Fuzija stranaka Marko DÅ¾igurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

oj 126. OPŠTINA NA SAJMU TURIZMA U LJUBLJANI Slovenci za vikend u Novom Bečeju PREDSTAVNICI opštine Novi Bečej, Saša Šućurović, pomoćnik predsednika opštine za turizam, načelnica Opštinske uprave Radmila Stanković i pomoćnik predsednika opštine za privredu Tomislav Ratković tokom prošle nedelje su boravili na Međunarodnom sajmu turizma u Ljubljani. Štand na sajmu turizma u Ljubljani Kako je sajamski prostor na ovoj smotri ograničen, uobičajeno je da se svake godine pojavi podjednak broj učesnika iz gotovo istih zemalja, tako da novim izlagačima teško polazi za rukom NA POJEDINAČNOM Prvenstvu Vojvodine u kuglanju, 24. januara u kuglani „Park sportova“ u Subotici, predstavnici iz novobečejske opštine imali su zapažen uspeh. Od trojice Novobečejaca, najuspešniji je član Jedinstva Robert Ernješi stariji, koji je rezultatom 583 čunja zauzeo osmo da se nađu na ovoj manifestaciji. Opština Novi Bečej, čija je prezentacija na štandu Turističke organizacije Srbije privukla znatnu pažnju, jer je primetno bilo interesovanje posetilaca za reklamni materijal na engleskom jeziku, kao i za već čuvene suvenire Lale i Sose, bila je predstavljena i na štandu grada pobratima Straže. Pored Novog Bečeja našu zemlju u Sloveniji su zastupali još i predstavnici Smedereva, Niša, Beograda, Novog Sada, Bačke Topole, Sente, Zlatibora, Guče, dakle PROŠLE srede posle podne u novobečejskom brodogradilištu „MCI“ desila se tragedija, Gabor Firic (29) iz Bačkog Dušanova i Arpad Đuriš (36) iz Subotice verovatno su nastradali od gušenja plinom, a prilikom pokušaja da spase kolege povređen je Nenad Gutić (55) iz Novog Bečeja. Nesreća se dogodila u koritu barže za prevoz tečnog naftnog gasa. Naime, Gabor Firic je ušao da pomogne kolegi Arpadu Đurišu koji se previše zadržao u unutrašnjosti tanka, gde su se obojica ugušila. Radnik Nenad Gutić je zatim ušao u baržu pokušavajući da ih spase, ali se onesvestio. Pošto je bio na samom ulazu u baržu, vatrogasci su njega uspeli da spasu. Direktor brodogradilišta „MCI“ Predrag Đorđević objasnio je novinarima da je većina remontnih radova na barži već bila završena, a plovilo spušteno u vodu. „Preostalo je da se obave ispitivanja u vezi sa nepropustljivošću tankova za prevoz TNG i podešavanja sigurnosnih ventila koje je trebalo da obavi jedno specijalizovano preduzeće iz Pančeva. Pošto naše brodogradilište nije ovlašćeno za tu vrstu radova, firma ’Jugoregistar’, pod čijim je nadzorom vršen remont barže, sugerisala je da taj deo posla obave radnici preduzeća ’Eurogas’, a da onda njihove kolege iz pančevačke firme okončaju nužna ispitivanja“, rekao je Đorđević. mesto, njegov sin Robert Ernješi mlađi (568) koji igra za Sentu je 15, a Ivan Mesaroš, koji već treću sezonu nastupa za Kanjižu, je 20. sa 560 čunjeva. Oni su stekli pravo učešća na prvenstvu države koje će se održati početkom maja. Na tradicionalnom takmičenju mlađih kategorija, Kupu Vrbasa, u konkurenciji 17 takmičarki najbolji rezultat ostvarila je pionirka Vojvodine iz Bačkog Gradišta Hermina Lukač, koja je osvojila prvo mesto sa 479, dok je kuglašica Jedinstva iz Novog Bečeja Zorana Černai drugo sa 474 čunja. U konkurenciji pionira sredina koje su već poznate destinacije na turističkoj mapi i oni koji imaju šta da ponude inostranim turistima. Inače, poslednjih godina primetna je zainteresovanost turista iz Slovenije za posetu Srbiji o čemu svedoči i podatak da u Beogradu Novu godinu dočeka oko 10.000 Slovenaca. Pored toga na našim izletištima i planinama ima dosta gostiju iz nekadašnje najsevernije pokrajine SFRJ. Uzrok tome, pored atraktivnosti ponude, svakako treba tražiti i u nižim cenama. Sasvim je sigurno da u narednom periodu i Novi Bečej može da bude privlačno mesto za slovenačke turiste što je potvrdio i Saša Šućurović prilikom gostovanja na talasima Radija Novi Bečej, koji je tom prilikom istakao da su prvi kontakti sa predstavnicima turističkih agencija iz Slovenije ostvareni prošle godine na Sajmu turizma u Beogradu i da je jedan od razloga odlaska u Ljubljanu namera da se poznanstvo kruniše dogovorom i eventualno nekim ugovorom. - Ranije smo započeli pregovore sa slovenačkom firmom „Adria“ o postavljanju kućica pored Tise. Zbog krize nije došlo