Od nedelje zimsko računanje vremena - Bečejski mozaik

4
info
broj 527. 29. oktobar 2010.
Opštinska uprava
Izdavanje
trajnih izvoda
Bečejska Opštinska uprava je od
prvog marta, od kada se izdaju trajni
izvodi i uverenja iz matičnih knjiga, do
15. septembra 2010. godine izdala ukupno
4.310 dokumenata. Od ovog broja
3.052 su izvodi iz matičnih knjiga rođenih
(Bečej 1.987; Bačko Gradište 351;
Mileševo 30; Bačko Petrovo Selo 622;
Radičević 62), a pored toga izdato je
744 izvoda iz matičnih knjiga venčanih
Serijal o kuglani
Status quo
(Bečej 391; Bačko Gradište 151; Mileševo
18; Bačko Petrovo Selo 154; Radičević
30), 513 izvoda iz matičnih knjiga
umrlih (Bečej 256; Bačko Gradište 82;
Mileševo 10; Bačko Petrovo Selo 151;
Radičević 14), a zatraženo je samo četiri
uverenja o bračnom stanju (tri u Bečeju
i jedno u Bačkom Petrovom Selu).
Pored toga, do sada je izdato i 3.000
uverenja o državljanstvu. M.S.
Bečej još uvek nije dobio jednu od
najsavremenijih kuglana u Srbiji, onu
koja je trebala da zablista u prostoru
Doma zanatlija najkasnije do 23. oktobra.
Predsednik Opšteg udruženja preduzetnika
Goran Relić izjavio je da je
firmi „Kegel King“ (zakupac prostora
kuglane) poslato upozorenje početkom
oktobra da ističe rok koji su sebi
zadali za izgradnju kuglane, da bi firma
„Kegel King“ pre 23. oktobra poslala
povratno pismo kojim obaveštava
Udruženje preduzetnika da će kuglana
biti gotova do decembra ove godine.
Tako je po ko zna koji put pomeren datum
otvaranja kuglane.
- Mi ćemo, naravno, reagovati na
to i poslati pismo „Kegel Kingu“ da takva
prolongiranja više nemaju smisla
i da nikuda ne vode - rekao je Goran
Relić.
Proteklih dana novinar Bečejskog
mozaika je bezuspešno pokušavao da
stupi u kontakt sa predstavnikom firme
koja je zakupila kuglanu i kafe u Domu
zanatlija. Naime, na telefone „Kegel
Kinga“, kao i na privatni telefon savetnika
u toj firmi Zdenka Pavlica niko se
nije javljao, da bi Pavlic u utorak pozvao
redakciju rekavši da se nalazi
na službenom putu u Austriji. V.LJ.
Stara prevodnica na kanalu DTD
Obijen objekat - nestao
elektromotor
Inkluzivno obrazovanje u Bečeju
Nedovoljna osposobljenost nastavnika
Inkluzivno obrazovanje u svim
školama u Srbiji počelo je 1. septembra,
odnosno stvorene su mogućnosti
i obaveza da škole prihvataju decu kojoj
je potreban inkluzivni pristup - pohađanje
nastave prema individualno
prilagođenom nastavnom programu.
O ovoj temi je bilo dosta polemike.
Pre početka školske godine sindikati
prosvetnih radnika su organizovali
štrajk u Beogradu, kada su osim povećanja
plata, pojedini predstavnici sindikata
tražili i da se izmene odredbe
zakona vezane za inkluzivno obrazovanje,
smatrajući da škole i prosvetni
radnici nisu osposobljeni za ovakav
rad i da će to dovesti u pitanje celokupan
obrazovni proces.
O inkluzivnom obrazovanju mogu
se dobiti informacije na sajtu Ministarstva
prosvete (o tome koji su opšti
standardi vaspitanja i obrazovanja
predviđeni Zakonom o osnovama
Završna priredba u Resursnom centru
obrazovanja i vaspitanja, koji je donet
2009. godine; o formiranju mreže podrške
nastavnicima i školama za uvođenje
inkluzivne obrazovne prakse; o
stručnoj literaturi i seminarima itd.).
