Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
18.07.2012 u 12,12<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, poštovani<br />
predśedniĉe i ĉlanovi 39. Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
Otvaramo 9. posebnu śednicu proljećnog zasijedanja u 2012. godini -<br />
Premijerski sat i poslanička pitanja. Već ustaljena procedura u crnogorskom<br />
Parlamentu, da ne kaţem tradicija, koja će novim poslovnikom biti intenzivirana u<br />
oba vida frekvencijom i dinamikom dijaloga. Po našem dobrom obiĉaju danas<br />
ćemo pored Premijerskog sata obaviti raspravu o dva nova ministra. Dogovor je<br />
da završimo Premijerski sat, a onda po 10 minuta predstavnici klubova vode<br />
raspravu o dva kandidata za ministra vanjskih poslova i evropskih integracija i<br />
ministra manjinskih prava. Kada to završimo, nastavićemo ono što nam vremena<br />
ostane Poslaniĉka pitanja. Naša procjena je da ćemo morati i u petak ujutru raditi<br />
poslaniĉka pitanja. Ako brţe budete odgovarali ili manje, pitali moţda i nećemo.<br />
A ako ne, śutra i prekosjutra radimo poslaniĉka pitanja, da bi smo iduće sedmice<br />
krenuli poĊeljkom, odraĊivali ono što imamo sa VIII śednice i po dogovoru<br />
zakazali za srijedu, a moguće ĉetvrtak ili petak i odrţali i 10 sjednicu posvećenu<br />
Predlogu o skraćenju mandata 24. sazivu Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Poštovane kolege, prvo će pitanje postaviti predśednik Kluba<br />
Demokratske partije socijalista Milutin Simović. Izvolite, kolega.<br />
MILUTIN SIMOVIĆ:<br />
U ime poslaniĉkog kluba Demokratske partije socijalista, predsjedniku<br />
Vlade postavljam pitanje:<br />
Gospodine predsjedniĉe, Deklaracija sa NATO samita iz Ĉikaga i Odluka<br />
Savjeta za opšte poslove Evropske unije o poĉetku pregovora pristupanja <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> Evropskoj uniji potvrda su vidljivih i mjerljivih rezultata napretka <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala,<br />
unapreĊenja ljudskih prava i prava manjina, solidarnosti, nediskriminacije,<br />
tolerancije, unapreĊenja poslovnog ambijenta, bezbjednosti i odbrane,<br />
poštovanje razliĉitosti i doprinosa stabilnosti u regionu. Šta oĉekuje crnogorsko<br />
društvo i naše graĊane u daljem procesu evroatlantskih integracija? Koje su to<br />
mogućnosti i benefiti koje se otvaraju i na koji naĉin se Crna Gora priprema da ih<br />
na najbolji naĉin iskoristi?<br />
Obrazloţenje:<br />
U maju smo na Samitu u Ĉikagu dobili novu potvrdu o znaĉajnom<br />
napretku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> na putu ka ĉlanstvu u NATO sa ocjenom da smo na korak<br />
do punopranog ĉlanstva, a nakon nedavne odluke Savjeta za opšte poslove<br />
otpoĉeli su pregovori o pristupanju <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Evropskoj uniji. Ovo su najbolje<br />
potvrde rezultata koje je Crna Gora postigla tokom šest godina nakon obnove<br />
nezavisnosti. Siguran sam da je i ovo dobra prilika da konstatujemo da je ovakav<br />
napredak rezultat posvećenosti i ukljuĉenosti svih segmenata crnogorskog<br />
društva, prije svega, Vlade, nezaobilaznog Parlamenta i civilnog sektora.<br />
Smatrajući da je opšti konsenzus i širina akcionog fronta po pitanju evropskih<br />
integracija naša strateška prednost koju treba svakako dodatno njegovati i jaĉati i<br />
vjerujući da će se po pitanju evroatlantskih integracija brzo dostići potrebni nivo<br />
konsenzusa, ipak ću se osvrnuti na stavove, aktivnosti i iskrenost nekih sudionika<br />
tog evropskog fronta. Mislim na one koji su svoju evropsku privrţenost više
pokazivali rijeĉima a manje djelima, na one za koje je svaki novi evropski iskorak<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> bio njihov politiĉki problem. Bio je njihov problem, jer su se pokazale<br />
ispraznim i neistinitim tvrdnje da je u Crnoj Gori splasnuo evropski entuzijazam,<br />
da je na sceni jaki antievropski lobi koji predvodi Demokratska partija socijalista<br />
na ĉelu sa njenim predsjednikom.<br />
Svaki naš evropski uspjeh bio je njihov problem, jer su hodili po svijetu da<br />
priĉaju neistine o Crnoj Gori, a epilog je bio priznanje crnogorskih reformi sa svih<br />
relevantnih meĊunarodnih adresa, ĉime se pokazala besmislenost i uzaludnost<br />
njihovih putešestvija. I kada je dobijen datum pregovora, prvi su spremili ruke za<br />
aplauz, pokušavajući da evropske uspjehe predstave kao svoje - ogrnuli su se<br />
evropskom fasadom. Kada se samo malo zagrebu te evropske fasade, jasno se<br />
mogu proĉitati izjave nekih od njih, koji su pokušavali da odloţe i udalje dan kada<br />
će Crna Gora dobiti pregovore. Jasno se mogu vidjeti naslovne strane nekih<br />
medija koji su pokušavali da zidaju bedeme izmeĊu Evrope i za njih nedorasle<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, da bi prvog dana nakon što je dobijen datum pregovora otvorili<br />
evropske šampanjce na naslovnim stranama. Naravno, da se zagrcnulo od<br />
takvih gutljaja i urednicima, i grafiĉarima, i tim politiĉarima. Posebno su bile<br />
blijede evropske fasade nekih pregaoca iz nevladinog sektora koji su lutkarskim<br />
pozorišnim komadima i besmislenim perfomansima htjeli da vode, odnosno da<br />
zaustave Crnu Goru na njenom putu ka Evropi.<br />
Gospodine predsjedniĉe, siguran sam da će rezultati koje je Crna Gora<br />
postigla na polju integracija biti snaţan podsticaj daljim aktivnostima koje za cilj<br />
imaju prevashodno poboljšanje kvaliteta ţivota svih naših graĊana. Imajući u vidu<br />
ovaj cilj koji smo sebi postavili, sasvim je prirodno pitanje koje graĊani postavljaju<br />
- Koji su to konkretni benefiti koje mogu oĉekivati kao rezultat ovih znaĉajnih<br />
integracionih uspjeha? Mladi, s pravom, oĉekuju nove puteve ka sticaju znanja,<br />
mogućnost da više putuju i da više vide. Trţište rada koje otvara široke<br />
mogućnosti profesionalnog ostvarenja, preduzetnici oĉekuju nove mogućnosti za<br />
razvoj biznisa, poljoprivrednici šansu da unaprijede svoju proizvodnju i svoja<br />
gazdinstva. Svi zajedno oĉekujemo novi i snaţan iskorak crnogorskog društva.<br />
Uvjeren sam da je u Crnoj Gori sve manje onih koji oĉekuju da im neko drugi<br />
riješi probleme i da je sve više onih koji postavljaju pitanje - Šta je to što svako od<br />
nas moţe uĉiniti kako bi osigurali da se proces i nadalje odvija pozitivnom<br />
dinamikom? Hvala.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, poslaniĉe Simoviću.<br />
Predśedniĉe Vlade, izvolite.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.<br />
Poštovani poslaniĉe Simoviću, dame i gospodo poslanici,<br />
Odluka Savjeta za opšte poslove Evropske unije o otvaranju pristupnih<br />
pregovora potvrda je posvećenosti usvojenih i primijenjenih znanja, dosegnutih<br />
kapaciteta i kredibiliteta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Stigla je ta potvrda u trenutku kada je<br />
Evropska unija uprkos aktuelnim izazovima i ograniĉenjima ostala istrajna u<br />
svojoj politici proširenja, spremna da uvaţi posvećenost i napore drţava poput<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da valorizuju temeljne evropske vrijednosti. Poĉetak pristupnih<br />
pregovora je uspjeh svih nas u Crnoj Gori, crnogorskih graĊana, Vlade i
Skupštine u svim sazivima od zapoĉinjanja integracionih procesa, kao i civilnog<br />
društva, svih onih koji su dali doprinos da se proces odvija u pozitivnom smjeru i<br />
svih onih na ĉiju podršku i ukljuĉenost raĉunamo i na poĉetku nove etape na<br />
našem evropskom putu, nimalo lake, etape ĉija će dinamika biti uslovljena prije<br />
svega našom riješenošću i sposobnošću da iskoristimo sve naše potencijale i<br />
mogućnosti. Šta oĉekuje crnogorsko društvo i naše graĊane u daljem procesu<br />
evropskih i evroatlantskih integracija? Svima je jasno da nas u procesu<br />
evropskih integracija oĉekuju nove i zahtjevnije obaveze, još posvećeniji i<br />
predaniji rad, ali to ne treba da nas obeshrabri. Jedna od nauĉenih lekcija koja<br />
nas je uĉinila prepoznatljivo uspješnim u ovom procesu upravo je ta da koristi<br />
moţemo oĉekivati samo onda kada uloţimo adekvatne napore i ostvarimo<br />
mjerljive i vidljive rezultate, ne zanemarajući ni zahtjev Brisela, ni naše obaveze,<br />
ali prije svega radeći u interesu svih graĊana. Nesporno je da pristup evropskih<br />
fondovima omogućava dalji razvoj ekonomije, uravnoteţeniji regionalni razvoj,<br />
unapreĊenje infrastrukture, razvoj u oblasti energetike, podršku turizmu,<br />
modernizaciju poljoprivrede, oĉuvanje ţivotne sredine, kvalitetnije obrazovanje.<br />
Ipak, moramo biti svjesni da će ti fondovi ostati neiskorišćeni ako ne napravimo<br />
konkretne korake kako bi sredstva iskoristili u skladu sa našim interesima. Da bi<br />
to ostvarili kao društvo i kao pojedinci moramo unapreĊivati znanje, i ne samo<br />
unapreĊivati, nego i primjenjivati na naĉin što ćemo svoje politike i ideje znati da<br />
pretoĉimo u dijelo. Nakon dostupnosti, najprije obnove, potom ... zatim IPE,<br />
zahvaljujući kojoj smo u periodu 2007-2011. godina imali na raspolaganju 245<br />
miliona eura, odnosno oko 35 miliona eura bespovratne pomoći na godišnjem<br />
nivou, Crna Gora se priprema za strukturne fondove i evropske kohezione<br />
fondove. Iz faze iz koje smo koristili komponente koje su se odnosile na izgradnju<br />
institucija i prekograniĉnu saradnju ulazimo u fazu u kojoj će nam na<br />
raspolaganju biti svih pet komponenti istrumenta pretpristupne pomoći, naravno<br />
pod uslovima da ispunimo postavljene zahtjeve i dokaţemo sposobnost da<br />
samostalno planiramo, implementiramo i upravljamo projektima i raspolaţemo sa<br />
sredstvima dostupnim za njihovu realizaciju.<br />
Crna Gora u ovom trenutku iz pozicije uslovno reĉeno pasivnog korisnika<br />
prelazi u poziciju aktivnog kreatora i implementatora rješenja koja je sama<br />
predloţila, preuzimajući na taj naĉin i vlasništvo i odgovornost nad samim<br />
integracionom procesom. Snaţeći svoje kapacitete Crna Gora postaje dio trţišta<br />
od pola milijardi ljudi, dio unije koja znaĉi bolju poslovnu klimu, veću dostupnost<br />
radnih mjesta za crnogorske graĊane koji će uĉestvovati na evropskom širem<br />
smislu gledanom trţištu rada, studiranje crnogorske omladine pod jednakim<br />
uslovima. U ovoj fazi integracionog procesa otvaraju se nove mogućnosti za<br />
mlade u svim segmentima razmjene. Kada je rijeĉ o evroatlantskim<br />
integracijama, ulaskom u sistem kolektivne bezbjednosti NATO-a, Crna Gora<br />
dobija efikasan, siguran, odrţiv odabreni sistem u kojem razvija one odabrene<br />
kapacitete koji su uskladjeni sa njenim ekonomskim i demografskim<br />
kapacitetima. Ovim rješavamo niz veoma zahtjevnih pitanja iz oblasti odbrane,<br />
kao što su sistem nadzora i zaštite vazdušnog prostora i mora. Taj sistem bi bio<br />
ne samo višestruko skuplji ukoliko bi Crna Gora odluĉila da te kapacitete razvija<br />
samostalno, već i sasvim izvjesno daleko manje efikasan. Garancija mira i<br />
stabilnost ima posebno znaĉaju u ovom regionu, cilj u kome smo u Crnoj Gori<br />
potpuno posvećeni. Stoga je naša teţnja ĉlanstvo u NATO-u potpuno prirodan<br />
izbor. Izbor koji dodatno realizuje prednosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kao prostora atraktivnog
za ulaganja. Nesebiĉna podrška i pomoć pruţena Crnoj Gori tokom aktivnosti na<br />
suzbijanju posljedica poplava i obilnih snijeţnih padavina i ovih dana od poţara<br />
od strane drţava ĉlanica NATO-a, najbolja su potvrda benefita u buduće ĉlanstvo<br />
i ĉinjenica da NATO nije samo vojna organizacija koja ima znaĉajnu civilnu i<br />
politiĉku komponentu. Hvala vam.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe Vlade.<br />
Ovaj će put u ime Kluba poslanika Socijalistiĉke narodne partije pitanje<br />
postaviti koleginica Peković.<br />
Izvolite, koleginice Peković.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani graĊani, kolege poslanici, poštovani predsjedavajući, gospodo<br />
ministri, gospodine Lukšiću,<br />
Na osnovu ĉlana 187, stavovi 3 i 4 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
predsjedniku Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> doktoru Igoru Lukšiću postavljam sljedeće<br />
pitanje:<br />
S obzirom na ĉinjenicu da je politiĉkim dogovorom o nazivu jezika<br />
crnogorski - srpski, hrvatski, bosanski jezik omogućeno da je jezici budu<br />
ravnopravno zastupljeni u obrazovnom sistemu u Crnoj Gori, pitam Vas dokle se<br />
stiglo sa implementacijom Sporazuma koji ste u septembru 2011. godine<br />
potpisali sa predsjednicima opozicionih partija. Iako je dogovor postignut u<br />
protekloj školskoj godini nije ispoštovana odluka u ĉlanu 4 u kojoj se kaţe da će<br />
se “nastava dominantno oslanjati na nastavni plan i program dosadašnjeg<br />
predmeta maternji jezik i knjiţevnost”.<br />
Mnogi predavaĉi zadrţali su novoštampane udţbenike na kojima piše<br />
crnogorski jezik. Time je prekršen dogovor, što je u suprotnosti sa principima<br />
ravnopravnosti jezika u nazivu nastavnog predmeta, kao i prava uĉenika da<br />
izuĉavaju svoj jezik. S obzirom na to da za ovu školsku godinu nije uraĊen<br />
program za jedinstveni nastavni predmet u ovoj školskoj godini, takoĊe prema<br />
Sporazumu, u upotrebi ne mogu biti udţbenici na kojima piše crnogorski jezik i<br />
zato oĉekujemo da se poštuje Sporazum i da se svim uĉenicima obezbijede<br />
udţbenici iz 2010. i ranijih godina. Pošto je Sporazumom o jeziku predviĊeno da<br />
se formira komisija eksperata koja bi za školsku 2012-2013. godinu pripremila<br />
udţbenik crnogorski - srpski, bosanski, hrvatski, da li ste upoznati sa rezultatima<br />
koje je ta komisija do sada postigla i da li su taĉne nezvaniĉne informacije da se<br />
u toj komisiji zbog ostrašćenih pojedinaca nijesu mogli dogovoriti ni oko azbuke?<br />
Ako je azbuka osnov pismenosti u udţbenicima, moţemo li zakljuĉiti da ne<br />
postoji ni struĉna ni politiĉka volja da rad ove komisije bude u skladu sa<br />
dogovorom o jeziku, već se radi o namjernom gubljenju vremena kako bi i u ovu<br />
školsku godinu ušli sa nedoreĉenostima i nesporazumima? Kada smo delegirali<br />
struĉnjake u komisiju naša namjera je bila da ona bude iskljuĉivo sastavljena od<br />
eminentnih lingvista i ljudi kojima su jezik i knjiţevnost struka. Naţalost dogodilo<br />
se suprotno, da jedan broj ljudi oĉigledno biran od strane reţima u komisiji ili<br />
nijesu lingvisti po obrazovanju, ili nijesu proveli ni jedan radni dan u školi ili na<br />
univerzitetu. U konkursu Univerziteta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za prijem studenata na prvu<br />
godinu studija školske 2012-2013. godine primijetili smo da se za studijski<br />
program za srpski jezik i juţnoslovenske knjiţevonosti traţilo samo deset
studenata na budţetu iako je senat univerziteta odobrio odluku vijeća Filozofskog<br />
fakulteta o upisu 20 studenata na budţetu. Dok je u istom konkursu za studijski<br />
program za crnogorski jezik traţeno 30 studenata na budţetu. Pitamo Vas zbog<br />
ĉega je napravljena diskriminacija i presedan sa obzirom na broj govornika<br />
srpskog jezika kojih je najviše u Crnoj Gori, a i s obzirom na naziv nastavnog<br />
predmeta i njim predvidjenu ravnopravnost? Ovim postupkom poslata je<br />
negativna poruka prema svima onima koji hoće da studiraju srpski jezik i<br />
knjiţevnost. Tako mali broj traţenih radnih mjesta destimulativno djeluje na<br />
mogućnost upisa i perspektivu srpskog jezika u Crnoj Gori. Oĉekujemo da u<br />
2012-2013. godini neće biti sluĉajeva brutalnog kršenja Sporazuma obojenih<br />
politiĉkom svakodnevicom, već da ćete uvaţiti ĉinjenicu da je ravnopravnost<br />
uĉenja jezika u obrazovnom sistemu obaveza poštovanja zakona i Ustava i da<br />
samo na taj naĉin moţemo napraviti graĊanski iskorak u pravcu eliminisanja<br />
vještaĉkih podjela koje još uvijek opterećuju Crnu Goru. Hvala.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala Vama, poštovana koleginice.<br />
Predśednik Vlade gospodin Lukšić.<br />
Izvolite.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Poštovana poslanice Peković,<br />
Politiĉki dogovor o pojedinim pitanjima koja se tiĉu evropskih integracija<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koji smo potpisali 8. septembra 2011. godine, primjenjuje se<br />
dosljedno u svim školama u Crnoj Gori. Zavod za udţbenike i nastavna sredstva<br />
je u susret školskoj 2011 - 2012. godini na zahtjev Ministarstva prosvjete i sporta<br />
blagovremeno izvršio isporuku udţbenika za nastavni predmet maternji jezik i<br />
knjiţevnost svim bibliotekama osnovnih i srednjih škola na teritoriji <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Školama koje su iskazale dodatno interesovanje za novu porudţbinu udţbenika<br />
blagovremeno je isporuĉena i dodatno zahtijevana koliĉina.<br />
TakoĊe, u cilju primjene politiĉkog dogovora resorno ministarstvo je<br />
formiralo Komisiju za izradu predmetnog programa za nastavni predmet<br />
crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i knjiţevnost koji ĉine eksperti za sva<br />
ĉetiri jezika. Komisija je zapoĉela sa radom 1. novembra 2011. godine kako bi<br />
predmetni program za crnogorski, odnosno srpski, bosanski, hrvatski i<br />
knjiţevnost pripremila do 31. decembra 2011. godine. To je bio sasvim realan rok<br />
imajući u vidu iskustvo u izradi ranijih sliĉnih programa. Naţalost, spremnost da<br />
se potpiše sporazum nije praćena spremnošću za angaţovanjem svih ĉlanova<br />
komisije u cilju njegove pripreme. I ovom prilikom ću istaći spremnost Vlade za<br />
saradnju, otvoren i konstruktivan dijalog u cilju dobijanja najboljeg rješenja. Ţelim<br />
da vas uvjerim da sam odluĉan da uĉinim sve što je nepohodno na afirmaciji<br />
crnogorskog društva kao društva bogatog razliĉitostima, zasnovanom na principu<br />
tolerancije, razumijevanja, meĊusobnog uvaţavanja, a ne odvajanja po bilo kom,<br />
pa ni pitanju jezika. Ovo nije pitanje bilo koga od nas, ovo su temeljni principi koji<br />
su ugraĊeni i u naš najviši pravni akt.<br />
Kome, dakle, ide u korist insistiranje da uĉenici uĉenju i primjeni znanja<br />
prilaze selektivno? Kome ide u korist da obavezni dio ĉini samo ono što se tiĉe<br />
jezika koji uĉenici odaberu kao maternji? Sloţićemo se, nadam se, da to ne ide u<br />
korist nikome. Da li je izvodljivo da u istoj uĉionici svi uĉenici ne uĉe kao
obavezno sve ono što će biti predviĊeno nastavnim predmetom u ĉijem se imenu<br />
nalaze sva ĉetiri štokavska jezika? Naravno da nije. Oni zadiru u pitanje<br />
nacionalnog i jeziĉkog opredjeljenja svakog uĉenika ponaosob. Vjerujem da ćete<br />
se sloţiti da je to nedopustivo, jer doprinosi nacionalnim podjelama, a svi dobro<br />
znamo ĉemu one vode. Tvrdim da nema nikakvih prepreka da se ovaj program<br />
pripremi i da isti u sebi objedini sve osobine srpskog jezika. Oko ovoga nema i ne<br />
moţe biti nikakvog spora. Ipak, sloţićemo se da se program moţe koncipirati<br />
jedino ukoliko svi ĉlanovi Komisije za njegovu pripremu aktivno uĉestvuju u<br />
njenom radu i daju puni doprinos da se posao uradi pravovremeno i na kvalitetan<br />
naĉin. Jedino tako ćemo ispoštovati dogovor pruţajući podršku i ohrabrujući sve<br />
ĉlanove Komisije da zajedno naĊu najbolje rješenje, poštujući temeljne<br />
vrijednosti crnogorskog društva koje su prepoznate u Ustavu. Siguran sam da se<br />
slaţemo da se i ĉlanovi Komisije koji već neko vrijeme ne uĉestvuju u njenom<br />
radu moraju ukljuĉiti i zajedno sa ostalim ĉlanovima preuzeti odgovornost za<br />
donošenje programa u što skorijem roku, prije svega vodeći raĉuna o interesu<br />
djece. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe Vlade.<br />
U ime Kluba poslanika Socijaldemokratske partije, predsjednik tog kluba<br />
Borislav Banović.<br />
Izvolite.<br />
BORISLAV BANOVIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe.<br />
Poštovani predsjedniĉe Vlade gospodine Lukšiću, poštovani ministre i<br />
poštovane kolege poslanici, moje pitanje glasi:<br />
Sa kojim relevantnim informacijama Vlada trenutno raspolaţe u vezi sa<br />
izgradnjom kroz Crnu Goru jednog kraka gasovoda od Istoĉne ka Zapadnoj<br />
Evropi? Ako postoji mogućnost ili namjera izgradnje gasovoda, ko su<br />
zainteresovane strane, partneri, i da li postoji ili se rade odgovarajuće analize i<br />
projekti, što pokazuju poĉetni i osnovni, ekonomski, energetski, ekološki,<br />
saobraćajni i drugi parametri, i koji su rokovi za realizaciju pojedinih faza ovog<br />
projekta?<br />
Kratko obrazloţenje:<br />
Na jednom od prethodnih premijerskih sati postavio sam pitanje u vezi sa našim<br />
resursima energetskim, potencijalnim nalazištima nafte i gasa, smatrajući da<br />
dijelim mišljenje sa mnogima od vas da će pitanje energije ili pitanje voda, jedno<br />
od najznaĉajnijih strateških pitanja trenutno svijeta, biti sve znaĉajnije strateško,<br />
bezbjednosno i ekonomsko pitanje sledećih generacija i sledećih godina. U<br />
kontekstu tog mog shvatanja je i nastavak tog pitanja. Dakle, po informacijama<br />
koje smo ĉuli u medijima poĉetkom ove godine postoji mogućnost za izgradnju<br />
jednog kraka gasovoda koji vodi od Istoĉne ka Zapadnoj Evorpi i kroz Crnu Goru,<br />
pa sam ţelio od vas, jer ste po informacijama iz medija i vi uĉestvovali u<br />
zvaniĉnim razgovorima o tom pitanju, da dobijem relevantnu informaciju u kom<br />
stanju stanju je trenutno ova ideja, ovaj projekat ili, ĉemu se nadam, posao.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.<br />
Predsjedniĉe Lukšiću, izvolite.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Poštovani poslaniĉe Banoviću, Crna Gora je malo gasno trţište koje moţe<br />
ostvariti godišnju potrošnju gasa od oko 600 miliona kubika i koja nema<br />
izgraĊenu gasnu infrastrukturu. Ipak, geografski poloţaj <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nameće kao<br />
realnu mogućnost njenu gasifikaciju kroz realizaciju jednog ili više regionalnih<br />
gasnih projekata. Trenutno su aktuelna tri projekta. Jedan je transjadranski<br />
gasovod odnosno jonski gasovod, drugi je gasni prsten i treći je juţni tok.<br />
Crna Gora je na koridoru koji je obuhvaćen transjadranskim, odnosno<br />
jonskim gasovodom. Transjadranski gasovod je gasovod duţine 520 km, koji će<br />
transportovati prirodni gas iz ogromnog gasnog polja Šah Deniz u Kaspijskom<br />
moru koje pripada Azerbejdţanu, preko Grĉke, Albanije, Jadrana do juţne Italije i<br />
dalje prema Zapadnoj Evoropi. Projekat je usmjeren na povećanje sigurnosti<br />
snadbijevanja gasom kao i diverzifikaciju ponude gasom za evropska trţišta.<br />
Takozvani TAP konzorcijum ĉine evropski energetski lideri, kao što stu EGL iz<br />
Švajcarske, "Statoil" iz Norveške, koji imaju po 42,5% vlasniĉkog udjela, i EON<br />
Rurgas iz Njemaĉke koji ima 15% vlasniĉkog udjela. Crna Gora i TAP<br />
konzorcijum su potpisali memorandum o sporazumijevanju i saradnji sa ciljem<br />
prepoznavanja mogućnosti razvoja trţišta prirodnog gasa i povećanja ponude i<br />
diverzifikaciju u Jugoistoĉnoj Evropi. Cilj projekta jadransko-jonskog gasovoda je<br />
da poveţe postojeći i planirani transportni sistem Republike Hrvatske preko <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> i Albanije sa TAP sistemom. Ukupna duţina gasovoda od Splita - Hrvatska,<br />
do Fijere - Albanija je 516 km.<br />
Crna Gora je potpisnik memoranduma o razumijevanju za izgradnju<br />
jadransko-jonskog gasovoda i ima veoma aktivnu ulogu u administrativnom tijelu<br />
koje ostvaruje meĊudrţavnu koordinaciju i prati realizaciju projekta. U toku je<br />
izrada fizibiliti studija o ekonomskoj opravdanosti ovog projekta. Treba imati u<br />
vidu da realizacija ovog projekta zavisi od odluke Šah Deniz grupe, o tome da li<br />
će za transport 16 milijardi kubika kaspijskog gasa u Evropu biti odabran Nabuco<br />
vest ili TAP projekat. Odluka koja će biti donijeta narednih par mjeseci<br />
predstavljaće zeleno svijetlo za otpoĉinjanje radova na izgradnji gasovoda. Ne<br />
moram potencirati da je za nas povoljnije da ta odluka bude izbor<br />
transjadranskog gasovoda, jer je na taj naĉin povoljnije i jednostavnije od<br />
Albanije povezati se gasovodom na taj krak, odnosno na taj gasovod.<br />
Gasni prsten je idejni projekat, projekat gasifikacije Jugoistoĉne Evrope<br />
koji je predloţen od strane energetske zajednice sa idejom da se izvrši<br />
gasifikacija osam susjednih zemalja bivše SFRJ, Kosovo i Albanija, korišćenjem<br />
postojećih gasnih sistema uz izgradnju novih koji bi mogli biti djelovi jadranskojonskog<br />
gasovoda, odnosno projekta juţni tok. Snadbijevanje ovog prstena vršilo<br />
bi se iz više izvora ĉime se znaĉajno povećava sigurnost u snadbijevanju<br />
energijom. Projekat omogućava pristup ĉistom i efikasnom energentu, prirodnom<br />
gasu, svim ugovornim stranama. Mogućnost proizvodnje elektriĉne energije uz<br />
ispunjenje strogih ekoloških uslova. Projekat bi takoĊe ukljuĉio sve strane u<br />
regionalno trţište kao dio evropskog gasnog trţišta i omogućio pristup<br />
podzemnim skladištima u regionu, uz to ostavljajući mogućnost njegovog faznog<br />
razvoja.
