12. ljiljana markovic.pdf - Filološki fakultet
12. ljiljana markovic.pdf - Filološki fakultet
12. ljiljana markovic.pdf - Filološki fakultet
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
TRANSKRIPCIJA I ADAPTACIJA IMENA IZ JAPANSKOG JEZIKA<br />
samo Japan i Tokio, gde, zbog ustaljenog i već tradicionalnog načina<br />
upotrebe, ne predlažemo izmene.<br />
3. Odnos savremene gramatičke i pravopisne norme prema<br />
adaptaciji imena iz japanskog jezika<br />
Od dosadašnjih pokušaja da se kodifikuje srpska transkripcija japanske<br />
onomastike, možemo navesti: 1) najopštija pravila data u tačkama<br />
165. i 166. Pravopisa srpskohrvatskoga književnog jezika iz 1960, koja<br />
su isuviše uopštena i sažeta (odnose se na imena – pisanje imena iz svih<br />
živih stranih jezika uopšte); i 2) rad Nikole Rodića (1976) o transkripciji<br />
japanskih imena. Dok se u Pravopisu iznose samo neka važnija opšta<br />
načela, u „Pravilima i primerima...“ nisu data ni pravila ni primeri koji<br />
bi se, sa stručnog stanovišta, mogli smatrati sasvim zadovoljavajućim –<br />
to je, jednostavno, bio pokušaj da se do transkripcijskih pravila dođe sa<br />
stanovišta serbokroatističke pravopisne norme, jer tada u nas japanistike<br />
kao naučne discipline još nije ni bilo, pa nije bilo moguće da se do transkripcijskih<br />
pravila dođe na osnovu dijaloga ova dva stručna profila. Ni<br />
u Правопису српскога језика (Пешикан, Јерковић et al., 2002: 213)<br />
nije učinjen značajniji napredak u tumačenju, ukupnog obima dve strane,<br />
započetog sledećom konstatacijom: „Transkripcija japanskih imena ne<br />
nameće gotovo nikakva složenija pitanja, pa je i u našim geografskim i<br />
drugim priručnicima postignuta prilična ujednačenost. Ovo omogućavaju<br />
pre svega krajnje jednostavna struktura japanskog sloga (gotovo isključivo<br />
otvoreni slogovi, koji se završavaju na vokal), jednostavan petovokalski<br />
sistem sličan našemu (samoglasnici a, e, i o, u) i postojanje jasne latiničke<br />
transkripcije“.<br />
Prema tipu završetaka, japanske reči dele se na dve osnovne grupe,<br />
odnosno na reči sa vokalnim i reči sa konsonantskim završetkom. Upravo,<br />
na kraju reči može jedino stajati konsonant ñ.<br />
U slučajevima kada se reč završava na konsonant takve reči se kod<br />
nas uklapaju u morfološke promene ikoje se primenjuju na naše imenice<br />
muškog roda. U okviru ekscerpiranog materijala javlja se primer Rašomon<br />
(japanski reditelj [sic!], JLZ 818). Rašomon je, inače, ime poznatog<br />
japanskog filma Akire Kurosave, nazvanog po delu japanskog<br />
213
Change language