U Bečeju je krajem juna u OŠ „Sever
Đurkić“ održan dvodnevni seminar
o inkluzivnom obrazovanju na kom su
učestvovali direktori, pedagozi, psiholozi,
nastavnici i učitelji iz bečejskih
škola, gde su dobijena uputstva o
tome kako treba da se naprave individualni
obrazovni planovi.
Prema informacijama kojima raspolažemo,
u većini škola u Bečeju
oformljeni su timovi za inkluzivno
obrazovanje i sada je u toku praćenje i
procena učenika da bi se identifikovao
broj učenika koji imaju poteškoće, koje
vrste smetnji su u pitanju i da li je za
njih potrebna izrada individualnih planova
i programa u okviru inkluzivnog
obrazovanja. Tačan broj dece za koje
će se raditi poseban inkluzivni obrazovni
plan se još ne zna, ali u svakoj
školi postoje deca kojima je potreban
poseban pristup, počev od onih koji su
zbog socijalne zapuštenosti na neodgovarajućem
nivou razvoja pa im je
potreban samo individualni ili diferencirani
rad, a takvih je najviše u svakoj
školi, zatim su tu i deca koja imaju različite
vrste i stepene invalidnosti za
koju je potrebno obezbediti i odgovarajuće
tehničke uslove (obično je u pitanju
dvoje-troje dece u jednoj školi),
ali i đaci sa blažim oblicima intelektualne
ometenosti kojima treba prilagoditi
plan i program.
Inače, u školama ne postoje tehnički
uslovi za dolazak i boravak učenika
sa posebnim potrebama ili smetnjama
u razvoju, doduše, nedavno je
u OŠ „Zdravko Gložanski“ napravljena
rampa za osobe sa invaliditetom i
obezbeđene su prilagođene stolice i
klupe za takve učenike.
FOTO: LJ.M.
Tu je bio motor
Odbojnost zbog straha
Što se tiče primene inkluzivnog
programa u bečejskim školama, moglo
bi se reći da su nastavnici skeptični.
Lidija Horvat, pedagog u OŠ „Petefi
Šandor“, rekla je da je i ranije postojao
individualni rad sa decom, ali je
sada reč o sasvim drugoj proceduri i
škola se obavezuje da će veći naglasak
staviti na inkluzivni rad. „Inkluzivno
obrazovanje nije sasvim kompletno
obrađeno i mi smo u početnoj fazi. Recimo,
još ne postoje pravilnici o tome
na osnovu kojih kriterijuma će se ta
deca ocenjivati u toku školske godine,
a za to je odgovorno Ministarstvo. Mislim
da nismo dovoljno osposobljeni
da radimo sa decom koja imaju specifične
potrebe, i školama je potrebna
stručna pomoć, jer mi kao nastavnici,
pedagozi i psiholozi nismo kompetentni
po nekim pitanjima. Naravno,
potrebni su nam i materijalni uslovi
da bismo obezbedili neke stvari kako
bi se dete moglo razvijati. Na primer,
ako dete ima oštećen sluh, moramo
da obezbedimo neke slušalice, aparate
koji će omogućiti bolju i efikasnu
nastavu, ali škola nema materijalnih
uslova, a ni ne znamo da li ćemo ih
imati. Sve to predstavlja barijeru u našem
radu“, rekla je Horvat.
Direktorica i pedagog u OŠ „Šamu
Mihalj“ Klara Kurin smatra da je nastavni
kadar bio uplašen ovom novinom
u obrazovnom sistemu: „U početku
nastavni kadar je sve to sa odbojnošću
primao, međutim, kako dobijamo
uputstva o tome kako to treba da se
sprovodi i radi, ta odbojnost polako
nestaje, jer vidimo da smo to i do sada
radili, samo nismo sve na ovaj način
stavljali na papir. U stvari, đaci kojima
je potrebno inkluzivno obrazovanje su
išli na dopunsku nastavu i isto gradivo
je traženo od njih, ali sada postoji mogućnost
da se gradivo prilagodi mogućnostima
i potrebama deteta“.
