Božić - Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja

srušiš. Nema prolaza, eno ti vanka imaš
vrtla i kopaj!...
- Čuješ dite, prut je iz Raja izaša! Nemoj
da te opomenem ovom kljukicom pa ćeš bit
mirniji, a ne meni kazivat kud ću i šta ću!...;
izlazeći odgovara Manduka na unukovu
ljutnju.
Opet isto
Opotio se Markan pilajući i sijekući
drva. Ni unuku više nije zanimljivo gonjat
karijolu.
- Dide, lakše mi je igrat igrice nego s
tobom cipat drva i slâgat u pušnicu!...; povjerava
se Iko didu, tražeći razumijevanje.
- Junače moj, izdrži još malo i ne misli na
igrice. Didu je lakše kad si ùzanj! Ako budeš
dobro sluša i radio kupit će ti did trišanja za
Božić!...; kuša did unučića.
- A rugaš se, nema dide trišanja za
Božić. Može li nova igrica ili nešto drugo?...;
primjećuje Iko grešku i opominje.
- Kad nećeš trišanja, a igrice nisu dobre,
kupit će ti did naoćale s kojima se vidi
iza okuke!...; uz osmijeh dodaje Markan
unučiću.
Nije joj do šale
Onemoća Marinko, noge ga izdale.
- Čeljade ostari i nije više za u polje ni u
brdo. Sad mu ostaje - stolac prid kuću, sidi,
moli Boga i ako je moguće - šuti. A to nije
lako izdurat kad te još jedino jezik služi!...;
šalio bi se Marinko na svoj račun.
Pozdravlja ga kuma Anica. Još čila,
jačerma na njoj i uže preko ramena. Ode
lišnjak iznosit.
Ne može Marinko a da ne primjeti:
- Jesi vridna Anice, ali isto tribaš znat
da je svetac svaki dan!...
Nije Anica dobre volje i nije joj baš do
Marinkova podrugivanja pa ga prekida:
- Je kume Marinko, je. Tebi je svetac, i
to zapovidni, svaki dan! Sidiš i ne radiš ništa
po cile dane, osim što se podrugivaš, a drugi
vršu oko tebe...
Prolo@ac
57
Prava pomoć
Zbrècne Matiša na Lucu i kad treba i kad
ne treba. Mlađi odoše svojim putem, a njih
dvoje ostadoše sami i u dobru i u zlu. Nemaš
se s kim svadit nego s najbližim.
- Mater i pratar uvik su krivi za sve.
Najlakše je na nji’ vikat!...; rekao bi fra Vinko
Prlić.
Kad matere nema na red dođe i žena.
Tako bilo i kod Luce, a kad je uvidjela da
neće tako lako na kraj s Matišom požali se
svećeniku:
- Ma dobar je moj Matiša, ali nagal,
naljuti se, viče, okaša se, odma’ krndiš oko
njega...
- Znaš šta Luce, ovo ti mora pomoć!...;
svituje je svećenik, dodaje joj punu bocu i
nastavlja: - kad Matiša na te zaviče ti uzmi u
usta malo ove kršćene vode i bit će dobro.
Nije prošlo dugo kad evo ti Luce svećeniku
po novu vodu. Pomoglo joj je, ali i
nestalo. Domalo, eto ti nje i treći put po vodu,
a svećenik će:
- Možda je Matiša nezgodan, ali čini mi
se Luce da ni ti nisi kratka jezika. Najbolje