deca ponovo trče - Bečejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

4 broj 525. 15. oktobar 2010. jp toplana Grejanje od danas? grejna Sezona u Bečeju treba da startuje danas, 15. oktobra. Upravo je završena rekonstrukcija toplovoda u ulici Miloša Crnjanskog (preostaje još asfaltiranje i manji radovi), te su radnici Toplane započeli punjenje sistema vodom, a taj posao je, po rečima Dejana Babina, v.d. direktora Toplane, trebalo da bude završen u četvrtak, kako bi danas u toku dana radijatori u domovima Bečejaca bili topli. Babin je rekao da još nije postignut dogovor (razgovor je Završeni radovi na toplovodu vođen u ponedeljak) sa predstavnicima Srbijagasa o načinu servisiranja duga Toplane za prirodni gas, ali je izrazio nadu da će grejna sezona u Bečeju početi na vreme: danas u toku dana. Inače, Srbijagas je pre izvesnog vremena zbog nagomilanih dugova obustavila isporuku prirodnog gasa bečejskoj Toplani, ali i mnogim drugim toplanama u Vojvodini. Bečejska Toplana duguje za gas oko 39 miliona dinara. K.D.F. poskupljenje hleba Bečejski hleb još po istoj ceni Pekari u Srbiji još u avgustu su najavili poskupljenje vekne hleba na 45-50 dinara smatrajući da je to realna cena, međutim, tada je hleb poskupeo u nešto manjoj meri, prvo na 30 i 35 dinara, a zatim na 35 i 38 dinara po vekni. Potom je 20. avgusta postignut dogovor sa resornim ministarstvom o pozajmici 100.000 tona brašna iz robnih rezervi na godinu dana 40 centi za veknu hleba pekarima, kako bi se očuvala cena hleba. Pšenica iz robnih rezervi još nije stigla do proizvođača i zbog toga je poskupljenje hleba ponovo aktuelizovano prošle nedelje. U Bečeju je ponuda šarolika, može da se kupe različite vrste hleba od različitih proizvođača po različitim cenama. U objektima „Tisakopa“ od utorka su aktuelne nove cene futoškog hleba, za veknu umesto dosadašnjih 45 dinara traže 50 dinara, dok se bečejski hleb samo jedan dan prodavao po ceni od 40 i 42 dinara, a potom su cene vraćene „na staro“: za „potiski“ hleb treba platiti 35, a za „beli“ 38 dinara. Inače, ove vrste hleba iz Bečejske pekare od 1. oktobra u objektima „Gomexa“ i „Tisaprometa“ staju 40 i 42 dinara, dok su u SOS prodavnici 27 i 29 dinara, a vekna „bečejskog“ košta 25 dinara. Direktorica Bečejske pekare Maja Konta je objasnila da su cene u marketima različite zbog marži i da ova pekara u poslednje vreme nije menjala cene. Na pitanje da li je Bečejska pekara podnela zahtev za dobijanje brašna iz robnih rezervi i da li se u narednom periodu očekuje poskupljenje hleba, ona je odgovorila da je podneto potraživanje za petomesečnu proizvodnju, međutim, brašno još nije isporučeno, a po svemu sudeći neće ni biti. Konta smatra da je to zamajavanje proizvođača, dok o poskupljenju hleba za sada nema nikakvih informacija. Što se privatnih pekara u Bečeju tiče, cene hleba su 35 i 38 dinara i još se ne zna da li će se one menjati. Do informacije o tome da li su bečejski pekari tražili pozajmicu brašna iz robnih rezervi nismo uspeli da dođemo zato što je većina vlasnika pekara bila na „službenom“ putu. LJ.M. FOTO: V.F. FOTO: LJ.M. kasni RekonstRukcija kuće bRaće tan Izvođač radova je odustao rekonStrUkcija kuće braće Tan u centru Bečeja uprkos Oronula kuća Tanovih najavama neće početi ove godine, jer je ponuđač „Čiv grasiokomerc“ d.o.o. iz Novog Sada, koji je na tenderu Stan- lokalna samouprava poseduje podatke o tome koliko i sa kojom kulturom su posejane parcele u bečejskom ataru samo za 75 posto njiva, jer pojedina poljoprivredna gazdinstva i udruženja poljoprivrednika ne daju podatke nadležnima u opštini. Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, rekao je da prema podacima kojima raspolaže, soja je posejana na 6.000 hektara, prosečan prinos je sličan prošlogodišnjem, tri tone po hektaru, mada se prinosi razlikuju u zavisnosti od njiva. - Najbolji su prinosi na njivama koje se nalaze u gornjim delovima atara, dok su najlošiji na ritskim njivama gde ima puno vodoleža. Još nije požnjevena sva soja, ostalo je oko 1.500 hektara. Rod suncokreta je ove godine bio sla- Od pOčetka 2010. godine posao vodosnabdevanja Bačkog Gradišta obavlja Javno preduzeće Vodokanal. Do tada tom delatnošću se bavila Mesna zajednica Bačko Gradište, a mnogi građani godinama nisu plaćali vodu, jer su sumnjali u ispravnost računa, nisu znali kako predstavnici mesne vlasti gazduju naplaćenim novcem itd. Prema dokumentaciji koju je redakcija Bečejskog mozaika dobila od Mesne zajednice, njen prihod od naplate vode 2009. godine bio je 1.112.529 dinara (danas oko 10.600 evra). Taj novac je potrošen za PDV, za analizu kvaliteta vode, za plate itd. PDV je u toku 2009. godine bio 82.409 dinara, za analizu vode plaćeno je 33.990 dinara, za struju za hidrofore 190.000 dinara, a za bruto plate dva radnika plaćeno je 578.064 dinara, za održavanje vodovoda (materijal), kako se navodi, potrošeno je svega 2.670 dinara, a tzv. program za vodu stajao je 4.500 dinara, dok su štamparski troškovi bili 3.700 dinara. info koma izabran za izvođača radova, odustao od posla. Direktor Stankoma Zvonimir Stankov rekao je da je izabrani ponuđač (vrednost radova je trebala biti 10 mili- biji i kreće se oko 2,2 tone po hektaru, a posejan je na 2.200 hektara. Prosečan prinos ku- Za knjigovodstvene troškove Mesna zajednica je tokom 2009. godine platila 148.500 dinara, za legalizaciju strujomera 33.345 dinara, a naknada za potrošenu vodu bila je 34.480 dinara. Začudo, naplata vode je bila mnogo bolja godinu dana ranije, naime, Mesna zajednica je 2008. godine zaradila 1.974.493 dinara (oko 19.000 evra). Te godine PDV je bio 146.261 dinar, za analizu vode plaćeno je 175.766 dinara (godinu dana kasnije za istu stvar je potrošeno samo 33.990 dinara), međutim, Mesna zajednice nije platila ni dinara za struju za hidrofore, a za bruto zarade dva radnika potrošeno je 572.499 dinara. Godine 2008. cena materijala za održavanje vodovoda bila je 15.672 dinara, a za održavanje programa za vodu plaćeno je 10.900 dinara. Štamparske troškove Mesna zajednica pre dve godine nije imala, a i za knjigovodstvene usluge je platila mnogo manje nego 2009. godine – 60.000 dinara. ona dinara) odustao od posla uz obrazloženje da su se promenile okolnosti na tržištu, odnosno poskupeo je materijal u odnosu na cene koje su predviđene u ponudi. „Sklopili smo sporazum o tome da oni odustaju od posla, imajući u vidu činjenicu da je u međuvremenu Fond za kapitalna ulaganja odobrio još dodatnih 20 miliona dinara za rekonstrukciju kuće braće Tan“, rekao je Stankov. Sada bi Stankom trebalo kuruza je 8 tona po hektaru, što je bolje od prošle godine kad je bio 5 tona. Prema na- Cena održavanja pumpi za vodu bila je 958.914 dinara, a takav trošak 2009. godine nije postojao. Među fakturama nalazi se i jedna koja glasi na 435.302 dinara, Mesnoj zajednici ju je ispostavila firma Panakva iz Subotice, a reč je o nabavci i isporuci dubinske pumpe SAER – Italija (tip S-151 A/8). da raspiše novu javnu nabavku za izbor izvođača radova u vrednosti od ukupno 30 miliona dinara, a nadležni u Stankomu su se obratili Fondu za kapitalna ulaganja i očekuju odobrenje za raspisivanje novog tendera. Prema procenama, 30 miliona dinara bi trebalo da bude dovoljno za rekonstrukciju