Od nedelje zimsko raÄunanje vremena - BeÄejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

2 između dva broja broj 527. 29. oktobar 2010. Zidna ogledala Pre ne mnogo vremena, kao što su Bečejci mogli primetiti (barem oni kojima se univerzum ne završava na kapiji avlije), na nekoliko punktova u centru grada osvanuli su nesvakidašnji grafiti (u aprilu smo u kolumni tematizovali upravo banalnost „grafiti ponude” u našem gradu). Radi se o crtežima glava, pojedinačnih i u grupi, grotesknih fizionomija – upravo sjajnom, umetničkom! (ako se neko pita za estetski status ovog delceta) odgovoru na aktuelni društveni trenutak u našem gradu. Te glave (njuške, labrnje) – u jedinstvenom, ekspresionističkom ključu osmišljene – pune su očaja, depresivnosti, ali i nečeg otvoreno manijačkog, demoničnog. U čitavom ovom pandemonijumu, međutim, najviše zapanjuje jedna paradoksalna pojedinost – gotovo na svakoj od ovih grotesknih glava usta su razjapljena. Ipak, oblačići u kojima su, manirom stripa, ispisane reči – naborani su (stripovska konvencija za neizgovorene misli), dok je samo jedna glava – upravo ona sa roščićima (dijaboličnim ili volovskim?) – popraćena zaobljenim oblačićem. Jedino, dakle, vrag ili tupan (oba tumačenja, uostalom, „piju vodu”) govore ovde naglas! Ljudi, i pored sveg očaja, ne podižu glas – u najboljem slučaju uspeju zamrmljati sebi u bradu, ili prišapnuti kome ponešto (u naboranim oblačićima stoji „Svi bi želeli”, „Niko nema”). Da li, ipak, anonimni umetnik anticipira, čak priziva skora „društvena gibanja”? Premda su lica koja nas iskolačeno posmatraju sa tih zidova (nisu li ti zidovi zapravo ogledala?!), unekoliko zbunjena i nemoćna, ipak su te glave zbijene, uskovitlane, sumanute – možda upravo na ulici, na nekom protestu! Indikativno je i da je grafitirano na uglu zgrade Opštine gde je izlog-galerija Turističke organizacije (tu su, uzgred rečeno, ponovo izložene slike koje su pre nekoliko meseci već bile izlagane – budući da u Bečeju, kako izgleda, ima tek 3-4 valjana slikara). Da li je autor grafita ozlojeđen jer nema „ausvajs” kao oficijelni pejzažisti, fabrikanti stotina i stotina platana „dobrog ukusa” sa motivima Bečeja i njegove okoline? – Ukoliko jeste, za to nema nikakve potrebe. Ovaj, kako rekosmo, grafiti-pandemonijum mora biti autsajderski, anoniman, ilegalan – da bi bio to što jeste, i tako efektan (da bi se podrivajuće delovalo ne sme se „uspeti”)! On, na taj način, pretenduje da bude spontani izraz ili, bolje, oteklina i čir na fizionomiji našeg grada – upravo kao podsvesni, anonimni i, svakako, „nečisti” plod grada samog (nas samih). Grafiti-autor ne bi trebao da Anketa Kako se živi u Bečeju? Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da u gradu imamo zalagaonice. Upravo zalagaonice svedoče o životnom standardu u Bečeju, o tome da ljudi ne mogu da žive od plate, i svoje dragocenosti, svoje uspomene poveravaju strancima. Sasvim je nevažno da li građani idu u zalagaonice pre ili nakon uzimanja kredita. Pitali smo građane Bečeja kako žive, da li je plata, ako je imaju, dovoljna za preživljavanje, ili pozajmljuju, uzimaju kredite, nose vredne stvari u zalagaonice. Darko Mitić: Samo ću ovako reći, Bečej je bio šesta ekonomska regija u Evropi. Živeo sam u Zadru i znam da se u Zadru prodavalo dosta toga iz Bečeja, pogotovo poljoprivredni proizvodi. Da jedan takav grad dođe do toga da ljudi nemaju hleba da jedu, to je nešto što je za Ginisovu knjigu rekorda. Nisam iz