Fuzija stranaka Marko Džigurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik
Fuzija stranaka Marko Džigurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik
Fuzija stranaka Marko Džigurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
6<br />
broj 491. 29. januar 2010.<br />
Postoje ljudi o čijem se životu,<br />
delovanju, moralnim i karakternim<br />
osobinama može govoriti i/ili pisati<br />
s posebnim pijetetom. Takvim ličnostima<br />
svakako pripada i dr Magdolna<br />
Tripolski, udata Koler, koja je<br />
ceo svoj radni vek provela brinući o<br />
zdravlju bečejske dece.<br />
S ove distance, čini se da se između<br />
dva svetska rata od zemljoradnje<br />
mnogo lakše moglo živeti.<br />
Mihalj i Julijana Tripolski bili su vlasnici<br />
desetak jutara zemlje i jedne<br />
vršalice. Time su, kako se to obično<br />
kaže, iškolovali šestoro svoje dece:<br />
Judita, Magdolna i Mihalj su završili<br />
medicinu, a Ferenc i Rozalija farmaciju.<br />
Jedino najstariji sin Ištvan<br />
nije imao afiniteta prema zdravstvenim<br />
strukama, pa je postao automehaničar.<br />
Magdolna Tripolski je rođena u<br />
Molu, 1926. godine. Osnovnu školu<br />
završava u rodnom mestu, a gimnaziju<br />
u Subotici, Zrenjaninu i Novom<br />
Sadu. Nakon Drugog svetskog rata<br />
završava medicinski fakultet u Zagrebu,<br />
a po povratku u Vojvodinu<br />
ubrzo postaje reonski lekar u Mileševu.<br />
Tu, u Mileševu, ostaje duže<br />
nego što je to bilo uobičajeno, primenjujući<br />
u praksi ono što je naučila<br />
na studijama. Sudbina seoskog<br />
lekara je da se brine o različitim<br />
kategorijama pacijenata, od zdravlja<br />
dece, preko trudnica i porodilja,<br />
do zdravlja najvremešnijih seljana.<br />
Ipak, mlada dr Tripolski je vremenom<br />
i sama shvatila da joj najveće<br />
zadovoljstvo predstavlja rad sa decom.<br />
Tako je i odredila svoj dalji životni<br />
put i svoju karijeru, posvetivši<br />
se lečenju dece.<br />
U bečejski Dečji dispanzer dolazi<br />
kao specijalista-pedijatar i narednih<br />
25 godina kroz njenu ordinaciju<br />
će proći na hiljade naših malih sugrađana.<br />
Predana poslu, razvijala<br />
je sve više onu najhumaniju stranu<br />
svoje ličnosti, onu koju mora da ima<br />
svaki lekar, a možda pre svih – pedijatar.<br />
Njen rad se, stoga, nije ograničavao<br />
samo na delatnost u okviru<br />
Dečjeg dispanzera. Često je bila<br />
zaticana, negde oko pet sati ujutro,<br />
24.<br />
Dr Magdolna<br />
Tripolski-Koler<br />
u ondašnjem porodilištu, kako pregleda<br />
novorođenčad, da bi kasnije<br />
nastavila svoj redovni posao u Dečjem<br />
dispanzeru. Periodično je obilazila<br />
i zabavišta, tako da su i deca<br />
predškolskog uzrasta bila predmet<br />
njene pažnje i brige.<br />
Dr Tripolski je, pored toga, dugi<br />
niz godina volontirala i kao pedijatar<br />
koji brine o potrebama dece ometene<br />
u razvoju. Njen volonterski rad se<br />
nije iscrpljivao samo na tome: koliko<br />
je puta samo organizovala masovnu<br />
vakcinaciju romske dece u naselju<br />
poznatom po imenu „Putrije”.<br />
Ni u svom domu, van radnog<br />
vremena, nedeljom i praznicima,<br />
nije ostajala izolovana od nevolja<br />
koje su pratile njene male pacijente<br />
i njihove zabrinute roditelje. Zato<br />
je, na pitanja svoje ćerke, zašto ne<br />
provodi više vremena sa njom i njenim<br />
bratom, odgovarala kao da se<br />
to samo po sebi razume: „Pa, jadna<br />
deca imaju potrebu za lekarom!”<br />
Taj njen humani i dugogodišnji<br />
predani volonterski rad dobio je<br />
i formalno priznanje, pa je tako dr<br />
Magdolna Tripolski (kako su je najčešće<br />
zvali), dobila Oktobarsku nagradu<br />
opštine Bečej.<br />
Stekavši bogato iskustvo u neposrednom<br />
radu sa decom, pozabavila<br />
se i poljem teorijske nauke.<br />
Objavljivala je radove iz pedijatrijske<br />
oblasti, održavala predavanja o<br />
dečjim bolestima, a dvadeset i pet<br />
godina je pedantno vodila statističku<br />
evidenciju o deci. Ovaj pravac<br />
delovanja u njenoj profesionalnoj<br />
karijeri rezultirao je i zvanjem primarijusa.<br />
Početkom osamdesetih godina<br />
prošlog veka, imenovana je na<br />
mesto direktora bečejskog Doma<br />
zdravlja, a ogledala se i u politici,<br />
kao poslanik u Skupštini Vojvodine.<br />
Činjenica je, ipak, da je hiljade<br />
građana Bečeja, sada već odraslih<br />
ljudi, vezuju za svoje detinjstvo i posete<br />
Dečjem dispanzeru. Njen je lik,<br />
bez sumnje, bio dominantan u ovoj<br />
zdravstvenoj ustanovi. Disciplinu i<br />
samodisciplinu je izuzetno cenila, a<br />
sama nikada nije kasnila na posao,<br />
dajući primer drugima. Predana poslu,<br />
bila je stroga, pravedna, ćutljiva.<br />
Dijagnoze i savete davala je s<br />
malo reči, pomalo škrto, ali su uvek<br />
imali svrhu i cilj. Iz takvih koordinata<br />
je i potekla ova priča, gotovo anegdota,<br />
sačuvana u sećanju ličnosti iz<br />
njenog okruženja.<br />
Jednog dana je u ordinaciju dr<br />
Tripolski ušla veoma mlada Romkinja,<br />
devojčica od dvanaest godina.<br />
Ponosno je izjavila „da više nije devojčica”<br />
i da ima i svoj ljubavni život.<br />
Zatim je otkrila i razlog svog dolaska:<br />
tražila je od doktorice da joj<br />
preporuči neko sredstvo protiv začeća,<br />
ali da bude potpuno bezbedno<br />
i da ne bude štetno po zdravlje.<br />
„Čaša hladne vode” – odgovori<br />
joj doktorica.<br />
„Pre ili posle?” – spremno upita<br />
devojče.<br />
„Umesto” – lakonski će dr Tripolski.<br />
Penzionerske dane dr Tripolski<br />
je počela da odbrojava 1991. godine,<br />
nažalost samo do 1996. godine,<br />
kada umire u 70-oj godini života. U<br />
braku sa Kalmanom Kolerom, sudijom<br />
za prekršaje, imala je ćerku Valeriju<br />
i sina Zoltana.<br />
Dušan Opinćal<br />
KALEIDOSKOP<br />
OBELEŽEN DAN SVETOG SAVE<br />
Svečanosti u školama i<br />
pozorištu<br />
SOMBORSKA FIRMA „Kegel King“<br />
do kraja januara trebala je da u<br />
Domu zanatlija otvori savremenu<br />
kuglanu, međutim, to se po svoj prilici<br />
neće desiti.<br />
Iako su završeni skoro svi građevinski<br />
radovi, ostalo je da se obavi<br />
uređenje enterijera i ono glavno<br />
– da se postavi kuglana.<br />
Ideja investitora je da kuglana<br />
bude najsavremenija na prostoru<br />
bivše SFRJ, a to podrazumeva<br />
tehničko rešenje da kugle do igrača<br />
dolaze ispod podloge (kao u bolingu).<br />
Za takvo rešenje vlasnicima<br />
„Kegel Kinga“ je potrebno odobrenje<br />
Svetske kuglaške federacije<br />
koje još nisu dobili.<br />
„Želja nam je da napravimo nešto<br />
što skoro niko neće imati u Srbiji.<br />
Ono što ćemo napraviti u Bečeju<br />
će biti živi katalog, mesto na koje<br />
će svi sa oduševljenjem dolaziti.<br />
Zbog toga će još jednom doći do<br />
odlaganja svečanog otvaranja, ali<br />
šta je tu je. Mislim da ćemo uskoro<br />
dobiti dozvolu od Svetske kuglaške<br />
federacije za postavljanje podloge i<br />
kuglane i da ćemo biti spremni za<br />
otvaranje za oko mesec dana“, rekao<br />
je Zdenko Pavlic, savetnik u<br />
„Kegel Kingu“.<br />
Da podsetimo, „Kegel King“ je<br />
FOTO: S.M. FOTO: LJ.M.<br />
POVODOM školske slave Svetog<br />
Save 26. januara je u Gradskom<br />
pozorištu održana svečana akademija<br />
posvećena životu i radu prvog<br />
srpskog arhiepiskopa, Svetom<br />
Savi, koju je ove godine organizovala<br />
Ekonomsko-trgovinska škola.<br />
Proslavi su prisustvovali predstavnici<br />
lokalne vlasti, pravoslavne i<br />
katoličke crkve, javnih ustanova i<br />
organizacija, direktori škola, prosvetni<br />
radnici, učenici i građani, kao<br />
i predstavnik Pokrajinskog sekretarijata<br />
za obrazovanje Jožef Kabok<br />
i profesor Zoran Beljanović ispred<br />
Matice srpske.<br />
Nakon himne Svetom Savi prisutne<br />
je pozdravila direktorica Ekonomsko-trgovinske<br />
škole Gordana<br />
Kovačev, a zatim su se prisutnima<br />
obratili bečejski arhijerejski namesnik<br />
Dejan Stanojev, predsednik<br />
opštine Peter Knezi i Jožef Kabok.<br />
Zajednički program izveli su<br />
učenici iz Gimnazije, Ekonomsko-<br />
-trgovinske i muzičke škole, a besedu<br />
o Svetom Savi je pročitao profesor<br />
Zoran Beljanović. Predstavljeni<br />
su i rezultati projekata u bečejskim<br />
školama koji su tokom 2009. godine<br />
realizovani uz finansijsku podršku<br />
opštine, Pokrajinskog sekretarijata,<br />
Ministarstva i roditeljskog doprinosa.<br />
Inače, proslava školske slave<br />
je započela službom u pravoslavnom<br />
hramu Svetog Georgija Velikomučenika,<br />
nakon čega je usledila<br />
pričest učenika koji pohađaju veronauku<br />
i osvećenje slavskih kolača<br />
i koljiva.<br />
Zatim je dan Svetog Save obeležen<br />
prigodnim svečanostima pojedinačno<br />
u svim školama.<br />
U Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“<br />
je priređeno sportsko takmičenje<br />
između učenika, roditelja<br />
i nastavnika, a u sali Gradskog pozorišta<br />
je izveden svečani program,<br />
koji je po tradiciji počeo predstavljanjem<br />
kuma škole za ovu godinu.<br />
Tu čast su prihvatili Miroslav i Vesna<br />
Velicki koji su ovom prilikom, za<br />
unapređenje nastave, školi poklonili<br />
laptop. Ispostava ove škole u Radičeviću<br />
je, takođe, obeležila slavu<br />
svečanim puštanjem u rad gasnog<br />
grejanja školske zgrade koje je<br />
uvedeno uz podršku lokalne samouprave.<br />
U Osnovnoj školi „Sever Đurkić“<br />
Osvećenje slavskih kolača<br />
svečanost je počela svetosavskom<br />
himnom u izvođenju školskog hora,<br />
a potom je direktorica škole Brankica<br />
Tapavica pročitala besedu o<br />
Svetom Savi. U nastavku programa<br />
učenici su izveli recital na srpskom i<br />
mađarskom jeziku, igrokaz o životu<br />
Svetog Save i nekoliko muzičkih tačaka.<br />
Proslavi su prisustvovali brojni<br />
gosti, bivši i sadašnji prosvetni<br />
deo Doma zanatlija zakupio na 15<br />
godina od Opšteg udruženja preduzetnika<br />
opštine Bečej, vlasnika<br />
objekta. Somborska firma se obavezala<br />
da će montirati kuglanu sa<br />
segmentnim pločama po standardima<br />
Svetske kuglaške federacije<br />
koja vredi oko 80.000 evra, a radovi<br />
radnici, učenici i roditelji.<br />
U Gimnaziji Bečej je školska<br />
slava obeležena u prisustvu predstavnika<br />
lokalne vlasti, pravoslavne<br />
i katoličke crkve, drugih škola i<br />
učenika. Nakon svečanog programa<br />
kojim su učenici predstavili život<br />
i delo prvog Svetog Save, direktor<br />
škole Miodrag Basarić je uručio<br />
diplome i zahvalnice učenicima i<br />
profesorima za ostvarene rezultate<br />
na takmičenjima i doprinos u društvenom<br />
životu škole. Zahvalnice su<br />
uručene i Dušanu Jovanoviću i Peteru<br />
Kneziju za podršku u realizaciji<br />
sanacije zgrade Gimnazije i renoviranje<br />
podrumskih prostorija za<br />
đački klub i dodatne kabinete koji<br />
su ovom prilikom svečano pušteni<br />
u rad.<br />
LJ.M.<br />
JOŠ JEDNO ODLAGANJE OTVARANJA KUGLANE<br />
Crvena vrpca krajem meseca?<br />
Završni radovi u kuglani<br />
na objektu vrede dodatnih 40.000<br />
evra.<br />
Ovo odlaganje otvaranja kuglane<br />
je treće po redu. Naime, ona je<br />
trebala biti otvorena početkom septembra,<br />
a potom krajem prošle godine.<br />
S.M.
Change language