celog objekta, a radovi bi trebali početi iduće godine, početkom građevinske sezone. K.D.F. žetva soje Bolji prinos nego prošle godine Žetva soje mesna Zajednica bačko gRadište kako je potrošen novac od naplate vode? FOTO: K.D.F. FOTO: Arhiva Bečejskog mozaika Inspekcija u Stankomu U Bečeju su kolale razne informacije o tome kako je Stankom potrošio 28 miliona dinara od prodaje placa Delti za izgradnju poslovno-tržnog centra (reč je, u stvari, o zakupu na 80 godina), pa je budžetski inspektor opštine izvršio kontrolu u ovom javnom preduzeću. „Imali smo kontrolu budžetskog inspektora da se utvrdi gde su potrošene pare, 28 miliona od prodaje placa Delti, pošto je tu bilo raznih informacija. Nedavno smo dobili zapisnik inspektora, utvrđeno je da su sredstva namenski potrošena za opremanje industrijske zone i izgradnju puta iza Doma zdravlja“, rekao je direktor Stankoma Zvonimir Stankov. šim podacima posejano je na 11.000 hektara, ali mislim da je realna površina oko 13.000 hektara - rekao je Boja. Pavle Pustajić, direktor asocijacije poljoprivrednih proizvođača „Vojovodina agrar“, rekao je da je soja posejana na oko 22.500 hektara. - Prinos je 3,6-3,7 tona po hektaru, što je za oko 25 posto više nego prošle godine. Žetva je završena na oko 80 posto parcela i očekujemo da ukupan prinos bude oko 80.000 tona. Prema podacima firme „Ratar promet“ iz Bečeja, soja na njihovim njivama je posejana na površini od 570 hektara, a ukupan prinos je 1.323 tone, tj. 2,3 tone po hektaru. Što se tiče kukuruza, on je posejan na 117 hektara, a prosečan prinos je 12 tona po hektaru. M.S. Na kraju, taksa za korišćenu vodu bila je 34.480 dinara. Interesantno je da ni za 2008. ni za 2009. godinu nismo dobili kopije dokumenata (isplatne liste) za plate dva radnika, a zarade su jedan od najvećih stavki – navodi se da Zbor građana Bačkog Gradišta o problematičnom vodosnabdevanju - maj 2010. je za plate potrošeno 572.499 (2008), odnosno 578.064 dinara (2009). K.D.F.
novosti u domu ZdRavlja kućno lečenje i nega pacijenata U DomU zdravlja se pokreće nova vrsta usluga - kućno lečenje i nega pacijenata. Prema rečima direktora Siniša Šijačić zdravstvene ustanove Siniše Šijačića, ovakav vid zdravstvene usluge je planiran da se uvede još 2005. godine s obzirom na to da u Bečeju Prošlog petka je završeno renoviranje zgrade Dečjeg dispanzera. Radovi su započeti krajem juna, izvođeni su parcijalno, a njihova vrednost je oko 1,5 miliona dinara. Za taj novac urađeno je krečenje, zamenjeni su podovi, postavljene su sanitarne pločice, a toaleti su renovirani i opremljeni. Direktor Doma zdravlja Siniša Šijačić je rekao da je u ovoj ustanovi doneta odluka da se renoviraju objekti Doma zdravlja, te je prethodnih godina prvo renoviran centralni objekat: „Ove godine smo rešili da uz pomoć lokalne samouprave renoviramo Dečji dispanzer, koji je inače izgrađen 1943. godine. Prva faza radova je obuhvatila renoviranje svih toaleta i koštala je oko 300.000 dinara. U drugoj fazi su zamenjeni podovi - stavljene su sanitarne pločice, a u većem delu je postavljen specijalan pod za ovakve ustanove - a za to je trebalo obezbediti oko 1.300.000 dinara. Dogovoreno je i predviđeno budžetom da deo troškova snosi lokalna samouprava (oko 800.000 dinara), a deo da finansiramo iz sopstvenih sredstava (oko 500.000 dinara). Čekamo da prođe rebalans opštinskog budžeta i da nam lokalna samouprava prebaci svoj deo, jer smo za sada sve sami finansirali. Inače, u svim objektima Doma zdravlja, i u čekaonicama i ordinacijama, postavljeni su najmoderniji aparati (preko 100 aparata) za suvo pranje ruku koji su bitni za