Sličnog mišljenja je psiholog i pedagog
Katica Popov Miličević u Ekonomsko-trgovinskoj
školi, koja kaže
da se inkluzivni rad u ovoj školi primenjuje
od 2004. godine, pošto je u školi
uvek bilo dece kojoj je bio potreban
drugačiji pristup, a da su profesori i
nastavnici zbog straha od novih stvari
osećali izvesnu odbojnost. Prema
njenim rečima, dodatnim obukama
nastavnog kadra taj strah i odbojnost
je vremenom nestala, tako da se sada
svaki nastavnik pridržava datih uputstava
i smernica koje su napravljene
analizom stručnog tima za svako dete
kojem je potreban poseban pristup.
Roditelji su ključni
„igrači“
O uvođenju inkluzivnog programa
i o izradi individualnih obrazovnih planova
različito razmišljaju roditelji dece
kojima su ovakvi programi potrebni i
namenjeni. Roditelji su ključna karika
u lancu, jer bez njihove saglasnosti
inkluzivni program ne može da se
sprovodi.
Iako u školama kažu da postoji
dobra saradnja sa većinom roditelja,
postoje i oni koji takvu saradnju izbegavaju.
„Do sada je praksa pokazala da
neki roditelji daju saglasnost da se radi
po tom specifičnom planu, a neki ne
žele da se saglase, i onda nastavljamo
da radimo kako smo do sada radili.
U suštini, situacija ostaje ista, mi
ćemo morati i dalje da radimo veoma
diferencirano kako bi to dete postiglo
očekivani rezultat, samo ’papirološki’
to neće postojati. Mogu da kažem da
se kod izvesnog broja roditelja oseća
otpor prema individualnom obrazovnom
planu. Sa roditeljima učenika za
koje smatramo da je potrebna izrada
inkluzivnog plana i programa, imali
smo slučaj da nisu dali saglasnost i
imaju otpor prema tome jer misle da
je to nešto sasvim drugačije, da će na
taj način njihovo dete biti odvojeno ili
obeleženo“, rekla je pedagog u školi
„Petefi Šandor“.
Ferenc Beretka, direktor OŠ
„Šamu Mihalj“ iz Bačkog Petrovog
Sela o ovoj problematici kaže: „Koliko
smo shvatili tu inkluziju, elementarna
je saradnja roditelja i škole jer bez saradnje
roditelja ne možemo puno postići.
Roditelj mora da prihvati i potpiše
individualne programe da bismo mogli
da ih primenjujemo. Postavili smo
pitanje edukatorima na seminaru, šta
ako roditelj ne sarađuje, i dobili smo
odgovor da ukoliko nema saradnje
sa roditeljima, roditelj ili porodica skida
deo odgovornosti sa škole i onda
ustanova sama ne može da vrši raspoređivanje
da radi po individualnom
programu. Ako roditelj to ne prihvati,
snosi odgovornost ako dete ne napreduje
onako kako bi trebalo, tako da je
tu uloga roditelja izuzetno izoštrena“.
U školama kažu da postoji potreba
za pomoć stručnog kadra u primeni inkluzivnog
obrazovanja. Neke od takve
vrste pomoći u Bečeju mogu se dobiti
u Resursnom centru pri ŠOSO „Bratstvo“,
međutim, samo pojedine škole i
vrtić imaju saradnju sa ovim centrom.
„Iz predškolske ustanove imamo
prijavljeno pedesetoro dece, to je jako
velik broj. Tu decu prvo treba pregledati,
neka će nastaviti rad od prošle
godine, ali imamo četrdesetoro novoprijavljene
dece iz vrtića. Trenutno
se radi sa OŠ ‘Zdravko Gložanski’,
obavlja se testiranje dece, kako bismo
znali da li i kome treba podrška, iz kog
predmeta, iz koje oblasti, gde postoji
problem. Iz ostalih obrazovnih ustanova
imamo samo pozive, pitaju nas da li
ćemo i kako ćemo raditi, ali konkretne
saradnje još nema“, rekla je Elvira Tokoš
Rajšli, koordinatorka Resursnog
centra u ŠOSO „Bratstvo“.
Na komentar da su u nekim školama
rekli da saradnja nije postojala
FOTO: LJ.M.