do tog posla, pa su nas oni pozvali da prisustvujemo sajmu i da napravimo novi dogovor. Definisali smo neke stvari i očekujem da na Sajmu turizma u Beogradu konačno potpišemo ugovor. Pored toga, pokušali smo da sa turističkim agencijama iz Slovenije napravimo ponudu Novog Bečeja i da vidimo šta je za turiste iz Slovenije interesantno, te smo im, u saradnji sa našim hotelom, ponudili interesantne vikende u Novom Bečeju. I taj posao je uspešno završen. Sa tri agencije smo napravili dogovor, tako da uskoro očekujemo turiste iz Slovenije - rekao je Saša Šućurović i dodao da već gotovo dve godine intenzivno radi na razvoju turizma i da su se „već pojavili ljudi koji su zainteresovani da ulažu u naš grad. Očekujemo goste iz Jordana koji su zainteresovani da uzmu u Novom Bečeju neku nekretninu i da se bave turizmom. Dolaze nam i poslovni partneri iz Budve koji su spremni da naprave motel i restoran“, što će, uz već poznatu priču o izgradnji akva parka, Novi Bečej svrstati u kategoriju atraktivnih turističkih destinacija, ali pri tom je neophodno rešiti problem smeštajnog kapaciteta i blagovremeno organizovati ponudu privatnog smeštaja. V.F. NESREĆA U BRODOGRADILIŠTU „MCI“ Dvojica radnika se ugušila u rezervoaru za gorivo PRVENSTVO VOJVODINE ZA SENIORE Trojka obezbedila prolaz Prošle srede stigli su radnici iz „Eurogasa“ da obave pripremne radove kada se desila tragedija. Tela nastradalih poslata su na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, kako bi se utvrdio uzrok njihove smrti, a kada se okonča istraga koju vodi Karolj Šmit, istražni sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, znaće se pod kakvim se okolnostima desila tragedija u brodogradilištu. B.M. Norbert Ernješi je peti sa 474, a Denis Kočmaroš sedmi sa 456 čunjeva. U konkurenciji starijih kadeta kuglaš Vojvodine iz Bačkog Gradišta Arnold Lukač je drugi (526), a starija kadetkinja iz Novog Bečeja Olgica Stojkov (386) četvrta. S. Davidović OBELEŽENA ŠKOLSKA SLAVA Svetosavska akademija PROTEKLU nedelju u Domu kulture Novi Bečej su obeležila dešavanja posvećena školskoj slavi Svetom Savi. U sredu je održana svečana svetosavska akademija Osnovne škole „Miloje Čiplić“. Nakon nastupa školske pevačke grupe koja je izvela himnu Svetom Savi, direktorica škole Zorica Garčev deci, roditeljima i gostima održala je prigodnu Učesnici predstave svetosavsku besedu. Potom je sveštenik Milivoje Sekulić osveštao slavski kolač. Dosadašnji kumovi, Jovan Požunić i Ognjen Đuričin su kumstvo predali Aleksandri Glavaški i Aleksandru Rajiću. Nakon oficijelnog dela svečanosti usledio je zanimljiv program o Svetom Savi – scenski igrokaz uz korišćenje audiovizuelnih efekata i prikaz dela filma o Hilandaru. Celokupna priča je zamišljena da kombinacijom narativnog i scenskog dela dočara Liturgija Na dan Svetog Save, 27. januara, u pravoslavnoj crkvi u Novom Bečeju održana je liturgija. Posle liturgije sveštenik Milivoj Sekulić i ovogodišnji kumovi Milan i Olga Mirkov započeli su sečenje slavskog kolača. Deca životni put mladog Rastka i razloge zašto je, umesto da izabere put plemića i vladara, izabrao monaške halje i put prosvetiteljstva. Brojna publika, roditelji, deca, gosti i Milivoj Vrebalov, predsednik opštine su aktere pozdravili burnim aplauzom ne krijući oduševljenje dobrom izvedbom mladih glumaca. Program je osmislila mlada nastavnica književnosti Tatjana Stakić. Deca su dobila deo koljiva i slavskog kolača, a gosti su, zajedno sa kolektivom škole, nastavili druženje u zbornici škole. U sedam sati uveče (nakon zaključenja ovog broja Mozaika) je u Domu kulture svečanom akademijom, posvećenom prvom srpskom arhiepiskopu Svetom Savi i prigodnim programom školsku slavu su proslavili i učenici i nastavnici Osnovne škole „Josif Marinković“. B.M. Kulturno-umetnički program U klubu za dnevni boravak Doma za smeštaj duševno obolelih lica „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“ u sredu je tokom popodnevnih sati za članove i su recitovala o pravoslavlju i Svetom Savi da bi im na kraju programa kumovi darivali slavski kolač, koljivo i kolačiće, a zatim su dobila i paketiće koje su im pripremili sponzori. M.V. goste organizovana proslava Svetog Save uz kulturnoumetnički program. Program je organizovan po ugledu na nekadašnje svetosavske balove.