prevenciju, pogotovo ako se ima u vidu da se poslednjih godina javljaju razne epidemije kao što je bio ’ptičji’, a prošle godine ’svinjski’ grip“. Načelnica Dečjeg dispanzera Kosana Nešić smatra da je renoviranje ustanove bilo neophodno, prvenstveno jer je ona namenjena deci: „Mislim da je u današnje vreme ovako nešto uraditi zaista veliki podvig, s obzirom na krizu, ali je bilo krajnje vreme za taj posao. Renoviranje je išlo u fazama, tako da rad sa pacijentima nije prekidan, bilo je poteškoća jer smo se selili iz prostorije u prostoriju, sa sprata u prizemlje i obratno, ali moralo se tako. Nije bilo prekida u lečenju bolesnih pacijenata, a nismo zapostavili ni FOTO: LJ.M. većinski deo stanovništva čini starija populacija kojoj su te usluge neophodne. „Novina u radu Doma zdravlja koja bi trebala da zaživi do kraja 2010. godine (u toku novembra) je uvođenje odeljenja kućnog lečenja i nege pacijenata koje će biti oformljeno pri opštoj službi. Do sada je dobar deo tih poslova radila hitna služba“, rekao je Šijačić. Prema njegovim rečima, u toku su pripremne radnje za formiranje i osposobljavanje odeljenja za kućno lečenje i negu pacijenata, koje će biti namenjeno isključivo nepokretnim i ležećim pacijentima u Bečeju. Za sada će ove usluge biti besplatne uz uslov da pacijent ima overenu zdravstvenu knjižicu, a prema mišljenju direktora Doma zdravlja, verovatno će tako biti i ubuduće: „Biće određene tri medicinske sestre i tehničar koji će pokrivati Bečej i dve sestre u selima, po jedna u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu, gde je ovo funkcionisalo i do sada. Najmanje jedan od njih će raditi svakog dana od 7 do 19 časova, daće terapiju na terenu nepokretnim i ležećim pacijentima, infuziju i slično, a po potrebi će sa lekarom obilaziti i pregledati te pacijente. Ova usluga se ne odnosi na pacijente koji su stari, pa se teško kreću, nego samo na nepokretne pacijente. Takođe će biti određen deo dana kada će preventivni rad za koji pacijenti i ne znaju. Tokom renoviranja objekta smo sproveli revakcinaciju dece iz šestih razreda, pregledali đake iz Gimnazije, radilo je i savetovalište za bebe i adolescente“. Na opasku da su pacijenti ipak negodovali zbog otežanog funkcionisanja rada Dečjeg dispanzera, dr Nešić je rekla: „Mnogi pacijenti nisu bili svesni da je podvig uspeti u tome da posao ne stane a istovremeno da se renovira objekat. Mislim da nismo imali ozbiljnijeg zastoja. Razlog za negodovanje može biti i priliv većeg broja pacijenata. Nije u pitanju grip, ali je očigledan porast respiratornih infekcija koje su verovatno povezane sa polaskom dece u kolektiv, ali svaki pacijent je primljen“. S obzirom na trend povećanja respiratornih infekcija dr Nešić je pored opšte preporuke o uzimanju više vitamina, o zdravoj ishrani, češćem provetravanju prostorija, skrenula pažnju i na potrebu podizanja nivoa kulture u sprečavanju širenja infekcija. „Čini mi se da je potrebno malo podići kulturu prevencije širenja respiratornih infekcija. To je propagira- OgledalO pacijenti ili njihovi članovi porodice zakazivati posetu, odnosno kada se prijavljuje da li nepokretni pacijent ima temperaturu ili neke druge zdravstvene tegobe, dakle sve što nije hitan slučaj, a u vezi sa tim će se pacijent ili njegova rodbina dogovarati sa svojim izabranim doktorom i odrediće termin kada će on otići na teren kod pacijenta. Što se tiče hitnih slučajeva, to će funkcionisati kao i do sada, u takvim situacijama na teren izlazi hitna služba. Pretpostavljamo da će u početku biti zabuna, da na primer pacijenti neće znati odmah da procene šta je hitan slučaj“, rekao