Juţni tok je projekat ruske kompanije Gasprom, ĉija je osnovna zamisao<br />
da ruski gas ispod Crnog mora preko Juţne i Centralne Evrope dovede do<br />
Austrije, gdje se nalazi regionalni … za gas. U konzorcijumu koji je zaduţen za<br />
realizaciju projekta nalaze se ruski Gasprom, italijanski ENI, Njemaĉki Vinteršal i<br />
Francuski EDF, a kapacitet gasovoda iznosi 3 milijarde kubika gasa.<br />
Iako se Crna Gora ne nalazi na koridoru ovog regionalnog gasovoda,<br />
zbog ĉega nijesmo uĉestvovali u potpisivanju meĊudrţavnih sporazuma koji bi<br />
podrţali njegovu izgradnju, prilikom posjete delegacije Gasproma u Crnoj Gori<br />
dogovoreno je da Gasprom uradi studiju opravdanosti izgradnje posebnog kabla<br />
koji bi vodio do <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Stoga ćemo ruskoj strani dostaviti sve neophodne<br />
podatke u cilju što brţe izrade ove studije. Poĉetak izgradnje prve dionice<br />
radova u duţini 9 km koja se nalazi ispod Crnog mora oĉekuje se do kraja<br />
godine.<br />
Iskoristiću priliku da naglasim da je jedna od karakteristika regionalnih<br />
gasnih projekata ĉinjenica da relativno mali broj planiranih projekata zbog<br />
neophodnosti ukljuĉivanja više zemalja i kompleksnosti procesa izgradnje preĊe<br />
put od ideje do realizacije. Stoga Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> paţljivo prati sve dogaĊaje<br />
vezane za razvoj projekata regionalne gasifikacije i aktivno uĉestvuje u realizaciji<br />
svih aktivnosti koje bi za rezultat mogle imati izgradnju gasne infrastrukture i<br />
ukljuĉenje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u neki od budućih regionalnih sistema za transport gasa,<br />
što je bila jedna od tema mojih razgovora koje sam imao i nedavno u<br />
Azerbejdţanu, ali i nešto skorije u Turskoj. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe.<br />
U ime Nove srpske demokratije poslanik Goran Danilović.<br />
GORAN DANILOVIĆ:<br />
Uvaţeni graĊani, gospodine predsjedniĉe, gospodine predsjedniĉe Vlade,<br />
koleginice i kolege,<br />
Pitao sam predsjednika Vlade, da li gotovo izvjestan posao gradnje<br />
autoputa sa, za sada, Kinezima planirate da poĉnete uoĉi prestojećih izbora u<br />
izbornoj kampanji?<br />
Nijesam, uvaţeni graĊani, krio jednu vrstu pozitivnog cinizma u svom<br />
pitanju zbog toga što imam na to pravo nakon 10-ak godina praćenja rada ove i<br />
one minule vlade. 15. oktobra 2009. godine probaću da vam nadomjestim<br />
nedostatak adekvatne fotografije rijeĉima. Prisjetite se, uvaţeni graĊani, jer<br />
vrijeme je, slijede izbori, one divne slike iz Gornjih Mrka gdje smo imali dva<br />
utovarivaĉa, rasplaniran prostor, jednu divnu tendu koja je izdrţala taj cijeli dan,<br />
sa onim lijepim cvjetićima na reverima tri sad već bivša premijera iz regiona<br />
Srbije, <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Hrvatske, kako kaţu da je to istorijski trenutak i kako<br />
poĉinjemo naš put u Evropu.<br />
Predlaţem, gospodine Lukšiću, da Vi i ja nakon ove sjednice, uz<br />
saglasnost novinara, odemo i posjetimo gradilište i u cipelama prošetamo prvim<br />
kilemetrima auto-puta. Danas me je, doduše kao da smo se dogovarali, a<br />
nijesmo dajem rijeĉ, malo zbunio kolega Banović, hvala mu što mi je dao šlagvort<br />
i za moje pitanje. Meni je tek sada jasno zašto mi ĉekamo cijelo vrijeme, mi u<br />
stvari ĉekamo da provedemo cijevi ovog gasovoda ispod auto- puta. Sjećam se<br />
jednog gospodina, nijesam ga pitao za ime, toga dana kada sam zajedno sa
kolegom Mandićem bio na otvaranju auto-puta u Gornjim Mrkama, kada mi je<br />
prišao i rekao - gospodine Daniloviću, šta god vi mislili, naše Gornje Mrke<br />
zasluţuju ovaj put. Tako je, uvaţeni bezimeni gospodine, Gornje Mrke zasluţuju<br />
auto-put. Jedan moj prijatelj iz Gnjilog potoka trebao bi da se poraduje ovom<br />
kraku gasovoda, samo vas molim da nam pripremite jednu simulaciju kako bismo<br />
uz onu voţnju kroz prvi Dnevnik, odnosno drugi Dnevnik Televizije <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
auto-putem od Podgorice do Boljara, već nam se pomalo ljulja u glavi od svih<br />
onih silnih i lijepih i doduše pravilno projektovanih krivina, sad bi bila dobra jedna<br />
simulacija gasovoda, kako protiĉe gas a mi kao zadovoljni narod aplaudiramo i<br />
sve to, naravno, se odvija u susret izborima i u trenutku kada ste spasili Crnu<br />
Goru, potpisali ponovo koalicioni sporazum prije nego što je narod imao prilike<br />
uopšte i da se izjasni da li je dobro da vi i SDP idete zajedno. Ne znam šta je u<br />
pitanju, ali ne mogu da odolim a da se opet ne pozovem na predsjednika<br />
Parlamenta koji zaista vrlo ĉesto umije sa malo rijeĉi da pogodi suštinu stvari u<br />
Crnoj Gori. To što danas nemamo auto-put, gospodine Lukšiću, to što danas<br />
imamo ili biće ipak da nemamo poĉetak gradnje na Luštici, ako vi imate bolju<br />
informaciju pozovite me da u cipelama zajedno prošetamo onim hotelskim<br />
kompleksom koji smo trebali već sada da imamo u razvijenoj fazi.<br />
To što danas nemamo gasovod, vi ste se smijali meni kao kandidatu za<br />
gradonaĉelnika kada sam govorio o tome 2006. godine u ime tadašnje liste koja<br />
me kandidovala i gospodinu Mandiću koji je govorio da treba razgovarati sa<br />
Rusima. Ali dobro, vi ćete napraviti ovu vizuelni prezentaciju, a to što smo mi<br />
htjeli zaista da se pregovara sa Rusima, da dobijemo neki krak, ko pita<br />
antidrţavnu opoziciju. Pitajte vi ove što su vam rekli, ili ne znate ili je u putanju<br />
korupcija. Tako je, ili je u pitanju korupcija ili neznanje, da nijedan od ovih<br />
projekata nijeste uradili, a da oĉekujete da će graĊani na ovim izborima pohrliti<br />
da se povezu auto-putem i da sada već probaju, kad nemamo adekvatnih<br />
tobogana, da ulete u tu prvu vizuelnu prezentaciju i ovim gasovodom se<br />
strmoglave otprilike negdje od Bioĉa prema Podgorici.<br />
Morao sam, uvaţeni graĊani, da pribjegnem ovom naĉinu razgovora sa<br />
vama, jer nemojte da bude nakon izbora u oktobru da nijeste znali kako nije<br />
poĉeta izgradnja auto-puta, kako nema u stvari kraka gasovoda kroz Crnu Goru,<br />
kako još nije ureĊena i uraĊena dokumentacija za most na Verigama, odnosno<br />
jadransko-jonsku cestu, kako nema aerodroma u Beranama, kako nije poĉela<br />
izgradnja turistiĉkog kompleksa na Luštici, kako nije prodata Velika plaţa i kako,<br />
što reĉe moj kolega iz kluba Budimir Aleksić, moramo još malo da saĉekamo za<br />
jedan novi i veliki investicioni bum. Hala vam lijepo.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala Vam. Ne mogu biti siguran, znam da je Pirs Brosnan glumio<br />
Dţejmsa Bonda koji se vozi kroz gasovod neĊe. Ne znam je li Dţejms Bond ili<br />
neki drugi film, pogledajte taj film voţnje kroz gasovod.<br />
Izvolite, predsjedniĉe Vlade.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Imajući u vidu izborne izglede Nove srpske demokratije, mislim da ste,<br />
gospodine Daniloviću, zasluţili da jednu ozbiljnu alternativu vašeg pozorišnog<br />
nastupa iskoristite u vremenu kada ne budete poslanik u ovom parlamentu i
vjerujem da ćete mnogo bolje zaraĊivati nego što zaraĊujete od vašeg aktuelnog<br />
rada. Ja ću pokušati da ozbiljno odgovorim na pitanje koje ste postavili, jer sam<br />
ga kao takvim ipak doţivo, bez imalo cinizma, iako sam razumio politiĉke poruke<br />
koje ţelite da pošaljete.<br />
Dakle, ţelim da podsjetim da je zadatak izrade tehnoekonomske studije o<br />
opcijama realizacije projekta auto puta Bar - Boljare uz izradu elaborata o<br />
socijalnom i uticaju na ţivotnu sredinu po evropskim standardima uz podršku<br />
Evropske investicione banke, povjeren engleskoj kompaniji Skot Vilson. Garant<br />
za ove namjene u iznosu od 500.000 eura osigurali smo iz programa Evropske<br />
unije Investicioni okvir za zapadni Balkan. Oĉekujem da izvještaji o tehniĉkim<br />
opcijama i ekonomskoj analizi budu završeni do kraja mjeseca, tako da se<br />
završetak kompletnog posla moţe oĉekivati do sredine ili kraja avgusta mjeseca.<br />
Nakon dobijenih rezultata studije, Vlada će odgovorno razmotriti opcije realizacije<br />
ovog projekta od kapitalnog znaĉaja za Crnu Goru. Volio bih, nadam se kao i vi,<br />
kada bi mi imali tu vrstu ekonomskog potencijala ili imali izvorišta nafte i gasa i<br />
tako dalje, pa ogromne prihode mogli usmjeriti bez obzira na kreditna sredstva,<br />
bez obzira na Evropsku uniju ili bilo koga trećeg u izgradnji tako kompleksnih<br />
pojekta, ali to je i za mnogo veće zemlje u današnjem vremenu izazov, ne samo<br />
za Crnu Goru. Moramo voditi raĉuna o tome da bilo koju opciju koju izaberemo<br />
biramo na naĉin koji neće dugoroĉno ugroziti finansijski okvir <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Bez<br />
obzira za koji model realizacije projekta da se odluĉimo, imputi ove studije<br />
posluţiće kao sastavni dio dokumentacije na osnovu koje će biti evalvuiran kako<br />
projekat, tako i njegov socio-ekonomski znaĉaj.<br />
Dozvolite mi da pojasnim i dio koji se tiĉe dostupnosti specijalne kreditne<br />
linije vrijedne 10 milijardi dolara koju će Kina staviti na raspolaganju zemljama<br />
centralne i istoĉne Evrope. Na forumu zemalja centralne i istoĉne Evrope i Kine<br />
odrţanom u Varšavi 26. aprila kineski premijer je najavio ovu specijalnu kreditnu<br />
liniju i sa predstavnicima zemalja uĉesnica razmijenio platformu sa 12 mjera,<br />
kojom se nudi saradnja sa kineskim kompanijama, osiguravajućom kućom<br />
Sinošur i kineskom Eksim bankom.<br />
Crna Gora je jedna od 16 zemalja sa kojima Narodna Republika Kina ima<br />
namjeru da ostvari saradnju. Sa ciljem ubrzavanja predloţene saradnje kineska<br />
Eksim banka pod voĊstvom kineske vlade koristi preferencijalne kredite za<br />
finansiranje projekata koji idu u susret sektorskim prioritetima zemlje korisnice<br />
kredita. Istiĉem da će pitanje izgradnje auto puta Bar - Boljari biti razmotreno<br />
nakon dobijanja tehnoekonomske studije. Dakle, Vlada još uvijek nije donijela<br />
odluku o naĉinu na koji će biti finansirana izgradnja auto-puta. MeĊutim, verujem<br />
da je dobro i da ćemo se oko toga sloţiti, što izgradnja auto-puta postaje sve<br />
izvjesnija, bez obzira na cinizam u pitanju, u ĉemu pomaţe i otvaranje odluka o<br />
pregovorima sa Evropskom unijom koja omogućava da se vremenom sve više<br />
sredstava usmjerava u velike projekte izgradnje puteva i druge infrastrukturne<br />
projekte. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe Vlade.<br />
U ime Kluba poslanik Pokreta za promjene, poslanik Branko Radulović.<br />
BRANKO RADULOVIĆ:
Obespravljeni, osiromašeni, zatoĉeni, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, odlazeći<br />
premijeru i ministri koji ste graĊane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> doveli na ove grane, predsjedniĉe<br />
Skupštine, potpredsjednici, poslanici koji ste im dobro u tome pomogli, i mi,<br />
naţalost, koji nijesmu do sada vas u tome zaustavili, ali hoćemo ako Bog da na<br />
sljedećim izborima,<br />
Ja sam imao dosta toga da pitam odlazećeg premijera, pa ću to išĉitati<br />
iako to ne volim da ĉinim.<br />
Gospodine Lukšiću, na odlasku, zašto graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> jasno i<br />
glasno ne saopštite punu istinu o sloţenom stanju u kojem se nalazi ova drţava i<br />
njenoj neizvjesnoj budućnosti?<br />
Zašto im ne saopštite da je to stanje zavisno od segmenta u većoj ili još<br />
većoj mjeri negativno limitirano, potrošeno, devastirano, zapušteno, ostavljeno,<br />
zaduţeno ili zatoĉeno?<br />
Zašto im ne kaţete da je ovo društvo oboljelo od nemorala, da caruje<br />
neistina, da su se ustoliĉile pogrešne vrijednosti, kriterijumi, da je brojnima<br />
smisao ţivota doći do visokih privilegija i statusa, bez obzira na koji naĉin?<br />
Zašto se ne odvaţite da glasno kaţete da su ova drţava i njeni graĊani,<br />
resursi i institucije zatoĉenici interesnih grupacija i da je mjera slobode mjera<br />
interesa crnogorskog gospodara i vlastele i njihovih partnera?<br />
Zašto im ne priznate da su vam interesi braće, kumova, pašenoga i raznih<br />
domaćih i bjelosvjetskih protuva, nikogovića i kriminalaca bili i jesu mnogo vaţniji<br />
nego interesi graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i da ste zbog tih interesa uništili fabrike,<br />
poklonili hotele, rasprodali ili dali u stogodišnji zakup najznaĉajnije resurse,<br />
posjekli šume, zatrovali privredu , izbetonirali obalu i atraktivne destinacije?<br />
Zašto im ne kaţete da je ova drţava na ivici bankrostva i duţniĉkog<br />
ropstva, da izvorni prihodi budţeta ne mogu da servisiraju ni osnovne potrebe i<br />
tekuću potrošnju a ne dospjele obaveze i klauzule štetnih ugovora, garancija i<br />
kredita i da se zato zaduţujemo zelenaškim i ogromnim novim kreditima?<br />
Zašto im ne priznate da su loši ekonomski bilansi posljedica loših odluka<br />
a ne globalnih kretanja, da su ta kretanja samo ogolila i ubrzala te posljedice, da<br />
neki ishitreni i iznuĊeni angaţmani sa azerbejdţanskim ili kineskim novcem<br />
mogu djelimiĉno i ograniĉeno poboljšati samo bilanse, a ukupno i dugoroĉno biti<br />
ĉak i negativni?<br />
Zašto ne saopštite penzionerima, administraciji, policajcima,<br />
medicinarima, prosveti i svima drugima da će im primanja biti sve manja, cijene<br />
namirnica, struje, telefona i drugih usluga sve veće?<br />
Zašto radnicima i nezaposlenima ne kaţete da sa vama od goreg ima još<br />
gore, ako ima kuĊ?<br />
Zašto onim radnicima "Radoja Dakića" ne kaţete istinu, koji su vas ĉekali,<br />
i mene i vas, da sa vama nema ni novih radnih mjesta ni onih para što traţe?<br />
Zašto studentima ne saopštite da ste obrazovni sistem degradirali, da<br />
nijedna visokoškolska ustanova nije akreditovana od nezavisnih i relevatnih<br />
meĊunarodnih agencija, da otvarate fakultete bez ikakvih kriterijuma, da je visoko<br />
obrazovanje postalo samo prljavi biznis, ko god hoće moţe postati akademski<br />
graĊanin, magistar i doktor nauka, samo neka plati ili je visoki funkcioner DPS-a,<br />
SDP-a ili ĉlan njihove familije? Da je svako postao univerzitetski profesor, da je<br />
ĉak i akademik, da su zbog toga naše diplome bezvrijedne u Evropskoj uniji i u<br />
naprednim drţavama.
Zašto ne kaţete da je otvaranje pregovora sa Evropskom unijom<br />
posljedica stanja u EU i regionu, a ne nagrada za ĉinjenje, da je to samo poĉetak<br />
dugog izazovnog puta, da ostvareni stepen demokratije zavisi najviše od nas, a<br />
socijalni i ekonomski status samo od nas a ne od EU i da ste vi glavna prepreka<br />
dinamici i kvalitetu tog procesa?<br />
Zašto ne priznate da su sljedeći izbori sudnji i za vas i za gradjane <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>? Za vas, da bi postali gospodari naših sudbina narednih decenija, da bi<br />
saĉuvali i legalizovali svoje privilegije, nelegalno bogatstvo, da bi ustoliĉili vaše<br />
potomstvo kao nove gospodare našem potomstvu, da bi izbjegli odgovornost za<br />
to što ste sve ĉinili, a za gradjane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> posljednja prilika da izbore pravo na<br />
pravi ţivot.<br />
Zašto ne priznate da je jedini razlog prijevremenih izbora strah od<br />
opravdanog nezadovoljstva graĊana koje ĉeka još veće siromaštvo krajem ove i<br />
poĉetkom sljedeće godine, i kritiĉki stav EU za rad Vlade i zatoĉenih institucija, i<br />
zahtejvi za hapšenjem visokih politiĉara i njihovih roĊaka i kriminalaca, a ne da bi<br />
se presabrali za nove radne pobjede u borbi za bogatu i evropsku Crnu Goru?<br />
Zašto otvoreno ne kaţete da će na izborima biti već viĊeno svega i<br />
svaĉega, šarenih laţa i paralaţa, novih virtuelnih auto-puteva, o ĉemu je govorio<br />
kolega Goran, seoskih puteva i vodovoda, novih vrpci na stare projekte, lopata u<br />
rukama politiĉara na svakoj strani, grdnih miliona i biliona, svakakvih obećanja<br />
poput - to ti je završeno, brate, samo glas daj DPS-u i SDP-u. Mašana, suza nad<br />
ţrtvama tranzicije "umnih analiza", skupih analitiĉara, projektovanih partija i<br />
politiĉkih dilova. Normalno i tajnih spiskova i “udbe” i špijuna i kriminalaca.<br />
Gospodine Lukšiću, sve to i mnogo više reći i priznati graĊanima <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> je ljudski, i drţavniĉki i hrišćanski. Ljudski jer ljudi govore istinu, drţavniĉki<br />
jer drţavnicima je svet interes graĊana, hrišćanski jer pravi hrišćani priznaju<br />
grešku i traţe oprost, a praktiĉno jer puna istina i pojedinaĉna odgovornsot mora<br />
doći.<br />
GraĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, priznanje i prave odgovore na ova pitanja nećete ĉuti<br />
od gospodian Lukšića, on je potrošio svaku priliku da to uĉini. Razoĉarao je<br />
neke koji su mu vjerovali i igrali na njega. On je bio i ostao samo dio problema, a<br />
ne rješenja. Sve prave odgovore i optimalna rješenja kako od ovakve <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
izgraditi slobodnu, modernu, radnu i integrisanu prosperitetnu drţavu ćete ĉuti od<br />
demokratskog fronta hrabrih, antireţimskih, dosljednih, umnih i poštenih patriota.<br />
Da bi se mogla izgraditi takva Crna Gora, treba se suoĉiti sa istinom,<br />
rašĉistiti sadašnje ruševine, raskinuti kolonijalne ugovore, vratiti opljaĉkano,<br />
primjeniti neselektivnu pravdu i na tim osnovama implementirati optimalna i<br />
odrţiva rješenja. Uslov svih uslova je smjena ovog reţima kroz institucije, sa<br />
ulice, na izborima ili bojkotom, zavisi od zajedništva i energije.<br />
U pamet se ovaj put, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, bez obzira na vjeru i<br />
nacionalnost, ne vjerujte onima koji su vas do ovoga doveli, ni onima koji su vas<br />
varali, ni onima koji su vas izdali. Vjerujte svojim oĉima i sopstvenoj pameti i<br />
ĉinite sve u interesu potomstva. Doprinesite i budite dio istorijske pobjede.<br />
Prestanite da simulirate ţivot, da ţivite u neistini, poĉnite da ţivite istinskim<br />
ţivotom. Amin Boţe.<br />
PREDSJEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, kolega Raduloviću.<br />
Nadam se da ćete premijeru dozvoliti toliko prekoraĉenja.
Izvolite.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Poštovani predsjedniĉe, izvinjavam se unaprijed što ću pokvariti atmosferu<br />
u ovom parlamentu ozbiljnim izlaganjem. Moj pokušaj je da ozbiljno shvatim vaše<br />
pitanje, tako sam i pripremao odgovor, ali sam tokom vašeg izlaganja razumio da<br />
se vi to spremate za predizbornu kampanju.<br />
Dakle, sasvim je jasno, gospodine Raduloviću, da već duţe vremena ne<br />
prihvatate bilo kakve informacije i ĉinjenice koje govore o napretku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Pogotovo ako su one saopštene ili prenijete od strane Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Prepoznati smo kao društvo koje u kontinuitetu ostvaruje spoljnu i unutrašnju<br />
stabilnost i koje daje znaĉajan peĉat regionalnoj stabilnosti. Jasno je to svim<br />
relevantnim meĊunarodnim institucijama koje u kontinuitetu prepoznaju napredak<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Jasno je to svima onima, samo onima koji to ne ţele da vide, a ima i<br />
takvih. Dio koji se odnosi na našu evropsku budućnost već sam obrazloţio u<br />
odgovoru na prvo pitanje. Dozvolite mi zato da u nastavku odgovora<br />
prokomentarišem nešto od teza koje sam ĉuo u vašem pitanju.<br />
Najprije, nadam se da razumijete da našu fiskalnu i ekonomsku poziciju<br />
moţemo sagledati realno jedino ukoliko je posmatramo iz prizme okruţenja, prije<br />
svega, regiona, ali i cjelokupne Evrope. Negativni trendovi u meĊunarodnom<br />
ekonomskom okruţenju negativno utiĉu na sve ekonomije, posebno na male i<br />
otvorene ekonomije u Evropi, ali i van granica Evropske unije. U takvim<br />
uslovima respektabilno je ostvariti ekonomski rast i zadrţati javni dug i deficit u<br />
okvirima mastrikta i saĉuvati osnovne poreske stope konkurentnim. U 2010,<br />
2011. godini ekonomski rast u Crnoj Gori je iznosio 2,5%. Da li sam zadovoljan<br />
sa tim? Naravno da nijesam, ali u uporeĊenju sa mnogim drugim zemljama ĉini<br />
mi se da je i to vrijedno paţnje. Procjene su da će Crna Gora i ove godine<br />
zabiljeţiti realni rast. Danas su bruto domaći proizvod po glavi stanovnika,<br />
prosjeĉna plata, prosjeĉna penzija, nakon Slovenije i Hrvatske najveći u Crnoj<br />
Gori u regionu, dok su istovremeno poreske stope najniţe, a javni dug, deficit i<br />
javna potrošnja su na nivou prosjeka. Stopa nezaposlenosti je u padu. Tokom<br />
punog ekonomskog ciklusa zabiljeţen je rast i kada uzmemo u obzir druge<br />
indikatore, kao što su plate, penziona davanja, dohodak po glavi stanovnika i<br />
sliĉno. Podsjetiću da su ĉak i u vremenu krize u posljednje dvije godine penzije u<br />
Crnoj Gori i socijalna davanja rasli, plate su ostale stabilne. Pogledajte što se<br />
dešava u regionu, pogledajte šire što se dešava. Ţivotni standard je veći u Crnoj<br />
Gori nego u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Rumuniji, Bugarskoj,<br />
a po platama i penzijama ne zaostajemo mnogo ni za nekim ĉlanicama Evropske<br />
unije, kakve su na primjer MaĊarska ili Ĉeška. Ako ne ţelite da vjerujete u<br />
podatke koji dolaze iz Vlade, onda dozvolite da ukaţem na neke poglede spolja.<br />
Eurostat je Crnu Goru okarakterisao kao drţavu koja je povećala bruto domaći<br />
proizvod u odnosu na prethodni period i dostigla 43% evropskog prosjeka, a koja<br />
se po visini BDP-a izraţenom kroz paritet kupovne moći nalazi na samom vrhu<br />
regiona, odmah iza Hrvatske. Moţda je još znaĉajniji pokazatelj da je po<br />
kupovnoj moći potrošnja crnogorskog domaćinstva 53% evropskog prosjeka.<br />
Sliĉno govore podaci Svjetske banke, Svjetskog ekonomskog foruma itd. Stoga<br />
mi se ĉini da je crnogorska sadašnjost ipak stabilna, a budućnost njenog daljeg<br />
napretka izvjesna.
Dozvolite mi da u najkraćim crtama ukaţem na još neke ĉinjenice. Postali<br />
smo ĉlanica Svjetske trgovinske organizacije. U Rusiji je to proglašeno<br />
ekonomskim dogaĊajem u posljednje dvije decenije. Kod nas je on prošao po<br />
margini. Radi daljeg podsticanja preduzetništva i regionalnog razvoja donijeli<br />
smo i prve odluke o proglašenju biznis zona u Kolašinu, kao i biznis zona u<br />
Beranama, a privode se kraju razgovori sa Evropskom investicionom bankom<br />
radi potpisivanja i kreditne linije od 50 miliona eura za podršku preduzetništvu.<br />
Dokazali smo da vjera u velike industrijske sisteme kao što je Ţeljezara moţe uz<br />
paţljivo planiranje dati rezultate. Zahvaljujući predanom radu danas u Nikšiću<br />
imamo Toš ĉelik i najavljeni investicioni program, zahvaljujući kojem će u<br />
narednih pet godina biti uloţeno 35 miliona eura, uz povećanje postojećih<br />
kapaciteta i povećanje proizvodnje preko rekordnih 400 hiljada tona godišnje i<br />
550 zaposlenih. Dokaz promišljenje politike koja se, prije svega, odnosi na<br />
izvjesniju budućnost mladih je i novi Zakon o struĉnom osposobljavanju lica sa<br />
steĉenim visokim obrazovanjem, koji predviĊa da ćemo od 01. januara naredne<br />
godine svim svršenim visokoškolcima omogućiti struĉno usavršavanje u trajanju<br />
od devet mjeseci kao ulaznicu za trţište rada.<br />
Pomno pratimo evropske razvojne politike. Evropska unija svoj razvoj<br />
znatnim dijelom temelji na razvoju poljoprivrede. Potvrda da smo prepoznali to u<br />
Crnoj Gori jeste da smo u okviru prvog poziva kroz projekat Svjetske banke,<br />
takozvani MIDAS projekat, odobrili 305 zahtjeva vrijednih preko sedam miliona<br />
eura, od ĉega je 50% bespovratne podrške. Raspisali smo drugi javni poziv za<br />
koji je iz globalnog i ekološkog fonda izdvojeno dva miliona eura. Zasijane<br />
površine u Crnoj Gori u 2011. godini bile su za oko 580 hektara veće nego u<br />
odnosu na 2010. godinu. Otkup trţišnih viškova voća i povrća u 2011. godini je<br />
veći za više od 154% u odnosu na 2010. godinu. Juna 2012. godine imali smo<br />
povećan otkup mlijeka za 10% u odnosu na jun 2011. godine. Nedavno smo<br />
sektor poljoprivrede osnaţili sa 68 mladih obrazovanih ljudi koji su upravo garant<br />
budućnosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
TakoĊe, nijesam siguran da razumijem Vaše pitanje i refleksije koje se<br />
odnose na turizam. Dozvolite mi da Vas informišem da je prema podacima<br />
Monstata samo u prvih pet mjeseci Crnu Goru posjetilo 81.230 turista, odnosno<br />
4,2% više nego prošle godine. Pozitivan trend u rastu broja turista sigurno će<br />
doprinijeti i nastavak projekta Porta Montenegro, siguran sam nastavak projekta<br />
realizacije projekta Luštice, Plavih Horizonata. Vjerujem da ćemo uskoro<br />
ratifikovati i ugovor koji se tiĉe izgradnje luksuznog turistiĉkog kompleksa u<br />
Kumboru. Sve to otvara na stotine novih radnih mjesta.<br />
Mogao bih ovako svakako nabrajati još, ali ipak ono što ţelim da istaknem<br />
jeste da bez obzira na već ĉetvrtu godinu globalne ekonomske krize i okolnost da<br />
je pred svjetskom i evropskom ekonomijom i dalje puno izazova, nadam se da<br />
gledamo iste dnevnike, ĉitamo iste finansijske izvještaje, postoje razlozi za<br />
optimizam. Mislio sam na BBC, CNN itd. Isto tako, da se ni oni ni Vlada ne smiju<br />
zadovoljati postojećim i prestati da oĉekuju, ali i da doprinose stvaranju boljeg.<br />
To je najmanje što dugujemo sebi, ali i onima koji će poslije nas nastaviti da ţive<br />
u Crnoj Gori.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe Vlade.
Kolege, molim vas za strpljenje do sljedećeg premijerskog sata. Tada će<br />
biti pravo na odgovor, tako da ... Nije to iskljuĉeno, ali je malo vjerovatno.<br />
Kolega Raduloviću, ja sam molio prošlog puta da imajući to u vidu da su to<br />
najmanji klubovi u našem Parlamentu, da predstavljaju manjinske narode, da ih<br />
ispoštujemo do kraja i da klubove Bošnjaĉke stranke i Kluba albanskih poslanika<br />
slušamo paţljivo kao što su oni slušali vas, da ne kaţem nas.<br />
Kolega Halilović, a poslije njega kolega Nimanbegu. Izvolite.<br />
AMER HALILOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine predsjedniĉe.<br />
Poštovane koleginice i kolege, poštovani predsjedniĉe Vlade, poštovani<br />
ministri, poštovani graĊani,<br />
U ime Kluba Bošnjaĉke stranke, a na osnovu ĉlana 187 Poslovnika<br />
Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, postavljamo sljedeće pitanje predsjedniku Vlade<br />
gospodinu doktoru Igoru Lukšiću:<br />
Poštovani predsjedniĉe Vlade, zanima nas kada će biti potpisan sporazum<br />
o dvojnom drţavljanstvu izmeĊu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Bosne i Hercegovine, koji je<br />
najavljen prilikom susreta ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine sa<br />
najvišim zvaniĉnicima naše drţave krajem maja ove godine.<br />
Obrazloţenje.<br />
Prilikom posjete ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine<br />
gospodina Zlatka Lagundţije i razgovora sa predsjednikom drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
predsjednikom parlamenta, predsjednikom Vlade i ministrom vanjskih poslova<br />
reĉeno je da je već tada pokrenuta procedura za potpisivanje sporazuma o<br />
dvojnom drţavljanstvu izmeĊu Bosne i Hercegovine i <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i najavljeno da<br />
bi njegovo zvaniĉno potpisivanje moglo biti krajem septembra ili poĉetkom<br />
oktobra. Prema medijskim navodima konstatovano je i da su odnosi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i<br />
Bosne i Hercegovine veoma intenzivni i da se stalno unapreĊuju, da meĊu njima<br />
nema otvorenih pitanja i da njihova saradnja moţe biti primjer u regionu.<br />
TakoĊe, tada je od strane zvaniĉnika dvije drţave iskazan pozitivan odnos<br />
prema sporazumu o dvojnom drţavljanstvu, oĉekujući njegovo skoro<br />
potpisivanje, što je u interesu graĊana obije drţave.<br />
TakoĊe, najavljeno je da će nadleţne komisije usaglasiti i ugovor o<br />
granicama, jer je, kako je reĉeno, u pitanju samo usaglašavanje tehniĉkih detalja.<br />
Upoznati smo da je bosanska strana odmah nakon ovih razgovora<br />
dostavila Ministarstvu vanjskih poslova i prijedlog teksta sporazuma o dvojnom<br />
drţavljanstvu koje je u daljoj proceduri upućeno prema Ministarstvu unutrašnjih<br />
poslova.<br />
Zanima nas kada će ovaj sporazum biti zvaniĉno procesuiran u<br />
institucijama drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, odnosno da li će doći do njegovog zvaniĉnog<br />
potpisivanja u predviĊenom roku do poĉetka oktobra.<br />
Podsjećamo da je ovaj sporazum u interesu dvije drţave i predstavljao bi<br />
još jedan korak u unapreĊenju, inaĉe, dobrih odnosa <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Bosne i<br />
Hercegovine. Ali, isto tako, on je u interesu i više hiljada graĊana obje drţave. U<br />
kontaktu smo sa velikim brojem graĊana koji su zainteresovani za potpisivanje<br />
ovog Sporazuma zbog brojnih egzistencijalnih pitanja, kao što su školovanje,<br />
zapošljavanje, regulisanje imovinsko-pravnih odnosa, poslovna saradnja i drugih.<br />
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, kolega Haliloviću.<br />
Predsjedniĉe Vlade, izvolite.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Poštovani poslaniĉe Haliloviću, Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je na sjednici 18.<br />
septembra 2008. godine utvrdila osnove za pregovore i zakljuĉivanje bilateralnih<br />
ugovora izmeĊu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i drugih drţava o dvojnom drţavljanstvu, sa nacrtom<br />
ugovora o dvojnom drţavljanstvu.<br />
Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je 22.<br />
septembra 2008. godine tekst ugovora o dvojnom drţavljanstvu izmeĊu <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> i Bosne i Hercegovine dostavilo Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i<br />
Hercegovine. Tadašnji ĉlan predsjedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdţić<br />
nije podrţao potpisivanje ovog ugovora, uz obrazloţenje da bi se potpisivanjem<br />
ugovora o dvojnom drţavljanstvu sa Crnom Gorom ili bilo kojom od drţava bivše<br />
SFRJ brojna dijaspora Bosne i Hercegovine dovela u neravnopravan poloţaj.<br />
Ovo pitanje ponovo je razmatrano u Bosni i Hercegovini tek 2011. godine.<br />
Naime, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske prilikom posjete<br />
Crnoj Gori maja 2011. godine pokrenuo je pitanje ponovog iniciranja potpisivanja<br />
ovog ugovora, kao posljedicu izmijenjenih prilika u Bosni i Hercegovini.<br />
Shodno tome, Predsjedništvo Bosne i Hercegovine 16. novembra 2011.<br />
godine je donijelo odluku o pokretanju postupka za voĊenje pregovora radi<br />
zakljuĉivanja ugovora o dvojnom drţavljanstvu izmeĊu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Bosne i<br />
Hercegovine. Ambasada Bosne i Hercegovine u Podgorici 16. maja ove godine<br />
je dostavila Ministarstvu manjskih poslova i evropskih integracija nacrt ugovora o<br />
dvojnom drţavljanstvu. Nakon toga je Ministarstvo unutrašnjih poslova <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> pristupilo stvaranju uslova i pripremi predloga za osnove za voĊenje<br />
pregovora za zakljuĉivanje ugovora. U toku su diplomatske aktivnosti za<br />
usaglašavanje termina za voĊenje pregovora za koje se nadam da će u kratkom<br />
roku dovesti do potpisivanja ovog znaĉajnog dokumenta.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe Lukšiću.<br />
I kako sam najavio, u ime Kluba albanskih poslanika posljednje pitanje<br />
premijeru poslanik Nimanbegu.<br />
Izvolite.<br />
GENCI NIMANBEGU:<br />
Hvala, predsjedniĉe Krivokapiću.<br />
Poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani predsjedniĉe Vlade<br />
Lukšiću, poštovani ministrice i ministri Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, poštovane dame i<br />
gospodo, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
Ja sam u ime Kluba albanskih poslanika, .... za posebnu sjednicu prvog<br />
redovnog zasijedanja uputio sljedeće pitanje premijeru:<br />
Poštovani predsjedniĉe Vlade gospodine Lukšiću, ovog 29. juna 2012.<br />
godine zvaniĉno su otvoreni pregovori za pristupanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Evropskoj uniji.<br />
Sticanje statusa kandidata za pristupanje Evropskoj uniji je uspjeh koji se mora
pozdraviti i otvaranje pregovora je još jedna nada da se odluĉno krene u jaĉanje<br />
vladavine prava u Crnoj Gori, kako bi se svrstali u društvo razvijenih<br />
demokratskih drţava. Sam proces otvaranja pregovora ne mora znaĉiti da će se<br />
odmah poĉeti rješavati nagomilani problemi u Crnoj Gori. Svakako bi trebalo<br />
oznaĉiti otvaranje dijaloga i zapoĉinjanje procesa kojim će se poĉeti stvarati<br />
odnosi partnerstva i stvarnog prihvatanja manjinskih nacionalnih zajednica u<br />
Crnoj Gori.<br />
Albanska zajednica u Crnoj Gori i poslije šest godina u samostalnoj drţavi<br />
u svakodnevnom ţivotu je suoĉena sa zaostajanjem, siromaštvom, emigracijom,<br />
pa i negiranjem njenih prava, kao i na ostvarivanje politiĉkih zahtjeva koja se<br />
najbolje mogu predstaviti javnosti kroz dva zakona - izvorni zakon oduzimanje<br />
steĉenih prava na posebnu izbornu podjedinicu …. 2011. godine. Nemogućnost<br />
ostvarenja prava na punopravnu opštinu Malesija-Tuzi i pored već više<br />
potpisanih sporazuma, prvo krajem 90-ih, a barem dva sporazuma tokom prošle<br />
decenije. Napokon, kako je moguće da se ponovi zakon iz doba Miloševića i da<br />
se da ĉak i praktiĉna mogućnost da se upotreba zastave moţe kazniti ne samo<br />
novĉanom, već i zatvorskom kaznom, kada je svima jasno da kod Albanaca<br />
postoji samo jedna jedina nacionalna zastava.<br />
Sljedeće, problemi u procesu restitucije, koji su, po mom mišljenju,<br />
najvidljiviji u sluĉaju maslinade Valdanos, gdje se legitimnim vlasnicima<br />
onemogućava povraćaj imovine, koja niti je privedena namjeni, niti je praviĉno<br />
plaćena je mrlja za drţavnu politiku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Preko izuzetno sporog rješavanja<br />
zahtjeva restitucije samo se povećavaju osjećaj neravnopravnosti i nepostojanja<br />
napora da se albanska zajednica u Crnoj Gori razvija na ravnopravnoj osnovi sa<br />
Crnogorcima i drugim zajednicama.<br />
I posljednji problemi sa informisanjem na albanskom jeziku, kao na<br />
RTCG-u, tako i kod štampanog nedjeljnika Koha Javore, koji nakon decenije<br />
njihovog pokretanja suoĉavaju se sa velikim reduciranjem programa, a kod Koha<br />
Javore do otvorene najave prestanka izlaţenja, samo potvrĊuju da se tu ĉesto<br />
radi o kozmetiĉkim pravima nacionalne zajednice, ili je to dobra maska za<br />
meĊunarodnu zajednicu.<br />
Problem diskriminacije u implementaciji Zakona o morskom dobru je jedna<br />
najuĉljivija institucionalna diskriminacija albanske zajednice u Crnoj Gori. Da li se<br />
to pitanje moţe pokrenuti tek kada europarlamentarci iskaţu svoj stav o tome, jer<br />
se tvrdoglavo već 20 godina ignorišu svi vapaji koji su upućivali o tom problemu.<br />
Centralizacija u Crnoj Gori koja je najvidljivija u sistemu obrazovanja i<br />
zdravstva, gdje lokalne partijske elite preko školskih ili upravnih odbora gotovo<br />
bez izuzetaka vode do ne samo pad kvaliteta i usluga koje pruţaju ovi sektori,<br />
već do evidentnog uvoĊenja politikratskog ureĊenja drţave gdje više nije bitan<br />
ĉovjek, već samo ĉlan odgovarajuće partije.<br />
Za pripravnike i staţiste kao uslov se postavlja partijska knjiţica koja nudi<br />
nadu za zapošlenje. Moţete godinama biti na birou rada, bez ozbiljne šanse za<br />
zapošlenje.<br />
Privreda u podruĉjima gdje ţive Albanci u procesima privatizacije pokazali<br />
su sve same negativne efekte. Samo dva sluĉaja: Ulcinjska Rivijera sa<br />
privatizacijom koja nije bila u skladu sa planom privatizacije 2002. godine, već se<br />
steĉajem rasparĉala i prodala nekvalitetnim investitorima. Da li treba pomenuti da<br />
se od master plana za razvoj turizma usvojenog 2002. godine ništa nije uradilo?
