sezona u Bečeju 

treba da startuje danas, 15. 

oktobra. Upravo je završena 

rekonstrukcija toplovoda u ulici 

Miloša Crnjanskog (preostaje 

još asfaltiranje i manji radovi), 

te su radnici Toplane započeli 

punjenje sistema vodom, a taj 

posao je, po rečima Dejana 

Babina, v.d. direktora Toplane, 

trebalo da bude završen u 

četvrtak, kako bi danas u toku 

dana radijatori u domovima 

Bečejaca bili topli. 

Babin je rekao da još nije 

postignut dogovor (razgovor je 

Završeni radovi na toplovodu 

vođen u ponedeljak) sa predstavnicima 

Srbijagasa o načinu 

servisiranja duga Toplane 

za prirodni gas, ali je izrazio 

nadu da će grejna sezona u 

Bečeju početi na vreme: danas 

u toku dana. 

Inače, Srbijagas je pre 

izvesnog vremena zbog nagomilanih 

dugova obustavila 

isporuku prirodnog gasa bečejskoj 

Toplani, ali i mnogim 

drugim toplanama u Vojvodini. 

Bečejska Toplana duguje 

za gas oko 39 miliona dinara. 

K.D.F. 

poskupljenje hleba 

Bečejski hleb još 

po istoj ceni 

Pekari u Srbiji još u avgustu 

su najavili poskupljenje vekne 

hleba na 45-50 dinara smatrajući 

da je to realna cena, međutim, 

tada je hleb poskupeo u 

nešto manjoj meri, prvo na 30 

i 35 dinara, a zatim na 35 i 38 

dinara po vekni. Potom je 20. 

avgusta postignut dogovor sa 

resornim ministarstvom o pozajmici 

100.000 tona brašna iz 

robnih rezervi na godinu dana 

40 centi za veknu hleba 

pekarima, kako bi se očuvala 

cena hleba. 

Pšenica iz robnih rezervi 

još nije stigla do proizvođača 

i zbog toga je poskupljenje 

hleba ponovo aktuelizovano 

prošle nedelje. 

U Bečeju je ponuda šarolika, 

može da se kupe različite 

vrste hleba od različitih proizvođača 

po različitim cenama. 

U objektima „Tisakopa“ 

od utorka su aktuelne nove 

cene futoškog hleba, za veknu 

umesto dosadašnjih 45 

dinara traže 50 dinara, dok se 

bečejski hleb samo jedan dan 

prodavao po ceni od 40 i 42 dinara, 

a potom su cene vraćene 

„na staro“: za „potiski“ hleb 

treba platiti 35, a za „beli“ 38 

dinara. Inače, ove vrste hleba 

iz Bečejske pekare od 1. ok- 

tobra u objektima „Gomexa“ i 

„Tisaprometa“ staju 40 i 42 dinara, 

dok su u SOS prodavnici 

27 i 29 dinara, a vekna „bečejskog“ 

košta 25 dinara. 

Direktorica Bečejske pekare 

Maja Konta je objasnila da 

su cene u marketima različite 

zbog marži i da ova pekara u 

poslednje vreme nije menjala 

cene. Na pitanje da li je Bečejska 

pekara podnela zahtev 

za dobijanje brašna iz robnih 

rezervi i da li se u narednom 

periodu očekuje poskupljenje 

hleba, ona je odgovorila da je 

podneto potraživanje za petomesečnu 

proizvodnju, međutim, 

brašno još nije isporučeno, 

a po svemu sudeći neće 

ni biti. Konta smatra da je to 

zamajavanje proizvođača, dok 

o poskupljenju hleba za sada 

nema nikakvih informacija. 

Što se privatnih pekara u 

Bečeju tiče, cene hleba su 35 

i 38 dinara i još se ne zna da 

li će se one menjati. Do informacije 

o tome da li su bečejski 

pekari tražili pozajmicu brašna 

iz robnih rezervi nismo uspeli 

da dođemo zato što je većina 

vlasnika pekara bila na „službenom“ 

putu. 

LJ.M. 

FOTO: V.F. 

FOTO: LJ.M. 

kasni RekonstRukcija kuće bRaće tan 

Izvođač radova je odustao 

rekonStrUkcija kuće braće 

Tan u centru Bečeja uprkos 

Oronula kuća Tanovih 

najavama neće početi ove godine, 

jer je ponuđač „Čiv grasiokomerc“ 

d.o.o. iz Novog 

Sada, koji je na tenderu Stan- 

lokalna samouprava poseduje 

podatke o tome koliko 

i sa kojom kulturom su posejane 

parcele u bečejskom ataru 

samo za 75 posto njiva, jer 

pojedina poljoprivredna gazdinstva 

i udruženja poljoprivrednika 

ne daju podatke nadležnima 

u opštini. 

Andraš Boja, član Opštinskog 

veća zadužen za poljoprivredu, 

rekao je da prema 

podacima kojima raspolaže, 

soja je posejana na 6.000 hektara, 

prosečan prinos je sličan 

prošlogodišnjem, tri tone po 

hektaru, mada se prinosi razlikuju 

u zavisnosti od njiva. 

- Najbolji su prinosi na njivama 

koje se nalaze u gornjim 

delovima atara, dok su najlošiji 

na ritskim njivama gde 

ima puno vodoleža. Još nije 

požnjevena sva soja, ostalo je 

oko 1.500 hektara. Rod suncokreta 

je ove godine bio sla- 

Od pOčetka 2010. godine 

posao vodosnabdevanja Bačkog 

Gradišta obavlja Javno 

preduzeće Vodokanal. 

Do tada tom delatnošću se 

bavila Mesna zajednica Bačko 

Gradište, a mnogi građani godinama 

nisu plaćali vodu, jer 

su sumnjali u ispravnost računa, 

nisu znali kako predstavnici 

mesne vlasti gazduju naplaćenim 

novcem itd. 

Prema dokumentaciji koju 

je redakcija Bečejskog mozaika 

dobila od Mesne zajednice, njen 

prihod od naplate vode 2009. 

godine bio je 1.112.529 dinara 

(danas oko 10.600 evra). 

Taj novac je potrošen za 

PDV, za analizu kvaliteta vode, 

za plate itd. 

PDV je u toku 2009. godine 

bio 82.409 dinara, za analizu 

vode plaćeno je 33.990 dinara, 

za struju za hidrofore 190.000 

dinara, a za bruto plate dva radnika 

plaćeno je 578.064 dinara, 

za održavanje vodovoda (materijal), 

kako se navodi, potrošeno 

je svega 2.670 dinara, a 

tzv. program za vodu stajao je 

4.500 dinara, dok su štamparski 

troškovi bili 3.700 dinara. 

info 

koma izabran za izvođača radova, 

odustao od posla. 

Direktor Stankoma Zvonimir 

Stankov rekao je da je 

izabrani ponuđač (vrednost 

radova je trebala biti 10 mili- 

biji i kreće se oko 2,2 tone po 

hektaru, a posejan je na 2.200 

hektara. Prosečan prinos ku- 

Za knjigovodstvene troškove 

Mesna zajednica je tokom 

2009. godine platila 148.500 dinara, 

za legalizaciju strujomera 

33.345 dinara, a naknada za 

potrošenu vodu bila je 34.480 

dinara. 

Začudo, naplata vode je 

bila mnogo bolja godinu dana 

ranije, naime, Mesna zajednica 

je 2008. godine zaradila 

1.974.493 dinara (oko 19.000 

evra). 

Te godine PDV je bio 

146.261 dinar, za analizu vode 

plaćeno je 175.766 dinara (godinu 

dana kasnije za istu stvar 

je potrošeno samo 33.990 dinara), 

međutim, Mesna zajednice 

nije platila ni dinara za struju 

za hidrofore, a za bruto zarade 

dva radnika potrošeno je 

572.499 dinara. Godine 2008. 

cena materijala za održavanje 

vodovoda bila je 15.672 dinara, 

a za održavanje programa za 

vodu plaćeno je 10.900 dinara. 

Štamparske troškove Mesna 

zajednica pre dve godine nije 

imala, a i za knjigovodstvene 

usluge je platila mnogo manje 

nego 2009. godine – 60.000 dinara. 

ona dinara) odustao od posla 

uz obrazloženje da su se promenile 

okolnosti na tržištu, odnosno 

poskupeo je materijal u 

odnosu na cene koje su predviđene 

u ponudi. 

„Sklopili smo sporazum o 

tome da oni odustaju od posla, 

imajući u vidu činjenicu 

da je u međuvremenu Fond 

za kapitalna ulaganja odobrio 

još dodatnih 20 miliona dinara 

za rekonstrukciju kuće braće 

Tan“, rekao je Stankov. 

Sada bi Stankom trebalo 

kuruza je 8 tona po hektaru, 

što je bolje od prošle godine 

kad je bio 5 tona. Prema na- 

Cena održavanja pumpi 

za vodu bila je 958.914 dinara, 

a takav trošak 2009. godine 

nije postojao. Među fakturama 

nalazi se i jedna koja glasi na 

435.302 dinara, Mesnoj zajednici 

ju je ispostavila firma 

Panakva iz Subotice, a reč je 

o nabavci i isporuci dubinske 

pumpe SAER – Italija (tip S-151 

A/8). 

da raspiše novu javnu nabavku 

za izbor izvođača radova u 

vrednosti od ukupno 30 miliona 

dinara, a nadležni u Stankomu 

su se obratili Fondu za 

kapitalna ulaganja i očekuju 

odobrenje za raspisivanje novog 

tendera. 

Prema procenama, 30 mi- 

liona dinara bi trebalo da bude 

dovoljno za rekonstrukciju celog 

objekta, a radovi bi trebali 

početi iduće godine, početkom 

građevinske sezone. 

K.D.F. 

žetva soje 

Bolji prinos nego prošle godine 

Žetva soje 

mesna Zajednica bačko gRadište 

kako je potrošen novac od 

naplate vode? 

FOTO: K.D.F. 

FOTO: Arhiva Bečejskog mozaika 

Inspekcija u Stankomu 

U Bečeju su kolale razne informacije o tome kako je Stankom 

potrošio 28 miliona dinara od prodaje placa Delti za izgradnju 

poslovno-tržnog centra (reč je, u stvari, o zakupu na 

80 godina), pa je budžetski inspektor opštine izvršio kontrolu u 

ovom javnom preduzeću. 

„Imali smo kontrolu budžetskog inspektora da se utvrdi 

gde su potrošene pare, 28 miliona od prodaje placa Delti, pošto 

je tu bilo raznih informacija. Nedavno smo dobili zapisnik 

inspektora, utvrđeno je da su sredstva namenski potrošena za 

opremanje industrijske zone i izgradnju puta iza Doma zdravlja“, 

rekao je direktor Stankoma Zvonimir Stankov. 

šim podacima posejano je na 

11.000 hektara, ali mislim da 

je realna površina oko 13.000 

hektara - rekao je Boja. 

Pavle Pustajić, direktor 

asocijacije poljoprivrednih proizvođača 

„Vojovodina agrar“, 

rekao je da je soja posejana 

na oko 22.500 hektara. 

- Prinos je 3,6-3,7 tona po 

hektaru, što je za oko 25 posto 

više nego prošle godine. Žetva 

je završena na oko 80 posto 

parcela i očekujemo da ukupan 

prinos bude oko 80.000 

tona. 

Prema podacima firme 

„Ratar promet“ iz Bečeja, soja 

na njihovim njivama je posejana 

na površini od 570 hektara, 

a ukupan prinos je 1.323 tone, 

tj. 2,3 tone po hektaru. Što se 

tiče kukuruza, on je posejan 

na 117 hektara, a prosečan 

prinos je 12 tona po hektaru. 

M.S. 

Na kraju, taksa za korišćenu 

vodu bila je 34.480 dinara. 

Interesantno je da ni za 

2008. ni za 2009. godinu nismo 

dobili kopije dokumenata 

(isplatne liste) za plate dva 

radnika, a zarade su jedan od 

najvećih stavki – navodi se da 

Zbor građana Bačkog Gradišta o problematičnom 

vodosnabdevanju - maj 2010. 

je za plate potrošeno 572.499 

(2008), odnosno 578.064 dinara 

(2009). K.D.F.

novosti u domu ZdRavlja 

kućno lečenje i 

nega pacijenata 

U DomU zdravlja se pokreće nova 

vrsta usluga - kućno lečenje i nega 

pacijenata. Prema rečima direktora 

Siniša Šijačić 

zdravstvene ustanove Siniše Šijačića, 

ovakav vid zdravstvene usluge 

je planiran da se uvede još 2005. 

godine s obzirom na to da u Bečeju 

Prošlog petka je završeno renoviranje 

zgrade Dečjeg dispanzera. 

Radovi su započeti krajem juna, 

izvođeni su parcijalno, a njihova 

vrednost je oko 1,5 miliona dinara. 

Za taj novac urađeno je krečenje, 

zamenjeni su podovi, postavljene 

su sanitarne pločice, a toaleti su renovirani 

i opremljeni. 

Direktor Doma zdravlja Siniša 

Šijačić je rekao da je u ovoj ustanovi 

doneta odluka da se renoviraju 

objekti Doma zdravlja, te je prethodnih 

godina prvo renoviran centralni 

objekat: „Ove godine smo rešili da 

uz pomoć lokalne samouprave renoviramo 

Dečji dispanzer, koji je inače 

izgrađen 1943. godine. Prva faza 

radova je obuhvatila renoviranje 

svih toaleta i koštala je oko 300.000 

dinara. U drugoj fazi su zamenjeni 

podovi - stavljene su sanitarne pločice, 

a u većem delu je postavljen 

specijalan pod za ovakve ustanove 

- a za to je trebalo obezbediti oko 

1.300.000 dinara. Dogovoreno je i 

predviđeno budžetom da deo troškova 

snosi lokalna samouprava 

(oko 800.000 dinara), a deo da finansiramo 

iz sopstvenih sredstava 

(oko 500.000 dinara). Čekamo da 

prođe rebalans opštinskog budžeta 

i da nam lokalna samouprava 

prebaci svoj deo, jer smo za sada 

sve sami finansirali. Inače, u svim 

objektima Doma zdravlja, i u čekaonicama 

i ordinacijama, postavljeni 

su najmoderniji aparati (preko 100 

aparata) za suvo pranje ruku koji su 

bitni za prevenciju, pogotovo ako se 

ima u vidu da se poslednjih godina 

javljaju razne epidemije kao što je 

bio ’ptičji’, a prošle godine ’svinjski’ 

grip“. 

Načelnica Dečjeg dispanzera 

Kosana Nešić smatra da je renoviranje 

ustanove bilo neophodno, 

prvenstveno jer je ona namenjena 

deci: „Mislim da je u današnje vreme 

ovako nešto uraditi zaista veliki 

podvig, s obzirom na krizu, ali je bilo 

krajnje vreme za taj posao. Renoviranje 

je išlo u fazama, tako da rad 

sa pacijentima nije prekidan, bilo je 

poteškoća jer smo se selili iz prostorije 

u prostoriju, sa sprata u prizemlje 

i obratno, ali moralo se tako. 

Nije bilo prekida u lečenju bolesnih 

pacijenata, a nismo zapostavili ni 

FOTO: LJ.M. 

većinski deo stanovništva čini starija 

populacija kojoj su te usluge neophodne. 

„Novina u radu Doma zdravlja 

koja bi trebala da zaživi do kraja 

2010. godine (u toku novembra) je 

uvođenje odeljenja kućnog lečenja 

i nege pacijenata koje će biti oformljeno 

pri opštoj službi. Do sada je 

dobar deo tih poslova radila hitna 

služba“, rekao je Šijačić. 

Prema njegovim rečima, u toku 

su pripremne radnje za formiranje i 

osposobljavanje odeljenja za kućno 

lečenje i negu pacijenata, koje će 

biti namenjeno isključivo nepokretnim 

i ležećim pacijentima u Bečeju. 

Za sada će ove usluge biti besplatne 

uz uslov da pacijent ima overenu 

zdravstvenu knjižicu, a prema mišljenju 

direktora Doma zdravlja, verovatno 

će tako biti i ubuduće: „Biće 

određene tri medicinske sestre i 

tehničar koji će pokrivati Bečej i dve 

sestre u selima, po jedna u Bačkom 

Petrovom Selu i Bačkom Gradištu, 

gde je ovo funkcionisalo i do sada. 

Najmanje jedan od njih će raditi svakog 

dana od 7 do 19 časova, daće 

terapiju na terenu nepokretnim i ležećim 

pacijentima, infuziju i slično, 

a po potrebi će sa lekarom obilaziti 

i pregledati te pacijente. Ova usluga 

se ne odnosi na pacijente koji su 

stari, pa se teško kreću, nego samo 

na nepokretne pacijente. Takođe 

će biti određen deo dana kada će 

preventivni rad za koji pacijenti i ne 

znaju. Tokom renoviranja objekta 

smo sproveli revakcinaciju dece iz 

šestih razreda, pregledali đake iz 

Gimnazije, radilo je i savetovalište 

za bebe i adolescente“. 

Na opasku da su pacijenti ipak 

negodovali zbog otežanog funkcionisanja 

rada Dečjeg dispanzera, 

dr Nešić je rekla: „Mnogi pacijenti 

nisu bili svesni da je podvig uspeti 

u tome da posao ne stane a istovremeno 

da se renovira objekat. Mislim 

da nismo imali ozbiljnijeg zastoja. 

Razlog za negodovanje može biti i 

priliv većeg broja pacijenata. Nije u 

pitanju grip, ali je očigledan porast 

respiratornih infekcija koje su verovatno 

povezane sa polaskom dece 

u kolektiv, ali svaki pacijent je primljen“. 

S obzirom na trend povećanja 

respiratornih infekcija dr Nešić je 

pored opšte preporuke o uzimanju 

više vitamina, o zdravoj ishrani, češćem 

provetravanju prostorija, skrenula 

pažnju i na potrebu podizanja 

nivoa kulture u sprečavanju širenja 

infekcija. 

„Čini mi se da je potrebno malo 

podići kulturu prevencije širenja respiratornih 

infekcija. To je propagira- 

OgledalO 

pacijenti ili njihovi članovi porodice 

zakazivati posetu, odnosno kada 

se prijavljuje da li nepokretni pacijent 

ima temperaturu ili neke druge 

zdravstvene tegobe, dakle sve što 

nije hitan slučaj, a u vezi sa tim će 

se pacijent ili njegova rodbina dogovarati 

sa svojim izabranim doktorom 

i odrediće termin kada će on 

otići na teren kod pacijenta. Što se 

tiče hitnih slučajeva, to će funkcionisati 

kao i do sada, u takvim situacijama 

na teren izlazi hitna služba. 

Pretpostavljamo da će u početku 

biti zabuna, da na primer pacijenti 

neće znati odmah da procene šta je 

hitan slučaj“, rekao je direktor Doma 

zdravlja. 

Pored već postojećih brojeva 

telefona biće uveden i direktan broj 

za kartoteku gde će se obavljati prijavljivanje 

i zakazivanje poseta na 

terenu, koje će izabrani lekar raditi 

pre ili posle radnog vremena. 

Šijačić je rekao da će za potrebe 

odeljenja kućnog lečenja i nege 

lokalna samouprava finansirati nabavku 

jednog putničkog vozila. 

On je apelovao na sve građane 

koji do sada nisu odabrali svog lekara, 

a to je pretežno populacija između 

20 i 40 godina, koja je po pravilu 

zdrava, da to učine. Podsetimo, 

izabranog lekara pacijent može da 

menja jednom godišnje na početku 

godine (u januaru) i jednom u toku 

godine iz bilo kog razloga. LJ.M. 

RenoviRan je dečji dispanZeR 

Čeka se novac od opštine 

Pacijenti u renoviranoj čekaonici 

no i na televiziji u vreme ’svinjskog 

gripa’, kako kašljati, kako kijati, 

kako obrisati nos. To su navike koje 

se stiču kod kuće, a te sitne mere 

sprečavaju širenje respiratornih infekcija 

u dečjim kolektivima“, objasnila 

je dr Nešić. 

Inače, određeni broj vakcina 

protiv „svinjskog“ gripa izazvanog 

virusom AH1N1, postoji i u Dečjem 

dispanzeru i u Domu zdravlja, i zainteresovani 

je mogu primiti do kraja 

oktobra, a preporučuje se svim 

ugroženim grupama, hroničnim bolesnicima, 

trudnicama, starijim od 

65 godina i deci. 

Direktor Doma zdravlja Siniša 

Šijačić je rekao da nema nove informacije 

u vezi „svinjskog“ gripa: 

„Vakcine protiv ovog gripa imamo, 

ali je krajnji rok za vakcinaciju kraj 

oktobra. Što se tiče vakcine protiv 

sezonskog gripa, još je nismo dobili, 

očekujemo da će to biti u novem- 

bru. Poslednjih nekoliko godina dobijali 

smo oko 700 doza, a pravo na 

tu vakcinu su imale osobe iz rizičnih 

grupa. Sve dobijene količine smo 

besplatno dali pacijentima iz ovih 

grupa ako su imali overenu zdravstvenu 

knjižicu“. 