Razvaljena vrata
Prošle nedelje počela je sanacija
objekta u kom se nalazi turbinsko postrojenje
stare prevodnice na kanalu
DTD. U pitanju je druga faza sanacije
čija je vrednost 4.200.000 dinara
(troškove na „ravne časti“ dele opština
i JVP „Vode Vojvodine“). Izvođač
radova, „Biro Neptun inženjering“ iz
Novog Sada je uradio hidroizolaciju
tzv. terase, odnosno gornje ploče, a
sada je u toku zamena pločica. Radovi
na spoljašnjem delu objekta treba
da budu završeni za 15-20 dana ukoliko
vremenski uslovi to dozvole.
Inače, prilikom obilaska radova
radnici su novinaru Bečejskog mozaika
rekli da je 22. oktobra obijen objekat
i da je ukraden jedan elektromotor,
razbijeno je dvoje metalnih vrata i
jedna staklena prizma. Prema rečima
jednog od radnika policija je dolazila,
ali nije napravljen zapisnik, jer su policajci
rekli da šteta nije tolika da oni
prave zapisnik.
Prema informacijama dobijenih iz
stanice policije u Bečeju, u zapisniku
stoji da je 23. oktobra upućena prijava
da su vrata na objektu stare prevodnice
obijena i razvaljena, ali da ništa
nije otuđeno. Međutim, prema nezvaničnim
informacijama, tek 25. oktobra
je primećeno da nedostaje jedan elektromotor,
te će stanici policije, nakon
overe nadležnih u JVP „Vode Vojvodine“
biti dostavljen odštetni zahtev.
LJ.M.
jer Resursni centar prošle godine nije
funkcionisao, Rajšli je odgovorila: „Resursni
centar je radio i prošle godine,
samo nismo imali podršku lokalne samouprave,
pa tretmani koji su rađeni
sa decom nisu bili besplatni. Od ove
školske godine opština će finansirati
naš rad, koji će za korisnike naših
usluga biti besplatan i zato imamo
mnogo prijavljene dece. Sredstva od
opštine će biti odobrena počev od oktobra
meseca, ali još ne znam tačan
iznos, pošto je zbog rebalansa budžeta
sve smanjeno“.
Na pitanje o kakvim smetnjama
i problemima se radi u slučaju dece
koja su prijavljena za tretmane u Resursnom
centru, Rajšli je odgovorila
da je reč o problemima počev od hiperaktivnosti
do govornih smetnji.
S obzirom na to da se u inkluzivnom
obrazovanju akcenat stavlja na
decu iz marginalizovanih i osetljivih
grupa, kao i iz romske populacije, postojala
je i mogućnost uvođenja romskog
asistenta u obrazovne ustanove.
„Za sada nemamo romskog asistenta
u školi, ali imamo koordinatorku
za romska pitanja na nivou opštine,
koja je u okviru Dečje nedelje pokušala
da okupi romsku decu stasalu za
pohađanje pripremno predškolskog
programa i njihove roditelje kako bi se
ta deca uključila u obrazovni sistem,
međutim, nijedan roditelj i nijedno dete
nije došlo na sastanak. Od 13 dece
iz romske populacije za koje imamo
evidenciju da do sada nisu bili uključeni
u obrazovni sistem, uspeli smo
da uključimo samo njih šest. Bojim se
da će i to ’pasti’ na sitnicama jer, primera
radi, dete dođe u školu, roditelj
kaže da nema para za užinu, a dete
ne može da ostane gladno, međutim,
to pitanje ne možemo da rešimo. Pitao
sam romsku koordinatorku, s obzirom
na to da postoji lokalni plan akcije za
obrazovanje Roma koji ima solidan
budžet, da se za te namene odvoje
sredstva, ali od tih sredstava ustanove
nemaju ništa. Dobio sam odgovor da
problem treba da rešimo tako da ubedimo
roditelje da od socijalne pomoći
ili dečjeg dodatka obezbede novac za
užinu. Mi koji radimo sa decom, znamo
da ima bezbroj porodica koje žive
isključivo od dečjeg dodatka i teško je
ubediti roditelja da plaća užinu. Ima
još mnogo drugih teškoća, deca su
dobila udžbenike, pribor možemo da
obezbedimo, ali garderoba i obuća je
problem, i to može da dovede do odustajanja
od školovanja. Roditelji se jedino
plaše kazni i sankcija i zato jedan
deo njih šalje romsku decu u školu“,
rekao je Ferenc Beretka.
LJ.M.