deca ponovo trče - Bečejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

2 broj 525. 15. oktobar 2010. Razum i osećajnost U svakodnevnoj govornoj praksi primetna je pojmovna zbrka – mi kao da ne pravimo razliku između pametnih („klikeraša”), mudrih, obrazovanih, inteligentnih („vidri”). Ljudi su, recimo, skloni da poštuju „inteligentnog” čoveka ali inteligencija je, barem kako psiholozi tvrde, tek snalažljivost (sposobnost da se „dočeka na noge”) – inteligencijom vrca i okretan kriminalac (pripadnici zemunskog klana svi odreda jesu suve inteligencije). Uzgred rečeno, kod policajaca je uočljivo izvesno udivljenje prema umešnosti i inventivnosti razbojnika jer, nažalost, posmatraju jedino tehniku, način kriminalnog poduhvata, a ne i cilj. Takođe, postoji „mnogoznalaštvo koje ne uči ničemu” – bez kritičko-polemičke otvorenosti mišljenja ili takozvanog intelektualnog (samo)poštenja nema intelektualca (mnogo je onih koji su posvršavali škole tek da bi prigrabili što „masnija” nameštenja). A od običnog, salonskog učenjaka, intelektualac se razlikuje i društvenim ili, boljereći, životno-ljudskim angažmanom. Jednakovremeno, brkanje postoji i s obzirom na pojmovlje na suprotnom polu – budaletine, retardirani, „balvani“, poluidioti, neobrazovani, „glupsoni”. Primitivnost, sasvim pogrešno, upućuje na smešu imoralnosti i neobrazovanosti, međutim, primitivno jednako postupaju i najobrazovaniji – upravo su najgrozomorniji zlotvori čovečanstva bili dobrano obrazovani, čak su pod samim barjakom progresa, civilizovanosti, „svetlosti razuma”, proganjali čitave narode. Vrlo malo ljudi je istinski ograničenog razuma (mentalno retardirano). Razum je, kako Dekart tvrdi, nešto najpravičnije raspoređeno među ljudima. Ipak, mi se „vadimo” na nedostatak logičke sposobnosti – da je to „viša matematika”, da „ti nisam ja za to” („glup sam ti ja za to”), „uf, to je za mene špansko selo”. Činjenica je, međutim, da se mi ne usuđujemo – usled duševne inertnosti i kukavičluka – koristiti vlastiti razum! Kako izgleda, najlagodnije je životariti u nekoj vrsti izmaglice, lake pare gde je dovoljno reći (pomisliti) bilo što – sasvim neobavezno i bez ikakvog samozahteva da se isto obrazložiti. Naše su glave počesto krpljevine svega i svačega – upravo „bosanski lonci” u kojima, bez ikakvog uzbuđenja, opstoje sasvim oprečne misli i vrednosti. Pored ovih lakoumnih glavica, da tako kažem, gde je zanemarivanje razloga uglavnom dobroćudno („ne volim ti ja to filozofiranje”, „neću da se opterećujem još i time”), postoje, međutim, i posve zloćudnija ignorisanja. Razmotrimo jedan aktuelan, posve maligan, obrazac zaključivanja. Drži se da je homoseksualnost bolest (tumačenja sežu od „psihičke pobolelosti” do „genetske greške”). Istovremeno, drži se i da je ona za osudu i da homoseksualce treba ubiti („Ubi, ubi, ubi pedera!”). Međutim, homoseksualnost je ili za (moralnu) osudu ili je bolest. Ovaj prigovor se nastoji odbiti tezom da ih treba pobiti jer će nas u protivnom zaraziti. Shodno tome, kako izgleda, treba pobiti i obolele od gripa AH1N1 jer bi mogli da nas zaraze (uostalom, usporedba sa gripom je neumesna ne samo stoga što je grip „kontagiozniji”, već, prevashodno, jer je smrtonosan). „Mislilac”, međutim, ovo već nije spreman prihvatiti, tvrdeći da je „to nešto sasvim drugo”. Pri tom se, a to je nerv ovakvog kvazi-intelektualnog nastrojenja, nikada ne polaže račun zašto je to drugačije – ili se, ukoliko to i bude preduzeto, zapliće „u kučinu” daljih komplikacija i protivrečja (redefiniše se, recimo, pojam bolesti). Činjenica je da, ruku na srce, svi ljudi manje-više podležu ovoj „nedorađenosti (nedovršenosti) u mišljenju” (nespremnosti da se misli izvedu do kraja, da se pitanja temeljito pretresu). Potrebno je, ipak, biti slobodan