LJ.M. 

FOTO: LJ.M. 

FOTO: M.S. 

inicijativa za osnivanje ekološkog 

udruženja Eko unija zelenih 

Vojvodine je pokrenuta u jesen 

2003. godine, a dve godine kasnije 

udruženje građana je i registrovano. 

Posle neuspeha da očisti Mrtvu 

Tisu u Bečeju, Eko unija zelenih sve 

snage preusmerava na Staru Tisu 

kod Bisernog ostrva, ali, prema rečima 

Gorana Dolamića, predsednika 

udruženja, i dalje ne nailazi na 

razumevanje lokalne vlasti. U 2006. 

godini članovi Eko unije realizuju 

projekat pod nazivom „Jedan prvak 

- jedno drvo“, kada su đaci iz prvih 

razreda osnovnih škola u Bečeju 

zasadili 1.150 sadnica drveća sa 

Deliblatske peščare. 

Kasnije su članovi udruženja 

sakupili 15.000 potpisa kako bi se 

Stara Tisa kod Bisernog ostrva proglasila 

parkom prirode. 

Nema saradnje 

s opštinom 

- Eko unija zelenih Vojvodine je 

uradila projekat čišćenja Mrtve Tise 

u Bečeju, koji vredi 250.000 evra, 

200.000 evra je obezbedila norveška 

Vlada, a mi smo morali da 

obezbedimo ostatak, 50.000 evra. 

U koalicionom dogovoru pre izbora 

za predsednika opštine opštinski 

odbor tadašnjeg DSS-a, na čelu 

sa Dušanom Jovanovićem, obećao 

nam je, ukoliko osvoje izbore uz 

našu podršku, u startu 5.000 evra 

za potrebe projekta. Nakon pobede 

bili smo upućeni na Gorana Sadžakova 

i Zorana Subotičkog, koji su 

u to vreme bili zaduženi za pitanje 

ekologije na teritoriji opštine Bečej. 

Oni su želeli samo da im mi ostavimo 

kontakte sponzora i da se sklonimo, 

što mi, naravno, nismo želeli, 

tako da smo nakon toga sve snage 

preusmerili na Staru Tisu kod Bisernog 

ostrva - rekao je Dolamić. 

Propao i 

popravljen most 

Dolamić je rekao da je 2007. godine 

rekonstruisan most preko Stare 

Tise kod Bačkog Gradišta koji je 

tada bio gotovo neupotrebljiv. 

- Rekonstrukciju smo uradili u 

saradnji sa JVP „Vode Vojvodine“ 

koji je vlasnik mosta, a sve je stajalo 

oko 1.400.000 dinara. Trenutno 

je taj most, samo tri godine posle, 

potpuno ruiniran, opasno je preći 

preko njega jer se ne poštuje zabrana 

prelaska tereta težih od pet tona. 

Ustanovili smo i proslavu „Eko dani 

Stare Tise“, koja se održava druge 

subote u julu, hteli smo da pozovemo 

što više zaljubljenika u prirodu 

kako bi ljudi videli da nekoliko stotina 

ljudi nakon boravka u prirodi 

može da ode iz nje ne zagađujući 

je. Svake godine na taj dan smo 

uzimali uzorak vode proveravajući 

njen kvalitet. Sticajem okolnosti na 

tim skupovima smo upoznali ne- 

broj 525. 15. oktobar 2010. 5 

pRedsednik eko unije Zelenih 

ko vodi računa o 

parku prirode? 

koliko ljudi iz inostranstva i u priči 

sa njima smo krenuli u realizaciju 

projekta koji podrazumeva izgradnju 

dva zdravstveno-ekološko-turistička 

objekta kod mosta u Bačkom 

Gradištu i kod crpne stanice, tzv. 

„odžaka“, vrednosti oko 150.000 

evra, po čijem se završetku predviđa 

zaposlenje 10 radnika. Urađeno 

je oko 80 posto radova na zgradama 

i ostalo je još da se obezbedi 

električna energija koja bi se dobijala 

preko solarnih ploča. 

Što se tiče ispuštanja vode iz 

ribnjaka PIK-a „Bečej“ u Staru Tisu, 

Eko unija zelenih je ponudila da 

iskopa prelivne taložnike do žive 

Tise kako voda ne bi išla kroz Staru 

Tisu jer, kako tvrdi Dolamić, od 

2003. godine kada je on prvi put posetio 

Staru Tisu, ona se svake godine 

„zamulja“ od deset do petnaest 

centimetara. 

Muke s gazdom 

- Što se tiče opštine Bečej, naši 

odnosi su u statusu „gluvih telefona“, 

jer niko ne želi da razgovara s 

nama o našim problemima, a mislim 

da to zaslužuje neko ko je u opštinu 

do sada uložio 100.000 evra i nudi 

deset novih radnih mesta. Bečej 

ima bogatstvo u vodama, međutim, 

on leži na septičkim jamama. Jedina 

oaza čistoće je Stara Tisa koja 

može da bude izuzetno kvalitetan 

prostor za odmor Vojvođana. Mi 

ćemo se obratiti opštini Bečej povodom 

poslednjih nemilih događaja 

Goran Dolamić na terasi novog ekološko-turističkog objekta 

na prostoru parka prirode, tj. crpne 

stanice koja se u njoj nalazi, a ako 

nam niko ne odgovori, mi ćemo otići 

u opštinu Srbobran koja jednim 

delom, doduše najmanjim, gazduje 

Starom Tisom, jer smatramo da 

ćemo tamo naići na razumevanje. 

Daleko nam je lakše da preko opštine 

Bečej konkurišemo za sredstva 

koja su nam potrebna za završetak 

projekta, međutim, bez političke 

podrške nijedan projekat ne može 

da se završi, u to smo se uverili na 

sopstvenoj koži i do sada sve što 

je urađeno, urađeno je zahvaljujući 

ljubiteljima prirode. Projekat ćemo 

završiti, ali on će biti promašena investicija 

ako se Komunalac i dalje 

bude ponašao ovako kako se ponaša 

od kada je dobio na upravljanje 

Park prirode Stara Tisa kod Bisernog 

ostrva. Mi ćemo se obratiti Pokrajinskom 

sekretarijatu za zaštitu 

životne sredine i održivi razvoj da 

preispita odluku kome je dato da 

upravlja Parkom prirode. Po našim 

saznanjima, ima 70-80 septičkih 

jama koje su direktno spojene sa 

Starom Tisom, a na nekoliko mesta 

je došla i „živa struja“, ljudi imaju 

svoje trafo-stanice, a to je u parku 

prirode zabranjeno, dozvoljeni su 

isključivo alternativni izvori energije. 

Samo dozvoljeno ponašanje 

u okvirima parka prirode garantuje 

budućnost ovog mesta - kazao je 

Dolamić. M.S.

6 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

naRodna biblioteka 

kasne radovi 

raDovi na sanaciji podruma 

u zgradi Narodne biblioteke 

su trebali da se nastave još u 

maju, međutim, do danas ništa 

nije urađeno, a prema rečima 

v.d. direktora Eržebet Kinke, razlog 

tome je visok nivo podzemnih 

voda. 

„Nažalost, situacija je još 

uvek ista, voda nikako da se 

povuče i izgleda da ove godine 

neće moći ništa da se radi 

po tom pitanju. Pojavio se još 

jedan problem, radi se o tome 

da je javna nabavka bila raspisana 

još 2006. godine, od tada 

su cene materijala i rada promenjene 

i treba da se koriguju 

prema trenutnim uslovima, ali u 

nekom rasponu novca koliko je 

nama bio odobren. Početkom 

septembra smo poslali zahtev 

Informacioni centar 

Fondu za kapitalna ulaganja 

za davanje nove saglasnosti 

za raspisivanje javne nabavke 

male vrednosti i ovih dana očekujemo 

odgovor. Ne bih znala 

da kažem tačnu cifru jer ne 

znamo još kakav će odgovor 

dati Fond na našu molbu“, rekla 

je Kinka. 

Ona je objasnila da je u 

međuvremenu u dogovoru sa 

izvođačem radova „Baupar- 

Eržebet Kinka 

tner“ d.o.o. iz Subotice, postavljena 

hidrantna mreža u zgradi 

biblioteke i preostalo je da se 

priključi na glavni hidrant, tako 

da bi do kraja godine biblioteka 

trebala da ima odgovarajući sistem 

protivpožarne zaštite koji 

po zakonu svaka javna ustanova 

treba da ima. 

Problemi 

s internetom 

U adaptiranom tavanskom 

prostoru zgrade biblioteke napravljena 

je multimedijalna sala, 

gde je postavljen informacioni 

centar i tako je članovima biblioteke 

omogućeno korišćenje 

računara i interneta. Korisnici 

imaju primedbe upravo na ovu 

vrstu usluge, kažu da su računari 

često u kvaru, internet nije 

uvek dostupan ili zbog odvijanja 

drugih sadržaja u tom prostoru 

informacioni centar nije otvoren 

za korisnike biblioteke. 

O ovim problemima Eržebet 

Kinka kaže: „Zastoja u radu 

informacionog centra smo imali 

zato što smo mi na budžetu 

opštine i nemamo sopstvena 

sredstva. Računari se kvare pa 

smo morali da čekamo sredstva 

iz opštine kako bismo mogli 

da otklonimo eventualni kvar i 

zbog toga se dešavalo da internet, 

odnosno računari nisu bili u 

funkciji. Drugi problem je vezan 

za naše provajdere, kakav je 

njihov sistem, mi tako funkcionišemo, 

a na to ne možemo da 

utičemo. Ako se desi da iz tih 

razloga nema interneta, potrebno 

je određeno vreme da njihova 

ekipa otkloni kvar. Za takve 

stvari naši korisnici ponekad 

imaju strpljenja i razumevanja, 

a ponekad ne, i u takvim situacijama 

dolazi do neprijatnosti. 

Pored toga, u istoj sali se održavaju 

i druge vrste programa 

kojima zadovoljavamo kulturne 

potrebe građana, tako da su oni 

od višeg interesa i za biblioteku 

i za širu javnost. Trudimo se da 

uskladimo i zadovoljimo i jedne 

i druge potrebe građana. Naš 

propust je što na početku nismo 

doneli pravilnik o korišćenju interneta. 

Takav pravilnik je sada 

doneo Upravni odbor i on može 

da se pogleda na našem sajtu 

(autor ovog teksta nije uspeo 

da ga pronađe na sajtu biblioteke). 

Pravilnik se prvenstveno 

odnosi na bezbednost računara, 

jer se dešava da ih korisnici 

oštete, pa čak i da ukradu pojedine 

delove, zato smo postavili 

sigurnosne kamere, određen 

je interval korišćenja interneta 

i postoji mogućnost da se una- 

pred rezerviše termin, kao i mogućnost 

da u vreme odvijanja 

drugih programa neće biti prilike 

za korišćenje informacionog 

centra. Program biblioteke se 

nalazi na sajtu biblioteke, tako 

da korisnici mogu da vide u 

kom terminu informacioni centar 

neće raditi.“ 

Isključeni 

telefoni 

Pre nekoliko meseci iz lokalne 

samouprave naloženo je 

svim budžetskim korisnicima 

da svoje troškove smanje za 30 

posto, a među njima je i Narodna 

biblioteka, međutim, Kinka 

je rekla da biblioteka nije poštovala 

nalog opštine. 

„Mi nismo mogli to da ispo- 

štujemo jer nam najviše novca 

ide na plate (13 stalno zaposlenih 

i jedan na određeno vreme) 

i na stalne, to jest tekuće troškove, 

a sve drugo su sitne pare. 

Jedina još veća stavka je milion 

dinara što ide za nabavku knjiga. 

Pošto je ova godina Godina 

knjige i na Upravnom odboru 

i na stručnom veću je donet 

zaključak da ove godine nećemo 

to da smanjimo, a neka Opštinsko 

veće kroji onoliko koliko 

smatra da može da nam obezbedi, 

jer ako ne kupimo nove 

knjige, savremenu literaturu, 

biblioteka će se pretvoriti ne u 

antikvarnicu već u muzej. Ovo 

je druga godina kako ne možemo 

da kupimo knjige u onoj 

količini koja nam je pravilnikom 

propisana“. 

Inače, u Narodnoj biblioteci 

su već četiri nedelje isključeni 

telefoni. LJ.M. 

Akcija tokom Meseca 

knjige 

Za vreme trajanja Meseca knjige biblioteka nudi mogućnost 

za upis novih članova po nižim cenama. Cena porodične 

članske karte za vreme akcije je 500 dinara (inače je 600). Za 

učenike osnovnih škola članarina je sa 300 spuštena na 150 

dinara, za srednjoškolce, studente i penzionere je 200, a inače 

je 350 dinara, a ostali građani umesto za 400 sada mogu 

da se učlane u biblioteku po ceni od 250 dinara. 

Novi naslovi 

Pokrajinski sekretarijat 

za kulturu je odobrio 66.000 

dinara za sufinansiranje nabavke 

novih knjiga, a od fondacije 

„Domovina“ iz Budimpešte 

je dobijeno 700.000 

forinti (250.000 dinara). 

„Preko knjižare i izdavačke 

kuće iz Bačke Topole sa 

kojom smo napravili ugovor, 

bili smo u Budimpešti gde 

smo odabrali oko 1.000 novih 

naslova na mađarskom 

jeziku za našu biblioteku i 

očekujemo da će knjige stići 

do kraja oktobra. Drugi deo 

sredstava za nabavku knjiga 

nam je obezbeđen u opštinskom 

budžetu i nadam se da 

će nakon rebalansa budžeta 

to biti i odobreno, kako bismo 

na predstojećem Sajmu 

knjiga mogli kupiti najnovija 

izdanja na srpskom jeziku“, 

rekla je Kinka. 

Pokrajinski sekretarijat za 

kulturu odobrio je i 70.000 

dinara za izdavanje časopisa 

„Tisa“. Časopis bi trebalo 

da bude objavljen do kraja 

meseca. 

B.M. 

kulturnI MOzaIk 

FOTO: LJ.M. 

nemačka književna nagRada melindi nađ-abonji 

Roman nekadašnje 

Bečejke o emigrantima 

Nemačku književnu nagradu 

za roman godine za 2010. 

Melinda Nađ-Abonji 

godinu, napisan na nemačkom 

jeziku, koja se tradicionalno 

dodeljuje u predvečerje frankfurtskog 

Sajma knjiga, dobila 

je Melinda Nađ-Abonji, švajcarska 

književnica rođena 1968. 

BiBlioteka Bačko Gradište 

prošle nedelje priredila je književni 

susret sa piscem, pesnikom, 

pripovedačem, scenaristom, 

dopisnim članom VANU 

(Vojvođanska akademija nauka 

i umetnosti) Boškom Ivkovim. 

Gost biblioteke bio je i kantautor 

Nenad Jovićević. 

Posetioci gradištanske biblioteke 

slušali su pesme i priče 

koje je Ivkov kazivao i čije je 

odlomke čitao iz knjige lirskih 

eseja „Zemlja i rašće – Vojvođanska 

čitanka“. 

Nenad Jovićević je muzikom 

pratio večernje pripovedanje, 

a svojim kompozicijama 

kao da je završavao započete 

misli i rečenice Boška Ivkova. 

Veče je otpočelo pesmom iz 

Ivkove mladosti posvećenom 

starom profesoru, izgubljenim 

nadama i nedosanjanim snovima 

dečaka, a vojvođanska 

atmosfera je sve više stasavala 

u stihovima i pričama o starim 

bagremima i dudovima, o sokacima, 

paorskim pećima, avlijama 

i kućama, o jarugama u 

baštama... 

Biblioteka je ovom prilikom 

od pisca na poklon dobila i knjige, 

koje će uskoro biti dostupne 

korisnicima. 

Astro druženje 

Biblioteka Bačko Gradište 

U tokU Dečje nedelje u III Mesnoj zajednici 

otvorena je izložba likovnih radova likovne kolonije 

KUD „Orion“. 

Predstavljeno je oko stotinak slika raznih tehnika 

i motiva devetnaest izlagača, slikara amatera 

i početnika. 

U pitanju je likovna sekcija osnovana u aprilu 

godine u Bečeju, koja se sa pet 

godina preselila sa roditeljima 

u Švajcarsku. Ona je nemačku 

književnu nagradu dobila za roman 

„Tauben fliegen auf“ („Golubovi 

poleću“), autobiografsko 

delo o jednoj mađarsko-srpskoj 

porodici iz Vojvodine, koja 

biblioteka u bačkom gRadištu 

Vojvođanske čitanke 

je u saradnji sa Savezom astronoma 

amatera Srbije 7. oktobra 

za svoje korisnike i ljubitelje 

astronomije priredila izložbu 

astrofotografija. 

Gost biblioteke bio je Dragan 

Radmilović, predsednik Saveza 

astronoma amatera, ko- 

Astro veče 

smički entuzijast, koji je održao 

predavanje o Mesecu. Nakon 

predavanja posetioci su u dvorištu 

biblioteke nastavili razgovor 

o nebeskim telima, a potom 

likovna kolonija kud „oRion“ 

Prva izložba za dečju 

nedelju 

se sedamdesetih godina seli u 

Švajcarsku, gde gradi svoju egzistenciju. 

Da li su emigranti srećni ljudi 

zato što žive među više kultura? 

Da li se svuda osećaju kao 

kod kuće? Oni nisu srećni, ubeđena 

je Ildiko, glavni lik romana 

„Golubovi poleću“. 

Kao devojčica, Ildiko je 

morala da napusti svoje selo 

u Vojvodini. Otišla je sa svojim 

roditeljima u Švajcarsku. U nadi 

za boljim životom radili su tamo 

do iznemoglosti u klanici i kao 

čistači. Naučili su nemački jezik 

i istoriju Švajcarske. Posle nekoliko 

godina trud porodice se 

isplatio. Početkom devedesetih 

mogli su da otvore svoj restoran 

na Ciriškom jezeru. Ildiko je 

počela da radi kao konobarica i 

započela je studije. Uprkos trudu 

njena porodica je nailazila 

na odbacivanje. Ipak, „Golubovi 

poleću“ govori kako je Ildikinim 

roditeljima uspelo da potisnu 

predrasude i kako ona očajava 

zbog njih. Muči je čežnja za seoskom 

idilom njenog zavičaja. 

Idilom, koju je rat u Jugoslaviji 

odavno uništio. Ildiki ostaje 

samo pobuna. M.S. 

su iskoristili jedinstvenu priliku 

da kroz teleskop posmatraju 

Jupiter i njegove satelite. 

Najbrojniji posetioci izložbe 

bili su najmlađi, koji su i glavna 

ciljna grupa svetskog projekta 

Međunarodne godine astronomije 

(2009). Upoznavanje veli- 

kog broja ljudi, najpre dece, sa 

značajem astronomije u cilju 

boljitka ljudskog društva jedan 

je od ciljeva astronoma širom 

sveta. B.M. 

u okviru Kulturnog društva „Orion“ i okuplja tridesetak 

članova od kojih većinu čine deca školskog 

uzrasta. Sekciju vodi učiteljica u penziji i amaterska 

slikarka Katalin Holo, inače i članica likovnog 

udruženja „Duga“, koja decu uvodi u svet umetnosti, 

pruža ima osnovne informacije i znanja iz 

oblasti likovnog stvaralaštva. LJ.M. 

Program Gradskog pozorišta 

16. oktobar, 22.30 časa (pozorišni klub): Koncert grupe „Inbox“. Cena ulaznice u pretprodaji je 100 

dinara, a na dan koncerta 150 dinara. 

20. oktobar, 19 časova (Galerija „Krug“): Otvaranje izložbe Saida Mumtaza Ahmeda (Pakistan). 

21. oktobar, 20 časova (velika sala): Pozorišna predstava „Ručni rad“ Narodnog pozorišta iz Zrenjanina. 

Cena ulaznice: 300 dinara.

aZ év végéig nem lesZ áRemelés 

Ma kezdenek fűteni 

BecSén október 15-én (ma) kezdődik a 

fűtésidény, jelentette ki hétfőn Dejan Babin, 

a becsei Toplana megbízott igazgatója. Mint 

mondta, a Miloš Crnjanski utcai hővezetéken 

végzett munkálatokat sikerült időben elvégezni, 

s ma már melegek lesznek a radiátorok a 

becsei háztartásokban. 

Szavai szerint még folynak a tárgyalások 

a Srbijagas képviselőivel a Toplana Közvállalat 

adósságával kapcsolatban, emiatt zárta el 

a Srbijagas a gázcsapot többek között a becsei 

távfűtőnek is, de ennek ellenére Babin 

kategorikusan kijelentette, hogy ma Becsén 

megindul a fűtés. 

Újvidéken már langyosak a radiátorok, 

Nagybecskereken október 13-án indult el a 

próbafűtés, Zomborban szintén ma kezdenek 

fűteni. 

Egyes községekben már tervezik a fűtés 

árának növelését, Zentán, Zomborban stb. 

Becsén még nem jelentettek be árdrágítást 

– ha nem drágul drasztikusan a földgáz. 

maraD a „válságköltségvetés”, a községek 

továbbra se kapják meg a pénzüket. 