Ni hoteli, niti radna mjesta, već naprotiv, srušeni hoteli Galeb i Lido, problem<br />
ostalih hotela, Otrant i neprivatizovani dio Ulcinjske rivijere.<br />
Solana Ulcinj je dovedena namjerno pred fiziĉki nestanak gdje se ĉak<br />
suprotno stavu zajednice namjerava prodati sada i drţavna imovina i prirodno<br />
bogatstvo ne samo Ulcinja već i ovog dijela Evrope. Region Krajine i Malesije,<br />
iako pripadaju dvjema najrazvijenijim opštinama u Crnoj Gori, Podgorici i Baru, i<br />
u 2012. godini iako naslonjeni na Skadarsko jezero vape za vodom. Albanci iz<br />
Plava i Gusinja neprekidno emigriraju u inostranstvo, a novoproglašeni nacinalni<br />
park sa 80% sluĉajeva .... njihovim sluĉajevima.<br />
U Roţajama Albanci ĉine ispod 3% stanovništva i trend opadanja<br />
Albanaca je prisutan kako po pojedinim opštinama, tako i u ukupnom broju<br />
stanovništva. To traje već treću deceniju. Stoga ţelim da date Vaše viĊenje na<br />
pomenute problem, koji nisu nastali juĉe već u kontinuitetu postoje. Rješavanje<br />
pomenutih problema je esencijalno za saradnju sa albanskim politiĉkim<br />
partijama, ali je to ono što albanska nacionalna zajednica u Crnoj Gori oĉekuje<br />
kao rezultat procesa pregovaranja radi pristupanja Evropskoj uniji.<br />
Da li da oĉekujemo rješavanje zahtjeva Albanaca u Crnoj Gori oko<br />
izbornog zakonodavstva, punopravnih opština Malesije Tuzi, granice Morskog<br />
dobra, pravedne restitucije, i to ne samo Valdanosa, informisanja na albanskom<br />
jeziku, depolitizacije i decentralizacije školstva i zdravstva, primjene vladavine<br />
prava u privatizaciji preduzeća, izjednaĉavanje regionalnog razvoja do stepena<br />
zaustavljanja i emigriranja, ili je namjera odlaganje i nagomilavanje tih problema?<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, kolega Nimanbegu.<br />
Malo bi bila ĉitava Vlada za taj obuhvat pitanja, ali ćemo ĉuti osnovni<br />
odgovor.<br />
Izvolite, predsjedniĉe Vlade.<br />
IGOR LUKŠIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe.<br />
Uvaţeni poslaniĉe Nimanbegu,<br />
Ţelim da vas uvjerim da je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> posvećena unapreĊenju<br />
poloţaja manjinskih naroda i drugih manjinskih zajednica, pa i tako specifiĉne,<br />
jeziĉki diferentne albanske zajednice.<br />
Od obnove nezavisnosti uĉinjeni su veliki pomaci na planu uobliĉavanja<br />
pravne regulative, donošenja strateških dokumenata i njihove implementacije.<br />
Uspostavljanje Ministarstva za manjinska prava potvrda je da je Vlada<br />
institucionalno posvećena ovim pitanjima. Kroz Vaše pitanje otvorili ste mnogo<br />
tema, koje svakako zahtjevaju detaljniji odgovor. Imajući u vidu vremensku<br />
ograniĉenost, osvrnuću se na neke od njih koje ste pomenuli.<br />
Prije svega, izborno zakonodavstvo je akt koji je u direktnoj nadleţnosti<br />
Skupštine i zahtjeva podršku 2/3 poslanika. Stoga Vlada i ja podrţavamo dijalog<br />
po ovom pitanju ukoliko moţe voditi boljim rješenjima od aktuelnih.<br />
U vezi dijela poslaniĉkog pitanja koje se odnosi na nemogućnost<br />
ostvarenja prava na punopravne opštine Malesije Tuzi, vjerujem da Vam je<br />
poznato da su u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji utvrĊeni uslovi i
postupak za teritorijalnu promjenu. Dakle, potrebno je podnijeti inicijativu za<br />
teritorijalnu promjenu koju prati studija opravdanosti ove promjene.<br />
Shodno zakonu, Ministarstvo unutrašnjih poslova donijelo je pravilnik o<br />
sadrţaju i izradi studije o opravdanosti teritorijalne promjene.<br />
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji propisan je izuzetak za postupak<br />
teritorijalne promjene gradskih opština, te je propisano da Skupština glavnog<br />
grada raspisuje referendum samo za teritoriju gradske opštine, ...referendum,<br />
dok se za teritorijalnu promjenu ostalih jedinica lokalne samouprave referendum<br />
raspisuje za teritoriju ĉitave opštine. Naravno, ostali segmenti postupka propisani<br />
zakonom od podnošenja inicijative do donošenja konaĉne odluke, uz poštovanje<br />
svih uslova i procedura vaţe za gradsku opštinu, kao i za teritoriju svih jedinica<br />
lokalne samouprave.<br />
U vezi dijela poslaniĉkog pitanja koji se odnosi na pitanje upotrebe<br />
nacionalne zastave, isto je regulisano Ustavom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ali u resornim<br />
ministarstvima se radi na donošenju propisa koji će bolje urediti ovu oblast.<br />
Kada govorimo o informisanju na albanskom jeziku, od uredniĉkog tima<br />
Televizije <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> informisan sam da je zbog promjene programskog sadrţaja<br />
i prenosa jednog broja meĊunarodnih dogaĊaja privremeno redukovan<br />
kompletan informativni program, pa i program na albanskom jeziku u fiksnom<br />
terminu, što će se korigovati, vjerujem, već nakon ljeta. Naravno, upoznat sam sa<br />
problemom daljeg finansiranja nedeljnika "Koha Javore". U tom smislu formirana<br />
je meĊuresorska radna grupa sa ciljem da analizira i definiše model odrţivog<br />
funkcionisanja ovog nedjeljnika koji predstavlja jedan od najznaĉajnijih vidova<br />
informisanja na albanskom jeziku u Crnoj Gori. U meĊuvremenu su obezbijeĊena<br />
sredstva za redovno funkcionisanje za ovu godinu.<br />
Navodite u vašem pitanju problem upošljavanja pripravnika i angaţovanja<br />
staţista po osnovu politiĉke opredijeljenosti. Upravo je moj predlog Vlada<br />
prihvatila, a Skupština usvojila. Govori se o Zakonu o struĉnom osposobljavanju<br />
lica sa steĉenim visokim obrazovanjem kojim se otvara mogućnost daljeg<br />
osposobljavanja visokoškolaca kroz sticanje radnog iskustva. Prema procjeni<br />
Ministarstva prosvjete i sporta od 1. januara ova mogućnost će se otvoriti za<br />
4.500 visokoškolaca. Sloţićemo se da je dugogodišnja primjena Zakona o<br />
morskom dobru ukazala na odreĊena pitanja koja drugaĉije treba urediti kako bi<br />
se otklonile nejasnoće i neusklaĊenosti. Neosporno je da je odgovarajuća pravna<br />
regulativa koja treba da ima u vidu i meĊunarodne standarde i praksu preduslov<br />
za potpunu i odrţivu valorizaciju morskog dobra. Novim zakonom će se<br />
predvidjeti znaĉajno uĉešće opština u upravljanju morskim dobrom, kvalitetan i<br />
nediskriminatorski sistem u odnosu na svaku opštinu ponaosob, a što će,<br />
vjerujem, obezbijediti odrţivu valorizaciju morskog dobra, kao i otklanjanje<br />
pojedinih rješenja koja su mogla izazvati nezadovoljstvo graĊana. Sloţićemo se,<br />
takoĊe, da je potrebno dosljedno sprovesti proces restitucije, ali se bojim da se<br />
sluĉaj maslinade Valdanos bez potrebe zloupotrebljava u politiĉke struke.<br />
Eksproprijacija, ne revolucionarno oduzimanje, lokaliteta Valdanos za vojne<br />
potrebe izvršena je rješenjem Skupštine Opštine Ulcinj i u postupku<br />
eksproprijacije oduzeta imovina je bivšim vlasnicima plaćena u potpunosti, a u<br />
skladu sa tada vaţećim propisom.<br />
Imajući u vidu Zakon o povraćaju oduzetih imovinskih prava i obeštećenju,<br />
bivši vlasnici, njih 204, nemaju pravo na povraćaj ili obeštećenje. Istovremeno,<br />
Vlada je spremna da sa bivšim vlasnicima dogovara model valorizacije
maslinade, o ĉemu je javnost već upoznata. Otvorili ste, takoĊe, pitanje<br />
realizacije investicija Opštine Ulcinj, ali generalno sprovoĊenjem procesa<br />
privatizacije. Svjesni potencijala ove opštine Vlada je u proteklom periodu<br />
preduzela više aktivnosti u cilju nastavka najznaĉajnijih investicija u Ulcinju.<br />
Imajući u vidu znaĉaj daljeg razvoja turistiĉkih kapaciteta kroz poboljšanje<br />
hotelskih kapaciteta, Vlada je uloţila dodatne napore da se konaĉno otpoĉne sa<br />
realizacijom holela Jadran. Usvojena su planska dokumenta za hotel Galeb.<br />
Preduzimamo aktivnosti da se riješi problem hotela Otrant, ali i otpoĉne projekat<br />
saniranja Port Milene, što je vaţan preduslov za funkcionisanje turistiĉkih<br />
objekata u njenoj blizini, na primjer hotela Lide.<br />
Ne zaboravimo ....(Prekid) prve faze puta Sukobin-Ulcinj, regionalnog<br />
vodovoda do Ulcinja i sanitarne deponije za podruĉje Bara i Ulcinja, projekti<br />
vrijedni oko 17 miliona eura, ali ni rekonstrukciju puta Boţaj-Tuzi. Rekao bih da je<br />
sada kljuĉ pokretanja investicija upravo u Opštini Ulcinj, koja treba da donese<br />
odgovarajuće odluke i podstakne investitore po ugledu na druge opštine.<br />
Osnivanje Sekretarijata za razvojne projekte je još jedna potvrda opredijeljenosti<br />
Vlade da u komunikaciji investitor, Vlada, lokalna samouprava riješe otvorena<br />
pitanja i da se ubrza realizacija zapoĉetih investicija, o ĉemu sam razgovarao<br />
nedavno tokom posjete Opštini Ulcinj sa rukovodstvom tog grada. Ovo se<br />
svakako tiĉe i regionalnog razvoja, kao i problema migracije stanovništva. Vlada<br />
je prepoznala ovaj problem kao jedan od najvećih izazova i u cilju uspostavljanja<br />
ravnomjernog regionalnog razvoja usvojili smo strategiju u julu 2010. godine,<br />
akcioni plan za realizaciju strategije je donesen maja ove godine. Vjerujem da će<br />
dosljedno sprovoĊenje akcionog plana, kao i podsticanje novih investicija u<br />
velikoj mjeri ublaţiti problem. Tome u prilog idu i naši planovi za poboljšanje<br />
javnih usluga, prije svega u oblasti obrazovanja i zdravstva koje sprovodimo u<br />
skladu sa strateškim planovima. Hvala vam.<br />
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, predsjedniĉe Vlade.<br />
Ovim smo završili Premijerski sat u proljećnom zasijedanju.<br />
Po dogovoru, a kako sam najavio, vraćamo se na 8. sjednicu.<br />
- pauza -<br />
POTPREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:<br />
Dame i gospodo, iako su samo najvredniji trenutno u sali, predlaţem da<br />
poĉnemo sa radom, pa će nam se koleginice i kolege pridruţiti.<br />
Nastavljamo devetu, posebnu sjednicu prvog redovnog proljećnog<br />
zasijedanja u 2012. godini. Zapravo, nastavljamo poslaniĉka pitanja i odgovore<br />
na poslaniĉka pitanja.<br />
Prvi set pitanja je za ministra pravde i ljudskih prava, a prvi poslanik koji<br />
ima pitanje za ministra Markovića je kolega Vasilije Lalošević, ali prije toga<br />
imamo jedno proceduralno reagovanje.<br />
Aleksandar Damjanović, izvolite.<br />
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem potpredsjedniĉe,<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani,
Htio sam da intervenišem proceduralno u smislu dogovora oko okvirnog<br />
redosljeda postavljanja poslaniĉkih pitanja koja se evo uporno dogovaraju, a bez<br />
konsultacija sa kolegama poslanicima ili makar sa predstavnicima poslaniĉkih<br />
klubova.<br />
Na ovaj naĉin, ja i jedan dio kolega koji postavljamo pitanja, recimo<br />
potpredsjedniku Vlade, gospodinu Vujici Lazoviću, smo evo nekoliko zadnjih<br />
sjednica ovog tipa prinuĊeni da ta pitanja postavljamo ujutru u 9 ili 10. Ja neću da<br />
vjerujem da je to personalni odnos, odnosno proteţiranje, odnosno<br />
neproteţiranje kolege potpredsjednika Lazovića, od strane rukovodstva<br />
parlamenta, ali bi bilo dobro da se i mi ostali konsultujemo jer Vlada dolazi u<br />
parlament na noge da odgovara na poslaniĉka pitanja, ne ide Parlament kod<br />
Vlade, da kad već mogu ministri da traţe da se spram njihovih obaveza,<br />
pozicioniraju poslaniĉka pitanja, da se to dakle ...(Prekid)...<br />
Opet ţelim da istaknem da ovo nije prvi put, već se evo zadnjih nekoliko<br />
puta ujutru u 9 će jedan dio kolega, zajedno sa mnom imati prilike da postavlja<br />
pitanja potpredsjedniku Vlade. Ima li smisla ujutru u 9 postavljati pitanja o<br />
neĉemu što se tiĉe graĊana? Ovo je institut koji zanima, prije svega, graĊane<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Postavljamo pitanja iz onoga što jesu problemi graĊana i to<br />
procijenimo svi zajedno. Meni se ovo dešava treći ili ĉetrvrti put uzastopice, da<br />
ujutru to radim, i ostalim kolegama, ali neka to bude za dalja razmišljanja.<br />
I druga stvar, potpredsjedniĉe, da vas i formalno obavijestim, u skladu sa<br />
dobrom praksom i obiĉajem, jer nećemo imati sjednicu sem nastavka ove<br />
sjednice, sjutra i preksjutra. Klub poslanika za ponedjeljak ima odreĊene<br />
obaveze i traţimo da shodno preliminarnom dogovoru na Kolegijumu nemamo<br />
sjednicu plenuma u ponedjeljak i da obavijestite rukovodstvo Skupštine, pa da<br />
nastavimo sa radom kako je prvobitno predviĊeno u utorak. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama kolega Damjanoviću, ali ovo prvo reagovanje ne vidim kao<br />
što bi trebalo, moţda niste bili u tom trenutku, ali ovo je dogovor ne zbog Vlade,<br />
ne zbog ministra Lazovića koji je sticajem okolnosti moj kolega partijski, ili naš<br />
kolega nego zbog našeg tajminga. Našim planom rada na Kolegijumu je<br />
dogovoreno da poĉnemo u 9 sati sjutra da bi mogli privoditi kraju u predviĊenom<br />
roku, ukljuĉujući ĉak i mogućnost rada u petak ujutro, ovaj dio obaveza koji nam<br />
predstoji, a nakon toga nastavili, kako smo dogovorili poĉetkom naredne sedmice<br />
zapoĉetu sjednicu i ostale obaveze o kojima smo razgovarali tada na Kolegijumu.<br />
Ali, evo biće vremena, nadam se, u ova dva dana da se još dodatno<br />
pojasnimo, pa vas molim da za sada zadrţimo se na ovom nivou informacija.<br />
A što se tiĉe, naravno, ovog drugog dijela reagovanja, prenijeću kolegama<br />
i zajedno ćemo o tome konsultovati se i dogovoriti. Ne vjerujem da tu moţe biti<br />
problema.<br />
Uobiĉajeno, evo da se razjasnimo. Izvolite.<br />
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:<br />
Ovaj drugi dio, u smislu dogovora o naĉinu rada, nadam se od utorka pa<br />
nadalje. A u odnosu na ovo prvo pitanje mi smo pokušali time što ranije krećemo<br />
u ĉetvrtak da cijelu sjednicu završimo do kraja dana, da ne bismo u petak radili i<br />
stvarali nepotrebne troškove i Skupštini itd. vezano za prenos sjednica.
MeĊutim, proizilazi da uprkos našoj ţelji, je li tako, da u ĉetvrtak završimo,<br />
mi ipak radimo u petak. E, sad me samo interesuje kakva je onda svrha kretati<br />
ujutro u 9, umjesto normalno u 11 i 12 u ĉetvrtak, pa onda raditi normalno od 11<br />
u petak i završiti u neko normalno radno vrijeme. Radićemo u petak sjutra<br />
poĉinjeti u 9 sati. To je bila moja svrha intervencije, ali ćemo se o tome, nadam<br />
se, dogovarati na Kolegijumu ujutru. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
I ja se nadam.<br />
Hvala vam.<br />
Ipak, da nastavimo sa radom. Prvo pitanje ima kolega Vasilije Lalošević,<br />
a da se pripremi poslanik Koĉa Pavlović. Izvolite.<br />
VASILIJE LALOŠEVIĆ:<br />
Hvala vam potpredsjedniĉe,<br />
Poštovane kolege, poštovani graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, gospodine<br />
potpredsjedniĉe Vlade, gospodine Markoviću,<br />
Postavio sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Podrška Evropskog savjeta o otvaranju pregovora sa Crnom Gorom prilika<br />
je da se krene odgovorno i hrabro i ... otvorenih mogućnosti ĉime bi se omogućio<br />
kvalitetniji ţivot za sve u Crnoj Gori.<br />
Savjet ministara Evropske unije ovlastio je Evropsku policijsku sluţbu<br />
EVROPOL da saĉini izvještaj o organizovanom kriminalu i korupciji u Crnoj Gori<br />
koji će biti uvršten u materijale Evropske komisije.<br />
Da li su vas, gospodine Markoviću, iz EVROPOLA upoznali sa<br />
procedurom u vezi njihovog predstojećeg izvještaja, i da li ste od EVROPOLA<br />
dobili neke preliminarne podatke?<br />
Ja ću gospodine Markoviću, krenuti dalje, pa ću ono vi to vrlo dobro znate,<br />
ali zarad naše javnosti kazati da je Savjet Evropske unije istakao posebnu<br />
vaţnost koju pridaje pitanjima vladavine prava i podstiĉe Crnu Goru da se<br />
posveti nedostacima koje je u svom izvještaju identifikovala Evropska komisija, a<br />
specijalno u domenu ljudskih prava, borbe protiv korupcije i organizovanog<br />
kriminala.<br />
Crna Gora treba pojaĉati napore kako bi imala solidne rezultate u tim<br />
pitanjima. U zakljuĉcima se kaţe da će novi pristup pregovora biti primjenjena od<br />
strane Evropske unije na poglavlje 23 i 24 koja se bave pravosuĊem, temeljnim<br />
pravima, pravdom i bezbjednošću. Taj novi pristup omogućit će dovoljno<br />
vremena da se ustanovi neophodna legislativa institucije i solidni rezultati<br />
primjene.<br />
Ovom prilikom nemam vremena u tri minuta, a to ću u komentaru iskoristiti<br />
da pominjem iskustva zemalja iz regiona, konkretno Hrvatske koja je prošla ovaj<br />
put, ali ću kazati nešto što sam zapoĉeo u onoj desetominutnoj priĉi kada smo<br />
govorili o novoizabranim ministrima i ukazaću, ponovo, na sastanak gospodina<br />
predsjednika SNP-a, SrĊana Milića, sa gospodinom Sajmonom Frajzerom<br />
stalnim podsekretarom i šefom diplomatske sluţbe Velike Britanije i njene<br />
ekselencije Ketrin...... Tada su gospoda Milić i uvaţeni gosti iz Londona<br />
razmijenili mišljenje o najavljenom raspisivanju predstojećih parlamentarnih i<br />
predsjedniĉkih izbora u Crnoj Gori kao i lokalnih izbora u nekim opštinama.<br />
Predsjednik Milić je tada posebno apostrofirao neophodnost obezbjeĊivanja
demokratskih i fer uslova za njihovo sprovoĊenje kako bi graĊanima bilo<br />
omogućeno da slobodno i bez pritisaka izraze svoju slobodnu volju.<br />
Osim toga, bilo je priĉe u oblasti reforme pravosuĊe, bilo je priĉe da treba<br />
osnaţiti saradnju izmeĊu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i britanske Agencije za borbu protiv teških<br />
vidova organizovanog kriminala, kako bi zajedniĉkim partijskim djelovanjem<br />
pobjedili nosioce organizovanog kriminala u Crnoj Gori. Imate li novih informacija<br />
oko tih priĉa gospodina Frajzera i konkretno ta se institucija u Britaniji zove SOKa.<br />
U intervjuu koji je dao danas jednom dnevnom listu gospodin Frajzer, i ako u<br />
tom dnevnom listu se ne govori da je gospodin Milić razgovarao, nego kaţe -<br />
opozicioni politiĉari, ali to neću da komentarišem, kazao je da predstojeći izbori u<br />
Crnoj Gori moraju biti fer i slobodni. Da li vi dijelite to mišljenje i da će Britanija<br />
apsolutno posmatrati te izbore koji se budu odrţavali u Crnoj Gori, a kazao je da<br />
institucija SOK-a i odreĊene institucije Velike Britanije već saraĊuju sa vama oko<br />
skeniranja ovih oblasti, oko temeljnih ljudskih prava i vladavine prava u sklopu<br />
poglavlja 23 i 24.<br />
Zamolio bih vas da o tome nešto više kaţete.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam kolega Laloševiću.<br />
Potpredsjednik Vlade, ministar pravde i ljudskih prava gospodin Marković.<br />
Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hval, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni poslaniĉe Laloševiću, taĉno je da je podrška Evropskog savjeta,<br />
kako navodite u Vašem poslaniĉkom pitanju, prilika da se krene odgovorno i<br />
hrabro u izgradnju društva otvorenih mogućnosti, ĉime bi se omogućio kvalitetan<br />
ţivot za sve.<br />
TakoĊe je ĉinjenica da je Crna Gora upravo zahvaljujući detaljnom i<br />
dubinskom praćenju postignutih rezultata od strane drţava, ĉlanica Unije,<br />
meĊunarodnih organizacija i ispunjavanje preporuka eksperata ostvarila velike<br />
korake na putu ka Evropskoj uniji. U prethodnom periodu bilo je mnogo<br />
neutemeljenih pretpostavki da će, navodno, postojanje organizovanog kriminala<br />
u Crnoj Gori odloţiti poĉetak pregovora o pristupanju <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Evropskoj uniji.<br />
Ove pretpostavke su na, naše zadovoljstvo, vjerujem zajedniĉko<br />
zadovoljstvo, pale u vodu 29. juna kada je Crna Gora i zvaniĉno otpoĉela<br />
pregovore ĉime je Evropska unija pokazala da cijeni napore i ostvarene rezultate<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koja je spremna za dalje korake u cilju dostizanja ţeljenih standarda.<br />
Što se tiĉe Vašeg pitanja koje se odnosi na proceduru pripreme izvještaja<br />
od strane EUROPOL-a nijesam upoznat sa istim, niti sam u saznanju o bilo<br />
kakvim preliminarnim podacima ovog tijela. Naravno, da smo spremni da<br />
prihvatimo izvještaje EUROPOL-a koji nam, kao i svi prethodni izvještaji ovog<br />
tipa, samo moţe pomoći da jasnije definišemo dalje pravce i konkretne aktivnosti<br />
u cilju dostizanja ţeljenih standarda u ovoj, nada sve, znaĉajnoj oblasti.<br />
U odnosu na ono što ste komentarisali i zatraţili od mene komentar a nije<br />
bilo sadrţano u ovom pitanju, vezano za saradnju sa nadleţnim sluţbama<br />
zemalja Evropske unije, a evo i nadleţnih agencija Velike Britanije, mogu Vam<br />
reći da crnogorske sluţbe bezbjednosti već duţe vremena ostvaruju veoma<br />
tijesnu i efikasnu saradnju sa Agencijom Velike Britanije, kako ste i Vi sami rekli,
koja se zove SOK-a. Mogu Vam reći da je samo u prošloj godni, 2011. bilo<br />
nekoliko akcija, operativnih akcija koje su sprovodile naše sluţbe bezbjednosti u<br />
saradnji sa Vrhovnim drţavnim tuţilaštvom, odnosno Odjeljenjem za borbu protiv<br />
organizovanog kriminala i korupcije koje su rezultirale presijecanjem vaţnih ruta<br />
transfera kokaina, iz Juţne Amerike prema Evropi, odnosno Velikoj Britaniji. U<br />
tim akcijama Uprava policije, Agencija za nacionalnu bezbjednost i samo<br />
Tuţilaštvo su dali znaĉajan doprinos. To je i potvrdio gospodin drţavni sekretar u<br />
razgovoru sa mnom, kojeg smo imali takoĊe prilikom njegove posjete.<br />
Što se tiĉe uslova za izbore, ako ne postoje demokratski i fer uslovi, ako<br />
ne postoje uslovi kojim će izbori biti slobodni i u kojem će se svaki graĊanin jasno<br />
opredijeliti i iskazati svoju politiĉku volju o tome ko bi trebao da brine o njihovoj<br />
sudbini, o njihovim interesima u naredne ĉetiri godine, onda takvih izbora ne bi<br />
trebalo da bude. Sasvim sam siguran da je Crna Gora stvorila takav društveni<br />
ambijent i takvu atmosferu, izmeĊu ostalog i zbog ovoga što je verifikacija na<br />
putu Evropske unije, odnosno poĉetak pregovora da slobodni i fer izbori ne<br />
mogu biti dovedeni u pitanje i da ćemo zaista dobiti i Parlament i Vladu koja će<br />
biti rezultat, odnosno izraz politiĉke volje graĊana i raditi u interesu graĊana.<br />
Zahvaljujem se.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Zahvaljujem gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Lalošević.<br />
VASILIJE LALOŠEVIĆ:<br />
Zahvaljujem gospodine potpredsjedniĉe i gospodine Markoviću.<br />
Dali ste odgovor na oba pitanja. Naravno, neću da komentarišem koji je to<br />
nivo odgovora Vaš. Vi ste imali pravo da na taj naĉin komentarišete, ali krenuću<br />
dalje, kazaću da već pomenuto iskustvo Hrvatske pokazuje da je za uspjeh<br />
procesa pregovora u oblastima 23 i 24 najznaĉajnije postojanje politiĉke volje.<br />
Kada to svi sagledamo moţemo da krenemo u sprovoĊenje reformi u navedenim<br />
oblastima kako bi uspostavili vladavinu prava. U tom pravcu nadleţni organi u<br />
Crnoj Gori bi trebalo da pokaţu i stvarnu odluĉnost da procesuiraju sluĉajeve<br />
korupcije na svim nivoima, ukljuĉujući i najviši, naravno, i organizovanog<br />
kriminala. O tome je govorio, izmeĊu ostalog, u intervjuu i gospodin Sajmon<br />
Frajzer. Nadam se i u razgovoru sa Vama a znam sigurno da je govorio o tome<br />
u razgovoru sa predsjednikom Milićem.<br />
Iako je veliki dio zakona koji se odnose na antikorupcijske politike usvojen,<br />
neke oblasti su i dalje bez normativnih rješenja i to stranci ukazuju i ja ovom<br />
priliom apelujem još jednom da vi u Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, i boţe zdravlja na jesen<br />
nova vlast u Crnoj Gori, uradite sve kako bi se dovelo da se implementiraju<br />
normativna rješenja kako bi se uradilo. Kada sam rekao nova vlast mislim<br />
apsolutno na ovaj dio ovdje koji sjedi iza mene.<br />
Takav je na primjer sluĉaj sa nekim konkretnim zakonima, ali ovom<br />
prilikom nemam vremena da ulazim u detalje toga. Uvezao sam ova dva pitanja<br />
koja u jednom trenutku mogu da izgledaju kao da nemaju nikakve veze, a veoma<br />
su povezana. Mi smo nedavno odrţali sjednicu Izvršnog odbora glavnog Odbora<br />
SNP-a <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u Podgorici, usvojili jednoglasno zakljuĉke o kojima govorimo<br />
da je neophodno da se iniciraju dopune odgovarajuće norme zakonodavstva koje<br />
obezbjeĊuju, prije svega, sankcionisanje neregularnosti vezanih za zloupotrebu
drţavnih resursa u partijske svrhe, a koje su svoje pojavne oblike, naroĉito imale<br />
prilikom posljednjih lokalnih izbora u Herceg Novom i Tivtu. Tada smo zakljuĉili<br />
da pozivamo nadleţne organe i Vi, kao potpredsjednik Vlade zaduţen za taj<br />
resor, upravo je to bila suština ove poruke koju je dao gospodin Frajzer oko<br />
slobodnih i fer izbora, uradite sve da odmah obezbijedite dalje sprovoĊenje<br />
postupka vezano, prije svega, za presudu Osnovnog suda u Herceg Novom, u<br />
vezi kupovine liĉnih karata kako bi se procesuirale odgovornosti i nalogodavaca i<br />
već dokazanu povredu izbornog procesa. Ukoliko se to ne uradi ostaće ta<br />
sumnja, ostaće cjelokupna priĉa potpuno argumentovana da ne postoji fer i<br />
demokratski milje za izbore.<br />
Naravno, ovom prilikom ne ţelim da priĉam o onome što smo tada ukazali<br />
da se u biraĉkom spisku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nalazi upisano preko 30.000 lica, više od<br />
broja punoljetnog stanovništva u Crnoj Gori utvrĊenog na drţavnom popisu iz<br />
2011. O tome ne ţelim da priĉam, niti imam vremena, ali hoću da vam ovo<br />
kaţem. Mi smo apsolutno kazali i sada pred javnošću <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kaţemo - u<br />
ovom trenutku nema tih uslova vezano za zloupotrebom materijalnih resursa za<br />
sve ovo što se zbivalo oko kupovine liĉnih karata u Herceg Novom i Tivtu. Ali,<br />
ima jedna stvar koju je gospodin Frajzer rekao i ja ću sada to ponoviti. On je<br />
rekao Britanija je zainteresovana da prati, Britanija je zainteresovana da izbori u<br />
Crnoj Gori budu slobodni i fer, zainteresovani su za odreĊeni proces monitoringa<br />
izbornog procesa i Ujedinjeno Kraljevstvo ţeli da nagledanjem izbora, uglavnom<br />
preko meĊunarodnih struktura, omogući Crnoj Gori i svima nama da najzad prvi<br />
put pokaţemo slobodnu volju pa neka pobijedi onaj ko je bolji, neka pobjedi onaj<br />
u koga narod <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ima najviše povjerenja bez zloupotrebe bilo kojih<br />
resursa, pogotovo bez zloupotrebe materijalnih i drţavnih resursa. Zahvaljujem.<br />
POTPREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:<br />
Zahvaljujem kolega Laloševiću.<br />
Sljedeće pitanje je pitanje poslanika Koĉe Pavlovića, a da se pripremi<br />
kolega Neven Gošović. Izvolite.<br />
KOĈA PAVLOVIĆ:<br />
Hvala gospodine potpredsjedniĉe.<br />
GOSPODINE Markoviću, gospodine ministre, zbog ĉega izbjegavate da<br />
naloţite istragu o protivzakonitoj DPS-ovoj bazi podataka, zvanoj siguran glas,<br />
kojom upravlja šefica administracije Filozofskog fakulteta Univerziteta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
u Nikšiću? Da li ste svjesni da postojanje i voĊenje takve baze podataka, u kojoj<br />
se skladište svi najliĉniji podaci o svim glasaĉima u Crnoj Gori, a koji se od<br />
strane DPS-ovih aktivista redovno koriste za predizborne ucjene i pritiske,<br />
predstavlja jednu od kljuĉnih prepreka za obezbjeĊivanje elementarnih<br />
demokratskih izbornih uslova u Crnoj Gori?<br />
Molim vas da u odgovoru na moje pitanje imate u vidu ĉinjenicu da je<br />
izborni kriminal koji je oslonjen na bazu podataka siguran glas, ima sve<br />
karakteristike organizovanog kriminalnog djelovanja kao i ĉinjenicu da će Crna<br />
Gora uskoro dobiti izvještaje Europola koji će se izmeĊu ostalog baviti i tim vidom<br />
organizovanog kriminala.<br />
U tom smislu vaše izbjegavanje da naloţite istragu o bazi siguran glas,<br />
povlaĉi jasnu odgovornost i ja pretpostavljam da ste toga svjesni.