PAKAO NISU DRUGI (XIV) Koliko jezika govoriš, toliko vrediš PREDSEDNIK opštine Bečej Peter Knezi, njegov zamenik Budislav Medurić, predsednik Skupštine opštine Dušan Jovanović i pomoćnik predsednika opštine za omladinu i sport Goran Strajnić govorili su o praktičnoj primeni propisa o tome da je u opštini Bečej osim srpskog jezika u službenoj upotrebi i mađarski jezik. Peter Knezi je rekao da Statut opštine Bečej propisuje da su na teritoriji opštine Bečej u službenoj upotrebi srpski i mađarski jezik. - Prema tome, potrebno je, Peter Knezi to jest obavezno je ravnopravno korišćenje oba jezika u lokalnoj samoupravi, u javnim institucijama i u državnim ustanovama u Bečeju. Nažalost, to mnogi ne znaju i misle da je upotreba i znanje mađarskog jezika usluga sugrađanima mađarske nacionalnosti. Zašto bi bilo dobro kada bi građani kojima je maternji jezik srpski znali mađarski, ali i obratno? Po mom mišljenju to bi bilo prirodno u sredini kakva je Bečej, gde je maternji jezik svakog drugog čoveka srpski, odnosno mađarski. To bi trebalo da bude nezaobilazna stvar. I stara poslovica kaže: Koliko jezika govoriš, toliko vrediš. Nažalost, praksa je drugačija. Građani kojima je maternji jezik mađarski, u vrlo velikom procentu razumeju i govore srpski jezik. Razlog je što živimo u Srbiji i zvaničan jezik države je srpski jezik, dakle, ko želi da uspe i da napreduje, treba da zna jezik države. Obratno ova stvar ne funkcioniše, relativno je mali broj sugrađana kojima je maternji jezik srpski, a razumeju i govore mađarski. Razlog je verovatno to da za uspeh i napredovanje nije nužno znanje mađarskog jezika. Zato se dešava, recimo, da ako je u nekom društvu šest osoba mađarske nacionalnosti, a jedna srpske, svi govore srpski kako se niko ne bi osećao nelagodno ili isključeno iz društva. Nažalost, o obratnoj situaciji ne možemo ni da sanjamo. Da li se po vašem mišljenju u opštini Bečej i u lokalnoj samoupravi poštuje član šest Statuta opštine, u kojem je navedeno da je na teritoriji opštine osim srpskog jezika u službenoj upotrebi i mađarski jezik? - Uglavnom da i nema većih problema. U javnim ustanovama lokalne samouprave u radu sa strankama koriste se oba jezika. Tako je i u nedavno otvorenoj uslužnoj kancelariji lokalne samouprave. Službenici govore oba jezika, jedino još nisu naučili gestovni jezik, kako bi komunicirali sa gluvim i nagluvim sugrađanima, ali i taj problem ćemo rešiti u bliskoj budućnosti. Nažalost, situacija je drugačija u državnim institucijama, na to lokalna samouprava ne može da utiče i to se i oseća. Ista je situacija i u trgovinama, u bankama i na drugim, „nezvaničnim“ poljima života. Naravno, od vlasnika firme, odnosno od direktora zavisi da li će se tom pitanju posvetiti pažnja. Po mom mišljenju ukoliko je reč o dobrim poslovnim ljudima – i za to postoje brojni primeri – zaposleni koji su u kontaktu sa strankama, govore oba jezika. Najlošija je situacija u bankama, u pošti i manje-više u policiji. U trgovini i u uslužnim delatnostima već su shvatili da je poznavanje jezika sredine prednost. Verujem da bi se to moglo „izmeriti“ i što se tiče prometa. Da li svi zaposleni u opštini koji imaju kontakte sa građanima, osim srpskog znaju i mađarski jezik? Ako ne, zašto ne? - Kao što sam rekao, to nije problem što se tiče zaposlenih koji su u kontaktu sa strankama. Postoje manji problemi u krugu zaposlenih koji rade na terenu, ali se nadam da ćemo i taj problem rešiti. Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine 5. januara raspisao je konkurs za raspodelu budžetskih sredstava organima i organizacijama u Autonomnoj Anketa o manjinskim pravima Poštovani čitaoci, na internet sajtu Bečejskog mozaika (www.becejski-mozaik.co.rs) možete da odgovorite na pitanja o tome da li se poštuju prava nacionalnih manjina u Bečeju, u Novom Bečeju i u Vojvodini? DRUŠTVO broj 491. 