A múlt héten (október 7.) 151 község és 

város polgármestere követelte (csupán harmincan 

mentek el a pénzügyminisztériumba 

átadni a petíciót), hogy a jövő évi költségvetéssel 

önkormányzataik ismét olyan arányban 

kapják vissza a pénzt a központi kormánytól, 

mint korábban. Mikor korábban? Több mint 

két éve. Akkor történt meg ugyanis az, hogy 

a gazdasági világválság miatt a szerbiai kormány 

úgy döntött, hogy spórolni fog a helyi 

önkormányzatokon. 

Diana Dragutinović pénzügyminiszter azt 

mondja, hogy ő is szeretné, ha minden úgy 

lenne, mint korábban, és ha eleget tennének 

a törvényes kötelezettségnek (!), hogy a községek 

kapják el a bruttó belföldi össztermék 

(GDP) 1,7%-át. De hát nem lehet. 

Az úgynevezett átutalási pénzekről van 

szó, amelyeket a község nem is költhet arra, 

amire akar, mert bizonyos célra kapja. 

Valami változás azért lesz. Már az idei 

költségvetés átütemezésével, átalakításával 

kb. további egymilliárd dinárt kapnak majd 

„egyes szegény községek”, az idézett megfogalmazás 

Diana Dragutinovićé. 

Sőt, a miniszter jövőre további emeléseket 

helyez kilátásba és – ami még fontosabb lesz 

hosszú távon – „javasolni fogjuk a vagyonról 

szóló egyes törvények módosítását”. Na most, 

akkor visszakapják-e végre-valahára a községek, 

városok, Vajdaság tartomány azt a vagyont, 

amit Szlóbó elvett tőlük? 

A Blic értesülései szerint Cvetković kormányfő 

a nyáron azt ígérte, hogy 2011-ben 35 

milliárd dinár lehetne az önkormányzatoknak 

visszajuttatott pénz. 2009-ben a szokásos 48 

milliárd helyett csupán nem egész 26 milliárdot 

utaltak át az állami kasszából a községi/ 

városi kasszákba. Idén ez az összeg 28 milliárd 

dinár körüli. Vagyis, jövőre az ideinél 7 

milliárddal többet ígért állítólag a kormányfő. 

A Városok és Községek Állandó Értekezlete 

közölte, hogy 2009-ben és idén összesen 

Az árváltozást, ha sor kerül rá, a helyi önkormányzatnak 

kellene jóváhagynia. 

A jámbor polgár már nem tudja, hogy kinek 

higgyen, azoknak, akik árdrágítást emlegetnek 

(Škundrić energetikai miniszter, 

Bajatović, a Srbijagas Közvállalat igazgatója), 

illetve azoknak, akik azt állítják, hogy erről szó 

sem lehet (Cvetković kormányfő). 

Cvetković ugyanis hétfőn kijelentette, 

hogy az év végéig nem fog emelkedni sem a 

villanyáram, sem pedig a gáz ára. 

Azonban: Dušan Bajatović, a Srbijagas 

Közvállalat igazgatója arra figyelmeztetett, 

hogy ha nem lesz gázáremelés – 24 százalékos 

–, akkor nem lesz elegendő pénz kifizetni 

az orosz gázbehozatalt, tehát gázhiánnyal 

kell számolni. 

Petar Škundrić energiaügyi miniszter is 

szükségesnek tartja a gáz árának korrigálását, 

de nyilatkozata szerint a kormányban 

egyetértés van arra vonatkozólag, hogy az 

áram ára újévig ne változzon. F.D.K. 

A harmadik szűkös év 

Majd egyszer lesz decentralizáció 

35 milliárd dinárról maradtak le, és hogy ez az 

összeg 2011-ben elérhetné az 58 milliárdot is. 

Dinárt. Ami nem egész 580 millió euró lenne. 

Sok pénz. De mire elég? Belgrád (!) városi 

parlamentjének második embere azt mondja, 

hogy ők 7 milliárd dinárral kaptak kevesebbet 

az államtól, ami bőven elegendő lenne arra, 

hogy törlesszék Belgrád 4,5 milliárd dináros 

adósságát a Srbijagas iránt. 

Nem mellékesen, ha valami csoda folytán 

visszatérnénk az évi 48 milliárd dináros 

szintre, amiből egyhamar nem lesz semmi, az 

mégsem jelentené az eredeti állapot visszaállítását. 

Hiszen a mai 48 milliárd dinár nem ér 

annyit, mint a 2008-as évi 48 milliárd dinár… 

Ha nincs pénz, akkor elmaradnak a községi 

befektetések, a helyi önkormányzatok 

eladósodnak, nincs pénz az iskolák üzemeltetésére, 

közvilágításra, a közvállalatoknak 

(ideértve a távfűtőket is)… És ha a községek 

nem fizetik az áramot és a többi energiahordozót, 

akkor az újabb gondokat okoz az egész 

pénzügyi rendszerben. 

A községek/városok jelenleg majd 17 milliárd 

dinárral tartoznak a közvállalatoknak, iskoláknak 

és más intézményeknek, amelyek 

alapítói. Ebbe nincs beleszámolva a fűtőanyag-beszerzők 

iránti adósság. 

Diana Dragutinović pénzügyminiszter továbbra 

is arra hivatkozik, hogy a községeknek 

osztozniuk kell a válság terhének viselésében 

az állammal. Vagyis, ha spórol az állam, akkor 

spóroljanak a községek is. Más választásuk 

úgysincs, hiszen – részben – a központi 

hatalom kasszájából élnek. Annyit kapnak, 

amennyit jóváhagy nekik az Állam. Persze, a 

községeknek nem ez az egyetlen „bevételi” 

forrásuk. Csak éppen egyes „szegény” községek 

esetében az Államtól kapott pénz a helyi 

büdzsé fele. 

Meddig mehet ez még így? Majd egyszer 

lesz decentralizáció. Majd egyszer. 

Amúgy meg az Állam pénze, meg a községek 

pénze is a mi pénzünk. Az adófizetőké. 

Márton Attila 

FOTÓ: www.vergemagazine.com 

Óbecsei maZsolák 

Te itten ne akarjá’ 

kosarazni! 

vaSárnaP ismét a nyakamba 

vettem a várost. Személyes 

okokból az érdekelt, hogy 

tényleg csak a „Szeveriskola” 

udvarában reménykedhet-e 

a magamhoz hasonló furcsa 

ember, aki Óbecsén kosárlabdázni 

szeretne. 

Volt a Partizán pályája, és 

tényleg jó volt, jó táblák és abroncsok, 

nyílt terület, de már 

nincs. Amióta a szerbiai sport- 

miniszter-asszony megnyitotta 

a szuperextra multifunkcionális 

pályát, azóta ott kosárlabdázni 

nem lehet. Nem pattog 

a labda. 

A mini-pitch pályát idén 

április 21-én nyitotta meg 

Snežana Samardžić Marković. 

Focizott is egy kicsit. Mondjuk, 

azon a műfüvön focizni lehet 

is. Meg tán röplabdázni is, habár 

nem próbáltam. Állvány 

van, háló nincs. Sőt, talán 

egy emBer meghalt, hárman eltűntek, 10 

ember került kórházba, ebből kettő sérülései 

súlyosak az Ajka melletti iszapömlés következtében, 

a helyszínen több száz szakember 

dolgozik - közölte a magyarországi Országos 

Katasztrófavédelmi Főigazgatóság a katasztrófa 

első napján, október 4-én. 

Sajnos, az adatok napról napra változnak. 

Az október 8-i mérleg a következő volt: nyolc 

halott, több mint 150 sérült. 

A vörösiszappal elöntött Veszprém megyei 

falvak lakói közül sokan úgy gondolják, hogy 

lehetetlen felújítani házaikat, s a magyar miniszterelnök 

is hasonlóan vélekedett. 

A szennyezés a Rába után a Dunát is elérte, 

de a hígulás mellett olyan mértékben tudták 

csökkenteni lúgos hatását, hogy remélhetőleg 

nem okoz további károkat. 

A vörösiszap-katasztrófát okozó vállalatot 

(Mal Zrt) állami irányítás és állami vagyonzár 

alá kell vonni, jelentette ki Orbán Viktor miniszterelnök 

hétfőn a parlamentben. 

Szerbiát, a legutóbbi hírek szerint, nem fenyegeti 

katasztrófa. A Duna szerbiai szakaszán 

a meteorológiai szolgálat október 11-ei mérései 

szerint a Duna nehézfém-tartalma nem 

haladta meg a megengedett határmértéket, 

közölte a szerbiai környezetvédelmi miniszté- 

még teniszezni is lehetne rajta 

– ahhoz nem sokat értek. A 

pálya 40 000 euróba került. 

Az országban összesen 

50 ilyen pályát létesítettek (a 

futakival már baj van, letöredeztek 

a lécek a kerítésről 

stb.). A pénzt a minisztérium 

és a norvég állam biztosította, 

de hozzájárult a Szerbiai Labdarúgó 

Szövetség és a helyi 

önkormányzat is. Szép is, jó 

is, semmi kifogásom ellene, 

focizni is szeretek, még ha 

nem is nagyon tudok. De ott, 

azon a pályán, nem sok értelmét 

látom a kosártáblának és 

az abroncsnak. 

Mentem tovább. 

Az Ifjúsági Sportközpont 

és a Fehér Hajó szállo- 

da között van több teniszpálya 

és egy tartán bevonatú multifunkcionálisteniszko-sárlabda-röplabda 

pálya is. Beme- 

péntekenként 

2010. október 15. 

új sorozat, 

525. szám 

het-e oda az egyszerű ember? 

Lementem a domboldalon és 

bejáratot kerestem. Az egyes 

teniszpályákra és a kisfoci pályára 

még be is lehetett volna 

menni, hiszen a kerítésen jó 

nagy lyukak voltak. De a kosárlabda-pálya 

le volt lakatolva. 

Ott van egy konténer, két 

oldalablakkal (egyik részben 

bezúzva), belülről rádió hallatszott, 

ajtó sehol. Illetve van, a 

pálya felé, de, mondom, oda 

bejutni nem lehet. A konténeren 

egy nyomtatott értesítés, 

miszerint hamarosan meglesznek 

a pályahasználat feltételei, 

addig is türelmet kér az 

OSC (Ifjúsági Sportközpont) 

és azzal fenyeget, hogy a pályák 

engedély nélküli használata 

esetén kihívja az „illetékes 

szerveket”. 

Ezeket a pályákat, vagyis a 

rávaló pénzt, Vajdaság Sport- 

és Ifjúsági Titkársága (Oliver 

Dulić a titkár) adományozta 

Óbecsének, 2007-ben, 2008ban. 

Ott is a fölirat, amely erről 

tanúskodik. 

A pályák körül kaszálatlan 

fű, burgying. Benne sörösüvegek. 

A kisfoci-pálya szélén 

műanyagpalackok – ott maradhattak 

a legutóbbi meccs 

után. A pályákon limlom, kisebb 

szerkentyűk… 

Várom a pályahasználati 

feltételek közzétételét. 

A Tisza partján, a Fadip étterem 

mögött lehetett valaha 

valami kosárlabda-pálya, amiről 

a palánk váza tanúskodik, 

de azt benőtte a fű. Jó vicc, 

a csaknem minden tavasszal 

víz alá kerülő árterületen pályát 

létesíteni… 

Szóval, marad a „Szever” 

pályája, az átmászandó kerítéssel, 

de ott is töredezik a beton, 

és lassan benövi a fű. 

De, lehet, hogy nem jártam 

minden lehetséges helyen. 

Van más ötletük? Vagy 

az is naiv, aki Óbecsén akar 

(utcai) kosárlabdázni? 

M.A. 

méRgeZőisZap-baleset magyaRoRsZágon 

Szerbiát nem fenyegeti 

veszély 

FOTó: www.hirextra.hu 

rium. A szerbiai szakaszon végzett minőségvizsgálat 

megállapította, hogy a víz PH-értéke 

és a fémkoncentráció mértéke ugyanolyan, 

mint a devecseri vörösiszapömlés előtt volt. 

Amennyiben a vízminőség ellenőrzése 

során szennyeződést észlelnek, azonnal tájékoztatni 

fogják róla a közvéleményt, közölte a 

minisztérium. 

A Köztársasági Hidrometeorológiai Intézet 

adatai szerint a Duna kémhatása Bezdánnál 

október 11-én 8,3, Újvidéknél pedig 8,1 volt. 

A 7-es pH értéknél semleges a víz kémhatása, 

a 6,5 és 8,5 közötti pH pedig normálisnak 

tekinthető. 

A magyarországi ökológiai katasztrófa minden 

bizonnyal megelőzhető lett volna, állítja a 

Természetvédelmi Világalap (WWF). A WWF 

közleménye szerint a mérgezőiszap-baleset 

már régóta készülődött, és megelőzhető lett 

volna. Eszerint egy júniusban készült légi fotón 

jól látható, hogy az ajkai iszaptározó falai 

már három hónappal a környezeti katasztrófa 

bekövetkezte előtt is rossz állapotban voltak 

és szivárogtak. „A mérgezőiszap-katasztrófát 

és annak nyomán a környező folyók - köztük a 

Duna - szennyezését meg lehetett volna akadályozni“, 

áll a WWF közleményében. 

B.M. (Hírforrás: MTI, Tanjug)

8 

525. szám, 2010. október 15. 

kosZoRúZás 

A vértanúkra 

emlékeztek 

a magyar koalíció szervezésében 

október 6-án megemlékezést 

tartottak az aradi 

vértanúk emlékére a belvárosi 

katolikus temetőben, az 

1848/49-es szabadságharcban 

és forradalomban elesett 

hősök emlékművénél. 

A kegyelet virágait együtt 

helyezték el a VMSZ, a VMDP 

és a VMDK községi szerve- 

A megemlékezés résztvevői 

olcsÓ vacsoRák 

Hamis gulyás 

1. A hamis gulyáshoz 

szükségünk lesz 1 fej vöröshagymára, 

1 gerezd fokhagymára, 

1 paprikára, 1 paradicsomra, 

1 kg burgonyára, 2 

evőkanál olajra és 1 teáskanál 

pirospaprikára. 

Elkészítés: A felforrósított 

olajban megpirítjuk a hagymát. 

Félrehúzzuk, belekeverjük 

a felaprított fokhagymát, 

megszórjuk a pirospaprikával, 

és felöntjük másfél liter vízzel. 

A levest felforraljuk, belekeverjük 

a kockákra aprított 

burgonyát, a paprikát, a paradicsomot, 

sóval, borssal ízesítjük, 

és addig főzzük, amíg a 

burgonya megpuhul. 

2. Készítsünk rántott 

kelkáposztát. Hozzávalók: 1 

nagy fej kelkáposzta, 3-4 tojás, 

liszt, zsemlemorzsa, olaj 

a sütéshez, só, ételízesítő, 10- 

15 dkg sajt vagy darált dió (elhagyható). 

Elkészítés: A kelkáposztát 

megmossuk, majd kettévágva 

ételízesítős vízben előfőzzük. 

Akkor jó, ha az erek is megpuhultak. 

Kihűlés után óvatosan 

szétszedjük, a nagyobb leveleket 

négyrét hajtjuk, a kisebbekből 

kettőt-hármat összefogva 

szeletszerű darabokat 

készítünk. A sajtot releszeljük 

és összekeverjük a zsemlemorzsával. 

Ha diót használunk 

sajt helyett, akkor a darált diót 

keverjük a morzsába. A tojáso- 

zeteinek elnökei. Ünnepi beszédet 

Szűcs Budai Engelbert 

magyartanár tartott, az emlékműnél 

pedig ft. Fuderer László 

mondott imát. A megemlékezésen 

a Petőfi Sándor Magyar 

Kultúrkör Szelence énekegyüttese 

és a Petőfi Sándor iskola 

szavalói rövid műsorukban az 

aradi vértanúk emlékét idézték 

fel. B.M. 

kat felverjük, sózzuk. Ezután 

a főtt káposztaszeleteket a 

szokásos módon panírozzuk: 

liszt, tojás, zsemlemorzsa. 

Forró olajban kisütjük. Nem 

kell sokáig sütni, csak amíg 

a panír átsül. A morzsába kevert 

sajt, illetve dió finom ízt ad 

az ételnek. Burgonyapürével, 

majonézzel tálaljuk. 

3. Darált hússal töltött 

tejfölös krumpli. Hozzávalók: 

4 nagy krumpli, 30 dkg 

darált hús, 10 dkg reszelt sajt, 

1 fej hagyma, 2 gerezd fok- 

hagyma, 1 tojás, só, bors, 2-3 

kanál tejföl. 

Elkészítés: A krumplit pár 

percre tegyük forró vízbe, majd 

óvatosan hámozzuk meg, 

vágjuk ketté, és a közepébe 

vájjunk lyukat. A húsból, a tojásból, 

a felkockázott hagymából 

és a fűszerekből keverjünk 

fasírozottat, és töltsük bele 

a krumplikba. A tetejükre tegyünk 

egy kevés tejfölt, majd 

egy rácson fóliával letakarva 

tegyük a sütőbe. Pároljuk így 

15 percig, majd vegyük le a fóliát, 

és locsolgatás közben pirítsuk 

meg - érdemes tenni alá 

egy tepsit. Végül szórjuk meg 

a reszelt sajttal. 

Várjuk olvasóink olcsó vacsoratippjeit 

is. Receptjeiket 

küldjék a redakcija@becejskimozaik.co.rs 

e-mail címre, illetve 

a Becsei Mozaik címére 

(Gubec Máté utca 43). 

B.M. 

FOTÓ: www.thedailygreen.com 

útkereSzteződéS 

aZ Óbecsei sZáRmaZású nagy-abonyi melinda nyeRte el a német 

könyvkiadÓk díját 

A galambok felrepülnek 

az 1968-Ban Óbecsén született Nagy-Abonyi Melinda négy 

és fél éves volt, amikor a szüleivel a Zürichi-tó mellé költözött. 

Akkor még egy árva szót sem tudott németül. Múlt hétfőn pedig 

elnyerte a brit Booker- és a francia Concourt-díj mellett a 

legrangosabb európai irodalmi elismerésnek számító Német 

Könyvdíjat. „A könyv nagy beleérző képességgel festi le a jelenkor 

ébredő, és múltjával még mindig küzdő Európa képét” 

- indokolta választását a zsűri. A díjazott sikerregény, a Tauben 

fliegen auf (A galambok felrepülnek) az írónő személyes emlékeiből 

táplálkozik és remélhetőleg rövidesen magyarul is megjelenik. 

A szerző németül, írásban nyilatkozott. Svájcban sok 

mindent szeret, de az idegengyűlöletet, a kirekesztést nem: a 

szülei tíz éven át tisztítót és mosodát üzemeltettek egy olyan 

településen, ahol alig volt külföldi – a szomszédok félreérthetetlenül 

adták tudtul, hogy sem a gyerekeket, sem a szülőket 

nem kedvelik. Az iskolában hiába voltak jók a jegyei, a tanárok 

nem támogatták a külföldi diákot, aki később Zürichben történelmet, 

publicisztikát és német irodalmat tanult, ma pedig ír, 

énekel, hegedül és tanít a Zürichi Pedagógia Főiskolán. 

Első könyvét Im Schaufenster im Frühling (Tavasszal a 

kirakatban) 2004-ben adták ki és számos díjjal jutalmazták. 

– A könyv lényegében a hatalomról, a tehetetlenségről, az erőszakról 

és a szótlanságról szól. Annak érdekében, hogy ezeket 

a témákat feldolgozhassam, a német nyelvet elemeire kellett 

bontanom – mondja erről a szerző. 

A következő könyvre hat évet kellett várni, közben ugyanis 

édesanya lett a jelenleg is Svájcban élő írónő. A salzburgi 

Jung und Jung kiadónál megjelent második regényének a témája 

a haza és a hovatartozás, helyszíne két kis falu – az egyik 

a szétesőben lévő Jugoszláviában, a másik Svájcban, Zürich 

mellett –, főhőse pedig Ildikó, aki nemcsak térben és időben, 

hanem a társadalmi különbségek között is ingázik. A regény 

egy Vajdaságból Svájcba érkező család, Kocsisék emberséges 

története. 

Az írás során Melinda a Jugoszláviában gyökerező tapasztalataiból, 

emlékeiből táplálkozott: a zentai nagymama krémes 

tortái és túrós palacsintái mellett ugyanis sok mindenre emlékszik, 

hiszen az iskolaszünetekben gyakran utaztak szüleivel 

Zentára: 

– Emlékszem a nyárfákra, amelyeket mindig is szerettem, 

a virágokra, a tyúkokra, libákra, disznókra, az istálló illatára… 

Még mindig látom azt a félkarú férfit magam előtt, aki minden 

nap a székén üldögélt a Hajduk Stankov utcában. Emlékeimben 

élnek az esküvők, amelyek akkoriban egész napos 

Ellenállhatatlan 

ellentmondás 

„Idegen kultúra, új nyelv, a Zürichi-tó melletti kis faluban 

érezhető társadalmi különbségek, a napi betevőért éjt nappallá 

téve a Mondial kávézóban dolgozó szülők: a két kislány 

lélegzet-visszatartva éli új életét. Ezt a belső nyomást az írónő 

sikerrel viszi át a meseszövésre. Az elbeszélő egy pillanatra 

sem kalandozik el; emlékek, képek, álmok, a hétköznapokról 

szóló beszámolók követik egymást szoros egymásutánban, 

miközben Abonyi tiszta, egyfajta belső tartás kifejezésére irányuló 

nyelve, amely élesen és hidegen fogadja be az életet, 

biztosan vezeti az olvasót fejezetről fejezetre. A Balkánról érkező, 

hazátlan család emberséges története az egyik oldalon, 

kristálytiszta nyelv a másikon: ellenállhatatlan ellentmondás.” 