Gospodine Markoviću, ovo je ozbiljna optuţba i ja oĉekujem od vas, kao<br />
ozbiljnog politiĉara i ĉovjeka koji pokriva jednu takvu znaĉajnu funkciju kakva je<br />
ministar pravde, potpredsjednik Vlade, nadleţan za vladavinu prava, da<br />
reagujete na ozbiljan naĉin. Dakle, jedna ovako ozbiljna sumnja javno izreĉena<br />
zahtijeva ozbiljnu reakciju.<br />
Vi odliĉno znate o ĉemu se ovdje radi. Odliĉno znate. Jer ste upravo vi<br />
koordinirali, tokom vašeg preĊašnjeg obavještajnog ţivota, konstituisanjem ove<br />
baze podataka.<br />
Poštovane graĊanke i graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da znate o ĉemu se tu radi. To<br />
je baza podataka, elektronska baza kojom rukovodi ta gospoĊa u Nikšiću, u kojoj<br />
je zapisano sve o vama, i o meni i o vama, sve. Najveći dio tih podataka se ni vi<br />
više ne sjećate, sa kim ste se posvaĊali, od ĉega ste bolovali, ko vam je u familiji<br />
bolestan i kome treba lijeĉenje vani. Ko je zaposlen, ko je ne zaposlen, šta je ko<br />
završio, kome treba što uraditi, koliko ste puta kaţnjavani, treba li vam kakva<br />
pomoć da se izbjegne kakva presuda i td. Sve to. I onda se to koristi u<br />
predizborne aktivnosti za pritisak na vas.<br />
Gospodine Markoviću, vi odliĉno znate šta sve sadrţi ta monstruozna<br />
baza podataka. Vi odliĉno znate o kakvom se organizovanom kriminalu ovdje<br />
radi, vi odliĉno znate da će se i taj organizovani kriminal naći u izvještaju<br />
Europola i konaĉno vi odliĉno znate da bez ukidanja te protivzakonite,<br />
monstruozne baze podataka nema fer i demokratskih izbora u Crnoj Gori.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Potpredsjednik Marković.<br />
Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Zahvaljujem se potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţni potpredsjedniĉe, poslaniĉe Pavloviću, izrekli ste nešto što vam ne<br />
pripada, a onda ste se naravno ispravili u sledećoj rijeĉi. Rekli ste da izriĉete<br />
tešku optuţnicu, jer vam to pravo ne pripada, ali ako ste vi to pravo sebi uzeli,<br />
onda morate imati dokaze za to. Dokazi ne mogu biti u pretpostavkama, dokazi<br />
su ĉinjenice korpus delikte, na kojima se bazira optuţnica. Onda ste rekli na<br />
indiciju i sumnju. Ali to je reuzultat vaše, da kaţem, sistemske nedoslednosti ili<br />
nepoznavanja sistema i nepoznavanja institucionalnih ovlašćenja. Nerazlikovanje<br />
sistema, gospodine poslaniĉe, podjele vlasti i na kraju stvar, rekao bih vaše liĉne<br />
neopterećnosti, da ne kaţem percepcije koja je oĉigledno posljedica ne samo<br />
politiĉke već i opšte graĊanske nedoslednosti.<br />
Teško je takve optuţbe saopštavati u parlamentu, pa makar se to radilo i o<br />
ministru pravdu, ili potpredsjedniku Vlade koji nije samo profesionalac nego je i<br />
politiĉka liĉnost. Nije mi poznato da mimo evidencije koja ima svaka politiĉka<br />
partija u Crnoj Gori vlast, odnosno DPS vodi bilo kakvu evidenciju koja bi sluţila,<br />
kako kaţete, predizbornim ucjenama i pritiscima.<br />
I evo neka bude taĉno, hipotetiĉki, kako vi kaţete, da sam ja uĉestvovao u<br />
formiranju takve baze podataka, ali ţelim da vam kaţem da takva baza podataka<br />
ne postoji. Postoje baze podataka koje posjeduju sve stranke, od SAD do Azije.<br />
Svaka stranka ima svoju bazu podataka o svojim ĉlanovima, o svojim<br />
simpatizerima, o svojim glasaĉima. Svaka ozbiljna politiĉka partija koju okupljaju<br />
ideološki i drugi interesi vodi raĉuna o svom biraĉkom tijelu i o svom ĉlanstvu. I
nije neprimjerno da se u rukovodstvu DPS vodi socijalna briga i iskazuje politiĉka<br />
solidarnost sa problemima ljudi koji je glasaju i podrţavaju i daju povjerenje na<br />
izborima. Ako je to monstruozna baza podataka o kojoj vi govorite onda je to<br />
taĉno. Ako je to organizovani kriminal onda on nije organizovani kriminal u Crnoj<br />
Gori, nego je organizovani kriminal u SAD i organizovani kriminal u mnogim<br />
drugim evropskim drţavama i u mnogim drugim strankama koje metod, politiĉki<br />
metod i politiĉku praksu sigurnog glasa sprovode u vrijeme izbora i organizujući<br />
svoju kampanju.<br />
Ja mislim da vi, takoĊe imate u svom politiĉkom programu i svojoj<br />
politiĉkoj kampanji aktivnosti koje prave procjenu sigurnoga glasa. MeĊutin, vi taj<br />
problem nemate izraţen jer i niste u saznanju o tome ko vas glasa i vjerovatno<br />
ne moţete imati bazu podataka.<br />
Dobro je da znate da će se Europol baviti sigurnim glasom kao<br />
organizovanim kriminalom. Ţivi bili pa vidjeli. Evo brzo ćemo imati izvještaj, o<br />
tome je govorio poslanik Lalošević, izvještaj Europola i vidjećemo da li će<br />
Europol u svom izvještaju tretirati sigurni glas sa aspekta kriminalnog djelovanja i<br />
opasnosti po drţavni sistem i opasnosti po evropski poredak, jer ako je<br />
organizovani criminal, ako se sigurni glas tretira kao organizovani kriminal u<br />
izvještaju Europola on nije opasnost za jednu drţavu u nacionalnim okvirima. To<br />
je globalna opasnost i da saĉekamo da vidimo da li će kao siguran glas kao<br />
politiĉka metodologija svake stranke na izborima biti svrstana u grupu<br />
organizovanih kriminalnih djela koja su globalna bezbjednosna opasnost.<br />
Vidjećemo to i na sliĉnu temu sam polemisao sa jednim vašim poslanikom koji<br />
isto to rekao ţivi bili pa vidjeli kakav će biti izvještaj. Naravno u zdravlju smo ja i<br />
on doĉekali i vidjeli kakav je izvještaj Evropske komisije.<br />
Isto tako poznato je da je neuspjeh odreĊenih politiĉkih opcija najviše pred<br />
biraĉkim tijelom pravdati navodnim nepostojanjem demokratskih izbornih uslova<br />
u Crnoj Gori. Na kraju ţelim da vam kaţem da kao potpredsjednik Vlade ne<br />
bjeţim i kao ministar pravde i kao graĊanin, kao politiĉki ĉovjek, ne bjeţim od<br />
nikakve vrste odgovornosti.<br />
I vaša intonacija u smislu odreĊivanja ili oĉekivanja moje liĉne<br />
odgovornosti u odnosu na ovo me nije zabrinula jer sam spreman da podnesem<br />
svaku vrstu odgovornosti baveći se javnim radom i politikom u Crnoj Gori.<br />
I zato mi nije potrebno vaše upozorenje. Svjestan sam te okolnosti i<br />
svjestan sam te ĉinjenice jer toga mora biti svjestan svaki ĉovjek koji se bavi<br />
javnim ţivotom i javnom politikom.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam potpredsjedniĉe.<br />
Pravo na komentar odgovora.<br />
KOĈA PAVLOVIĆ:<br />
Gospodine Markoviću, liĉni ton i svojevrsna zajedljivost vaše reakcije,<br />
vašeg odgovora, meni izgleda kao najbolja potvrda da su ovi podaci koje sam<br />
prikupio taĉni. Ili što kaţe jedan moj prijatelj, gospodine Markoviću, cio Nikšić to<br />
zna, samo ne zna Duško Marković, potpredsjednik Vlade ministar nadleţan za to<br />
i dugogodišnji šef NB koji je najvjerovatnije uĉestvovao u kreiranju te baze<br />
podataka. Nije sama baza, postojanje same baze podataka samo po sebi nije<br />
kriminal, znaĉi, postojanje spiska glasaĉkoga nije samo po sebi kriminal, niti
obrada od strane partija i stavljanje njihovih mišljenja o tome da li je neko od njih<br />
glasaĉ te partije ili nije, nije to samo po sebi kriminal. To mora da bude prijavljeno<br />
po zakonima ove drţave.<br />
Ali, jeste nešto drugo, gospodine Markoviću, vi odliĉno znate i ako se<br />
pravite naivni, znate šta je, to što je kriminalno u toj bazi podataka. I upravo<br />
jednim dijelom svoga odgovora vi sugerišete da odobravate nešto što je potpuno<br />
protivzakonito u ovoj drţavi. Vi kaţete, pa uostalom unutar rukovodstva DPS-a<br />
postoji saglasnost da se vodi socijalna briga o glasaĉima. Šta to znaĉi? Je li vi<br />
odluĉujete ko će da dobije u Roţajama socijalnu pomoć? To je pritivzakonito<br />
gospodine Markoviću.<br />
Ja ţelim da vam kaţem da bez ukidanja te baze podataka, gospodine<br />
Markoviću, nećemo ukinuti pritiske i ucjene koje se rade u predizbornom<br />
periodu, koji radite vi ne radimo ih mi. Mi nemamo oruĊa da izvršimo te ucjene, vi<br />
imate i policiju i pare i raspolaţete kompletnim sistemom. Mi bankarski sistem<br />
kontrolišete i sve kontrolišete i vršite pritisak na ljude. Ono što sam ja pitao<br />
gospodine Markoviću i zato je mene vaš liĉni ton, vašeg odgovora mi govori da<br />
sam pogodio u osinjak, ako ko moţe da bude ljut zbog toga, uvrijeĊen pogoĊen<br />
itd. iako vi sa tim nemate nikakve veze, onda je to nada, a ne gospodine<br />
Markoviću, nada treba da je za zbrinute ljude a ne gospodin Marković. Ono što ja<br />
svo vriijeme pitam jeste da li ćete naloţiti istragu. I ja molim da mi se dozvoli ovaj<br />
minut dodatno i za dopunsko pitanje.<br />
Znaĉi dopunsko pitanje gospodine Markoviću, moje je upravo to, jeli vi<br />
prepoznajete svoju odgovornost da zbog tako znaĉajne stvari, zbog tako<br />
znaĉajnog pitanja naloţite, insistirate da se sprovede istraga. Ja sam se obraćao<br />
oko toga, jasno imenujući odgovorne po informacijama koje sam ja dobio, jer ja<br />
nijesam istraţni organ, nemojte mene da obavezujete, nemojte mene da<br />
obavezujete gospodine Markoviću da ja prikupljam relevantne ĉinjenice i dokaze<br />
kako bih mogao nešto iznijeti. Nemojte u ovoj drţavi to da radite, kad bude neka<br />
druga drţava moţemo, kad ova Crna Gora kad mi doĊemo u poziciju da ovu<br />
Crnu Goru mijenjamo na pravi naĉin i da od nje napravimo demokratsku drţavu<br />
mi ćemo napraviti i tada će moći da vaţe takvi evropski kriterijumi sada još uvijek<br />
ne vaţe. I nemojte da se pravite ludi, ono što sam ja rekao da vaše ćutanje,<br />
moţe biti osnov sjutra za vašu kriviĉnu odgovornost, to sam ja vrlo jasno rekao i<br />
ono što pitam još jednom.<br />
Dopunsko pitanje, da li ćete naloţiti istragu tuţilaštvu koje vi kontrolišete i<br />
dali ćete traţiti od njih da ozbiljno ispitaju ovaj ozbiljni kriminal.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Markoviću imate pravo na odgovor.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Gospodine Pavloviću da Vam bude jasno neću uloţiti istragu, ne zbog<br />
toga što se plašim, zbog toga što nemam pozitivan odnos prema vašoj inicijativi,<br />
nego zbog toga što mi po sistemu to ne pripada. Ja sam ĉovjek koji funkcioniše i<br />
nadam se svi mi funkcionišemo u sistemu i poštujemo institucije. Nema dobrih<br />
institucija i nema valjanog posla u obavljanju tih institucija ako ih ne poštujemo.<br />
Ne moţemo graditi dobre institucije, ako ih na samom poĉetku poniţavamo i<br />
vulgarizujemo a Vi to radite gospodine Pavloviću. Znaĉi, mi moramo graditi<br />
ambijent u kome će institucije imati slobodu da budu samostalne i efikasne. A Vi
traţite od mene da ja pokrećem istragu, iako mi to pravo ne pripada, pozovite se<br />
na bilo koji zakon, ja mogu samo o tome da obavijestim tuţioca o vašim<br />
navodima i vašem zahtjevu da siguran glas predstavlja vrsni kriminal u Crnoj<br />
Gori i okolnost koja ugroţava slobodne i fer izbore. I gospodine Pavloviću nauĉite<br />
se sistema. Ja sam sklopljen politiĉki i graĊanski tako da radim u interesu<br />
institucija i da se institucije izgraĊuju, a ne da kompromitujem i urušavam<br />
institucije iako te institucije imaju slabost i nedostatke i vi znate da ja o tome<br />
govorim i naše institucije nijesu dostupne onome što je zahtjev crnogorskog<br />
društva i crnogorske drţave. Ali idemo ka tom cilj da takve institucije budu<br />
dostupne i da budu u interesu drţave i drţavi naroda, ali govoriti da su one<br />
ovakve kakve vi govorite korumpirane, nedostatne, nesposobne, podloţne<br />
politiĉkom uticaju nije politiĉki korektno, ĉak nije ni politiĉki korektno, a ne<br />
profesionalno. Prema tome, ne plašim se kriviĉne odgovornosti. Ako bude uslova<br />
za tu kriviĉnu odgovornost, ja ću da stojim ponosno pred sudom ove drţave i da<br />
odgovaram za to i da prihvatim krivicu ako se moja odgovornost utvrdi. Prema<br />
tome, nemojte me plašiti sa tom ĉinjenicom. Spreman sam ako budem radio<br />
suprotno zakonu da se sa tom odgovornošću i suoĉim.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam potpredsjedniĉe Markoviću.<br />
Kolega Neven Gošović, a da se pripremi kolega Budimir Aleksić.<br />
Nemate pravo, još jedno pitanje izvinite. Dopunsko pitanje nema pravo na<br />
odgovor.<br />
Izvolite drugo pitanje.<br />
KOĈA PAVLOVIĆ:<br />
Gospodine Markoviću da nastavimo sa ovom polemikom u kojoj ja mislim<br />
da tuţilaštvo nije nezavisno a sad vidite da je nezavisno i da vi nikakvog uticaja<br />
nemate na to i ja mislim da su sudovi zavisni a ne nezavisni i da su pod politiĉkim<br />
uticajem, a da vi tvrdite da oni apsolutno nijesu takvi i zbog toga vi izbjegavate<br />
da prepoznate svoju odgovornost da napravite, da doĊemo da pokušamo da<br />
doĊemo do parijativnog rješenja koje će napraviti ambijent demokratski, relativno<br />
demokratski ambijent u kome će se odrţati relativno fer i demokratski izbori.<br />
Znaĉi, to je moje bilo pitanje ali dobro.<br />
Idemo na sljedeće pitanje.<br />
Gospodine ministre, javna je tajna da je vaš partijski zadatak da<br />
koordinirate rad gospoĊe Medenice, gospoĊe Ĉarapić i gospoĊe Vujanović, njoj u<br />
manjoj mjeri ĉuo sam i ona liĉno ovako i nije baš ne pristaje baš na to da bude<br />
koordinirana, a sa jedne strane, a sa druge strane supruga je našega<br />
predsjednika drţave, tako da ima tu i neku dodatnu autonomiju. Dakle,<br />
cjelokupnog tuţilaĉkog sudskog sektora, da ste vi koordinator partijski i da vi<br />
stojite u pozadini svih tuţilaĉko sudskih farsi koje je crnogorska i evropska<br />
okolnost bila u prilici da vidi zadnjih godina. Kako se lijepo nastavlja ovo pitanje<br />
na vaš prethodni odgovor.<br />
Da li će vaše tuţilaštvo i pravosuĊe i ovoga puta u okviru predizbornog<br />
zavoĊenja Bošnjaĉkih glasaĉa naloţiti ponovna pritvaranja i izreći nove<br />
nepravosnaţne presude u sluĉaju deportacije Bošnjaka iz 1992.godine kao i u<br />
sluĉajevima Bukovice, KaluĊerski laz. Mislim da ste Vi kao ĉovjek, koji je<br />
izuzetno obaviješten, moţda nema dobro pamćenje, ali evo ja ću vas podsjetiti,
na to ako vas pamćenje ne sluţi dobro ali ja koliko znam, koliko sam ĉuo imate<br />
jako dobro pamćenje. Svaki put pred izbore se napravi jedna predizborna<br />
aktivnost tuţilaĉko sudska u kojoj za rad opijanja onesvešćivanje zavoĊenja<br />
Bošnjaĉkih glasaĉa otvori se neka priĉa vezano za neki od zloĉina, bilo ih je<br />
dosta kao što znate, koje je napravio reţim kome vi pripadate i to ne pripadate od<br />
juĉe nego od 1990-tih.<br />
Dakle, bili ste dio reţima i tada. Dakle, taj reţim je napravio onako pregršt<br />
cijeli neki sam ja ovdje pomenuo, zloĉina prema Bošnjaĉkom narodu i pred<br />
izbore uvijek se desi, neko otvaranje, neka nova optuţnica, neke nove presude<br />
itd. i to drţi do poslije izbora dok se malo ne zaboravi i onda odjedanput ovaj treći<br />
segment koji vi koordinirate, to je apelacioni sud to nešto vrati, poništi, preinaĉi,<br />
oslobode i izio vuk magarca.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Bilo je isuviše reĉenenica, ali izvolite.<br />
KOĈA PAVLOVIĆ:<br />
Ja znam da je Vama isuviše, ali meni nije. Pošto sam prepoznao u<br />
javnosti već neke najave da bi se mogle desiti neke takve aktivnosti, manevri,<br />
sudsko tuţilaĉki u narednom periodu pred ove izbore. Ja vas pitam, da li ćete vi<br />
da se pozabavite time kao ministar pravde.<br />
Hvala.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Kolega Markoviću. Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hvala gospodine potpredsjedniĉe, poslanik Pavlović me uvijek natjera da<br />
ne ĉitam pripremljeni odgovor, nepripremljeni odgovor nego da polemišem sa<br />
njim jer njegova diskusija nije sraĉunata u duhu kvalitetnog dijaloga u Parlament.<br />
Njegove diskusije, njegove ocjene imaju politikantski sadrţaj, ja ih naravno sada<br />
razumijem u kontekstu onoga što nas oĉekuje na jasen, krajem ove godine ili na<br />
poĉetku godine u kontekstu izbora. Ali, interesantno je da saopštavate takve<br />
ocjene i tako hrabro bez ikakvog osjećaja politiĉkog rizika da neko personalno<br />
stoji iza jedne ĉitave farse, jednih ozbiljnih institucija u jednom ozbiljnom sistemu.<br />
Farsa je za vas i tuţilaštvo, farsa je za vas i sudstvo, farsa je za vas i policija,<br />
farsa je za vas i predsjednik Vrhovnog suda i vrhovni drţavni tuţilac i bilo ko<br />
drugi ko radi u ovim institucijama. Ne znam, kako uopšte dozvoljavate sebi i<br />
kvalitetu vašem liĉnom kvalitetu da u jednoj takvoj farsi u jednom takvom<br />
ambijentu farseiĉnom ţivite i ostvarujete svoju poslaniĉku funkciju. Vjerujte mi da<br />
je to tako kako vi kaţete, a da sam ja na vašem mjestu, vjerovatno bih potraţio<br />
neku drugu zemlju u kojoj bih ţivio i ne bih bio dio te farse o kojoj vi govorite.<br />
Farse nema gospodine poslaniĉe Pavloviću i bilo bi dobro, bilo bi pametno, ili bilo<br />
bi korektno kada ste govorili o farsi u sudskim predmetima, da kaţete koji su to<br />
predmeti. Koji su to predmeti koji su predstavljali farsu. I posebno da kaţete koji<br />
su to farsaiĉni predmeti u kojima sam ja uĉestvovao kao ministar pravde u ovih<br />
godinu dana, i saopštavate da je to javna tajna da sam ja politiĉki komesar za<br />
sudstvo, pravosuĊe odnosno Tuţilaštvo. To nije taĉno gospodine Pavloviću. Ja<br />
vas molim da ne primate informacije ad hok, i ako ih primate da ih provjerite.
Prema tome, ne moţe to biti javna tajna. Ako je tajna ne moţe biti javna. Ako je<br />
tajna onda je zaista zabrinjavajuće da je samo vi imate, jer je ja prvi put ĉujem od<br />
vas. Ali je rijeĉ o neĉemu drugom. Mislim da je rijeĉ o stanju vašega duha, ili bih<br />
rekao da je u pitanju politiĉki kapacitet vaš da poniţavate sve redom, da<br />
poniţavate sudstvo, da poniţavate tuţilaštvo, da poniţavate Vladu i njenoga<br />
ministra i da poniţavate jedan ĉitavi narod, bošnjaĉki narod. Da je on takvog<br />
nivoa nacionalne svijesti i svakog drugog potencijala, da je sklon raznim vrstama<br />
manipulacija, kao što su sudske farse, da bi ih imali kao partnere na izborima.<br />
Gospodine poslaniĉe, mislim da ste potpuno na pogrešnom putu i da<br />
takve stvari ne stoje. Rekao sam prije i sada da vam ponovim. Mi nemamo ni<br />
tuţilaštvo ni sudstvo, ni bilo koju drugu instituciju u onoj mjeri i onog potencijala<br />
kao što je potrebno Crnoj Gori. Zbog toga imamo strateške politike, zbog toga<br />
imamo operativne planove, monitoringe evropske komisije, i zbog toga imamo<br />
ozbiljne napore unutar drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da te institucije dovedemo na poţeljan<br />
nivo. Niko nije rekao da su to idealne institucije, ali niko ne moţe reći da su<br />
onakve kako ih vi karakterišete. To jednostavno nije taĉno. Ja vas samo mogu<br />
razumjeti u politiĉkom smislu, ali u svakom drugom smislu vaše ocjene ne mogu<br />
prihvatiti.<br />
POTPREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam potpredsjedniĉe.<br />
Pravo na komentar.<br />
KOĈA PAVLOVIĆ:<br />
Gospodine Markoviću,<br />
Ja zaista nisam oĉekivao od vas ovakav ton, liĉno uvredljiv. Vi ste u<br />
jednom trenutku, ĉak dali sebi za pravo da izmišljate gotovo i dijagnoze da<br />
psihologizirate, da mene skenirate, da procjenjujete moj kapacitet mentalni,<br />
intelektualni. Ja to zaista nisam oĉekivao od vas, ali da ponovim, upravo to<br />
govori da je ovo pitanje na pravom mjestu. To najbolje potvrĊuje da je ovo pitanje<br />
na pravom mjestu, ta, da kaţem, nekonstruktivnost, kako ste vi rekli, moja je<br />
oĉigledno proizvela rezultat. Ja znam u stvari da bi vi voljeli da vam se<br />
postavljaju pitanja gdje ćete vi odgovore da ĉitate kao neke referate ili kako neke<br />
pismene zadatke iz drugoga razreda srednje, ja to znam, moţda bi oni ĉak i fino<br />
zvuĉali, ali ja takva pitanja ne postavljam.<br />
Jedna stvar je bitna, da precizno skeniramo stanje gospodine Markoviću.<br />
Vi govorite o ozbiljnim i nezavisnim institucijama, ozbiljnom i nezavisnom<br />
sistemu. Pa ko vam to kaţe gospodine Markoviću? Jesu li vam to rekli u Briselu?<br />
To su vam rekli ovim potpisom, je li? Pa su vam traţili onda izvještaj EUROPOLa,<br />
je li. Nemojte da me prekidate, ja vas nisam prekidao ni kad ste mi izricali<br />
dijagnozu. Dakle, i predlaţete mi kao rezultat iz ovoga, umjesto reforme sistema<br />
pravosudnoga, tuţilaštva itd. vi predlaţete da iz toga problema izaĊemo tako što<br />
ću ja otići iz <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. To je vaš predlog. Vi meni predlaţete da odem. E, ne<br />
gospodine Markoviću. Ne. Nego ćemo kriminalce izbaciti i iz sudstva i iz<br />
tuţilaštva, ako treba i iz <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, izbacićemo organizovani kriminal. Neću ja<br />
odavde otići. Zaludu se nadate, ako se nadate....<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.