Bečeja, ali sam tu dvadeset godina, deo sam ovog grada i gradim ovaj grad, stolar sam - ovo je užas kako se živi. Pogotovo je predsednik Knezi katastrofa, što je sada stavio Miškovića usred grada napravio je za Bečej nešto zbog čega će ga ljudi pamtiti po najvećem zlu koje je ikad iko napravio ovom gradu. Užas šta je čovek napravio, to smatra čitav grad, ali ovde su ljudi pasivni, niko ništa neće, ljudi Darko Mitić FOTO: LJ.M. Imala sam priliku da vidim ljude koji dolaze u narodnu kuhinju. Tuga je videti ih, ali šta Vera Ćurčić Željko Lukić nisu zaposlena i jedva preživljavamo. Prinuđeni smo da koristimo dozvoljeni minus u banci, plata traje dva dana, to se zna kada se ode u prodavnicu, 1.000 dinara nije ništa. Svi smo u sličnoj situaciji i moji poznanici i prijatelji, od plate se ne može živeti. Dragan Ajdinović: Došao sam iz Nemačke, ovde sam već petu godinu i mogu vam reći da se ovde živi jadno i očajno. Od svojih primanja mogu da živim kako hoću, ali je Bečej postao zadnja rupa u Dragan Ajdinović Vojvodini. Sve druge opštine su se trgle, i manje i veće, ali Bečej baš i nije. U mom okruženju ima onih koji su prinuđeni i da pozajmljuju novac i da založe neke vrednosti da bi preživeli, prinuđeni su i da prodaju ispod cene, kupovna moć je na nuli. Ištvan Šileš: Kad 70-75 posto ljudi ne radi, onda je jasno kako se živi. Ja sam uzeo otpremninu i sada ne radim, uspevamo nekako da preživimo, kod kuće malo raduckamo poželi prijem u tu sladunjavu galerijsku selekciju jer bi time izgubio ključni, upravo subverzivni kvalitet („udarnost pesnice”) – o prirodi grafita počesto govori i mesto gde je realizovan. Naposletku, izložbeni prostor „lica grada” daleko je reprezentativniji od bilo kog drugog – njegovi su posetitelji svi (prolaznici), a ne samo „ljudi od ukusa”, „konzumenti umetnosti”, te oni koji smatraju da se „kulturno uzdižu”. Ovim, razume se, ne nameravamo ohrabriti sve potencijalne „grafitere” da navale na „gradske zidine” – ali ipak želimo načiniti jednu primedbu. Uništavanje i naruživanje tuđe svojine kao pravna kategorija (delikt) – a to se imputira grafiti-autorima – gubi svaki smisao ako se pokuša interpretirati i kao estetički problem. Naruživanje tu nije ništa drugo do uništavanje, na drugi način izrečeno, jer je tu jedino bitno – i protivzakonito – to da se volja posednika zida ne poštuje. Kada bi na zaparloženoj fasadi nekadašnjeg „Turista” i sam Pikaso stao „malati” (jedan lokalni moler odvažio se da prihvati isto ime – a, što je još komičnije, i mušterije ga tako oslovljavaju!), načinio bi prekršaj jer i najuspelije slikanje, u tom smislu, predstavlja uništavanje tuđe svojine. Lepe slike, murali, grafiti ne mogu naruživati zidove, a naročito ne one sasvim devastirane – iako to, dakako, jeste uništavanje tuđe svojine (u smislu nepoštovanja posednikove volje, kao i propisa o izgledu javnih fasada). A da bismo zadovoljili eventualnu umetnikovu slavoljubivost, ovom prilikom svečano Vas pozivamo da posetite izložbu anonimnog grafiti-autora. Lokacija: zid dijagonalno od ćoška Gimnazije, fasade robne kuće i Turističke organizacije (ugao zgrade Opštine). Vreme: dok moleri (Pikaso i, možda, neki novi Klimt) ne dođu. leže i misle da će im revolucija doći u krevet. To tako ne ide. Što se preživljavanja tiče, ko više da uzme kredit, kada ljudi rade radi tih kredita, a ne mogu da ih isplate, a država banditska, samo traži pare. Kaže se, učini ti nešto za državu, a ja se pitam šta je ikada država