(Alice Werner, Berner Zeitung) 

ünnepet jelentettek. Élnek bennem még a perlekedések, a 

mértéktelen evések és ivások is. Máig hallom rokonaim egyes 

mondatait – a fül egy nagyon intelligens szerv! –, így nagyma- 

olvasÓkuckÓ 

Jó könyvek 

1. Joyce Carol Oates: 

Egy szép szűz leány. A különlegesen 

termékeny amerikai 

írónő új kisregénye a tőle 

megszokott módon kényes 

kérdésekkel foglalkozik: az 

eutanáziával és az - ezúttal 

inkább lelki, mint testi - erőszakkal. 

A történet főhőse, 

a tizenhat éves Katya meg- 

ismerkedik egy kedves és 

dúsgazdag öregúrral, az író 

és festőművész Kidderrel. 

Modellt ül neki, eleinte csak 

felöltözve, de a férfi fehérneműben, 

aztán meztelenül is 

meg akarja örökíteni... S az 

olvasó egyre inkább azt érezheti, 

hogy egy pedofil öregember 

és egy kedves, ártatlan 

kislány történetét olvassa. S 

ekkor egyre-másra következnek 

a meglepetések, a Lolitatörténet 

egészen más irányba 

kanyarodik, és új kérdéseket 

vet fel a jó halállal és a halálra 

készülő ember felelősségével 

kapcsolatban. 

2. Alain Vircondelet: 

A kis herceg igaz története. 

Alain Vircondelet irodalomtörténészt, 

aki mindig is 

rajongott Antoine de Saint- 

Exupéryért, az író születésének 

100. évfordulója táján 

hihetetlen szerencse érte: 

megtekinthette a jegyzeteket, 

vázlatokat, melyek attól 

fogva, hogy Consuelo, az író 

özvegye bőröndbe rámolta 

FOTÓ: www.static.nol.hu 

mámét is, aki azt mondta nekem: a nyugalom a legfontosabb 

dolog az életben. A regényben erről még többet megtudnak az 

olvasók: főhőse, Ildikó sok mindenre emlékszik vagy megpróbál 

visszaemlékezni… 

Ha vajdasági emlékeket idézünk meg, az írónő nyelve 

megered. 

Húszéves koráig igyekezett integrálódni, a svájci minta, a 

teljesítményorientált társadalom elvárásai szerint élni, de idővel 

felkavarta lelkét a sokfajta identitás: az önkeresés részeként 

tanult angolul, spanyolul, oroszul, latinul is. Regénye főszereplőjének, 

Ildikónak az emlékei is a haza, a hovatartozás, 

valamint a nyelv körül forognak. Melinda azt mondja: regénye 

főszereplőjének sikerült magára találnia, életének különböző 

Nagy-Abonyi Melinda 

világai már nem „játsszák ki egymást”. 

Az írónő életében a zene is komoly szerepet játszik, énekel 

és hegedül. A zsoltárokat éneklő zentai nagymama mellett 

nagy hatással voltak rá a boldog-szomorú erdélyi népdalok is: 

– Szeretem a nem érzelgős népzenét, ezért foglalkozom 

mindig újra és újra Bartókkal és Kodállyal, de természetesen 

érdekel a kortárs zene is, nagy rajongója vagyok például Laurie 

Andersonnak. A saját munkámban megpróbálom ötvözni a zenét 

és az irodalmat – mondja erről. 

Kedvenc szerzőit – Janet Frame-et, Antonio Lobo Antunest, 

Kertész Imrét, W.G. Sebaldot, Kristóf Ágotát, József Attilát, 

Marieluise Fleissert – szenvedélyesen olvassa újra és újra. 

Német kiadója pár napja közölte vele, hogy Tauben fliegen auf 

című regénye iránt már magyar kiadók is érdeklődnek. 

Amikor arról kérdezem, hogy jó magyar szokásként sajátunkként 

ünnepeljünk, de ő minek vallja magát, azt válaszolja: 

„Én író és zenész vagyok. A munkám átível a határokon és 

megkérdőjelezi azokat – ennek tükrében nem tudom magam 

egyik nációhoz sem sorolni.” Fehér Rózsa 

őket, érintetlenül lappangtak 

az örökösöknél. S nem akárki 

volt a közvetítő: az író egy- 

kori kedvese a világháború 

elől New Yorkba emigrált francia 

körökből. Saint-Exupéryt is 

ide vetette a sorsa, itt született 

legszebb, legmaradandóbb 

írása, A kis herceg. Az amerikai 

kiadó voltaképpen könyörületből 

kötött szerződést 

mesekönyvre a kallódó szerzővel, 

aki aztán olyannyira 

rákapott a feladat ízére, hogy 

az illusztrációk elkészítéséhez 

is ragaszkodott. Régóta érlelődött 

már benne főszereplőjének 

halhatatlan figurája. 

Némely vonását Consuelótól 

merítette, aki követte a száműzetésbe, 

és a cifra nyomorúságban, 

méltatlan támadá- 

sok kereszttüzében, házassági 

válságok közepette is 

múzsája maradt. Antoine de 

Saint-Exupéry nem érhette 

meg főművének világsikerét, 

de voltaképpen végrendeletnek 

is szánta, mert alighogy 

elkészült vele, visszatért Eu- 

rópába, és kieszközölte, hogy 

hadirepülő pilótája lehessen. 

Ezzel a halált vállalta eszményeiért. 

Utolsó hónapjainak 

krónikája kor- és lélekrajz, 

megeleveníti az ikont a maga 

emberi esendőségében és alkotói 

nagyságában. 

B.M. 

(Forrás: alexandra.hu)

Restoran Panorama 

4. sprat Robne kuće, Bečej 

MarketIng 

U petak, 22. oktobra sa početkom u 20 časova evergrin veče za ples u 

restoranu Panorama. Goste zabavlja orkestar SYGMA. 

Ulaznica 200 dinara. 

PRVA RETRO ŽURKA U SEZONI!!! 

Za sve koji se sećaju i za one koji su samo čuli za disko 

žurke u restoranu PANORAMA 

POP-CORN PARTY 

sa disko muzikom 80-ih i 90-ih godina 

23. oktobra 2010, subota, od 21 čas. 

Ulaznica 150 dinara. 

Do 24 časa - gratis pop-corn! 

Informacije na telefone: 021/6915-918 i 069/104-45-65. 

Borisa Kidriča, 30 Bečej 

Tel.: 021/6916-002 

e-mail: sportcentar@neobee.net 

www.oscmladost.com 

Sve za Vas - sportska hala, bazeni, 

teretana, trim kabinet, streljana, 

sauna... 

KNOTT Autoflex YUG 

d.o.o. za promet roba i 

usluga 

Novosadska 153 

21220 Bečej, Srbija 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

KNOTT Autoflex YUG 

iz Bečeja raspisuje konkurs za radna mesta: 

KOMERCIJALISTA na poslovima uvoza-izvoza robe 

Uslovi: 

• VS, VSS 

• Izrazita komunikativnost, inicijativa i analitičnost 

• Timski rad 

• Poznavanje stranih jezika (mađarski, engleski, nemački) 

• Rad na računaru 

Uslovi: 

PLANER U SLUŽBI UPRAVLJANJA 

PROIZVODNJOM 

• VS, VSS 

• Timski rad 

• Poznavanje stranih jezika (engleski i francuski poželjno) 

• Odlično poznavanje rada na računaru 

• Dobre organizacione sposobnosti 

Ukoliko ispunjavate gore navedene uslove, želite rad u profesionalnom 

okruženju i napredovanje u skladu sa poslovnim rezultatima, 

vaše prijave pošaljite na: 

office@autoflex.co.rs sa naznakom „BIOGRAFIJA“ 

9

10 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

Pomen 

Dana 19. oktobra 2010. godine navršava se deset godina od kada 

• Házi készítésű bor eladó. Tel.: 063-531- 

833. 

• Angolórákat tartok. Tel.: 064-306-27-56. 

• Komoly házaspár idős férfit vagy aszszonyt 

ápolna ingatlanáért. Tel.: 061-61-69- 

919. 

• A Cenc szállásnál eladó 3,5 hold föld. 

Tel.: 021/803-758. 

• Eladó: vízpumpa Tomos motorral és fűnyíró 

Tomos motorral. Érdeklődni a Petőfi Sándor 

utca 24/a szám alatt. 

• Eladó, illetve kiadó: 250 m 2 -es üzlet-raktárhelyiség 

a városközpontban, 35 m 2 -es üzlethelyiség 

a Mobilia 1-ben, 35 m 2 -es üzlethelyiség 

az Újvidéki és a Miletić utcák sarkán. 

Eladó egy 26 x 60 m 2 -es telek (közmű) az ipari 

övezetben. Tel.: 063-879-52-40 és 021/6913- 

964. 

• Három hold föld eladó a Mézesdűlőben. 

Tel.: 021/469-170 és 061-279-03-61. 

• Ház eladó az Újfaluban, a Rohambrigád 

utca 69-es szám alatt. Ár: megbeszélés alapján. 

Tel.: 064-33-11-441. 

• Háromszobás lakás eladó a Kisrétben. 

Érdeklődni a következő telefonszámon: 069- 

133-18-31. 

• Eladó egy kétszobás, 50 m 2 -es, adaptált 

lakás, Fő utca, második emelet. Tel.: 063-77- 

14-769. 

• Nyolc hold föld eladó. Tel.: 063-540-342. 

nas je zauvek napustio naš 

RADMIlO DRAGIN 

Tvoji najmiliji: supruga Vera i sinovi Goran i Zoran 

MATIČNE VESTI 

Venčani: Bojan Stojisavljević i Katarina Naumovski. 

umrli: Kamenko Gardinovački (1955), Dragica Svrzikapa (1922), Viktorija Kovač (1929), 

Ljubiša Radulović (1926), Dušan Kostić (1924), Stojan Jović (1956). 

APRÓHIRDETÉSEK 

• Kiadó házat keresek. Tel.: 065-695-43- 

18. 

• Öt kvadrát gyümölcsös eladó a Törökbecsei 

úton. Tel.:021/6917-435 és 063-87-22- 

165. 

• Eladó egy hold gyümölcsös a Karakterban 

(Mézesdűlő) 120 különféle gyümölcsfával, hétvégi 

házzal és kúttal, valamint egy pálinkafőző. 

Sürgős! Tel.: 021/6918-013. 

• Eladó: Volkswagen Caddy, dízel, 2002-es 

évjárat, hibátlan, a vevő nevére. Ára: 2850 euró. 

Tel.: 063-712-33-38. 

• Fából készült csónak eladó – hossza 4 

méter – Tomos 4 motorral vagy anélkül. Tel.: 

063-75-00-130. 

• A legjobb ajánlattevőnek két utcai, üzlethelyiségnek 

alkalmas helyiséget adok bérbe a 

városközpontban, a Gimnázium közelében. 

Tel.: 021/6914-498, 061-17-103-47 (Mirela) és 

061-17-88-170 (Ana). 

• Lenmag (barna színű, 2010-es termés), 

valamint heremag (2009-es termés) eladó. 

Tel.: 069-59-12-135. 

• Újvidéken, a Đorđe Magarašević utcában 

kiadó egy másfél szobás bútorozott lakás. Tel.: 

062-841-78-07. 

• Eladó: két darab fából készült ablak, egyforma 

200 x 150 rolóval, belső rolótartóval, 

üvegezett, burkolattal és befestve. Tel.: 063- 

585-345. 

poziva na pretplatu 

Poštovani čitaoci, pozivamo vas da se pretplatite na nedeljnik Bečejski mozaik po 

povoljnim uslovima. Ukoliko se odlučite da vaš primerak Bečejskog mozaika dobijate 

svakog petka na vašoj adresi bez poštanskih troškova i s popustom u zavisnosti 

od dužine pretplate, pozovite nas i mi ćemo izvršiti uplatu pretplate umesto vas. 

Pretplata s popustom: tri meseca 370 dinara, šest meseci 710 dinara, godinu 

dana 1.350 dinara. 

Svaki pretplatnik stiče pravo na besplatno oglašavanje: pretplata na tri meseca 

- dva besplatna oglasa, pretplata na šest meseci - pet besplatnih oglasa, pretplata 

na godinu dana - deset besplatnih oglasa. 

Za sve informacije možete nas kontaktirati na telefone: 

021/6910-114 i 6918-815 

Donošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog mozaika stičete pravo na besplatan mali oglas 

na dva jezika za broj 526. Kupon doneti do srede 20. oktobra do 12 časova. 

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 526. 

számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt szerdáig, 

október 20-ig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe. 

OglaSna 

• Dajem časove iz engleskog i srpskog 

jezika. Tel.: 064-306-27-56. 

• Emajliramo kade svih tipova i dimenzija. 

Ulepšajte svoj stan. Za samo tri sata imaćete 

novu kadu uz garanciju kvaliteta. Tel.: 

0230/454-059, 060-39-07-093. 

• Na prodaju kuća u ulici Udarnička 69 u 

Novom selu. Cena po dogovoru. Tel.: 064- 

33-11-441. 

• Na prodaju trosoban stan u Malom ritu. 

Tel.: 069-133-18-31. 

• Prodaje se 3,5 jutra zemlje kod Cencovog 

salaša. Tel.: 021/803-758. 

• Prodajem ili izdajem: poslovno-magacinski 

prostor od 250 m 2 u širem centru, lokal 

od 35 m 2 u Mobiliji 1, lokal od 35 m 2 na uglu 

Novosadske i Miletićeve. Prodajem: opremljen 

plac u industrijskoj zoni 26x60 m 2 . Telefoni 

za sve informacije: 063-879-52-40, 

021/6913-964. 

• Prodajem dvosoban, kompletno renoviran 

stan od 50 m 2 . Ulica Glavna, drugi sprat. 

Tel.: 063-77-14-769. 

• Izdajem dve ulične prostorije pogodne 

za prepravku u lokale, najboljem ponuđaču. 

Strog centar, okolina Gimnazije. Tel.: 

021/6914-498, 061-17-10-347 (Mirela) i 061- 

17-88-170 (Ana). 

• Mlada, obrazovana, kompjuterski pismena 

žena traži posao u svojoj struci - menadžmentu, 

ekonomski smer, na finansijskim 

ili komercijalnim poslovima. Tel.: 064-363-45- 

37. 

• Na prodaju 8 jutara zemlje. Tel.: 063- 

540-342. 

MALI OGLASI 

• Izdaje se dvosoban stan, u ulici Uroša 

Predića 3 (CG, klima, telefon). Tel.: 021/6911- 

507. 

• Prodajem 3 jutra zemlje u Medenjači. 

Tel.: 021/469-170, 061-279-03-61. 

• Prodaje se jedno jutro voćnjaka u Karakteru 

(Medenjača) sa 120 komada raznih 

voćaka, vikendicom i bunarom kao i kazan za 

pečenje rakije. Hitno! Tel.: 021/6918-013. 

• Tražim kuću za iznajmljivanje. Tel.: 065- 

695-43-18. 

• Na prodaju pumpa za vodu sa tomos 

motorom i kosilica za travu sa tomos motorom. 

Interesovati se u ulici Petefi Šandora 

24/a. 

• Na prodaju laneno seme smeđe boje, 

rod 2010. godine i lucerkino seme, rod 2009. 

godine. Tel.: 069-59-12-135. 

• Prodajem voćnjak na novobečejskom 

putu - 5 kv. Tel.: 021/6917-435, 063-87-22- 

165. 

• Prodajem „Volkswagen caddy“, dizel, 

2002. godište, besprekoran, na ime kupca. 

Cena: 2.850 evra. Telefon za informacije: 

063-712-33-38. 

• Prodajem drveni čamac 4 m, sa motorom 

Tomos 4 ili bez motora. Tel.: 063-75-00- 

130. 

• Izdajem jednoiposoban namešten stan 

u Novom Sadu, u ulici Đorđa Magaraševića. 

Tel.: 062-841-78-07. 

• Na prodaju prozori - dva komada sa 

unutrašnjom kasetom za roletnu 200x150 sa 

staklom, oblogama, ofarbani. Tel.: 063-585- 

345. 

Na prodaju „jugo 55“ u dobrom stanju, godište: decembar 1998. 

Tel.: 021/6910-409. 

M a l i o g l a s i : 

na jednom jeziku 50 din, 

dvojezično 80 din 

CENOVNIK MAlIh OglASA I ČITuljA 

Č i t u l j e : 

jednostubačno 150 din, 

d v o s t u b a č n o 3 0 0 d i n 

Szerbia Köztársaság 

Vajdaság Autonóm Tartomány 

Törökbecse község 

Városrendezési, lakásügyi, Kommunálisügyi, Építőipari és Környezetvédelmi Osztály 

Szám: IV 05-501-66 

Kelt: 2010.10.12-én 

É R T E S Í T É S 

A PROjEKTUM KöRNYEzETI áRTAlMA 

fELMéRéSE SZüKSégESSégE ELDöNTéSéNEK 

KéRELMEZéSéRőL 

Értesítjük a nyilvánosságot, hogy a Brantner otpadna privreda Kft., Basaidi út sz.n., Törökbecse, 

projektumhordozó kérelmet terjesztett be a másodlagos nyersanyag kezelésére szolgáló berendezés 

elnevezésű projektum környezeti ártalma felmérése szükségességének meghatározására, amelynek 

realizálását Törökbecse község területén, a törökbecsei kataszteri község 3390/1, 3390/2 és 3391-es 

telkein tervezik, Basaidi út sz.n. 

A projektum hordozójának kérelméhez csatolt dokumentumok és adatok az értesítés közzétételétől 

számított 10 napon belül Törökbecse község épületében, a Városrendezési, Lakásügyi, Kommunálisügyi, 

Építőipari és Környezetvédelmi Osztály 15-ös számú irodájában tekinthetők meg 10 és 

14 óra között. 

Az érdekeltek az értesítés közzétételétől számított 10 napon belül eljuttathatják az illetékes szervhez 

a projektum környezeti ártalma felmérése szükségességének meghatározására beterjesztett kérelemre 

vonatkozó véleményüket. 

Az illetékes szerv, a jelen értesítés 3. bekezdésében foglalt határidő letelte után, 15 napon belül, 

határozatot hoz arról, hogy a javasolt projektum esetében szükség van-e a környezeti ártalmak felmérésére, 

és erről értesíti a nyilvánosságot. 

Republika Srbija 

Autonomna Pokrajina Vojvodina 

Opština Novi Bečej 

Odsek za urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i zaštitu životne sredine 

Broj: IV 05-501-66 

Dana: 12.10.2010. godine 

O B A V E Š T E NJ E 

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUČIVANJE O 

POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU 

SREDINU 

Obaveštava se javnost da je nosilac projekta Brantner otpadna privreda d.o.o, Bašaidski put bb, 

Novi Bečej podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat 

postrojenje za upravljanje sekundarnim sirovinama čija se realizacija planira na kat. parc. 3390/1, 

3390/2 i 3391 k.o. Novi Bečej na teritoriji opštine Novi Bečej, ulica Bašaidski put bb. 

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta može se izvršiti u prostorijama opštine 

Novi Bečej, Odseka za urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i zaštitu životne 

sredine, kancelarija br. 15, od 10 do 14 časova, u roku od deset dana od dana objavljivanja oglasa u 

lokalnom listu. 

U roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, zainteresovana javnost može dostaviti 

mišljenja o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na životnu 

sredinu ovom organu. 

Ovaj organ će u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 3 ovog obaveštenja doneti odluku 

o tome da li je za predloženi projekat potrebna procena uticaja na životnu sredinu, o čemu će blagovremeno 

obavestiti javnost.

Zanimljivosti 

Živele obline! 

verovali ili ne, dijete goje. Zvuči nelogično? 

U stvari ne. Oskudna ishrana u dužem vremenskom 

periodu dovodi organizam u „krizno stanje” 

pa se svaka kalorija maksimalno iskoristi. Ukoliko 

posle dijete pojedete čokoladicu, ona će na 

organizam delovati poput torte sa šlagom. 

Dakle, mršavljenje predstavlja stres za telo, 

a stres dovodi do lučenja hormona kortizola koji 

pospešuje nastajanje masnog tkiva. „Dijete uništavaju 

osećaj sreće”, tvrde neki koji se bore 

protiv viška kilograma. 

KATEGORIJE TEžINE SU PREVAZIđENE. 