29. januar 2010. 11 Pokrajini Vojvodini u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina. Da li će lokalna samouprava da konkuriše za sredstva? - Opština se i do sada prijavljivala na ovakve konkurse i s manje-više uspeha dobila je sredstva. I ove godine ćemo konkurisati, ali se još nisam dogovorio sa načelnikom Opštinske uprave sa kojim temama. Dobro je što su to sredstva za određene namene i što uvek možemo računati na njih, dakle čak i unapred možemo planirati s kakvim projektima ćemo učestvovati na pojedinim konkursima. Pozdravljam ovu mogućnost, jer pomaže našem siromašnom budžetu. Na sednici Skupštine opštine 16. septembra 2009. godine doneta je odluka o osnivanju Saveta za međunacionalne odnose. Da li je Savet zaista osnovan i šta je uradio do sada? - Odluka je doneta, a listu članova Saveta, u skladu sa propisima, poslali smo nacionalnim savetima za davanje mišljenja. Kada dobijemo odgovor, osnovaćemo Savet koji će onda početi sa radom. Prema informacijama kojima raspolažemo, desilo se da građanima opštine Bečej nije omogućeno da u zgradi lokalne samouprave podnose zahtev za upis u manjinski birački spisak. Kako se to moglo desiti, kada Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa da građani upravo u lokalnim samoupravama mogu da zahtevaju upis u manjinski birački spisak? - Nemam saznanja o takvim slučajevima i po informacijama kojima ja raspolažem nije upućena žalba ni načelniku Opštinske uprave. Bilo bi čudno da se tako nešto desilo, jer ne postoji prepreka za zahtevanje upisa u manjinski birački spisak. Naravno, formular zahteva može da se skine i sa interneta, a i ispunjavanje je jednostavno, samo je potrebno obratiti pažnju na to da podaci budu upisani na isti način kako su upisani i u ličnu kartu. Predlažem taj način upućivanja zahteva, jer su službenici koji u opštini rade taj posao, prilično zauzeti, naime treba da obrade već postojećih 9.000 formulara. U svakom slučaju, ako neko ima bilo kakvih problema, neka mi se slobodno obrati. Zašto vaša sekretarica ne govori jezik sredine? - Na ovo pitanje ne znam odgovor. Pretpostavljam da zato što nije učila mađarski. O potrebi dvojezičnosti u lokalnoj sredini govorio je Budislav Medurić i Budislav Medurić. - Dvojezičnost je potrebna. Smatram da to ne može biti kriterijum za zapošljavanje, jer se time stvara nova diskriminacija. Predlažem i smatram potrebnim da se ljudima koji su zaposleni ili će biti zaposleni na radnim mestima u lokalnoj samoupravi, a za koja se ukaze potreba za dvojezičnošću, obezbede uslovi da se u sklopu posla doobrazuju po tom osnovu. Dobro bi bilo i da građani znaju oba jezika, jer bi se tada bolje razumeli i bolje upoznali kulturu građana kojima je maternji jezik drugačiji. Da li mislite da je potrebno da lokalna samouprava učestvuje na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine za raspodelu budžetskih sredstava organima i organizacijama u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u čijem radu Goran Strajnić su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina? - Smatram da treba, kako bi se stvorio materijalni osnov za realizaciju cilja zbog kojeg je konkurs i otvoren. Goran Strajnić misli da je primena dvojezičnosti poželjna i potrebna u opštini Bečej, kako u Opštinskoj upravi, tako i u javnim ustanovama i preduzećima. - Međutim, smatram da ona nije presudna da bi ove institucije funkcionisale na bolji način. Ustav Republike Srbije, Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine i Statut opštine Bečej utvrđuju jezik i pisma koja su u službenoj upotrebi i tu nema nejasnoća. Poštovanje dvojezičnosti je nužno ukoliko se dvojezičnost ne koristi kao sredstvo za diskriminaciju građana opštine Bečej, na primer kada dvojezičnost predstavlja jedini uslov zapošljavanja, koji