učinila za nas? Hajde, neka mi se jedan takav javi, osim onih koji su je pokrali, koji vladaju, to je očito. Vera Ćurčić: Ljudi žive grozno, verovatno većina ne može da živi od svoje plate. će? Ja ne radim, nemam penziju, živim od danas do sutra, a tako živi većina, jer nam privreda stoji, ne radi niko ništa, niti se iko trudi da bilo šta oživi. Uspevam da preživim tako što prodajem nešto iz svog dvorišta, iz svoje bašte, leti radim sezonske poslove na njivi, tu susrećem ljude koji bukvalno preživljavaju, a takvih je jako mnogo. Verovatno ima onih koji su prinuđeni i da založe nešto vredno da bi preživeli, ali ja sam protiv toga. Druga je stvar ako neko ima tri kuće, tada, naravno, može da proda dve da bi živeo u jednoj, mada nema kome da se proda ni kuća, nekretnine nemaju vrednost, a ni zlato ne možete prodati a da vam se isplati… Moram da se žalim i na opštinu, pijaca je grozna, uložene su pare a nije urađeno kako treba, nisu napravljene lepe tezge, a ovakvo čudo od krova je apsolutno nepotrebno, za taj novac mogli su da pokriju celu pijacu, tu je pokradeno para ko zna koliko. Javne službe ne rade ništa, ulice su nam štrokave, prljave, nemam da vam kažem nijednu lepu stvar. Slobodan Trajković: Zaposlen sam, imam svoju firmu, ali teško se živi. Vremena su veoma teška i sigurno da mnogi moraju ili da pozajmljuju ili da založe stvari da bi preživeli. Kod mene u komšiluku pola ulice je ostalo bez struje, jer nemaju ljudi odakle da plate račune i isečena im je struja. Izašao sam iz PIK-a da bih pokrenuo sopstveni posao, ribar sam po struci, a radim veleprodaju i maloprodaju, snalazim se nekako, ali, vidite i sami, riba je najjeftinija, a ne ide. Sto dinara se traži za kilogram ribe, a narod ni to ne može da kupi. Katica Ajdanov: Penzionerka sam i ne mogu da živim od penzije. Imam taman toliko da poplaćam račune, a na pijaci prodajem polovnu robu da zaradim koji dinar, ali sve je to slabo. Posle trideset godina sam prinuđena da sredim kupatilo jer su pločice počele da otpadaju i cevi su popucale, tako da sam morala da podignem kredit. Uzela sam i dozvoljeni minus, sve sam maksimalno iskoristila. Ćerka jedino radi, zet ne radi, sin ne radi, imam dva velika unuka i šta da vam kažem, teško se živi. Svi kukamo i pokušavamo da se snađemo kako umemo. Trebalo bi malo da vode računa o nama penzionerima, sve su zamrzli, a vidite cene - cene su odmrznute. Željko Lukić: Ne živi se nikako. Od plate ne mogu da živim, nema kredita, nema ništa, ali, hvala bogu, za sada ništa nisam morao da dam u zalagaonicu. Žena i ja nismo zaposleni i prinuđeni smo da radimo na crno, malo na njivi, snalazimo se nekako. Od prijatelja i poznanika malo njih radi, neki dižu kredite, a neki se muče kao i ja. Radio sam u Fadipu osam godina, a sada, kada je firma pukla, kome trebam sa 35 godina? Ne trebam nikom. Valerija Tripolski: Teško se živi. Imam veliku decu koja Mladi iz evropskih zemalja u Bečeju „Foto-poruka“ o siromaštvu Slobodan Trajković Dvadesetoro mladih ljudi iz Italije, Rusije, Albanije, Severne Irske, Nemačke, Turske, Mađarske, Poljske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije (Niš i Aleksinac) od 24. oktobra do 1. novembra borave u Bečeju na seminaru „Foto-poruka“ - upotreba fotografije u omladinskom radu - koji je podržan od evropskog programa „Mladi u akciji“, a realizuje ga Omladinska nevladina organizacija (ONO) iz Novog Sada. Učesnici seminara se u svojim zemljama bave omladinskim radom ili su aktivisti