Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dejan Pataki<br />
(Novi Sad)<br />
TRADICIONALNI ARGUMENT<br />
Poslednjih gotovo godinu dana, bavim se pitanjima civilnog<br />
služenja vojnog roka, odnosno prigovora savesti u Srbiji. Jedno<br />
od aktivnosti koje smo sproveli na samom početku bilo je anketiranje<br />
građana na tu temu. Komentar koji je često bio izrečen od strane ispitanika<br />
koji se nisu slagali sa alternativnim služenjem vojnog roka bio je: “Moj<br />
deda je služio, tata je, i ja ću”, “To je tradicija u našoj familiji”. Reč koja<br />
je privukla moju pažnju u argumentu protiv civilne službe je: tradicija.<br />
Zamislio sam se, koliko je dovoljan, sam po sebi, argument – tradicija.<br />
Pristupajući temi za razmišljanje, savesno sam pogledao značenje reči<br />
tradicionalno i u Vujakliji. Pored niza sinonima koji bliže objašnjavaju ovaj<br />
pojam, nalazila se i reč: uobičajeno. Tradicionalni ispraćaj regruta u vojsku<br />
izgleda otprilike ovako:<br />
(Ne)srećnik okuplja svu moguću rodbinu, prijatelje, komšije na<br />
masovno konzumiranje hrane i pre svega, uobičajeno, velikih količina<br />
alkoholnih pića. Na spomenutoj manifestaciji muzika je obavezan deo<br />
ceremonijala i tradicionalno se forsiraju zvuci “izvorne”, narodne muzike.<br />
Vrhunac događaja je svakako pesma “Ne sme majka da zaplače kad u<br />
vojsku sina šalje”, pri toj melodiji, majku regruta teši rodbina koja je<br />
već nekog i dopratila sa služenja vojnog roka. Ispravite me ako grešim,<br />
65
Change language