Kolega Neven Gošović.<br />
Pogrešno je stavljeno je li? Izvinite, evo kaţu kolege da ste uskraćeni za<br />
minut, izvolite, imate još minut.<br />
KOĈA PAVLOVIĆ:<br />
Hvala kolega, nisam obratio paţnju da je manje bilo dato vremena, ja<br />
imam puno povjerenje u vas gospodine Rastoder, tako da ne kontrolišem uopšte<br />
kad vi vodite sjednicu.<br />
Još jedna stvar, samo, gospodine Markoviću. Politikantski sadrţaj i<br />
farsiĉnost, tako se kaţe, farsiĉnost koju sam ja pominjao. Pa ja ne znam na koji<br />
naĉin vi moţete drugaĉije da okarakterišete ponašanje u sudstvu kada se dešava<br />
cijeli niz presuda koje se šetaju od Višeg suda do Apelacionog, pa opet do<br />
Višega suda, pa opet do Apelacionog i na kraju za tri kilograma kokaina dvije i po<br />
godine, Lambulić, gospodine. Treba li vam farsiĉniji primjer?<br />
I ovo, Keljmendi, ovaj, 10 hiljada eura. Pa dajte, nemojte molim vas. Ja ne<br />
znam kako drugaĉije to ljudski da nazovem, da me razumiju ovi ljudi koji slušaju<br />
ovo što vi i ja priĉamo, a da ne kaţem da je to najobiĉnija farsa, to je najobiĉnija<br />
farsa, gospodine Markoviću...<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Kolega Neven Gošović, a da se pripremi kolega Budimir Aleksić.<br />
NEVEN GOŠOVIĆ:<br />
Zahvaljujem potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani graĊani, gospodine ministre pravde i ljudskih prava,<br />
Poslaniĉko pitanje koje sam uputio vama glasi: Šta su Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i<br />
Ministarstvo pravde i ljudska prava uradili na realizaciji prije pet godina datog<br />
obećanja da će se na adekvatan naĉin odnijeti prema inicijativi Udruţenja Goli<br />
otok za Crnu Goru, za donošenje zakona o poništavanju presuda, rješenja akata<br />
i ostalih radnji drţavnih organa Republike <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i FNRJ, izreĉenih licima<br />
osumnjiĉenim za podršku rezolucije Informbiroa, od 28. juna 1948. godine.<br />
Kratko obrazloţenje: Potpuno isto pitanje poslanik SNP Vuksan<br />
Simonović, u mjesecu novembru 2007. godine, postavio je tadašnjem ministru<br />
pravde u Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, gospodinu Mirašu Radoviću. Na postavljeno pitanje<br />
poslanika Simonovića, Ministarstvo pravde dalo je sljedeći odgovor, kojeg<br />
citiram:<br />
"Taĉna je tvrdnja iznijeta u poslaniĉkom pitanju da se Udruţenje Goli otok,<br />
dva puta u ovoj godini u bliskom vremenskom periodu, obraćalo Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
radi donošenja zakona o poništenju svih pojedinaĉnih osuda drţavnih organa<br />
Republike <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Federativne Narodne Republike Jugoslavije, izreĉenih<br />
prema osobama za podršku rezoluciji Informbiroa iz 1948. godine. S tim u vezi<br />
treba naglasiti da se Vlada sa visokim poštovanjem i uvaţavanjem odnosi prema<br />
ţrtvama tretmana drţavnih organa zbog njihove podrške rezoluciji Informbiroa iz<br />
navedenog vremena.<br />
Saosjećajući sa njihovim patnjama i uviĊajući da su oni bili podvrgnuti<br />
teškim kršenjima ljudskih prava, a u prvom redu prava na ţivot, prava na fiziĉki<br />
integritet, i prava na dostojanstvo liĉnosti, Vlada je i u dosadašnjem periodu<br />
iskazivala ovakav odnos golootoĉkim ţrtvama. Uĉinila je to u situacijama kada je
iskreno i bez rezerve podrţala da se gradski trgovi, u više opštinskih centara,<br />
nazovu trgovima Golootoĉkih muĉenika, i kada je pomogla da se u Cetinju<br />
podigne groblje za golootoĉke ţrtve.<br />
Vlada ima razumijevanja i za zahtjev Udruţenja Goli otok za Crnu Goru,<br />
da se donese zakon o poništenju osuda crnogorskih graĊana osumnjiĉenih za<br />
podršku informbirou i spremna je da se na adekvatan naĉin odnese prema ovoj<br />
inicijativi koja ima politiĉku, istorijsku, pravnu, etiĉku i demokratsku dimenziju",<br />
stoji u odgovoru na postavljeno poslaniĉko pitanje.<br />
I na kraju se konstatuje: "Podnijeta inicijativa zasluţuje pozitivan odnos<br />
drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a u tom kontekstu je i naĉelan stav Vlade da u tretmanu ovog<br />
pitanja treba slijediti sud drugih drţava koje su izašle iz drţavno pravnog okvira<br />
SFRJ, i da u skladu sa realnošću i objektivnim zahtjevima i finansijskim<br />
mogućnostima drţave treba pristupiti svojevrsnom obliku rehabilitacije osuĊenih<br />
lica. U tom smislu Vlada će se brzo odrediti prema ovom pitanju o ĉemu će<br />
javnost biti obaviještena.", kraj citata.<br />
Ovakav odgovor Ministarstva pravde davao je nadu golootoĉkim ţrtvama<br />
da će naznaĉeni zakon u Crnoj Gori biti donesen. MeĊutim, ni poslije evo skoro<br />
pet godina, Vlada se po ovom pitanju nije odredila, niti je o tome obavijestila<br />
javnost.<br />
Odgovor na postavljeno poslaniĉko pitanje, nadamo se da će opet vratiti<br />
tu nadu. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Potpredsjednik Marković ima rijeĉ. Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hvala gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani poslaniĉe Gošoviću, s pravom ste postavili pitanje o odnosu<br />
Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> prema inicijativi Udruţenja Goli otok za donošenje Zakona o<br />
poništavanju presuda rješenja akata i ostalih radnji drţavnih organa Republike<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i FNRJ izreĉenih licima osumnjiĉenim za podršku rezulicije<br />
informbiroa 28.juna 1948.godine. Prije svega, zbog zaista dugog protoka<br />
vremena od pokretanja inicijative do danas, a iznad svega, imajući u vidu teţinu<br />
ovog pitanja i vodeći raĉuna da moramo dati odgovor kojim nećemo otvarati<br />
stare rane, već jednom za svagda zatvoriti jednu od najbolnijih stranica novije<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. I ako Vlada još uvijek nije zauzela zvaniĉan stav i evo ţelim da na<br />
sebe preuzmem dio odgovornosti kao ministar, jer smo u posljednje godinu dana,<br />
i ako smo ovu inicijativu i ovaj zakon imali u našem posjedu, dali prioritet<br />
zahtjevnim i drugim obavezama koje su proizilazile iz evropske agende.<br />
Izraţavam liĉno uvjerenje da je deklaracija i osuda kršenja ljudskih prava i<br />
zloupotrebe vlasti koje je Skupština <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> donijela 1992.godine dovoljno<br />
satisfakcija golootoĉkim logorašima i njihovim porodicama i predstavlja jasne<br />
nedvosmislene i konsenzualne politike i moralne osude Golog otoka za sva<br />
vremena. Ipak, da ne prejudiciram Ministarstvo pravde i ljudskih prava pripremiće<br />
mišljenje na Nacrt zakona o poništavanju presuda rješenja akata i ostalih radnji<br />
drţavnih organa Republike <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i FNRJ izreĉenih licima osumnjiĉenim za<br />
podršku Rezoluciji infonrmbiroa iz 1948.godine o ĉemu će se izjasniti i Vlada.<br />
Teško je da mogu sada reći da li to biti do kraja godine ili poĉetkom, ili u prvom
kvartalu naredne godine, ali je sasvim izvjesno da ću ovu obavezu svojim<br />
saradnicima staviti u prioritet.<br />
Na kraju, cijenim za potrebno da naglasim da u Crnoj Gori nema i ne smije<br />
biti stigmatizovanih, ne smije biti onih koji se tako osjećaju u društvenom<br />
ambijentu, niti za takav osjećaj u dadnašnjoj modernoj demokratskoj i evropskoj<br />
Crnoj Gori ima realnog osnova. Vrijeme je da se okrenemo budućnosti da naše<br />
razlike prestanu biti uzor dioba u Crnoj Gori pa i kada su u pitanju golootoĉke<br />
ţrtve. Zahvaljujem se.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Kolega Gošović ima pravo na komentar odgovora. Izvolite.<br />
NEVEN GOŠOVIĆ:<br />
Zahvaljujem potpredsjedniĉe,<br />
Zahvaljujem na datom odgovoru i poĉeću upravo od ove deklaracije o<br />
kojoj ste govorili kada je Skupština <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> 16.januara 1992.godine donijela<br />
Deklaraciju o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti. Tom Deklaracijom<br />
Skupština, izmeĊu ostalog, osuĊuje kršenje ljudskih prava i sloboda, hapšenja i<br />
zlostavljanja nevinih, teror nad osuĊenicima na Golom otoku i drugim po zlu<br />
ĉuvenim logorima i zatvorima koji je, kao svoju tragiĉnu posljedicu imao niz<br />
nevinih ţrtava, dugovremeno etiketiranje i nazasluţen progon velikog broja ljudi.<br />
Prihvatajući pri tom izjavu Predsjedništva Republike <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Skupština je<br />
konstatovala da donosi ovu Deklaraciju sa uvjerenjem da se nepravda nanesene<br />
nevinim ţrtvama u minulim vremenima mogu djelimiĉno kompezovati, ako se u<br />
svemu utvrdi cjelovita istina i preduzmu realno moguće mjere radi ublaţavanja<br />
posljedica tih nepravdi. Donešenom deklaracijom Skupština preuzima svoj dio<br />
obaveza i radiće tako da ovu svoju izjavu i djelom potvrdi stoji u završnom stavu<br />
Deklaracije. Da li je sama Deklaracija dovoljna statisfakcija? Mislim da nije.<br />
Proizilazi to jasno da je u ĉitavom ovom periodu ovih ĉak 20 godina po ovom<br />
pitanju u Crnoj Gori i pored brojnih obraćanja nadleţnim institucijama i nosiocima<br />
najznaĉajnijih funkcija Udruţenja Goli otok i njihove inicijative za donošenje<br />
naznaĉenog zakona, ipak to nije uraĊeno. A takav zakon u Hrvatskoj je donesen<br />
1995.godine, u Sloveniji 1996.godine, Zakon o rehabilitaciji u Republici Srbiji je<br />
donesen 2006. i 2011.godine.<br />
Pored rehabilitizacije, primjenom ovih zakona, lica koja su bila lišena<br />
slobode da su se izjašnjavala za rezoluciju infonrmbiroa,ostvarila su i posebna<br />
prava, kao što su prava na poseban penzijski staţ, mjeseĉnu novĉanu naknadu,<br />
poseban dodatak, zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja,<br />
pravo na vraćanje konfiskovane imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu,<br />
kao i pravo na rehebilaticiono obeštećenje. Crna Gora nije donijela takav zakon,<br />
a trebala je, u odnosu na bivše jugoslovenske republike, da to uradi prva iz<br />
prostog razloga, što je u odnosu na broj stanovnika iz <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> bilo najviše<br />
golootoĉkih stradalnika. I za to je krajnje vrijeme da i Crna Gora, kao što su to<br />
uradile i druge drţave ĉlanice bivše SFRJ donese naznaĉeni zakoni, i djelimiĉno<br />
otkloni istorijsku nepravdu prema golootoĉkim stradanicima, koje tadašnja vlast<br />
otkrivila i proganjala sumnjiĉenim da su podrţali Rezoluciju infonrmbiroa iz<br />
1948.godine kršeći, pri tom bezobzirno i neĉovjeĉno njihova prava i slobode. I<br />
zaista, hoću da vjerujem da vaš iskaz u odgovoru na poslaniĉko pitanje neće
doţivjeti sudbinu odgovora koji je dao vaš prethodnik ministar pravde i da će se<br />
o ovom pitanju Ministarstvo i Vlada okrenuti na naĉin da se, kako kaţete zatvori<br />
ova stranica konaĉno i da Crna Gora uradi ono što je obavezna da uradi, jer bez<br />
otklanjanja svih tih nepravdi i naravno sprovoĊenja one pravedne restitucije<br />
nema sigurno niti moţe biti puta Crnoj Gori u zajednici evropskih drţava.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama i molim Vas postavite i drugo pitanje.<br />
NEVEN GOŠOVIĆ:<br />
Drugo pitanje takoĊe ministru pravde ljudskih prava glasi: "U kolikom broju<br />
predmeta po podnesenim inicijativama i predlozima za ocjenu saglasnosti<br />
Zakona sa Ustavom, kao i za ocjenu saglasnosti drugih propisa i opštih akata sa<br />
Ustavom i Zakonom, Ustavni sud <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> do dana postavljanja ovog<br />
poslaniĉkog pitanja nije odluĉio? Koliki broj gore naznaĉenih predmeta u kojim<br />
Ustavni sud se nije odluĉio se odnosi na inicijative i predlog za ocjenu ustavnosti<br />
i zakonitosti podnesene u 2010.godini na inicijative i predloge za ocjene<br />
ustavnosti i zakonitosti podnesene u 2011.godini, na inicijative i predloge za<br />
ocjenu ustavnosti i zakonitosti podnesene u prvih šest mjeseci 2012.godine? U<br />
kolikom broju predmeta po podnesenim ustavnim ţalbama, graĊana zbog<br />
povreda ljudskih prava i sloboda, Ustavni sud <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> do sada nije odluĉi?.<br />
Koliki broj tih ustavnih ţalbi o kojim Ustavni sud nije odluĉio se odnosi na ustavne<br />
ţalbe podnesene u 2010.godine, na ustavne ţalbe podnesene u 2011.godini i na<br />
ustavne ţalbe podnesene u prvih šest mjeseci 2012.godine?"<br />
Obrazloţenje:<br />
Organ koji štiti ustavnost i zakonitost u jednoj drţavi mora poštovati i<br />
princip efikasnosti rada. Svakako da karakter odluka koje donosi Ustavni sud<br />
zahtijeva temeljnu obradu predmeta, sprovoĊenje odgovarajućeg postupka i<br />
objektivno odluĉivanje, ali to ne moţe trajati mjesecima pa i godinama, jer kakva<br />
je svrha zaštite ustavnosti i zakonitosti nakon isteka vremenskog perioda od<br />
dvije i više godina. Šta je sa posljedicama koje će sprovoditi zakon drugi propisi<br />
ili opšti akt za koje Ustavni sud nakon proteka tolikog vremena utvrdi da nijesu<br />
bili saglasni sa Ustavom? Gdje je u svemu tome pravna sigurnost graĊana i<br />
ostvarivanje njihovih prava i sloboda? Danas ukupna javnost nema informaciju<br />
koliko se predmeta po raznim osnovama nalazi u postupku kod Ustavnog suda<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Svi pokušaji nas, kao poslanika Socijalistiĉke narodne partije s<br />
pozivom na odredbe ĉlana 50 Poslovnika o radu ove Skupštine, kao i na<br />
odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama nijesu dale nikakve<br />
rezultate, jer Ustavni sud o tome uporno ćuti. Nadamo se da ćemo u Vašem<br />
odgovoru na postavljeno poslaniĉko pitanje, gospodine minister, doći do traţenih<br />
informacija.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite potpredsjedniĉe.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hvala gospodine potpredsjedniĉe, poštovani poslaniĉe Gošoviću,
Prema podacima dobijenim od Ustavnog suda <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u periodu od<br />
2010. do 1.juna 2012.godine, Ustavni sud je primio u rad 289 predmeta po<br />
podnesenim inicijativama i predlozima za ocjenu saglasnosti Zakona sa<br />
Ustavom, kao i za ocjenu saglasnosti drugih propisa i opštih akata sa Ustavom i<br />
Zakonom. Od tog broja ukupno je završilo 144 predmeta, dok je 145 predmeta<br />
nezavršeno. Saopštiću vam prikaz završenih ili nezavršenih predmeta po<br />
godinama. Normativna kontrola Inicijativa za ocjenu ustavnosti i zakonitosti<br />
zakona i podzakonskih akata, u 2010.godini primljen je 41 predmet, završeno<br />
34, nezavršeno sedam, u 2011.godini primljeno je 39, završeno 12, nezavršeno<br />
27. U prvoj polovini 2012.godine primljeno je 19, završeno dva i nazavršeno 17<br />
predmeta. Normativna kontrola predlog za ocjenu ustavnosti i zakonitosti zakona<br />
u 2010.godini, primljeno je 70, završeno 57, nezavršeno 13. U 2011.godini<br />
primljeno je 77, završeno 34, nezavršeno 43 i u prvoj polovini 2012.godine<br />
primljeno je 43, završeno pet, nezavršeno 38. TakoĊe, prema podacima<br />
dobijenim od Ustavnog suda <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u periodu od 2010.godine do 1.juna<br />
2012.godine Ustavni sud je primio u rad 1647 predmeta po podnesenim<br />
ustavnim ţalbama graĊana, zbog povrede prava i sloboda. Od tog broja ukupno<br />
je završeno 913 predmeta, dok je 734 predmeta nezavršeno. Saopštiću vam i<br />
prikaz završenih i nezavršenih predmeta po godinama jer ste to tako traţili. U<br />
2010. godini primljene su 564 ustavne ţalbe, završene su 483, nezavršeno je 81.<br />
U 2011. godini 721, završeno 373, nezavršeno 348. U 2012. godini 362, 57<br />
završeno i nezavršeno 305.<br />
Vidite da odnos nije dobar, posebno kada su u pitanju efikasnost po<br />
ustavnim ţalbama jer se radi o povredi ljudskih prava i sloboda i to mora imati<br />
apsolutni prioritet, posebno zbog toga što na nacionalnom okviru trebamo<br />
definisati standarde i mehanizme da bi zaštitili velikog pritiska i sa strane <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Kao što znate, na nivou<br />
Evropske unije, odnosno Savjeta Evrope se vodi velika kampanja i polemika<br />
kako izaći iz toga problema, jer ovo nije samo crnogorski problem i da smo,<br />
izmeĊu ostalog, i zbog ove ĉinjenice u predlogu za promjene Ustava i predloţili<br />
odreĊene promjene u dijelu nadleţnosti Ustavnog suda da bi popravili efikasnost<br />
i brzinu odluĉivanja po ustavnim ţalbama. Kao što znate, predvidjeli smo<br />
mogućnost da Ustavni sud radi u vijeću od trojice sudija, specijalizovanim<br />
vijećima koja bi se bavila samo predmetima po ustavnim ţalbama. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Gošović ima rijeĉ.<br />
NEVEN GOŠOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine ministre.<br />
Da konstatujem da je ovo prvi put poslije nekoliko godina i pokušaj da<br />
doĊemo do ovih podataka, da dobijemo ove podatke. Kod nas je postojala<br />
osnovana sumnja da je Ustavni sud za sigurno najneaţurniji sud u Crnoj Gori jer<br />
su se ti podaci ĉuvali od javnosti. Taj svoj stav zasnivali smo, prije svega, na<br />
predlozima koje smo mi podnijeli za ocjenu ustavnosti pojedinih zakona, a znali<br />
smo i pretpostavljali da ne moţemo predstavljati izuzetak. Reći ću samo kratko o<br />
koja je konkretno tri predloga rijeĉ. Po našem predlogu za pokretanje postupka<br />
za ocjenu ustavnosti Zakona o dopuni Zakona o obeštećenju korisnika prava
penzijsko invalidskog osiguranja kojeg smo podnijeli još 11. februara 2011.<br />
godine. Rijeĉ je o zakonu kojim su vojnim penzionerima u Crnoj Gori povrijeĊena<br />
steĉena prava na usklaĊivanje penzija u skladu sa zakonom. TakoĊe, 28.<br />
februara 2011. godine tom sudu podnijeli smo predlog za ocjenu ustavnosti<br />
pojedinih odredbi Zakona o budţetu. MeĊu osporenim odredbama toga zakona<br />
je i ona odredba kojom je propisano da o davanju garancija zaduţivanja <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> odluĉuje Vlada, iako su ta pitanja prema Ustavu iskljuĉivo u nadleţnosti<br />
Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Posljedice su poznate, snose iz graĊani za sada plaćajući<br />
po onaj jedan euro mjeseĉno na one sim kartice, kablovske prikljuĉke i mjerila za<br />
utrošak elektriĉne energije.<br />
TakoĊe, Ustavnom sudu 28. februara 2011. godine podnijeli smo predlog<br />
za ocjenu ustavnosti pojedinih odredbi zakona o drţavnoj imovini. Osporili smo<br />
odredbe tog zakona kojim se narušava Ustavom zagarantovana autonomnost<br />
lokalne samouprave da raspolaţe svojom imovinom. Ni nakon proteka 17<br />
mjeseci Ustavni sud po tim predlozima, i pored naših urgencija, nije odluĉio.<br />
Tako naznaĉeno postupanje Ustavnog suda ne moţe biti u funkciji zaštite<br />
ustavnosti i zakonitosti i zaštite i slobode prava graĊana. Naprotiv, nepostupanje<br />
Ustavnog suda u navedenim predmetima, u periodu od preko 17 mjeseci, jasno<br />
ukazuje na uticaj predstavnika aktuelne vlasti na Ustavni sud u funkciji zaštite<br />
nezakonitosti. Novim Ustavom uveden je institut ustavne ţalbe i time je Ustavni<br />
sud trebao da bude, o ĉemu ste govorili, sve uspešniji, a zamjena Evropskom<br />
sudu za ljudska prava, odnosno da uspješno rješavanje tih predmeta sprjeĉava<br />
njihov odliv prema meĊunarodnom sudu. Pokušali smo da doĊemo do tih<br />
podataka koje ste vi danas saopštili i podsredstvom odredbi Zakona o<br />
slobodnom pristupu informacijama.<br />
Rješenjem od 14. jula kojim je odbijen naš zahtjev za dostavu tih podataka<br />
Ustavni sud u obrazloţenju, izmeĊu ostalog, konstatuje, citiram: "Postupajući po<br />
zahtjevu Ustavni sud je utvrdio da ne posjeduje dokument koji sadrţi traţene<br />
podatke u ukupnom broju ustavnih ţalbi koje su dostavljene Ustavnom sudu<br />
zbog povrede ljudskih prava i sloboda zajemĉenih Ustavom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, nakon<br />
iscrpljivanja svih djelotvornih pravnih sredstava, kao i u kolikom broju predmeta<br />
po podnesenim ustavnim ţalbama je Ustavni sud odluĉio, odnosno nije<br />
odluĉivao", kraj citata.<br />
Ovakvo obrazloţenje koje apsolutno nije taĉno, vidi se iz odgovora koji su<br />
dali vama i kojim se odbija zahtjev za pristup informacijama ne bi priliĉilo niti<br />
jednom odboru bilo koje mjesne zajednice u Crnoj Gori, a kamoli Ustavnom sudu<br />
jedne drţave. Jedno je svakako sigurno. Onu zaštitu temeljnih ljudskih prava i<br />
sloboda koja treba da obezbijedi zaštitu ustavnosti i zakonitosti i zaštite prava<br />
graĊana po ustavnim ţalbama, nećemo sigurno moći ostvariti ukoliko bi i dalje<br />
imali ovakvu efikasnost rada Ustavnog suda. Nadamo se da će ove ustavne<br />
promjene, o kojima ste govorili, reforme i pravosuĊa, obezbijediti konaĉno, prije<br />
svega, nezavisnost ovog suda koja apsolutno ne postoji, a onda i one nove<br />
kadrovske i druge uslove da taj sud konaĉno ostvaruje funkciju onako kako mu<br />
nalaţe Ustav i potrebe i interesi graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima kolege Gošovića.<br />
Sada dajem rijeĉ kolegi Budimiru Aleksiću. Izvolite.
BUDIMIR ALEKSIĆ:<br />
Uvaţeni graĊani, gospodine potpredsjedniĉe, gospodine ministre, dame i<br />
gospodo poslanici,<br />
Moje pitanje Vladi glasi: "Zašto Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ne sprovodi ustavnu<br />
normu o ravnopravnosti ćiriliĉnog i latiniĉnog pisma"? Dakle, ovo pitanje sam<br />
postavio vama kao ministru pravde i ljudskih prava, jer je materija koja se tiĉe i<br />
pravde, istorijske i svake druge, i ljudskih prava graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, drţave u<br />
ĉijoj ste Vladi ministar.<br />
Kao što je poznato, Ustav <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> predviĊa ravnopravnost tih dviju<br />
pisama. Ĉlan 13, dakle ćiriliĉno i latiniĉno pismo su ravnopravni. Prvo se pominje<br />
ćiriliĉno pismo, valjda iz uvaţavanja prema tradiciji ovog prostora, jer je ovdje<br />
ćirilica prva nastala. Tako piše u Ustavu, a šta je u praksi. U praksi je, gospodine<br />
ministre pravde i ljudskih prava, dijametralno suprotno. Sva administracija, evo<br />
već deset godina, sve javne ustanove, promijenila je peĉate i promijenila je table<br />
koje stoje na tim ustanovama, dakle škole, bolnice, vrtići, drţavna uprava, svi<br />
materijali koje nama dostavlja Vlada, predlozi zakona koje nam vi dostavljate,<br />
sve što nam iz kabineta predsjednika Skupštine i potpredsjednika dolazi sve je<br />
na latiniĉnom pismu. Nazivi ulica, putokazi, sve je na latiniĉnom. Onda se pitam u<br />
ĉemu se ogleda ravnopravnost i kako se oĉituje ravnopravnost tih dveju pisama<br />
kojim je ćirilica potpuno protjerana.<br />
Ova priĉa ima dva aspekta. Jedan je istorijski, a drugi aspekt se tiĉe<br />
eminentno ljudskih prava. O istorijskom aspektu ne treba puno govoriti. Svi<br />
znamo da od kada se pominje Crna Gora kao toponim koji se odnosi na<br />
podlovćensko govorje, pa dalje kako se širila na susjedne srpske prostore, sve<br />
do 1918. godine ne raĉunajući Boku Kotorsku. Ovaj prostor ne poznaje nikakvo<br />
drugo pismo osim ćirilice. Kaţete da ste obnovili drţavu Crnu Goru u toj drţavi,<br />
ako mislite na onu drţavu Knjaza Danila i Kralja Nikole, tamo je, takoĊe, sluţbeni<br />
jezik bio srpski, a jedino i iskljuĉivo pismo bilo je ćirilica. Kao graĊanin <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
i pripadnik one populacije koja je ovdje jedina, koja je većinska, 47% graĊana<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> govori srpskim jezikom i njihovo pismo je ćirilica, pitam kako sam ja<br />
ravnopravan, u ĉemu se ogleda ravnopravnost nas koji pišemo ćirilicom ako ste<br />
vi ćirilicu potpuno protjerali. S toga sam ovo pitanje postavio vama kao ministru<br />
ljudskih prava i traţio sam odgovor u pisanoj formi, nadam se da ćete mi to<br />
dostaviti. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Da napomenem, nakon odgovora na ovo pitanje i komentara, sljedeći koji<br />
će postaviti pitanje je kolega Branko Radulović. Izvolite, potpredsjedniĉe.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani poslaniĉe Aleksiću, pošto je ovo pitanje od skoro u nadleţnosti<br />
Ministarstva pravde, nećete mi zamjeriti ako moje pitanje ne bude odgovaralo<br />
onome što je vaše potpuno interesovanje. Nadam se da ćemo u nekim sljedećim<br />
prilikama detaljnije i sadrţajnije o tome govoriti.<br />
Polazeći od ustavne odredbe ĉlana 13 kojim je propisano da je sluţbeni<br />
jezik u Crnoj Gori crnogorski, te da su ćiriliĉno i latiĉniĉno pisamo ravnopravni, da
su u sluţbenoj upotrebi srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik, Vlada <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> ostvaruje potpuno sprovoĊenje ovakvog Ustavnog rješenja. Ne bih se<br />
mogao sloţiti sa vama da Vlada u praksi ne sprovodi Ustavnu normu o<br />
ravnopravnosti ćiriliĉnog i latiniĉnog pisma. Naprotiv, od donošenja Ustava <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>, do danas, ni u prethodnoj, ni u ovoj Vladi, nije se desilo da organi drţavne<br />
uprave ne postupe u zakonom propisanom roku iz razloga što je akt napisan<br />
ćiriliĉnim pismom. Dosledna primjena ove Ustavne norme sadrţana je i<br />
usklaĊenosti propisa koji regulišu sistem obrazovanja, propisa koji definišu<br />
sistem javne uprave i izdavanja javnih isprava kao i sudski i upravni postupak.<br />
Kao primjer dosledne primjene ove Ustavne odredbe istiĉem da se u Sluţbenom<br />
listu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u kome se objavljuju zakonski i podzakonski akti, što znaĉi oni<br />
propisi koji su u nadleţnosti Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ravnopravo koriste oba pisma.<br />
Tako je izmeĊu niza primjera i uredbi o organizaciji i naĉinu rada drţavne uprave,<br />
ĉije je donošenje u nadleţnosti Vlade, objavljena i na ćiriliĉnom pismu. Sve<br />
navedeno govori o nepostojanju bilo kakvog ograniĉenja upotrebe oba pisma u<br />
sluţbenom i pravnom prometu akata u Crnoj Gori.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Aleksić, ima rijeĉ.<br />
BUDIMIR ALEKSIĆ:<br />
Dakle, ako sam shvatio Vas, ravnopravnost se ogleda u tome što se<br />
Sluţbeni list štampa i na ćirilici i na latinici. Šta je sa ostalim društvenim ţivotom?<br />
Kada sam prošle godine prolazio kroz Duvno i Livno, to su mjesta koja su<br />
u Drugom svjetskom ratu prepoznata kao Ustaški bastioni poznati po zatiranju<br />
Srba, njihovog jezika i ćirilice, tamo sam vidio da su ulice u gradovima, natpisi<br />
duţ ĉitave teritorije, do Grahova pa preko ĉitavog Livanjskog polja svi putokazi su<br />
napisani i na ćirilici i na latinici. Vjerujte mi, stidio sam se vašeg stida i vaše<br />
bruke, jer zatirete ćiriliĉno pismo. Što to nema ovdje? Što to nema nigdje na<br />
Cetinju, gdje je nastala štamparija Obod 1493. pa prenesena na Cetinje? Prva<br />
ćiriliĉna štamparija kod juţnih Slovena i nigdje ćirilice. O ĉemu se tu radi? Ovdje<br />
je jedino okupator zabranjivao ćirilicu 1916. Godine. Juĉe sam ĉitao u "Danu",<br />
gdje piše o tome - 1916. godine austrijska vlast je naredbom generalnog<br />
guvernera Viktora Vebera zabranila upotrebu ćirilice u školama, ustanovama i<br />
poštanskom saobraćaju, a onda se tome suprostavila podnošenjem otkaza na<br />
sluţbu grupa uĉitelja iz Bjelopavlića, njih 14, zbog ĉega su ubrzo uhapšeni i<br />
stavljeni pred vojni sud. Dakle, jedino je ovdje okupator zabranjivao ćirilicu i<br />
moram da konstatujem da se i vi tako ponašate.<br />
Ne sporim vam. Vi imate pravo kao politiĉka grupacija, kao nacionalna<br />
grupacija da se odriĉete istorijskog identiteta, da mijenjate i vjeru, i pismo, i jezik,<br />
pogled na svijet, doţivljaj istorije, to je vaše legitimno pravo, ali nemate pravo da<br />
svima nama to namećete. Ovdje 47% graĊana govori srpskim jezikom i piše<br />
ćiriliĉnim pismom i gdje je ta vaša, kako ste prije rekli u odgovoru gospodinu<br />
Gošoviću, moderna, evropska i demokratska Crna Gora? Je li to moderna,<br />
eropska i demokratska Crna Gora, da protjera ćiriliĉno pismo? Nešto što je<br />
suština istorijskog identiteta upravo tog prostora koji danas pokriva Republika<br />
Crna Gora od Ulcinja do Pljevalja. O ĉemu se tu radi?