u nevladinim organizacijama, neki od njih su profesionalni fotografi, a ostali se amaterski bave fotografijom. Ksenija Milić, predstavnica Omladinske nevladine organizacije, rekla je da će učesnici seminara naučiti kako da koriste fotografiju u radu sa mladima kako bi ih podstakli da se bave važnim temama: „Tema Kako upotrebiti fotografiju u omladinskom radu kojom se mi ovde bavimo je siromaštvo, a pošto su svi FOTO: LJ.M. Ištvan Šileš i pokrivamo se nekako, ali ništa nije dobro. Dosta mojih prijatelja, kao i komšiluk, loše žive, ne mogu ni kredite da uzimaju, jer nemaju odakle da ih vraćaju. LJ.M. učesnici iz evropskih zemalja, istražujemo i sa kojim vrstama siromaštva se susreću u svojim zemljama, kako to utiče na mlade ljude i da li je istina da mladi ljudi, koji su smanjenih finansijskih mogućnosti, nemaju priliku za kvalitetan život i budućnost. Imaćemo razne kreativne aktivnosti koje pored fotografije uključuju crtanje, pisanje i neke druge vrste izražavanja. Učesnici seminara će u Bečeju i po okolnim mestima fotografisati sve što vide oko sebe“. Milić je rekla da je Bečej odabran po preporuci, između ostalog i zbog toga što je multikulturalan grad. Seminar će biti završen izložbom fotografija u Kreativnom centru Gradskog pozorišta 31. oktobra, s početkom u 17 časova. LJ.M.
Odluka o prvom rebalansu budžeta opštine Bečej za 2010. godinu usvojena je prošlog četvrtka na 29. sednici Skupštine opštine Bečej. Izmenama u opštinskom budžetu predviđeno je da su ukupni rashodi budžeta 770 miliona dinara umesto prvobitno utvrđenih 758 miliona. Za usvajanje rebalansa glasalo je dvadesetoro odbornika, a osmoro je bilo protiv. O toj temi, i uopšte na čitavoj Skupštini, najduže je govorio odbornik Srpske radikalne stranke Nebojša Kolarski koji je za govornicom proveo više od pola sata. Predsednik Skupštine opštine Dušan Jovanović je nekoliko puta i opomenuo radikalskog odbornika da skupštinsku govornicu ne koristi za političko obraćanje i da ne plasira podatke koje ne može da potkrepi dokazima. Lokalni poslanik srpskih radikala, između ostalog, prozvao je predsednika opštine Petera Knezija, jer se on, kako je rekao, na proslavi Dana grada, građanima obratio samo na mađarskom jeziku. Knezi je to demantovao: „Za Dan grada sam govorio na svom maternjem jeziku, a kasnije sam se obratio građanima i na srpskom jeziku, ako niste pratili ili su vas neki loše informisali. Vi mi nećete reći kojim ću ja jezikom ovde govoriti. Biću dovoljno jasan na svim zvaničnim jezicima koji se ovde govore. Nažalost, engleski i nemački ne znam, ali znam srpski i mađarski, i u svako doba možemo se takmičiti, a vi me pratite“. Ovakav odgovor predsednika opštine izazvao je aplauz većine odbornika. Na sednici Skupštine opštine potvrđen je mandat novog odbornika Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Lajoša Petera iz Bačkog Petrovog Sela, koji je zamenio nedavno preminulog odbornika Šandora Pala. IZMEĐU DVA BROJA Na sednici Skupštine opštine Bečej Usvojen prvi rebalans budžeta Usvajanje rebalansa budžeta Najviše odbornika se javilo za reč prilikom izmene odluke o parkiranju. Izmenu odluke je na prethodnoj sednici Skupštine opštine predložio odbornik Mađarske koalicije Zoltan Sabo. Prema njegovom predlogu, treba da se dozvoli parkiranje i na zelenim površinama koje se ne nalaze u užem centru grada, jer na periferiji nema obeleženih parkirališta, te nije izvodljivo parkiranje automobila na drugim mestima - osim na travnjacima