Indeks telesne težine je merna jedinica koja nas 

deli na mršave, vitke, one sa prekomernom težinom 

i debele. Indeks telesne težine ispod 18,5 

svrstava nas u mršave, a onaj preko 25 u debele. 

Ovaj indeks ne govori o tome da li imamo 

masno tkivo ili mišiće, pa bi se prema tom indeksu 

i neki od vrhunskih sportista mogli svrstati u 

kategoriju debelih, što je apsurdno, jer njihovu 

telesnu masu sačinjavaju mišići. 

Pri tom, kategorizacija je proizvoljna, a granične 

vrednosti se poslednjih godina sve više 

spuštaju. Neki sociolozi ovu činjenicu objašnjavaju 

podacima da se prodajom pilula i tretmana 

za mršavljenje zarađuju milijarde. 

MUšKARCI VOlE OBlINE. Navodno, Gaj 

Riči se posle razvoda sa Madonom žalio da je 

seks sa njom kao da si uhvatio „koščatu hrskavicu”, 

što više zvuči kao deo treninga, nego čulno 

uživanje. Možda bi Madona, pre nego što odjuri 

na svakodnevni, višesatni trening, trebalo da otkrije 

tajnu da muškarci ne vole mišićave devojke. 

Rezultati jedne ankete govore da svaki četvrti 

slobodan muškarac traži „baroknu” ženu. 

BUCKE SU PROSEK. U šou programu 

„America’s Next Topmodel” sada postoji i dodatno 

takmičenje za buce. „Prosečna žena u Americi 

nosi broj 44”, kaže voditeljka Tajra Benks, „a 

ovo takmičenje vidim kao svoju misiju da proširim 

usko shvatanje lepote”. I većina žena u Srbiji 

nosi veličinu 40, pa i veću, a prosečni indeks 

telesne težine je 24,8. A to odgovara ženi visine 

1,65 m koja ima 67,5 kg. Da li je to debljina? Ne, 

već realnost. 

Ne postoji idealna figura, već idealna težina. 

U antičko doba pojam „diaita” označavao je nauku 

o celokupnom načinu života, od ishrane preko 

sna, do seksualnosti. Idealnom težinom smatrala 

se ona zahvaljujući kojoj se čovek osećao 

prijatno - to nipošto nije bila nekakva brojka koju 

su propisali drugi. Postoje visoke, niske, debele, 

mršave, zaobljene, prsate, manje prsate žene, 

kao i one sa debelim butinama ili nogama poput 

rode, i u antičko doba svaka od njih smatrana je 

lepom na svoj način. 

Setite se samo zoološkog vrta - i tamo postoje 

i nilski konji i flamingosi, a i jedni i drugi su 

predivne životinje. 

JElO DONOSI žIVOTNU RADOST. Nije to 

nikakva proždrljivost - pravi užitak je pojesti kroasan 

sa čokoladom, a ne brojati kalorije. Govorimo 

o dobroj ili lošoj hrani, biološkoj ili zagađenoj, 

zdravoj ili štetnoj - a ponajmanje uživamo u njoj. 

Budući da tema dobija pseudoreligijske crte, 

smatra se da mršave osobe umeju da se kontrolišu 

i da su uspešne, a debele se, nasuprot tome, 

percipiraju kao nedisciplinovane i lenje. 

I osim toga, same su krive zbog svog izgleda. 

Međutim, nešto se bitno menja, javlja se 

otpor i osnivaju se društva koja se bore protiv 

diskriminacije zbog težine. Njihov moto je da je 

gojaznost fizičko stanje, a ne bolest. 

žENE SU SAMOUVERENIJE. Mnogi osuđuju 

pojavu anoreksije i objašnjavaju da u razvijenim 

zemljama postoji trend da žene sve više 

tIMe Out 

mršave, dok muškarci postaju sve „volumenozniji”. 

Još pre trideset godina, jedna londonska 

psihoterapeutkinja, koja je lečila i princezu Di 

koja je patila od bulimije, opisala je opsesiju dijetama 

kao žensku mržnju prema sopstvenom telu 

i očiglednu želju da postane nevidljiva. 

Možda je novi trend raskošnog tela zapravo 

želja da konačno budemo primećene. Uostalom, 

naučnici su nedavno sproveli nekoliko istraživanja 

koje su pokazale da osobe sa indeksom telesne 

težine između 25 i 29,9 žive duže od mršavih. 

BUCE POSTAJU šIK. Pantalone izrazito 

niskog struka, koje su bile tako popularne pre 

godinu-dve, zaista nisu opcija za buce, baš kao 

ni neki fensi modni brendovi, koji kao da dizajniraju 

odeću isključivo za manekenke. Osobe koje 

nose konfekcijski broj 40+ donedavno su morale 

da smišljaju šta će da obuku, ili da se pojavljuju 

u širokoj, neobaveznoj odeći. Situacija se ipak 

menja. Ukoliko pratite trendove, bez obzira na 

svoj konfekcijski broj, u mnogim buticima naći 

ćete ponešto i za sebe, u čemu ćete se osećati 

moderno i ženstveno. 

Osim toga, na internetu se nude modne linije 

za punije osobe, u Londonu se kreiraju haljine 

intenzivnih boja XXL veličine, a Bet Dito predstavlja 

sopstvenu kolekciju. Samo je pitanje 

dana kada ćete i kod nas, jednim klikom, moći 

da poručite haljinu kakvu ste oduvek želeli. 

NAUČITE DA SE OBlAČITE TAKO DA 

NAGlASITE VRlINE A PRIKRIJETE MANE. 

Gornji delovi neka budu uz telo, ali ne previše 

uski. Isprobajte strukirane modele i one sečene 

ispod grudi. Ako nosite lepršavu, široku 

tuniku, obavezno vežite kaiš. Ukoliko na nadlakticama 

imate celulit, majice bez rukava nisu za 

vas. 

Saveti: 

1. Rukavi su obavezni 

2. Nosite kaiševe 

3. Naglasite dekolte 

4. Nosite kroj koji prati liniju tela 

5. Mini haljinu nosite kao tuniku 

Stomak i bokovi 

Suknje i pantalone sa visokim strukom dobra 

su opcija. Birajte modele izrađene od čvršćih materijala 

(teksas, platno, keper). Tunike koje sežu 

do polovine butina vizuelno izdužuju figuru. 

Stomak 

1. A-kroj je dobro rešenje 

2. Balon haljina je savršena ako ste „kruškaste” 

građe 

3. Evo načina da nosite „niski struk” - pantalone 

sa pojasom 

4. Raskopčajte dugmad i dodajte šareni nakit 

5. Odlična za kombinovanje - teksas tunika 

Butine 

Pravi izbor: uske pantalone ravnog kroja. 

Neka budu dugačke tako da prekrivaju pete, a 

visoke potpetice su obavezne. Takođe, uska suknja 

do kolena sakriva butine, a ističe donji deo 

nogu, koji je, po pravilu, mršaviji od butina (i, da 

ponovimo - obujte štikle!) 

ZlATNA PRAVIlA ZA PUNIJE 

1. NIKADA nemojte nositi široke stvari! U njima 

ćete izgledati još krupnije. 

2. OBAVEZNO naglasite formu tela tako što 

ćete figuru vizuelno „preseći” kaišem ili ćete upasati 

košulju u suknju. 

3. NIKADA nemojte nositi dugačke (do članaka) 

suknje i haljine. 

4. OBAVEZNO izbegnite tanke i mekane 

materijale, jer će se kroz njih videti „jastučići”. 

(Izvor: lepota & zdravlje) 

FOTO: www.cromoda.com 

Klasična bob ili paž frizura ove sezone je 

ponovo apsolutni hit. Pristaje svakoj ženi ako 

odabere odgovarajuću varijantu, u zavisnosti od 

oblika lica, tena ili godina. 

ROMANTIČNO. Paž frizura je uvek usko vezana 

za boju kose − od toga 

će zavisiti čak i dužina koju 

će vam frizer savetovati. 

Plavuše treba da nose paž 

na romantičan, razbarušen 

način. Svetla kosa je odličan 

izbor za dame koje su 

prešle četrdesetu, ali ova 

varijanta bob frizure odlično 

stoji i devojkama ili devojčicama. 

Nije važno da li vam 

je vlas tanka ili punija ukoliko 

razmišljate o ovoj frizuri. 

Dobar frizer će znati šišanje 

da prilagodi vašoj kosi. 

Za održavanje romantičnog 

paža kod kuće potrebni su 

vam šampon, dobar regenerator, 

srednja, okrugla, 

metalna četka i fen. Ako 

vam je vlas tanka, važno je 

da regenerator dobro isperete, 

a za onu gušću, preporučuje 

se da ga ne ispirate 

do kraja. Fen podesite na 

srednju temperaturu i počnite 

sa uvijanjem ka spolja ili unutra, laganim pokretima.Šiške 

se fenom izduvaju nadole, a onda se 

laganim potezima četke samo blago uviju. 

VAMP. Stroga varijanta bob frizure najbolje 

NEdEljNI 

HOROSKOP 

OVAN 

(21.03. – 20.04.) 

Pošto komunikaciju 

sa okolinom doživljavate 

kao nesklad, poslednje 

o čemu razmišljate je to da treba 

da se prilagođavate nekome. 

Mnogo očekujete od okoline. 

Nikako da deo krivice 

prebacite na sebe. 

BIK 

(21.04. – 20.05.) 

Skloni ste flertu, 

sada posebno. Zračite 

ne samo šarmom i lepotom 

već i željom za užicima. 

Izbegavajte ljubavne afere. 

Budite dovoljno mudri da ne 

sedite na više stolica odjednom. 

Možete izgubiti sve. 

BLIZANCI 

( 2 1 . 0 5 . – 2 0 . 0 6 . ) 

Mnogi pripadnici 

znaka, budući da 

nisu u najboljoj formi, prednost 

daju samoći i radu u tišini. Saznanje 

da se projekti odvijaju 

sporije nego što um može da 

pretpostavi - teško pada. Šta 

da se radi? 

RAK 

(21.06. – 22.07.) 

Muku mučite oko 

para. Pošto ste u 

panici zbog toga, razmišljate 

čime još da se bavite kako biste 

popravili porodični budžet. 

Jedan prijatelj će vam priskočiti 

u pomoć. Prihvatite predlog 

vezan za nov posao. 

LAV 

(23.07. – 22.08.) 

Ovih dana ste vredni, 

tako da su rezultati 

vidljivi. Razmišljate o novom 

poslu, ugovorima i 

finansijskim ulaganjima. Očekuju 

vas veliki uspesi profesiji, 

ali samo ako se potrudite. 

Obratite pažnju na ishranu. 

DEVICA 

(23.08. – 22.09.) 

Imate posla preko 

glave. Kad je najveća 

gužva nemate na koga 

da se oslonite, sve sami „odrađujete”. 

To vam ne pada teško, 

čak ste na tu situaciju navikli. 

Zdravstvena situacija nije idealna. 

VAGA 

(23.09. – 22.10.) 

Pošto vas okolina 

ograničava pokušajte 

da se od nje distancirate. 

Sa partnerom ne ulazite u dublje 

rasprave, a sa saradnicima 

birajte reči. To je oproban 

način za izbegavanje nervoze 

i tračeva. 

ŠKORPIJA 

(23.10. – 22.11.) 

Lepo izgledate, lepo 

se osećate, šta 

biste više? Samo slepa osoba 

ne vidi da ste zaljubljeni. Ljubav 

se teško može sakriti. Pošto 

to od vas niko ne traži, 

otvoreno se bacite u zagrljaj 

voljenoj osobi. 

broj 525. 15. oktobar 2010. 11 

Povratak paž frizure 

FOTO: www.magazinmode.com 

stoji ženama koje imaju oštro, špicasto lice sa 

malim usnama i sitnim očima. Boja kose treba 

da bude tamna − braon, crna, ljubičasta ili bordo. 

Te boje zahtevaju čist ten, lice bez bora, pa se 

zato ne preporučuje starijim damama. Lakše je 

ošišati ovu frizuru kada je vlas 

tanja. 

Posle pranja kosu prvo 

treba prosušiti fenom − izduvati 

nadole, a onda je tretirati 

presom. Da ne biste oštetile 

kosu, pramen lagano provlačite 

kroz presu, bez zadržavanja 

na jednom mestu. To ponovite 

2-3 puta, pre nego što pređete 

na sledeći pramen. 

Na kraju nanesite suvi gel 

u spreju, koji će kosi dati sjaj. 

šIK. Ovakav paž je namenjen 

riđokosim ili crvenokosim 

ženama svetlijeg lica. To je šik 

frizura koja traži boju. Odgovara 

mlađim damama i svim oblicima 

lica. 

Ko ima lokne - nema problem 

sa ovom frizurom. Za 

one sa ravnom kosom, preporučuje 

se da stave minival ili 

da koriste figaro za uvijanje. 

Za održavanje su vam potrebni 

preparati koji definišu lokne, 

a to su šamponi i regeneratori za kovrdžavu 

kosu. Suši se uz pomoć fena na koji se stavi 

difuzer. 

(Izvor: Blic žena) 

Čizmice na vezivanje 

hit sezone 

FOTO: www.forum.hr 

iako ste još prošle jeseni naslutili ovaj trend, 

on je kod nas zaživeo tek sada. Oble kratke čizme 

na vezanje sa visokom štiklom postale su 

jesenji hit. 

Ove polučizme se dobro slažu uz cvetiće i 

mašne isto onoliko koliko i uz pocepane farmerke 

i somotske pantalone. 

Za dnevnu kombinaciju predlažemo spoj nemarnih 

smeđih čizama na vezivanje, bele lagane 

haljinice, dugi smeđi džemperić i maslinastozelene 

vijetnamke. Ako ispletete još i nemarnu 

pletenicu i ponesete veliku smeđu torbu, postigli 

ste genijalan izgled. 

Za veče odaberite uske farmerke i kombinujte 

ih sa crnim čizmama na vezivanje. Uz to obucite 

jednostavnu crnu majicu na bretele, dobar 

crni blejzer i gomilu lančića. Jednostavno, a vrlo 

efektno. 

(Izvor: Blic) 

STRELAC 

(23.11. – 21.12.) 

Reagujete ispravno, 

ali je misaoni 

proces veoma intenzivan, što 

za posledicu ima nervozu. Pošto 

rešavate bitne probleme, 

„padate” na sitnicama. Svađate 

se sa bliskim osobama, trošeći 

energiju uludo. 

JARAC 

(22.12. – 19.01.) 

Preosetljivi ste na 

odnose u okruženju, 

do te mere da možete 

ugroziti zdravlje. Pošto je svest 

o sopstvenim vrednostima 

oslabila, poželjno je raditi na 

izgradnji samopouzdanja. Imate 

toliko kvaliteta. Iskoristite ih. 

VODOLIJA 

(20.01. – 18.02.) 

Manje srećni pripadnici 

znaka mogu 

imati problema sa grlom. 

Pošto je pred vama uzbudljiv 

dan, ne dozvolite da vas zdravstveni 

problemi ometu u ostvarivanju 

romantičnih želja. Budite 

oprezni! 

RIBE 

(19.02. – 20.03.) 

Izvesna situacija 

zahteva prilagođavanje. 

U želji da ništa ne izgubite, 

stalno se kolebate. Šta 

god da uradite, jedno kajanje 

ne gine. Setite se ranijih iskustava 

i shodno njima postupite 

u datom trenutku.

12 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

čaRobni Ručak sa učiteljem đokom i 

njegovom dRužinom 

kad je gotovo - jedemo! 

goSt rubrike „Čarobni ručak“ je Đorđe 

Segedinski - učitelj Đoka, sa svojom 

družinom, učenicima 4d i 4a razreda 

Osnovne škole „Zdravko Gložanski“. 

Njihovo gostovanje u ovoj rubrici nije 

slučajnost, jer oni prave zajedničke 

„čarobne ručkove“ u prirodi već četiri 

godine. Jedan takav su priredili krajem 

septembra, kada su kuvali pileći paprikaš 

u kotliću na kampu kraj Tise. 

Učitelj Đoka kaže da slična druženja 

priređuje gotovo čitav radni vek sa 

brojnim generacijama đaka. 

„Dok sam radio u Čikeriji, vodio 

sam decu na salaše, recimo, na salaš 

pokojnog Pante Sekulića na Beljanskoj 

bari, tamo je bila jedna zemunica još iz 

doba šajkaškog odreda, znate, kao iz 

filmova ’Mirko i Slavko’, a odlazili smo 

i na druge salaše koji izlaze na vodu i 

organizovali izlete od ujutro do uveče, 

pa smo kroz druženje i igru objedinjavali 

sve to što smo učili i radili u školi. 

Onda sam to nastavio od 1983. godine 

kada sam došao u Bečej. Deca su to 

odlično prihvatila dok su kolege, to jest 

koleginice različito gledale na to, uglavnom 

uz komentar ’pa da, ti imaš vremena 

za to’. Vi žene uvek imate posla 

subotom, i pijaca, i kuća da se spremi ili 

malo da se opustite kod frizera, a nama 

muškarcima subota je dan za ’ladnovanje 

i plandovanje’. Volim decu, i slobodno 

vreme često provodim sa njima, 

dogovorimo se gde ćemo da idemo i 

šta ćemo da radimo, a oni će to pamtiti. 

Setiće se neko ovih izleta kad mene ne 

bude bilo.“ 

Izlete sa đacima učitelj Đoka organizuje 

nekoliko puta godišnje. 

„Sada je tema bila orijentacija u 

prostoru, u oktobru će biti neka druga, 

a u novembru ćemo ići u Goranski park 

da tražimo skriveno blago. To im je posebno 

interesantno, unapred negde sakrijem 

blago (slatkiše) i napravim mapu 

po kojoj oni treba da ga nađu prema 

naznačenim orijentirima. Na ovakvim 

izletima je sve objedinjeno, i priroda i 

društvo, i čuvari prirode. Sa nama su 

i učenici iz mađarskog odeljenja i koleginica 

Judita Berkeš, sa kojom sarađujem 

godinama, to je već kao jedan 

razred. Važno je da se deca druže i to 

su prihvatila sa oduševljenjem.“ 

Četrdesetak učenika je sa ushićenjem 

pričalo šta su trebali da rade, podeljeni 

u dve grupe, dečaci i devojčice, 

Učitelj Đoka daje instrukcije deci 

pokazivali su kako mogu u prirodi da se 

orijentišu i odrede strane sveta pomoću 

mahovina, lišaja, godova na panju 

ili kompasa, tražili su divlje kupine, list 

jasena, objašnjavali kako određuju koja 

je leva a koja je desna obala reke, nabrajali 

kako su videli konje, ovce, koze i 

još mnogo toga. 

Što se tiče kuvanja paprikaša, učenici 

kažu da pomažu oko pripreme, ljušte 

krompir, seckaju, prikupljaju grane 

za vatru, ali i da su naučili da kuvaju 

i da bi znali sami da spreme paprikaš. 

„Prvo treba da se stavi luk u kotlić, nalije 

se voda, stavi se ’vegeta’, paprika, 

krompir i meso, i kad bude gotovo - jedemo“, 

reklo je nekoliko njih uglas. 

Učitelj Đoka je objasnio kako izgleda 

procedura: „Sva deca od kuće donesu 

sastojke koji su potrebni za paprikaš, 

par glavica luka, krompira, malo 

začina, sitne paprike, lovorov list, biber, 

svežu i ljutu papričicu, komad mesa, 

ali samo konkretne stvari, batak ili be- 

linu, ne koristimo šiju, krila ili trticu, jer 

deca ne vole da pipaju. Pošto nam se 

na ovakvim druženjima obično pridruži 

neko od mojih prijatelja, i ja donesem 

deo potrebnih sastojaka. Onda uglavnom 

devojčice imaju zadatak da prikupe 

sav materijal i da ga sortiraju, dok 

ja isečem meso, a dečaci prikupljaju 

grančice za vatru. Ima i onih koji su zainteresovaniji 

za kuvanje, pa su stalno 

pored mene, pomažu oko mešanja, dodaju 

začine…“ 

Dok se jelo krčka, mališani obave 

svoje zadatke, druže se, zatim dolazi 

zajednički ručak, a nakon toga počiste 

za sobom. 

Što se načina pripreme paprikaša 

tiče, učitelj Đoka je ispričao kako on to 

radi, ali nije hteo da otkrije svoju malu 

„kulinarsku tajnu“. 

„U kotlić se stavi luk, ulje i malo 

vode i zajedno se dinsta dok se ostalo 

pripremi. Posle stavljamo sitnu papriku, 

začin, biber, lovorov list i nastavi se sa 

dinstanjem, pa se to onda malo proba. 

Kad luk bude gotov, doda se tri frtalja 

vode, stavi se meso i tako krčka dalje. 

Onda ja zamutim neke ’špecije’ koje 

mogu da se kažu ali i ne moraju, isto 

su crvene boje ali su dodati neki začini, 

ima svega i svačega al’ ne mogu da 

odam tajnu. Zatim se nalije još vode, 

doda krompir i kad provri, još jednom 

se proba i gotovo je. Dodaju se i dve 

ljute papričice, kažu da deca ne vole 

ljuto, međutim, nije to baš tako.“ 

Voli da kuva tri jela – riblju čorbu, 

paprikaš i pasulj, uglavnom u kotliću ili 

kazanu. 