da se ta nedorađenost prizna i nastoji prevladavati (posredi je proces bez kraja!), a to se najučinkovitije preduzima u komunikaciji sa drugima (naročito onima koji misle različito od nas). Međutim, ovo ultimativno „zato” (na pitanje – zašto?) svakako nije raspoloženo za dalje pretresanje predmeta. Slično je i sa krilaticom „Kosovo je srce Srbije”. Nije pitanje, dakle, da li je ova misao (vrednost) primitivna – kosmopolitizam jedno drži, nacionalizam drugo (o bazičnim vrednostima nije, ili je tek u ograničenom smislu, moguće raspravljati! – one se ne mogu dokazati, naprosto se prihvataju). Nije, dakle, reč o tome da se neko optuži da ima rđave vrednosti – već, upravo, da je njihovo dalje izvođenje samoprotivrečno. – Poenta je u tome da se ova krilatica zapravo ne misli! Jer Kosovo jeste ili nije srce Srbije. Ako jeste, kako to da dopuštamo da se „srce iz grudiju” rovari? Nije li dosledno tim rečima – a kojima razne vlasti (ali i crkva!) već godinama pujdaju narod (u nedelju smo svedočili da mladi, smušeni huligani takve stvari, izgleda, doslovce shvataju – da to nije tek stilska figura ministra Vuka Jeremića) – da organizovano, sa oružjem u ruci, pohrlimo u odbranu Kosova? Podvikivati da je Kosovo srce Srbije znači upravo „drveno gvožđe” (protivrečnost u mišljenju), ako to izgovaramo – sasvim neobavezno, ležerno – sa političkih tribina, iz skanija parlamenta, u podnapitim kafanskim razgovorima (cirkamo koka-kolu, jedemo šampite, gledamo Partizan u Ligi šampiona, iako nam iz pukotine u grudnom košu lipte potoci krvi). Stoga prihvatimo, dakle, ono što smo već prećutno prihvatili – Kosovo nije srce Srbije (iako nam može ostati bitno). Kako vidimo – a to je suštinska karakteristika – zaključivanje se nikada ne sprovodi do kraja. Ili, što je isto, mi nikada ne znamo (nismo svesni) šta zaista mislimo. Pojedinci, pak, produže dalje od tog zabavištanskog „zato”, ali svi negde zastanu na tom putu. – A na odredištu ih čeka svest o protivrečnosti svog mišljenja (fakt da prihvataju istovremeno dve oprečne stvari – i da se jedne, napokon, moraju odreći). To je ključ tzv. imanentne kritike – postaviti se u poziciju drugog (prihvatiti njegove premise tj. osnovne teze) i utvrditi da li je njegovo zaključivanje dosledno. Sapere aude, dakle (usudi se da misliš)! Kako, nadam se, vidimo – pasivitet i nedostatak kuraži jeste ono što nas čini budalama! – Upravo su, a to je ključno u našem razmatranju, emocionalni otpor i ograničenja „kamen spoticanja” i uzrok „neuništivosti gluposti”, a ne granice razuma, logike. Nije, dakle, štos da se „živina lako navikne” na, recimo, prizore „pederskih” zagrljaja – te ćemo nužno, s vremenom, i mi oguglati – već da se samorasvetli da mnoge naše ekstremističke teze („homoseksualnost je bolest i treba je suzbijati”) zapravo protivreče mnoštvu drugih naših teza koje prećutno pretpostavljamo, kojih nismo svesni i kojih, sva je sreća, ne želimo da se odreknemo. Ako odbijamo moć (vlastitog) razloga, ako ne mislimo svoje misli (ako ne želimo da im se privedemo), slični bivamo onoj babi iz svetine što je, primetivši da počinje kiša, pridodala granu na lomaču jeretika Jana Husa, a koji ju je počastio rečima „o, blažena jednostavnosti”. IzMeđu dva BrOja dRuštvo sRpsko-Ruskog pRijateljstva Obeležen dan oslobođenja Bečeja U organizaciji Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Ostrog“ iz Bečeja, prošlog petka je u sali Gradskog pozorišta održana svečana akademija i obeležen 8. oktobar, dan kada je 1944. godine oslobođen Bečej. Skup je otvorio crkveni hor „Sveti velikomučenik Georgije“ pevanjem srpske i ruske himne, a prisutne je pozdravio Ljubomir Mandić, predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva. Svečanoj akademiji su prisustvovali i ruski ataše za kulturu