ispred kuća. Predsednik opštine je podržao izmenu odluke, s tim da će se kažnjavati parkiranje na zelenim površinama u onim delovima grada gde postoje obeležena parking mesta. Ištvan Tari, odbornik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, rekao je da takva politika lokalne samouprave zastrašuje građane i da bi odluku o parkiranju trebalo staviti van snage. Tehnički nedostaci, ili kako Predstavnici države u PIK-u „Bečej“ Još traje kontrola poslovanja Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, krajem septembra meseca obavestio je novinare o tome da su predstavnici države na zajedničkom sastanku sa čelnicima privatnog preduzeća PIK-a „Bečej“ Hoće li biti štrajka? Nova firma PIK-a razgovarali o tome na koji način država može da pomogne ovom poljoprivrednom kombinatu koji je uspeo da nagomila milionske dugove. On je rekao da će komisija sastavljena od predstavnika Vlade Vojvodine (Miroslav Vasin), Vlade Srbije (Zvonko Nikezić), Ministarstva poljoprivrede (Zoran Jeličić i Momčilo Mitreski) i lokalne samouprave (Ferenc Berček) uz pomoć stručnjaka izvršiti uvid u poslovne knjige PIK-a u cilju sagledavanja stanja i perspektive preduzeća, te će predložiti i način(e) rešavanja problema. Vasin je nagovestio da je jedan od rešenja pretvaranje duga PIK-a prema državi u deo vlasništva države nad preduzećem. Uskoro će proći mesec dana od kada su članovi državne komisije počeli da analiziraju stanje u PIK-u, međutim, još nisu saopšteni rezultati, niti na koji način će država da pomogne PIK-u. U međuvremenu, ne zna se ni da li će i kada PIK „Bečej“ da plati zakupninu za korišćenje oko 5.000 hektara poljoprivredne zemlje u vlasništvu države. Ferenc Berček, predstavnik lokalne samouprave (predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke) u komisiji čiji članovi pregledaju poslovne knjige PIK-a kako bi država imala jasnu sliku o situaciji u firmi, rekao je da analiza poslovnih knjiga još nije završena: „Stručnjaci koje smo ovlastili za rad još uvek su u PIK-u, proučavaju dokumentaciju i očekujem da će komisija sledeće nedelje održati sastanak na FOTO: M.S. su ih govornici krstili, „detalji koji život znače“ su bili povod da Aleksandar Dimitrijević iz Vojvođanske partije zatraži da se u odluku o parkiranju radi preciznosti uvede metarska distanca u odnosu na građevinske objekte i zelene površine, kako ne bi došlo do zbunjivanja vozača gde je dozvoljeno parkiranje na zelenim površinama, a gde nije. Za ovaj predlog je glasalo 17 odbornika. Kao i obično, sve tačke dnevnog reda su usvojene, te su zaživele odluke o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta, o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, o izmeni odluke o javnim zelenim površinama, a imenovana je i nova članica Upravnog odbora Stankoma Ružica Kozarski i promenjeno je i ime ovog javnog preduzeća. Novo ime Stankoma je Javno preduzeće Direkcija za izgradnju Bečej. Kraj sednice lokalnog parlamenta bio je rezervisan za odbornička pitanja. Aleksandar Dimitrijević je zatražio odgovor na ranije postavljeno pitanje, a predsednik Skupštine opštine mu je odgovorio da za dobijanje odgovora ne postoji utvrđen rok. Veronika Kasaš, odbornica Mađarske koalicije, zatražila je od odbornika, s obzirom na to da je prošlo više od polovine njihovih mandata, da o svom radu referišu Mađarskoj koaliciji. Njen zahtev je među prisutnima u sali izazvao komešanje, čuđenje i smeh. Ištvan Tari je u ime