ODABRANI ESEJI (1)

mladi autori
broju slučajeva, svi greše, smatraju da će njihovo dete biti najbolje u svemu
ako upravljaju njime kao mašinom. Dete ima pravo na obrazovanje, bez
obzira na rasu, jezik, nacionalnost i treba mu omogućiti obrazovanje na
sopstvenom jeziku. Svi treba da imaju jednaku nastavu, isto obrazovanje,
da uče iste jezike, a nikako da ih dele po programu školstva. Dete ima
pravo na slobodno vreme, sport, igru... i ne bi smelo da se događa da se
deca prisiljavaju na rad, kao što se često može videti da pojedina deca
zarađuju za život, ili da se pojedinci bave prodajom ili trgovinom dece, ili
su deca seksualno zlostavljana. Opstanak i razvoj deteta zavisi i od toga
da li žive u porodici punoj ljubavi, razumevanja, sreće i da li osećaju tu
porodičnu toplinu.
I danas se može videti na dečijim licima uplašenost, razočaranost,
zbunjenost, nesigurnost...
Deca imaju pravo da slobodno misle, da se slobodno izražavaju
i da im niko ne nameće šta će da pričaju ili da od njih prave neke druge
ličnosti. U čoveku treba da ostane lepo sećanje na detinjstvo. Detinjstvo
ne sme biti tužno. Deci treba pružiti što više, jer sutra će ona biti ljudi
koji će se brinuti o svojoj deci. Obično se nezbrinuta deca, deca sa lošim
detinjstvom, odaju opojnim drogama, ili bivaju gonjena zbog krivičnih
dela. Da li je moguće da postoje deca, ta mala, najslađa i najlepša bića, koja
se suočavaju sa problemima, bivaju kažnjavana, maltretirana, izložena
raznim sukobima... Njih treba prihvatiti, pružiti im nežnost, toplinu,
pružiti im život u igri, mašti, pesmi... Da li treba da zaboravimo na njih
i da li dečija prava postoje? Hiljadu pitanja, a nijedan pravi odgovor. Ne
treba povređivati nikoga, a najmanje decu, ne sme se stvarati bol i patnja.
Samo malo brige i pažnje mogu mnogo da učine.
Nadam se da će se u svetu desiti neke promene, ali takođe se
nadam da će se prvo rešavati prava dece i da će početi da se stvarno
poštuje Konvencija o pravu deteta, koja je doneta već davne 1989.godine.
80