Aleksandar Nikolajevič Konanihin i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Prikazan je dokumentarni film o oslobođenju Bečeja 1944. godine, a u programu su učestvovali učenici bečejske Gimnazije, muška pevačka etno grupa KUD-a „Đido“ i pesnikinja Milica Mirić. Gosti iz Rusije su priredili mini-koncert „Klasika i savremenost“ u kom su učestvovale direktorica Dečje umetnič- Zaštita stanovništva od duvanskog dima kazne za sve zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu stupio je na snagu 15. maja ove godine, a pri- Znak zabrane pušenja na ulazu u školu „Šamu Mihalj“ menjivaće se od 11. novembra. Predviđena je potpuna zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima uključujući i hodnike, liftove, čekaonice, odnosno, kako se navodi u dnev- ke škole „Harmonija“ iz ruskog grada Volžskij, Ljudmila Paraškova i sopran noj štampi, pušači će biti „proterani“ iz radnog prostora i u objektima državne i lokalne samouprave, ustanovama kul- ture, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, gde neće smeti da postoji ni posebna prostorija za pušače, niti će biti dozvoljeno pušenje u dvorištima. S obzirom na to da su predviđene Lilija Paraškova uz klavirsku pratnju Julije Skoruško iz Moskve. M.S. visoke kazne za nepoštovanje odredaba zakona, a odgovornost će pored odgovornog lica za njegovo sprovođenje, snositi i osoba koja je zapalila cigaretu ali i rukovodilac firme, u pojedinim bečejskim školama su se blagovremeno počeli pripremati za „proterivanje“ pušača. Znaci zabrane pušenja postavljeni su čak i na dvorišnim kapijama. Kazna za pojedinca koji puši na radnom mestu je 5.000 dinara, od 30.000 do 50.000 dinara plaća njegov neposredni rukovodilac, a firma između 500.000 i milion dinara. Što se „proterivanja“ tiče ono je u bukvalnom smislu krenulo već početkom oktobra, pa su tako pojedini prosvetni radnici sa cigaretom u ruci viđeni u neposrednoj blizini škola. Potpuna zabrana pušenja važiće za sportske i tržne centre, sve objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova i hrane, u objektima društvene ishrane kao što su učeničke i studentske menze. Vlasnici ugostiteljskih objekata će morati da se opredele da li će njihovi lokali biti predviđeni za pušače ili nepušače, a u onim kafićima koji su veći od 80 kvadratnih metara, treba da bude obezbeđen deo za nepušače. LJ.M. šta dobijamo Za naše paRe? www.nebasnekeinformacije.com nove tehnologije su odavno zakucale na naša vrata, ali mi ih, eto, ne otvaramo. Do pre desetak godina građanin, da bi dobio potrebne informacije, obijao je pragove mnogih ustanova, centara i institucija. Koliko puta vam se samo desilo da zbog obesti nakostrešenih službenika idete od šaltera do šaltera skupljajući podatke koje ste možda mogli dobiti na jednom mestu? Evolucija je čudo. Tako se pešačenje pretvorilo u telefoniranje. Umesto fizičkog napora upotrebljive informacije su se uz malo vokalnih sposobnosti mogle nabaviti, naravno, uz podrazumevajuću ljubaznost zaposlenog lica, „s one strane žice“. Šta je sada u modi? Veb-stranice i internet prezentacije su danas realnost, a ne hir. Ako se usudimo da to i upitamo, jer se u opštini Bečej, po svemu sudeći, i dalje nose kicoška odela od pre nekoliko sezona, kupljena na sniženju. Kao pasivan poreski subjekat, građanin ove zemlje bi trebalo da dobije adekvatne podatke o radu i poslovanju, sastavu, aktivnostima svih korisnika budžetskih sredstava. Sa nekoliko klikova mišem po ekranu imate sve potrebne podatke. Da ipak lokalizujemo problem, potražili smo na internetu šta pružaju korisnici lokalnog budžeta. Evo, šta smo dočekali krajem 2010. godine. Ko će vam se javiti i dati neku informaciju radnim danom posle podne ili FOTO: M. Stanojev Ljubomir Mandić i Aleksandar Nikolajevič Konanihin