frakcije Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara zatražio da se odbornicima ove stranke dodeli kancelarija za rad kako ne bi svoje poslove obavljali u opštinskom bifeu. Predsednik Skupštine opštine je rekao da je za rad odbornika DZVM-a već obezbeđena kancelarija (broj 33). M.S. PIK „Bečej“ (majka firma) već ima nekoliko povezanih firmi – Agrobečej, Veterina itd. – a u septembru mesecu ove godine formirano je još jedno povezano preduzeće: PIK Energie d.o.o., sa sedištem u Novosadskoj ulici, broj 2, gde je i sedište „velikog“ PIK-a. PIK Energie, kako se navodi, bavi se proizvodnjom električne energije, direktor firme je Miljan Vuksanović, a osnivači su (inače, osnivački kapital je 500 evra) Nahtec energie d.o.o. iz Beograda, PIK „Bečej – Agrobečej“ d.o.o. iz Bečeja, Nicco d.o.o. iz Beograda i Nouet energy d.o.o. iz Beograda (osnivači su, dakako, firme Đorđija Nicovića). kom ćemo analizirati dobijene podatke. Očekujem i da na tom sastanku počnemo da pravimo program za sanaciju stanja u PIK-u ’Bečej’“. Jedan od uslova eventualne pomoći države firmi Đorđija Nicovića je i redovna isplata plata radnicima. Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u PIK-u Aleksandar Pešić rekao je da po sporazumu sa poslodavcem, zaposlenima u kombinatu do 31. oktobra treba da budu isplaćene dve trećine julske zarade (plaćeno) i dve trećine avgustovske. U slučaju da radnici do kraja meseca ne prime deo avgustovske plate, početkom novembra će zaposleni u PIK-u stupiti u štrajk. Odluka o tome trebalo bi da bude donesena u ponedeljak, objasnio je Pešić. K.D.F. Odbornička većina lokalnog parlamenta prošlog četvrtka usvojila je odluku o prvom rebalansu opštinskog budžeta u 2010. godini i umesto da se smanje, kako se to kaže, ukupni troškovi i izdaci sa prvobitno planiranih 758 miliona dinara, povećani su na 770 miliona. Nije jasno kako će lokalna samouprava da obezbedi taj novac, kada su prihodi opštine sve manji. Inače, pre rebalansa je najavljeno da će troškovi budžeta biti smanjeni za oko 30 odsto, ali to se nije desilo. Dodatna konfuzija u priču o rebalansu uneta je zahvaljujući vesti koja je 22. oktobra postavljena na zvaničan vebsajt opštine Bečej, u kojoj se navodi da je Skupština opštine 21. oktobra „usvojila rebalans budžeta za 2010. godinu, koji je smanjen za 30%“. Dalje se navodi da je „gradonačelnik Peter Knezi izjavio da je suma od poreza i provizija, koju republički organi treba da vrate opštini, jako smanjena, što ukazuje na to da se ekonomska situacija u našoj opštini i dalje pogoršava. Odbornici Skupštine opštine su smanjili budžet za samo 10% dečjim ustanovama i onima Odlukom o rebalansu opštinskog budžeta, umesto da se smanji suma novca koja je potrebna, recimo, za plate lokalnih funkcionera, ta stavka u opštinskoj kasi je povećana. Tako je predviđeno da se troškovi predsednika opštine, Skupštine opštine i Opštinskog veća (plate, socijalni doprinosi, nagrade zaposlenima, troškovi putovanja, usluge po ugovoru itd.) – povećaju sa prvobitnih 29,75 miliona dinara na 41,1 milion. Opštinari, dakle, ne treba da strahuju za svoju egzistenciju. Nedavno su na opštinskom veb-sajtu objavljeni podaci o zaradama lokalnih funkcionera u septembru mesecu. Predsednik opštine Peter Knezi je u septembru zaradio 81.538 dinara, zamenik predsednika opštine Budislav Medurić 79.340 dinara, a predsednik Skupštine opštine Dušan broj 527. 29. oktobar 2010. 