je direktor Doma zdravlja. Pored već postojećih brojeva telefona biće uveden i direktan broj za kartoteku gde će se obavljati prijavljivanje i zakazivanje poseta na terenu, koje će izabrani lekar raditi pre ili posle radnog vremena. Šijačić je rekao da će za potrebe odeljenja kućnog lečenja i nege lokalna samouprava finansirati nabavku jednog putničkog vozila. On je apelovao na sve građane koji do sada nisu odabrali svog lekara, a to je pretežno populacija između 20 i 40 godina, koja je po pravilu zdrava, da to učine. Podsetimo, izabranog lekara pacijent može da menja jednom godišnje na početku godine (u januaru) i jednom u toku godine iz bilo kog razloga. LJ.M. RenoviRan je dečji dispanZeR Čeka se novac od opštine Pacijenti u renoviranoj čekaonici no i na televiziji u vreme ’svinjskog gripa’, kako kašljati, kako kijati, kako obrisati nos. To su navike koje se stiču kod kuće, a te sitne mere sprečavaju širenje respiratornih infekcija u dečjim kolektivima“, objasnila je dr Nešić. Inače, određeni broj vakcina protiv „svinjskog“ gripa izazvanog virusom AH1N1, postoji i u Dečjem dispanzeru i u Domu zdravlja, i zainteresovani je mogu primiti do kraja oktobra, a preporučuje se svim ugroženim grupama, hroničnim bolesnicima, trudnicama, starijim od 65 godina i deci. Direktor Doma zdravlja Siniša Šijačić je rekao da nema nove informacije u vezi „svinjskog“ gripa: „Vakcine protiv ovog gripa imamo, ali je krajnji rok za vakcinaciju kraj oktobra. Što se tiče vakcine protiv sezonskog gripa, još je nismo dobili, očekujemo da će to biti u novem- bru. Poslednjih nekoliko godina dobijali smo oko 700 doza, a pravo na tu vakcinu su imale osobe iz rizičnih grupa. Sve dobijene količine smo besplatno dali pacijentima iz ovih grupa ako su imali overenu zdravstvenu knjižicu“. LJ.M. FOTO: LJ.M. FOTO: M.S. inicijativa za osnivanje ekološkog udruženja Eko unija zelenih Vojvodine je pokrenuta u jesen 2003. godine, a dve godine kasnije udruženje građana je i registrovano. Posle neuspeha da očisti Mrtvu Tisu u Bečeju, Eko unija zelenih sve snage preusmerava na Staru Tisu kod Bisernog ostrva, ali, prema rečima Gorana Dolamića, predsednika udruženja, i dalje ne nailazi na razumevanje lokalne vlasti. U 2006. godini članovi Eko unije realizuju projekat pod nazivom „Jedan prvak - jedno drvo“, kada su đaci iz prvih razreda osnovnih škola u Bečeju zasadili 1.150 sadnica drveća sa Deliblatske peščare. Kasnije su članovi udruženja sakupili 15.000 potpisa kako bi se Stara Tisa kod Bisernog ostrva proglasila parkom prirode. Nema saradnje s opštinom - Eko unija zelenih Vojvodine je uradila projekat čišćenja Mrtve Tise u Bečeju, koji vredi 250.000 evra, 200.000 evra je obezbedila norveška Vlada, a mi smo morali da obezbedimo ostatak, 50.000 evra. U koalicionom dogovoru pre izbora za predsednika opštine opštinski odbor tadašnjeg DSS-a, na čelu sa Dušanom Jovanovićem, obećao nam je, ukoliko osvoje izbore uz našu podršku, u startu 5.000 evra za potrebe projekta. Nakon pobede bili smo upućeni na Gorana Sadžakova i Zorana Subotičkog, koji su u to vreme bili zaduženi za pitanje ekologije na teritoriji opštine Bečej. Oni su želeli samo da im mi ostavimo kontakte sponzora i da se sklonimo, što mi, naravno, nismo želeli, tako da smo nakon toga sve snage preusmerili na Staru Tisu kod Bisernog ostrva - rekao je Dolamić. Propao i popravljen most Dolamić je rekao da je 2007. godine rekonstruisan most preko Stare Tise kod Bačkog Gradišta koji je tada bio gotovo neupotrebljiv. - Rekonstrukciju smo uradili u saradnji sa JVP „Vode Vojvodine“ koji je vlasnik mosta, a sve je stajalo oko 1.400.000 