Još jednom apelujem i moram da ispoljim ĉuĊenje da Vi kao ministar<br />
pravde i ljudskih prava kaţete gdje je tu pravda, gdje se oĉituju ljudska prava, da<br />
li je prirodno da u muslimansko- hrvatskoj federaciji, Federacija Bosne i<br />
Hercegovine jedan od entiteta u drţavi Bosni i Hercegovini svuda ima i tamo gdje<br />
Srba nema 5%,nego su Muslimani, Bošnjaci i Hrvati i da u svakom mjestu tamo u<br />
najdaljoj zabiti imate putokaze i naziv toga mjesta ispisan pored latiniĉnog i na<br />
ćiriliĉnom pismu, a da toga nema u Crnoj Gori. Istrajavaću na tome, ukazivati na<br />
taj problem, stalno vam postavljati pitanja, pa da vidimo dokle ćemo stići.<br />
Borićemo se za svoja prava misleći da je zaista moguće ovo što je govorio<br />
kolega Pavlović, da se promjenom vlasti, to će se sigurno desiti kad - tad, a ja se<br />
nadam ove godine, da će se zaista onda stvoriti demokratska, moderna i<br />
evropska Crna Gora kao ravnopravna zajednica svih graĊana gdje neće biti<br />
diskriminacije ni po kom osnovu, pa ni po osnovu jezika i pisma.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Branko Radulović, sada ima rijeĉ. Nakon njega kolega Slaven<br />
Radunović.<br />
Izvolite.<br />
BRANKO RADULOVIĆ:<br />
Obespravljeni i zatoĉeni graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
Ova dva epiteta i vama, i sebi dajem, zato što ću to i potvrditi kroz ovo<br />
svoje poslaniĉko pitanje. Ne mogu da se otmem još utisku da svaki dan sve više<br />
saznajem o sebi, bitišući u ovom Parlamentu. Evo danas sam doznao i da sam<br />
ĉlan, takozvanog, Zemuskog klana i priznao sam samo da bi priĉali o suštini<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a napravio sam veliku grešku. Mislio sam da je moj šef Dušan<br />
Spasojević Šiptar u zatvoru. Ne. Moj šef je ubijen. Trebali ste mi, gospodine<br />
Markoviću, reći da sam pogriješio, da je on ubijen prije 5-6 godina. Ne znam, ili<br />
sam na veoma niskim granama kada je u pitanju Zemunski klan, ili moje godine<br />
ili ovaj moj profesorski mozak poĉinje da lapi, tako da ne znam faktiĉki ni gdje<br />
sam, ni ko sam. Gospodine Markoviću, ĉasnu rijeĉ Vam dajem dok budem znao<br />
da idem i da gazim da ću doznati i ko je finansirao Zemunski klan, i u Mojkovcu<br />
kako su glasali ĉlanovi Zemunskog klana, i kako su im se pištolji dijelili i kako su<br />
torturu po Crnoj Gori sprovodili. Znate za koga su glasali? Za one koji su na vlasti<br />
ovih 20 godina dana.<br />
Sada, gospodine Markoviću, ja dokaţem da je ova drţava zatoĉena i da<br />
nije ni pravna ni u premjesi toga i da ste Vi jedan od glavnih krivaca u tome i da<br />
pokušavate da abolirate sebi od svoje odgovornosti. Neću, ni o Vašem iskustvu,<br />
ni o Vašim prošlim angaţovanjima, nego ću sada samo o faktima i ĉinjenicama.<br />
Prvo ću proĉitati moje poslaniĉko pitanje, gospodine Markoviću, da bi<br />
upoznali graĊane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Pitanje upućujem, obespravljeni graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, potpredsjedniku<br />
Vlade za politĉki sistem, unutrašnju i spoljnu politiku i ministru pravde. Ovi ĉmarci<br />
jedan do drugih, prvi do Mila.<br />
Da li napokon hoćete, gospodine Markoviću, ili smijete da ijednu ĉinjenicu<br />
kaţete, javno da je saopštite u vezi dvije tuţbe koje smo gospodin Nebojša<br />
Medojević i ja uputili Vrhovnom drţavnom tuţiocu, i to zamislite gospodine<br />
Markoviću i zatoĉeni graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, 14.02.2011. i 13.05.2011. godine protiv
Mila Đukanovića, Silvija Berluskonija, Vujice Lazovića, Branka Vujovića,<br />
Branimira Gvozdenovića, SrĊana Kovaĉevića, Branka Kotrija, Zorana<br />
Đukanovića, Zorana Đikanovića zbog osnovane sumnje da su izvršili kriviĉna<br />
djela zlouoptrebe sluţbenog poloţaja, zloupotrebu ovlašćenja protivzakonitog<br />
uticaja i mnogih drugih kriviĉnih dijela iz Kriviĉnog zakonika i tako oštetili<br />
Elekroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Elektroprenosni sistem <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za nekoliko<br />
milijardi eura i protiv Mila Đukanovića, Olega Deripaske, Branimira<br />
Gvozdenovića, Branka Vujovića, Mihaila Banjevića, Vjeĉislava Krilova, Vujice<br />
Lazovića i AnĊelka Lojpura zbog osnovane sumnje da su izvršili kriviĉna djela<br />
pritiv imovine uticajem, pritiv platnog prometa i protiv ţivotne sredine i mnoga<br />
druga kriviĉna djela iz Kriviĉnog zakonika ĉime su oštećeni KAP i Crna Gora za<br />
više stotina miliona eura.<br />
Pet sanduka dokaza smo poslali tzv. vrhovnom drţavnom tuţiocu. Sve ste<br />
se upoznali oko toga. Samo iz vaše pozicije potpredsjednika Vlade za sve ove<br />
stvari i ministra pravde kaţite mi imate li ikakvih informacija i da li se bavite<br />
svojim poslom da ove dvije kriviĉne prijave se odbace ili procesuiraju.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Potpredsjednik Marković ima rijeĉ. Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Gospodine Raduloviću, predmet po kriviĉnoj prijavi Pokreta za promjene<br />
podnijetoj 13.5. 2011. godine u vezi navodno nezakonitog poslovanja Kombinata<br />
aluminijuma Podgorica AD i Rudnika boksita Nikšić, nalazi se u fazi donošenja<br />
konaĉne odluke od strane tuţilaštva. To je ono što vam mogu reći. Nadam se da<br />
će ta odluka biti brzo poznata crnogorskoj javnosti.<br />
U odnosu na ono što ste aludirali vezano za borbu protiv kriminala i<br />
korupcije i u tom kotekstu pomenuli Mojkovac, ţelim da vas podrţim u tom<br />
vašem istraţivanju i ako bude neophodno moţete mi se obratiti da vam<br />
pomognem, a da rezultate istraţivanja objavite. Ono što mogu sasvim pouzdano<br />
reći jeste da ni ne samo da ne pripadate liĉno zemunskom klanu, nego ne<br />
pripadate nijednom organizovanom kriminalnom klanu, vi pripadate politiĉkoj<br />
stranci PzP. U tom kontekstu nije bilo potrebno to aludiranje vezano za<br />
Mojkovac, ali vas pozivam da to zaista uradite, da to uradite odgovorno i<br />
pedantno. Ja vam stojim na raspolaganju i molim vas da to objavite ili u<br />
Parlamentu ili saopštite javnosti. Zahvaljujem se.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Izvolite, kolega.<br />
BRANKO RADULOVIĆ:<br />
Gospodine Markoviću, pošto vi znate sve o meni, sigurno, ima i dosije i ja<br />
znam taj dosije i ja sam ga ĉitao. U tom dosijeu ima samo jedna prepiska izmeĊu<br />
Miška Perovića, profesora, i mene kada smo oko toga kroz Monitor raspravljali o<br />
svome nekakvom radu i doprinosu kako da ovu Crnu Goru napravimo srećnom.<br />
Ja ne da neću ispitivati to oko Mojkovca, ja prezirem takve fukare. Gospodine<br />
Markoviću, to nije u mojoj krvi ni u mojoj porodici da ja uopšte što se tiĉe
organizovanog kriminala i takve bagre se bavim. Ja ću se baviti nekim drugim<br />
stvarima. Govorimo o tom zemunskom klanu.<br />
Gospodine Markoviću, ja sam vas teško optuţio da Vi abolirate. Zašto<br />
Vam to kaţem? Zato što ne ulazim u sve što ste vi radili niti neke insinuacije ovo<br />
ili ono. To nemam pojma. Kada se otvore tajni dosijei, o svakom će se znati. Ali,<br />
gospodine Markoviću, sudbina <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> zavisi od ove dvije kriviĉne prijave.<br />
Kada ćemo ispuniti 23. i 24. Poglavlje? Da li će Crna Gora biti odrţiva? Da li<br />
ćemo one kredite i ona zaduţenja i one garancije koje su bez ikakvog osnova<br />
vraćati ili nećemo vraćati? Da li ćemo imati odrţivog razvoja? Da li će<br />
Eklektroprivreda biti naša? Da li će Kombinat aluminijuma doći na zelene grane?<br />
Da li će elektroprenosni sistem biti opet naš? Da li će profesori univerziteta biti<br />
moralni ljudi ili laţovi? Znaĉi, govorim o svojim kolegama. Sve to zavisi od ove<br />
dvije kriviĉne prijave, gospodine Markoviću i vaše odgovornosti ogromne. Vi<br />
dobro znate koje su vaše ingerencije o Zakonu o kriviĉnom postupku. Pretkriviĉni<br />
proces, sudjeluju zajedniĉki i drţavno tuţilaštvo i policija. Vi ste šef policije,<br />
gospodine Markoviću, i nemojte vi ovako, nego ovako govorite, jer ste vi<br />
potpredsjednik Vlade za taj cio sistem. Gospodine Markoviću, ako nema dovoljno<br />
zakonske regulative da ova drţava bude uistinu pravna drţava, zašto je ne<br />
inicirate? Prošli put ste rekli da treba 2/3 oko toga da Tuţilaĉki savjet i Vrhovni<br />
drţavni tuţilac i Sudski savjet i predsjednica Vrhovnog suda se izaberu. Zašto to<br />
ne inicirate? Zašto ne inicirate druge zakonske odredbe, zašto ne formirate<br />
uskocrnogorsku borbu protiv organizovanog kriminala? Zašto ne date kvalitetnu<br />
logistiĉku podršku? Zašto kaţete da još Crna Gora nema mogućnosti za to?<br />
Nema Crna Gora politiĉke volje i snage da preispita svoj lopovluk, svoje<br />
negativnosti. U tome je problem, gospodine Markoviću. Vaš suštinski problem,<br />
gospodine Markoviću je u ovim imenima. Kada Crna Gora bude imala<br />
potpredsjednika Vlade koji će bez obzira na to koja su imena ovo procesuirati,<br />
tada će Crna Gora biti prava. Tada će Crna Gora imati vladu koja će se boriti za<br />
Crnu Goru.<br />
Gospodine Markoviću, samo iz onoga što znaĉi ekologija, što je na kraju<br />
najmanje, ova gospoda imaju osnova, ne indicija, nego ĉvrstih dokaza da budu<br />
osuĊeni 10 godina dana. Kada ovi ljudi budu pošli na odgovornost, kada se budu<br />
raskinuli ovi ugovori zbog ovih ljudi, kada Crna Gora doĊe na zelenu granu, tada<br />
će biti Crna Gora na pragu Brisela i tada će Crna Gora biti ekonomski odrţiva.<br />
Ono što je danas govorio premijer, veze nema što se tiĉe ekonomije. Ne moţe sa<br />
ovim lancima oko KAP-a, oko Elektroprivrede, oko elektroprenosnog sistema, da<br />
ide Ajnštajn na ĉelu te Vlade, ne moţe napraviti jaki privredni razvoj. Vi nemate<br />
snage da se suprotstavite istini <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Zato, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, na vama je,<br />
oktobar je sudnji mjesec po Crnu Goru.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Idemo dalje. Kolega Slaven Radunović ima rijeĉ, a nakon njega koleginica<br />
Sneţana Jonica. Izvolite.<br />
SLAVEN RADUNOVIĆ:<br />
Gospodine predsjedavajući, poštovani potpredsjedniĉe Vlade, drage<br />
kolege, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,
Ja sam postavio jedno pitanje koje je vrlo aktuelno zadnjih dana u<br />
medijima, tj. vezano je za dogaĊaj koji je aktuelan zadnjih dana u medijima. Prvo<br />
ću da proĉitam pa ću onda da dam obrazloţenje:<br />
Šta će Vlada preduzeti povodom najnovijeg oĉiglednog sluĉaja krupne korupcije<br />
u koji su ukljuĉene Opština Budva i firma "Dembruk limitid" iz Kipra vezano za<br />
kupoprodaju zemlje u Blizikućama i da li ste u saznanju da postoji još sliĉnih<br />
sluĉajeva?<br />
Prvo da kaţem zašto sam pitao da li ste u saznanju da postoji još sliĉnih<br />
sluĉajeva. Istraţujući malo o ovom sluĉaju koji sam naveo, vidio sam da su se<br />
neke vaše kolege koji su bili ministri u prethodnoj Vladi i te kako potrudili da za<br />
nekoliko dana pribave svu potrebnu dokumentaciju i izvrše odreĊene prenamjene<br />
kako bi prijatelj šefa reţima, gospodin Bećirović, izvinjavam se, on je ĉovjek koji<br />
je iz ovog predmeta, mogao da doĊe do velike materijalne koristi. Prema tome vi<br />
biste vjerovatno znali, ako se nešto ovako sliĉno dešava i sada to biste mogli, po<br />
aţurnosti ministara koji moraju u roku od 24 sata da riješe neki problem, da<br />
znate, vjerovatno. Da podsjetim sve graĊane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, radi se o jednom<br />
nevjerovatnom sluĉaju. Opština Budva je prvo prodala tuĊu zemlju, znaĉi zemlju<br />
za koju su imali jasne naznake da se radi o privatnoj zemlji porodice Nikanović.<br />
Prvo što je prodala tuĊu zemlju po cijeni duplo niţoj nego što što su prodali<br />
privatnici okolne parcele koje se graniĉe sa tom zemljom, pa je na taj naĉin<br />
oštećena Opština Budva i drţava Crna Gora i pod uslovom da dobije spor sa<br />
Nikanovićima, otprilike za duplo, a onda je porez na prenos te nekretnine<br />
odreĊen na osnovu ugovora od 90 evra po m2 iako je dva dana pošto je<br />
sklopljen ovaj ugovor okolna zemlja graniĉna prodata po cijeni od 180 evra u<br />
neposrednoj pogodbi sa privatnim fiziĉkim licima, znaĉi vlasnicima, što bi trebalo<br />
da se uzima kao realna trţišna vrijednost te zemlje. Šta se sada dešava? Dva<br />
ministra, današnji premijer Lukšić i tadašnji ministar turizma gospodin Nenezić u<br />
roku od nekoliko dana pretvaraju zemljište negraĊevinsko u graĊevinsko i<br />
povećavaju vrijednost te zemlje, mogu da kaţem više desetina puta, što su<br />
utvrdili i vještaci. Najgore što moţe da snaĊe Crnu Goru i graĊane Budve je<br />
sljedeće: Ukoliko porodica Nikanović uspije na sudu da dokaţe vlasništvo i<br />
ukoliko joj se vrati ta zemlja, a gospodin Bećirović tuţi Opštinu Budva za<br />
izgubljenu dobit koja je višestruka, moţda 70-80 miliona evra, znate li ko će to da<br />
plati? Opet graĊani Budve. Ovo je jedan krug bezizlazni.<br />
Pomaţemo prijatelju šefa reţima, prodajemo mu tuĊu zemlju, pa ukoliko ti<br />
graĊani uspiju da dokaţu da je njihova, platiće im bolove duševne. GraĊani<br />
Budve, to je stvarno nevjerovatno i ako ovo nije, gospodine potpredsjedniĉe,<br />
sluĉaj krupne korupcije u koju su upteljani i ministri i ljudi iz lokalne samourpave i<br />
najbliţi prijatelji šefa reţima, onda ne znam šta je.<br />
Oĉekujem vaš odgovor pa ću nastaviti da komentarišem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Potpredsjednik Marković ima rijeĉ. Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Poštovani gospodine Radunoviću, povodom vašeg pitanja obratio sam se<br />
Vrhovnom drţavnom tuţilaštvu, Odjeljenju za suzbijanje organizovanog<br />
kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zloĉina, koje je dostavilo odgovor u kome
se navodi da do danas nije podnešena kriviĉna prijava niti su im dostavljeni bilo<br />
koji podaci ili informacije u vezi kupoprodaje nepokretnosti u Blizikućama u koju<br />
su navodno ukljuĉene Opština Budva i firma sa Kipra o kojoj ste govorili. Sa<br />
konkretnom kupoprodajom zemljišta nijesam upoznat i nemam saznanja o bilo<br />
kakvim detaljima koji bi ukazali na nezakonito poslovanje ili, kako vi navodite,<br />
oĉiglednog sluĉaja krupne korupcije. Više puta sam isticao da je, poštujući<br />
ustavno naĉelo da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne dokaţe<br />
pravosnaţnom odlukom suda, neophodno da se sve takve sumnje i indicije<br />
procesuiraju u nadleţnim institucijama da bi se one mogle provjeravati i<br />
eventualno procesuirati.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Radunović.<br />
SLAVEN RADUNOVIĆ:<br />
Gospodine Markoviću, sve sam mogao da oĉekujem osim ovakav<br />
odgovor. Pa zašto bi uvijek neko našim tuţiocima morao da dostavlja, zašto oni<br />
nekad ne pokrenu neku akciju i ne obave svoj posao?<br />
Ja vam kaţem da je to vrlo aktuelno u medijima zadnjih dana. Ako neko<br />
proĉita da se tim advokata bori, da je poslao hiljade pisama i predsjedniku Vlade<br />
i Medenici i Ĉarapićki i drugim. Nije podnio kriviĉnu prijavu. Ali, gospodine<br />
Markoviću, valjda po sluţbenoj duţnosti neko treba da preduzima radnje. Ja vam<br />
kaţem da su ljudi u istom momentu kupili na istom mjestu zemlju od Opštine po<br />
90 evra, a graniĉne parcele od fiziĉkih lica po 185. Hajde da kaţemo da nije<br />
uspio dobro tender, iako su se na njega javile samo tri firme gospodina<br />
Bećirovića, naravno sa razlikom od pet evra - 85, 88 i 99 eura. Hajde da kaţemo<br />
da je to bio propust pa se drugi zaintersovani „investitori“ s Kipra i iz Engleske<br />
nisu pojavili, ali kad su već poslije dva dana otkupljene parcele graniĉne po 185<br />
evra, zar nije bilo logiĉno da poreski organi uzmu tu cijenu kao osnov za<br />
oporezivanje. Ovo je najblaţe, a zamislite vi prodati tuĊu zemlju, oni nemaju<br />
pismeni dokaz da je zemlja opštinska. To je posebna priĉa, a ja mislim da iza<br />
svega ovoga leţi nešto drugo, a to je da je opština i ljudi koji su rukovodili ĉitavim<br />
ovim poduhvatom, ja bih ga nazvao projektom, idu na to da gospodin Bećirović<br />
dobije ovaj spor sa opštinom kad mu bude oduzeta zemlja i da dobije 70 - 80<br />
miliona evra obeštećenja jer je u meĊuvremenu na toliko procijenjena njegova<br />
imovina o kojoj priĉamo, od strane vještaka.<br />
Treba li da vam kaţem da je samo dva dana nakon što je upisana u<br />
katastar ova imovina kao pašnjak ĉetvrte klase, izašao vještak i promijenio je<br />
kategorizaciju u neplodno zemljište kako bi Opština Budva dobila zakonsku<br />
mogućnost da proda tu zemlju drţavnu. Samo dva dana. Kad je traţeno od<br />
Ministarstva finansija mišljenje vezano za potrebe tog preduzeća za<br />
nepokretnostima, istog dana je Ministarstvo finansija proslijedilo Ministarstvu<br />
turizma zahtjev da se o tome izjasni, ono se sjutradan izjasnilo. Gospodine<br />
Markoviću, ovakvi procesi u uobiĉajenim sluĉajevima traju mjesecima, kod<br />
normalnih graĊana. Ovdje je potpuno jasno da se radi o jednoj organizovanoj<br />
grupi koja je odluĉila da pribavi protivpravnu korist na raĉun graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, i<br />
to za poznatu osobu kod koje ljetuje šef reţima non-stop. Pa valjda ne treba više<br />
da crtamo graĊanima, a nadam se ni vama. Vi ste u Crnoj Gori ĉovjek broj jedan
zaduţen za antikorupciju zvaniĉno, pa ima li sluĉaja drastiĉnijeg od ovog i<br />
prostijeg za dokazivanje u sluĉajevima ponašanja i drţavnih organa i ljudi iz<br />
Vlade? Ja mislim da nema, samo je stvar vaše volje. Molim vas, evo prilike da se<br />
dokaţete da li zaista ţelite da se bavite tim poslom koji ste dobili da radite ili ne<br />
ţelite. Uostalom i poruka za naše Evropske partnere.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Idemo dalje.<br />
Koleginica Sneţana Jonica će sada uzeti rijeĉ, ona je postavila dva<br />
pitanja. Izvolite.<br />
SNEŢANA JONICA:<br />
Gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani,<br />
Ministru pravde i ljudskih prava gospodinu Dušku Markoviću, postavila<br />
sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Koje aktivnosti Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ima namjeru da preduzme do kraja svog<br />
mandata u realizaciji preporuka iz Rezolucije o ispunjavanju obaveza i duţnosti<br />
od strane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koju je usvojila Parlamentarna skupština Savjeta Evrope 27.<br />
juna 2012. godine u Strazburu, a naroĉito kada i koje aktivnosti će Vlada<br />
preduzeti u odnosu na realizaciju preporuka iz taĉaka 8 i 11 Rezolucije? Da li<br />
osjećate odgovornost što vaš predlog ustavnih promjena iz oblasti pravosuĊa nije<br />
dobio podršku klubova poslanika DPS-a i SDP-a i da li su ove ustavne promjene<br />
još uvijek na listi prioritetnih aktivnosti koje treba realizovati do kraja mandata<br />
Vlade?<br />
Odgovor sam traţila i u pisanoj formi.<br />
Razlog za postavljanje ovog pitanja je prevashodno ĉinjenica da je<br />
Parlamentarna skupština Savjeta Evrope usvojila 27.juna u Strazburu Rezoluciju<br />
o ispunjavanju obaveza i duţnosti od strane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Ovom rezolucijom<br />
produţen je monitoring Crnoj Gori i naglašena potreba preduzimanja kljuĉnih<br />
koraka u oblastima koje ostaju u fokusu monitoringa. Predstavnici vladajuće<br />
koalicije odnosno partija koje je ĉine, a koji su poslanici u Parlamentarnoj<br />
skupštini Savjeta Evrope, nijesu podrţali ovu rezoluciju. To je bio jedan od<br />
razloga koji je izazvao brigu i moje razmišljanje o tome na koji će se naĉin Vlada<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> odnijeti prema preporukama iz ove rezolucije, te sam vas i zbog toga<br />
pitala koje aktivnosti Vlada ima namjeru da preduzme u realizaciji preporuka, a<br />
naroĉito traţila da mi precizirate kada i koje aktivnosti će se sprovesti u vezi sa<br />
preporukama u ĉlanu 8 i 11. Podsjetiću, u taĉki 8 ove rezolucije naglašeno je da<br />
se oĉekuje od <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da se pozabavi preostalim pitanjima koja su potcrtana<br />
kada je u pitanju izborno zakonodavstvo, a potcrtana su u preporukama OSC-a i<br />
Venecijanske komisije, a odnosi se posebno na izmjene ĉlana 45 Ustava<br />
odnosno onoga dijela koji se odnosi na rezidencijalni uslov i koji je Klub<br />
poslanika SNP-a još umaju prošle godine stavljao na sto predsjednika<br />
Parlamenta kao predlog. Odnosi se takoĊe i na razdvajanje koalicije,<br />
proširivanje mandata Drţavne izborne komisije i niz drugih stvari koje su<br />
naglašene u ovim mišljenjima.<br />
S druge strane, taĉka 11 govori o izmjenama Ustava u oblasti pravosuĊa.<br />
Podsjećam da su izmjene Ustava u oblasti pravosuĊa u onom dokumentu kada
je ova Vlada u kojoj ste vi potpredsjednik izabrana, a koji je prvi napravljen i zvao<br />
se Plan prioritenih aktivnosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u prvih 100 dana. Prva od tih prioritetnih<br />
aktivnosti u prvih 100 dana Vlade je bila upravo aktivnost na izmjeni Ustava u<br />
oblasti pravosuĊa.<br />
Ja sada dolazim u poziciju da pred poĉetak zadnjih 100 dana Vlade pitam<br />
šta je bilo sa tom prioritetnom aktivnošću, da li vam je to i dalje prioritet i na kraju<br />
ono što sam i naglasila, a to je da li osjećate odgovornost što klubovi poslanika<br />
DPS-a i SDP-a nisu podrţali vaš predlog ustavnih promjena sadrţan u inicijativi<br />
za izmjene Ustava.<br />
Pitam jer mi je interesantno kako to da predstavnici vladajuće koalicije koji<br />
po vokaciji glasaju sve što doĊe iz Vlade i vrlo ĉesto dolaze u neprijatnu situaciju<br />
da kad izaĊu sa sjednice odbora i ne podrţe neki naš amandman, kaţu - ja<br />
mislim isto što i ti, ali mišljenje Vlade je takvo. Onda oko ovako krupnog pitanja<br />
ne naĊete uslove da obezbijedite saglasnost poslanika vladajuće koalicije i baš<br />
zbog nedostatka podrške za ono što se sadrţi u vašem predlogu ustavnih<br />
promjena do danas ne rješavamo to kao jedno od ozbiljnih pitanja. Postavlja se<br />
samo dilema, ili ih niste ubjeĊivali ili niste uspjeli da ih ubijedite. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Poštovana poslanice Jonica,<br />
U cilju jaĉanja nezavisnosti pravosuĊa, a u skladu sa sedam kljuĉnih<br />
prioriteta iz mišljenja Evropske komisije o zahtjevu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za ĉlanstvo u<br />
Evropsku uniju od kojih se jedan odnosio na jaĉanje vladavine prava posebno<br />
kroz depolitizovanu i na zaslugama zasnovano postavljanje ĉlanova Tuţilaĉkog i<br />
Sudskog savjeta i drţavnih tuţilaca, kao i jaĉanje nezavisnosti autonomije,<br />
efikasnosti i odgovornosti sudija i tuţilaca, Vlada je uputila Prijedlog Skupštini za<br />
promjenu Ustava koji je Skupština usvojila 2/3 većinom u julu prošle godine. U<br />
skladu sa ĉlanom 155 Ustava, Predlog za promjenu Ustava moţe sadrţati<br />
Predlog odredbi ĉija se promjena predlaţe kada je obrazloţenje razloga za<br />
promjenu, dok je predlaganje amandmana u iskljuĉivoj nadleţnosti Skupštine.<br />
Imajući u vidu Ustavom ureĊeni postupak promjene Ustava i nadleţnosti Vlade i<br />
Skupštine, ne moţe se postavljati pitanje odgovornosti Vlade, kao ni ministra<br />
pravde, s obzirom na ĉinjenicu da je usvojen Vladin Predlog za promjenu Ustava,<br />
i da su u Predlogu amandmana na Ustav koji je utvrdio Odbor za ustavna pitanja<br />
i zakonodavstvo prihvaćene promjene odredbi Ustava kojima se ureĊuje<br />
pravosuĊe. TakoĊe, u skladu sa Poslovnikom Skupštine, Valada je dala mišljenje<br />
na Predlog amandmana na Ustav i Predlog ustavnog zakona za sprovoĊenje<br />
amandmana na Ustav <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Usvajanje ustavnih promjena u cilju jaĉanja<br />
nezavisnosti i samostalnosti pravosuĊa treba da bude prioritetna aktivnost svih<br />
nas, i dalje stojim na toj poziciji.<br />
Moja pozicija kao ministra pravde u ovom trenutku je ista kao kada sam<br />
Vladi predloţio Predlog za promjenu Ustava. Nijesam obavljao konsultacije niti<br />
traţio većinu za to, nego jednostavno polazio od ĉinjenice da nam je u<br />
uspostavljanju pravosuĊa kao profesionalnog odgovornog i nezavisnog<br />
nephodno kao temeljni princip ili poĉetni korak uraditi i izmijeniti Ustav u tom<br />
dijelu. Vlada je taj predlog prihvatila, i kao što sam proĉitao, on se nalazi u
skupštinskoj proceduri, i rekao bih da sada je Vaše pitanje uvod i trebalo bi biti<br />
usmjereno prema predsjedniku Parlamenta i Kolegijumu Skupštine i poslaniĉkim<br />
klubovima, jer znate Ustav se mijenja 2/3 većinom i ne moţe se samo izmijeniti<br />
većinom glasova vladajuće koalicije. U pogledu ispunjavanja preporuke 11 iz<br />
rezolucije o ispunjavanja obaveze i duţnosti od strane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koju je usvojila<br />
parlamentarna Skupština Savjeta Evrope, na planu daljeg jaĉanja vladavine<br />
prava, Vlada će usvojiti novu strategiju reforme pravosuĊa za period 2013-2018.<br />
godina ĉije je usvajanje po programu rada Vlade predviĊeno za ĉetvrti kvartal<br />
2012. godine. Na osnovu nove strategije reforme pravosuĊa u prvom kvartalu<br />
2013. biće donijet Akcioni plan za period 3013-2015. godina, dok će u prvom<br />
kvartalu 2015. godine biti donijet Akcioni plan za period 2015-2018.<br />
Novom strategijom će biti ureĊeni pravci dalje reforme pravosuĊa naroĉito<br />
u pogledu jaĉanja nezavisnosti, efikasnosti i dostupnosti pravosuĊa,a akcionim<br />
planovima mjere za realizaciju tih strateških ciljeva koji će biti posebno usmjereni<br />
na implementaciju zakona iz oblasti pravosuĊa. U odnosu na preporuku osam<br />
rezolucije koja se tiĉe uslova za ostvarivanje prava glasa Drţavne izborne<br />
komisije, istiĉem da je Crna Gora i do sada u pripremi propisa imala u vidu<br />
preporuke relevantnih meĊunarodnih institucija, što je i konstatovano u<br />
navedenoj preporuci.<br />
Naravno da ćemo i ubuduće u proces daljeg usaglašavanja i u daljem<br />
procesu usaglašavanja Izbornog zakonodavstva sa meĊunarodnim standardima<br />
implementirati pozitivna rješenja i preporuke koje su primjenjive u našem<br />
pravnom sistemu, pa kada je u pitanju i ova preporuka. Zahvaljujem se.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ.<br />
Sad je sve jasno.<br />
Koleginica Jonica, izvolite.<br />
SNEŢANA JONICA:<br />
Hvala.<br />
Prvo, imali ste formalnu obavezu da dostavite pisani odgovor. Oĉekivala<br />
sam makar u odnosu na ovo pitanje da ćete ga dostaviti do poĉetka mojeg<br />
postavljanja pitanja iz razloga što onog momenta kad je parlamentarna Skupština<br />
Savjeta Evrope donijela ovakvu rezoluciju, logika je bila da je Vlada napravila<br />
plan aktivnosti u realizaciji preporuka iz nje. Imajući u vidu da ste Vi u Vašem<br />
odgovoru, na kraju ste ipak sveli na to da mi pokušavate nešto neodreĊeno reći,<br />
odnosno na ove dvije preporuke, a rezolucija je ogromna. Ima jako mnogo<br />
preporuka i sada bih potrošila kompletan termin koji mi sigorno potpredsjednik ne<br />
bi produţio, da nabrajam sve što se preporuĉuje o ovoj rezoluciji. Ja to neću<br />
raditi, ali ću konstatovati da ste Vi, iako sam pitala koje ćete aktivnosti u odnosu<br />
na sve preporuke, sa naglaskom na ove dvije, odgovorili samo nešto u odnosu<br />
na ove dvije, a nešto je ustvari ništa, jer mi ništa nijeste odgovorili. Više ste priĉali<br />
o tome što se radilo nego o tome što će se uraditi kada je u pitanju Izborno<br />
zakonodavstvo, i podsjećam da nas je parlamentarna Skupština Savjeta Evrope<br />
podsjetila na obavezu da sada uradimo izmjene Izbornog zakonodavstva, ali i<br />
Ustava u dijelu ĉlana 45 kako bismo i kroz Izborni zakon obezbijedili sve<br />
preporuke OEBS-a koje su predviĊene u mišljenu i OEBS-a i Venecijanske<br />
komisije, napravimo na odgovarajući naĉin u zakonu, i kako bismo obezbijedili<br />
makar zakonske uslove da kroz njihovu implementaciju imamo moguću priĉu o
fer i demokratskim izborima. Ali, taj dio oĉigledno nijeste ni pokušavali da<br />
govorite. Ono što je drugo, što nijeste rekli, nijeste odgovorili na dva kljuĉna<br />
pitanja. Pitala sam vas, i kada i šta će ko konkretno do kraja mandata. Niti ste<br />
rekli šta će konkretno do kraja mandata, niti ste rekli kada će bilo što od ovoga<br />
biti uraĊeno, i oĉigledno je da u tom dijelu nema nikakve koncepcije. MeĊutim,<br />
nakon ovog Vašeg odgovora kada su u pitanju ustavne promjene, ako je i<br />
postojao neko u Crnoj Gori kome nije jasno ono što smo mi iz SNP-a govorili<br />
ĉitavo vrijeme a to je, da vladajuća koalicija, odnosno DPS i SDP ne ţele ustavne<br />
promjene iz oblasti pravosuĊa, sad je ja mislim baš onako svima i jasno i<br />
oĉigledno. Oĉigledno je da zbog naĉina na koji se ulazilo u predlaganje nakon<br />
našeg podsjećanja, da zbog naĉina na koji ste Vi formulisali predlog Vladi i zbog<br />
naĉina na koji su oni koji doslovce slušaju sve što im se kaţe iz Vlade o bilo<br />
kojem drugom manje bitnom pitanju, eto ne poslušaše Vaš predlog, i dovedoše<br />
vas ĉak do toga da podrţite u mišljenju Vlade, amandmane kolega Gošovića i<br />
KaluĊerovića i ukaţete na to da smo mi ustvari ukazivali na pravi put kada su u<br />
pitanju ustavne promjene iz oblasti pravosuĊa, i da potvrdi da smo oĉigledno<br />
jedino mi iz SNP-a iskreno ţeljeli ustavne promjene iz oblasti pravosuĊa, ali do<br />
kraja priĉe ostaje samo dilema na koju nije bilo odgovora, i to je jedino jasno<br />