3 Preraspodela para u opštinskoj kasi Troškovi su povećani koje se bave socijalnim pitanjima, a javna preduzeća će dobijati manje iznose za svoj rad“. Pažljivim iščitavanjem tabela u odluci o rebalansu, međutim, dolazi se do zaključka da opštinski budžet nije „smanjen“ za 30 odsto, naprotiv. Podsetimo, izmenama opštinskog budžeta je, recimo, predviđeno, da se troškovi predsednika opštine, Skupštine opštine i Opštinskog veća povećaju sa 29,75 miliona dinara na 41,1 milion. Sredstva za funkcionisanje Opštinske uprave (od plata zaposlenima do tekućih popravki) zbirno su povećana za 26,74 miliona dinara – sada iznose 129,8 miliona dinara. Sredstva predviđena za osnovno obrazovanje povećana su zbirno za 6,98 miliona i sada su 63,2 miliona, a za srednje obrazovanje za 1,1 milion i iznose 25,5 miliona. I kultura je dobila „povećanje“ za oko 2 miliona, fizička kultura za 1,3, socijalna zaštita za oko 6, a društvena briga o deci 15 miliona dinara. Mesnim zajednicama je oduzeto u zbiru 179.000 dinara, a razvoju zajednice 48,9 miliona itd. K.D.F. Septembarske plate funkcionera Za trinaestoro osam hiljada evra Jovanović 78.365 dinara. Plata zamenice predsednika Skupštine opštine Ildike Nađ bila je 68.888 dinara, a sekretarke Skupštine opštine Dragice Skakić 57.989 dinara. Članovi Opštinskog veća, zavisno od radnog staža i statusa, u septembru mesecu su zaradili od 32.803 do 77.873 dinara. Plata Andraša Boje bila je 77.873 dinara, Ištvana Ačaija 75.577 dinara, Dragana Mesaroša 67.048 dinara, Marjana Radičevića 72.624 dinara, Dušana Radivojevića 73.936 dinara, a Pala Šandora 76.890 dinara. Volonteri u Opštinskom veću, Ilona Varnju i Đerđ Ric, za svoj rad su u septembru dobili po 32.803 dinara. Za neto plate funkcionera u septembru mesecu je plaćeno ukupno 875.679 dinara, to jest više od 8.000 evra. K.D.F. Izgradnja mrtvačnice u B. P. Selu Radovi pri kraju Prema podacima dobijenim iz Mesne zajednice u Bačkom Petrovom Selu, završetak izgradnje mrtvačnice na pravoslavnom groblju u selu se očekuje u narednih sedam dana. Izvođač radova je firma „Domus“ iz Bečeja. Nova mrtvačnica će imati dve prostorije za pokojnike, svešteničku kancelariju, dva sanitarna čvora i veliki trem. - Sveštenik koji je bio pre mene u Bačkom Petrovom Selu Zlatko Nikolić je pre četiri-pet godina pokrenuo ideju o izgradnji nove mrtvačnice na pravoslavnom groblju. Do sada je na groblju bila jedna mala, dotrajala mrtvačnica - rekao je Boško Simić iz Ade, vršilac dužnosti bačkopetrovoselskog paroha. M.S. Ulaganje u sportski centar Lift za osobe sa invaliditetom Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije obezbedilo je 4,8 miliona dinara za finansiranje radova u objektu OSC-a „Mladost“. U okviru tog projekta ove nedelje je trebalo da u zgradi OSC-a bude montiran lift koji će omogućiti olakšano kretanja ljudi u invalidskim kolicima. Pored toga, u sportskom centru su opremljene i dve svlačionice u prizemlju, sanitarni čvorovi na spratu i ugrađeni su senzorski tuševi, izgrađen je prilaz spratnom delu objekta i rampa na parkingu. M.S.
Page 1: 29. oktobar 2010. broj 527. Ne budi
Page 5 and 6: Dok se u svetskim bioskopskim dvora
Page 7 and 8: péntekenként 2010. október 29.
Page 9 and 10: marketing broj 527. 29. oktobar 201
Page 11 and 12: oglasna broj 527. 29. oktobar 2010.
Page 13 and 14: Kupili ste nekoliko bitnih komada g
Page 15 and 16: Druga srpska liga „Srem-Južna Ba

Od nedelje zimsko raÄunanje vremena - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Od nedelje zimsko raÄunanje vremena - BeÄejski mozaik