dinara. Trenutno je taj most, samo tri godine posle, potpuno ruiniran, opasno je preći preko njega jer se ne poštuje zabrana prelaska tereta težih od pet tona. Ustanovili smo i proslavu „Eko dani Stare Tise“, koja se održava druge subote u julu, hteli smo da pozovemo što više zaljubljenika u prirodu kako bi ljudi videli da nekoliko stotina ljudi nakon boravka u prirodi može da ode iz nje ne zagađujući je. Svake godine na taj dan smo uzimali uzorak vode proveravajući njen kvalitet. Sticajem okolnosti na tim skupovima smo upoznali ne- broj 525. 15. oktobar 2010. 5 pRedsednik eko unije Zelenih ko vodi računa o parku prirode? koliko ljudi iz inostranstva i u priči sa njima smo krenuli u realizaciju projekta koji podrazumeva izgradnju dva zdravstveno-ekološko-turistička objekta kod mosta u Bačkom Gradištu i kod crpne stanice, tzv. „odžaka“, vrednosti oko 150.000 evra, po čijem se završetku predviđa zaposlenje 10 radnika. Urađeno je oko 80 posto radova na zgradama i ostalo je još da se obezbedi električna energija koja bi se dobijala preko solarnih ploča. Što se tiče ispuštanja vode iz ribnjaka PIK-a „Bečej“ u Staru Tisu, Eko unija zelenih je ponudila da iskopa prelivne taložnike do žive Tise kako voda ne bi išla kroz Staru Tisu jer, kako tvrdi Dolamić, od 2003. godine kada je on prvi put posetio Staru Tisu, ona se svake godine „zamulja“ od deset do petnaest centimetara. Muke s gazdom - Što se tiče opštine Bečej, naši odnosi su u statusu „gluvih telefona“, jer niko ne želi da razgovara s nama o našim problemima, a mislim da to zaslužuje neko ko je u opštinu do sada uložio 100.000 evra i nudi deset novih radnih mesta. Bečej ima bogatstvo u vodama, međutim, on leži na septičkim jamama. Jedina oaza čistoće je Stara Tisa koja može da bude izuzetno kvalitetan prostor za odmor Vojvođana. Mi ćemo se obratiti opštini Bečej povodom poslednjih nemilih događaja Goran Dolamić na terasi novog ekološko-turističkog objekta na prostoru parka prirode, tj. crpne stanice koja se u njoj nalazi, a ako nam niko ne odgovori, mi ćemo otići u opštinu Srbobran koja jednim delom, doduše najmanjim, gazduje Starom Tisom, jer smatramo da ćemo tamo naići na razumevanje. Daleko nam je lakše da preko opštine Bečej konkurišemo za sredstva koja su nam potrebna za završetak projekta, međutim, bez političke podrške nijedan projekat ne može da se završi, u to smo se uverili na sopstvenoj koži i do sada sve što je urađeno, urađeno je zahvaljujući ljubiteljima prirode. Projekat ćemo završiti, ali on će biti promašena investicija ako se Komunalac i dalje bude ponašao ovako kako se ponaša od kada je dobio na upravljanje Park prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva. Mi ćemo se obratiti Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj da preispita odluku kome je dato da upravlja Parkom prirode. Po našim saznanjima, ima 70-80 septičkih jama koje su direktno spojene sa Starom Tisom, a na nekoliko mesta je došla i „živa struja“, ljudi imaju svoje trafo-stanice, a to je u parku prirode zabranjeno, dozvoljeni su isključivo alternativni izvori energije. Samo dozvoljeno ponašanje u okvirima parka prirode garantuje budućnost ovog mesta - kazao je Dolamić. M.S.
Page 1 and 2: 15. oktobar 2010. broj 525. 2 2 3 3
Page 3: IzMeđu dva BrOja sledećeg četvRt
Page 7 and 8: aZ év végéig nem lesZ áRemelés
Page 9 and 10: Restoran Panorama 4. sprat Robne ku
Page 11 and 12: Zanimljivosti Živele obline! verov
Page 13 and 14: podvodna aRheološka istRaživanja
Page 15 and 16: tRke ulicama gRada U Petak 8. oktob

deca ponovo trče - Bečejski mozaik

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?