vjerovatno gospodinu potpredsjedniku, a to je, kome to u vladajućoj koaliciji<br />
konkretno ne odgovaraju ustavne promjene iz oblasti pravosuĊa. Kome to u<br />
vladajućoj koaliciji ne treba nezavisno pravosuĊe, i ko se to u vladajućoj koaliciji<br />
plaši reformisanog pravosuĊa, koje bi moţda radilo svoj posao. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Potpredsjednik Marković će taj posao završiti u sledećem mandatu, tako<br />
da oĉekujemo da će taj posao biti završen. Slaţem se sa koleginicom Jonicom<br />
da je to od ogromnog interesa i za evropski put kojim je Crna Gora nepovratno<br />
krenula, a i za dalje jaĉanje nezavisne pozicije pravosuĊa u našem ukupnom<br />
sistemu.<br />
Poštovane kolege imamo još pet minuta do kraja obezbijeĊenog<br />
televizijskog prenosa.<br />
Koleginica Jonica ima još jedno postavljeno poslaniĉko pitanje.<br />
Pitam, da li moţemo to završiti u okviru raspoloţivih pet minuta? Ako<br />
moţemo u redu, naravno završićemo, a ako ne, onda to ostavljamo za sjutra.<br />
Ukoliko koleginica Jonica nema ništa protiv, kolega Mandić je inaĉe<br />
sledeći kolega koji treba da postavi poslaniĉko pitanje. Evo, neće biti tu, tako da<br />
predlaţem da usvojimo njegovu molbu i da u okviru ovih pet minuta ĉujemo i<br />
njegovo pitanje i odgovor.<br />
Izvolite.<br />
ANDRIJA MANDIĆ:<br />
Gospodine Markoviću, postavio sam vam jedno pitanje koje se odnosi na<br />
sliĉnu temu kao što je i gospodin Radunović imao u svom pitanju.<br />
Proteklo je skoro 30 dana kako sam podnio zahtjev Drţavnom tuţilaštvu<br />
da kod nadleţnih drţavnih organa pokrenem postupak za poništenje nezakonite<br />
odluke o prodaji zemljišta putem javnog nadmetanja površine 483.488 m2, koje<br />
je donijela Skupština opštine Kotor 2004. godine. Poništenje nezakonitog
Ugovora o kupoprodaji ove zemlje koji je zakljuĉen izmeĊu Skupštine opštine<br />
Kotor kao prodavca, i preduzeća za turizam i investicije "UK LIMITED" iz<br />
Podgorice, uništenje svih pravnih radnji koje su nastale u tom poslu, zabranu<br />
raspolaganja imovinom, da pokrene kriviĉni postupak, to je dakle bila moja<br />
inicijativa prema drţavnom tuţiocu, da pokrene kriviĉni postupak protiv svih lica<br />
koja su uĉestvovala u iniciranju i donošenju i potpisivanju nezakonitih akata o<br />
prodaji predmetnog zemljišta i sa njima povezanih lica, jer su postupajući na<br />
opisani naĉin svjesno i organizovano nanijeli višemilionsku štetu drţavi Crnoj<br />
Gori kao vlasniku predmetnih nekretnina poĉinivši pri tom više teških kriviĉnih<br />
djela koji se po našim i meĊunarodnim propisima smatraju organizovanim<br />
kriminalom.<br />
Dakle, svi znaju u Crnoj Gori 2004.godine kada je prodata zemja u<br />
Trstenu, negdje oko pola miliona kvadrata, koliko je bila velika priĉa. Sjećamo se<br />
da tadašnja lokalna vlast u Kotoru upravo se raspala zbog samovolje jednog<br />
dijela vlasti, tadašnjeg predsjednika opštine i stranke iz koje je dolazio<br />
predsjednik opštine, da se ta zemlja proda po nekih devet evra metar kvadratni.<br />
Šekulisalo se i u medijima, pominjaLo ko od drţavnih funkcionera crnogorskih<br />
stoji u pozadini preduzeća KP Limitid. Tamo se obećavalo sve i svašta ljudima<br />
koji ţive u Krimovici, kako će se uloţiti pedeset miliona evra, kako će se izgraditi<br />
najmoderniji hoteli, kako će se zaposliti pola Grblja u tim hotelima.<br />
Na kraju se desilo da se tamo ništa ne radi svih ovih godina i da su oni<br />
koji su se malo bolje zanimali tom pravnom materijom konstatovali da je<br />
prekršen zakon prilikom prodaje tog zemljišta, da je opština prodala drţavnu<br />
zemlju, da je to bila šuma ĉetvrte kategorije, da su po vaţećim zakonima šume<br />
vlasništvo drţave, te prema tome da je kotorska opština prodala nešto što nije<br />
njeno. Nešto sliĉno se desilo u Budvi 2006.godine, ali oĉigledno da su ljudi koji<br />
su kupovali ovu zemlju Nikanovića pouĉeni iskustvom iz Trstena, tu pribjegli<br />
poštovanju zakona, pa je ta šuma ĉetvrte kategorije prvo prevedena u pašnjak<br />
ĉetvrte kategorije, kako bi to postalo vlasništvo opštine, pa nakon toga prodato<br />
izvjesnom Bećiroviću.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Molim vas da ĉujemo i odgovor, jer je ostalo još minut do kraja<br />
televizijskog prenosa. Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Gospodine Mandiću,<br />
Povodom vašeg pitanja obratio sam se Vrhovnom tuţilaštvu koje je<br />
dostavilo odgovor u kome se navodi da je predmetni zahtjev primljen u<br />
Vrhovnom drţavnom tuţilaštvu 22.06.2012.godine, povodom koga su formirani<br />
spisi predmeta KTR broj 401/12. Kako je prodaja predmetnog zemljišta već bila<br />
predmet paţnje drţavnog tuţilaštva, i to kako sa graĊansko-pravnog tako i sa<br />
kiriviĉno-pravnog aspekta, to je, kako se dalje navodi, nakon prijema predmetnog<br />
zahtjeva tuţilaštvo traţilo na uvid spise Ustavnog suda u Podgorici, koji su<br />
formirani po tuţbi Vrhovnog drţavnog tuţioca radi utvrĊivanja ništavnosti<br />
Ugovora o prodaji zemljišta, ovjeren brojem 5542/2004 od 22.11.2004.godine,<br />
kao i spise predmeta Osnovnom drţavnom tuţilaštvu u Kotoru, vezano za ocjenu
postojanja kriviĉne odgovornosti lica koji su uĉestvovala u postupku odluĉivanja o<br />
prodaji zemljišta, odnosno zakljuĉenja ugovora o prodaji.<br />
Nakon ocjene sadrţine predmetnih spisa i prikupljenih podataka, Vrhovno<br />
drţavno tuţilaštvo će blagovremeno saĉiniti informaciju povodom podnijetog<br />
zahtjeva koja će, kako se navodi, biti dostavljena vama kao podnosiocu zahtjeva.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, kolega.<br />
ANDRIJA MANDIĆ:<br />
Ja bih ţelio kratko da komentarišem ĉitavu stvar. Do nedavno drţavno<br />
tuţilaštvo se bavilo ĉitavim sluĉajem i nije moglo da zakljuĉi ono što je zakljuĉila<br />
jedna grupa pravnika iz naše stranke. Naravno, sa zakašnjenjem, ja to moram<br />
da priznam, ali za nekoga ko je profesionalac i kome je to bila duţnost nije valjda<br />
bilo teško zakljuĉiti da Opština Kotor je prodala zemlju koja je vlasništvo drţave<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, odnosno tada Republike <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Vaţeći zakoni tada koji su bili<br />
na snazi govorili su da sve šume u Crnoj Gori su vlasništvo drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Mislite li vi da je sluĉajno to da do sada niko nije tako jednostavnu stvar zakljuĉio,<br />
od drţavnih organa, od tako velikog broja profesionalaca, nešto što je veoma<br />
lagano dokazati. Kada je uoĉeno to iz Trstenog, u Blizikućama je napravljen<br />
jedan potpuno drugaĉiji pristup, da se šuma IV kategorije prevela u pašnjak, kako<br />
bi mogla postati vlasništvo opštine, kako bi ga opština mogla i te kako lagano<br />
prodati ĉovjeku koji će, kada se ta zemlja vrati pravim vlasnicima, moći da<br />
naplati od Opštine Budva ogroman novĉani iznos, zbog ugovora koji je Opština<br />
Budva zakljuĉila sa tim novim vlasnikom. Dakle, u jednom sluĉaju imamo jedan<br />
pristup, u drugom sluĉaju imamo drugi pristup, a jedan i drugi pristup ukazuju na<br />
to da u pozadini svega stoje moćni pojedinci iz reţima koji zakone doţivljavaju<br />
kao jedan bivši jugoslovenski maršal koji je od sudija traţio da se baš mnogo i ne<br />
pridrţavaju zakona nego da postoji nešto vaţnije i od zakona.<br />
U našem sluĉaju svi znaju da to što se dešavalo u Trstenu, to što se<br />
dešavalo u Blizikućama nije moglo da se uradi a da nije postojala saglasnost<br />
predsjednika DPS-a i najmanje jednog potpredsjednika Demokratske partije<br />
socijalista. Svi znamo kako se upravljalo u Budvi, kako se upravljalo u Crnoj Gori<br />
i dobro je da i ovakve stvari isplivavaju. Meni je vaţno da obavijestimo graĊane<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a izbori će brzo, pa ćemo da vidimo na tim izborima kako će se oni<br />
odreĊivati prema ovome. Ako je neko srećan da svojim glasom nezasluţeno od<br />
pojedinih crnogorskih funkcionera iz DPS-a pravi milijardere i da legitimiše i<br />
legalizuje te njihove opljaĉkane milijarde, neka mu je srećno, ali ja vjerujem u<br />
onu drugu Crnu Goru koja ipak ţeli da Crna Gora bude poštena, da Crna Gora<br />
bude ĉasna, da svi budemo.../Prekid/...postoji bar jedan djelić pravde koji nas<br />
raspodjeljuje na one koji smo ljudi i na one druge koji su neljudi.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Mi smo ipak bili do kraja današnjeg rada ispraćeni prenosom, iako smo<br />
imali informaciju da će to biti taĉno do 17 sati, ali vjerovatno ljudi iz javnog<br />
servisa nijesu ovu zanimljivu polemiku htjeli da prekidaju. Da sam raspolagao
tom informacijom, koleginica Jonica bi dobila mogućnost da postavi i drugo<br />
pitanje. Ja joj se izvinjavam.<br />
Nastavićemo sjutra u 9 sati sa njenim pitanjem, a nakon toga pitanje<br />
kolege SrĊe Brajovića.<br />
Zahvaljujem i vidimo se ujutro.<br />
19.07.2012. - 09,07<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Poštovane kolege, nastavljamo sa radom.<br />
Podsjećam, došli smo do pitanja koja su upućena potpredsjedniku Vlade,<br />
ministru pravde i ljudskih prava gospodinu Markoviću. Imamo još dva pitanja na<br />
koja nijesmo stigli tokom juĉerašnjeg rada da odgovorimo.<br />
Pozivam koleginicu Sneţanu Jonicu da postavi prvo pitanje, a nakon nje<br />
kolega SrĊan Brajović.<br />
Izvolite, koleginice.<br />
SNEŢANA JONICA:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, gospoĊo Vuković, gospodine Stanišiću,<br />
potpredsjedniĉe Vlade, poštovani graĊani,<br />
Ministru pravde i ljudskih prava Dušku Markoviću postavila sam sljedeće<br />
poslaniĉko pitanje:<br />
Da li je Ministarstvo pravde i ljudskih prava radilo analizu primjene<br />
antidiskriminacionog zakonodavstva, naroĉito sa aspekta dostupnih podataka o<br />
svim sluĉajevima prijavljene diskriminacije i podnijetim tuţbama u vezi sa<br />
diskriminacijom, u odnosu na realan broj sluĉajeva diskriminacije u Crnoj Gori?<br />
Da li ste upoznati sa analizom OEBS-a pod nazivom "Zakon o zabrani<br />
diskriminacije, pozitivno-pravni i drugi aspekti implementacije“, koja jasno<br />
ukazuje na nedostatke zakona? Da li ste razmišljali o formiranju radne grupe<br />
sastavljene od predstavnika Odbora za ljudska prava i slobode Skupštine <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>, institucije Ombudsmana i vašeg Ministarstva, koja bi, na osnovu uoĉenih<br />
nedostataka pripremila predlog izmjene Zakona o zabrani diskriminacije?<br />
Odgovor sam traţila i u pisanoj formi.<br />
Juĉe smo se, gospodine Markoviću, sloţili da ustavne promjene iz oblasti<br />
pravosuĊa ne ţele predstavnici vladajuće koalicije, odnosno DPS i SDP. Istina, ja<br />
sam optuţila Vas, a vi predstavnike vladajuće koalicije iz ovih klupa, poslanike<br />
DPS i SDP, ali svakako odgovornost za to što neće biti ustavnih promjena u<br />
oblasti pravosuĊa leţi meĊu dvije vladajuće partije - DPS i SDP.<br />
Sloţićemo se danas, takoĊe, da istraţivanja pokazuju da je mnogo više<br />
diskriminacija u Crnoj Gori nego što to govore prijavljeni sluĉajevi i nego što ima<br />
podnijetih tuţbi. Razlog za to je definitivno što postoji nedostatak volje da se ovo<br />
pitanje reguliše na odgovarajući naĉin. Nedostatak volje je postojao i kada je<br />
donošen zakon, a i danas prilikom njegove primjene oĉigledno se ne ĉini ništa da<br />
su nedostatke u primjeni eliminišemo kako bi zaista svi oni koji su diskriminisani<br />
ostvarili svoja prava. Oĉigledno je bio problem prvo priznati da postoji<br />
diskriminacija u Crnoj Gori. Zatim je bio problem doĉekati da se uopšte predloţi<br />
Zakon o zabrani diskriminacija. O proceduri, naĉinu njegovog donošenja i svim<br />
naporima da se ulaţu amandmani koji su u skladu sa preporukama Venecijanske
komisije neću govoriti, ali ću podsjetiti da i kad je on donijet, donijet je s<br />
namjerom da se ne primijeni odmah, nego tek poslije godinu dana, jer je zakon<br />
bez kojeg se nije mogao primjenjivati donijet godinu kasnije.<br />
I ono što moram na kraju da naglasim jeste da ĉinjenica da zabrana<br />
diskriminacije nije samo pravni već i moralni imperativ svakog demokratskog<br />
društva, oĉigledno ne znaĉi ništa Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Jer, šta se moţe reći za<br />
društvo u kojem su po istraţivanjima politiĉka diskriminacija na prvom mjestu, a<br />
diskriminacija lica sa invaliditetom na drugom mjestu, po procentu postojanja u<br />
crnogorskom društvu? I šta reći za Vladu koja će biti zapamćena po tome da je<br />
uzela 10 miliona eura od lica sa invaliditetom i potrošila ih ko zna gdje i ko zna<br />
zašto? /Prekid/ prava koji je to prećutao i da na to nijednom do sada nije<br />
reagovao. Podsjećam ponovo, analiza OEBS-a postoji i postoji ono što je bila<br />
priĉa na Odboru za ljudska prava i slobode, a to je potreba da saberemo sve ono<br />
što su iskustva u primjeni ovog zakona i da na osnovu svega toga pripremimo<br />
izmjene zakona.<br />
Oĉekujem zaista da nešto konkretnije o namjerama Ministarstva kaţete<br />
ukoliko ste se time uopšte bavili, jer ĉini mi se da onaj moj utisak koji sam<br />
iskazala i kada ste preuzimali resor ljudskih prava, to je da se plašim da ćete se<br />
ljudskim pravima baviti samo jednom nedjeljno, kako ste to radili dok ste bili vd. u<br />
onom drugom ministarstvu, ostaje takav, imajući u vidu da do sada nijesam<br />
primijetila nikakve konkretne aktivnosti u odnosu na ovu jako vaţnu oblast.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Potpredsjednik Marković ima rijeĉ. Izvolite.<br />
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţena poslanice Jonica,<br />
Zakon o zabrani diskriminacije, odredbama propisanim u glavi 3, utvrĊuje<br />
obavezu svih relevantnih drţavnih institucija u pogledu implementacije ovog<br />
zakona, sve u cilju punog ostvarivanja ljudskih prava i sloboda i potpune zaštite<br />
od diskriminacije. Mislim da s obzirom na poloţaj i ulogu, naravno i obavezu<br />
Zaštitnika ljudskih prava i sloboda kroz godišnje izvještaje upoznaje Skupštinu<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kako to zakon i propisuje, o uoĉenim pojavama diskriminacije,<br />
preduzetim aktivnostima, s predlogom preporuka i mjera za otklanjanje<br />
diskriminacije, ne treba posebno isticati da je ova skupština upoznata sa<br />
aktivnostima na polju zaštite ljudskih prava i sloboda.<br />
Pored navedenog, ali i pune implementacije ovog, po mom mišljenju,<br />
krucijalnog zakona iz ove oblasti, Ministarstvo u skladu sa odredbama ovog<br />
zakona je donijelo Pravilnik o naĉinu voĊenja evidencije o svim sluĉajevima<br />
prijavljene diskriminacije, kao i obrazac za upis podataka o svim sluĉajevima<br />
prijavljene diskriminacije, kako bi propisane evidencije mogli voditi organi, pravna<br />
i fiziĉka lica i blagovremeno dostavljati podatke o zaštitniku ljudskih prava i<br />
sloboda. Treba reći da je obaveza voĊenja posebnih evidencija utvrĊena i u<br />
sudovima, inspekcijskim organima i organima za voĊenje prekršajnog postupka.<br />
U odnosu na Vaše pitanje, s obzirom da je politika zaštite ljudskih prava u<br />
kontekstu ovog zakona od nedavno u nadleţnosti Ministarstva pravde i ljudskih
prava, sistematizacija je u toku, tako da Ministarstvo još nema puni kapacitet,<br />
tako da dio Vaše kritike nije na mjestu. U 2011. godini sprovedeno je istraţivanje<br />
stavova graĊana prema diskriminaciji najranjivijih društvenih grupa, koje je<br />
povjereno CEDEM-u, organizaciji koja ima iskustva i reference u ovoj oblasti.<br />
Rezultati su objavljeni u maju na press konferenciji organizovanoj tim povodom,<br />
na kojoj su uĉestvovali gotovo svi crnogorski mediji. Ovi rezultati bili su polazište<br />
za dalje aktivnosti Ministarstva na planu implementacije Zakona o zabrani<br />
diskriminacije, budući da je istraţivanje imalo za temu - Diskriminacija u odnosu<br />
na najranjivije društvene grupe, i to: osobe sa invaliditetom, Rome, manjine, ţene<br />
i LGBT populaciju.<br />
U planu Ministarstva za narednu godinu predviĊa se ponovno<br />
organizovanje ovakvog istraţivanja kako bi došli do podataka o eventualnim<br />
promjenama u odnosu na diskriminaciju najranjivijih društvenih grupa. Upoznat<br />
sam da je misija OEBS-a u Crnoj Gori u decembru 2011. godine organizovala<br />
prezentaciju cjelokupnog zakonskog okvira u vezi sa zabranom diskriminacije, na<br />
kojoj su, izmeĊu ostalog, prisustvovali i predstavnici ovog ministarstva i<br />
Kancelarije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda. Analiza OEBS-a u Crnoj Gori,<br />
osim niza pozitivnih ocjena, sadrţi i presjek svih pravnih propisa koje bi u<br />
narednom periodu trebalo analizirati sa aspekta antidiskriminacione politike i<br />
principa zaštite ljudskih prava i sloboda. PrilagoĊavanje pravnog sistema potrebi<br />
efikasne zaštite od diskriminacije je kontinuiran proces za koji je potrebno<br />
vrijeme, kao i kontinuirano praćenje meĊunarodnih standarda iz ove oblasti.<br />
I da završim, sa jasnom porukom da će prilikom analize primjene vaţećeg<br />
zakona i eventualnog pristupanja izradi izmjena i dopuna, ili ĉak novog zakona o<br />
zabrani diskriminacije, biti ukljuĉene sve relevantne institucije koje svojom<br />
ekspertizom i iskustvom mogu doprinijeti definisanju kvalitetnijih zakonskih<br />
rješenja.<br />
Još jedan komentar vezano za ono što smo radili do sada, a nije vezano<br />
za Ministarstvo, tu aktivnost sam ja vodio kao potpredsjednik Vlade u saradnji sa<br />
civilnim sektorom. Sjećate se, mislim da ste sa tim upoznati makar iz medija, da<br />
smo formirali tri radne grupe koje su imale tri zadatka. Na ĉelu tih radnih grupa<br />
bili su predstavnici i jesu i dan danas, predstavnici nevladinoga sektora, mislim<br />
da je gospoĊa Vujović iz Juventasa, Tea Gorjanc iz te nevladine organizacije i<br />
neki drugi predstavnici nevladinih organizacija koje rade na tri projekta. Prvi<br />
projekat je Analiza antidiskriminacionih zakona. Ona treba da pokaţe gdje su<br />
postojeće slabosti u normativnom našem okviru. Druga radna grupa radi na<br />
analizi ksenofobiĉnih sadrţaja u našem sistemu obrazovanja, posebno kada su u<br />
pitanju ranjive grupe i posebno kad je u pitanju LGBT populacija. Mislim da ta<br />
radna grupa svoj posao privodi kraju. I treća radna grupa radi na strategiji,<br />
odnosno programskom dokumentu za borbu protiv homofobije. Taj dokument je<br />
uraĊen, već je imao dvije faze provjere i radna grupa sada finišira rad na tom<br />
programskom dokumentu. Ja vjerujem da ćemo do kraja avgusta imati usvojenu<br />
strategiju. Tako da zaista radimo posvećeni naporu na ovim pitanjima, kako bi u<br />
crnogorskom društvu, tradicionalnom društvu, stvorili ambijent u kojem niko ne bi<br />
bio diskriminisan, a posebno najranjivije grupe o kojima sam već govorio.<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.
Koleginica Jonica ima rijeĉ. Izvolite.<br />
SNEŢANA JONICA:<br />
Gospodine Markoviću, ako se dobro sjećam, mi smo na prvoj sjednici<br />
proljećnjeg zasijedanja, još na Cetinju, predali Vama resor ljudskih prava. Ne<br />
mogu da vjerujem da poslije ovoliko mjeseci tek radite sistematizaciju. Ali, to je<br />
uobiĉajen naĉin prebacivanja odgovornosti na druge, ili na akte ili na druge ljude<br />
kada ne postoji iskrena volja da se nešto zaista i završi.<br />
I kao što smo definisali, nije postojala iskrena volja za izmjene Ustava iz<br />
oblasti pravosuĊa i da iz tih razloga ova parlamentarna većina ĉak bjeţi u<br />
skraćenje mandata samo da ne doĊe do ostvarivanja nezavisnog pravosuĊa u<br />
Crnoj Gori, tako je oĉigledno da ne postoji ni iskrena volja oko rješavanja drugih<br />
pitanja.<br />
Priĉu o tome da ste iskreni kad je u pitanju suzbijanje diskriminacije u<br />
Crnoj Gori moţete da priĉate tek nakon toga što obezbijedite da na dvije ili tri<br />
godine postavljano pitanje iz Kluba poslanika SNP-a - ko je, gdje i kako potrošio<br />
10 miliona iz Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa<br />
invaliditetom, a znamo da su uzete, da su potrošene negdje drugo i znamo da su<br />
svi ministri kojima smo se obraćali, ukljuĉujući i premijera, izbjegli da odgovore<br />
gdje su potrošene; tek kada konstatujemo ko je to sebi dao za pravo da 10<br />
miliona eura koje pripadaju licima sa invaliditetom potroši za nešto drugo,<br />
moţemo da priĉamo o iskrenoj volji da se pozabavimo, izmeĊu ostalog,<br />
suzbijanjem diskriminacije te najranjivije kategorije u našem društvu. Dakle,<br />
kada obezbijedite tu informaciju, kad obezbijedite odgovornost onoga ko je dao<br />
sebi za pravo da potroši tih 10 miliona, Vi ste potpredsjednik Vlade, ja<br />
prepoznajem odgovornost u toj oblasti, a kao ministar za ljudska prava uvijek i na<br />
svakom mjestu gdje je najranjivija kategorija našeg stanovništva, a to su lica sa<br />
invaliditetom, ugroţena, morate prepoznati i svoju odgovornost i obaveze. A kad<br />
je u pitanju 10 miliona eura koje su olako dobijene po osnovu uplaćivanja za lica<br />
sa invaliditetom i za njihovu profesionalnu rehabilitaciju, a olako potrošene<br />
negdje drugo, onda je ta odgovornost još mnogo veća.<br />
U iskrenost, kada je u pitanju priĉa o kojoj ste juĉe govorili o tome da u<br />
Crnoj Gori postoje fer i demokratski uslovi za izbore, moţemo vjerovati tek kada<br />
budete obezbijedili da se sluĉajevi politiĉke diskriminacije koja je prepoznata kao<br />
najprisutnija diskriminacija, prema istraţivanjima koja je CEDEM objavljivao u<br />
Crnoj Gori i po mišljenjima struĉnjaka za ovu oblast, pa citiram predstavnike<br />
Centra za ljudska prava pri Univerzitetu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koji ukazuju da politiĉka<br />
diskriminacija, i to naroĉito prilikom zapošljavanja predstavlja najprisutniji oblik<br />
diskriminacije u Crnoj Gori - U suštini radi se o jednoj pojavi koja vas zbog vašeg<br />
politiĉkog uvjerenja, mišljenja ili izraţavanja mišljenja moţe do te mjere<br />
diskriminisati da to bude uslov za zapošljavanje. Naravno, radi se i o pojavi da<br />
ovih dana kada pokušavamo da prikaţemo, sa pozicije Vlade, brigu o mladim<br />
ljudima, to radimo na naĉin što se u zavodima za zapošljavanje kaţe ljudima –<br />
da, moţete, nema problema, odradićete pripravniĉki, ali savjet mladih DPS-a je<br />
prethodni uslov. Da li u tom društvu u kojem je mladom ĉovjeku poĉetak karijere<br />
osnovni uslov za poĉinjanje i sticanje osnovnih znanja u oblasti kojom se bavi<br />
treba da bude uslov da uĊe u glasoviti savjet mladih DPS-a treba da bude<br />
odgovor ministra za ljudska prava i treba da bude odgovor ne kroz to što ćete<br />
demagoški ovdje reći - ne, toga nema, ili boriću se protiv toga, nego kada prvi put
i više puta posljedice za tako djelovanje budu snosili oni koji su na takav naĉin<br />
vršili diskriminaciju?<br />
I na kraju, i nije ĉudo što sam prilikom prebacivanja resora za ljudska<br />
prava u vaše ministarstvo iskazala sumnju da se zaštitom ljudskih prava teško<br />
moţe iskreno baviti neko ko se godinama na poziciji direktora ANB-a bavio<br />
kršenjem ljudskih prava, pokazuje se naroĉito kroz ovu priĉu diskriminacije i kroz<br />
sve ostalo da definitivno jesam bila u pravu.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem. Ĉuli smo malo širu elaboraciju odgovora.<br />
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koleginice Jonice.<br />
Molim kolegu SrĊana Brajovića da uzme rijeĉ. Izvolite.<br />
SRĐAN BRAJOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, potpredsjednĉe.<br />
Poštovane koleginice i kolege, potpredsjednici Vlade, poštovani graĊani,<br />
koji slušate u 9 sati ujutru prenos poslaniĉkih pitanja iz Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
Moje poslaniĉko pitanje upućeno je gospodinu Dušku Markoviću,<br />
potpredsjedniku Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i ministru pravde i ono glasi:<br />
Po Vašem mišljenju, kakvo je stanje izbornih uslova u Crnoj Gori pred<br />
predstojeće parlamentarne izbore i da li kao takvi pruţaju garanciju da će nakon<br />
izbora zakonodavna i izvršna vlast s punim legitimitetom odgovoriti izazovima<br />
pregovora sa Evropskom unijom?<br />
Razmišljajući prilikom koncipiranja ovog pitanja kome da ga uputim, prvo<br />
mi je palo na pamet da ga uputim drugom potpredsjedniku Vlade iz SDP-a,<br />
raĉunajući na, poslije 15 godina koalicije DPS-SDP, samostalan nastup SDP-a<br />
na ovim izborima. Interesovalo me je što gospodin Lazović misli o svemu onome,<br />
uz u meĊuvremenu naraslih ekonomskih kapaciteta i izbornu podršku po svim<br />
istraţivanjima i obzirom na ozbiljno neslaganje unutar koalicije, što misli o stanju<br />
izbornih uslova u Crnoj Gori pred prestojeće parlamentarne izbore. MeĊutim,<br />
intuicija, što se tiĉe SDP-a, jednostavno me povukla prema Vama i nijesam<br />
pogriješio.<br />
Naravno, ovo je bila jeziĉko-stilska igra, malo cinizma itd, ovo je jedno<br />
nepristojno vrijeme 9 sati ujutro da raspravljamo o ovako neozbiljnim temama.<br />
Dakle, gospodine potpredsjedniĉe Vlade, što ste kao potpredsjednik Vlade<br />
i ministar pravde do sada uĉinili da bi sa punim pravom mogli da kaţete da u<br />
Crnoj Gori postoje uslovi, atmosfera i klima za fer, demokratske I slobodne izbore<br />
u Crnoj Gori. Dakle, što ste uĉinili svo ovo vrijeme po pitanju imovine Saveza<br />
komunista, po pitanju sprjeĉavanja zloupotrebe drţavnih resursa i drţavnog<br />
aparata u predizborne i izborne svrhe, vezano za profesionalizaciju Javnog<br />
servisa, vezano za kontrolu aparata sile, prvenstveno sluţbi bezbjednosti. To je<br />
jedan set pitanja koji se tiĉu i prvenstveno se tiĉu referentno u okviru za<br />
slobodne, fer i demokratske izbore. U toj oblasti apsolutno imamo monopol,<br />
netaknut, nedirnut monopol, dovoljno je da kaţem zadnjih 20 godina.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Da ĉujemo odgovor.<br />
Koji će od dvojice potpredsjednika? Kolega Marković. Izvolite.
DUŠKO MARKOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţeni poslaniĉe Brajoviću,<br />
Rekao sam juĉe Vašem kolegi poslaniku Pavloviću od ĉega zavise<br />
slobodni i fer izbori. Zavise od ukupnog društvenog ambijenta koji vlada u jednoj<br />
drţavi. Kako se taj kvalitet društvenog ambijenta definiše? Definiše se kroz<br />
postojanost institucija, primjene zakona, poštovanje zakona i slobode<br />
izjašnjavanja. Kada je u pitanju primjena zakona, poštovanje zakona i kapacitet<br />
institucija, vjerujem da smo zajedno u posljednjih godinu i po dana napredak<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> pratili kroz sve ono što smo radili u procesu ispunjavanja evropskih<br />
obaveza. Ne samo evropskih obaveza, nego i ispunjavanja obaveza vezanih za<br />
ĉlanstvo u NATO. Znate da u politiĉkim kriterijumima jednog i drugog procesa<br />
sloboda i demokratija su kljuĉne stvari. Slobode i demokratije ne moţe biti bez<br />
vladavine prava. Uslov za vladavinu prava je reformisano, odgovorno i pouzdano<br />
pravosuĊe, kvalitetna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i,<br />
naravno, ono o ĉemu je govorila poslanica Jonica, poštovanje ljudskih prava.<br />
Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina ostvarujući ove ciljeve na<br />
ovim nacionalnim prioritetima napravili takve rezultate da su oni stvorili veoma<br />
pozitivan društveni ambijent za ispoljavanje politiĉke volje graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Zbog toga sam juĉe rekao, sada Vama kaţem, da sa tog aspekta ne postoji<br />
nikakve dileme da u Crnoj Gori nema uslova za slobodne i fer izbore. Znate da<br />
smo na normativnom planu u ovom Parlamentu konsenzusom, što je rijetko,<br />
usvojili novi Izborni zakon, konsenzusom koji je snaţna prepostavka za<br />
slobodne, fer i demokratske izbore. Da smo u pogledu sprjeĉavanja ili<br />
eliminisanja zloupotreba prilikom sprovoĊenja izbora donijeli novi Zakon o<br />
finansiranju politiĉkih partija, koji sadrţi niz antikoruptivnih mjera, pa i onih mjera<br />
o kojima ste Vi govorili, sprjeĉavanje drţavnih resurska u politiĉke svrhe, gdje<br />
smo pokušali i već kroz primjenu toga zakona, kontrolom od strane Drţavne<br />
Revizorske intistucije definisali mjere da sprijeĉimo politiĉku korupciju kao jednu<br />
od mogućih opasnosti za fer i slobodne izbore.<br />
TakoĊe, kada je u pitanju sloboda medija, iako smo tu znaĉajno zbog<br />
incidentnih situacija kritikovani od strane Evropske komisije, napravili smo<br />
snaţan iskorak, dekriminizovali smo uvredu i klevetu, stvorili prostor za slobodnu<br />
medijsku rijeĉ i vidite danas medijsku scenu u kojoj Vlada, koju kritikujete,<br />
praktiĉno nema prostora da afirmiše svoje pozitivne politike i pozitivne odluke.<br />
Najuticajniji mediji, barem po istraţivanjima, uglavnom nijesu naklonjeni Vladi i<br />
vladajućoj koaliciji, što je takoĊe vaţno u procesu izbora, da vladajuća koalicija,<br />
odnosno Vlada nema monopol nad medijima.<br />
Da završim, mislim, ne samo da mislim, siguran sam da postoje uslovi za<br />
slobodne i demokratske izbore. Postoje odreĊene slabosti i nedostaci, ali se oni<br />
naravno mogu kontrolisati i drţati u okvirima prihvatljivim kroz izborni proces,<br />
kroz mehanizme koje taj izborni proces prati. Vjerujem da će novi izbori biti takvi<br />
da ćemo imati i legitimnu Skupštinu i potpuno legitimnu Vladu kao izraz realne i<br />
objektivne volje graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Kolega Brajović ima rijeĉ. Izvolite.