vikendom, kada ne rade mesne zajednice? Čekaćete jutro ili ponedeljak? Od osam mesnih zajednica koje se nalaze na teritoriji bečejske opštine nijedna nema svoju zvaničnu veb-prezentaciju. Ona je možda seoskim mesnim zajednicama potrebnija nego gradskim. Ono što je jednom Bečejcu zgrada opštine, to je jednom Gradištancu ili Petrovoselcu zgrada mesne zajednice. Na zvaničnom sajtu opštine Bečej samo tri mesne zajednice, i to one sa teritorije grada Bečeja, imaju i-mejl adrese. Mada, prema saznanju redakcije Bečejskog mozaika i neke druge mesne zajednice poseduju svoje elektronske adrese. Krenuti u potragu po internetu za njima je čisto gubljenje vremena. Od kulturnih ustanova Gradski muzej nema veb-stranicu, dok bečejski odsek Istorijskog arhiva u Senti egzistira šturo na sajtu senćanskog arhiva. Za pohvalu je to što se Turistička organizacija Bečeja, Gradsko pozorište i Narodna biblioteka u Bečeju mogu pronaći na internetu i pružaju relativno pristojne podatke, mada su neki neažurni, što se najčešće odnosi na datume dešavanja. Tako, primera radi, na sajtu biblioteke „knjiga meseca“ se nije menjala od novembra 2008. godine. Mnogi građani imaju naviku da kažu da se u Bečeju ništa ne dešava, ali, verujte, dešava se, samo niste dobro obavešteni, jer informacije o budu- FOTO: LJ. Milovanov ćim događajima još uvek se prosleđuju po principu rekla-kazala, ili čuo sam. Na zvaničnom sajtu opštine u odeljku „zdravlje, nega, sport i rekreacija“ se nalaze tri ustanove. Dom zdravlja Bečej nema svoj sajt, ali ga zato Gerontološki centar ima. OSC „Mladost“ ima svoj sajt, ali se sa opštinskog sajta ne može otići do sajta OSC-a, jer je put do njega hakerisan. Od trinaest obrazovnih ustanova u bečejskoj opštini samo sedam ima svoju zvaničnu internet stranicu, mada se osnovni podaci o ostalima mogu pronaći na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Škole koje imaju sajtove su za svaku pohvalu u odnosu na ostale u Bečeju, jer su ih sačinile verovatno pod pritiskom omladine koja je i najveći konzument interneta. Od javnih preduzeća ubedljivo najbolji sajt ima Toplana, dok je problem sa JP Komunalac i JP Vodokanal to što su poslednje aktivnosti pod odeljkom „aktuelno“ zabeležene krajem maja i početkom juna ove godine. JP Stankom i d.o.o. Potisje nemaju veb-stranice. Najinteresantnije su fotografije postavljene na pojedinim sajtovima. Neki neupućeni u skoriju bečejsku istoriju rekli bi na osnovu tih slika da ovde sve cveta punim sjajem, kao da nije nikada bilo ni raspada Jugoslavije, ni krize devedesetih, ni ova najnovija, da je sve čisto i umiveno. Č.G.
IzMeđu dva BrOja sledećeg četvRtka Zaseda lokalni paRlament Rebalans budžeta i neizostavno parkiranje Sledećeg četvrtka na sednici Skupštine opštine lokalni poslanici trebalo bi da donesu odluke o rebalansu budžeta opštine, o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta i o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja. Po ko zna koji put su predložene i izmene odluke o parkiranju u Bečeju. Najnovijim izmenama predviđeno je da se pored slučajeva predviđenih zakonom parkiranje i zaustavljanje vozila zabranjuje i na zelenim površinama pored individualnih stambenih objekata – to u prevodu znači da nemate pravo da parkirate auto ispred svoje kuće, na svom travnjaku, čak ni onda kada imate više automobila ili ako vam, recimo, rodbina s 10 automobila dođe u goste. Lokalni zakonodavac nije pred- video gde mogu vozila da se „odlože“ u takvim slučajevima, a trebao je, jer građani žele da im se objasni gde mogu da parkiraju svoja vozila, ako, recimo, žive u Novom selu ili Picoderu, gde nema „uređenih, javnih parkirališta“. Parkiranje se, pored toga, s razlogom, zabranjuje i na zelenim površinama oko kolektivnih stambenih zgrada gde postoje uređena