Učitelj Đoka kaže da nema bolje od 

vojvođanske kuhinje, a „priznaje“ samo 

još bosanski lonac. Što se recepta tiče, 

kaže da ne može da se seti nekog u 

celini jer „slabo pamtim, brzo zaboravljam, 

pa onda tek kad krenem da kuvam 

prisetim se, ohoho, treba malo i ovog, 

pa treba malo i onog“... Od uspomena 

na najlepše pripremljeno jelo izdvojio 

je svečanu večeru na kojoj umalo nije 

ostao gladan, ali i bez zuba. 

„Sa ’Bačkim mališanima’, to je folklorna 

sekcija u školi, smo gostovali 

u Zadru, gde smo bili gosti mornarice 

Jugoslavije. U Domu vojske Jugoslavije 

bio je pripremljen doček, a posle 

toga večera. Ne znam tačno kako se 

zove to što su servirali za večeru, rekli 

su da su to plodovi mora. Sedeo sam 

pored načelnika Doma vojske Jugoslavije, 

a sa moje druge strane je sedeo 

jedan kapetan koji je zaslužan što su 

’Bački mališani’ tamo gostovali. Donose 

nam večeru, onako nešto rašireno 

u porciji, a tako nešto ja nikad nisam video. 

Uzmem nož i počnem da sečem, 

sečem, sečem, jedva sam presekao, 

stavim zalogaj u usta, osetim da je to 

nešto tvrdo ali ćutim i žvaćem. Kapetan 

i načelnik pored mene gledaju kako 

se patim i puste me da vide dokle ću. 

I dalje ja to ’drgeljišem’, pokušavam 

da odsečem komadić, jedem, ukusno 

je to sve ali teško se žvaće. Kad sam 

već pojeo pet-šest zalogaja, vele oni 

meni: ’Učitelju, vidimo da vam je ovo 

jako lepo’. Rekoh: ’Jeste, samo je jako 

tvrdo’, a na to će kapetan: ’To tvrdo mi 

izvadimo, pa tako jedemo!’ Onda su mi 

objasnili da su to male sipe i ono tvrdo 

je bila sipina kost koja se veša u kavez 

za papagaje.“ 

LJ.M. 

FOTO: LJ.M. 

kaleIdOSkOp 

odsek istoRijskog aRhiva senta u bečeju 

Nedovoljno prostora za bečejsku 

istoriju 

PoStojanje prvih arhiva vezuje se 

za početak civilizacije i pismenosti – 

oni nastaju u drevnoj Mesopotamiji, 

Persiji, antičkoj Grčkoj i Rimu. Već 

tada se ispoljila želja da se ostavi pisani 

trag o ljudskoj prošlosti, obrađen 

na više ili manje hronološki način. 

Sam pojam „arhiva“ javio se u 

Senti, Kanjiži, Bečeju, Adi i Srbobranu, 

u opštinama koje pokrivaju delatnost 

ove ustanove tek sredinom 19. 

veka, ali ovaj naziv tada nije korišćen 

u današnjem značenju. 

Za Bečej kao za grad bogate 

prošlosti nesumnjivo je od velike 

važnosti da se sakupi što više dokumenata 

koji svedoče o viševekovnoj 

istoriji naselja, kao i da se dokumenta 

na odgovarajući način katalogizuju i 

zaštite od propadanja. Ovo bi, pored 

naučno-informativne funkcije ovakvih 

ustanova, bio jedan od ključnih zadataka 

koji stoje pred zaposlenima u 

ovom i drugim arhivama. 

Nažalost, većina naših sugrađana 

nema jasnu predstavu o tome koje su 

delatnosti ove ustanove, niti kakvo se 

istorijsko blago iz svih vidova ljudske 

duhovne delatnosti krije na njenim 

policama, uredno sortirano i sređeno 

po arhivskim fondovima. Izuzetno bogata 

zaostavština prethodnih generacija 

se čuva u arhivu, dočaravajući 

duh prohujalih vremena. 

Istorijski arhiv Senta je počeo da 

radi januara 1952. godine kao gradski 

državni arhiv. Decembra 1955. 

godine Istorijski arhiv postaje sreska 

ustanova, a od januara 1956. godine 

menja naziv u Državni arhiv. Od 

1. januara 1959. godine nosi naziv 

Istorijski arhiv Senta. Od marta 1965. 

godine arhiv je podređen pokrajini, a 

decembra 1967. godine osnivačka 

prava se vraćaju opštinama. 

Skupština opštine Senta je septembra 

1967. godine uz saglasnost 

opština Ada, Bečej, Kanjiža i Srbobran, 

donela odluku o stvaranju regionalnog 

Istorijskog arhiva u Senti. 

Tom prilikom arhivu je pripojeno Arhivsko 

sabirno središte u Bečeju, koje 

je osnovano rešenjem NOO Bečej br. 

07-949759 od 15. decembra 1959. 

godine. U finansiranju delatnosti arhiva 

uvek su učestvovale opštine čija 

područja je ova ustanova pokrivala. 

Istorijski arhiv Senta od svog osnivanja 

obavlja zaštitu arhivske građe na 

teritoriji pet opština: Ade, Bečeja, Kanjiže, 

Sente i Srbobrana. Broj evidentiranih 

registratura na području koje 

pokriva Istorijski arhiv Senta je 634. 

Tokom 2008. i 2009. godine zaposleni 

u arhivskoj spoljnoj službi izvršili su 

65 obilazaka registratura i o svakom 

sastavili zapisnik. 

Ukupan arhivski prostor ustanove 

iznosi 2.430 kvadratnih metara. 

U Senti u tri zgrade 1.988 metara i 

u Odseku u Bečeju 442 metra. Arhivska 

građa čuva se na četiri lokacije 

– u Senti, u kuli gradske kuće, u depoima 

u ulicama Adi Endre 12, Petefi 

Šandora 52 i u Bečeju u zgradi Odseka, 

u Zelenoj ulici 100. 

Ukupna količina registratorski sređene 

građe u depoima arhiva iznosi 

3.867 dužnih metara sa 120.000 arhivskih 

jedinica. Arhiv raspolaže sa 

još jeDno aktuelno a „neaktivirano“ 

pitanje je vraćanje „crkvenih knjiga“ 

verskim zajednicama. Svaka opština 

je dobila dopis od Ministarstva 

za državnu upravu i lokalnu samoupravu 

da „crkvene knjige“ fotokopira 

i vrati verskim zajednicama, tj. crkvama, 

jer je većina dokumentacije posle 

Drugog svetskog rata uzeta iz crkava 

i smeštena u arhive. 

Sve do 1895. godine na prostoru 

Vojvodine jedino crkve, tačnije verske 

zajednice, bile su te koje su vodile 

matične knjige. Do 1955. godine paralelno 

su vođene i crkvene i svetovne 

matične knjige kada je nova država, 

Jugoslavija, donela Zakon o matičnim 

knjigama u kom se u jednom članu 

naređuje preuzimanje matičnih knjiga 

od verskih zajednica radi prepisiva- 

835 registratorski sređenih fondova, 

pet arhivistički sređenih fondova i 41 

nesređenim fondom. Ukupna količina 

čuvane građe u arhivu iznosi 5.837 

metara. Godine 2009. IA Senta je 

okončao posao digitalizacije crkvenih 

Istorijski arhiv - odsek u Bečeju 

matičnih knjiga. Njome su obuhvaćene 

knjige pravoslavne, katoličke, nazarenske 

i jevrejske verske zajednice 

na ovom području. 

Tokom 2009. godine arhivsku 

građu IA Senta je istraživalo 96 istraživača 

koji su na izučavanju dokumenata 

ostvarili 623 istraživačka dana. 

Koristili su građu 55 arhivskih fondova 

i zbirki. 

Najstarija građa koja se čuva u 

depoima arhiva je jedna kutija dokumenata 

Bačko-Bodroške županije 

iz 1723. godine, dok je najznačajniji 

fond „Magistrat Potiskog krunskog 

distrikta“ čije sedište je bio Bečej. 

Ovaj fond sadrži građu od 1751. do 

1872. godine. Najstariji fond u Odseku 

Bečej je „Pravoslavna crkvena 

opština – Bečej“, čija je početna godina 

1744, dok građa ide do 1965. 

godine. 

Dva najznačajnija problema sa 

kojim se susreće Odsek u Bečeju su 

pitanje redovnog finansiranja i nedostatak 

adekvatnog prostora u kojem 

bi se skladištila nova istorijska građa. 

- Zakonom je od ove godine bilo 

predviđeno da se smanji broj radnih 

mesta u IA Senta sa 18 na 14, a kada 

bi se to učinilo, naš rad bi bio onemogućen. 

Prema Zakonu o lokalnoj 

samoupravi svaka opština je dužna 

da osnuje arhiv i da brine o njemu. 

Stanje do ove godine je bilo takvo 

da su radnici u Odseku Bečej dobijali 

platu iz opštine Senta. Tek nakon 

silnih dogovaranja i muka uspeli smo 

da izdejstvujemo da opština Bečej 

daje plate radnicima u Odseku Bečej. 

Na taj način smo uspeli da spasemo 

sva radna mesta jer su „skinuti“ sa 

budžeta senćanske opštine i prešli 

na bečejski - rekao je Ištvan Fodor, 

direktor Istorijskog arhiva u Senti, i 

vRaćanje cRkvenih matičnih knjiga 

Opštine ne reaguju 

nja. Problem nastaje kada se donosi 

Zakon o vraćanju (restituciji) imovine 

crkvama i verskim zajednicama 2006. 

godine i kada se uviđa da prepisivanje 

velike većine crkvenih matičnih 

knjiga nije nikada ni započeto. 

- Ministarstvo za državnu upravu 

i lokalnu samoupravu je naredilo opštinama 

da se te knjige fotokopiraju, 

što je po meni apsurdno, jer je nemoguće 

neke primerke knjiga kopirati na 

običnom fotokopir aparatu, i za tako 

nešto je potreban knjižni skener. Od 

svih opština koji svoju istorijsku građu 

čuvaju u Istorijskom arhivu u Senti 

i njenom odseku u Bečeju, jedino je 

Senta reagovala. Naša je sreća što u 

Senti postoji ustanova koja poseduje 

knjižni skener koji je za arhivske uslove, 

ipak moramo priznati, preskup, 

nastavio: 

- Nikako ne bismo trebali da smanjimo 

broj radnika. Primera radi, u 

užoj Srbiji ima arhiva gde čuvaju građu 

od svega jednog kilometra, a imaju 

22 radnika, tako da nisu precizni ni 

normativi koliko treba da bude radnika. 

Ukoliko se uporedimo sa njima, u 

IA Senta bi trebalo da bude najmanje 

40 zaposlenih. Jedini arhiv koji ima 

više građe od nas je Istorijski arhiv 

Vojvodine, a tamo radi oko 60 zaposlenih. 

Znam da je to nedosanjan 

san, ali nama je potrebno 24-25 radnika 

kako bismo korektnije obavljali 

naš posao. 

Problem u vezi sa prostorom za 

skladištenja arhivske građe u Odseku 

u Bečeju je toliko velik da su se 

dokumenta počela arhivirati i u hodniku 

zgrade Odseka. „Prepuno“ je 

možda isuviše slaba reč za depoe u 

kojima se nalazi istorija Bečeja. 

- Problem u vezi sa zgradom Odseka 

u Bečeju postoji dugi niz godina. 

Bečejski arhiv se tretira kao da 

nije bečejski već senćanski, i da je 

to nužno zlo koje opštinska vlast trpi. 

Pošto nemamo mesta za preuzimanje 

dokumentacije o radu firmi, ustanova, 

sudova, opština, nakon proteka 

30 godina od dana nastanka dokumenta 

kada ih arhiv preuzima na trajno 

čuvanje, u redovnom obraćanju 

čelnicima bečejske opštine sam rekao 

da će poslednjih dvadeset godina 

bečejske istorije biti tamni srednji 

vek, jer u nedostatku prostora nepreuzeti 

materijal se namerno ili nenamerno 

uništava. Postoji opštinska 

dokumentacija koja je skladištena i 

trune ispod prostora u tornju zgrade 

opštine. Jer, i ako se zađe u bilo koju 

opštinsku kancelariju, one su prepune 

dokumentacije, a mi je opet ne 

možemo preuzeti jer za to nemamo 

adekvatnog prostora. Učinio sam sve 

što je bilo u mojoj moći kao direktora 

ove ustanove. Konkurisao sam za 

novčana sredstva na nivou pokrajine 

i republike, pa čak i kod japanske ambasade 

- rekao je Fodor. M.S. 

tako da ćemo u saradnji sa tom ustanovom 

obaviti posao fotokopiranja i 

vraćanja crkvenih matičnih knjiga. Za 

ovaj posao su počeli da se interesuju 

čelnici iz Kanjiže, dok mi i dalje čekamo 

reakcije ostalih opština jer ovo 

neće moći da prećute - rekao je Ištvan 

Fodor, direktor Istorijskog arhiva 

u Senti. 

- Crkva jeste zainteresovana za 

povraćaj. Na nivou eparhije imamo 

kancelariju koja se bavi pitanjem restitucije, 

a ujedno i povraćajem crkvenih 

knjiga. Uputili smo nadležnima 

podatke o tome koje su knjige oduzete 

crkvenim opštinama, i sada je, 

koliko znam, u toku pravna procedura 

povraćaja - objasnio je Dejan Stanojev, 

sveštenik pravoslavne crkve u 

Bečeju. M.S.

podvodna aRheološka istRaživanja 

Međunarodna saradnja zbog 

senćanske bitke 

u subotu kod Sente asocijacija 

„Aqua et Archaeologia”, Podvodni 

istraživači Vojvodine i podvodni arheolozi 

iz Mađarske su obavili istraživanja 

dna korita reke Tise sonarom 

u potrazi za ostacima iz senćanske 

Karović, Vikor, Lenđel, Tot i Klozi 

bitke (11. septembar 1697). 

Nakon prepodnevnog boravka 

na Tisi, u gradskoj kući nevladine 

organizacije Magyar Régészeti és 

Művészettörténeti Társulat-Sekcija 

za podvodnu Arheologiju iz Budimpešte, 

Österreichische Gesellschaft 

für Feuchtboden und Unterwasserarchäologie 

Triton iz Austrije, „Aqua 

et Archaeologia“ iz Beograda i Podvodni 

istraživači Vojvodine potpisali 

su Protokol o međunarodnoj saradnji 

na projektu istraživanja podvodne 

lokacije turskog pontonskog mosta 

koju je turska vojska koristila u senćanskoj 

bitci. 

Gordana Karović, predsednica 

asocijacije „Aqua et Archaeologia” 

povodom obavljenih istraživanja 

dna reke Tise kod Sente rekla je da 

je reč o prvoj fazi istraživanja. 

- Danas je obavljena prva faza 

istraživanja podvodnih lokacija. 

Očekuje se da bismo mogli pronaći 

u koritu Tise ostatke vezane za senćansku 

bitku. Tragamo za ostacima 

pontonskog mosta, pontonskih 

Senćanska bitka 

U toku Velikog turskog rata 

(1683-1699) u blizini Sente 11. septembra 

1697. odigrala se velika bitka 

između austrijske i turske vojske. 

Austrijska vojska pod komandom 

Eugena Savojskog nanela je težak 

poraz turskoj vojsci kojom je komandovao 

sultan Mustafa II. 

Tadašnja situacija u toku rata 

nagoveštavala je sigurnu tursku 

pobedu jer je veliki broj austrijskih 

snaga bio na Rajni i u Italiji. 

Preduzimajući nov pohod protiv 

Austrije, kako bi vratila izgubljene 

teritorije u Srednjoj Evropi, turska 

vojska (60.000) prešla je Dunav 19. 

avgusta kod Beograda i Pančeva i 

Tisu kod Titela i do 1. septembra 

izbila kod Kovilja. Pošto je odustao 

od planiranog pohoda na Petrovaradin, 

Mustafa II krenuo je prema 

Segedinu i kod Sente započeo prelaz 

preko Tise prebacivajući artiljeriju 

i krupan prtljag. 

Primivši izveštaj da turska vojska 

prelazi Tisu, Eugen Savojski je 

ubrzao marš. U četiri sata posle 

podne čitava austrijska vojska je 

bila spremna za bitku. 

Eugen Savojski odlučio je da sa 

40.000 ljudi izvrši napad na turski 

mostobran sa 43 pešadijska bataljona 

i 48 topova u centru, 4 pešadijska 

bataljona, 53 eskadrona konjice 

i dva topa na desnom i 4 pešadijska 

bataljona, 59 eskadrona i 10 topova 

na levom krilu. Turska vojska je 

nastavila povlačenje preko Tise. 

Bitka je počela turskom artiljerijskom 

vatrom na austrijski centar 

koji je bio u napadu u trenutku kada 

je bio u dometu topova. Dva sata 

kasnije napalo je i levo krilo austrijske 

vojske. Prodor turske konjice 

čamaca i sitnijih predmeta koji su 

zajedno sa vojnicima stajali na tom 

mostu. Obavljena su istraživanja 

sonarom kog su donele kolege iz 

Mađarske. U ovom trenutku je bilo 

važno sagledati situaciju na dnu ko- 

rita reke. Danas smo locirali jednu 

širu zonu na kojoj možemo očekivati 

nešto. Da li su to baš ostaci iz senćanske 

bitke, u ovom trenutku sa 

ovom opremom ne možemo baš sa 

sigurnošću da tvrdimo, ali ostaje da 

se podaci dobijeni sonarom obrade 

i tek tada ćemo imati preciznije in- 

formacije. Ovo je tek prva faza, dalje 

planiramo da istraživanja vršimo 

sajd sken sonarom, jer je to sonar 

koji može da nam daje podatke o 

tome šta se nalazi u sedimentima. 

Taj posao bismo trebali da uradimo u 

narednih mesec ili mesec i po dana. 

Nakon toga možemo da krenemo u 

vizuelnu ronilačku prospekciju i tek 

tada ćemo moći nešto preciznije da 

kažemo o rezultatima istraživanja. 

Da li ste ostatke pronašli na 

mestu na kom ste ih očekivali? 

- Nešto nizvodnije su pronađeni 

ostaci od mesta na kom smo pretpostavljali 

da se most nalazio. To nije 

nelogično, jer se sav materijal zbog 

toka reke kreće nizvodno. Ali, ipak, 

ni sada ne možemo da tvrdimo da 

je taj materijal vezan za senćansku 

bitku, ali mi se duboko nadamo da 

jeste. 

Osnivači Podvodnih istraživača 

Vojvodine Laslo Vikor iz Gunaroša, 

predsednik udruženja, Ernest Klozi 

iz Bečeja, Đorđe Branisavljević i Milan 

Pavković iz Subotice i Đerđ Habram 

iz Sente su zajedno sa podvodnim 

arheologom iz Mađarske Atilom 

Totom i roniocem Laslom Lenđelom 

nakon obavljenih istraživanja korita 

reke Tise zadovoljni ostvarenim i u 

narednom periodu očekuju još ozbiljniju 

saradnju na polju podvodne 

arheologije na prostorima Vojvodine. 

M.S. 

Mesto gde se po starim kartama pretpostavlja da je bio pontonski most 

tokom bitke 

duž reke bio je presečen. Desno krilo 

i centar pod jakom puščanom 

vatrom napredovali su dalje. Austrijske 

snage levog krila prodrle su u 

centar mostobrana i zauzele mesto 

prelaza. Tada je okruženoj turskoj 

vojsci na malom prostoru nanet 

strahovit poraz. Mnogi Turci pokušali 

su da nađu spas preplivajući 

Tisu ali su se podavili u njoj. 

U ovoj bici poginulo je 27 paša. 

Pored njih ubijeni su janičarski aga i 

veliki vezir, dok je sultan uspeo sa 

2.000 konjanika da pobegne u 

Temišvar. 

Austrijski plen iznosio je 72 

topa, 52.400 đuladi, 553 bombe, 

505 buradi baruta, 48 pari talambasa, 

500 doboša, 86 zastava, 400 

malih zastava, 7 konjskih repova, 

6.000 kola natovarenih municijom i 

namirnicama, 5.000 konja, 6.000 

kamila, 12.000 volova i bivola. Ostalo 

je prepušteno - kao plen - vojnicima. 

kaleIdOSkOp 

Pobeda kod Sente presudno je 

uticala i na rat u celini. Ovom pobedom 

Austrija je stvorila povoljne 

uslove za Karlovački mir 1699. godine. 

Prema austrijskim podacima, u 

bici kod Sente poginulo je 30.000 

turskih i oko 2.000 austrijskih vojnika. 

Nakon tog rata osniva se Potisko-pomoriška 

granica 1702. godine 

kao granica između Austrougarske 

i Turske, tada počinje i istorija 

„Šanca Bečej“ kao graničarskog 

utvrđenja. Sedište potiske krajine 

bilo je u Segedinu, a osim Bečeja 

obuhvatala je i Resku, Martonoš, 

Kanjižu, Sentu, Adu, Mol, Bačko 

Petrovo Selo, Čurug, Žabalj, Suboticu, 

Sentamaš i Brestovac. 