jeste nezvaničan, ali u mnogim slučajevima se pokazao kao presudan. Ističem da ne treba dozvoliti diskriminaciju nijedne vrste, pa ni diskriminaciju upotrebe jezika. Lokalna samouprava se zalaže za dvojezičnost i to je pokazala više puta. Da bi pospešila znanje jezika i njegovu upotrebu, po mom mišljenju je potrebno organizovati besplatne kurseve i jednog i drugog jezika. Potrebno je da građani kojima je maternji jezik mađarski znaju srpski jezik i obrnuto iz razloga što bi se međusobno bolje razumeli. Da li se po vašem mišljenju u opštini Bečej i u lokalnoj samoupravi poštuje član šest Statuta opštine, u kojem je navedeno da je na teritoriji opštine osim srpskog jezika u službenoj upotrebi i mađarski jezik? - Naravno. Postoje primeri koji pokazuju da je to tako. Na primer, u više navrata ste u svojim izveštajima o radu uslužnog centra govorili da je usluga jako dobra, odnosno prenosili ste utiske građana i to je najbolji pokazatelj da ni građani kojima je maternji jezik srpski, a ni građani kojima je maternji jezik mađarski nisu imali pritužbe da se ne poštuje dvojezičnost. Dalje, u svim zvaničnim protokolima se koriste i jedan i drugi jezik kada je to potrebno, na sednicama Skupštine opštine Bečej postoji zvanični prevodilac kojeg odbornici mogu da koriste i na taj način je i u tom domu prisutna dvojezičnost. Da li svi zaposleni u opštini koji imaju kontakte sa građanima, osim srpskog znaju i mađarski jezik? Ako Dušan Jovanović ne, zašto ne? - Mislim da ima dovoljno zaposlenih u opštini koji znaju oba jezika i da oni svoj posao rade sasvim korektno, na način da građani imaju dobru uslugu. Predsednik Skupštine opštine Dušan Jovanović smatra da je u lokalnoj samoupravi, u opštinskim ustanovama i javnim preduzećima, kojima je osnivač opština Bečej, potrebna primena dvojezičnosti. - Bilo bi dobro da građani kojima je maternji jezik srpski i obratno, znaju jezik koji im nije maternji zbog prevazilaženja jezičkih barijera i bolje svakodnevne međusobne komunikacije, a samim tim i povećavanja međusobne tolerancije. Da li svi zaposleni u opštini koji imaju kontakte sa građanima, osim srpskog znaju i mađarski jezik? - S obzirom na to da ne radim u Opštinskoj upravi, nemam konkretna saznanja da li svi zaposleni koji imaju kontakte sa građanima osim srpskog jezika znaju i mađarski, ali smatram da ukoliko neko ne zna mađarski jezik, a on mu je potreban u komunikaciji sa strankama, da bi opština trebala u tom slučaju da organizuje obuku za takve izvršioce. Kristina Demeter Filipčev Serijal tekstova o manjinskim pitanjima Cilj projekta „Pakao nisu drugi – integracija mađarske manjine u lokalne sredine“, koji traje devet meseci, je promocija suštinske integracije mađarske nacionalne manjine u društvo u Bečeju i u Novom Bečeju. U okviru dvojezičnog (srpski i mađarski) projekta novinari Bečejskog mozaika će se baviti prezentacijom manjinskih problema i pitanja kroz istraživačke tekstove i analize, a informisanje i edukacija šire javnosti trebalo bi da doprinese prevladavanju predrasuda, govora mržnje i unapređenju međunacionalne saradnje kao važnih činilaca u demokratizaciji društva. Tekstovi su, osim u štampanom izdanju Bečejskog mozaika, dostupni i na internet stranici novina (www.becejski-mozaik.co. rs). Projekat finansira Norveška narodna pomoć.
Page 1 and 2: Lisica zna mnogo trikova. Jež zna
Page 3 and 4: IZMEĐU DVA BROJA ISTIČE ROK ZA PR
Page 5 and 6: BRANISLAVA PAVLOVIĆ, GENERALNA DIR
Page 7 and 8: péntekenként 2010. január 29. ú
Page 9: FENJER 9 broj 491. 29. januar 2010.
Page 13 and 14: Vunene stvari - novi hit ove zime A
Page 15 and 16: U konkurenciji mlađih pionirki (do

Fuzija stranaka Marko DÅ¾igurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Fuzija stranaka Marko DÅ¾igurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik