Fuzija stranaka Marko DÅ¾igurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik

Lisica zna mnogo trikova. 

Jež zna samo jedan trik, ali 

taj je najbolji od svih. 

29. januar 2010. 

Erazmo Roterdamski, 

holandski humanista 

(1465-1536) 

broj 491. 

PRIJAVA ZBOG PARKINGA 

Prošle nedelje podneta je prekršajna 

prijava Prekršajnom sudu 

protiv nadležnih u Komunalcu, 

jer parking mesta nisu bila očišćena 

od snega (to je protivno čl. 

34, st. 1, tč. 1 i st. 2 Odluke o parkiranju), 

rekla je Marija Šagi, 

načelnica Odeljenja za urbanizam, 

građevinarstvo, komunalne 

poslove i zaštitu životne sredine 

u SO Bečej 

STRANA 4 

POKRET ZA BEČEJ U DEMOKRATSKOJ STRANCI 

Fuzija stranaka 

STRANA 

2 

IZVOZ ŠTITI OD KRIZE 

Kriza ima uticaja na sve, ali 

posledice se najmanje osete u 

proizvodnji hrane jer je to proizvod 

koji mora da se koristi. Tu 

povoljnu okolnost je Sojaprotein 

iskoristila i uspela da sačuva 

svoju stabilnost, kako proizvodnu 

tako i finansijsku, pa čak i da 

proširi svoju poziciju na tržištu, 

rekla je Branislava Pavlović, 

generalna direktorica 

Sojaproteina STRANA 5 

SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE BEČEJ IZABRAO NAJBOLJE U 2009. 

Marko Džigurski i 

Danijela Pavić su 

sportisti godine 

STRANA 

14 

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM AJÁNDÉKA 

Új mentőautót kapott 

az Egészségház 

7. 

OLDAL 

OPŠTINA NA SAJMU TURIZMA U LJUBLJANI 

Slovenci za vikend 

u Novom Bečeju 

STRANA 

10 

Inventari 

Kraj januara i početak februara je period kada se gotovo u svim firmama 

prave inventari i svode računi. Čest znak da se tako nešto dešava 

je istaknuta metla na ulazu. 

Neko je okončao godinu pozitivno uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, a 

neko, iako tvrdi da domaćinski posluje i da je njegova firma dragulj regiona, 

u 2010. godinu je zakoračio sa blokadom računa i minusom od 

preko milijardu dinara, dugovanjem od preko trideset miliona dinara za 

struju, neisplaćenim platama zaposlenima i neplaćenim doprinosima… 

Možda zato ona metla na ulazu. 

V.F. 

Donošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog mozaika stičete pravo na besplatan 

mali oglas na dva jezika za broj 492. Kupon doneti do srede do 12 časova. 

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 

492. számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A 

szelvényt szerdáig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe.

2 

broj 491. 29. januar 2010. 

POKRET ZA BEČEJ U DS-U 

Fuzija stranaka 

U SREDU uveče članovi 

Opštinskog odbora Demokratske 

stranke doneli su odluku 

o tome da prime u članstvo 

predstavnike Grupe građana 

„Pokret za Bečej“. Tako su odbornici 

(sedmoro njih) „Pokreta 

za Bečej“, predsednik Skupštine 

opštine Bečej Dušan Jovanović 

i neki od lokalnih funkcionera 

ove političke grupacije 

postali članovi Demokratske 

stranke. 

Novi članovi Demokratske stranke 

Ova fuzija predstavlja i 

drugačiji odnos snaga u lokalnom 

parlamentu, a možda 

i u vlasti, jer će sada Demokratska 

stranka imati 11 ili 12 

odbornika, a odbornici Saveza 

vojvođanskih Mađara i Demokratske 

stranke vojvođanskih 

Mađara, ne računajući odbornike 

Demokratske zajednice 

vojvođanskih Mađara Šandora 

Pala (5 odbornika), osam 

lokalnih poslanika. K.D.F. 

MANJINSKI BIRAČKI SPISAK 

Nema pravila 

ZAKON o nacionalnim savetima 

nacionalnih manjina 

(usvojen u avgustu 2009. 

godine) omogućuje izbor članova 

nacionalnih saveta na 

dva načina: neposrednim izborima 

ili putem elektorske 

skupštine. Neposredni izbori 

biće održani ako se do dana 

raspisivanja izbora na poseban 

birački spisak nacionalne 

manjine (građani Srbije koji 

se izjašnjavaju kao Mađari, 

Hrvati, Rusini itd. imaju pravo 

da traže da budu upisani na 

poseban spisak) upiše više 

od 50 odsto od ukupnog broja 

pripadnika nacionalne manjine 

prema poslednjem popisu 

stanovništva, umanjenog za 

20 odsto. 

Prema podacima Ministarstva 

za ljudska i manjinska 

prava, do sada se u poseban 

birački spisak nacionalnih manjina 

upisalo više od 102.000 

pripadnika svih nacionalnih 

manjina. Svetozar Čiplić, ministar 

za ljudska i manjinska 

prava, rekao je da „okvirni 

broj koji bi nam ukazao da 

će svih 19 nacionalnih saveta 

biti birano na neposrednim 

izborima bio bi upis 325.000 

birača“. 

Ukoliko se u posebne 

biračke spiskove upiše potreban 

broj građana, krajem 

maja ili početkom juna ove 

godine biće održani neposredni 

izbori za izbor članova 

nacionalnih saveta. 

Zakon o nacionalnim savetima 

nacionalnih manjina 

garantuje pripadnicima manjinskih 

zajednica mogućnost 

da u svojim lokalnim samoupravama 

zatraže upis u poseban 

(manjinski) birački spisak. 

To mogu učiniti do 19. marta. 

Međutim, u Bečeju se desilo 

da građaninu nije omogućeno 

da podnese zahtev za 

upis u manjinski birački spisak 

u zgradi lokalne samouprave. 

Naime, rečeno mu je da to ne 

treba da uradi u opštini, već 

taj posao obavljaju partijski 

aktivisti (koji idu od kuće do 

kuće kako bi građanima mađarske 

nacionalnosti ponudili 

mogućnost da podnesu zahtev 

za upis u poseban birački 

spisak). 

Kako bismo proverili ovu 

informaciju pozvali smo telefonom 

opštinsku kancelariju 

u kojoj se „bave“ biračkim spiskovima 

(kancelarija 2a, lokal 

137) i pitali smo službenicu na 

koji način se podnosi zahtev 

za upis u birački spisak. Službenica 

je rekla da zainteresovani 

građanin može da ode u 

opštinu kako bi popunio zahtev 

za upisivanje u birački spisak. 

Ona je rekla i da ukoliko 

dotična osoba „pripada nekoj 

stranci, stranački aktivisti, tako 

sam čula, idu po kućama, pa 

upisuju, ili se to radi u sedištu 

stranke, a možete da dođete i 

u opštinu“. 

Na konstataciju da se desilo 

da građaninu koji je želeo 

da se upiše manjinski birački 

spisak u opštini, to nije omogućeno 

uz obrazloženje da 

upisivanje rade stranke, službenica 

je rekla: „Stranke to 

uglavnom rade, nije baš pravilo 

da se upisuju kod nas, 

ali ako već neko dođe, onda 

ćemo upisati“. 

O tome kako se moglo 

desiti da nekima nije omogućeno 

da predaju zahtev za 

upis u birački spisak u opštini, 

službenica je rekla: „U početku 

mi nismo upisivali, nego 

samo stranke su upisivale. 

Ako se neko pojedinačno javi, 

damo mu taj zahtev, pa onda 

se upiše“… K.D.F. 

IZMEĐU DVA BROJA 

DONACIJA EVROPSKE UNIJE 

Vozilo za Dom zdravlja 

DOM ZDRAVLJA u Bečeju 

dobio je u ponedeljak novo sanitetsko 

vozilo. Potpuno opremljeno 

vozilo je deo donacije 

Evropske unije Srbiji vredne 

10 miliona evra (252 vozila). 

Raspodelu vozila medicinskim 

ustanovama u Srbiji obavilo 

je Ministarstvo zdravlja, a 

novi sanitet direktoru Doma 

zdravlja u Bečeju, Siniši Šijačiću, 

uručio je Tomislav Stantić, 

državni sekretar Ministarstva 

zdravlja. 

„Sa delegacijom Evropske 

komisije u Beogradu uradili 

smo analizu o stanju u zdravstvu 

u Srbiji i zaključili smo da 

je možda najveći problem u 

primarnoj zdravstvenoj zaštiti 

služba hitne medicinske pomoći, 

odnosno ozbiljan nedostatak 

kvalitetnih vozila hitne 

pomoći. Zbog toga je Ministarstvo 

zdravlja godinu dana radilo 

na projektu i Evropska unija 

nam je donirala 252 vozila, 

za šta je potrošeno 9 miliona 

evra, a preostali deo novca je 

utrošen na reformu zdravstva, 

najviše na edukaciju zaposlenih 

u hitnoj medicinskoj pomoći. 

Sve to zajedno čini možda 

najuspešniji projekat do sada, 

a sigurno je prvi iz predpristupnih 

fondova Evropske unije. 

To nam i na terenu pokazuje 

Pitanje 

koliko je važno biti deo velike 

uspešne porodice kao što 

je Evropska unija“, rekao je 

Stantić na konferenciji za novinare 

koja je upriličena u velikoj 

sali Skupštine opštine. 

Državni sekretar je najavio 

da će uskoro još jednom posetiti 

Bečej povodom preventivnih 

programa Ministarstva 

zdravlja na ranom otkrivanju 

raka dojke, grlića materice i 

debelog creva. „Za dvadesetak 

dana mobilni mamograf 

će stupiti na teritoriju Vojvodine 

i obići sve regione. Srbija 

ŠKOLSKI ODBOR Osnovne 

škole „Šamu Mihalj“ u Bečeju 

prošle nedelje predložio je 

smenu direktorice škole Dore 

Poljak. 

Problem je, međutim, što 

o ovoj temi niko nije želeo da 

priča sa novinarima, direktorica 

škole je odbila da da izjavu, 

to su učinili i neki od članova 

Školskog odbora, članica Opštinskog 

veća zadužena za 

obrazovanje i kulturu Ilona 

Varnju, pozivajući se na to da 

FOTO: S.M. 

je jedna od retkih zemalja u 

regionu koja ima dva mobilna 

mamografa, jedan je nabavljen 

u akciji Ministarstva, RTV 

B92 i 120 drugih firmi, a drugi 

je donacija princeze Katarine. 

U akciji ranog otkrivanja raka 

dojke i akcijama detektovanja 

raka grlića materice i debelog 

creva koje nisu tako tehnički 

zahtevne, treba da promenimo 

svest društvene zajednice, 

pre svega žena, da je važno 

otkriti karcinom u ranoj fazi 

kada ga je moguće lečiti“, rekao 

je Stantić. 

Peter Knezi i Siniša Šijačić 

su se zahvalili predstavniku 

Ministarstva zdravlja na 

do sada uloženim sredstvima 

u bečejski Dom zdravlja i na 

poslednjem poklonu. „Naš 

Dom zdravlja je najudaljeniji 

od ustanova sekundarne i 

tercijalne zaštite u Vojvodini i 

veoma je važno da imamo dovoljan 

broj savremenih vozila 

hitne pomoći. Od osnivanja 

Doma zdravlja i hitne medicinske 

pomoći nikada nismo 

Tomislav Stantić, Peter Knezi i Siniša Šijačić na primopredaji sanitetskog vozila 

Predsednik opštine priključio 

se novinarima pa je 

postavio pitanje Šijačiću: 

„Da li će služba hitne medicinske 

pomoći, u slučaju 

da su u istom trenutku sva 

vozila u upotrebi, imati problem 

i da li Opštinska uprava 

na neki način može da 

pomogne?“ 

Šijačić je rekao da Dom 

zdravlja sada može da radi 

optimalno. „Od sedam vozila 

koje su za urgenciju, 

dva imaju po dva mesta za 

ležeće pacijente, što nam 

takođe pomaže u nekim 

situacijama. Ranijih godina 

svaka saobraćajna nesreća 

sa dvoje i više povređenih 

je za nas bila masovna. Sa 

sadašnjim voznim parkom 

i brojem ekipa situacija je 

mnogo bolja i u narednom 

periodu imaćemo dovoljan 

kapacitet za rad“. 

Novi centri za 

hemodijalizu 

Tomislav Stantić je rekao 

da otvaranje novih centara 

za hemodijalizu u Vojvodini 

može da smanji troškove 

transporta koje trenutno 

imaju domovi zdravlja. „Italijanska 

vlada je krajem prošle 

godine donirala Srbiji 350 

aparata za hemodijalizu. U 

Vojvodinu je stiglo ili će stići 

stotinak aparata koji će biti 

raspoređeni u postojećim 

centrima, a biće otvorena i 

tri nova. To će biti centri za 

imali ovako brojan i savremen 

vozni park i sada imamo optimalne 

uslove za rad“, rekao 

je Šijačić. 

Dom zdravlja sada ima sedam 

saniteta koji mogu da se 

koriste u urgentnoj medicini, 

od čega je jedan „reanimobil“, 

dva kombi saniteta za dijalizu 

(8+1 sedišta) i tri putnička vozila, 

jedno za hitnu službu i po 

jedno u ambulantama u Bačkom 

Petrovom Selu i Bačkom 

Gradištu. U Domu zdravlja 

zaposleno je jedanaest vozača, 

ali samo jedan može biti 

u smeni u ekipi hitne medicinske 

službe (lekar, medicinska 

sestra i vozač). Dakle, može 

se desiti da i pored dovoljnog 

broja vozila, hitna pomoć 

ne stigne na vreme. Na pitanje 

kako rešiti ovaj problem, 

Šijačić je odgovorio: „Prema 

propisima u urgenciji postoji 

samo jedan vozač u smeni i 

to je za sada tako. Pored vozača 

u hitnoj, u smeni radi i 

vozač koji obolele osobe vozi 

na dijalizu i vozač za transport 

nepokretnih bolesnika do bolnice 

koji su se unapred najavili. 

Pored njih imamo i vozača 

koji ima dvanaestočasovno 

hemodijalizu u Staroj Pazovi, 

Senti i Kovačici. Novi 

centri će smanjiti troškove 

transporta, vozila će se manje 

trošiti, a o benefitu pacijenata 

koji idu na dijalizu ne 

treba ni pričati“. 

Donacija italijanske vlade 

je oko 10 miliona evra, a 

pored aparata za hemodijalizu 

dobijeni su i ultrazvučni 

aparati, inkubatori i druga 

oprema. 

B.M. 

radno vreme. Međutim, kada 

je veliki pritisak na ustanovu, 

pozivamo i vozače koji nisu u 

smeni i na taj način rešavamo 

problem“. S. Malešev 

OŠ „ŠAMU MIHALJ“ 

Predložena smena direktorice 

u školi rade i njeni rođaci, takođe 

nije želela da komentariše 

slučaj. Ni predsednica Školskog 

odbora Žužana Joža nije 

želela da govori o tome zašto 

Školski odbor želi da direktorica 

bude smenjena, jer, kako 

je rekla, ta stvar je još u toku. 

Prosvetna inspektorka u opštini 

Spomenka Sudčević rekla 

je da ne može da da izjavu, jer 

radi na tom predmetu i neke 

stvari mora da drži u tajnosti. 

Na pitanje da li je Školski odbor 

škole „Šamu Mihalj“ izglasao 

predlog da smeni direktoricu 

škole, ona je odgovorila: 

„Jeste izglasao, ali na nezakonit 

način, to mogu da vam 

kažem“. 

Podsetimo, članove školskih 

odbora imenuje lokalni 

parlament, a škole su javne 

ustanove koje finansiraju 

poreski obveznici, te bi bilo 

logično, a i preporučljivo da 

predstavnici Školskog odbora 

objasne onima koji ih finansiraju, 

o čemu se radi. 

Prema nezvaničnim informacijama, 

nezadovoljstvo 

nastavnika i profesora u školi, 

a potom i inicijativu Školskog 

odbora za smenu direktorice 

izazvalo je smanjenje plata u 

novembru mesecu prošle godine. 

Od tada su, navodno, 

iznosi plata vraćeni na prethodni 

nivo. O predlogu za 

smenu direktorice trebalo bi 

da se izjasni Ministarstvo prosvete. 

K.D.F.

IZMEĐU DVA BROJA 

ISTIČE ROK ZA PRIJAVU IMOVINE FUNKCIONERA 

Većina poštuje obavezu 

FUNKCIONERI u Srbiji do 

31. januara treba da dostave 

Agenciji za borbu protiv korupcije 

podatke o ličnoj imovini 

i prihodima, o prihodima i 

imovini svojih bračnih partnera 

i maloletne dece. 

Za prošli broj Bečejskog 

mozaika pojedini lokalni 

funkcioneri su redakciji dostavili 

imovinske karte, neki 

su obećali da će to učiniti ove 

nedelje, a ima i onih koji još 

nisu sastavili svoje imovinske 

karte, a malobrojni, kao što je 

član Opštinskog veća Dušan 

Radivojević, su otvoreno rekli 

da ne žele da daju novinarima 

svoju imovinsku kartu. 

Dušan Jovanović, predsednik 

Skupštine opštine, 

ostvaruje prihode kao funkcioner 

u lokalnoj samoupravi 

iz opštinskog budžeta u neto 

iznosu od 77.940 dinara mesečno 

(funkciju obavlja od 1. 

jula 2008. godine), a prihod 

ima i od davanja u zakup poljoprivrednog 

zemljišta (29 ari, 

9 kvadratnih metara) u iznosu 

od 5.800 dinara godišnje. 

Jovanović poseduje poljoprivredno 

zemljište od 29 ari, 9 

kvadratnih metara (kupovina), 

građevinski plac od 4 ara 

(kupovina), dve garaže od 

18 metara kvadratnih (kupovina), 

pištolj CZ M-70 kalibra 

7,65 milimetara i ušteđevinu 

od 9.905 evra. Ima i automobil 

marke „opel astra“ koji je 

pod lizingom, dok njegova 

supruga poseduje trosoban 

stan od 79 kvadratnih metara 

(kupovina), poljoprivredno 

zemljište od 4 hektara, 95 

ari i 80 kvadratnih metara (u 

više parcela – nasleđe), polovinu 

stambene zgrade od 

104 kvadratnih metara (nasleđe), 

polovinu dvorišta od 4 

ara i 5 kvadratnih metara uz 

stambenu zgradu (nasleđe), 

polovinu njive od 21 ara i 11 

kvadratnih metara (nasleđe). 

Predsednik Skupštine opštine 

koristi službeni automobil 

„zastava 10“ i službeni mobilni 

telefon od avgusta 2008. 

godine. 

Ildiko Nađ, zamenica 

predsednika Skupštine opštine, 

u svojoj imovinskoj karti 

navela je da u opštini zarađuje 

68.478 dinara mesečno 

(neto), a da od imovine 

poseduje automobil „suzuki 

- swift“ proizveden 1997. godine. 

Nađ je vlasnica pet akcija 

NIS-a, a ima i ušteđevinu 

od 175 evra. Od 2008. godine 

koristi službeni automobil 

„opel - vectra“ i službenu karticu 

za mobilni telefon. 

Pomoćnik predsednika 

opštine za bezbednost Lazar 

Sekulić naveo je da od aprila 

meseca prošle godine iz opštinskog 

budžeta ostvaruje 

prihod u iznosu od 43.071 dinar, 

da njegova supruga ima 

stan od 37 kvadratnih metara 

(kupovina), a njihova maloletna 

deca imaju stan od 50 

kvadratnih metara (po pola). 

Sekulić ima pištolj „glok 17“ 

9 mm, MK pušku marke „bereta“ 

LR22 i lovačku pušku 

„IŽ 58“ kal. 16. Porodica Sekulić 

poseduje i putničko motorno 

vozilo „dodž kaliber“ 1,8 

(vlasništvo supruge). 

Andraš Boja, član Opštinskog 

veća, do utorka nije 

završio popunjavanje obrasca; 

Endre Sabo, član Opštinskog 

veća, rekao je da još 

uvek ima vremena da to učini; 

Đerđ Ric, član Opštinskog 

veća, nije odgovarao na telefonske 

pozive... 

S.M. 

PODNOŠENJE ZAHTEVA DO MARTA 

Još nije kasno za legalizaciju 

Kamp naselje 

NAKON usvajanja Zakona o 

planiranju i izgradnji produžen 

je rok za legalizaciju objekata. 

Ovim je omogućeno građanima 

Srbije, u čijem su posedu 

neuknjiženi i nelegalizovani 

objekti, da svoje nekretnine 

legalizuju podnošenjem zahteva 

najkasnije do 11. marta 

2010. godine. 

U Bečeju je, prema informacijama 

iz opštinskog Odeljenja 

za urbanizam, građevinarstvo, 

komunalne poslove i 

zaštitu životne sredine, do 20. 

januara 2010. godine podneto 

170 novih zahteva, ali, kako je 

rekla načelnica ovog odeljenja 

Marija Šagi, postoji još 1974 

starih zahteva za legalizaciju 

objekata. „Od 2003. godine, 

kada je postojala mogućnost 

prijavljivanja za legalizaciju 

objekata koji su građeni bez 

građevinske i upotrebne dozvole, 

pa sve do 11. septembra 

2009. godine ima ukupno 

1974 aktivnih predmeta po 

ranije važećem zakonu. To 

su stari predmeti koji još nisu 

rešeni. Nemam odgovor na 

pitanje zašto, a nemam koga 

ni da pitam, jer oni koji su radili 

u ovom odeljenju nisu više tu“, 

rekla je Šagi. 

Prema njenim rečima, svi 

građani, bez obzira na to da 

li imaju prebivalište u Bečeju 

ili ne, a imaju porodičnu stambenu 

zgradu, stan, poslovni 

prostor, dograđen deo ili nešto 

drugo što se mora legalizovati, 

treba da podnesu zahtev za 

legalizaciju bespravno izgrađenih 

objekata u opštinskom 

uslužnom centru (kancelarija 

br. 7) najkasnije do 11. marta, 

jer posle tog roka neće biti moguće 

izvršiti legalizaciju. 

Ona je rekla da su se u 

Opštinskoj upravi pripremili za 

ovu akciju i potrudili da pojednostave 

proceduru tako što će 

službenici popunjavati tipske 

formulare i unositi osnovne 

podatke podnosioca zahteva, 

koji će, nakon potpisivanja 

stranke, biti prosleđeni nadležnom 

službeniku na obradu. 

Pored toga, 15. januara oformljena 

je šestočlana radna 

grupa. „Zadatak radne grupe 

je davanje mišljenja o ispunjenosti 

uslova za legalizaciju 

objekta na osnovu pruženih 

dokaza i na osnovu utvrđenih 

činjenica koje su u skladu sa 

zakonom. To je važan momenat 

u ovom poslu, jer ukoliko 

stranka ne ispunjava uslov, 

članovi radne grupe će joj predočiti 

šta nedostaje od dokumentacije 

ili joj ukazati na to 

koji uslovi ne mogu biti zadovoljeni, 

pa samim tim neće biti 

moguće izvršiti legalizaciju. Mi 

već radimo predmete po pitanju 

legalizacije i razdvajamo 

one koji su po starom zakonu 

i predmete po novom zakonu. 

Za predmete koji su podneti 

po starom zakonu ne mora se 

podnositi novi zahtev, ali svakoj 

stranci se mora dati rok od 

60 dana da dopuni dokumentaciju, 

a skoro su svi nepotpuni. 

Naše celokupno odeljenje 

je angažovano da radi po tim 

predmetima i jedan od najvažnijih 

zadataka u ovoj godini je 

završetak posla oko legalizacije“, 


Građanima će do kraja 

meseca biti podeljeno oko 

10.000 obaveštenja i poziva 

da izvrše legalizaciju objekata. 

Na pitanje da li je kasno za 

ovakvu kampanju, Šagi je odgovorila 

da su se nadležni već 

obraćali javnosti putem medija 

i internet stranice opštine Bečej, 

a da je ovo samo jedan od 

poslednjih pokušaja pozivanja 

građana. „Mislim da za ovakvu 

akciju još nije kasno. Bitno 

je da se zahtev podnese najkasnije 

do 11. marta 2010. godine, 

a ako nije potpun, postoji 

rok od 60 dana da se upotpuni. 

Legalizacija objekata će za 

građane biti jako važna, posebno 

ako se želi otuđiti, pokloniti 

ili zaveštati imovina, jer 

ako nije uknjižena i legalizovana, 

ona pravno ne postoji“, 


O tome kakve dokumente 

treba priložiti uz zahtev za 

legalizaciju, građane će informisati 

službenici u opštinskom 

uslužnom centru. 

Što se tiče troškova legalizacije, 

građani koji su zahteve 

podneli do 31. decembra 

2009. godine, imaju pravo na 

60 posto umanjenja naknade 

za legalizaciju. Za stan do 100 

kvadratnih metara celokupan 

U SREDU je održan komemorativni 

skup u znak sećanja 

na žrtve bečejske racije 

tokom koje su 25, 26. i 27. januara 

1942. godine mađarski 

fašisti u Bečeju ubili i pod led 

bacili 226 ljudi. 

Po izuzetno hladnom 

vremenu komemoraciji kod 

spomen obeležja na obali 

Tise pored rodbine tragično 

nastradalih prisustvovali su 

i predstavnici lokalne samouprave 

na čelu sa Peterom 

Knezijem, predsednikom opštine, 

Fedor Fišl, predstavnik 

Saveza jevrejskih opština 

Srbije, Ana Frenkel, predstavnica 

Jevrejske opštine 

Novi Sad i predstavnici SUB- 

NOR-a. 

Komemoracija je počela 

minutom tišine za nevine žrtve. 

„Nebrojeno puta smo se 

susreli na ovom mestu, na 

ovaj tužan dan kada je pre 68 

godina pošast fašizma načinila 

veliku sramotu, oteravši 

u smrt stotine ljudi samo zato 

što su druge vere ili nacije. 

Vreme koje je prošlo od tog 

dana i još deset puta toliko 

neće biti dovoljno da zaboravimo 

tu sramotu, ali nas 

svaka vera uči da oprostimo 

onima koji su grešili prema 

nama. Odavno smo oprostili, 

ali moramo pamtiti i poklanjati 

se senima naših sugrađana 

koji su stradali. Istorija nas ni 

od tog datuma pa do danas 

nije mazila, imali smo mnogo 

događaja koji su stavljali na 

probu naše strpljenje, našu 

ljubav prema susedima, a 

Bečej je pokazao da je iznad 

svih iskušenja. Bečejci su pokazali 

da poštuju jedni druge, 

bez obzira na naciju, veru, ili 

iznos je otprilike oko 1.300 

evra u dinarskoj protivvrednosti. 

„Opštinska uprava ne ubira 

veliki prihod od toga, naše 

takse su 150-200 dinara, a naknada 

za poslove koje obavlja 

Opštinska uprava je nekoliko 

stotina dinara. Za pribavljanje 

kopije plana od katastra treba 

platiti veći iznos, naknadu za 

građevinsko zemljište određuje 

Stankom i to su iznosi koji 

broj 491. 29. januar 2010. 3 

KOMEMORACIJA KOD ŠLAJZA 

Da se nikada ne ponovi 

S obzirom na to da je do 

sada bilo sporno kome pripada 

i u čijoj nadležnosti se 

nalazi deo zemljišta na kome 

je izgrađeno Kamp naselje, 

načelnica Odeljenja za urbanizam, 

građevinarstvo, komunalne 

poslove i zaštitu životne 

sredine je objasnila da 

je potvrđeno da je zemljište 

državno vlasništvo, a da je 

korisnik opština Bečej. Takođe 

je rekla da je prostornim i 

generalnim planom obuhvaćen 

jedan deo, a da će se 

uraditi i plan detaljne regulacije 

po kojem bi novo Kamp 

naselje bilo više orijentisano 

ka severu, odnosno nekadašnjem 

Loštrandu. 

- Šta će biti sa objektima 

koji su izgrađeni u Kamp naselju 

za koje su građani pre 

nekoliko godina podneli zahteve 

za legalizaciju? 

- Svi predmeti koji su 

podneti u vezi objekata u 

ovom naselju, koji su izgrađivani, 

dograđivani i adaptirani 

se nalaze u radu kod nas i 

moraju biti tretirani na isti način 

kao i svi ostali po starom 

zakonu i svi zahtevi po važećem 

zakonu. U vezi Kamp 

naselja ćemo kroz veštačenje 

morati utvrditi okolnosti 

i videti da li su ti objekti koji 

su izgrađeni odnosno rekonstruisani 

na tom zemljištu u 

skladu sa članom 187. 

Šta to znači? 

Jedinstven stav za celo Kamp naselje 

FOTO: S. Malešev 

Polaganje venaca - Fedor Fišl i Ana Frenkel 

- Nećemo prejudicirati 

stvari, moramo prvo izvršiti 

veštačenje. 

Da li će postupak veštačenja 

morati da plate 

vlasnici kampova? 

- Po mojim dosadašnjim 

saznanjima stranke za to ne 

treba da plate. Obaveza organa 

uprave koji vodi postupak 

je da izađe na lice mesta 

i da u zapisniku konstatuje 

za svaku pojedinačnu zgradu 

da li treba primeniti član 

187, a najverovatnije će da 

se donese biti donet jedinstven 

stav za celo Kamp 

naselje. 

B.M. 

rasu. Tako će i ostati“, rekao 

je Knezi. 

Fedor Fišl je pročitao besedu 

Isaka Asiela, vrhovnog 

rabina Srbije, a zatim je sveštenstvo 

bečejske pravoslavne 

crkve održalo parastos 

ubijenima. 

Vence na spomen obeležje 

položila je rodbina nastradalih, 

predstavnici opštine, 

Saveza jevrejskih zajednica 

Srbije, SUBNOR-a, dok su 

predstavnici Mesne zajednice 

„Todor Dukin“ spustili 

venac u Tisu. S.M. 

ulaze u troškove legalizacije 

koje stranka mora platiti. Veštačenje, 

ukoliko je potrebno, 

rade privatne agencije po 

sopstvenoj tarifi koja mi nije 

poznata. Svesni smo toga da 

je legalizacija skup postupak, 

ali ne možemo staviti u neravnopravan 

položaj građane 

koji su za izgradnju svoje kuće 

pribavili dokumentaciju i platili 

naknadu u odnosu na one koji 

to nisu uradili“, rekla je Šagi. 

Građane koji ne legalizuju 

svoje objekte u predviđenom 

roku očekuje uklanjanje objekata 

po nalogu građevinskog 

inspektora, međutim, postoje 

nezvanične informacije o mogućnosti 

da se taj problem reši 

naplatom većeg iznosa poreza 

na imovinu nelegalizovanog 

objekta. Uklanjanje objekata 

je predviđeno i u slučaju 

kada stranka nije pribavila potrebnu 

dokumentaciju. 

„U onim slučajevima, 

kada stranka ne može da legalizuje 

objekat (nema uslov 

za to, nije donela dokaze koji 

su potrebni, nije uplatila adekvatne 

naknade), donosi se 

rešenje o nemogućnosti legalizacije 

koje se dostavlja 

građevinskom inspektoru koji 

mora da postupi po tom rešenju. 

Za sada je naloženo uklanjanje 

takvih objekta. U članu 

187 važećeg zakona se nabraja 

kada nije moguće izdati 

građevinsku dozvolu i obaveza 

postupajućeg lica je da o 

tome vodi računa, jer ako se 

izdaje građevinska i upotrebna 

dozvola protivno zakonu 

predviđene su rigorozne novčane 

kazne odgovornom licu 

i kazne zatvora do 30 dana“, 

rekla je načelnica Odeljenja 


komunalne poslove i zaštitu 

životne sredine. LJ.M.

4 

broj 491. 29. januar 2010. 

VESTI IZ POLICIJE 

Rasvetljeno 25 

teških krađa 

BEČEJSKA policija lišila je slobode 

meštanina Lazara J. (1973), 

zbog osnovane sumnje da je od 

oktobra prošle godine izvršio u 

ovom gradu 25 teških krađa. 

Krivična prijava tereti Lazara J. 

da je noću obijao prodavnice, kladionice, 

apoteke i jednu medicinsku 

laboratoriju. Iz ovih objekata 

on je uglavnom uzimao novac, a 

robu, oduzetu iz jedne prodavnice, 

prodao je u Novom Sadu. 

U njegovom stanu policija je 

pronašla provalnički alat, rukavice 

i „fantomku“. Posle saslušanja, 

istražni sudija odredio je Lazaru J. 

pritvor do 30 dana. 

B.M. 

„RETRO PARTY“ U PANORAMI 

Ples uz hitove iz 

60-ih i 70-ih 

VEČERAS JE „Retro party“ uz hitove 

60-ih i 70-ih godina u restoranu 

„Panorama“, na četvrtom spratu 

Gabor Lenđel 

robne kuće u Bečeju, na kojem će 

nastupiti poznati muzičar iz Subotice 

Gabor Lenđel sa svojim bendom. 

U POZORIŠNOM KLUBU 

Dobra svirka 

Subotičana 

FOTO: LJ.M. 

„To je pre svega muzika moje 

mladosti i muzika moje generacije“, 

rekao je Lenđel prošle subote 

na konferenciji za novinare na kojoj 

je najavljeno njegovo gostovanje 

u Bečeju. „Kroz razgovor sa 

svojim prijateljima shvatio sam da 

je ta generacija zapostavljena u 

poslednjih 25-30 godina, da nema 

gde da izađe, nema svoju muziku 

i rešio sam da napravim bend 

koji će svirati muziku iz tih godina. 

Krajem decembra smo u Subotici 

napravili prvu takvu svirku, koja je 

izazvala toliko interesovanje da je 

više od sto ljudi ostalo pred vratima, 

jer nije bilo ni mesta ni karata i 

svi su pitali kada ćemo opet svirati. 

Tako je počelo. Rešili smo da sa 

takvim svirkama krenemo po gradovima 

u Vojvodini, među kojima 

je i Bečej, gde su nas Imelda i Fabi 

iz restorana „Panorama“ ljubazno 

primile i nadam se da će ovo biti 

početak saradnje i da će koncert, 

odnosno retro parti proći uspešno. 

Muzika koju sviramo je vrlo nostalgična 

i uglavnom je za ples, a to je 

generacija koja je volela da pleše, 

te ćemo ovom svirkom joj to i omogućiti. 

Potrudićemo se da Bečejcima 

priuštimo dobar provod“, rekao 

je Lenđel. 

LJ.M. 

U POZORIŠNOM klubu 22. januara 

gostovala je grupa „By-pass“ iz 

Subotice. Iako je koncert počeo sa 

nešto više od sat vremena zakašnjenja, 

četvoročlana ekipa u sastavu 

Laslo Nađ (bubnjevi), Mirko 

Pivarček (gitara), Uroš Kojić (vokal 

i gitara) i Jovan Kojić (vokal i bas) 

je vrlo brzo stvorila izvanrednu 

atmosferu dobrom svirkom. Raznovrsnim 

repertoarom od poznatih hitova 

Roling Stounsa, grupe Polis, 

Simpl Majndsa, Dejvida Bouvija 

do Bilija Ajdola i drugih, Subotičani 

su postepeno zagrevali atmosferu 

i ljubiteljima klupskih svirki pružili 

potpuni ugođaj. 

Ukoliko ste propustili ovu svirku, 

a volite rok, pop, fank, rege 

zvuk i dobar provod, ne propustite 

sledeće gostovanje grupe „By- 

-pass“ 26. februara. LJ.M. 

Program Gradskog 

pozorišta 

29. januar, 22 časa (klub): Koncert grupe „Fingerbang“ 

3. februar, 19 časova (Galerija „Krug“): Otvaranje izložbe 

pastela likovne kolonije iz Novog Bečeja 

4. februar, 19 časova (Galerija „Krug“): Književno veče Boška 

Tomaševića - „Daljine koje nisu vodile nikud ili godine bačene psima“ 

INFO 

ZBOG NEPOŠTOVANJA ODLUKE O PARKIRANJU 

Prekršajna prijava 

protiv Komunalca 

Odgovornost zbog čišćenja snega na parkingu 

NIKO NE spori da je došlo vreme 

da plaćamo za parkiranje, međutim, 

građani s pravom očekuju da svoje 

automobile parkiraju na uređenim 

parking mestima odgovarajuće dužine 

i širine, da ta mesta ne budu na 

trotoaru, da budu očišćena i održavana, 

da nad automobilima koji su 

parkirani na „zvaničnom“ parkingu 

ne visi poluodlomljena grana koja, 

ako padne, može da ošteti vozila, 

a i da ugrozi ljudske živote. To su u 

Bečeju, očigledno, velika i nerealna 

očekivanja. 

Čak i građanima koji nisu saobraćajni 

stručnjaci jasno je da brojna 

parking mesta u Bečeju nisu odgovarajuće 

širine i dužine, a održavanje, 

uređenje, opremanje i obeležavanje 

izgrađenih javnih parkirališta 

je posao Javnog preduzeća Komunalac, 

dok saobraćajno-tehničku 

dokumentaciju obeležavanja javnih 

parkirališta trebalo je, dakako blagovremeno, 

pre uvođenja naplate parkiranja, 

da izradi Javno preduzeće 

Stankom. 

Nadzor nad poštovanjem opštinske 

Odluke u parkiranju obavlja Odeljenje 


komunalne poslove i zaštitu životne 

sredine lokalne samouprave. 

Marija Šagi, načelnica Odeljenja, 

na pitanje da li je u skladu sa propisima 

da parking mesta budu ucrtana 

i na trotoaru (kod prodavnice Borova 

u centru grada) odgovorila je da je 

rešenjem o određivanju javnih parkirališta 

i naknada za parkiranje na 

teritoriji opštine Bečej, donetog na 

70. sednici Opštinskog veća opštine 

Bečej dana 2. oktobra 2009. godine 

u članu 2 utvrđena centralna zona 

kao zona javnih parkirališta i u tački 

„BEČEJSKA pekara“ će 6. februara 

otvoriti SOS prodavnicu ispred 

zgrade pekare u industrijskoj zoni, 

rečeno je u utorak na konferenciji 

za novinare u zgradi opštine. 

Podsetimo, lokalna vlast je 

u saradnji sa pekarom još u toku 

prošle godine pokušala da otvori 

SOS prodavnicu za socijalno 

ugrožene građane u nekadašnjem 

objektu „Univerzala“ (opštinska 

imovina) u ulici Nikole Tesle, ali se 

to nije desilo. 

Zamenik predsednika opštine 

Budislav Medurić rekao je da su 

konferenciju za novinare zajednički 

organizovale lokalna samouprava 

i „Bečejska pekara“. Lokalna 

vlast je u toku prethodne godine 

pokušala da zajedno sa pekarom 

omogući otvaranje SOS prodavnice 

u Bečeju za socijalno ugrožene 

građane, međutim, sada je uloga 

opštine samo u tome da promoviše 

i motiviše socijalno odgovorne firme 

u Bečeju, kao što je „Bečejska 

pekara“, koja će samostalno da 

otvori SOS prodavnicu, objasnio je 

Medurić. 

Maja Konta, generalna direktorica 

„Bečejske pekare“, objasnila 

je da je SOS market u stvari već 

postojeća prodavnica pekare u industrijskoj 

zoni, koja će biti otvorena 

6. februara u 10 časova. U ovoj 

prodavnici će moći da kupuju jeftinije 

prehrambene proizvode svi 

građani opštine, a ne samo socijalno 

ugroženi. 

Ona je rekla da će ovo preduzeće 

u SOS prodavnici ponuditi 

Bečejcima pekarske proizvode koji 

će biti 30 posto jeftiniji nego u maloprodajnim 

objektima. Pored toga, 

građani će na istom mestu moći da 

kupuju i druge namirnice – ulje, 

šećer, brašno, sokove, kafu itd. – i 

one će biti jeftinije od 20 do 50 posto 

nego u drugim prodavnicama. 

„Započeli smo ovaj projekat, 

jer je sve više nezaposlenih ljudi, a 

6 označena je Novosadska ulica broj 

2, naspram Komercijalne banke. Ona 

je rekla i da će po njenim saznanjima 

ta parking mesta biti predviđena za 

osobe sa posebnim potrebama. 

Marija Šagi je rekla da je krajem 

prošle nedelje podneta prekršajna 

prijava Prekršajnom sudu protiv nadležnih 

u Komunalcu, jer parking mesta 

nisu bila očišćena od snega (to 

je protivno čl. 34, st. 1, tč. 1 i st. 2 

Odluke o parkiranju). 

Pored toga, načelnica Odeljenja 

za urbanizam, odgovarajući na pitanje 

novinara o tome da li je potrebno 

navesti na tablama za parkiranje da 

je maksimalno zadržavanje na parkingu 

3 sata, rekla je da je obaveza 

Komunalca da na javnom parkiralištu 

na vidnom mestu istakne obaveštenje 

koje između ostalog sadrži 

i vremensko ograničenje korišćenja 

parkirališta (član 14, stav 3 Odluke 

o parkiranju u naseljenom mestu 

Bečej; Službeni list opštine Bečej br. 

10/09), jer u suprotnom vrši prekršaj 

iz čl. 34 st. 1 tč. 2 i st. 2. Odluke o 

parkiranju. 

Naplata parkiranja obavlja se i 

na parkingu ispred sportskog centra, 

mada se radi o javnoj ustanovi 

i mada Odluka o parkiranju u čl. 

3 st. 2 „govori“ da se javnim parkiralištem 

ne smatra površina za parkiranje 

motornih i drugih vozila koje 

pripada određenom objektu (preduzeću, 

ustanovi). Šagi je rekla da je 

u ovom slučaju postupak ponovnog 

utvrđivanja pravno relevantnih činjenica 

u toku. 

Ukoliko se u navedenim slučajevima 

ustanovi da je reč o kršenju 

odredaba Odluke o parkiranju, očekuje 

se da će protiv nadležnih u Komunalcu 

biti pokrenuti još neki prekršajni 

postupci. 

K.D.F. 

PROJEKAT „BEČEJSKE PEKARE“ 

SOS prodavnica od 6. februara 

FOTO: S.M. 

Buduća SOS prodavnica 

FOTO: S.M. 

sve više njih će ostati bez posla u 

narednom periodu i mislim da treba 

da pružimo ovakvu mogućnost 

našoj opštini“, rekla je generalna 

direktorka „Bečejske pekare“. 

Cena kilograma šećera je sada 

55-62 dinara, a u SOS prodavnici 

će se prodavati po ceni od 48 dinara, 

cena hleba će umesto 38 dinara 

biti 21 dinar, brašno će se prodavati 

za 25 dinara umesto sadašnjih 

38, a za kilogram soli građani će 

platiti 13 dinara, umesto aktuelnih 

28 dinara. 

K.D.F.

BRANISLAVA PAVLOVIĆ, GENERALNA DIREKTORKA AD SOJAPROTEIN 

Izvoz nas štiti od krize 

FOTO: V. Filipčev 

Branislava Pavlović 

OGLEDALO 

broj 491. 29. januar 2010. 5 

I PORED svetske ekonomske 

krize, Sojaprotein, jedna 

od najznačajnijih prerađivača 

uljarica ne samo u Vojvodini 

i Srbiji nego i u regionu 

pogotovo kada se radi o preradi 

sojinog zrna, prethodnu 

godinu okončala je sa pozitivnim 

bilansom. Štaviše, 

neke stvari su i unapređene, 

kao što je to slučaj sa povećavanjem 

kapaciteta proizvoda 

namenjenih prehrambenoj 

industriji i ljudskoj 

ishrani uz investiciju od oko 

pet miliona evra. Međutim, 

izostalo je ono što je nekoliko 

puta najavljivano i nagoveštavano, 

a to je da će u 

Sojaproteinu, koja je inače 

jedna od sedam članica Viktorija 

grupe, biti izgrađena 

nova fabrika kojom bi se povećali 

prerađivački kapaciteti. 

To je trebalo biti realizovano 

u prethodnoj godini, ali 

razlog zbog kojeg do toga 

nije došlo je između ostalog 

i aktuelna kriza. O onom šta 

bi trebalo istaći u 2009. godini 

generalna direktorica Sojaproteina 

Branislava Pavlović 

kaže: 

- U prvom kvartalu godine 

smo imali dosta značajnih 

promena po pitanju reorganizacije 

i unapređenja 

korporativnog upravljanja i 

same reorganizacije u smislu 

unapređenja i razgraničenja 

delatnosti u odnosu na 

druge članice Viktorija grupe. 

Jedna od tih promena 

koje su se desile i koja je 

najznačajnija je da je deo 

poslova i funkcije nabavke 

sirovine prenet u delatnost 

prethodno osnovane firme u 

Viktorija grupi. Kompletna 

nabavka zrna soje i ostalih 

uljarica kojima smo se do 

sada bavili, ugovaranje i otkup 

uljanih i ostalih ratarskih 

kultura, naročito onih koje su 

poslednjih godina bile zastupljene 

u delatnosti Sojaproteina, 

a to je kupovina pšenice, 

kukuruza, radi izvoza pre 

svega, i svi ostali poslovi u 

vezi sa ovim preneti su na 

Viktorija logistiku koja je preuzela 

i određen broj zaposlenih 

i nastaviće da radi poslove 

nabavke sirovine za 

Sojaprotein, ali i za Viktorija 

oil, takođe članicu Viktorija 

grupe. Pored toga obezbeđen 

je značajan sopstveni 

smeštaj roba kupovinom silosa 

i drugog skladišnog 

prostora u Vojvodini, Mačvi i 

„užoj“ Srbiji, a u okviru nove 

firme organizovan je i sopstveni 

transport čime su 

praktično zaokruženi svi elementi 

počev od ugovaranja, 

otkupa, skladištenja pa sve 

do transporta, tako da je Sojaprotein, 

zbog prepoznavanja 

i očuvanja svoje osnovne 

delatnosti, a to je pre svega 

prerada zrna soje u proizvode 

od soje, rasterećena 

tog obima posla. Ovo je učinjeno 

zbog efikasnijeg i racionalnijeg 

rada i podele delatnosti 

između firmi i u interesu 

akcionara. 

Postoje mišljenja i priče 

koje kruže da se 

takvim restrukturiranjem, 

izmeštanjem delatnosti 

kojima se Sojaprotein 

do sada bavila 

u neke druge sredine, 

praktično seli i novac 

i na taj način se 

siromaši Bečej. Kakav 

je vaš komentar? 

- Novac se ne seli iz Bečeja, 

jer je sedište Sojaproteina 

i dalje u Bečeju, a Viktoria 

logistic u Novom Sadu. 

Mnogo ranije nego što je 

došlo do ove reorganizacije i 

to od 2002.godine, Sojaprotein 

na osnovu obima prihoda 

kao i po obimu svojih poreskih 

obaveza koji su od 

značaja za fiskalne prihode 

republike, a po kategorizaciji 

koja je uređena na nivou 

Poreske uprave, pripao 

Centru za velike poreske obveznike 

i kompletan PDV i 

ostali porez na osnovu prihoda 

i zarada se uplaćuju 

na račun Centra za velike 

obveznike. Tako je do sada 

bilo, a tako je i dalje u skladu 

sa važećim poreskim propisima, 

a svi ostali porezi koji 

se plaćaju prema sedištu firme, 

kao što su porezi na 

imovinu, na isticanje firme i 

naknade za građevinsko zemljište 

se uplaćuju u opštini 

gde je sedište firme. Istina je 

da izmeštanjem dela dosadašnje 

delatnosti Sojaprotein 

ima manji ukupan prihod, 

ali ima veću poslovnu dobit 

što istovremeno utiče i na 

neto profit, jer kada smo se 

bavili nabavkom repromaterijala 

ona je povećavala ukupan 

prihod, ali je povećavala 

i ukupan rashod, jer je repromaterijal 

bio trošak pri nabavci 

i jedino je marža bila 

zarada, tako da nije donosila 

značajnu dobit Sojaproteinu. 

Prava dobit Sojaproteina je 

od proizvodnje i prerade, dakle 

od osnovnog cor biznisa. 

Osim toga, Sojaprotein kontinuirano 

i uspešno radi, razvija 

se, povećava kapacitete 

prerade, a takođe održava 

postojeću opremu u funkcionalnom 

stanju što podrazumeva 

angažovanje raznih 

izvođača radova i dobavljača 

opreme i rezervnih delova, 

ambalaže i ostalog pomoćnog 

materijala pre svega 

iz najbližeg okruženja što 

svakako, mada posredno, 

doprinosi poboljšanju materijalnog 

položaja lokalne zajednice. 

Viši teksturati su profitabilniji 

proizvodi i to 

je, kada je reč o proizvodnom 

programu, 

jedan od strateških ciljeva 

kojem se teži. 

- U 2009. godini smo 

uložili oko 5 miliona evra u 

kupovinu nove opreme. Kupljen 

je novi ekstruder, koji je 

udvostručio kapacitet za 

proizvodnju teksturata, kupljen 

je novi mlin za povećanje 

kapaciteta proizvodnje 

sojinog brašna, pre svega 

punomasnog, zatim su kupljene 

nova pakerica i punilica 

koje se koriste za efikasnije, 

brže, tačnije i kvalitetnije 

pakovanje i merenje naših 

proizvoda. Sve ovo je 

urađeno u cilju povećanja 

izvoza, jer jedna od najbitnijih 

i najsigurnijih mera za 

ublažavanje efekata finansijske 

krize je povećanje izvoza. 

Sojaprotein ima prednost 

i taj benefit da su proizvodi 

ljudskog programa, teksturati, 

brašna i grizevi, namenjeni 

za izvoz gde se tržište 

dosta proširilo. Do toga je 

došlo jer su se neki veliki 

igrači, američki proizvođači i 

jedna jedina fabrika u Evropi, 

u Belgiji, koja proizvodi teksturate 

i izolate zbog nedostatka 

genetski nemodifikovane 

soje u Americi i zbog 

većih cena, potpuno orijentisali 

na izolate. Nama se 

zbog toga ukazala šansa za 

plasman i širenje inotržišta 

koju smo i iskoristili. Realizovali 

smo izvoz u 33 zemlje: 

Severnu Afriku, Bliski istok, 

Tursku gde do sada nismo 

izvozili, Saudijsku Arabiju, 

Siriju, Izrael, baltičke zemlje. 

To je nešto što zaista pruža 

veliku šansu za povećanjem 

plasmana sojinih proizvoda 

viših faza i po vrednosnom i 

količinskom izvozu. Naime, 

2009. godine izvoz je bio 

oko 18 miliona evra što je za 

2,6 miliona više u odnosu na 

2008. Vidljiv je pomak u korist 

izvoza sojinih proizvoda 

jer se oko 1,5 miliona odnosi 

na izvoz trgovačke robe, tu 

se misli na žitarice, a ostalih 

16,5 miliona se odnosi samo 

na sojine proizvode, dok je 

2008. to iznosilo 14 miliona. 

Ispunjavanje testa 

U ORGANIZACIJI Ministarstva 

poljoprivrede, šumarstva 

i poljoprivrede prošlog 

petka je u Gradskom pozorištu 

održana obuka poljoprivrednika 

o bezbednoj upotrebi 

pesticida. 

O vrstama pesticida, 

transportu, mešanju, primeni, 

odlaganju nepotrošenih 

količina pesticida i ambalaže 

govorila je Katarina Radonić 

iz poljoprivredne službe 

Agrozavoda iz Vrbasa. 

Ona je istakla važnost 

zaštite životne sredine prilikom 

upotrebe pesticida u 

poljoprivredi i zakonske regulative 

koja je, kako je rekla, 

u Srbiji najzad usvojena. 

„Prvi put imamo zakonsku 

regulativu kako i na koji način 

postupati sa otpadom, 

starim pesticidima, ambalažom… 

Konačno ćemo očistiti 

oranice, šume, voćnjake 

i drugu zemlju od flaša i otrova. 

Zakonodavac neće dozvoliti 

da sve živo zagadimo 

prekomernom upotrebom 

pesticida. Takođe je vrlo 

važno i da ljude obučimo kako 

da sačuvaju sebe, svoje 

porodice, životinje i sve nas 

koji kupujemo poljoprivredne 

proizvode. Konstantnim 

edukacijama treba da promenimo 

pre svega svest poljoprivrednih 

proizvođača, 

što će, po mom mišljenju, biti 

dug proces. Paori će odslušati 

predavanja, jer im je 

to zakonska obaveza, ali država 

neće moći da kontroliše 

stoprocentno da li će 

usvojeno znanje primenjivati 

i u praksi. Zbog toga je veoma 

važna odgovornost svakog 

pojedinca prema sebi i 

drugima, jer samo tako možemo 

doći do kontrolisane 

upotrebe i odlaganja pesticida 

i zdrave životne sredine. 

Izuzetno me raduje ovoliki 

odziv poljoprivrednih proizvođača 

za obuku u Bečeju 

i to je valjda signal da za sve 

nas dolaze bolja vremena“, 

rekla je Radonić. 

Posle teoretske obuke 

više od 300 poljoprivrednika 

Imajući ovo u vidu i 

izveštaj sa Beogradske 

berze, stiče se utisak 

da svetska ekonomska 

kriza nije ni dotaknula 

Sojaprotein. 

- Sigurno da nije tako. 

Kriza ima uticaja na sve, ali 

posledice se najmanje osete 

u proizvodnji hrane jer je to 

proizvod koji mora da se koristi 

i mora da se kupuje. To 

je povoljna okolnost koju je 

Sojaprotein iskoristila i uspela 

da sačuva svoju stabilnost, 

kako proizvodnu tako i 

finansijsku, pa čak i da proširi 

svoju poziciju na tržištu. 

Ipak, posledice krize se osećaju, 

pogotovo kroz dnevnu 

likvidnost. 

Šta očekujete u 2010. 

godini? Pesimisti govore 

da će biti još teže 

i gore, a optimisti ističu 

kao smo prevazišli 

svetsku ekonomsku 

krizu. 

- Obično je istina negde 

između. Postoje predispozicije, 

pre svega u našoj državnoj 

politici koje mogu da 

donesu neko poboljšanje, 

koje, normalno, neće nastupiti 

odmah. Moja procena je 

da će prvi kvartal, čak prva 

polovina godine biti dosta 

teška, jer će do izražaja doći 

sve posledice negativnih uticaja 

krize iz 2009. godine. U 

ovom periodu će doći do još 

veće nelikvidnosti i propadanja 

firmi. S druge strane 

očekuje se da povoljan uticaj 

i neku vrstu amortizovanja 

donesu aktivnosti naše 

vlade kao što je to ishodovana 

pomoć od MMF-a i Evropske 

unije, zatim odmrzavanje 

trgovinskog sporazuma 

koji bi trebao da donese benefit 

u pogledu izvoza, a takođe 

i nekih zakonskih regulativa 

koje su pred kraj godine 

nastupile i prošle skupštinsku 

proceduru i usvojene 

su, kao što je Zakon o zaštiti 

konkurencije koji bi trebao 

kvalitativno da doprinese jačanju 

našeg tržišta i sprečavanju 

korupcije a samim tim 

omogućavanja privrednim 

subjektima da bolje realizuju 

i vrednuju svoju robu na tržištu. 

Pored toga ove mere bi 

trebale da spreče sivu ekonomiju 

koja je prisutna u raznim 

segmentima kao što su 

nafta, duvan, automobilska 

industrija i tako dalje, čime bi 

se stvorili uslovi da dođe do 

nekog privrednog porasta. 

Naravno, sigurno da se ove 

negativne pojave neće moći 

u potpunosti suzbiti, jer su 

prisutne i u zemljama koje 

su mnogo razvijenije i jače 

od Srbije, ali će ipak doprineti 

privrednom poboljšanju 

i rastu društvenog bruto proizvoda. 

Na osnovu ove oprezne 

procene i ocene 

onoga što će se dešavati 

u 2010. godini da li 

je opravdano pretpostaviti 

da se od planirane 

gradnje nove fabrike 

privremeno odustaje? 

- Nije tako. Mi smo napravili 

investicioni plan za 

2010. godinu i u taj plan pored 

opreme koja je predviđena 

da se kupi u cilju daljeg 

povećanja postojećeg proizvodnog 

programa uneli 

smo i nastavak investicije 

odnosno izgradnje fabrike 

izolata. Upravo je aktuelno 

razmatranje opcije finansiranja 

i opredeljivanje za veličinu 

odnosno obim i kapacitet 

fabrike. Projekat je dakle aktuelan, 

započeli smo ga u 

smislu projektovanja i koncepcijskog 

rešenja i na neki 

način odabira opreme, i realizacija 

će biti sprovedena u 

2010. godini, a s obzirom da 

je reč o velikoj investiciji u 

pogledu izgradnje samog 

objekta i izrade opreme, 

očekuje se da će on biti 

okončan tek naredne godine 

- rekla je Branislava Pavlović. 

V. Filipčev 

OBUKA O BEZBEDNOJ UPOTREBI PESTICIDA 

Interesovanje 

iznenadilo organizatore 

FOTO: S.M. 

je polagalo test, a kasnije su 

imali priliku da vide i praktičnu 

primenu na prskalicama 

koje su bile postavljene u 

centru. Na osnovu rezultata 

testa Agrozavod će onima 

koji su položili ispit izdati 

sertifikat. 

Obuka poljoprivrednika 

o bezbednoj upotrebi pesticida 

trebalo je da bude održana 

u velikoj sali Skupštine 

opštine, ali je zbog velikog 

interesovanja opštinska sala 

bila tesna, pa je događaj 

premešten u Gradsko pozorište. 

S.M.

6 

broj 491. 29. januar 2010. 

Postoje ljudi o čijem se životu, 

delovanju, moralnim i karakternim 

osobinama može govoriti i/ili pisati 

s posebnim pijetetom. Takvim ličnostima 

svakako pripada i dr Magdolna 

Tripolski, udata Koler, koja je 

ceo svoj radni vek provela brinući o 

zdravlju bečejske dece. 

S ove distance, čini se da se između 

dva svetska rata od zemljoradnje 

mnogo lakše moglo živeti. 

Mihalj i Julijana Tripolski bili su vlasnici 

desetak jutara zemlje i jedne 

vršalice. Time su, kako se to obično 

kaže, iškolovali šestoro svoje dece: 

Judita, Magdolna i Mihalj su završili 

medicinu, a Ferenc i Rozalija farmaciju. 

Jedino najstariji sin Ištvan 

nije imao afiniteta prema zdravstvenim 

strukama, pa je postao automehaničar. 

Magdolna Tripolski je rođena u 

Molu, 1926. godine. Osnovnu školu 

završava u rodnom mestu, a gimnaziju 

u Subotici, Zrenjaninu i Novom 

Sadu. Nakon Drugog svetskog rata 

završava medicinski fakultet u Zagrebu, 

a po povratku u Vojvodinu 

ubrzo postaje reonski lekar u Mileševu. 

Tu, u Mileševu, ostaje duže 

nego što je to bilo uobičajeno, primenjujući 

u praksi ono što je naučila 

na studijama. Sudbina seoskog 

lekara je da se brine o različitim 

kategorijama pacijenata, od zdravlja 

dece, preko trudnica i porodilja, 

do zdravlja najvremešnijih seljana. 

Ipak, mlada dr Tripolski je vremenom 

i sama shvatila da joj najveće 

zadovoljstvo predstavlja rad sa decom. 

Tako je i odredila svoj dalji životni 

put i svoju karijeru, posvetivši 

se lečenju dece. 

U bečejski Dečji dispanzer dolazi 

kao specijalista-pedijatar i narednih 

25 godina kroz njenu ordinaciju 

će proći na hiljade naših malih sugrađana. 

Predana poslu, razvijala 

je sve više onu najhumaniju stranu 

svoje ličnosti, onu koju mora da ima 

svaki lekar, a možda pre svih – pedijatar. 

Njen rad se, stoga, nije ograničavao 

samo na delatnost u okviru 

Dečjeg dispanzera. Često je bila 

zaticana, negde oko pet sati ujutro, 

24. 

Dr Magdolna 

Tripolski-Koler 

u ondašnjem porodilištu, kako pregleda 

novorođenčad, da bi kasnije 

nastavila svoj redovni posao u Dečjem 

dispanzeru. Periodično je obilazila 

i zabavišta, tako da su i deca 

predškolskog uzrasta bila predmet 

njene pažnje i brige. 

Dr Tripolski je, pored toga, dugi 

niz godina volontirala i kao pedijatar 

koji brine o potrebama dece ometene 

u razvoju. Njen volonterski rad se 

nije iscrpljivao samo na tome: koliko 

je puta samo organizovala masovnu 

vakcinaciju romske dece u naselju 

poznatom po imenu „Putrije”. 

Ni u svom domu, van radnog 

vremena, nedeljom i praznicima, 

nije ostajala izolovana od nevolja 

koje su pratile njene male pacijente 

i njihove zabrinute roditelje. Zato 

je, na pitanja svoje ćerke, zašto ne 

provodi više vremena sa njom i njenim 

bratom, odgovarala kao da se 

to samo po sebi razume: „Pa, jadna 

deca imaju potrebu za lekarom!” 

Taj njen humani i dugogodišnji 

predani volonterski rad dobio je 

i formalno priznanje, pa je tako dr 

Magdolna Tripolski (kako su je najčešće 

zvali), dobila Oktobarsku nagradu 

opštine Bečej. 

Stekavši bogato iskustvo u neposrednom 

radu sa decom, pozabavila 

se i poljem teorijske nauke. 

Objavljivala je radove iz pedijatrijske 

oblasti, održavala predavanja o 

dečjim bolestima, a dvadeset i pet 

godina je pedantno vodila statističku 

evidenciju o deci. Ovaj pravac 

delovanja u njenoj profesionalnoj 

karijeri rezultirao je i zvanjem primarijusa. 

Početkom osamdesetih godina 

prošlog veka, imenovana je na 

mesto direktora bečejskog Doma 

zdravlja, a ogledala se i u politici, 

kao poslanik u Skupštini Vojvodine. 

Činjenica je, ipak, da je hiljade 

građana Bečeja, sada već odraslih 

ljudi, vezuju za svoje detinjstvo i posete 

Dečjem dispanzeru. Njen je lik, 

bez sumnje, bio dominantan u ovoj 

zdravstvenoj ustanovi. Disciplinu i 

samodisciplinu je izuzetno cenila, a 

sama nikada nije kasnila na posao, 

dajući primer drugima. Predana poslu, 

bila je stroga, pravedna, ćutljiva. 

Dijagnoze i savete davala je s 

malo reči, pomalo škrto, ali su uvek 

imali svrhu i cilj. Iz takvih koordinata 

je i potekla ova priča, gotovo anegdota, 

sačuvana u sećanju ličnosti iz 

njenog okruženja. 

Jednog dana je u ordinaciju dr 

Tripolski ušla veoma mlada Romkinja, 

devojčica od dvanaest godina. 

Ponosno je izjavila „da više nije devojčica” 

i da ima i svoj ljubavni život. 

Zatim je otkrila i razlog svog dolaska: 

tražila je od doktorice da joj 

preporuči neko sredstvo protiv začeća, 

ali da bude potpuno bezbedno 

i da ne bude štetno po zdravlje. 

„Čaša hladne vode” – odgovori 

joj doktorica. 

„Pre ili posle?” – spremno upita 

devojče. 

„Umesto” – lakonski će dr Tripolski. 

Penzionerske dane dr Tripolski 

je počela da odbrojava 1991. godine, 

nažalost samo do 1996. godine, 

kada umire u 70-oj godini života. U 

braku sa Kalmanom Kolerom, sudijom 

za prekršaje, imala je ćerku Valeriju 

i sina Zoltana. 

Dušan Opinćal 

KALEIDOSKOP 

OBELEŽEN DAN SVETOG SAVE 

Svečanosti u školama i 

pozorištu 

SOMBORSKA FIRMA „Kegel King“ 

do kraja januara trebala je da u 

Domu zanatlija otvori savremenu 

kuglanu, međutim, to se po svoj prilici 

neće desiti. 

Iako su završeni skoro svi građevinski 

radovi, ostalo je da se obavi 

uređenje enterijera i ono glavno 

– da se postavi kuglana. 

Ideja investitora je da kuglana 

bude najsavremenija na prostoru 

bivše SFRJ, a to podrazumeva 

tehničko rešenje da kugle do igrača 

dolaze ispod podloge (kao u bolingu). 

Za takvo rešenje vlasnicima 

„Kegel Kinga“ je potrebno odobrenje 

Svetske kuglaške federacije 

koje još nisu dobili. 

„Želja nam je da napravimo nešto 

što skoro niko neće imati u Srbiji. 

Ono što ćemo napraviti u Bečeju 

će biti živi katalog, mesto na koje 

će svi sa oduševljenjem dolaziti. 

Zbog toga će još jednom doći do 

odlaganja svečanog otvaranja, ali 

šta je tu je. Mislim da ćemo uskoro 

dobiti dozvolu od Svetske kuglaške 

federacije za postavljanje podloge i 

kuglane i da ćemo biti spremni za 

otvaranje za oko mesec dana“, rekao 

je Zdenko Pavlic, savetnik u 

„Kegel Kingu“. 

Da podsetimo, „Kegel King“ je 

FOTO: S.M. FOTO: LJ.M. 

POVODOM školske slave Svetog 

Save 26. januara je u Gradskom 

pozorištu održana svečana akademija 

posvećena životu i radu prvog 

srpskog arhiepiskopa, Svetom 

Savi, koju je ove godine organizovala 

Ekonomsko-trgovinska škola. 

Proslavi su prisustvovali predstavnici 

lokalne vlasti, pravoslavne i 

katoličke crkve, javnih ustanova i 

organizacija, direktori škola, prosvetni 

radnici, učenici i građani, kao 

i predstavnik Pokrajinskog sekretarijata 

za obrazovanje Jožef Kabok 

i profesor Zoran Beljanović ispred 

Matice srpske. 

Nakon himne Svetom Savi prisutne 

je pozdravila direktorica Ekonomsko-trgovinske 

škole Gordana 

Kovačev, a zatim su se prisutnima 

obratili bečejski arhijerejski namesnik 

Dejan Stanojev, predsednik 

opštine Peter Knezi i Jožef Kabok. 

Zajednički program izveli su 

učenici iz Gimnazije, Ekonomsko- 

-trgovinske i muzičke škole, a besedu 

o Svetom Savi je pročitao profesor 

Zoran Beljanović. Predstavljeni 

su i rezultati projekata u bečejskim 

školama koji su tokom 2009. godine 

realizovani uz finansijsku podršku 

opštine, Pokrajinskog sekretarijata, 

Ministarstva i roditeljskog doprinosa. 

Inače, proslava školske slave 

je započela službom u pravoslavnom 

hramu Svetog Georgija Velikomučenika, 

nakon čega je usledila 

pričest učenika koji pohađaju veronauku 

i osvećenje slavskih kolača 

i koljiva. 

Zatim je dan Svetog Save obeležen 

prigodnim svečanostima pojedinačno 

u svim školama. 

U Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“ 

je priređeno sportsko takmičenje 

između učenika, roditelja 

i nastavnika, a u sali Gradskog pozorišta 

je izveden svečani program, 

koji je po tradiciji počeo predstavljanjem 

kuma škole za ovu godinu. 

Tu čast su prihvatili Miroslav i Vesna 

Velicki koji su ovom prilikom, za 

unapređenje nastave, školi poklonili 

laptop. Ispostava ove škole u Radičeviću 

je, takođe, obeležila slavu 

svečanim puštanjem u rad gasnog 

grejanja školske zgrade koje je 

uvedeno uz podršku lokalne samouprave. 

U Osnovnoj školi „Sever Đurkić“ 

Osvećenje slavskih kolača 

svečanost je počela svetosavskom 

himnom u izvođenju školskog hora, 

a potom je direktorica škole Brankica 

Tapavica pročitala besedu o 

Svetom Savi. U nastavku programa 

učenici su izveli recital na srpskom i 

mađarskom jeziku, igrokaz o životu 

Svetog Save i nekoliko muzičkih tačaka. 

Proslavi su prisustvovali brojni 

gosti, bivši i sadašnji prosvetni 

deo Doma zanatlija zakupio na 15 

godina od Opšteg udruženja preduzetnika 

opštine Bečej, vlasnika 

objekta. Somborska firma se obavezala 

da će montirati kuglanu sa 

segmentnim pločama po standardima 

Svetske kuglaške federacije 

koja vredi oko 80.000 evra, a radovi 

radnici, učenici i roditelji. 

U Gimnaziji Bečej je školska 

slava obeležena u prisustvu predstavnika 

lokalne vlasti, pravoslavne 

i katoličke crkve, drugih škola i 

učenika. Nakon svečanog programa 

kojim su učenici predstavili život 

i delo prvog Svetog Save, direktor 

škole Miodrag Basarić je uručio 

diplome i zahvalnice učenicima i 

profesorima za ostvarene rezultate 

na takmičenjima i doprinos u društvenom 

životu škole. Zahvalnice su 

uručene i Dušanu Jovanoviću i Peteru 

Kneziju za podršku u realizaciji 

sanacije zgrade Gimnazije i renoviranje 

podrumskih prostorija za 

đački klub i dodatne kabinete koji 

su ovom prilikom svečano pušteni 

u rad. 

LJ.M. 

JOŠ JEDNO ODLAGANJE OTVARANJA KUGLANE 

Crvena vrpca krajem meseca? 

Završni radovi u kuglani 

na objektu vrede dodatnih 40.000 

evra. 

Ovo odlaganje otvaranja kuglane 

je treće po redu. Naime, ona je 

trebala biti otvorena početkom septembra, 

a potom krajem prošle godine. 

S.M.

péntekenként 

2010. január 29. 

új sorozat, 

491. szám 

AZ EGÉSZSÉGÜGYI MINISZTÉRIUM AJÁNDÉKA 

Új mentőautót kapott az 

Egészségház 

FEBRUÁR 6-ÁN a Városi Pékség 

SOS-üzletet nyit a gyáripari övezetben 

lévő bolthelyiségében, ahol 

a polgárok olcsóbban vásárolhatnak 

élelmiszert. Nemcsak a nehéz 

szociális helyzetben élő polgárok 

vásárolhatnak majd ebben az üzletben, 

hanem mindenki. 

Maja Konta, a Városi Pékség 

A TAVALYI községi költségvetésben 

összesen 8 millió dinárt láttak 

elő a civil szervezetek támogatására 

- 6 milliót a művelődéssel 

foglalkozó szervezeteknek, 2 milliót 

pedig egyéb civil szervezeteknek. 

A Községi Tanács határozata 

szerint néhány művelődési egyesület 

havi juttatásban részesült, 

míg 4 millió dinárt a művelődési 

és egyéb civil szervezetek projektjeire 

szerették volna fordítani. 

Végül, több civil szervezet képviselőinek 

egybehangzó véleménye 

szerint, felemás sikerrel osztották 

szét az eszközöket, arra 

törekedtek, hogy mindenki kapjon 

valamennyi pénzt, nem a projekt 

minősége volt a döntő. 

A hivatalos eredmények szerint 

Óbecse Község Gyermekbarát 

Egyesülete 84.000, az Agro- 

Service 53.000, a Pro Domo Sua 

54.000, az Erdőtelepítők Egyesülete 

89.000, a Viktória civil szervezet 

178.000, az Auto-Motoros 

Klub 130.000, a Lesson 98.000, a 

Tisza Méhészegyesület 100.000, 

a felderítők 100.000, a Than Fivérek 

Értelmiségi Kör 327.000, a 

dr. Kiss Imre MK 105.000, a dreai 

Kutaspusta ME 85.000, míg az 

Ars in Ligno fafaragók egyesülete 

94.000 dinárt nyert. 

FOTÓ: Ricz Róbert 

ÜNNEPÉLYES keretek között 

adták át hétfőn a Becse Egészségháznak 

azt az új mentőautót, 

amelyet az Egészségügyi Minisztérium 

az Európai Unió támogatásával 

vásárolt. Dr. Tomislav 

Stantić egészségügyi államtitkár 

elmondta, hogy összesen 252 

modern mentőautót adományoztak 

az elmúlt évben és idén a szerbiai 

egészségházaknak. Knézi 

Péter polgármester kijelentette: 

örömmel tölti el, hogy a minisztérium 

az egészségház felújítási 

munkálatainak fedezése mellett 

újabb mentőautóval bővítette az 

autóparkot, míg dr. Siniša Šijačić, 

a Becse Egészségház igazgatója 

elmondta, hogy a húsz éve működő 

elsősegély-szolgálatnak még 

soha sem volt ilyen jól felszerelt 

autója. 

A mentőkocsi ünnepélyes átadására 

a városháza előtt került 

sor, ahol az államtitkár átadta az 

Az új mentőautó átadása 

A VÁROSI PÉKSÉGNEK KÖSZÖNHETŐEN 

Olcsóbb élelmiszerek 

A művelődési egyesületek 

közül a Petőfi Sándor kultúrkör 

501.000, a Đido 450.000, a 

péterrévei Tisza ME 340.000, 

a dr. Kiss Imre MK 49.500, a 

péterrévei Tiszamente Egyesület 

100.000, az Orion ME 

216.000, a Historiae 78.000, az 

Ismert becseiek könyv kiadására 

150.000, a Koling 75.000, az 

Itaka 79.000, a bácsföldvári ME 

97.000, a radičevići Főnix egyesület 

77.000, míg a BIG cilvil szervezetet 

255.000 dinárt nyert. 

A civil szervezetek nem sokáig 

örülhettek, mert értesítették 

őket, hogy a jóváhagyott összegek 

70 százalékát kapják meg, 

mivel a községi költségvetés ilyen 

arányban töltődik. Az egyesületek 

a tavalyi év végén kapták meg a 

pályázaton nyert pénzösszegeket, 

mégpedig miután számlázták 

a már előre elköltött pénzt. „A művelődési 

szervezetek közül tizenhárom 

egyesület 22 projektuma 

részesült támogatásban, de csak 

14 lett teljes egészében kifizetve. 

Egy szervezet halasztást kért, 

a jóváhagyott pénzt 2010 első 

negyedévében fizetjük majd ki. 

Négy projektum kifizetésére nem 

adták át a kérvényt, míg a többi 

projektum részben kapta meg az 

autó kulcsait az igazgatónak. 

B.M. 

igazgatónője elmondta, hogy a 

pékség által készített és forgalmazott 

mintegy százféle pékáru és 

a kenyér 30 százalékkal, a többi 

árucikk - üdítő, kávé, olaj, cukor, 

liszt… - pedig 20-50 százalékkal 

lesz olcsóbb az üzletben. 

„A kenyér 38 dinár helyett 21 

dinárba kerül majd, a cukor a boltban 

most 55-62 dinárért kapható, 

nálunk 48 dinár lesz az ára, a lisztet 

38 dinár helyett 25 dinárért áruljuk 

majd, míg a só kilogrammjáért 

az eddigi 23 dinár helyett 13 dinárt 

kell fizetni“, mondta Maja Konta. 

Az SOS-üzlet megnyitójára 

február 6-án 10 órakor kerül sor. 

Erer 

A HELYI CIVIL SZERVEZETEK TÁMOGATÁSA 

Sokan hoppon maradtak 

eszközöket, azokat az összegeket 

utaltuk át, amelyekre megérkezett 

az elszámolás is. Sajnos akadtak 

olyan szervezetek is, amelyek elszámoltak 

a megítélt összeggel, 

de pénzhiány miatt nem kapták 

kézhez a támogatást, azonban 

voltak olyanok is, akik meg sem 

tartották rendezvényüket”, mondta 

Nagy Ildikó, a képviselő-testület 

elnökének helyettese, ugyanis 

ő követte a pályázat lebonyolításának 

menetét. 

„A nem művelődéssel foglalkozó 

civil szervezetek 13 projektumának 

ítéltünk meg támogatást, 

ebből csak négyet tudtunk 

maradéktalanul kifizetni, négyen 

pedig részben kapták meg az 

eszközöket a költségvetésből. 

Egy civil szervezet teljes egészében 

elkészítette az elszámolást, 

de nem kapott pénzt, egy rendezvény 

elmaradt, míg ketten még 

arra sem voltak hajlandóak, hogy 

kérvényezzék a pénzátutalást“, 

mondta Nagy Ildikó. 

A 2010. évi községi költségvetés 

szerint a művelődési egyesületek 

2 millió dinárt kapnak havi 

lebontásban, valamint még 2 

millió dinárra pályázhatnak, míg 

a többi civil szervezet 1,5 millió 

dinárt kap majd. 

Erer 

ERRE JÁRVA… 

15+15 

A „kompatibilitás” ára 

VÍZUMKÉNYSZER már nincs, legalábbis 

azok számára, akiknek 

van új, „EU-kompatibilis” (igen, ez 

a pesti médiából áradó „újmagyar” 

kifejezések egyike) útlevelük. Útlevél 

birtoklása azonban nem kötelező, 

személyi igazolvány azonban 

16 éves kortól igen. 

A személyi igazolványokkal az 

a helyzet, hogy a „régiek”, vagyis 

a kis bordó címerrel ellátott könyvecskék, 

2011. július végéig érvényesek. 

Természetesen csakis 

akkor, ha addig egyébként nem járnának 

le. Mert amint lejárnak, vagy 

ha 16 éves személyről van szó, akkor 

magától értetődően – újat kell 

kiváltani. Olyan „biometrikusat”, 

amely szintén „kompatibilis”. 

És itt kezdődnek a gondok. Az 

egész okmánycsere már több mint 

egy éve téma – mindenhol. Kisvárosokban, 

nagyvárosokban egyaránt. 

Sorok, idegeskedés, ki jött 

előbb, sorszámok, kell-e fényképet 

vinni vagy sem… 

A Belügyminisztérium honlapja 

szerint a személyihez kell vinni 

fényképet, az útlevélhez nem muszáj, 

mert készít a rendőrség. De 

akkor - ha az ember egyszerre készíttetne 

személyit és útlevelet is - 

minek vinni képet (5x5 cm, szürke 

háttérrel), hiszen a rendőrség számítógépében 

úgyis lesz egy általuk 

készített? Azért, hogy a fényképészek 

is megéljenek? Milyen szép 

az államtól, hogy gondol a kisiparosok 

megélhetésére… 

Ne feledjük, fizetni kell a központi 

bank számlájára az elkészítéséért: 

913,32 dinár a személyiért, 

2000 dinár az útlevélért (részletek: 

www.mup.sr.gov.yu, az oldal bal 

szélén: dokumenta građana). 

Ha esik, ha fúj... 

A napokban több óbecseitől 

hallottam panaszt az okmánykiváltással 

kapcsolatban. Elmondásuk 

alapján (januári tapasztalatokról 

van szó) a helyzet a következő 

volt: hajnali kettő-fél három táján 

ajánlatos volt sietni és ott lenni a 

rendőrségi váróteremben (a Zöldfás 

utcában), ha fúj, ha esik, akkor 

is. Ott kellett dekkolni hétig, 

amikor sorszámosztás volt. Igaz, 

hogy elvben csupán 15 személyis 

és 15 útleveles sorszámot osztottak, 

de mindkét esetben több volt 

a várakozó. Emiatt voltak szóbeli 

összetűzések, lökdösődés… Ha jól 

értem, olyan kilencvenes évekbeli 

hangulat. Csak éppen nem BUŠ-t 

(brašno, ulje, šećer – liszt, étolaj, 

cukor), osztottak, hanem számokat. 

Mindezt múlt időben írtam, mert 

kb. egy hete (e szám megjelenéséhez 

viszonyítva) új regulát vezettek 

be: nincs sorszámosztás, hanem 

jelentkezni kell – hivatalosan reggel 

hétkor –, de személyesen. Az 

illetékes személy papíron rögzíti a 

jelentkezési sorrendet. A változásnak 

feltehetően éppen az volt az 

oka, hogy ne legyenek „sorszámháborúk” 

és ne legyenek „hivatásos 

sorbanállók”… 

Naponta 30 

A rendőrség óbecsei kirendeltségének 

bejáratán szerbül és 

magyarul is (le a kalappal!) kiírták, 

hogy műszaki lehetőségek híján 

csupán 15+15 kérvényt tudnak 

fogadni, és hogy a kérvényt személyesen 

vagy képviselő által is 

be lehet nyújtani. Így vált korábban 

lehetővé az is, amiről októberben 

írt a Becsei Mozaik, hogy voltak 

„hivatásos” sorszámra várók, akik 

nem kis pénz ellenében foglalták a 

helyet… 

Hasonló a helyzet szinte mindenhol, 

de vannak kivételek is: 

Újvidéken, hosszú huzavona után, 

a városi ingatlanügynökség tulajdonában 

levő épületben sikerült 

egy új helyen, új tolóablak-szolgálatot 

létesíteni, Újbelgrádban pedig 

– a község pénzéből, nem a Belügyminisztériuméból! 

- az ősszel 

elektronikus rendszert vezettek be, 

amely megszüntette a sorokat, a 

tumultust. 

A rendőrség (is) szigorúan központosított 

ebben az országban, 

így nem az Óbecsén dolgozó „kékkabátosok” 

tehetnek arról, hogy 

csupán 15 plusz 15 kérvényt dolgozhatnak 

fel naponta. Az új személyik 

kiadása 2008 áprilisa óta 

zajlik, az új útleveleké 2009 júliusa 

óta. Óbecse községnek kb. 41 000 

lakosa van, tehát nem meglepő, 

hogy még mindig sorok vannak/ 

voltak. Ilyen sebesség mellett… 

Szinte magam előtt látom a bürokratát, 

aki Belgrádból elrendeli, 

hogy Becsén (hol van az egyáltalán?) 

elég lesz a napi 15+15! 

Óbecsén nincs sorszámkiadó 

automata, az pénzbe kerül! Nem 

lehet telefonon sem időpontot kérni 

(H1N1 elleni védőoltáshoz lehet!). 

Lehet, hogy emiatt baj lesz a 

nehezen megszerzett vagy a veszélyben 

levő munkahelyen, hiszen 

fizetetlen szabadságot kell kivenni, 

vagy a „jobbik esetben” az ember a 

saját szabadságát áldozza fel, de 

hát „kompatibilisek” akartunk lenni, 

ennek ára is van. 

A jó állampolgár pedig, aki 

mindezt már rég megszokta, aki 

tudja, hogy jobb (az állami gépezettől) 

félni, mint megijedni, lehajtott 

fővel zsörtölődik, esetleg szól 

újságíró ismerősének, hogy írjon 

már minderről, de mást nem tehet. 

Tényleg nem tehet, mert nálunk 

nem az állam van a polgárért, hanem 

fordítva. Adózz, fizess, szavazz, 

a többi a „mi” dolgunk! 

Márton Attila

8 

ÚTKERESZTEZŐDÉS 

491. szám, 2010. január 29. 

A BECSEI GIMNAZISTÁK SIKERE HARKÁNYON 

„Anyámnak anyja 

adott ízes igét…” 

A becsei Gimnázium tanulói 

2009 ŐSZÉN Sátoraljaújhelyen, 

az Édes Anyanyelvünk elnevezésű 

nyelvhasználati verseny döntőjén 

a becsei Gimnázium tanulóit kérték 

fel arra, hogy a magyar nyelv 

évében ünnepi műsort állítsanak 

össze. A sátoraljaújhelyi közönség 

előtt nagy sikere volt akkor 

a csapatnak, és azóta a műsort 

többször is előadták, a Népkönyvtárban, 

illetve a Petőfi kultúrkörben 

is szerepeltek, az elmúlt hétvégén 

pedig Harkányon léptek fel. 

„A Népkönyvtárban bemutatott 

műsorunkat egy harkányi küldöttség 

is látta, akik szerették volna 

ezt a műsort ott is bemutatni. Erre 

január 22-én, a Magyar Kultúra 

Napja alkalmából szervezett ünnepi 

műsoron került sor. Telt ház előtt 

szerepeltünk. Cseszák Zsombor, 

Szerda Balázs, Jovánovity Péter, 

Rókus Zoltán, Sterbik László, 

Sápi Xénia, Koszorús Ágota és 

Solymosi Laura verseket, szemelvényeket, 

megzenésített verseket 

és magyar népdalokat adtak elő”, 

mondta Cseri Angéla, a Gimnázium 

magyartanára, a műsor összeállítója. 

Erer 


ÜNNEPI MŰSOR A PETŐFI KULTÚRKÖRBEN 

A Himnusz, az imádságos 

költemény 

A PETŐFI SÁNDOR Magyar Kultúrkör 

szervezésében január 24-én 

„Szívedben őrizd tovább és el ne 

hagyd semmiért…” címmel ünnepi 

műsort tartottak a Magyar Kultúra 

Napja, illetve a Petőfi kultúrkör 

fennállásának 19. évfordulója alkalmából. 

„Kölcsey és Erkel műve a magyar 

nemzet imádságos költeménye 

lett, olyan öntudatmegőrző 

szimbólum, melyből erő sugárzik. 

Figyelmeztet bennünket múltunkra, 

úgy, hogy a jelenben élve jövőt 

építhessünk, ragaszkodva kultúránkhoz, 

nyelvünkhöz, hitünkhöz“, 

mondta köszöntőjében Nagy Klára 

műsorvezető. 

A Himnuszt a Szelence és a 

Dúdoló énekegyüttesek adták elő, 

majd Péter Lea szavalta el a költeményt. 

Ünnepi beszédet dr. Papp Árpád, 

a Magyar Nemzeti Tanács 

elnöki tanácsadója mondott, aki 

rámutatott arra, hogy a körülöttünk 

lévő országok, illetve az európai 

országok himnuszainak szövege 

mennyire hasonló. 

„Egy nemzet a nyelvében, hitében, 

kultúrájában, hagyományaiban 

él, melyben nemcsak a művészeti 

formák vannak jelen, hanem 

a nép lelke is. A nép lelke sokszor 

a költők lelke. A magyar költészet 

egy gazdag, színes paletta. A magyar 

nyelven íródott vers egyben 

Csokonai virágoskertje, Petőfi lángoló 

forradalma, Kosztolányi rímes 


játéka, József Attila keserűsége, 

Ady ugara, Fehér Ferenc Vajdasága, 

Babits rendíthetetlen hite és 

Péter Lea szavalta a Himnuszt 

féltő hazaszeretete, Radnóti viszszafogott 

harmóniája”, mondta a 

műsorvezető a becsei Gimnázium 

tanulóinak fellépése előtt, akik verses-zenés 

összeállítással mutatkoztak 

be. 

Ferenc Edvin, a tizenkilenc 

éves kultúrkör alelnöke is üdvözölte 

a mintegy háromszáz egybegyűltet. 

Elmondta, hogy bár 

Becsén már 1868-ban működött a 

Magyar Népkör, a Petőfi Sándor 

Magyar Kultúrkört csak 1991-ben 

alapították meg a becsei polgárok 

ösztönzésére. „A Petőfi Sándor 

Magyar Kultúrkörben a kilencvenes 

évek folyamán fokozatosan elindult 

a kultúrélet. A kezdeti nehézségek 

ellenére a kitartó munka meghozta 

gyümölcsét és sorra alakultak a 

szakkörök. Jelenleg mintegy 400 

tag tevékenykedik szorgosan az 

intézménnyé vált kultúrkörben. Az 

egyesület elsődleges célkitűzése a 

város magyar ajkú polgárai számára 

a kulturális élet megszervezése, 

a hagyományápolás, értékeink 

megőrzése, a tehetségek felkutatása, 

képzése és nevelése, valamint 

a fiatalok tömörítése“, mondta 

Ferenc. Kijelentette, hogy az elmúlt 

néhány évben adaptálták az épületet, 

gyarapodott a tagság, de a 

kultúrkörben folytatott munka is minőségesebbé 

vált, s a Petőfi kultúrkör 

Vajdaság egyik legjelentősebb 

magyar intézményévé vált. 

Az ünnepi műsorban a Kiscimbora 

gyermekegyüttes, a Szelence 

táncegyüttes és a kultúrkör társasés 

modern tánccsoportja lépett 

fel. Emellett a Szendrey Júlia Kézimunkaszakkör 

és a Szivárvány 

festőcsoport tagjainak munkáiból 

készített alkalmi kiállítást is megtekinthették 

az érdeklődők. 

B.M. 

POTISJE - BEČEJ D.O.O. ZA KOMUNALNE USLUGE 

TISZAMENTE ÓBECSE KOMMUNÁLIS SZOLGÁLTATÓ KFT. 

Zelena ulica 55, 21220 Bečej, Tel/Fax: 021/6910 777, E-mail: potisje@stcable.net 

Karikázza be a helyes választ és értékes 

ajándékot nyerhet! 

Tiszamente-Óbecse: „Határtalan kapcsolat“ - Hulladék totó 

Hulladék totó 

Kérjük, karikázd be a helyes választ/ válaszokat (több helyes válasz is lehetséges)! Minden helyes 

válasz pontot ér! 

1. Melyik válasz(ok) helyesek? 

a) A hulladék ugyanolyan, mint a szemét 

b) Hulladékok azok az anyagok, amelyek keletkezésük helyén (háztartás, gyárak, mezőgazdaság, intézmények 

stb.) haszontalanná váltak, de anyagfajtánként külön kezelve, szelektíven gyűjtve még másodlagos 

nyersanyagként hasznosíthatók 

c) Szemét: Olyan haszontalanná vált anyagok, amelyeket nem tudunk vagy nem akarunk tovább használni, 

a gazdaság körforgásából kikerülő, általában vegyesen tárolt anyagok 

2. A szelektív hulladékgyűjtés célja: 

a) Környezetünk védelme 

b) Környezetünk szennyezése 

c) Újrahasznosítás elősegítése különgyűjtéssel 

d) Hulladéklerakóba kerülő hulladék mennyiségének csökkentése 

3. Milyen hulladékok gyűjthetőek szelektíven? 

a) Műanyag fólia, könyv 

b) Fehér üveg, PET palack 

c) CD lemez, hungarocell 

d) Papír karton, színes üveg 

4. Milyen színű a műanyaggyűjtő bedobó-nyílása? 

a) Piros 

b) Kék 

c) Sárga 

A szelvényt vágja ki és dobja be az ügyfélszolgálati irodánkban lévő dobozba! 

Folytatás a jövő héten 

Név ……………………………………………………………… 

Cím ……………………………………………………………… 

Telefon ………………………………………………………...... 

Szelvényeiket a vállalat telephelyén lévő urnába dobhatják hétköznap minden nap 7.00-15.00 óráig 

Zaokružite tačan odgovor i možete da osvojite 

vrednu nagradu! 

Potisje Bečej: „Bezgranična saradnja” - Lutrija 

Lutrija 

Zaokružite tačne odgovore (moguće je više tačnih odgovora)! Za svaki tačan odgovor dobijate bodove! 

1. Koji odgovor (odgovori) je tačan? 

a) Otpadak je isto što i smeće 

b) Otpaci su one materije, koje na mestu gde nastaju (domaćinstvo, poljoprivreda, fabrike itd.) postaju 

beskorisne, ali selektiranjem postaju sekundarne sirovine. 

c) Smeće: Beskorisne materije, koje ne možemo ili ne želimo dalje koristiti, one su razne vrste materija 

2. Cilj selektivnog sakupljanja smeća je: 

a) Zaštita naše okoline 

b) Zagađenje naše okoline 

c) Pomoć za reciklažu selektiranjem 

d) Smanjenje obima deponija 

3. Kakve vrste otpadaka možemo da skupljamo selektivno? 

a) Plastična folija, knjiga 

b) Bela staklena flaša, PET ambalaža 

c) CD, stiropor 

d) Kartonski papir, šarena staklena flaša 

4. Kakve je boje sabirna posuda za plastiku? 

a) Crvena 

b) Plava 

c) Žuta 

Isecite kupon i ubacite ga u kutiju koja se nalazi u kancelariji za prijem stranaka u našem preduzeću! 

Nastavak sledeće nedelje 

Ime ……………………………………………………………….. 

Adresa …………………………………………………………… 

Telefon ………………………………………………………....... 

Kupone možete ubaciti u kutiju u našoj firmi radnim danima od 7 do 15 časova.

FENJER 

9 

broj 491. 29. januar 2010. 

Prognoza za vikend 

arl.noaa.gov 

pripremio-pomo 

Petak 

Subota 

Nedelja 

Opis vremena 

Pre podne 

promenljivo 

oblaèno. 

Po podne 

promenljivo 

oblaèno. 

Pre podne 

promenljivo 

oblaèno. 

Po podne 

oblaèno sa 

jakom kišom. 

Pre podne 

oblaèno sa 

snegom. 

Po podne 

oblaèno sa 

snegom. 

Temp. 

min/max 

-6°C 0°C 

-3°C 1°C 

-2°C 0°C 

Šorom sredom... 

• Mislio sam da gore ne može biti. 

A ispostavilo se da mi je bedna 

fantazija. 

• Poštenje i savest ne mogu stati u 

jednog čoveka. Nema dovoljno prostora. 

Svetislav Travica 

PROBLEMATIKA 252 

Izbor: M. Dragović 

Živa Tomić 1938. 

Mat u dva poteza 

ĆOŠE 

H A 

– 

H A 

Grupa slepih miševa visi 

na jednoj grani, osim jednog 

koji stoji uspravno. Jedan od 

onih koji vise pita komšiju: 

- Šta je ovome? 

- Pojma nemam. Do pre 

pet minuta je izgledao u redu, 

a onda se, izgleda, onesvestio. 

* 

Sretnu se dva pijanca. Prvi 

kaže: 

- Oprostite, mogu li proći 

između vas dvojice? 

- Svakako, ali samo jedan 

po jedan. 

Rešenje: Td5 

Jutarnji program 

RAZGIBAVANJE 

VREMEPLOV 

} 

} 

HUNGARORING } 

EUROTOP 44 

nedeljom 

} 

od 

do 

06 

h 

10 

od 13 do 16 h 

od 16 do 20 h 

od 12 do 16 h 

Zelena ulica 30 • Tel. 021/69-11-731 

Fax: 69-11-822 • www.radioactive.rs 

e-mail: radiobecej@neobee.net 

Priredio: Goran Topličević

oj 126. 

OPŠTINA NA SAJMU TURIZMA U LJUBLJANI 

Slovenci za vikend u Novom 

Bečeju 

PREDSTAVNICI opštine 

Novi Bečej, Saša Šućurović, 

pomoćnik predsednika opštine 

za turizam, načelnica 

Opštinske uprave Radmila 

Stanković i pomoćnik predsednika 

opštine za privredu 

Tomislav Ratković tokom 

prošle nedelje su boravili na 

Međunarodnom sajmu turizma 

u Ljubljani. 

Štand na sajmu turizma u Ljubljani 

Kako je sajamski prostor 

na ovoj smotri ograničen, uobičajeno 

je da se svake godine 

pojavi podjednak broj 

učesnika iz gotovo istih zemalja, 

tako da novim izlagačima 

teško polazi za rukom 

NA POJEDINAČNOM Prvenstvu 

Vojvodine u kuglanju, 24. 

januara u kuglani „Park sportova“ 

u Subotici, predstavnici 

iz novobečejske opštine imali 

su zapažen uspeh. Od trojice 

Novobečejaca, najuspešniji 

je član Jedinstva Robert 

Ernješi stariji, koji je rezultatom 

583 čunja zauzeo osmo 

da se nađu na ovoj manifestaciji. 

Opština Novi Bečej, 

čija je prezentacija na štandu 

Turističke organizacije Srbije 

privukla znatnu pažnju, jer je 

primetno bilo interesovanje 

posetilaca za reklamni materijal 

na engleskom jeziku, 

kao i za već čuvene suvenire 

Lale i Sose, bila je predstavljena 

i na štandu grada 

pobratima Straže. 

Pored Novog Bečeja 

našu zemlju u Sloveniji su 

zastupali još i predstavnici 

Smedereva, Niša, Beograda, 

Novog Sada, Bačke Topole, 

Sente, Zlatibora, Guče, dakle 

PROŠLE srede posle podne 

u novobečejskom brodogradilištu 

„MCI“ desila se tragedija, 

Gabor Firic (29) iz Bačkog Dušanova 

i Arpad Đuriš (36) iz 

Subotice verovatno su nastradali 

od gušenja plinom, a prilikom 

pokušaja da spase kolege 

povređen je Nenad Gutić 

(55) iz Novog Bečeja. 

Nesreća se dogodila u koritu 

barže za prevoz tečnog 

naftnog gasa. Naime, Gabor 

Firic je ušao da pomogne kolegi 

Arpadu Đurišu koji se previše 

zadržao u unutrašnjosti 

tanka, gde su se obojica ugušila. 

Radnik Nenad Gutić je 

zatim ušao u baržu pokušavajući 

da ih spase, ali se onesvestio. 

Pošto je bio na samom 

ulazu u baržu, vatrogasci su 

njega uspeli da spasu. 

Direktor brodogradilišta 

„MCI“ Predrag Đorđević objasnio 

je novinarima da je većina 

remontnih radova na barži 

već bila završena, a plovilo 

spušteno u vodu. „Preostalo je 

da se obave ispitivanja u vezi 

sa nepropustljivošću tankova 

za prevoz TNG i podešavanja 

sigurnosnih ventila koje je 

trebalo da obavi jedno specijalizovano 

preduzeće iz Pančeva. 

Pošto naše brodogradilište 

nije ovlašćeno za tu vrstu 

radova, firma ’Jugoregistar’, 

pod čijim je nadzorom vršen 

remont barže, sugerisala je 

da taj deo posla obave radnici 

preduzeća ’Eurogas’, a da 

onda njihove kolege iz pančevačke 

firme okončaju nužna 

ispitivanja“, rekao je Đorđević. 

mesto, njegov sin Robert Ernješi 

mlađi (568) koji igra za 

Sentu je 15, a Ivan Mesaroš, 

koji već treću sezonu nastupa 

za Kanjižu, je 20. sa 560 

čunjeva. Oni su stekli pravo 

učešća na prvenstvu države 

koje će se održati početkom 

maja. 

Na tradicionalnom takmičenju 

mlađih kategorija, 

Kupu Vrbasa, u konkurenciji 

17 takmičarki najbolji rezultat 

ostvarila je pionirka Vojvodine 

iz Bačkog Gradišta Hermina 

Lukač, koja je osvojila prvo 

mesto sa 479, dok je kuglašica 

Jedinstva iz Novog Bečeja 

Zorana Černai drugo sa 474 

čunja. U konkurenciji pionira 

sredina koje su već poznate 

destinacije na turističkoj mapi 

i oni koji imaju šta da ponude 

inostranim turistima. 

Inače, poslednjih godina 

primetna je zainteresovanost 

turista iz Slovenije za posetu 

Srbiji o čemu svedoči i podatak 

da u Beogradu Novu godinu 

dočeka oko 10.000 Slovenaca. 

Pored toga na našim 

izletištima i planinama ima 

dosta gostiju iz nekadašnje 

najsevernije pokrajine SFRJ. 

Uzrok tome, pored atraktivnosti 

ponude, svakako treba 

tražiti i u nižim cenama. 

Sasvim je sigurno da u narednom 

periodu i Novi Bečej 

može da bude privlačno 

mesto za slovenačke turiste 

što je potvrdio i Saša Šućurović 

prilikom gostovanja na 

talasima Radija Novi Bečej, 

koji je tom prilikom istakao 

da su prvi kontakti sa predstavnicima 

turističkih agencija 

iz Slovenije ostvareni prošle 

godine na Sajmu turizma u 

Beogradu i da je jedan od razloga 

odlaska u Ljubljanu namera 

da se poznanstvo kruniše 

dogovorom i eventualno 

nekim ugovorom. 

- Ranije smo započeli 

pregovore sa slovenačkom 

firmom „Adria“ o postavljanju 

kućica pored Tise. Zbog krize 

nije došlo do tog posla, pa su 

nas oni pozvali da prisustvujemo 

sajmu i da napravimo 

novi dogovor. Definisali smo 

neke stvari i očekujem da na 

Sajmu turizma u Beogradu 

konačno potpišemo ugovor. 

Pored toga, pokušali smo da 

sa turističkim agencijama iz 

Slovenije napravimo ponudu 

Novog Bečeja i da vidimo šta 

je za turiste iz Slovenije interesantno, 

te smo im, u saradnji 

sa našim hotelom, ponudili 

interesantne vikende u 

Novom Bečeju. I taj posao 

je uspešno završen. Sa tri 

agencije smo napravili dogovor, 

tako da uskoro očekujemo 

turiste iz Slovenije - rekao 

je Saša Šućurović i dodao da 

već gotovo dve godine intenzivno 

radi na razvoju turizma i 

da su se „već pojavili ljudi koji 

su zainteresovani da ulažu u 

naš grad. Očekujemo goste 

iz Jordana koji su zainteresovani 

da uzmu u Novom Bečeju 

neku nekretninu i da se 

bave turizmom. Dolaze nam 

i poslovni partneri iz Budve 

koji su spremni da naprave 

motel i restoran“, što će, uz 

već poznatu priču o izgradnji 

akva parka, Novi Bečej svrstati 

u kategoriju atraktivnih 

turističkih destinacija, ali pri 

tom je neophodno rešiti problem 

smeštajnog kapaciteta 

i blagovremeno organizovati 

ponudu privatnog smeštaja. 

V.F. 

NESREĆA U BRODOGRADILIŠTU „MCI“ 

Dvojica radnika se ugušila u 

rezervoaru za gorivo 

PRVENSTVO VOJVODINE ZA SENIORE 

Trojka obezbedila prolaz 

Prošle srede stigli su radnici 

iz „Eurogasa“ da obave 

pripremne radove kada se desila 

tragedija. 

Tela nastradalih poslata su 

na obdukciju u Institut za sudsku 

medicinu u Novom Sadu, 

kako bi se utvrdio uzrok njihove 

smrti, a kada se okonča 

istraga koju vodi Karolj Šmit, 

istražni sudija Osnovnog suda 

u Zrenjaninu, znaće se pod 

kakvim se okolnostima desila 

tragedija u brodogradilištu. 

B.M. 

Norbert Ernješi je peti sa 474, 

a Denis Kočmaroš sedmi sa 

456 čunjeva. U konkurenciji 

starijih kadeta kuglaš Vojvodine 

iz Bačkog Gradišta 

Arnold Lukač je drugi (526), 

a starija kadetkinja iz Novog 

Bečeja Olgica Stojkov (386) 

četvrta. 

S. Davidović 

OBELEŽENA ŠKOLSKA SLAVA 

Svetosavska 

akademija 

PROTEKLU nedelju u Domu 

kulture Novi Bečej su obeležila 

dešavanja posvećena školskoj 

slavi Svetom Savi. 

U sredu je održana 

svečana svetosavska 

akademija Osnovne škole 

„Miloje Čiplić“. Nakon nastupa 

školske pevačke grupe koja 

je izvela himnu Svetom 

Savi, direktorica škole Zorica 

Garčev deci, roditeljima i 

gostima održala je prigodnu 

Učesnici predstave 

svetosavsku besedu. Potom 

je sveštenik Milivoje Sekulić 

osveštao slavski kolač. 

Dosadašnji kumovi, Jovan 

Požunić i Ognjen Đuričin su 

kumstvo predali Aleksandri 

Glavaški i Aleksandru Rajiću. 

Nakon oficijelnog dela 

svečanosti usledio je zanimljiv 

program o Svetom Savi – 

scenski igrokaz uz korišćenje 

audiovizuelnih efekata i 

prikaz dela filma o Hilandaru. 

Celokupna priča je zamišljena 

da kombinacijom narativnog 

i scenskog dela dočara 

Liturgija 

Na dan Svetog Save, 

27. januara, u pravoslavnoj 

crkvi u Novom Bečeju održana 

je liturgija. Posle liturgije 

sveštenik Milivoj Sekulić i 

ovogodišnji kumovi Milan i 

Olga Mirkov započeli su sečenje 

slavskog kolača. Deca 

životni put mladog Rastka i 

razloge zašto je, umesto da 

izabere put plemića i vladara, 

izabrao monaške halje i put 

prosvetiteljstva. 

Brojna publika, roditelji, 

deca, gosti i Milivoj Vrebalov, 

predsednik opštine su aktere 

pozdravili burnim aplauzom 

ne krijući oduševljenje dobrom 

izvedbom mladih glumaca. 

Program je osmislila mlada 

nastavnica književnosti 

Tatjana Stakić. 

Deca su dobila deo koljiva 

i slavskog kolača, a gosti su, 

zajedno sa kolektivom škole, 

nastavili druženje u zbornici 

škole. 

U sedam sati uveče (nakon 

zaključenja ovog broja 

Mozaika) je u Domu kulture 

svečanom akademijom, posvećenom 

prvom srpskom 

arhiepiskopu Svetom Savi i 

prigodnim programom školsku 

slavu su proslavili i učenici 

i nastavnici Osnovne škole 

„Josif Marinković“. B.M. 

Kulturno-umetnički 

program 

U klubu za dnevni boravak 

Doma za smeštaj duševno 

obolelih lica „Sveti 

Vasilije Ostroški Čudotvorac“ 

u sredu je tokom popodnevnih 

sati za članove i 

su recitovala o pravoslavlju i 

Svetom Savi da bi im na 

kraju programa kumovi darivali 

slavski kolač, koljivo i 

kolačiće, a zatim su dobila i 

paketiće koje su im pripremili 

sponzori. 

M.V. 

goste organizovana proslava 

Svetog Save uz kulturnoumetnički 

program. Program 

je organizovan po ugledu 

na nekadašnje svetosavske 

balove.

PAKAO NISU DRUGI (XIV) 

Koliko jezika govoriš, toliko vrediš 

PREDSEDNIK opštine Bečej 

Peter Knezi, njegov zamenik 

Budislav Medurić, 

predsednik Skupštine opštine 

Dušan Jovanović i pomoćnik 

predsednika opštine 

za omladinu i sport Goran 

Strajnić govorili su o 

praktičnoj primeni propisa o 

tome da je u opštini Bečej 

osim srpskog jezika u službenoj 

upotrebi i mađarski 

jezik. 

Peter Knezi je rekao da 

Statut opštine Bečej propisuje 

da su na teritoriji opštine 

Bečej u službenoj upotrebi 

srpski i mađarski jezik. 

- Prema tome, potrebno je, 

Peter Knezi 

to jest obavezno je ravnopravno 

korišćenje oba jezika 

u lokalnoj samoupravi, u 

javnim institucijama i u državnim 

ustanovama u Bečeju. 

Nažalost, to mnogi ne 

znaju i misle da je upotreba 

i znanje mađarskog jezika 

usluga sugrađanima mađarske 

nacionalnosti. Zašto 

bi bilo dobro kada bi građani 

kojima je maternji jezik 

srpski znali mađarski, ali i 

obratno? Po mom mišljenju 

to bi bilo prirodno u sredini 

kakva je Bečej, gde je maternji 

jezik svakog drugog 

čoveka srpski, odnosno 

mađarski. To bi trebalo da 

bude nezaobilazna stvar. I 

stara poslovica kaže: Koliko 

jezika govoriš, toliko vrediš. 

Nažalost, praksa je 

drugačija. Građani kojima 

je maternji jezik mađarski, u 

vrlo velikom procentu razumeju 

i govore srpski jezik. 

Razlog je što živimo u Srbiji 

i zvaničan jezik države je 

srpski jezik, dakle, ko želi 

da uspe i da napreduje, treba 

da zna jezik države. 

Obratno ova stvar ne funkcioniše, 

relativno je mali 

broj sugrađana kojima je 

maternji jezik srpski, a razumeju 

i govore mađarski. 

Razlog je verovatno to da 

za uspeh i napredovanje nije 

nužno znanje mađarskog 

jezika. Zato se dešava, recimo, 

da ako je u nekom 

društvu šest osoba mađarske 

nacionalnosti, a jedna 

srpske, svi govore srpski 

kako se niko ne bi osećao 

nelagodno ili isključeno iz 

društva. Nažalost, o obratnoj 

situaciji ne možemo ni 

da sanjamo. 

Da li se po vašem mišljenju 

u opštini Bečej 

i u lokalnoj samoupravi 

poštuje član šest 

Statuta opštine, u kojem 

je navedeno da je 

na teritoriji opštine 

osim srpskog jezika u 

službenoj upotrebi i 

mađarski jezik? 

- Uglavnom da i nema 

većih problema. U javnim 

ustanovama lokalne samouprave 

u radu sa strankama 

koriste se oba jezika. 

Tako je i u nedavno otvorenoj 

uslužnoj kancelariji lokalne 

samouprave. Službenici 

govore oba jezika, jedino 

još nisu naučili gestovni 

jezik, kako bi komunicirali 

sa gluvim i nagluvim sugrađanima, 

ali i taj problem ćemo 

rešiti u bliskoj budućnosti. 

Nažalost, situacija je 

drugačija u državnim institucijama, 

na to lokalna samouprava 

ne može da utiče 

i to se i oseća. Ista je situacija 

i u trgovinama, u bankama 

i na drugim, „nezvaničnim“ 

poljima života. Naravno, 

od vlasnika firme, 

odnosno od direktora zavisi 

da li će se tom pitanju posvetiti 

pažnja. Po mom mišljenju 

ukoliko je reč o dobrim 

poslovnim ljudima – i 

za to postoje brojni primeri 

– zaposleni koji su u kontaktu 

sa strankama, govore 

oba jezika. Najlošija je situacija 

u bankama, u pošti i 

manje-više u policiji. U trgovini 

i u uslužnim delatnostima 

već su shvatili da je poznavanje 

jezika sredine 

prednost. Verujem da bi se 

to moglo „izmeriti“ i što se 

tiče prometa. 

Da li svi zaposleni u 

opštini koji imaju kontakte 

sa građanima, 

osim srpskog znaju i 

mađarski jezik? Ako 

ne, zašto ne? 

- Kao što sam rekao, to 

nije problem što se tiče zaposlenih 

koji su u kontaktu 

sa strankama. Postoje manji 

problemi u krugu zaposlenih 

koji rade na terenu, 

ali se nadam da ćemo i taj 

problem rešiti. 

Pokrajinski sekretarijat 

za propise, upravu 

i nacionalne manjine 

5. januara raspisao je 

konkurs za raspodelu 

budžetskih sredstava 

organima i organizacijama 

u Autonomnoj 

Anketa o manjinskim 

pravima 

Poštovani čitaoci, na internet 

sajtu Bečejskog mozaika 

(www.becejski-mozaik.co.rs) 

možete da odgovorite 

na pitanja o tome da li 

se poštuju prava nacionalnih 

manjina u Bečeju, u Novom 

Bečeju i u Vojvodini? 

DRUŠTVO 

broj 491. 29. januar 2010. 11 

Pokrajini Vojvodini u 

čijem radu su u službenoj 

upotrebi jezici i 

pisma nacionalnih 

manjina. Da li će lokalna 

samouprava da 

konkuriše za sredstva? 

- Opština se i do sada 

prijavljivala na ovakve konkurse 

i s manje-više uspeha 

dobila je sredstva. I ove 

godine ćemo konkurisati, 

ali se još nisam dogovorio 

sa načelnikom Opštinske 

uprave sa kojim temama. 

Dobro je što su to sredstva 

za određene namene i što 

uvek možemo računati na 

njih, dakle čak i unapred 

možemo planirati s kakvim 

projektima ćemo učestvovati 

na pojedinim konkursima. 

Pozdravljam ovu mogućnost, 

jer pomaže našem 

siromašnom budžetu. 

Na sednici Skupštine 

opštine 16. septembra 

2009. godine doneta 

je odluka o osnivanju 

Saveta za međunacionalne 

odnose. Da li je 

Savet zaista osnovan i 

šta je uradio do sada? 

- Odluka je doneta, a listu 

članova Saveta, u skladu 

sa propisima, poslali 

smo nacionalnim savetima 

za davanje mišljenja. Kada 

dobijemo odgovor, osnovaćemo 

Savet koji će onda 

početi sa radom. 

Prema informacijama 

kojima raspolažemo, 

desilo se da građanima 

opštine Bečej nije 

omogućeno da u zgradi 

lokalne samouprave 

podnose zahtev za 

upis u manjinski birački 

spisak. Kako se 

to moglo desiti, kada 

Zakon o nacionalnim 

savetima nacionalnih 

manjina predviđa da 

građani upravo u lokalnim 

samoupravama 

mogu da zahtevaju 

upis u manjinski birački 

spisak? 

- Nemam saznanja o takvim 

slučajevima i po informacijama 

kojima ja raspolažem 

nije upućena žalba ni 

načelniku Opštinske uprave. 

Bilo bi čudno da se tako 

nešto desilo, jer ne postoji 

prepreka za zahtevanje upisa 

u manjinski birački spisak. 

Naravno, formular zahteva 

može da se skine i sa 

interneta, a i ispunjavanje 

je jednostavno, samo je potrebno 

obratiti pažnju na to 

da podaci budu upisani na 

isti način kako su upisani i u 

ličnu kartu. Predlažem taj 

način upućivanja zahteva, 

jer su službenici koji u opštini 

rade taj posao, prilično 

zauzeti, naime treba da 

obrade već postojećih 

9.000 formulara. U svakom 

slučaju, ako neko ima bilo 

kakvih problema, neka mi 

se slobodno obrati. 

Zašto vaša sekretarica 

ne govori jezik sredine? 

- Na ovo pitanje ne 

znam odgovor. Pretpostavljam 

da zato što nije učila 

mađarski. 

O potrebi dvojezičnosti 

u lokalnoj sredini govorio je 

Budislav Medurić 

i Budislav Medurić. 

- Dvojezičnost je potrebna. 

Smatram da to ne 

može biti kriterijum za zapošljavanje, 

jer se time 

stvara nova diskriminacija. 

Predlažem i smatram potrebnim 

da se ljudima koji 

su zaposleni ili će biti zaposleni 

na radnim mestima u 

lokalnoj samoupravi, a za 

koja se ukaze potreba za 

dvojezičnošću, obezbede 

uslovi da se u sklopu posla 

doobrazuju po tom osnovu. 

Dobro bi bilo i da građani 

znaju oba jezika, jer bi se 

tada bolje razumeli i bolje 

upoznali kulturu građana 

kojima je maternji jezik drugačiji. 

Da li mislite da je potrebno 

da lokalna samouprava 

učestvuje 

na konkursu Pokrajinskog 

sekretarijata za 

propise, upravu i nacionalne 

manjine za raspodelu 

budžetskih 

sredstava organima i 

organizacijama u Autonomnoj 

Pokrajini 

Vojvodini u čijem radu 

Goran Strajnić 

su u službenoj upotrebi 

jezici i pisma nacionalnih 

manjina? 

- Smatram da treba, 

kako bi se stvorio materijalni 

osnov za realizaciju cilja 

zbog kojeg je konkurs i 

otvoren. 

Goran Strajnić misli da 

je primena dvojezičnosti 

poželjna i potrebna u opštini 

Bečej, kako u Opštinskoj 

upravi, tako i u javnim ustanovama 

i preduzećima. 

- Međutim, smatram da 

ona nije presudna da bi ove 

institucije funkcionisale na 

bolji način. Ustav Republike 

Srbije, Statut Autonomne 

Pokrajine Vojvodine i Statut 

opštine Bečej utvrđuju jezik 

i pisma koja su u službenoj 

upotrebi i tu nema nejasnoća. 

Poštovanje dvojezičnosti 

je nužno ukoliko se dvojezičnost 

ne koristi kao 

sredstvo za diskriminaciju 

građana opštine Bečej, na 

primer kada dvojezičnost 

predstavlja jedini uslov zapošljavanja, 

koji jeste 

nezvaničan, ali u mnogim 

slučajevima se pokazao 

kao presudan. Ističem da 

ne treba dozvoliti diskriminaciju 

nijedne vrste, pa ni 

diskriminaciju upotrebe jezika. 

Lokalna samouprava 

se zalaže za dvojezičnost i 

to je pokazala više puta. Da 

bi pospešila znanje jezika i 

njegovu upotrebu, po mom 

mišljenju je potrebno organizovati 

besplatne kurseve 

i jednog i drugog jezika. Potrebno 

je da građani kojima 

je maternji jezik mađarski 

znaju srpski jezik i obrnuto 

iz razloga što bi se međusobno 

bolje razumeli. 

Da li se po vašem mišljenju 

u opštini Bečej 

i u lokalnoj samoupravi 

poštuje član šest 

Statuta opštine, u kojem 

je navedeno da je 

na teritoriji opštine 

osim srpskog jezika u 

službenoj upotrebi i 


- Naravno. Postoje primeri 

koji pokazuju da je to 

tako. Na primer, u više navrata 

ste u svojim izveštajima 

o radu uslužnog centra 

govorili da je usluga jako 

dobra, odnosno prenosili 

ste utiske građana i to je 

najbolji pokazatelj da ni 

građani kojima je maternji 

jezik srpski, a ni građani kojima 

je maternji jezik mađarski 

nisu imali pritužbe da 

se ne poštuje dvojezičnost. 

Dalje, u svim zvaničnim 

protokolima se koriste i jedan 

i drugi jezik kada je to 

potrebno, na sednicama 

Skupštine opštine Bečej 

postoji zvanični prevodilac 

kojeg odbornici mogu da 

koriste i na taj način je i u 

tom domu prisutna dvojezičnost. 





mađarski jezik? Ako 

Dušan Jovanović 

ne, zašto ne? 

- Mislim da ima dovoljno 

zaposlenih u opštini koji 

znaju oba jezika i da oni 

svoj posao rade sasvim korektno, 

na način da građani 

imaju dobru uslugu. 

Predsednik Skupštine 

opštine Dušan Jovanović 

smatra da je u lokalnoj samoupravi, 

u opštinskim 

ustanovama i javnim preduzećima, 

kojima je osnivač 

opština Bečej, potrebna primena 

dvojezičnosti. 

- Bilo bi dobro da građani 

kojima je maternji jezik 

srpski i obratno, znaju jezik 

koji im nije maternji zbog 

prevazilaženja jezičkih barijera 

i bolje svakodnevne 

međusobne komunikacije, 

a samim tim i povećavanja 

međusobne tolerancije. 






- S obzirom na to da ne 

radim u Opštinskoj upravi, 

nemam konkretna saznanja 

da li svi zaposleni koji 

imaju kontakte sa građanima 

osim srpskog jezika 

znaju i mađarski, ali smatram 

da ukoliko neko ne 

zna mađarski jezik, a on mu 

je potreban u komunikaciji 

sa strankama, da bi opština 

trebala u tom slučaju da organizuje 

obuku za takve izvršioce. 

Kristina Demeter 

Filipčev 

Serijal tekstova o 

manjinskim pitanjima 

Cilj projekta „Pakao nisu 

drugi – integracija mađarske 

manjine u lokalne 

sredine“, koji traje devet 

meseci, je promocija suštinske 

integracije mađarske 

nacionalne manjine u društvo 

u Bečeju i u Novom Bečeju. 

U okviru dvojezičnog 

(srpski i mađarski) projekta 

novinari Bečejskog mozaika 

će se baviti prezentacijom 

manjinskih problema i 

pitanja kroz istraživačke 

tekstove i analize, a informisanje 

i edukacija šire javnosti 

trebalo bi da doprinese 

prevladavanju predrasuda, 

govora mržnje i unapređenju 

međunacionalne saradnje 

kao važnih činilaca u 

demokratizaciji društva. 

Tekstovi su, osim u 

štampanom izdanju Bečejskog 

mozaika, dostupni i na 

internet stranici novina 

(www.becejski-mozaik.co. 

rs). 

Projekat finansira Norveška 

narodna pomoć.

12 491. 

szám, 2010. január 29. 

TÁRSADALOM 

A POKOL NEM A MÁSIK (XIV.) 

Ahány nyelvet beszélsz, 

annyi embert érsz 

KNÉZI PÉTER, Óbecse 

község elnöke, valamint helyettese, 

Budislav Medurić, 

továbbá Dušan Jovanović, 

a községi képviselő-testület 

elnöke és Goran Strajnić, a 

községi elnöknek az ifjúsággal 

és sporttal megbízott 

tanácsadója arról beszéltek, 

hogy Óbecse község 

területén hogyan szereznek 

érvényt a szerb és a 

magyar nyelv hivatalos 

használatáról szóló jogszabályoknak. 

Knézi kijelentette: 

- Kiindulva községünk 

Alapszabályának rendelkezéseiből, 

amely szerint 

Óbecse község területén a 

szerb és a magyar nyelv 

van hivatalos, egyenrangú 

használatban, egyértelmű, 

hogy szükség van, sőt, kötelező 

a két nyelv egyenrangú 

használata az önkormányzatban 

és a közintézményekben, 

valamint az itt 

tevékenykedő állami intézményekben. 

Sajnos ezt sokan 

nem tudják, és azt hiszik, 

hogy magyarul beszélni 

vagy tudni engedmény 

vagy szívesség a magyar 

polgártársaink felé, pedig 

nem így van. Hogy miért 

lenne jó tudni egymás nyelvét? 

Szerintem ez egy ilyen 

környezetben természetes 

dolog, hiszen ha minden 

második embernek a község 

területén szerb, illetve 

magyar az anyanyelve, akkor 

ez szinte elkerülhetetlen 

kellene, hogy legyen. Ahány 

nyelvet beszélsz, annyi embert 

érsz - mondja a régi 

közmondás. Sajnos a gyakorlat 

mást mutat. Általánosságban, 

a magyar ajkú 

lakosság nagyon nagy százalékban 

érti és beszéli a 

szerb nyelvet. Ennek oka 

az, hogy Szerbiában élünk, 

és a hivatalos államnyelv a 

szerb, tehát aki boldogulni 

akar, annak tudnia kell az 

államnyelvet. Ugyanakkor, 

sajnos, ez fordítva már nem 

érvényes, és relatíve kis 

százalék azoknak a szerb 

polgártársainknak a száma, 

akik értik és beszélik a magyar 

nyelvet, mert ahhoz, 

hogy boldoguljanak az életben, 

nem szükséges ismerniük 

a magyar nyelvet. 

Ezért történhet meg az, 

hogy ha egy társaságban, 

mondjuk hatan magyarok, 

és egy szerb partnerük van, 

akkor méltányosságból 

mindenki szerbül beszél, 

hogy senki se érezze magát 

kellemetlenül, illetve kirekesztve. 

Sajnos fordított 

példáról még álmodni sem 

lehet. 

A helyi önkormányzatban 

és a község területén 

tiszteletben tartják-e 

a község Alapszabályzatának 

hatodik 

szakaszát, amely 

szerint Becse község 

területén a szerb nyelv 

mellett a magyar nyelv 

is hivatalos használatban 

van? 

- Nagyobbára igen, sőt 

mondhatom, hogy ezzel 

kapcsolatban nincsenek különösebb 

gondok. Az önkormányzati 

közhivatalok, 

intézmények munkájuk során 

mindkét nyelvet használják 

a polgárokkal való 

kapcsolattartás terén. A 

nemrég megnyílt szolgáltató 

iroda munkatársai is beszélik 

mindkét nyelvet, 

egyedül a jelbeszédet még 

Körkérdés a kisebbségi 

jogokról 

Cikksorozat a kisebbségi 

kérdésekről 

A pokol nem a Másik 

című, kilenc hónapig tartó 

projektum célja a Becsén 

és Törökbecsén élő magyar 

nemzeti kisebbség 

lényegi integrációjának 

elősegítése. A kétnyelvű 

(szerb és magyar) projektum 

keretében a Becsei 

Mozaik újságírói elemzések 

és tényfeltáró riportok 

segítségével igyekeznek 

majd bemutatni a kisebbségi 

problémákat és kérdéseket. 

A nyilvánosság 

Tisztelt olvasók, a Becsei 

Mozaik honlapján 

(www.becejski-mozaik. 

co.rs) arra a kérdésre válaszolhatnak, 

hogy tiszteletben 

tartják-e a nemzeti 

kisebbségek jogait Óbecsén, 

Törökbecsén és 

Vajdaságban? 

B.M. 

tájékoztatásának elő kellene 

segítenie, hogy felülkerekedjünk 

az előítéleteinken, 

megszűnjön a gyűlöletbeszéd, 

és hogy előmozdítsuk 

a nemzetek közötti 

együttműködést, mert 

ezek fontos elemei a közösség 

demokratizálódási 

folyamatának. A cikkek a 

Becsei Mozaikban jelennek 

meg, valamint elérhetők 

az újság honlapján 

(www.becejski-mozaik. 

co.rs) is. 

nem sajátították el, mellyel 

siket és nagyothalló polgártársainkkal 

is fel tudnák 

venni a kapcsolatot, de 

ezen a közeljövőben segíteni 

fogunk. Sajnos az állami 

intézményekben más a 

helyzet. Itt az önkormányzatnak 

nincs befolyása, és 

ez meg is látszik. Ugyanez 

a helyzet a kereskedelemben, 

a bankokban, az élet 

más, nem hivatalos területein. 

Itt a cégtulajdonostól, 

illetve az igazgatótól függ, 

hogy hangsúlyt helyez-e erre 

a kérdésre. Szerintem, 

ha jó üzletemberekről van 

szó (és erre van példa, nem 

is kevés), akkor az ügyfelekkel 

kommunikáló dolgozók 

ismerik mindkét nyelvet. 

Azt mondhatom, hogy a 

bankrendszerben, a postán 

és némileg a rendőrségen a 

legrosszabb a helyzet. A kereskedelem 

és szolgáltatóipar 

már felismerte annak 

előnyeit, ha emberei ismerik 

a környezetnyelvet is. 

Meggyőződésem, hogy ez 

akár a forgalom nagyságával 

is mérhető lenne. 

A helyi önkormányzat 

alkalmazottai - akik 

ügyfelekkel dolgoznak 

- ismerik-e legalább 

alapszinten a község 

területén élő kisebbség 

nyelvét? 

- Mint már mondtam, ez 

nem okoz gondot az önkormányzat 

azon dolgozói körében, 

akik az ügyfelekkel 

dolgoznak. Van némi probléma 

a főleg terepen dolgozó 

munkatársaink körében, 

de azt remélem, hogy ezen 

is segíteni fogunk. 

A Tartományi Jogalkotási, 

Közigazgatási és 

Nemzeti Kisebbségi 

Titkárság 2010. január 

5-én közzétett pályázata 

szerint 10,7 millió 

dinárt látnak elő azon 

projektumok társfinanszírozására, 

amelyeknek 

célja a Vajdaság 

Autonóm Tartomány 

területén élő 

nemzeti kisebbségek 

nyelve és írása hivatalos 

használatára vonatkozó 

jogának előmozdítása 

(a pályázatra 

február 28-ig lehet 

jelentkezni). Óbecse 

község jelentkezik erre 

a pályázatra? 

- Községünk eddig minden 

ilyen pályázatra jelentkezett, 

és kisebb-nagyobb 

sikerrel nyert is pénzeszközöket. 

Idén is pályázni fogunk, 

de még nem egyeztettem 

a közigazgatás vezetőjével, 

melyek lesznek 

azok a témák, melyeket feltüntetünk 

a pályázatban. 

Ezek az eszközök azért jók, 

mert céleszközök, és mindig 

számíthatunk rájuk, tehát 

akár előre is eltervezhetjük, 

hogy egy-egy pályázaton 

milyen témával pályázunk. 

Üdvözlöm ezt a pályázati 

lehetőséget, mert 

sokszor segít a mi költségvetési 

szűkös eszközeinken. 

Óbecse község képviselő-testülete 

2009. 

szeptember 16-án határozatot 

hozott a 

Nemzetek Közötti Viszonyokkal 

Foglalkozó 

Tanács megalakításáról. 

Megalakult-e 

már a Tanács? 

- A döntés megszületett, 

a tanács tagjainak listáját 

pedig, az előírásokkal összhangban, 

elküldtük a nemzeti 

tanácsoknak véleményezésre. 

Amint megérkezik 

a válasz, a tanács megalakul 

és elkezdi munkáját. 

Információim szerint 

megtörtént, hogy a 

polgároknak nem volt 

lehetőségük a helyi 

önkormányzat épületében 

kérelmezni a kisebbségi 

választói 

névjegyzékre való feliratkozást, 

elutasították 

őket. Hogyan történhetett 

ez meg, hiszen 

a nemzeti tanácsokról 

szóló törvény 

előírja, hogy éppen a 

helyi önkormányzatokban 

lehet kérelmezni 

a kisebbségi választói 

névjegyzékre való 

feliratkozást? 

- Én nem tudok ilyesmiről, 

sőt, tudomásom szerint 

a közigazgatás vezetőjéhez 

sem érkezett ilyen kifogás. 

Kicsit furcsának is találom, 

hiszen ennek nincs semmilyen 

akadálya. Ugyanakkor 

az űrlapot le lehet tölteni az 

illetékes minisztérium honlapjáról 

is, és a kitöltése nagyon 

egyszerű: értelemszerűen 

kell kitölteni, ügyelve 

arra, hogy az adatokat pontosan 

úgy kell beírni, ahogy 

azok a személyi igazolványban 

vannak. Különben is 

ezt a módszert ajánlom, 

mert a hivatalnokok, akik 

ezzel foglalkoznak, pillanatnyilag 

be vannak temetve 

azzal a mintegy 9 ezer űrlappal, 

amely már náluk vár 

bejegyzésre. Mindenesetre, 

ha valakinek ilyennemű 

problémája akad, nyugodtan 

fordulhat hozzám. 

Becse község elnökének 

titkárnője miért 

nem tud magyarul is? 

- Erre a kérdésre sajnos 

nem tudom a választ. Feltételezem, 

hogy azért, mert 

nem tanult magyarul. 

A kétnyelvűségre szükség 

van helyi szinten, mondta 

Budislav Medurić is. 

- A kétnyelvűségre szükség 

van. Szerintem azonban 

ez nem lehet foglalkoztatási 

követelmény, mert 

ezáltal újabb diszkrimináció 

történne. Azt javasolom és 

tartom szükségesnek, hogy 

azoknak az embereknek, 

akik a helyi önkormányzatban 

olyan helyeken dolgoznak 

vagy fognak dolgozni, 

ahol szükséges lesz a kétnyelvűség, 

biztosítsák az 

ilyen alapú továbbtanulás 

lehetőségét. Jó lenne, ha a 

polgárok is tudnák mindkét 

nyelvet, mert akkor jobban 

megértenék egymást, és 

jobban megismernék a más 

anyanyelvű polgárok kultúráját. 

Ön szerint a helyi önkormányzatnak 

részt 

kellene-e vennie a Tartományi 

Jogalkotási, 

Közigazgatási és Nemzeti 

Kisebbségi Titkárság 

által kiírt pályázaton, 

amelyen költségvetési 

eszközöket osztanak 

szét azok között 

a szervek és szervezetek 

között, amelyek 

Vajdaság Autonóm 

Tartomány területén 

tevékenykednek, és 

amelyek munkájában 

hivatalos használatban 

vannak a nemzeti 

kisebbségek nyelvei 

és írásmódjai? 

- Szerintem részt kell 

venni, hogy megalapozhassuk 

a pályázat céljaként 

megfogalmazottak végrehajtását. 

Goran Strajnić úgy véli, 

hogy a kétnyelvűség alkalmazása 

ajánlatos és szükséges 

Óbecse községben 

- méghozzá az önkormányzati 

adminisztrációban és a 

közintézményekben, valamint 

a közvállalatokban is. 

- Ugyanakkor úgy gondolom, 

hogy a kétnyelvűség 

nem bír döntő jelentőséggel 

a tekintetben, hogy ezek az 

intézmények hogyan működnek. 

Szerbia alkotmánya, 

Vajdaság Autonóm 

Tartomány Statútuma és 

Óbecse község Statútuma 

meghatározza a hivatalos 

használatban levő nyelveket 

és írásmódokat és e tekintetben 

minden egyértelmű. 

A kétnyelvűség tiszteletben 

tartása szükséges, 

ha a kétnyelvűséget nem 

diszkriminációs eszközként 

használják a község polgáraival 

szemben, mint amikor 

például a kétnyelvűség 

a munkahelyre való felvétel 

egyedüli feltétele, amely 

ugyan nem hivatalos feltétel, 

de sok esetben döntő 

feltételnek bizonyult. Hangsúlyozom, 

hogy nem engedhető 

meg semmiféle 

diszkrimináció, így a nyelvhasználati 

sem. A helyi önkormányzat 

kiáll a kétnyelvűség 

mellett és ezt több 

ízben is bizonyította. Szerintem 

a nyelvtudás és 

nyelvhasználat támogatásaként 

ingyenes nyelvtanfolyamokat 

kell szervezni, 

mindkét nyelv esetében. 

Szükséges, hogy a magyar 

anyanyelvű polgárok tudjanak 

szerbül és fordítva, 

azért, hogy jobban megértsék 

egymást. 

Ön szerint Óbecse 

községben és a helyi 

önkormányzatban 

tiszteletben tartják-e a 

községi Statútum 6. 

szakaszát, amely kimondja, 

hogy a község 

területén a szerb 

nyelven kívül hivatalos 

használatban van 

a magyar is? 

- Természetesen. Vannak 

példák, amelyek ezt bizonyítják. 

Például önök is 

több ízben írtak a községi 

szolgáltató iroda működéséről 

és közölték a polgárok 

véleményét, miszerint elégedettek 

annak munkájával, 

és ez a legjobb bizonyítéka 

annak, hogy sem a 

szerb, sem a magyar anyanyelvű 

polgárok nem panaszkodtak 

arra, hogy nincs 

tiszteletben tartva a kétnyelvűség. 

Továbbá, minden hivatalos 

protokollban mindkét 

nyelvet használják, 

amennyiben erre szükség 

mutatkozik, a községi képviselő-testület 

ülésein pedig 

van hivatalos tolmács, aki a 

képviselők rendelkezésére 

áll, és ily módon e testületben 

is jelen van a kétnyelvűség. 

Mindazon önkormányzati 

dolgozók, akik 

kapcsolatban állnak a 

polgárokkal, tudnak a 

szerben kívül magyarul 

is? 

- Szerintem van elég 

foglalkoztatott a községi adminisztrációban, 

aki mindkét 

nyelven beszél, ők teljesen 

elfogadhatóan beszélik 

mindkét nyelvet, úgy, hogy 

a polgárok jó szolgáltatást 

kapjanak. 

Dušan Jovanović, a 

községi képviselő-testület 

elnöke úgy véli, hogy a helyi 

önkormányzatban, a községi 

intézményekben és a 

község által alapított közvállalatokban 

szükséges a 

kétnyelvűség alkalmazása. 

- Jó lenne, ha a szerb 

anyanyelvű polgárok és fordítva, 

tudnák a másik nyelvet, 

hogy ledőljenek a nyelvi 

akadályok és a jobb mindennapi 

kommunikáció érdekében, 

ami az egymásközti 

toleranciát is növelné. 

Mindazon önkormányzati 

dolgozók, akik 

kapcsolatban állnak a 

polgárokkal tudnak a 

szerben kívül magyarul 

is? 

- Mivel nem a községi 

adminisztrációban dolgozok, 

nincs konkrét információm 

arról, hogy a polgárokkal 

kapcsolatban levő foglalkoztatottak 

mindegyike 

tud-e a szerb nyelven kívül 

magyarul is, de úgy vélem, 

hogy amennyiben valaki 

nem tud olyan szinten magyarul, 

hogy megértesse 

magát az ügyfelekkel, akkor 

az ilyen végrehajtók számára 

a községnek tanfolyamokat 

kellene szerveznie. 

F.D.K. 

(Fordította: Márton Attila)

Vunene stvari - novi hit 

ove zime 

AKO STE mislili da pletene 

stvari nisu baš moderne i da 

su veliki vuneni džemperi rezervisani 

za vašu baku niste 

u pravu. Vunene stvari su 

novi hit ove zime. 

Stil koji se jako brzo proširio 

među modnim obožavateljima 

privlači nas prvenstveno 

zbog svoje topline, 

no kreatori su našli način da 

velike vunene komade učine 

i zavodljivima. Vuneni šalovi, 

džemperi i haljine samo su 

neke od varijacija koje vladaju 

dizajnerskim kolekcijama, 

a veliki beli pulover idealan 

je komad garderobe, jer će 

ići uz gotovo sve što imate u 

ormaru. Zato ako ste spremni 

da se priključite ovom 

trendu, uvucite se u neke od 

ovih komada garderobe koji 

će vas grejati, ali i učiniti veoma 

šik. 

Uz vunu najbolje odgovara 

koža, a izgledaće fantastično 

i sa cipelama sa visokom 

petom i uskim pantalonama. 

Ako imate nešto vuneno i 

gore i dole, izgledaćete kao 

balon. Bitna je ravnoteža. Dodajte 

gomilu efektnog nakita i 

sigurno ćete privući poglede i 

dobiti komplimente. 

(Izvor: Ženski kutak) 

Životinjski 

uzorak - stil ili 

kič? 

Trendovi u 2010. godini 

uglavnom će se bazirati na 

velikom povratku osamdesetih, 

odnosno dominaciji životinjskih 

uzoraka na svemu i 

TIME OUT 13 

broj 491. 29. januar 2010. 

Voćne maske za lice i kosu 

VOĆE JE prepuno hranjivih 

sastojaka i čest je sastojak 

mnogih kozmetičkih linija 

kako bi koža bila glatka, 

hidratizovana i blistava. Međutim, 

ne morate se uvek 

osloniti na skupe proizvođače 

kako biste dobili rezultate. 

Sami možete napraviti 

maske ili kreme za negu 

tela od sledećih namirnica. 

Bogat esencijalnim masnim 

kiselinama koje regenerišu, 

avokado je idealan 

za suvu, oštećenu i zrelu 

kožu. Ako joj nedostaje sjaja 

i života, vitamini A, C, D i E 

koji se nalaze u avokadu, 

nahraniće je i učiniti sjajnom. 

Avokado je, takođe, 

pogodan i za beživotnu 

kosu. Zgnječite zreli avokado 

i smesu nanesite na kosu 

kako bi ona zablistala novim 

sjajem. Masku na kosi držite 

sat vremena, isperite vodom 

i normalno operite kosu uobičajenim 

šamponom. 

Kokosovo mleko bogato 

je uljima i vitaminima koji 

hrane kožu i kosu. Hranljivi 

sastojci kokosovog ulja prodiru 

u dubinu kože. Ono je 

idealno za suvu kožu kojoj 

vraća elastičnost i lepotu. 

Filipinke su nadaleko poznate 

po svojoj raskošnoj i 

mirišljavoj kosi. Njihova tajna 

je kokosovo ulje koje se 

zagreje i utrlja u kosu. 

Mango je voće koje se 

uzgaja više od 5.000 godina. 

Plodovi manga bogat su 

izvor vitamina A, C, E, olova, 

betakarotena i esencijalnih 

masnih kiselina. Ključ 

njegove kozmetičke upotrebe 

leži u koštici iz koje se 

FOTO: www.rts.rs 

dobija maslac. Regenerisaće 

kožu i kosu ako se usitni 

u kašu i nanese na željeni 

deo tela. 

Grožđe je pravi rudnik 

vitamina, minerala, voćnih 

kiselina, polifenola, delotvornih 

antioksidanasa koji 

štite kožu od starenja, pa se 

zato sve češće pojavljuje 

kao glavni sastojak mnogih 

kozmetičkih linija. Ono sadrži 

sastojke koji su višestruko 

delotvorni u borbi protiv slobodnih 

radikala, koji uzrokuju 

starenje kože. Grožđe je 

dobar izvor vitamina A, B, C 

i E, fosforne, vinske, jabučne 

i limunske kiseline. Preparati 

na bazi grožđa čiste 

kožu i sužavaju pore. Iscedite 

sveže bobice grožđa u 

sok (prethodno grožđe oljuštite), 

dodajte jednu kašičicu 

svačemu. Evo uputstava 

kako ih nositi na pravilan način. 

Životinjski uzorak, pogotovo 

leopardov, jedan je od 

nekoliko trendova koji se u 

modu vraćaju u proseku svake 

druge sezone, pa je to 

ono što bismo svakako trebali 

imati u svom ormaru. 

Krzno 

Dama zaslužna za globalno 

širenje ovog trenda 

svakako je bila Džeki Kenedi 

za čijim je modnim stilom 

svet poludeo otkada je prvi 

put prošetala u krznenom 

kaputu s leopardovim uzorkom. 

Zbog toga je ona postala 

modna ikona na čiji se 

stil pozivaju i mnoge javne 

osobe nazivajući je svojim 

modnim uzorom. 

Veštačko krzno 

Kako je pomama za leopardovim 

krznom bila sve raširenija, 

ta je životinjska vrsta 

gotovo posve izumrla, no 

to nije sprečilo širenje trenda. 

Prešlo se na veštačko krzno, 

koje više ne nose samo 

oni koji sebi ne mogu priuštiti 

pravo. Veštačko krzno postalo 

je globalni trend, pa 

možete nabaviti i svoj primerak 

bez ikakve grižnje savesti 

da ste ubili nevino biće. 

Rizik 

Imajte na umu da igranje 

životinjskim uzorcima može 

biti vrlo opasno. Od svih 

modnih promašaja, ništa nije 

ni približno sramotno kao 

kada napadno zlostavljate 

životinjski uzorak. Na primer, 

svaki put kada se ovaj trend 

ponovo vrati u modu, neko 

pomisli da je dobra ideja istovremeno 

obući nešto ružičasto 

i uzorak zebre. Verujte, 

to nikad ne ispadne dobro. 

A dizajneri? 

Ove godine uzorci zebre, 

žirafe, leoparda i geparda 

prisutni su u ženskoj modi 

zahvaljujući afričkim, safari, 

azijskim i plemenskim motivima 

koji su u prvi plan vratili 

velika dizajnerska imena, 

poput Dolče Gabana, Pronze 

Šuler, Dajana von Furstenberg, 

Oskara de la Rente i 

Kristiana Lakroksa. 

Dobar „nos“ zlata vredi 

Postoji nekoliko ključnih 

stvari koje morate zapamtiti 

ako nameravate nositi životinjske 

uzorke. Samo zato jer 

je nešto dostupno na policama 

trgovina, ne znači da to 

morate kupiti. Razvijte dobar 

nos za modne krpice. Čak i 

neke dizajnerske stvari na 

koje naiđemo mogu se svrstati 

u kategoriju modnog kriminala. 

Ne preterujte 

Ne trudite se kako biste 

pokazali da pratite trendove. 

Umesto toga, birajte uravnotežene 

detalje. Čak i ako će 

safari nadolazeće sezone 

biti u trendu, niko se ne želi 

osećati kao da je upravo bio 

na safariju nakon što je s 

vama popio kafu ili prošetao 

gradom. 

Držite se samo jednog 

životinjskog uzorka 

Ovo je pravilo kojeg se 

svakako uvek, ali baš uvek, 

morate pridržavati. Ako nosite 

„leoparda“, onda se držite 

samo toga, a nemojte ga nipošto 

„ukrasiti“ još ponekim 

životinjskim uzorkom. Suknju 

zebrinog uzorka nosite 

sa kožnom crnom jaknom, a 

jaknu od leopardovog krzna 

sa crnim pantalonama ili 

olovka-suknjom. 

S čime se slaže 

Krzno, bilo ono leopardovog 

ili bilo kojeg drugog 

uzorka, odlično pristaje sa 

svim što je crno, a posebno 

sa crnim olovka-suknjama ili, 

pak, helankama, kao i sa 

čipkom. Odeća životinjskog 

printa najbolje ide uz crnu, 

belu, čokoladno-smeđu ili 

bež boju. 

Ako se komadi odeće sa 

životinjskim uzorkom ne 

uklapaju u vaš uobičajeni 

stil, možete ga osvežiti narukvicama, 

ogrlicama ili nekim 

drugim nakitom koji proizlazi 

iz ovog trenda. 

(Izvor: Ljepota.ba) 

meda, malo brašna i maslinovog 

ulja. Sastojke pomešajte, 

nanesite na lice i isperite 

nakon 15 minuta. 

Kod pripreme maski iz 

kućnih radinosti, držite se 

sledećih saveta: 

- što je voće usitnjenije, 

to će hranljivi sastojci bolje 

delovati, 

- uvek koristite sveže 

namirnice, 

- ako vam ostane višak 

maske nakon tretmana, možete 

je držati u frižideru nekoliko 

dana, 

- prilikom nanošenja maski 

izbegavajte područje oko 

očiju i usana, 

- posle tretmana, lice ili 

telo isperite mlakom vodom 

i osušite peškirom, nikako 

nemojte trljati kožu. 

(Izvor: She.hr) 

ZVEZDANA PRAŠINA 

Da li je ovo 

Demi Mur? 

SUPRUGA Eštona Kučera 

Demi Mur nedavno se slikala 

za naslovnu stranu magazina 

„W“ za koji je dala i intervju. 

Neposredno nakon objavljivanja 

lista Demi se našla na 

HOROSKOP 

OVAN 

(21.03. – 20.04.) 

Sva pažnja fokusirana 

je na rešavanje 

bitnih problema. Postižete 

uspeh, u to nema sumnje, što 

ne znači da treba da zanemarite 

okolinu. Partner se oseća 

zapostavljeno, a smatra da 

vam može biti od koristi. Pustite 

ga da vam pomogne. 

BIK 

(21.04. – 20.05.) 

Planirate unapred 

nešto što zavisi od 

mnogo okolnosti, pa se nemojte 

iznenaditi ako ne dođe do 

realizacije. Od partnera previše 

očekujete, a dajete mu 

malo. Daleko ste od idealnih 

odnosa. 

BLIZANCI 

(21.05. – 20.06.) 

Stomačni problemi 

sputavaju vaše aktivnosti, 

a moguć je i problem 

sa povećanim bilirubinom u 

krvi. Preduzmite nešto. Finansijski 

dobitak većih razmera 

popravlja vam raspoloženje. 

Strelac vas šarmira. 

RAK 

(21.06. – 22.07.) 

Posle uobičajenih 

aktivnosti, utehu 

nađite u domaćoj atmosferi. 

Još ako se snabdete modnim 

časopisima i stručnom literaturom, 

sve šanse da provedete 

uspešan dan i da se psihički 

oporavite postoje. Baš vas 

briga za priče sa strane. 

LAV 

(23.07. – 22.08.) 

Lavovi kratak poslovni 

predah koriste 

da maštaju o fatalnoj ljubavi. 

Ne dozvolite da senke 

prošlosti koje su na vas ostavile 

traga utiču na realnu osobu 

sa kojom ste u vezi. Posvetite 

pažnju osobi pored sebe. 

DEVICA 

(23.08. – 22.09.) 

Finansijski dobitak 

popravlja vam raspoloženje, 

dok odnosi sa voljenom 

osobom zahtevaju ozbiljniji 

razgovor. Kriza na mnogim 

frontovima ukazuje na to da 

treba strpljivo sačekati pravi 

momenat. Smirite se dan-dva. 

FOTO: www.images.theage.com 

meti napada zbog „sređivanja“ 

fotki u fotošopu. 

Prvo je morala da odgovara 

na pitanje „gde joj je 

kuk“, a potom i na jedno mnogo 

ozbiljnije. 

„Ja nemam kukove“, pisala 

je glumica na svom Tviter 

profilu, a onda, kada je 

uspela da ubedi fanove da je 

„jednostavno mršava“, u javnost 

je procurela fotografija 

koja pokazuje šta zapravo 

„nije u redu“. Na njoj uopšte 

nije Demi Mur već manekenka 

Anja Rubik u kreaciji Ralfa 

Lorena. 

Tačnije, na slici se nalazi 

Anja sa glavom Demi Mur. 

Glumica se još nije oglasila 

na Tviteru. 

(MONDO) 

VAGA 

(23.09. – 22.10.) 

Više vam odgovaraju 

poslovi verbalne 

prirode. Ukoliko uspete 

da ih realizujete, biće sve u 

redu. U protivnom, za sve 

okrivljujete voljenu osobu. 

Mnoge Vage su u potrazi za 

novom ljubavlju. Ovan je za 

njih idealna kombinacija. 

ŠKORPIJA 

(23.10. – 22.11.) 

Ulažete napor da 

prevaziđete probleme. 

Iako se ne osećate sjajno, 

tešite se, jer ste osoba 

koja se izuzetno brzo oporavlja 

od stresova i bolesti. Glavu 

gore. Uskoro će sve biti mnogo 

bolje. Okrenite se ljubavi. 

STRELAC 

(23.11. – 21.12.) 

Očekuje vas intenzivan 

dan praćen 

aktivnostima. Pošto ćete biti 

rastrzani na više strana, morate 

raditi na jačanju koncentracije. 

Malo odsustvo pažnje 

može imati fatalne posledice u 

vidu povreda. 

JARAC 

(22.12. – 19.01.) 

Kratak predah utiče 

na to da se 

fantastično osećate. Tema 

dana ima više, a glavne su ljubav 

i umetnost. Najbolje je 

iskombinovati ih i u njima svojski 

uživati. Vi to umete i te 

kako, jer se ponašate u skladu 

sa raspoloženjem. 

VODOLIJA 

(20.01. – 18.02.) 

Zdravstvena situacija 

se popravlja, 

a samim tim i raspoloženje. 

Sjajno se osećate i planirate 

nove „ludosti“, bez kojih vaš život 

ne bi imao smisla. Voljena 

osoba čeka da joj se pridružite 

i ohrabrite je. 

RIBE 

(19.02. – 20.03.) 

Mnogi pripadnici 

znaka doživljavaju 

neku vrstu obmane. Budite 

obazriviji nego inače. Mašta 

je izražena, pa ukoliko energiju 

usmerite na nju, imate 

šansu da provedete lep dan i 

budete zadovoljni.

14 

SPORTSKI MOZAIK 

broj 491. 29. januar 2010. 

SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE BEČEJ IZABRAO NAJBOLJE U 2009. 

Marko Džigurski i Danijela Pavić 

su sportisti godine 

Dobitnici priznanja Sportskog saveza opštine Bečej 

SPORTSKI SAVEZ opštine 

Bečej (SSOB) izabrao je 

prošlog petka najbolje sportiste 

opštine u 2009. godini. 

Ni zakašnjenje od tri nedelje 

nije moglo da pokvari raspoloženje 

bečejskih sportista 

svih uzrasnih kategorija koji 

su sa trenerima i sportskim 

radnicima ispunili veliku salu 

Skupštine opštine. Bar na 

sat i po želeli su sportisti da 

zaborave sve razmirice u bečejskom 

sportu, finansijske 

poteškoće i sukobe na relaciji 

opština-SSOB, klubovi- 

-matični savezi, pa i između 

klubova međusobno. 

Svi preduslovi za uživanje 

su postojali - puna sala 

mladosti, nasmejana lica, 

plakete, medalje, diplome i 

priznanja - ali već pri prvom 

govoru sevnule su otrovne 

strelice. 

Pera Bašić, predsednik 

Sportskog saveza opštine 

Bečej, pozdravio je sve prisutne 

i izvinio se zbog odlaganja 

manifestacije: „Izbor 

sportiste godine nije organizovan 

u onom terminu kako 

tradicija nalaže, jer je došlo 

do malog nesporazuma 

sa lokalnom samoupravom. 

Nadam se da će se ti nesporazumi 

u ovoj godini rešiti 

na obostrano zadovoljstvo, a 

najviše u korist sportista. Želim 

da se zahvalim i lokalnoj 

Zaboravljeni šampioni 

Upravni odbor Sportskog 

saveza opštine Bečej i 

komisija za izbor sportiste 

godine su ovoga puta zaboravili 

na svetske i evropske 

šampione koji su to postali 

u 2009. godini, a koji su 

rodom Bečejci ili je njihovo 

prebivalište u Bečeju, a trenutno 

se ne takmiče za klubove 

u opštini. 

Prema statutu SSOB u 

izbor za sportistu godine 

mogu biti nominovani samo 

oni sportisti koji su članovi 

klubova sa teritorije opštine 

Bečej. To je pravilo, treba ga 

poštovati i tako će biti dok 

Pavlov daruje Knezija 

Statut ne bude promenjen. 

I pored toga, u prethodnim 

godinama je postojala 

praksa da se takvim sportistima 

uruče specijalna priznanja 

i na taj način im se 

oda dužna pažnja za svetski 

vredne rezultate, kojim 

pored sporta u Srbiji promovišu 

i grad. 

Upravni odbor Sportskog 

saveza i komisija 

se očigledno nisu setili 

Borislave Perić-Ranković, 

dvostruke uzastopne evropske 

prvakinje, osvajačice 

srebra na Paraolimpijskim 

igrama u Pekingu, Vilmoša 

Zavarkoa, svetskog prvaka, 

prvog čoveka koji je na planeti 

na zvaničnom takmičenju 

oborio sedamsto i više 

čunjeva (728), Čabe 

Silađija, osvajača bronzane 

samoupravi na pomoći pri 

organizaciji manifestacije i 

kolegama u Savezu, jer smo 

se svesno odrekli dela zaostalih 

plata da bi se ovi trofeji 

kupili za sportiste. Nadam 

se da će u 2010. godini i pored 

ekonomske krize biti više 

sredstava za klubove, jer je 

sport u našoj opštini uvek bio 

brend“. 

Upućene u tematiku 

„nesporazuma“ sa opštinom 

začudilo je ovakvo istupanje 

Bašića, jer je u pretprošlom 

broju Bečejskog mozaika 

(broj 489, 15. januar), u 

tekstu pod naslovom „Izbor 

sportiste godine - 22. januara“, 

potvrdio reči Gorana 

medalje na Evropskom 

prvenstvu u malim bazenima 

(u Turskoj u decembru). 

Tu je i Strahinja Nićić, prvak 

Balkana, Bečejac koji je 

proglašen za najboljeg juniora 

Pančeva (vesla u 

KK Sportiko), pa Marko 

Tomićević (sada KK Zorka 

kolor)… 

Zaljubljenici u sport i 

pedantni evidentičari godinama 

pokušavaju da promene 

sliku o „našima u svetu“, 

ali im to baš ne polazi za 

rukom. 

Zbog toga je zanimljiv 

događaj posle manifestacije 

proglašenja najboljih sportista 

kada je Stevan Pavlov, 

registrovani igrač i član 

rukovodstva Kuglaškog kluba 

Bečej (zaposlen u 

SSOB), poklonio Peteru 

Kneziju, predsedniku opštine 

Bečej, uramljenu fotografiju 

Vilmoša Zavarkoa u 

akciji sa natpisom „728“. 

Pavlov je Kneziju poželeo 

da se kada god pogleda sliku 

seti vrhunskog rezultata 

mladog Bečejca, ali je napomenuo 

da mu sliku poklanja 

u ime Kuglaškog kluba, a ne 

kao član SSOB. 

Lep gest, ali je slika trebala 

da ode u druge ruke. I 

ne treba da krasi opštinske 

zidove nego treba da bude 

na vidnom mestu u DTV 

Partizan. Možda iznad glavnog 

ulaza… 


Strajnića, pomoćnika predsednika 

opštine zaduženog 

za sport, da je 30. decembra 

opština uplatila novac na račun 

SSOB za deo zaostalih 

plata zaposlenih (234.000 dinara), 

kao i za rad sportskih 

klubova i organizovanje manifestacije 

(oko 380.000 dinara). 

Peter Knezi, predsednik 

opštine Bečej, nije reagovao 

na očigledan „faul“, spustio 

je „loptu“ prisećajući se slavnih 

vremena bečejskog sporta, 

kada je u opštini u jednom 

trenutku bilo 11 prvoligaša. 

Knezi se prisetio samo vaterpola 

(a bilo je i fudbala, ženske 

i muške košarke, stonog 

tenisa, kuglanja…): „I danas 

imamo vrednih rezultata koje 

postižu naši sportisti, kako 

na državnom nivou, tako i na 

evropskom i svetskom. Prošla 

godina je bila veoma teška 

sa ekonomskog aspekta, 

ali smo nekako uspeli da pomognemo 

sportskim klubovima. 

I ove godine smo namenili 

određena sredstva za 

tu namenu i time ćemo i mi 

u opštini dati svoj doprinos 

održavanju zavidnog nivoa 

rezultata. Tu pre svega mislim 

na amaterski sport, ali 

će biti sredstava i za vrhunske 

sportiste i stipendiranje 

mladih talenata. Mislim da 

ćemo u našim zamislima uspeti. 

Čestitam svim sportistima 

i sportskim radnicima koji 

su dobili nagrade u ovogodišnjem 

izboru“. 

Obeležili godinu - Džigurski i Pavić 

Kajakaš i 

džudistkinja su 

najuspešniji 

Ali da se vratimo sportistima 

i izboru najboljih u 

prošloj godini. 

Sportistkinja 2009. opštine 

Bečej je Danijela Pavić, 

džudistkinja Mladosti, dok 

je za najboljeg sportistu za 

prošlu godinu izabran Marko 

Džigurski, kajakaš KKK 

Bečej. 

Pavić je 2009. postala 

šampionka Srbije u seniorskoj 

konkurenciji (do 23 godine), 

što je ujedno i prvo 

zlato tog ranga u istoriji DžK 

Mladost. Pored toga, bila je 

najbolja i u juniorskoj konkurenciji 

u državi, a nastupala 

je i na internacionalnim turnirima 

A kategorije u Grčkoj 

i Mađarskoj. Prošle godine 

nastupila je na 10 takmičenja 

i osvojila je 7 medalja 

(3-3-1). Priznanje koje je dobila 

od SSOB za prošlu godinu 

je treće po redu za najbolju 

bečejsku džudistkinju. 

Džigurski je aktuelni šampion 

Balkana u jednosedu na 

Kajakaši vratili pehar 

Posle svakog izbora za 

sportistu godine bude nezadovoljnih 

ili onih sa pomešanim 

osećanjima. Uglavnom 

se sve primedbe i nezadovoljstva 

iznose po kuloarima, 

ali je malo onih koji o problemima 

u sistemu bodovanja 

(koji i ne postoji), kriterijumima 

(takođe nisu poznati) 

i odlučivanju komisije i 

Upravnog odbora SSOB 

progovore javno. Bilo je sporadičnih 

pokušaja, ali je evidentno 

sve ostalo po starom. 

Sumnje potpiruju i same 

odluke unutar SSOB, pa se 

ove godine desilo da je 

Upravni odbor preinačio 

predloge odluka komisije u 

tri kategorije. 

Ipak, posle izbora za 

2009. godinu, ima dosta 

negodovanja u klubovima, 

pa u narednom periodu 

treba očekivati više „vatre“, 

pogotovo na sednici 

Skupštine SSOB-a koja bi 

ove godine trebala da bude 

izborna. 

Tako je i KKK Bečej, 

nezadovoljan izborom u 

kategoriji sportskih klubova, 

odlučio da SSOB vrati pehar 

za osvojeno drugo mesto uz 

pismeno saopštenje odluke 

Upravnog odbora kluba. 

„Izbor u kategoriji ’sportske 

organizacije’ trebalo bi da 

bude odraz ostvarenih sportskih 

rezultata. Stiče se utisak 

da prilikom ovog proglašenja 

Upravni odbor SSOB nije 

ispoštovao ni sopstvene 

odluke, pošto je u pet od 

jedanaest kategorija takmičare 

KKK Bečej proglasio 

najuspešnijima u 2009. godini, 

dodajući tome i izbor 

našeg takmičara za sportistu 

godine u opštini. Potpuno 

smo zbunjeni kriterijumima 

kojima se Upravni odbor 

SSOB rukovodio donoseći 

odluku o najuspešnijoj sportskoj 

organizaciji. Činjenica 

da je preinačio odluku komisije 

za izbor koja je u ovom 

segmentu bila sasvim drugačija, 

ukazuje da je Upravni 

odbor SSOB demonstrirao 

svoju veliku moć. Ili šta već? 

U svakom slučaju zlatna i 

srebrna medalja sa juniorske 

Balkanijade, dva zlata, dva 

srebra i jedna bronza sa 

seniorskog Prvenstva Srbije, 

jedno zlato sa državnog 

500 metara (zlato osvojeno u 

Apatinu), a u istoj disciplini je 

i prvak Srbije. Sa klupskim 

drugovima (Šoti, Terzić i Novaković) 

u četvercu na 200 

metara na Prvenstvu Srbije 

na Adi Ciganliji se okitio zlatnom 

medaljom. 

Pavić i Džigurski su priznanje 

najboljeg sportiste u 

opštini dobili i u svojim uzrasnim 

kategorijama. 

Pavić je najbolja seniorka, 

a iza nje su se plasirale 

Milica Narančić (BBK Bečej) 

i Tanja Božić (KKK Bečej). 

Džigurski je najuspešniji 

junior u prošloj godini u opštini, 

a plasirali su se i Robert 

Šimon (PK Bečej) i Arpad 

Balaša (BBK Bečej). 

Mlađe kategorije 

I u ostalim konkurencijama 

proglašeni su najbolji 

sportisti opštine za prošlu 

godinu. 

kupa za seniore kao i ekipno 

prvo mesto na Prvenstvu 

Srbije i Vojvodine u kategoriji 

mlađih pionira govore da 

pehar za drugo mesto u 

kategoriji ’sportske organizacije’ 

nismo zaslužili, te isti 

vraćamo Sportskom savezu. 

Plivačkom klubu Bečej i 

Džudo klubu Mladost iskreno 

čestitamo na osvojenim 

priznanjima te im kao i ostalim 

sportskim organizacijama 

želimo mnogo uspeha u 

budućem radu. KKK Bečej 

neće dozvoliti da ga ovakve 

odluke i stavovi čelnika 

SSOB poremete u radu i 

nastojanjima da se oblast 

sporta normativno uredi i da 

se akta u potpunosti poštuju. 

Samo tako mogu biti otklonjene 

sumnje u donete odluke 

vezane za značajnu 

manifestaciju kakva je izbor 

najuspešnijih sportista, sportskih 

organizacija, trenera i 

sportskih radnika u kalendarskoj 

godini u opštini“, piše 

u saopštenju Upravnog 

odbora KKK Bečej koje je 

potpisao Ivan Džigurski, 

predsednik kluba. 

B.M.

U konkurenciji mlađih 

pionirki (do 12 godina) trijumfovala 

je Biljana Relić, 

članica KKK Bečej, koja je u 

2009. učestvovala na dvadesetak 

takmičenja, a okitila se 

sa 15 medalja (12-2-1). Proglašena 

je za najuspešniju 

takmičarku Lige mini kajaka 

Srbije, a postala je i prvakinja 

Srbije i Vojvodine u pojedinačnoj 

konkurenciji. Drugo 

mesto u ovoj kategoriji pripalo 

je džudistkinji Mladosti Milici 

Grbić, a treće Ani Jeftenić 

(PK Swim star). 

Kod mlađih pionira titula 

je pripala Marku Simiću (DžK 

Mladost), trećeplasiranom sa 

Prvenstva Srbije i Prvenstva 

Vojvodine. Simić je u 2009. 

učestvovao na 16 takmičenja 

i osvojio je 13 medalja 

(6-4-3). U kategoriji mlađih 

pionira drugo mesto pripalo 

je karatisti Bečeja Dušanu 

Jasniću, a treće Akošu Benkeu 

iz STK Vojvodina. 

Najbolja pionirka (12-14 

godina) u prethodnoj godini 

je Hermina Lukač, kuglašica 

Vojvodine, koja je postala 

pojedinačna prvakinja države, 

u singlu se zlatom okitila 

i na Kupu Srbije, a srebro je 

osvojila u kombinaciji. Lukač 

je na osnovu ovih uspeha 

postala kandidat za pionirsku 

reprezentaciju za Prvenstvo 

sveta koje će biti održano 

ove godine. Druga je u ovoj 

Šoti i najbolje juniorke - Kikić, Nović i Popov 

kategoriji bila Nevena Kosanović 

(Karate klub B.P.S.), a 

treća Karolina Kalapoš (Karate 

klub Bečej). 

Kod pionira je najbolji bio 

Tamaš Farkaš, plivač Bečeja, 

koji je u prošloj godini imao 

mnogo uspeha u daljinskom 

plivanju na otvorenom, ali i u 

takmičenjima u bazenu. Na 

državnom prvenstvu na 10 

kilometara osvojio je srebro 

u apsolutnoj konkurenciji, a 

na istom takmičenju bio je 

prvi na stazi dužine tri kilometra. 

Na pokrajinskim kupovima 

osvojio je šest zlatnih 

medalja, u svojoj i apsolutnoj 

konkurenciji, a na jednom takmičenju 

je popravio rekord 

staze. Na prvenstvu Vojvodine 

(bazensko plivanje) bio je 

prvi na 400 metara mešovito 

i 400 metara kraul i srebrni 

na 200 metara kraul. Farkaš 

je osvojio i titulu vicešampiona 

Srbije na 400 metara mešovito. 

Član je reprezentacije 

Srbije. Drugo mesto u kategoriji 

pionira pripalo je Nemanji 

Farkašu iz DžK Mladost, a 

treće Vukašinu Erdeljanu kuglašu 

Vojvodine. 

U konkurenciji kadetkinja 

titulu najbolje ponela je 

Andrea Terek, karatistkinja 

KK B.P.S, koja je na Prvenstvu 

Srbije Šotokan karate 

saveza Srbije osvojila titulu 

u izvođenju kata. Isti rezultat 

postigla je na Kupu Srbije, 

kao i na Otvorenom prvenstvu 

Srbije. U 2009. osvojila 

je 30 medalja (17-10-3) od 

kojih je 8 sa međunarodnih 

turnira. Drugo mesto u ovoj 

konkurenciji pripalo je takođe 

karatistkinji, Dijani Kovačević 

(KK Bečej), dok je treće mesto 

zauzela Ninoslava Čordar 

(KKK Bečej). 

Najbolji kadet u opštini je, 

kao i dve prethodne godine, 

Risto Babić, džudista Mladosti. 

Babić je osvojio peto 

mesto na Evropskom olimpijskom 

festivalu mladih u 

finskom Tampereu, učestvovao 

je na Prvenstvu Evrope, 

a na tri internacionalna turnira 

A kategorije (Zagreb, Istanbul 

i Ploešti) osvojio je zlatnu 

i dve bronzane medalje. 

Kadetski je prvak Srbije i reprezentativac. 

Od jesenas se 

takmiči i u Superligi kao član 

Parizana iz Kikinde. Srebrna 

medalja u ovoj konkurenciji 

pripala je plivaču Bečeja Sebastijanu 

Sabou, dok je treći 

bio kajakaš Nikola Džigurski. 

Kikić je najbolja 

juniorka 

Jovana Kikić, kajakašica 

Bečeja, proglašena je za najbolju 

juniorku u opštini. Ona 

je u 2009. godini postala vicešampionka 

Balkana u K-1 

na 500 metara, najbolja u državi 

u istoj disciplini i šampionka 

Srbije u četvercu na 

stazi dužine 200 metara. Reprezentativka 

je Srbije. Drugo 

mesto kod juniorki pripalo 

je, takođe, kajakašici Bečeja, 

Tijani Nović a treće Milici Popov, 

košarkašici Old golda. 

Terziću 

priznanje u 

kategoriji 

seniora 

U seniorskoj konkurenciji 

laureat za 2009. godinu 

postao je Dejan Terzić (KKK 

Bečej). On u prošloj godini 

ima četiri medalje osvojene 

na Prvenstvu Srbije. Terzić 

je bio šampion u četvercu na 

200 metara, srebrne medalje 

je osvojio u K-2 na 200 i K-1 

na 500 metara, dok je bronzu 

osvojio u dvojcu na stazi dužine 

od 500 metara. Standardni 

je reprezentativac Srbije. 

Drugo mesto kod seniora pripalo 

je Nebojši Sekuliću, prvotimcu 

KMF Bečej, najboljem 

strelcu Druge futsal lige 

SPORTSKI MOZAIK 


Srbije, dok je treći bio Igor 

Sekulić iz USR Šaran. 

Aleksandar Grbić 

Aleksandar 

Grbić je najbolji 

trener 

Za najboljeg trenera u 

2009. u opštini Bečej proglašen 

je Aleksandar Grbić, trener 

DžK Mladost, majstor crnog 

pojasa treći DAN. Grbić 

u klubu radi već 15 godina, 

a prošle sezone su takmičari 

Mladosti postigli najbolje rezultate 

od osnivanja kluba - 

učešćem na 50 takmičenja u 

deset zemalja i osvajanjem 

160 medalja (55-49-56). 

Najvrednije su svakako one 

osvojene na državnim prvenstvima 

(devet) i Internacionalnim 

turnirima A kategorije. 

Grbić je sa ostalim trenerima 

u DžK Mladost značajno doprineo 

organizovanju prvenstva 

Srbije za mlađe seniore 

u Bečeju i tradicionalnog 

bečejskog međunarodnog 

turnira. Iza njega u konkurenciji 

trenera plasirali su se 

Dejan Stanojev (KMF Bečej) 

i Vladislav Živanović (KKK 

Bečej). 

Najbolje ekipe 

i klubovi 

Najboljom sportskom 

ekipom u opštini proglašen 

je četverac KKK Bečej Šoti- 

-Novaković-Terzić-M. Džigurski 

(šampioni Srbije u sprinterskoj 

disciplini kajaka – 200 

m, koja je od prošle godine 

uvrštena u olimpijski program), 

ispred KMF Bečej (jesenji 

prvaci Druge futsal lige) 

i Džudo kluba Mladost. 

Najbolji klub (sportska organizacija) 

u opštini je, prema 

oceni Upravnog odbora, 

SSOB Plivački klub Bečej, 

pehar za drugo mesto pripao 

je Kajak kanu klubu Bečej, 

dok je treći Džudo klub Mladost. 

Posebna 

priznanja 

U kategoriji „sportski radnici“ 

SSOB je dodelio dva 

ravnopravna priznanja i to 

Nikoli Careviću iz Atletskog 

kluba Bečej i Gavri Viškoviću 

iz RK Jedinstvo iz Bačkog 

Petrovog Sela. Posebno 

priznanje - jubileji ove godine 

su uručeni Đerđu Lajberu, 

novinaru „Mađar soa“ (za 

životno delo), Jožefu Šotiju, 

bečejskom olimpijcu (za doprinos 

razvoju sporta) i RK 

Jedinstvo povodom 50 godina 

postojanja. Plakete, pehare 

i diplome najboljima uručili 

su Knezi, Bašić, Lončarević 

(u svojstvu člana UO SSOB) 

i Šoti. S. Malešev 

POVRATAK NIKOLIĆA I DROBCA U JEDINSTVO 

Počele pripreme 

NOVI BEČEJ: Fudbaleri Jedinstva, 

kako je i planirano, 

pripreme za nastavak šampionata 

započeli su u nedelju 

24. januara. Trener Novica 

Glavaški je na stadionu 

kraj Tise izvršio prozivku, na 

prvom treningu osmoplasiranog 

tima Vojvođanske lige 

- Istok bilo je prisutno 18 

fudbalera. Među njima su 

bili i povratnici u ekipu, Miljan 

Nikolić, koji je jesenas 

igrao za Hajduk iz Čuruga i 

Zoran Drobac koji se posle 

dvogodišnje pauze vratio u 

klub gde je stekao punu afirmaciju. 

Na prozivci nije bilo 

Žarka Đokića, koji je izrazio 

želju da promeni sredinu i 

pređe u redove srpskoligaša 

iz Sente. 

Fudbalere je pozdravio 

sportski direktor Arsen Tošić 

koji je uz reči dobrodošlice 

istakao: 

- Želim da iskažem lično 

i zadovoljstvo rukovodstva 

kluba što u zimskoj pauzi nije 

došlo do osipanja ekipe, što 

će nam uz pojačanja koja su 

stigla biti lakše da ostvarimo 

cilj - opstanak u ligi. U nastavku 

prvenstva vodiće se 

žestoka borba za svaki bod, 

zato naredni period moramo 

maksimalno iskoristiti da se 

što bolje pripremimo. Rukovodstvo 

kluba će učiniti sve 

da i pored toga što nije prošao 

mesni samodoprinos koji 

PRVA B LIGA 

VATERPOLISTI Bečeja 

2005 pobedili su prošle subote 

Rabotnički sa 10:5 (1:1, 

1:1, 4:2, 4:1) i tako nastavili 

seriju pobeda u Prvoj B ligi. 

Bečejci su u poslednjih pet 

utakmica ostvarili isto toliko 

pobeda i za prvoplasiranim 

ŽAK-om sada zaostaju tri 

boda. 

Subotnju utakmicu pred 

dobro ispunjenim tribinama 

bazena u OSC „Mladost“ 

obe ekipe počele su veoma 

čvrsto i nervozno. U odbranama 

se igralo oštro, pa su 

gledaoci prvi gol mogli da 

vide tek posle šest i po minuta 

igre. Tomićević je doveo 

domaćina u vođstvo, ali je u 

narednom napadu Krečković 

(Bečejac sa kapicom Rabotničkog) 

vratio rezultatsku 

ravnotežu. 

Slična situacija dešavala 

se i u drugoj četvrtini, a onda 

je u trećem periodu makedonski 

predstavnik poveo sa 

dva gola razlike (2:4). Činilo 

se u tim trenucima da Bečejci 

nemaju odgovor za igru 

Rabotničkog, ali je usledio 

period od četiri minuta sjajne 

igre domaćina. Razleteli 

su se vaterpolisti u belim 

kapicama po bazenu, brzim 

kontrama zbunili su goste i 

golovima Peslaća, Terzića i 

Čiplića (dva) poveli sa 6:4. 

Početkom poslednje četvrtine 

Stanković je smanjio 

vođstvo Bečeja na 6:5, ali 

Rabotnički 

na dnu bazena 

FOTO: S. Davidović 

je to do kraja utakmice bilo 

sve od igrača Rabotničkog. 

Domaći vaterpolisti su u potpunosti 

kontrolisali rezultat, a 

do kraja utakmice postigli su 

još četiri gola (Terzić, Čiplić 

dva i Tomašević). 

U ekipi Bečeja bili su zadovoljni 

posle novog trijumfa: 

- Utakmica za nas nije 

imala rezultatski značaj, jer 

se skor sa Makedoncima u 

krajnjem zbiru neće računati. 

No i pored te činjenice večeras 

smo igrali maksimalno 

motivisano i odgovorno i uspeli 

smo da pobedimo. Nova 

tri boda su došla kao rezultat 

timske igre. Sve bolje partije 

koje pružamo u ligi su posledica 

dobrog rada na treninzima 

što me veoma raduje 

- rekao je Srbislav Čiplić, 

strelac četiri gola protiv Rabotničkog. 

U 8. kolu Prve B lige 

igrate protiv Proletera 

(subota, 30. januar, 

19.00). Kakav ishod 

očekuješ? 

- Nadam se pobedi, jer 

smo kvalitetnija ekipa od 

Proletera, a i u dobroj smo 

formi. Mislim da će trener 

Marić u subotu veću minutažu 

dati mlađim igračima, 

a da ćemo mi iskusniji imati 

više odmora. To ne bi trebalo 

da utiče na igru Bečeja, pa 

očekujem novu pobedu. 

S.M. 

broj 491. 29. januar 2010. 15 

je bio značajni izvor finasiranja, 

stvori što bolje uslove 

za rad. U toku su pregovori 

sa nekoliko sponzora koji će 

nam pomoći da naredni period, 

do ponovnog raspisivanja 

samodoprinosa, prevaziđemo 

bez većih posledica. 

Sa programom rada fudbalere 

je upoznao trener 

Glavaški koji je rekao: 

- Očekujemo jedno dinamično 

prvenstvo, u kojem će 

se više od polovine klubova 

boriti za opstanak. Startujemo 

početkom marta, a prvenstvo 

se završava krajem 

maja, što znači da u toku prvenstva 

neće biti mnogo vremena 

da se nadoknadi propušteno. 

U prvih deset dana 

rad ćemo fokusirati na opšte 

fizičke pripreme, a kako nemamo 

mnogo vremena subotom 

i nedeljom ćemo imati 

po dva treninga, kombinovano 

na otvorenom i u sportskoj 

hali. Da bismo izborili 

opstanak veoma je važno da 

pored želje imamo pozitivan 

stav da to možemo, a ukoliko 

budemo imali takav pristup 

sigurno je da ćemo to i 

ostvariti. Kao i u prvom delu 

prvenstva šansu će dobiti i 

neki mlađi igrači, pa su u prvi 

tim prekomandovani kadeti 

David Lalošević, Srđan Mesar 

i Marko Matić. 

Trener Novobečejaca do 

nastavka prvenstva namerava 

da održi 35 treninga i da 

ekipa odigra pet-šest kontrolnih 

utakmica. Prva je 6. 

februara u Kikindi protiv istoimene 

ekipe. S.D. 

Fudbaleri Jedinstva na prvom treningu u 2010. 

VATERPOLO 

FUDBAL 

TELEKS 

KOŠARKA 

Prva srpska liga - Sever 

(m) 

14. kolo 

Topola (Bačka Topola) - Jedinstvo 

(NB) 89:82 

15. kolo (ponedeljak, 1. februar 

19.00) 

Jedinstvo (NB) - Novi Sad 

MT 

Kvalitetna liga juniora (m) 

15. kolo 

Zrenjaninac - Jedinstvo (NB) 

71:65 

16. kolo (nedelja, 31. januar) 

Jedinstvo (NB) - Tamiš (Pančevo) 

Kvalitetna liga kadeta (m) 

grupa Banat 

1. kolo 

Hemofarm (Vršac) - Jedinstvo 

(NB) 148:21 

2. kolo (nedelja, 31. januar) 

Jedinstvo (NB) - Kikinda 

KUGLANJE 

Super liga Srbije (ž) 

10. kolo (subota, 30. januar 

15.00) 

Putar Niš - Jedinstvo (NB) 

Prva liga Srbije 

Vojvodina (ž) 

10. kolo (subota, 30. januar 

15.00) 

Vojvodina (BG) - Alimenta 

(NS) 

Prva liga Srbije 

Vojvodina (m) 

10. kolo (nedelja, 31. januar 

10.00) 

Jedinstvo (NB) - Apatin 

Prva vojvođanska liga (m) 

10. kolo (nedelja, 31. januar 

13.00) 

Bečej - Spartak (Debeljača), 

utakmica se igra u Novom 

Bečeju.

16 broj 

491. 29. januar 2010. 

MARKETING 

Glavna 2, Bečej 

Telefon: 021/6915-918 

APRÓHIRDETÉSEK 

MATIÈNE VESTI 

• Lakosztály kiadó Zlatiboron, a Szabadság 

településen, Palisad felett, 15 

percnyi távolságra a központtól – két szoba, 

4+1 fekvőhely. Ára: 20 euró naponta. 

Tel.: 063-83-49-786. 

• Lakás eladó a Köztársaság utca 64- 

es szám alatt, a második emeleten. Tel.: 

061-197-42-16. 

• Ház eladó a csatorna mellett – 200 

m 2 . Tel.: 064-217-75-50. 

• Tésztakészítő gép és szalagfűrész 

eladó. Tel.: 064-217-75-50. 

• Ház eladó, a telek két utcára nyílik – 

áram, gázfűtés, telefon, laminált padló. 

Tel.: 021/6912-926. 

• 1990-es évjáratú, 2010.04.16-ig bejegyzett, 

meggyszínű, kitűnő állapotban 

lévő „peglica“ eladó. Ára: 400 euró. Tel.: 

060-145-95-19. 

• Hosszabb időre kiadó 34 m 2 -es egyszobás, 

bútorozatlan lakás - nincs központi 

fűtés - a Tito Marsall 94-es szám alatt (Fő 

utca 88), az első emeleten. Tel.: 021/6913- 

879. 

• Kiskutyákat - „Mrvica“ és „Malena“ - 

adok ajándékba. Kimondhatatlanul fogják 

szeretni és őrizni új gazdijukat. Tel.: 

021/6913-879. 

• Eladó: Zastava poli pick-up, 1998-as 

évjárat, a vevő nevére, bejegyzett. Ára: 

1150 euró. Tel.: 063-712-33-38. 

• Obod mosógép eladó: Tel.: 062-82- 

56-710. 

• Ház eladó Becsén, a központ közelében 

- négy szoba, kettő a tetőtérben, két 

konyha, fürdőszoba, kamra, mellékhelyiségek, 

nagy udvar, kert. Tel.: 061-27-26- 

873. 

• Házi készítésű bor eladó. Tel.: 063- 

531-833. 

VENČANI: Zoran Bugarski i Zorica Feldi, Aleksandar Kantardžić i Jelena Mitrović. 

UMRLI: Peter Farkaš (1970), Stana Kužet (1930), Stojadin Todorović (1932), Eržebet Horvat 

(1960), Evica Tarbuk (1953), Marija Juhas (1948), Ester Šota (1919), Ida Gergelj (1953), 

Zorica Tabaković (1944), Ištvan Šterbik (1939), Natalija Namačinski (1932), Zdravko Velimirov 

(1943), Ištvan Nađ (1951). 

Petak, 29.01.2010. godine - početak 21.00 

Fantastična žurka sa neprevaziđenim 

hitovima 60-ih i 70-ih godina. 

Gabor Lenđel sa bendom uživo!!! Devetočlana 

ekipa stvara atmosferu koju niste skoro videli... 

...... znate da Vam je mesto u Panorami to 

veče...... 

Sponzor žurke Energetix Wellness deli nagrade! 

WinEco pravi promociju nadaleko poznatog 

vina sa Bisernog ostrva! 

• Emajliramo kade svih tipova i dimenzija. 

Ulepšajte svoj stan! Za samo tri sata 

imaćete novu kadu uz garanciju kvaliteta! 

Tel.: 0230/454-059, 060/39-07-093. 

• Na prodaju regal po ceni od 150 evra 

i kuhinja po ceni od 80 evra. Tel.: 063-714- 

06-53. 

• Pro da jem do maće vi no, sezonsko voće 

i grožđe. Dostava na kućnu adresu. 

Te l.: 063-531-833. 

• Prodajem kultivator „honda 600“, registrovan 

za saobraćaj. Cena 500 evra. Tel.: 

023/771-208. 

• Prodajem kuću od 200m 2 pored kanala. 

Tel.: 064-217-75-50. 

• Prodajem 4 jutra zemlje na izlazu iz 

Bečeja, na Srbobranskom putu, s desne 

strane. Cena 7.000 evra po jutru. Tel.: 063- 

108-70-70. 

• Prodajem mašinu za testo i bansek. 

Tel.: 064-217-75-50. 

• Prodajem stan u Republikanskoj 64, 

na drugom spratu. Tel.: 061-197-42-16. 

• Prodajem kuću. Plac izlazi na dve ulice 

- struja, grejanje na gas, telefon, laminat. 

Tel.: 021/6912-926. 

• Izdajem apartman na Zlatiboru - 2 sobe, 

4+1 ležaj. Naselje Sloboda - iznad Palisada, 

15 minuta od centra. Cena 20 evra 

dnevno. Tel.: 063-83-49-786. 

• Prodajem „peglicu“, 1990. godište, registrovana 

do 16. aprila 2010. godine, boje 

MALI OGLASI 

višnje, u odličnom stanju. Cena 400 evra. 

Tel.: 060-145-95-19. 

• Časovi iz matematike. Priprema za 

prijemni ispit. Dvadesetogodišnje iskustvo. 

Dolazim kući - 350 din/60 min. Tel.: 

021/6914-830, 063-173-78-73. 

• Izdajem jednosoban prazan stan od 

34m 2 bez CG, na duže vreme. Stan se nalazi 

na prvom spratu u ulici Maršala Tita 94 

(Glavna 88). Telefon za informacije: 

021/6913-879. 

• Poklanjam Mrvicu i Malenu - male keruše 

sa velikim srcem. One će vas neizmerno 

voleti i čuvati. Tel.: 021/6913-879. 

• Na prodaju „Zastava poli“ pikap, 1998. 

godište, na ime kupca. Registrovan. Cena: 

1.150 evra. Tel.: 063-712-33-38. 

• Prodajem „Obod“ veš mašinu. Tel.: 

062-82-56-710. 

• Prodaje se kuća u širem centru Bečeja 

sa 4 sobe (2 u potkrovlju), 2 kuhinje, kupatilo, 

špajz, više nusprostorija, veliko dvorište 

- bašta. Tel.: 061-27-26-873. 

Vaši mali oglasi na: www.becejskimozaik.co.rs 

BUTAN na kućnu adresu od 0 do 24 

časa. 

Tel.: 021/6915-112, 021/6911-299. 

Salon venčanica „Bride“, Glavna 60, Bečej 

Telefon: 061-24-27-057 

Megnyitó: február 1-jén 

Vásároljon nálunk elsőáldozási ruhákat, 

menyasszonyi ruhákat, illetve cipőket és 

szandálokat 

PURUCKI 

Iđoški put 24, Bečej Obavljamo i servis i popravke 

kućnih aparata, 

Tel.: 021/6910-930, 

064-232-12-02 

izradu svih vrsta 

električnih instalacija 

(interfona i slično). 

ELEKTROSERVIS I HIGIJENA 

AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PRERADU SOJE 

21220 Bečej 

Telefoni: 021/6915-311, 6911-620 

Telefax: 021/6914-271, 6914-485 

Uslužno čišćenje i održavanje elektroinstalacije vaših zgrada, stanova, lokala i slično. 

Petrovoselski put 107, Bečej 

Tel: 021/6910-172 

caffe-restoran 

radno vreme 

svakim danom: 

07-23h

Fuzija stranaka Marko DÅ¾igurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Fuzija stranaka Marko DÅ¾igurski i Danijela PaviÄ ... - BeÄejski mozaik