Šanac Bečej je predstavljao jedno 

od važnijih utvrđenja, što se i vidi 

iz činjenice da je za vojsku davao 

200 pešaka i 100 konjanika, najviše 

posle Segedina. 

klub boRilačkih veština dojo 

Uspeh Bečejaca 

Klub borilačKih Veština DOJO, 

čiji su vlasnici bračni par Radmila 

i Rastislav Petrićević, ove godine 

je proslavio desetogodišnjicu rada. 

Klub ima tri sekcije, takmičarski 

karate, Tai Chi Chuan i sekciju za 

oblikovanje tela i duha. Treninzi se 

odvijaju u sali u dvorištu doma Petrićevića 

što je velika prednost, jer u 

njoj vlada, možemo reći, porodičan 

odnos sa članovima kluba. 

- Kao svestrani sportista koji se 

Bračni par Petrićević 

bavio plivanjem, vaterpolom i atletikom 

odlazim na rad u inostranstvo, 

u Francusku u svojoj dvadeset četvrtoj 

godini. Posle desetak godina 

prvi put sam čuo za karate i zainteresovao 

sam se - kaže Rastislav 

Petrićević. 

Na nagovor prijatelja koji mu je 

objasnio značenje karatea kao borilačke 

veštine u kojoj su kontrolisani 

udarci, Rastislav je počeo da 

trenira, a četiri godine kasnije dobija 

crni pojas. Potom je završio i trenersku 

školu i 1978. godine otvara 

svoj prvi karate klub u mestu Roni 

su Boa, nedaleko od Pariza. Na početku 

klub je imao tri, a kasnije 60 

članova. 

- Pošto sam kasno počeo da 

treniram karate, nisam se mnogo 

takmičio, ali sam u konkurenciji veterana 

sa svojih 38 godina uspeo 

da postanem prvak Francuske. Posle 

toga posvetio sam se sudijskom 

zvanju, došao do zvanja međunarodnog 

sudije, i radu sa decom u 

okviru svog kluba. 

Ljubav prema karateu Petrićević 

je preneo i na svoju suprugu Radmilu 

koja je takođe nosilac crnog pojasa, 

međunarodni je sudija i trener. 

Zajedno su otvorili dva kluba, a kad 

je počeo da radi u Pasterovom zavodu 

Rastislav otvara internu karate 

sekciju za zaposlene, koja prerasta 

u klub sa 40 članova. 

San da se vrati u Srbiju i da 

stečeno znanje prenese na decu 

ostvaruje 2000. godine kada odlazi 

u ranu penziju. Tada sa porodicom 

dolazi u Bečej i zajedno sa svojom 

suprugom otvara Klub borilačkih ve- 

listanje staRih novina 

Novo vreme 

Mesni odbor Jadranske 

straže 

Mesni odbor Jadranske straže u 

Starom Bečeju priređuje u nedelju 

25. o. m. u 8,30 časova u hotelu „Imperijal“ 

zabavno veče sa zanimljivim 

programom i igrankom u korist podizanja 

dečjeg doma na Jadranu. Isti 

dan će gospođe članova sakupljati 

dobrovoljni prilog po ulici. 

(Novo vreme, 25. septembar 

1932. godine, rubrika vesti, str. 3) 

Skupština Saveza lovačkih 

društava 

Deseta godišnja skupština Saveza 

lovačkih društava za Vojvodinu 

održana je u Novom Sadu 18. 

o. m. Po prijemu svih izveštaja koji 

su ranije otštampani u „Lovačkom 

glasniku“ i prihvata rezolucije u ko- 

broj 525. 15. oktobar 2010. 13 

ština DOJO. 

- Imala sam strah da se vratim 

u Srbiju zbog svega što se dešavalo, 

ali energija mog supruga je prevagnula 

i nisam se razočarala. Naprotiv, 

našli smo svoj mir u našem 

domu i sali koja je u dvorištu, u kojoj 

prenosimo svoje znanje o karateu 

našim sugrađanima. Ove godine 

bila sam veoma iznenađena kada 

su nam došli stari članovi povodom 

deset godina postojanja i izveli 

svoj program. To je samo podatak 

da smo suprug i ja ostavili traga na 

tim ljudima, što je veliko priznanje 

za nas. Moja ideja, ako mogu reći 

izum, je sekcija za oblikovanje tela i 

duha koja je otvorena i za žene i za 

muškarce i veoma sam ponosna na 

nju - kaže Radmila Petrićević. 

Treninzi se odvijaju u sali koja bi 

poslužila za primer kako bi trebalo 

da izgleda prostor za treniranje bo- 

Treninzi 

Treninzi u klubu DOJO se odvijaju 

svakodnevno od ponedeljka do 

petka, od 18 do 22 časa u sali u ulici 

Jug Bogdana 46. Zainteresovani 

mogu dobiti informacije i putem telefona 

6911-372 i 064/13-18-372. 

rilačkih veština, a posle treninga je 

čajanka na kojoj se razmenjuju mišljenja 

ne samo o karateu, već i o 

svakodnevici. 

Rastislav Petrićević je po otvaranju 

kluba očekivao da će mu kolege 

iz Bečeja prezentovati svoja 

znanja iz karatea, ali nije naišao na 

razumevanje: 

- To svakako nije kritika nikome, 

samo konstatacija. Poziv svim majstorima 

karatea i dalje stoji da dođu 

i našim učenicima prenesu svoje 

specijalizovano znanje o raznim 

tehnikama udaraca, zagrevanju, 

razgibavanju, jer svako učenje ima 

svoje raznolikosti, a mi smo i sada 

spremni da učimo od drugih i da 

prenosimo naše znanje. 

S. Katić 

joj se traži zaštita lovačkih interesa, 

izabrana je nova uprava sa g. dr. 

Geodenom Durđenskim na čelu. Iz 

našeg sreza u upravu su ušli za prvog 

potpretsednika g. Joca Divild, 

apotekar iz Srbobrana, a za drugog 

potpretsednika g. dr. Miloš Vlahović, 

advokat i banski savetnik iz Starog 

Bečeja. 


1932. godine, rubrika vesti, str. 3) 

Poseta 

Gđa Jelena Belovićeva Bernadžikovska 

nastavnica i književnica iz 

Novog Sada koja je priznati stručnjak 

za narodne vezove i tekstil, a 

koja se sad napreže oko uvođenja 

naših narodnih igara i običaja u 

srednje i više narodne škole, bila je 

u našem mestu u nedelju 18. o. m. 


1932. godine, rubrika vesti, str. 3)

14 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

TELEKS 

FUDBAl 

Prva liga Srbije (ž) 

4. kolo 

Sloga (Zemun) - Novi Bečej 

0:0 

5. kolo (nedelja, 17. oktobar) 

Novi Bečej – Napredak 

(Kruševac) 

Utakmica se igra u Kumanu. 

Vojvođanska liga Istok 

9. kolo 

Bačka (Pačir) - Jedinstvo 

(NB) 2:1 

Vojvodina (NM) – Dinamo 

(Pančevo) 0:3 

10. kolo (16-17. oktobar, 

15.00) 

Jedinstvo (NB) – Zadrugar 

(Lazarevo) 

Vojvodina (NM) – Borac 

(Starčevo) 

Područna liga Novi Sad 

9. kolo 

ŽSK Žabalj – Bečej Old 

gold 4:0 (0:0) 

Na kup utakmici u sredu 

13. oktobra fudbaleri Bečeja 

gostovali su ekipi Obilića 

iz Zmajeva. 

10. kolo (subota, 16. oktobar, 

15.30) 

Bečej Old gold – Jedinstvo 

(Rumenka) 

FUTSAl 

3. kolo 

KMF Krčagovo – KMF Bečej 

4:3 (0:2) 

4. kolo (subota, 16. oktobar) 

KMF „Leteći Holanđanin“ – 

KMF Bečej 

MFl Kikinda – Novi Bečej 

6. kolo 

Vojvodina (Bašaid) - „2. oktobar“ 

(Kumane) 1:1 

Jedinstvo (Bočar) – Napredak 

(Ban. Topola) 1:3 

7. kolo (nedelja, 17. oktobar, 

15.00) 

Jedinstvo (Bočar) – ŽAK 

(Kikinda) 

„2. oktobar“ (Kumane) – 

Borac (Iđoš) 

KOšARKA 

Prva srpska liga (m) 

2. kolo 

Stara Pazova - Jedinstvo 

(NB) 84:64 

3. kolo 

Jedinstvo (NB) - slobodno 

Mlađe kategorije 

Kadeti (m) 

3. kolo 

Jedinstvo (NB) – Kikinda 

76:86 

4. kolo 

Proleter Naftagas (ZR) – 

Jedinstvo (NB) 

RUKOMET 

Prva liga Vojvodine (m) 

7. kolo 

Jedinstvo (NB) – Obilić (N. 

Kneževac) 36:27 

8. kolo 

PIK Prigrevica - Jedinstvo 

(NB) 

Odigrano u sredu. 


19.00) 

Jedinstvo (NB) – Sivac 69 

DžUDO 

U subotu 16. oktobra Beočin 

će biti domaćin međunarodnog 

džudo turnira 

„Trofej Beočin“ u konkurenciji 

poletaraca, pionira i 

starijih pionira. Džudo klub 

Mladost iz Bečeja će na 

turniru nastupiti sa 10 takmičara. 

KARATE 

Zrenjanin će u nedelju 17. 

oktobra biti organizator 

Otvorenog karate kupa 

„Mladost 2010“ na kome će 

učestvovati i karatisti Bečeja. 

vojvođanska liga istok 

SpOrtSkI MOzaIk 

Senzacija u Novom Miloševu 

noVi bečeJ: U devetom kolu 

Vojvođanske lige Istok najveće 

iznenađenje priredili su fudbaleri 

Dinama iz Pančeva, koji su 

Velibor Škero u akciji 

u Novom Miloševu, slobodno 

se može reći, zabeležili senzacionalnu 

pobedu od 0:3. Učinak 

domaćih ekipa umanjili su 

Obilić iz Novog Kneževca koji 

je u Subotici igrao nerešeno 

sa Bačkom (1:1), a isti rezultat 

zabeležen je i u komšijskom 

derbiju u Starčevu, između 

domaćeg Borca i Spartaka iz 

Debeljače. 

Posle sjajne igre protiv 

Bačke iz Subotice u prošlom 

kolu, fudbaleri Jedinstva iz Novog 

Bečeja su ovog vikenda 

na gostovanju u Pačiru pokvarili 

utisak, pošto su od Bačke 

doživeli poraz od 2:1. 

težak poRaZ u žablju 

Novobečejci su sa mnogo 

optimizma otputovali u Pačir, 

sa namerom da, u duelu sa 

ekipom iz donjeg dela tabele, 

ostanu neporaženi. Međutim, 

izabranicima trenera Novice 

Glavaškog je u finišu prvog 

dela utakmice popustila opreznost, 

što je domaćin iskoristio 

da golovima u 42. i 45. minutu 

obezbedi dva gola prednosti 

u poluvremenu. Ulaskom 

Šijanovića slika se promenila, 

pa je posle njegove asistencije 

Miljan Nikolić u 58. minutu 

smanjio na 2:1. Novobečejci 

su posle tog gola nastavili 

sa napadima, stvorili nekoliko 

idealnih prilika, ali su, pre svih 

Radišić i Nikolić bili neprecizni, 

pa je poraz bio neminovan. 

Kapiten Velibor Škero posle 

poraza u Pačiru kaže: 

- Posle igre koju smo pružili 

u prvom poluvremenu, poraz 

je bio neminovan. U nastavku 

smo igrali mnogo bolje, ali nas 

je i sportska sreća napustila, 

nismo iskoristili prilike za gol 

iz kojih je bilo teže promašiti 

nego pogoditi gol. Nemamo 

vremena da tugujemo, okrećemo 

se sledećem susretu i 

utakmici sa Zadrugarom iz Lazareva. 

Novajlija u ligi igra odlično. 

Koja su očekivanja? 

- Slobodno našu utakmicu 

sa Zadrugarom možemo nazvati 

derbijem jesenjeg dela 

prvenstva. Radi se o izuzetno 

kvalitetnom sastavu i ekipi 

koja je svojim igrama nagovestila 

da će se boriti za prvo 

mesto. Kao i do sada, kada 

igramo pred našim navijačima, 

razmišljamo samo o pobedi, 

mada do nje možemo doći 

samo ukoliko ponovimo igru 

kao protiv Subotičana. 

Pravu senzaciju u derbiju 

začelja priredili su fudbaleri 

Dinama iz Pančeva pobedom 

u Novom Miloševu protiv Vojvodine 

rezultatom 0:3. Posle 

ovog poraza Novomiloševčani 

su dospeli u grupu timova 

koji će se, po svemu sudeći, 

boriti za opstanak. U nedelju, 

u drugoj vezanoj utakmici pred 

svojim navijačima, fudbaleri 

Vojvodine dočekuju Borac iz 

Starčeva, koji pet kola ne zna 

za poraz. Samo ukoliko prekinu 

pobedonosnu seriju ekipe 

iz Starčeva, fudbaleri Vojvodine 

mogu sa više optimizma 

očekivati završnicu prvog dela 

prvenstva. 

S. Davidović 

Igrali jedno poluvreme 

na utaKmici 9. kola Područne 

lige Novi Sad u nedelju 10. 

oktobra na stadionu u Žablju 

fudbaleri Bečeja Old gold nisu 

uspeli da dođu do bodova, pošto 

su posle solidnog prvog poluvremena, 

do kraja utakmice 

savladani visokim rezultatom 

4:0 (0:0). 

Tokom utakmice igrači Bečeja 

Old gold prikazali su dva 

različita lica: dok su u prvom 

poluvremenu dobrom igrom držali 

rezultatsku ravnotežu, pa 

čak u više navrata i ugrožavali 

protivničku mrežu, u poslednjih 

pola sata utakmice, najpre 

zbog pada koncentracije, Bečejci 

su primili četiri pogotka i 

vratili se kući bez bodova. 

Utakmica je odigrana na 

odlično pripremljenom terenu, 

a ponašanje igrača oba tima 

je bilo za svaku pohvalu, bez 

ijednog oštrog starta, prigovora 

i nesportskog ponašanja, a sudijska 

trojka je delila pravdu fer 

i korektno. Strelci na meču bili 

su Darko Matić u 61. minutu, 

Branislav Radin u 76. minutu, 

i tReći uZastopni neuspeh 

Razbili krčag 

u nedelJu 10. oktobra ekipa 

KMF Bečeja je u trećem kolu 

Prve futsal lige Srbije gostovala 

u Užicu, ekipi KMF Krčagovo 

i po treći put zaredom doživela 

poraz - 4:3 (0:2). 

Fudbaleri bečejskog futsal 

kluba nisu ni ovog puta uspeli 

da dođu do svojih prvih bodova, 

jer su posle sjajnog poluvremena, 

koje su okončali lepim vođstvom 

od 0:2, katastrofalnim 

drugim poluvremenom izgubili 

sve što su postigli u prvom. 

Bečejcima nije puno trebalo 

da dođu do vođstva i prvog 

gola, jer je već u 4. minutu mrežu 

domaćina zatresao Sekulić, 

da bi trinaest minuta kasnije, u 

17. minutu, isti igrač po drugi 

Zoran Bojović u 87. minutu i 

Sava Golić u 90. minutu. 

- Posle dve ostvarene 

pobede otišli smo novajliji u 

ligi, ekipi ŽSK-a sa željom da 

ostvarimo pozitivan rezultat. U 

meč smo ušli dosta oslabljeni, 

uspeli smo veći deo susreta da 

pariramo domaćinu, međutim, 

9. kolo: Šajkaš - Mladost 

0:2, Borac - Hercegovac 0:1, 

Železničar - Omladinac 2:2, 

Slavija - Kabel 3:0, Tvrđava - 

Petrovaradin 3:2, ŽSK - Bečej 

Old gold 4:0, Jedinstvo - Vrbas 

1:0, Stari grad - Srbobran 0:6. 

1. Omladinac 9 6 2 1 18:9 20 

2. Mladost 9 6 1 2 14:5 19 

3. Slavija 9 5 3 1 16:10 18 

4. Hercegovac 9 5 2 2 9:5 17 

5. Železničar 9 4 4 1 13:6 16 

6. ŽSK 9 5 1 3 16:12 16 

7. Kabel 9 4 3 2 9:8 15 

8. St. grad 9 4 1 4 12:16 13 

9. Borac 9 4 1 4 9:13 13 

10. Vrbas 9 3 2 4 12:9 11 

11. Jedinstvo 9 3 0 6 8:16 9 

12. Tvrđava 9 2 2 5 10:14 8 

13. Petrovar. 9 2 2 5 9:14 8 

14. Bečej 9 2 1 6 7:16 7 

15. Srbobran (-1) 9 2 1 6 17:14 6 

16. Šajkaš 9 2 0 7 7:19 6 

put zatresao mrežu Užičana. I 

kada su se ponadali da će uspeti 

da dominiraju u daljem toku 

utakmice, novajlije su se prevelikim 

opuštanjem opekle i dozvolile 

sebi da u roku od skoro 

deset minuta budu izbombardovani 

golovima ekipe Krčagova. 

U listu strelaca u timu Krčagova 

upisali su se Tomić u 

22. minutu, Selaković u 23, Milićević 

u 32. i Dimitrijević u 35. 

minutu meča, dok je u timu Bečeja 

Rašković pokušao golom 

u 40. minutu da vrati tim Bečeja 

na noge, ali bezuspešno. 

- Utakmica sa Krčagovom 

bila je veoma bitna za nas i iz 

tog razloga poraz je katastrofalan. 

Imali smo sve uslove da 

fudbAL 

8. kolo: Vojvodina - Dinamo 

0:3, Borac - Spartak 1:1, Bačka 

1901 - Obilić 1:1, Bačka (P) - Jedinstvo 

2:1, Zadrugar - Kozara 3:0, 

Radnički (B) - Budućnost 3:0, 

AFK - Radnički (Z) 1:0, Proleter - 

Bačka Topola 2:0. 

1. Proleter 9 7 1 1 15:4 22 

2. Zadrugar 9 6 1 2 17:9 19 

3. Radnički (B) 9 6 1 2 16:8 19 

4. Bačka Topola 9 6 0 3 13:7 18 

5. Obilić 9 4 4 1 20:9 16 

6. Jedinstvo 9 4 3 2 24:13 15 

7. Borac 9 4 3 2 13:13 15 

8. Budućnost 9 3 2 4 18:21 11 

9. Spartak 9 3 2 4 12:19 11 

10. Kozara 9 3 1 5 15:20 10 

11. Radnički (Z) 9 3 0 6 11:10 9 

12. Bačka 1901 (S) 9 3 1 5 15:20 9 

13. Bačka (P) 9 3 0 6 11:17 9 

14. AFK 9 2 1 6 9:16 7 

15. Vojvodina 9 2 1 6 7:15 7 

16. Dinamo 9 2 1 6 8:23 7 

futSAL 

u poslednjih pola sata dolazi 

do pada u našoj igri. Imali smo 

dosta nerealizovanih povoljnih 

šansi, dok je sa druge strane 

domaćin materijalizovao svoje 

kontre - reči su trenera Bečeja 

Siniše Todorovića. 

U sredu 13. oktobra Bečej 

je gostovao vojvođanskom ligašu 

Obiliću iz Zmajeva u kup 

utakmici. Pred ovu utakmicu 

trener Todorović je najavio da 

Zmajevčanima neće biti lako 

da se izbore za plasman u dalji 

tok najmasovnijeg fudbalskog 

takmičenja. 

- Gledaćemo da što pre zaboravimo 

poraz iz Žablja i da se 

okrenemo novom izazovu, a to 

je ekipa Rumenke. Svi igrači će 

mi stajati na raspolaganju. Jedino 

što mogu da obećam jeste 

da ćemo pokušati da dobijemo 

utakmicu - rekao je Todorović 

pre utakmice. 

U narednom, desetom kolu 

Područne lige Novi Sad u subotu 

Bečej Old gold je domaćin 

Jedinstvu iz Rumenke. 

V.LJ. 

pružimo odličnu partiju, ali čak 

i onda kada smo vodili, igrali 

smo loše. Čim smo primili prvi 

gol pali smo. Pokušali smo da 

se vratimo, ali poraz nikako nismo 

mogli izbeći - izjavio je Dejan 

Stanojev, trener Bečeja. 

U subotu igrate u Vrbasu 

sa starim poznanikom, 

ekipom „leteći Holanđanin“. 

Koja su tvoja očekivanja? 