javna parkirališta, u parkovima i na šetalištima. Izmenama odluke predviđene su i strožije kazne, umesto od 5.000 do 500.000 dinara kazne su od 50.000 do milion dinara za dela kao što su parkiranje ili zaustavljanje vozila radi utovara ili istovara robe (utovar i istovar se može obavljati od 5 do 8 i od 19 do 21 čas), parkiranje u pasažu, na pešačkom prolazu zgrade ili kolskom prilazu objekta itd. Lokalni poslanici trebalo bi da usvoje i izmene odluke o javnim zelenim površinama (zabranjuje se parkiranje i zaustavljanje putničkih vozila pored individualnih i oko stambenih objekata gde postoji uređeno parkiralište, a teretnih vozila i autobusa na svim zelenim površinama). Na sednici Skupštine opštine biće razrešen član Upravnog odbora Stankoma Živadin Ristić, a upražnjeno mesto će zauzeti Ružica Kozarski. Na kraju sednice odbornici će verovatno dati saglasnost na odluku Upravnog odbora Stankoma o promeni imena ovog javnog preduzeća. Novo ime Stankoma bi trebalo da bude Javno preduzeće Direkcija za izgradnju Bečej. K.D.F. Rebalans opštinskog budžeta Troškovi su 770 miliona dinara lokalna vlast je odlučila da 21. oktobra na sednici Skupštine opštine usvoji rebalans opštinskog budžeta: da preraspodeli raspoloživi (planirani) novac i umanji, odnosno poveća pojedine troškove. Podsetimo da se pre oko dva meseca oglasilo zvono za uzbunu u školama, jer, između ostalih budžetskih korisnika, opštinari su naložili i obrazovnim institucijama da za potrebe rebalansa opštinskog budžeta za 30 odsto smanje troškove koje pokriva lokalna samouprava. Škole su i bez smanjenja troškova imale problem da plate grejanje, račune za telefon itd. S druge strane, i opštinskim ustanovama (biblioteka, muzej, pozorište…) je naloženo da smanje svoje budžete za 30 posto. V.d. direktora biblioteke Eržebet Kinka je, međutim, prošle nedelje za Bečejski mozaik izjavila da ova ustanova nije mogla da ispuni taj nalog vlasti. Uzgred budi rečeno, u tom momentu u biblioteci su zbog neplaćenih računa već tri nedelje bili isključeni telefoni. Iz predloga odluke o rebalansu budžeta se vidi da troškovi školama i ostalim budžetskim korisnicima nisu smanjeni za 30 posto, u nekim slučajevima su čak povećani. Izmenama opštinskog budžeta je, recimo, predviđeno, da se troškovi predsednika opštine, Skupštine opštine i Opštinskog veća (plate, socijalni doprinosi, nagrade zaposlenima, troškovi putovanja, usluge po ugovoru itd.) – povećaju. Prvobitno su ti troškovi planirani u iznosu od 29,75 miliona dinara, a rebalansom biće povećani na 41,1 milion. Primera radi, troškovi putovanja funkcionera umesto prvobitno predviđenih 250.000 dinara biće 700.000 dinara, za usluge po ugovoru umesto 3,8 miliona trebalo bi da se potroši 10,5 miliona… Sredstva za funkcionisanje Opštinske uprave (od plata zaposlenima do tekućih popravki) zbirno su povećana za 26,74 miliona dinara – sada ume- DUgo najavljivana investicija, izgradnja Deltinog poslovnog objekta u centru grada, prekoputa autobuske stanice, započeta je ove nedelje. Javno preduzeće Stankom je u martu 2008. godine, u ime opštine, dalo u dugogodišnji zakup firmi „Delta real estate“ parcelu u centru Bečeja za izgradnju poslovno-tržnog centra. Firma je za osamdesetogodišnji zakup parcele od 15 ari i 40 kvadratnih metara platila 28 miliona dinara, ali izgradnja nije počela na vreme zbog ekonomske krize. „Delta real estate“ trebalo bi da izgradi objekat koji će u prizemlju imati „Maxi“ supermarket (oko 1.200 kvadratnih metara), parking u suterenu i poslovne prostore na prvom spratu. Vrednost investicije bi trebalo da bude oko 3 miliona evra, a biće otvoreno najmanje 50 radnih mesta. K.D.F. sto 103,1 milion iznose 129,8 miliona dinara. Sredstva predviđena za osnovno obrazovanje povećana su zbirno za 6,98 miliona