- Moramo da konsolidujemo 

redove i da zaboravimo 

utakmicu sa Krčagovom. Potrebno 

je i da igrači promene 

odnos prema igri. Ostaje nam 

da vratimo propušteno iz prošlog 

meča. Prvi je na tapetu Vrbas, 

gde se nadam bodu. V.LJ. 


pRva vojvođanska liga, gRupa seveR 

Početak sezone 

oVog ViKenda startuju takmičenja 

u Prvoj vojvođanskoj 

ligi, grupa Sever za odbojkašice 

i odbojkaše. Odbojkaški 

klub Bečej imaće ekipe u obe 

Odbojkaši Bečeja 

konkurencije. Devojke će 16. 

oktobra od 15.30 sati gostovati 

u Apatinu istoimenoj ekipi, 

a odbojkaši će u hali OSC-a 

„Mladost“ u nedelju od 19 sati 

ugostiti ekipu Vrbasa. 

Odbojkašice Bečeja sa 

klupe predvodi duo trenera 

Aleksandar Ikić i Mate Radina. 

Radina je govorio o početku 

prvenstva: 

- Ovog vikenda startujemo 

s takmičenjem u koje smo 

Odbojkašice Bečeja 

došli reorganizacijom liga iz 

nižeg ranga. Za nas je nepoznanica 

ekipa Apatina, ali sam 

uveren da će devojke koje su 

naporno i marljivo radile u 

prethodnom periodu, pružiti 

dobru igru i da ćemo ipak zabeležiti 

pozitivan rezultat. 

Dragan Čolić će predvo- 

Pripremne utakmice 

Minulog vikenda ekipe 

OK Bečej odigrale su poslednje 

pripremne utakmice pred 

start prvenstva. Odbojkaši su 

u Kikindi poraženi sa 3:0 od 

istoimene ekipe, a devojke su 

organizovale mini-turnir sa tri 

Prema rečima korisnika, u 

zatvorenom bazenu u OSC-u 

„Mladost“ protekle dve nedelje 

voda je bila hladna. 

Atila Kasaš, direktor sportskog 

centra rekao je da se nadležni 

u ustanovi trude da temperatura 

vode bude u skladu 

sa potrebama korisnika i propisanim 

normama. 

- U grejnoj sezoni koju otpočinje 

i Toplana, povećavamo 

temperaturu vode i prostora 

oko bazena. Ne stoji tvrdnja 

diti mušku selekciju OK Bečej 

i sa klupe, kao trener i na terenu 

kao igrač, a o predstojećem 

meču na svom parketu 

sa ekipom Vrbasa kaže: 

- Ekipa Vrbasa za nas je 

uvek predstavljala nezgodnog 

protivnika, naročito sada 

kada su se ojačali sa nekoliko 

iskusnijih igrača koji su igrali 

i u višim rangovima takmičenja 

od ovog. Očekujem najpre 

tešku utakmicu i veliku borbu 

za svaki poen. Moram napomenuti 

da smo kasno kre- 

nuli sa pripremama, tako da 

ćemo u toku prvenstva doći 

do željene forme. Prethodnih 

dana prati nas i nekoliko povreda, 

ali se nadamo da će 

biti sanirane do prvog ovogodišnjeg 

zvaničnog meča. Ovo 

nam ne predstavlja nikakav 

alibi i svi mi imamo želju da 

sa pobedom otvorimo ovo prvenstvo. 

S. Katić 

ekipe. Mečevi su igrani u tri 

seta, a postignuti su sledeći 

rezultati: OK Bečej – ŽOK 

Vojvodina – 1:2, ŽOK 

Vojvodina – ŽOK Varadin – 

0:3 i OK Bečej – ŽOK Varadin 

– 1:2. 

spoRtski centaR 

Bečejcima hladno 

u bazenu 

da je voda bila hladna u prethodnom 

periodu, temperatura 

od 23-24 stepena predstavlja 

evropski standard - rekao je 

Kasaš i napomenuo da je voda 

u bazenu na novosadskom 

SPENS-u konstantno između 

21 i 22 stepena. 

- Sada smo pokrenuli sistem 

grejanja i samog bazena 

i vode, pa očekujemo da će za 

dan ili dva temperatura vode 

dostići 27 stepeni - objasnio je 

direktor OSC-a „Mladost“. S.K.

tRke ulicama gRada 

U Petak 8. oktobra, posle 

pauze od nekoliko godina, u 

okviru Dečje nedelje ponovo je 

održana sportska manifestacija 

„Trke ulicama grada“ po 

kojoj je Bečej dugo godina bio 

poznat. 

Održano je 20 trka od 

predviđenih 22, jer su izostale 

trke najmlađih iz vrtića. 

Cilj trka bio je u centru 

Bečeja, ispred ulaza u pravoslavnu 

crkvu, dok su deca 

startovala duž Glavne ulice. 

Distance koje su trčane bile 

su od 200 metara (najmlađi 

osnovci) do 1.000 metara koju 

su trčali učenici završnih razreda 

srednjih škola. 

Ovaj događaj iniciran je 

od strane Gimnazije u Bečeju, 

koja u oktobru ove godine 

slavi 85 godina od osnivanja, 

a Miodrag Basarić, direktor Gimnazije, 

o organizovanju ma- 

nifestacije je rekao: 

- Ovu manifestaciju inicirali 

smo iz dva razloga. Prvi je 

datum, 8. oktobar, dan kada je 

SpOrtSkI MOzaIk 

Bečej oslobođen od fašizma, a 

drugi je 85 godina postojanja 

gimnazije u Bečeju. Na organizaciju 

„Trke ulicama grada“ 

odlučili smo se, jer je ona u 

sprezi sa školskom decom i 

jedna manifestacija koja je nedostajala 

Bečeju. 

Basarić se zahvalio svima 

koji su aktivno učestvovali 

u ovom događaju, direktorima 

škola, sudijskom odboru 

Atletskog kluba Bečej i društvu 

Srpsko-ruskog prijateljstva 

„Ostrog“. 

Na otvaranju „Trka ulicama 

grada“ nastupio je hor OŠ 

„Zdravko Gložanski“, a voditelj 

takmičenja je bio Danilo Doroslovački, 

član Upravnog odbora 

Sportskog Saveza Bečej. 

Da ovaj lep događaj ne 

prođe bez incidenata potrudila 

su se dvojica srednjoškolca 

koji su učestvovali u trci prvih 

i drugih razreda na 800 metara. 

Oni su, naime, na nesportski 

način ulaskom u trku kod 

Muzičke škole zauzeli drugo 

i treće mesto, ali je brzom intervencijom 

sudija usledila diskvalifikacija, 

pa su drugo i treće 

mesto zauzeli Albert Silađi i 

Roland Tot. 

S. Katić 

minulog ViKenda u Kikindi 

je održan međunarodni 

plivački miting „Dani ludaje 

- 2010“ na kome je nastupilo 

150 plivača iz Mađarske, 

Rumunije i Srbije. Na ovom 

takmičenju u kadetskoj i juniorskoj 

konkurenciji nastupilo 

je i šest takmičara Plivačkog 

kluba Bečej koji su osvojili pet 

medalja. 

Sa dve medalje okitio se 

Tamaš Farkaš, u disciplini 

100 metara prsno bio je drugi, 

a na 100 metara kraul treći. 

Srebrnu medalju osvojio je i 

Šebešćen Šinkovič, koji je plivao 

100 metara leđno, a još 

dve bronzane medalje pripale 

su Marini Matić na 100 meta- 

pLIVANje 

ra kraul i Aronu Šinkoviču, takođe 

na 100 metara kraul. 

Plivački klub Bečej ovog 

vikenda učestvuje na takmičenju 

„Poletarac - 2010“ na 

novosadskom SPENS-u. 

S.K. 

ruKometašice Bečeja minulog 

vikenda su u trećem 

kolu Druge srpske lige „Srem- 

Južna Bačka“ gostovale u 

Žablju ekipi Želje, a rezultat 

je bio 37:21 u korist domaćina. 

Strelci na prvenstvenoj 

utakmici su bile Ana Kosovac 

(7), Vanesa Malić (5), Marija 

Kozarski (4), Maja Brzić (3) i 

Olja Blažić (2). 

Rukometašice Bečeja su 

igrale u okviru svojih mogućnosti, 

a nastupile su i oslabljene 

u odnosu na prošlu 

utakmicu, jer je Ljiljana Doroslovački 

rukometnu loptu 

mladi ruKometaši Bečeja 

su minulog vikenda počeli takmičenje 

u Juniorskoj ligi Vojvodine. 

Iako je prvobitno utvrđeno 

da će ovo takmičenje startovati 

početkom novembra, prošle 

nedelje na sajtu Rukometnog 

saveza Vojvodine objavljeno 

je saopštenje da se prvi turnir 

Juniorske lige Vojvodine igra 

9. oktobra u Bačkoj Palanci. 

Zbog kratkog vremenskog 

roka, ali i finansijskih problema, 

ekipa Bečeja je na ovaj 

turnir otišla sa samo sedam 

igrača i zabeležila je dva poraza. 

U prvoj utakmici protiv 

domaćina Bačke Palanke Be- 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

deca ponovo trče Osvojeno pet 

medalja 

TELEKS 

Rezultati trka 

Osnovne škole - prvi 

razred, dečaci, 200 m: Mateja 

Đurić, Aleksandar Jokanović, 

Strahinja Spahić; drugi razred, 

devojčice, 200 m: Zita Seke, 

Emeše Varnju, Enike Vukov; 

drugi razred, dečaci, 300 m: 

Martin Jelić, Nikola Kopre, 

Donat Pinter; drugi razred, 

devojčice, 300 m: Dejana 

Kekić, Slađana Polih, Beata 

Berta; treći razred, dečaci, 350 

m: Danijel Petrović, Viktor 

Budaš, Marko Matić; treći 

razred, devojčice, 350 m: Šarlota 

Ačai, Mila Cvijanović, Violeta 

Kuridža; četvrti razred, 

dečaci, 400 m: Viktor Mesaroš, 

Milan Petković, Tamaš Konajba; 

četvrti razred, devojčice, 

400 m: Kinga Keringer, Anita 

Nađ, Šara Fazekaš; peti razred, 

dečaci, 500 m: Dušan Gajičić, 

Ivan Dokić, Marko Jovičić; peti 

razred, devojčice, 400 m: Sara 

Gojković, Andrea Berta, Oršolja 

Đeker; šesti razred, dečaci, 

500 m: Stefan Dražić, Norbert 

Priprema za start 

Balaša, Nikola Prkosovački; 

šesti razred, devojčice, 400 m: 

Tanja Gucunski, Biljana Relić, 

Bojana Vojinović; sedmi razred, 

dečaci, 600 m: Roland Giric, 

Ognjen Ratković, Kornel Sabo; 

sedmi razred, devojčice, 500 

m: Nevena Kosanović, Dragana 

Milojević, Zorica Dajević; 

osmi razred, dečaci, 600 m: 

Aleksandar Grujić, Atila Bartus, 

Jene Šereš; osmi razred, devojčice, 

500 m: Marijana Stefanović, 

Andrea Nađ, Katarina 

Radanović. 

Srednje škole - prvi-drugi 

razred, momci, 800 m: Ratko 

Milovac, Albert Silađi, Roland 

Tot; prvi-drugi razred, devojke, 

500 m: Sunčica Vuletić, Tamara 

Dimitrijević, Jovana Vukosavljev; 

treći-četvrti razred, 

momci, 1.000 m: Radoslav 

Raić, Nemanja Jović, Igor 

Petrović; treći-četvrti razred, 

devojke 600 m: Ljubica Radosavljev, 

Alba Mehić, Ivana 

Kovačev. 

stonoteniski tuRniR „tRofej bečeja 2010“ 

kao državno prvenstvo 

ProteKlog ViKenda u Bečeju 

je, u hali OSC-a „Mladost“, 

održan rangirni turnir „Trofej 

Bečeja 2010” za mlađe kadete, 

kadete i juniore u organizaciji 

STK Bečej. 

Na dvodnevnom takmičenju 

nastupilo je 37 klubova iz 

cele Srbije sa ukupno 206 takmičara. 

Prvog dana na turniru 

nastupili su juniori, juniorke, 

mlađi kadeti i mlađe kadetkinje, 

odnosno 135 učesnika iz 

37 klubova, da bi drugog dana 

snage odmerio 71 igrač iz 24 

kluba u kategoriji kadeta i kadetkinja. 

U konkurenciji juniora prvo 

mesto osvojio je Boris Mihajlović 

iz kragujevačkog „Faksa“, 

drugo mesto pripalo je Kristijanu 

Daleu iz beogradskog 

IMT-a, dok su treće mesto 

osvojili Ilija Majstorović iz zrenjaninskog 

Banata i Valentin 

Nađnemedi iz novokneževačkog 

Obilića. 

Među juniorkama zlato je 

kući ponela Anažofija Fenjveši 

iz STK Bačka Topola, srebro 

je osvojila Viktorija Tružinjski 

iz istog kluba, a treće mesto 

pripalo je Aleksandri Savić iz 

STK Čelarevo i Branislavi Po- 

Bez tribine 

Mada je prošle nedelje 

najavljeno da će uporedo sa 

turnirom biti održana i stonoteniska 

tribina na kojoj će 

gostovati, kako je rečeno, najuspešniji 

trener svih vremena, 

Dušan Osmanagić, tribina nije 

održana. 


FOTO: V.LJ. 

pov iz STK Senta. 

U konkurenciji mlađih kadeta 

prvo mesto uspeo je da 

osvoji Nikola Marinković iz 

Primerna organizacija 

beogradskog STAK-a, drugo 

mesto Nikša Martinović iz STK 

Zmajevo Carnex, dok su trećeplasirani 

bili Milan Milošević 

iz negotinskog Hajduk Veljka i 

Lazar Tomić iz STK Temerin. 

Među mlađim kadetkinjama 

najbolja je bila Ela Halas 

iz STK Senta, drugo mesto i 

srebro u Novi Kneževac odnela 

je Dragana Vignjević iz STK 

Obilić, dok su se sa trećim mestom 

zadovoljile Ivana Milovanović 

iz STK Čoka i Izabela 

Lupulesku iz uzdinske Uniree. 

Narednog dana odigrani 

su mečevi kadeta i kadetkinja 

koji su, po očekivanju, pokazali 

znatno viši kvalitet. 

Među kadetima najbolji je 

bio Igor Katić iz STK Kikinda, 

srebro je osvojio Marko Popović 

iz beogradske Crvene 

zvezde dok su trećim mestom 

morali da se zadovolje Hunor 

Mesaroš i Stefan Komlušan, 

obojica članovi STK Čoka. 

U konkurenciji kadetkinja 

zlato je osvojila Suzana Mendergiš 

iz STK Obilić iz Novog 

Kneževca, srebro je pripalo 

Aleksandri Savić iz STK Čelarevo, 

dok su treće mesto osvojile 

Branislava Popov i Ivana 

Vejinović obe iz STK Senta. 

- Prezadovoljan sam, turnir 

je odrađen kako treba, mislim 

čak da je ovo jedan od 

„dani ludaje - 2010“ 

Ekipa Bečeja sa medaljama 

StONI teNIS 

najkvalitetnijih turnira na nivou 

države. Odigrano je u Srbiji 

nekoliko ovako velikih turnira 

sa ovolikim odzivom, u Vrnjač- 

koj Banji i Aleksincu, ali je ovaj 

turnir ipak bio ravan prvenstvu 

države. Zahvaljujemo se sportskom 

centru koji nam je izašao 

u susret i ustupio halu, a nadamo 

se da će nam još koji 

put učiniti to zadovoljstvo. Organizacija 

je bila na zavidnom 

nivou pogotovo zbog odziva 

igrača. Što se tiče naše dece, 

i tu smo zadovoljni, trudili su 

se koliko su mogli, a mi ćemo 

i dalje nastaviti da ih treniramo 

kako bismo ostvarili neke bolje 

uspehe sa njima - izjavio je 

jedan od organizatora Milutin 

Glavaški. V.LJ. 

Rezultati trka 

U Novom Sadu će se u 

subotu 16. oktobra održati 

međunarodni plivački miting 

„Poletarac 2010“ na kome će 

učestvovati preko 800 takmičara 

iz 30 klubova svih uzrasnih 

kategorija. Na ovom 

mitingu učešće će uzeti i 

Plivački klub Svim star iz 

Bečeja sa 10 plivača. 

15 

KUGlANJE 

Kup Evrope 

Novobečejke 

devete u Splitu 

NOVI BečeJ: Kuglašice Jedinstva 

iz Novog Bečeja nisu 

uspele da ponove podvig 

iz 2000. godine, kada su 

u Skoplju na Kupu Evrope 

osvojile prvo mesto. Na drugom 

po značaju evropskom 

takmičenju, koje je od 6. do 

9. oktobra održano u Splitu, 

u konkurenciji 12 ekipa kuglašice 

Jedinstva zauzele su 

deveto mesto sa 3.132 oborena 

čunja. 

U splitskoj kuglani Mertojak 

kuglašice Jedinstva su ostvarile 

sledeći učinak: Erika Kolarević 

499, Marta Ernješi 

510, Andrea Kiš 492, Tijana 

Svilengaćin 552, Đenđi Kirti 

512 i Biljana Dudevljev 567. 

Super liga Srbije (ž) 


16.00) 

SPC Vojvodina (NS) - Jedinstvo 

(NB) 

Prva liga Srbije – 

Vojvodina (ž) 


15.00) 

Vojvodina (BG) – Novi Sad 

Prva liga Srbije – 

Vojvodina (m) 


10.00) 

Jedinstvo (NB) – „Toza Marković“ 

(KI) 

Prva vojvođanska liga (m) 


13.00) 

Slavija (Kovačica) - Bečej 

Druga vojvođanska 

liga (m) 


10.00) 

Sloven (Ruma) - Vojvodina 

(BG) 

dRuga sRpska liga „sRem-južna bačka“ 

U Žablju očekivano 

mladi Rukometaši 

zamenila fudbalskom i od ove 

sezone nastupaće za ekipu 

ŽFK Rubin iz Mola koja je 

članica Druge savezne lige, 

grupa Sever. 

Bečejke su u utorak ipak 

morale da odigraju i utakmicu 

Kupa Vojvodine, jer im je 

savez zapretio novčanom kaznom 

u slučaju odustajanja. 

One su se u Žablju ponovo 

sastale sa ekipom Želje. 

U nedelju od 16 sati rukometašice 

Bečeja će na svom 

terenu u hali OSC-a „Mladost“ 

ugostiti ekipu Slovana 

iz Rume. 

S. Katić 

rukOmet 

Iznenadni početak 

takmičenja 

čejci su poraženi sa 21:13, a 

u drugoj utakmici protiv vicešampiona 

države ekipe, Jugovića 

iz Kaća, poraz je bio 

još ubedljiviji - 47:10. Treći 

meč odigrali su Bačka Palanka 

i Jugović, a pobedili su Kaćani 

rezultatom 36:13. Naredni 

turnir se igra 20. novembra, 

a domaćin će biti Muški rukometni 

Klub Bečej. 

Rukometaši Bečeja će 

danas (15. oktobra) u hali 

OSC-a „Mladost“ od 20.40 

časova odigrati utakmicu juniorske 

Međuopštinske rukometne 

lige Žabalj protiv ekipe 

Hajduka iz Čuruga. 

S. Katić

16 

8 

7 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

AccuWeather.com 

Opis vremena 

Temp. 

min/max 

broj 525. 15. oktobar 2010. 

Petak 

Šorom sredom... 

• Njoj su se dopadali samo trezni, a ona se sviđala 

samo pijanima. 

• Partijskim drugovima sve - ostalima zakon. 

• Kad uveče piješ, osećaš se kao čovek. Ujutru - kao 

organizam. 

prObLemAtIkA 278 

Izbor: M. Dragović 

Dragoljub Dokić 1959. 

Mat u dva poteza 

A B C D E F G H 

Jutarnji program 

RAZGIBAVANJE 

VREMEPLOV 

EUROTOP 44 

nedeljom 

Prognoza za vikend 

Pre podne 

sunčano 

i hladno. 

Po podne 

sunčano 

i hladno. 

7°C 16°C 

Rešenje: Sc5 

} 

od 

do 

06 

10 

od 13 do 16 h 

HUNGARORING } od 16 do 20 h 

} 

od 12 do 16 h 

Zelena ulica 30 • Tel. 021/69-11-731 

Fax: 69-11-822 • www.radioactive.rs 

e-mail: radiobecej@neobee.net 

} 

Subota 

Pre podne 

promenljivo 

oblačno. 

Po podne 

promenljivo 

oblačno. 

6°C 16°C 

ćoŠe 

Nedelja 

Pre podne 

oblačno sa 

kišom. 

Po podne 

oblačno i 

suvo. 

9°C 14°C 

Svetislav Travica 

H A H A 

– 

Otac pita Pericu: 

- Šta ste danas radili u školi? 

- Pa, na hemiji smo učili o eksplozivnim 

materijalima. 

- A šta ćete sutra raditi u školi? 

- U kojoj školi? 

* 

Na prepunoj plaži mali Ivica 

otplivao daleko od obale. 

Ustane njegova majka i vikne: 

- Ivice, nemoj plivati daleko, mogao 

bi te uhvatiti grč! 

Par sekundi kasnije ustaje neka 

žena 5 metara dalje i viče: 

- Periceee, ne idi tako daleko, 

ima grčeva! 

fenjer 

Priredio: Goran Topličević

deca ponovo trče - Bečejski mozaik

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?