i sada su 63,2 miliona, a za srednje obrazovanje za 1,1 milion, aktuelni iznos je 25,5 miliona. Kultura je dobila povećanje za oko 2 miliona, fizička kultura za 1,3, socijalna zaštita za oko 6, a društvena briga o deci 15 miliona dinara. Mesnim zajednicama je oduzeto u zbiru 179.000 dinara, a razvoju zajednice 48,9 miliona (od bušenja geotermalne bušotine do rekonstrukcije toplovoda sve se nalazi pod stavkom razvoj zajednice, ali se novac obezbeđuje iz Fonda za kapitalna ulaganja). Za informisanje bilo je predviđeno 3,7 miliona dinara, a nakon umanjenja ostalo je svega 2,5 miliona dinara, ali zato „nevladine organizacije“ (crkve, izviđači, crveni krst, preduzetnici, partije) umesto predviđenih 7,6 miliona dobiće ukupno 8,1 milion. Smanjenje sredstava čeka i Dom zdravlja - umesto 11,59 miliona dobiće 8,7. Nakon rebalansa budžeta ukupni rashodi umesto originalno predviđenih 758 miliona dinara trebalo bi da budu 770 miliona. Stiče se utisak da nakon ovog oktobarskog rebalansa opštinskog budžeta do kraja godine će uslediti još jedan do kada će se ispostaviti da u opštinskoj kasi neće biti dovoljno para za sve predviđene troškove. K.D.F. investicija delte Počela gradnja poslovnog centra FOTO: V. Filipčev Reprezentacija i narodna kuhinja Gospoda funkcioneri planiraju da potroše 3 miliona dinara za reprezentaciju, a za rad narodne kuhinje na teritoriji opštine će se obezbediti 4,3 miliona dinara. U opštini ima 11 funkcionera koji imaju mogućnosti da uživaju u blagodetima reprezentacije (ručkovi, večere, pića koje neće platiti iz svog, već iz džepa poreskih obveznika), a usluge narodne kuhinje, prema podacima Crvenog krsta, koristi 410 ljudi – od toga 140 su deca. Pare i parice Planirane zarade za ukupno 11 funkcionera (Skupština opštine, predsednik opštine, Opštinsko veće) su 17 miliona dinara, a zarade za 115 zaposlenih u Opštinskoj upravi trebalo bi da budu 67,2 miliona. U dečjem vrtiću planirane su zarade za 129 ljudi u iznosu od 60 miliona dinara. U osnovnim školama za troškove grejanja predviđeno je ukupno 28 miliona dinara, a u srednjim 10,6 miliona. Prihodi od dažbina Opština u toku 2010. godine planira da zaradi 14 miliona dinara od poreza na zemljište, 20 miliona od poreza na imovinu fizičkih lica, a 23 miliona od poreza na imovinu pravnih lica. Komunalne takse za priređivanje muzičkih programa trebalo bi da donesu u lokalnu kasu 161.000 dinara, za isticanje reklamnih panoa 416.000 dinara, a za isticanje firme 4,69 miliona dinara. Pripreme za izgradnju Deltinog objekta FOTO: V. Filipčev Sajam investicija i nekretnina namenjen promociji investicionih mogućnosti u Srbiji, biće održan od 26. do 28. oktobra na Novosadskom sajmu. Predviđeno je predstavljanje lokalnih i regionalnih razvojnih potencijala, ali i prezentacija tema vezanih za razvoj biznisa nekretnina i investicija u ovom delu Evrope, predavanja, stručni skupovi itd. Najavljeno je i da će predstavnici lokalnih samouprava imati priliku da se upoznaju s različitim tipovima investicija, ostvare kontakte sa investitorima i predstavnicima državnih organa. Investicione projekte trebalo bi da predstavi više od 50 gradova i opština broj 525. 15. oktobar 2010. RekonstRukcija iđoškog puta Od arende 2,5 kilometra puta U Utorak su započeti radovi na rekonstrukciji Iđoškog puta koji će se realizovati sredstvima prikupljenim od zakupa državnog poljoprivrednog ze- Počela je rekonstrukcija Iđoškog puta mljišta (20 miliona dinara). Planirano je da izvođač radova „Bačkaput“ za 60 dana izgradi 2,5 kilometra puta širine tri metra i uredi deo neposredno pored saobraćajnice čime će se poboljšati komunikacija, pre svega, za vlasnike i korisnike oranica i poljoprivrednih objekata u tom delu atara i ostvariti bolja veza sa bečejskom turističkom atrakcijom, dvorcem Fantast. Ovim će se doprineti i bezbednosti saobraćaja, jer će biti smanjena fluktuacija poljoprivredne mehanizacije topolskim putem u vreme intenzivnih poljoprivrednih radova. Tim povodom na 4. kilometru puta organizovana je konferencija za novinare na kojoj su bili prisutni predstavnici bečejske „demokratske koalicije“, zamenik predsednika opštine Budislav Medurić, predsednik Skupštine opštine Dušan Jovanović i članovi Opštinskog veća Dragan Mesaroš, Andraš Boja, Marjan Radičević, direktor JP Stankom Zvonimir Stankov i predstavnik udruženja stočara Laslo Šinkovič. U pozivima upućenim novinarima nije bilo imena predsednika opštine Petera Knezija, ali se on ipak pojavio na mestu okupljanja u pratnji televizijskog snimatelja. Na pitanje da li će kompletna trasa Iđoškog puta biti rekonstruisana sredstvima prikupljenim od zakupa državnog zemljišta, Budislav Medurić je odgovorio: 3 - Postoji koncepcija po kojoj će celokupna dužina puta u narednom periodu biti rekonstruisana, ali sa većom širinom čime bi bili stvoreni uslovi i za mimoilaženje teške poljoprivredne mehanizacije. Komisija koja je zadužena za izdavanje državne zemlje će odrediti šta će se raditi sa novcem prikupljenim od zakupa. Poznato je da zbog očuvanja 1.500 radnih mesta u PIK-u „Bečej“ veliki deo novca od zakupa nije naplaćen dok pokrajinska i republička vlada ne nađu zajednički jezik. Od tog rešenja zavisiće i struktura i obim sredstava koja će biti na raspolaganju. O značaju rekonstrukcije puta Laslo Šinkovič, potpredsednik bečejskog udruženja stočara je rekao: - Ovo je velika šansa za odgajivače stoke u našoj sredini jer se stvaraju mogućnosti za izgradnju novih farmi. Istina je da je neophodno i veće ulaganje u stočarstvo nego u ratarstvo, ali je isto tako istina da stočarstvo upošljava veći broj ljudi i da je zbog zahteva tržišta i potrebe za očuvanjem stočarske proizvodnje neophodno i povećavanje stočnog fonda odnosno izgradnja novih farmi, a samim tim i otvaranje novih radnih mesta. Prema rečima šefa gradilišta Dragana Kuljića, dnevno će se izgraditi 150 metara puta, tako da bi za 30 dana trebalo da se završi predviđena deonica, dok bi u narednih desetak dana trebalo da bude okončano uređenje bankine, a tako bi kompletni radovi trebali da budu završeni dvadesetak dana pre roka. V.F. i bečej na sajmu investicija Nepostojeća banja i industrijska zona Srbije. Među njima će biti i opština Bečej, ali ove godine vojvođanske opštine neće imati priliku da se predstave na štandu Južnobačkog okruga, već će svi morati da zakupe štandove, rečeno je nezvanično u opštini Bečej. Lokalna samouprava će na sajmu predstaviti projekat buduće bečejske banje - uskoro bi trebalo da bude raspisan međunarodni tender kojim se traži strateški partner za izgradnju banje - i industrijsku zonu. Za vreme trajanja sajma opština bi trebala da zakupi 12 kvadratnih metara sajamskog prostora za oko 90.000 dinara. K.D.F. Protest sindikata Savez samostalnih sindikata opštine Bečej priprema se za protestni skup Saveza samostalnih sindikata Srbije koji je zbog neslaganja s Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju najavljen za sledeći petak (22. oktobar, 14 časova) u Novom Sadu. Bečejski sindikalci će 22. oktobra krenuti za Novi Sad u 12 časova. Okupljanje je ispred zgrade sindikalne organizacije u Zelenoj ulici br. 106. B.M.
Page 1: 15. oktobar 2010. broj 525. 2 2 3 3
Page 5 and 6: novosti u domu ZdRavlja kućno leč
Page 7 and 8: aZ év végéig nem lesZ áRemelés
Page 9 and 10: Restoran Panorama 4. sprat Robne ku
Page 11 and 12: Zanimljivosti Živele obline! verov
Page 13 and 14: podvodna aRheološka istRaživanja
Page 15 and 16: tRke ulicama gRada U Petak 8. oktob

deca ponovo trče - Bečejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?