SRĐAN BRAJOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe, na korektnom odgovoru. Mirnoća sa<br />
kojom ste saopštili odgovor je zapravo potvrda mojih stavova. Kada neko sa<br />
takvom lakoćom poslije 20 godina ustane i izgovori da u Crnoj Gori postoje uslovi<br />
za fer i demokratske izbore, onda je on dobro siguran u izborni rezultat. To nije<br />
samo rezultat djelovanja posljednje dvije ili ĉetiri godine, to je kontinuitet. To je<br />
ona socijalna briga one socijalne baze podataka o kojoj ste juĉe govorili, brige za<br />
svoje ĉlanstvo, o onim socijalno zbrinutim kadrovima, ĉlanovima, simpatizerima<br />
Demokratske partije socijalista za ovih 20 godina, za razliku od ove 2/3 socijalno<br />
nezbrinutih ili socijalno ugroţenih sluĉajeva u Crnoj Gori. Neka se dobro zapitaju<br />
i razmisle šta će pred ove izbore, upravo ove 2/3. Jer, ova 1/3 plus ... ĉine<br />
apsolutnu većinu u zakonodavnoj vlasti i ĉine 100% izvršne vlsti. To su oni<br />
stanovi zasluţnim graĊanima. To su sigurna radna mjesta vašim ĉlanovima i<br />
simpatizerima. To su luksuz i raskoš rukovodstvu DPS-a, raskoš kojim raspolaţe<br />
Vlada, resorna ministarstva i tako dalje. To je atomosfera i klima, demostracija<br />
moći.<br />
Govorite o punom kapacitetu, danas Vi, ovih dana predstavnici Vlade,<br />
predstavnici DPS-a, kojim će Vlada, odnosno Demokratska partija socijalista,<br />
odnosno Socijaldemokratska partija izaći na izbore i ponuditi graĊanima puni<br />
kapacitet i obradovati Evropsku uniju tim punim kapacitetom nakon izbora.<br />
Pitam Vas - Je li to puni kapacitet institucionalnog integriteta nezavisne<br />
profesionalizovane policije? Vidimo ovih dana kako se rješavaju stvari. Ja vama<br />
zakon, vi meni direktora policije, ili obrnuto i tako dalje. Da li je to integritet<br />
nezavisnog tuţilaštva i sudstva i njihovih rezultata u borbi protiv organizovanog<br />
kriminala i korupcije o kojima se govorilo? Naravno da nije. Da li je to kredibilitet<br />
na nivou personalnih rješenja zadnjih godina i u tom smislu neka vrsta<br />
diskontinuiteta? Naravno da nije. Radi se samo o tome da pojedini kadrovi se<br />
samo rotiraju kroz sistem, bez ikakve odgovornosti. To je taj kapacitet jednog<br />
apsolutnog neprekinutog kontinuiteta, kapacitet sirove apsolutne vlasti koju samo<br />
prelivate iz izbornog kruga u izborni krug. Kako što sam rekao, da ne bih<br />
zamarao dalje, jer je sve reĉeno, bili ste korektni i time ću završiti. Mislim da je<br />
sve reĉeno i mislim da bi na ovim izborima graĊani trebali dobro da se zamisle i<br />
zapitaju i da ne razmišljaju .... onima koji prosipaju tezu svo ovo vrijeme, oni su i<br />
meĊu medijima i meĊu civilnim sektorom i tako dalje, da od ove vlasti gora je<br />
samo opozicija. Ostavite vi opoziciju na miru. Na ovom izborima o ovoj vlasti<br />
govori sama vlast i ovoj vlasti bi trebalo da sudi sama vlast i njeni rezultati<br />
posljednjih 20 godina.<br />
Prošli put sam vam rekao da ste Vi glavni problem. Nijeste Vi glavni<br />
problem. Ajnštajn je glavni problem. On je sve relativizovao i zakrivio prostor, i<br />
vrijeme, i sve, a tu je kljuĉ u moralu, integritetu i kredibilitetu. Ne moţemo da<br />
rotiramo korumpirane, kriminalizovane kadrove drţavnog aparata kroz sistem sa<br />
mjesta na mjesto bez ikakve odgovornosti zadnjih 20, 50 ili 60 godina. Ne<br />
moţemo.<br />
Hvala Vam, potpredsjedniĉe.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koja su upućena potpredsjedniku<br />
Vlade ministru pravde i ljudskih prava gospodinu Markoviću. Ja mu zahvaljujem<br />
na uĉešću našem radu.<br />
Prelazimo na pitanja koja su upućena potpredsjedniku Vlade Vujici<br />
Lazoviću. Pozdravljam ga i dajem rijeĉ kolegi Svetozaru Goluboviću, a neka se<br />
pripremi kolega Budimir Aleksić.<br />
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Poštovane kolege ranoranioci,<br />
poštovani graĊani,<br />
Ja sam na osnovu poslovniĉke mogućnosti potpredsjedniku Vlade i<br />
potpredsjedniku Savjeta za privatizaciju Vujici Lazoviću postavio sljedeće<br />
poslaniĉko pitanje:<br />
Koji je iznos sredstava predviĊen kupoprodajnim ugovorom u cilju<br />
realizacije investicionog programa od strane turske kompanije Tošĉelik, kada će<br />
se te investicije realizovati i na koji naĉin namjeravate vršiti kontrolu realizacije<br />
investicionog programa?<br />
Kratko obrazloţenje.<br />
Ţeljezara Nikšić je u prethodnih deset godina tri puta privatizovana i to sva<br />
tri puta neuspješno, poĉev od Rusmontestila, preko Minlanda, do MNNS-a.<br />
Privatizacije su bile neuspješne prije svega zbog neadekvatnih strateških<br />
partnera, zbog nerealizacije investicionih programa, zbog nepostojanja kontrole<br />
realizacije investicija, zbog nerealizacije biznis plana itd. Najnovija privatizacija<br />
Ţeljezare od strane turske kompanije Tošĉelik uliva nadu prije svega jer se radi o<br />
renomiranoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom i preradom ĉelika, što je ta<br />
kompanija izdvojila znaĉajna srestva za kupovinu Ţeljezare 15,1 milion eura, i<br />
prije svega zbog planiranih investicija kako je saopšteno preko srestava<br />
informisanja od 35 miliona eura. Po mom mišljenju, kljuĉ uspješnosti privatizacije<br />
leţi u realizaciji investicionog programa.<br />
Odgovor sam traţio i u pisanoj formi. Nadam se da ću ga uskoro i dobiti.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Potredsjednik Lazović ima rijeĉ.<br />
Izvolite.<br />
VUJICA LAZOVIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici,<br />
U odgovoru na poslaniĉko pitanje poslanika Golubovića ţelim da saopštim<br />
sljedeće:<br />
U ovom sluĉaju nije bila privatizacija, nego, kao što znate, Ţeljezara je<br />
prodata kroz zapoĉeti postupak steĉaja. Taj posao nije sprovodio Savjet za<br />
privatizaciju Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, nego Privredni sud, odnosno steĉajni upravnik je<br />
sklopio ugovor sa kupcem i u skladu sa zakonom na javnom nadmetanju jedini<br />
kriterijum za prodaju jeste ponuĊena cijena.<br />
Dakle, i Vi ste sami saopštili da je renomirana turska kompanija Tošĉelik<br />
ponudila 13 miliona i 100 hiljada eura i tako postala vlasnik Ţeljezare. Uvaţeni<br />
gospodine Goluboviću, ţelim da saopštim da smo imali sreću da prilikom
zasijedanja meĊuvladine Komisije za ekonomsku i trgovinsku saradnju <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> i Turske u Istanbulu u kasnijim veĉernjim satima upoznamo predsjednika<br />
kompanije Tošĉelik, da ga motivišemo i uputimo da prvi put posjeti Crnu Goru i<br />
bukvalno nekoliko dana prije zatvaranje tendera da donese odluku hoće li ulaziti<br />
u proces kupovine Ţeljezare. Oni su to uradili i mogu slobodno reći da smo dobili<br />
jednog kvalitetnog i pravog investitora. Kod steĉajnog postupka prilikom prodaje<br />
jedini kriterijum nadmetanja jeste ponuĊena cijena, a ponuĊaĉ nije u obavezi da<br />
ponudi investicioni program ili socijalni program. U ovom sluĉaju, i to potvrĊuje<br />
kvalitet našega partnera, on je saopštio da će, kao što ste i Vi u obrazloţenju<br />
pitanja saopštili, za pet godina uloţiti 35 miliona eura na medernizaciji i<br />
proširenju kapaciteta Ţeljezare, da će proizvodnju podići na 400 hiljada tona, što<br />
je, vjerujte, veoma znaĉajno i samim tim Ţeljezara u Nikšiću ponovo se vraća na<br />
stare staze jednog velikog metalurškog giganta, i, u konaĉnom da će zaposliti<br />
550 radnika.<br />
Dakle, sami prvi kontakti i nešto što proizilazi iz dimenzije socijalne<br />
odgovornosti i poslovne kulture u tom kontekstu govore da će vjerovatno oni to<br />
ostvariti. Mi nemamo mogućnost da kroz neku formu ugovora koji je sklopio<br />
Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte pratimo investitora kroz te investicije,<br />
kao što je to sluĉaj kada su u pitanju klasiĉne privatizacije, ali ono sve ono što se<br />
dešava i sama referetnost kompanije i sama ĉinjenica da je i poltiĉka struktura u<br />
Turskoj i te kako bila zainteresovana i dala podršku tom investitoru, govori da će<br />
sigurno uraditi mnoge stvari koje će biti na dobrobit Nikšića, a siguran sam i<br />
dobrobit <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. U konaĉnom, biću slobodan da saopštim da to što se desilo<br />
sa tom transakcijom, odnosno sa kupovinom Ţeljezare od strane kompanije<br />
Tošĉelik predstavlja novu fazu industrijskog razvoja u Crnoj Gori. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Kolega Golubović ima rijeĉ.<br />
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:<br />
Gospodine Lazoviću, model privatizacije kroz steĉaj je prepoznat u<br />
zakonu i to Vas ne oslobaĊa odgovornosti od praćenja realizacije tog<br />
kupoprodajnog ugovora, posebno ovog dijela vezano za investiciona ulaganja.<br />
Jer, kao što sam rekao u obrazloţenju, suština svih ovih promašenih privatizacija<br />
u Crnoj Gori bila u je u nerealizaciji investicionog programa, tako da se ne bi opet<br />
desila neka sliĉna neuspješna privatizacija, a nema izgleda kako stvari stoje,<br />
neophodno je i ukljuĉenje Savjeta za privatizaciju, po mom uvjerenju, i Vlada i<br />
Ministarstvo ekonomije da prate realizaciju tog kupoprodajnog ugovora koji prije<br />
svega u ovom dijelu vezano za investiciono ulaganje. Prethodna privatizacija<br />
Ţeljezare od strane ofšor kompanije MNNS bila je neuspješna zbog toga što<br />
gotovo nijedna stavka iz kupoprodajnog ugovora nije realizovana, a bilo je<br />
predvidjeno investiciono ulaganje od 117 miliona eura i proizvodnja od 600<br />
hiljada tona. Od predviĊenih ulaganja od 117 miliona eura, realizovano je svega<br />
15 miliona, uz ulaganje u tekuće odrţavanje 39,7 miliona eura. Od planirane<br />
proizvodnje od 600 hiljada tona godišnje, samo jedne godine je dostignuto 200<br />
hiljada tona, i to 2008. godine, dakle trećina od planirane. Ostalih godina znatno<br />
manje. To se tako dešava kada iz oblasti metarulgije biznis plan osmišljavaju<br />
ekonomsko-metalurški laici, odnosno ekonomsko-metalurški fanatici. Planom
investicija bila je planirana izgradnja nove elektroluĉne peći od 60 tona koja bi<br />
mogla da uradi duplo više šazi od postojeće, ali ta investicija nije dovedena do<br />
kraja. Peć nije puštena u rad, nijesu dokazane njene performanse odnosno njene<br />
mogućnosti.<br />
Druga krupna investicija - ugradnja filtera za preĉišćavanje otpadnih<br />
gasova nije završena, postrojenje ugraĊeno, ali nije pušteno u probni rad i nijesu<br />
dokazane performanse i ne funkcioniše. Za svo to vrijeme nije bilo od strane<br />
Vlade, Ministarstva ekonomije, Savjeta za privatizaciju, analize realizacije<br />
kupoprodajnog ugovora, posebno realizacije investicionog ulaganja, tako da je<br />
na kraju kupoprodajni ugovor raskinut, uveden steĉaj i proglašen bankrot u<br />
kompaniji. Uspješnost najnovije privatizacije će se cijeniti prema stepenu<br />
realizacije kupoprodajnog ugovora, prema stepenu realizacije investicionog<br />
ulaganja. Zapoĉete investicije treba urgentno dovesti do kraja, osposobiti novu<br />
peć, pokazati njene performanse, odnosno mogućnosti, osposobiti postrojenje za<br />
preĉišćavanje otpadnih gasova, dokazati njegove mogućnosti. Neophodno je<br />
investirati u …., ….i kombinovanu /Prekid/ ĉelika neće biti nedostiţan, kao i<br />
planirani prihod od 500 miliona eura, ali samo uz proizvodnju kvalitetnih ĉelika sa<br />
prosjeĉnom cijenom od 1,25 eura po kilogramu. Uz realizaciju pomenutih<br />
investicija, neophodno je zaokruţiti fabriĉku imovinu, uz definisanje optimalnog<br />
broja radnika, uz povremenu kontrolu realizacije kupoprodajnog ugovora od<br />
strane vladinih institucija, pa će i prvi utisci o uspješnosti privatizacije biti<br />
zakruţeni. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, kolega Goluboviću.<br />
Kolega Budimir Aleksić sada ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega<br />
Aleksandar Damjanović.<br />
Izvolite.<br />
BUDIMIR ALEKSIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe Skupštine, potpredsjedniĉe Vlade, dame i<br />
gospodo poslanici, poštovani graĊani,<br />
Moje pitanje postavljeno Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, odnosno konkretno<br />
potpredsjedniku gospodinu Lazoviću glasi:<br />
Kad Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> oĉekuje novi investicioni bum, s obzirom da je Crna<br />
Gora u svijetu odavno prepoznata kao atraktivna investiciona destinacija, tako<br />
makar vi govorite?<br />
Razlog zašto sam postavio ovo pitanje leţi u ĉinjenici da je šest godina<br />
prošlo od proglašenja nezavisne <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a proglašenjem drţavne<br />
nezavisnosti 2006. godine, nosioci i kreatori crnogorskog ideološkog projekta, po<br />
njihovom mišljenju, s ponosom su isticali da su stvorili neophodan drţavni okvir<br />
za svekoliki preporod i napredak <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, pa i za njen ekonomski razvoj i<br />
privredni preporod.<br />
Proglašenje drţave, po vama, je bilo “kondicio sine kva non” za povećanje<br />
kvaliteta ţivota svakog njenog graĊanina. Još se sjećam ekonomskih<br />
argumenata uoĉi referenduma kada ste govorili da je to uslov da Crna Gora<br />
doţivi, zaista, privredni bum i snaţan ekonomski razvoj. Od tada je prošlo šest<br />
godina. Zatim ste stvorili normativni okvir, zakone. Jer, kao što je poznato,<br />
pravna sigurnost je jedan od najbitnijih uslova za strane investitore. Mislio sam,
slušajući vas iz vlasti, da će strani investitori prosto da nagrnu u Crnu Goru. Kada<br />
govorimo o investicijama, imam u vidu temeljne dokumente na kojima se<br />
zasnivaju strateški pravci razvoja i napretka <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Jedan od takvih<br />
dokumenata je svakako ekspoze Mila Đukanovića, koji je bio mandatar za sastav<br />
Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> 9.06.2008. godine. U tom ekspozeu on kaţe:<br />
"Vlada će sistematski raditi i na kontinuiranom unapreĊivanju uslova za<br />
biznis i investicije, i to kroz dva magistralna reformska pravca: jedan je dalje<br />
unapreĊenje efikasnosti pravnog sistema, kako bi osigurali punu pravnu i<br />
imovinsku sigurnost investitora u Crnoj Gori, i drugi magistralni pravac jeste<br />
stvaranje konkurentskih povoljnosti i dalje širenje ekonomskih sloboda u odnosu<br />
na druge bliţe i dalje investicione destinacije. Kroz ekonomske slobode, lakoću<br />
ulaska u biznis mi ćemo podsticati ljude da otvaraju svoje biznise".<br />
Ali, ĉini mi se da je nešto stalo sa tim investicijama. Strani investitori,<br />
koliko vidim, nešto se ne polomiše da doĊu u Crnu Goru i najbolji pokazatelj šta<br />
ozbiljne zapadne kompanije misle o sigurnosti investiranja u Crnu Goru jeste<br />
upravo njihovo odsustvo.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, potpredsjedniĉe Lazoviću.<br />
VUJICA LAZOVIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici,<br />
U odgovoru na pitanje uvaţenog poslanika Aleksića saopštiću sljedeće:<br />
Crna Gora, kao i mnoge druge zemlje u tranziciji, je veoma vezana za<br />
priliv stranih direktnih investicija i, mogu slobodno reći, one predstavljaju<br />
najvaţniji faktor privrednog razvoja. Ne bih se sloţio da nije bilo investicija.<br />
Naprotiv, ĉak i u periodu poslije proglašenja nezavisnosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> imali smo<br />
dvije godine kada smo bili rekorderi u Evropi po prilivu stranih direktnih investicija<br />
po glavi stanovnika. U zadnjih 10 godina, od 2002. pa do kraja prošle godine,<br />
imali smo priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 5,5 milijardi eura i rijetko<br />
koja zemlja tog gabarita, kao što je Crna Gora u svijetu u svojoj ekonomskoj<br />
istoriji se moţe time pohvaliti.<br />
Moţemo sada raspravljati na temu da li je struktura tih investicija bila baš<br />
najbolja, da li su one mogle biti drugaĉije kanalisane i tako dalje, ali generalno<br />
govoreći svaka druga zemlja i svaka druga destinacija bi se obradovala tom<br />
prilivu investicija.<br />
Ne samo to. U 2009. godini, kao godini koja je u svijetu obiljeţena kao<br />
godina velike krize, mi smo u Crnoj Gori imali najveći priliv stranih direktnih<br />
investicija - preko milijardu eura. Normalno, kriza ima uticaja i na jednu malu<br />
otvorenu ekonomiju kao što je ekonomija <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i ne samo na našu<br />
ekonomiju nego, pošto znate, velike moćne evropske drţave, i ne samo<br />
evropske drţave, u godinama krize su zabiljeţile ozbiljne investicione recesije. Mi<br />
u tom pogledu ne moţemo biti “mimo svijeta”.<br />
To je jedan od glavnih razloga što smo u zadnjih godinu, dvije imali pad<br />
investicija i ono što je, takoĊe, naţalost, ĉinjenica tom padu stranih direktnih<br />
invsticija je dijelom pogodovala i stvorena klima u Crnoj Gori, jer u dijelu javnosti<br />
se stvara atmosvera da strani investitori nijesu poţeljni.
Ţelim da saopštim, bez obzira da li oni koji to rade se nalazili u vlasti,<br />
opoziciji, nevladinom sektoru, medijima, svi oni koji stvaraju atmosferu da se<br />
strate direktne investicije ne povećavaju u Crnoj Gori ne misle doboro razvoju<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
U tom kontekstu, shvatio sam u Vašem pitanju da ste htjeli saopštiti da je<br />
Crna Gora ostala u onoj i onakvoj drţavnoj zajednici, da bi mogla obezbijediti<br />
bolji ekonomski prosperitet. Na jednostavnim pokazateljima se moţe vidjeti da to<br />
što ste saopštili nije taĉno i nema utemeljenja.<br />
Što se tiĉe novog investicionog talasa i šta smo mi u meĊuvremenu<br />
uradili, kakve su naše aktivnosti u pogledu povećavanja atraktivnosti crnogorske<br />
ekonomije, ţelim da saopštim da je Vlada u 2012 i krajem 2011. godine<br />
intenzivirala svoje aktivnosti u ekonomskoj i politiĉkoj saradnji sa zemljama koje<br />
biljeţe ekonomski rast i razvoj. Tu, prije svega, mislim da Tursku i Kinu.<br />
Odgovarajući na prethodno postavljeno poslaniĉko pitanje saopštio sam veoma<br />
znaĉajnu investiciju u Ţeljezaru Nikšić, investicija turske kompanije "Tošĉelik".<br />
Ne samo da će tu biti kraj. Naprotiv, dosta drugih turskih kompanija, naroĉito u<br />
oblasti energetike, turizma, pa i nekih drugih vrsta djelatnosti u crnogorskoj<br />
ekonomiji pokazuju interesovanja. Imamo njihove intenzivne posjete ovih dana.<br />
Sa Kinom, poslije susreta u Poljskoj, prilikom promocije kineskih investicija<br />
na prostoru Evrope i Jugoistoĉne Evrope, prepoznali smo mogućnost<br />
implementacije poznatih 12 mjera i opredijeljenih 12 milijardi dolara za ovaj dio<br />
Evrope. Danas imamo posjetu jedne od najvećih energetskih svjetskih<br />
kompanija, jedna velika kineska kompanija, koja pokazuje interesovanje za<br />
izgradnju drugog bloka Termoelektrane. Nedavno smo potpisali memorandum sa<br />
drugom kineskom kompanijom oko istraţivanja i eksploatacije nalazišta Maoĉe.<br />
Takodje, postoji veliko interesovanje, u finalnoj su fazi pregovori oko mogućnosti<br />
finansiranja od strane Exim banke izgradnje auto-puta i ukljuĉivanje kineskih<br />
kompanija u izgradnji zaobilaznice Herceg Novi i Budva. Istovremeno, raduje<br />
ĉinjenica što smo priveli projekat valorizacije turistiĉkih potencijala Kumbora kraju<br />
i investicija od 260 miliona eura će sigurno biti realizovana. Svakako ne treba<br />
zaboraviti projekat Luštice i kompaniju Oraskom, projekat koji realizuje kompanija<br />
"Qatari diar" na Plavim horizontima i tako dalje.<br />
Dakle, mi u Vladi ĉinimo sve da se atraktivnost crnogorskog ekonomskog<br />
ambijenta, ĉak i u uslovima krize, ne pogorša. Naprotiv, stvorili smo sve okolnosti<br />
da Crna Gora i dalje bude atraktivna investiciona destinacija. Otvaranje<br />
pregovora Evropske unije sa Crnom Gorom je veoma dobar signal, naroĉito u<br />
ekonomskom smislu kada je u pitanju rejting i prisustvo stranih investitora.<br />
Iz svega navedenog, smatram da se u ekonomskim uslovima i u uslovima<br />
finansijske krize proces privlaĉenja stranih investicija odvija na zadovoljavajući<br />
naĉin. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Kolega Aleksić. Izvolite.<br />
BUDIMIR ALEKSIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, kaţete da Crna Gora dijeli sudbinu drugih<br />
zemalja u tranziciji. MeĊutim, koliko vidim, i ne samo ja, za razliku od Srbije,<br />
Hrvatske i Albanije, gdje se, kao strateški partneri, pojavljuju jake firme iz
Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, Njemaĉke, Italije, za najveći dio stranog kapitala<br />
koji je pristizao u Crnu Goru najblaţe reĉeno su sumnjive kompanije, kolega<br />
Nebojša Medojević kaţe mafijaške kompanije, ĉiji je cilj da operu novac i<br />
pobjegnu sa ostvarenim profitom.<br />
Konstatujete, ustvari, priznajete da je došlo do pada tog investicionog<br />
talasa u jednom periodu i da je za to kriva atmosfera koju stvaraju pojedinci iz<br />
politiĉkog ţivota <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, bilo da su iz vlasti, opozicije ili nevladinog sektora, a<br />
da li ste se moţda preispitali kakvu vi atmosferi stvarate, konkretno, u Vladi <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>? Kada to kaţem imam u vidu ĉinjenicu da je vaša Vlada, donijela Uredbu o<br />
viznom reţimu 2009. godine, kojom se ruskim drţavljanima boravak u Crnoj Gori<br />
skraćuje sa godinu na 30 dana. Je li tako? Sami znate, vjerovatno kada ste prije<br />
govorili o tim ogromnim investicijama, 5,5 milijardi, tu je najvećim dijelom u<br />
pitanju ruski kapital. Dakle, Rusi raspolaţu velikim kapitalom. Oni su bili kupci<br />
najvećeg broja nekretnina u periodu od 2006. do 2008. godine, posebno 2007.<br />
godine kada su izazvali bum na trţištu ĉime su privukli investitore iz ostalih<br />
drţava Evrope. Vi, dakle, donosite jednu takvu uredbu kojom se Rusi zajedno sa<br />
drţavljanima Bjelorusije diskriminišu u odnosu na graĊane ostalih bivših<br />
republika Sovjetskog saveza, koji bez vize mogu da borave tri mjeseca u Crnoj<br />
Gori. Rusi, dakle, samo mjesec dana. Sada se ja pitam da li takvim tretmanom<br />
nanijeta šteta Crnoj Gori, koja je ostala uskraćena za sigurno još milijardu evra<br />
koje bi imala od prodaje nepokretnosti i investicija. Zar se tako stvara ambijent za<br />
taj novi investicioni talas o kome Vi govorite? U svakom sluĉaju, ja ne vidim gdje<br />
su te milijarde. Ja ţivim u Nikšiću. Kolega Golubović je govorio da Ţeljezara ima<br />
tri neuspješne privatizacije. Sada je došao ovaj prijatelj iz Turske. Tu će da radi<br />
500 radnika, ako se ne varam, a ja evo šest godina od nezavisne <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
oĉekujem snaţan pomak ekonomski i mnogo ţešće investicije i veće nego što su<br />
bile u drţavnoj zajednici sa Srbijom. Ali, toga nema.<br />
Juĉe sam pitao gospodina Markovića - imate ravnopravnost po Ustavu, u<br />
praksi toga nema. Tako je i sa ovim vašim investicijama. Pet i po milijardi, Nikšić<br />
je drugi grad po veliĉini i po broju stanovnika u Crnoj Gori, i od tih investicija ja ne<br />
vidim neku korist. Zato sam pitao šta Vi planirate kao ĉovjek iz jedne eminentno<br />
crnogorsko-patriotske stranke, koja se bori za drţavnu emancipaciju, ekonomsku<br />
transformaciju, sveukupni oporavak, molim vas da mi svoja saznanja i svoje<br />
prognoze koje Vi nesumnjivo imate dostavite u pisanoj formi, jer je to za mene<br />
vaţan dokument, kako bih pratio dalje vaš i ukupni drţavni, crnogorski<br />
patriotizam. Molim Vas da mi dostavite, kao što sam i u pitanju naveo i naznaĉio,<br />
odgovor u pisanoj formi.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Damjanoviću, imate rijeĉ.<br />
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, potpredsjedniĉe Vlade Lazoviću,<br />
Ja sam postavio dva poslaniĉka pitanja. Krenuću od ovog koje se tiĉe<br />
valorizacije turistiĉkih potencijala <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.
Šta Vlada, odnosno Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte preduzimaju<br />
u smislu primjene tendera za hotelsku grupu Budvanska rivijera AD Budva? Da li<br />
su Vlada, odnosno Savjet zadovoljni sa poslovanjem navedene kompanije, s<br />
obzirom na iskazane poslovne rezultate i da li postoji ideja o tkz. podjeli<br />
kompanije i izdvajanju njenog tkz. “zdravijeg” dijela, koji bi obuhvatio grad hotel<br />
Sv.Stefan i Miloĉer i da li takvi planovi mogu imati posljedice na realizaciju<br />
ugovora o zakupu Sv.Stefana, prvobitno potpisanog izmedju HTP Budvanska<br />
rivijera i kompanije "Aman Resort", kao i koji su dosadašnji finansijski efekti toga<br />
Ugovora?<br />
Odgovor sam traţio u pisanoj formi. Po dobrom starom obiĉaju nema<br />
odgovora u pisanoj formi iako je ovo bilo, pretpostavljam, lako dati u pisanoj<br />
formi. Nema ni odgovora, potpredsjedniĉe Lazoviću, na moj upit po ĉlanu 50<br />
Poslovnika Skupštine kada sam još 8. maja 2009. godine, dakle, prije više tri<br />
godine traţio da mi na bazi, poslovniĉkih mogućnosti, dostavite primjerak<br />
Ugovora izmeĊu HTP Budvanske rivijere i "Aman Resort" na osnovu kojega je<br />
grad-hotel Sveti Stefa pomenutoj kompaniji dodijeljen na upravljanje.<br />
Nikad taj odgovor nisam od Vas dobio, a valjao bi mi u okviru ovog<br />
poslovniĉkog pitanja, a i uopšte zbog prava javnosti da zna.<br />
Dakle, govorimo o potencijalima u turizmu. Ĉuću Vaš odgovor, pa ću<br />
komentarisati. Crna Gora ima potencijala i oni koji znaju da tim potencijalima<br />
upravljaju jednostavno vuku benefite. Dakle, ovu priliku ću da iskoristim da u<br />
sportskom dijelu razvoja potencijala <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ĉestitam osvajanje prvenstva<br />
svijeta, Mediteranskog, u karateu, našoj karate reprezentaciji predvoĊenoj<br />
Rajkom Vujoševićem, da poţelim sreću našim olimpijcima na Olimpijadi u<br />
Londonu, jer to su ljudi koji znaju da koriste potencijale. Kao što Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
ne zna da iskoristi potencijale koje imamo u turizmu. Kao što je danas situacija<br />
da je Slovenska plaţa poluprazna. Ima 2500 leţaja, a ima 1200 trenutno u njoj,<br />
što je Institut Igalo trenutno prazan, što umjesto 20 letova u predsezoni koje su iz<br />
Rusije dovodili turiste sada imamo pet letova dnevno, što je katastrofa što se tiĉe<br />
turizma i turistiĉke sezone, a Vlada to krije i pokušava da kroz predizbornu<br />
kampanju ţurno odrţi izbore prije nego što doĊe zima i objasni narodu kako je<br />
sve dobro.<br />
Kada dobijem Vaš odgovor i komentar na ovo postavljeno pitanje koje se<br />
tiĉe Budvanske rivijere, ja ću Vam otprilike reći šta Vlada namjerava i kako misli<br />
da “valorizuje" ovo malo što je ostalo od turistiĉkih kapaciteta.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Izvolite, potpredsjedniĉe.<br />
VUJICA LAZOVIĆ:<br />
Uvaţeni poslaniĉe Damjanoviću, poštovani potpredsjedniĉe, dame i<br />
gospodo poslanici,<br />
Kao što znate, i Budvanska rivijera i Institut Simo Milošević su u<br />
većinskom drţavnom vlasništvu. Dakle, u Vašem komentaru na ovo pitanje<br />
odnosno obrazloţenju shvatio sam da se Vi zalaţete za što je moguće preĉu<br />
privatizaciju ove dvije kompanije, jer ste saopštili da je Slovenska plaţa prazna, a<br />
da je Institut Simo Milošević takoĊe nepopunjenih kapaciteta.
Taĉno je da u planu privatizacije za 2012. godinu u dijelu gdje se predviĊa<br />
odnosno privatizacija kompanije putem javnog tendera stoji i privatizacija<br />
hotelske grupe Budvanska rivijera AD Budva. MeĊutim, sve ono što je u planu ne<br />
mora da znaĉi da će biti privatizovano, jer to su, rekao bih, ne baš tako kratki<br />
procesi i procedure.<br />
Ono što je za nas bitno jeste da, shodno svojoj strateškoj orijentaciji,<br />
privuĉemo renomiranog investitora, koji će svojim ulaganjima obezbijediti<br />
multifunkcionalni razvoj turistiĉkog kompleksa visokog nivoa. Stoga trebamo biti<br />
veoma oprezni prilikom osmišljavanja adekvatnog modela valorizacije turistiĉkih<br />
potencijala kojima Crna Gora raspolaţe. Tu ću se sa Vama sloţiti, u prethodnom<br />
periodu, zadnjih 10-15 godina imali smo i dobre partnere i dobre investicije, a<br />
naţalost i loše i neke koje su zaustavile razvoj pojedinih regija i to je svima nama<br />
sada jedna opomena i obaveza da idemo u pravcu traţenja kvalitetnih<br />
investitora, odnosno onih koji će te turistiĉke potencijale znati na pravi naĉin da<br />
valorizuju.<br />
Što se tiĉe drugog dijela Vašeg pitanja, prvo ţelim da Vam saopštim da<br />
ugovor sa Aman resortom posjeduje Budvanska revijera. Njoj se trebate obratiti,<br />
a ne meni. Mislim da sam tako i odgovorio na upit koji ste poslali 2009. godine.<br />
TakoĊe je potrebno istaći da pozitivno poslovanje hotelske grupe<br />
Budvanska rivijera se ponavlja i u 2010. i u 2011. godini. U 2010. godini smo<br />
imali dobit u iznosu od 650.000 eura, a u 2011. godini 418.000, a u prvih šest<br />
mjeseci 2012. godine imaju zabiljeţen rast noćenja od 11%. Da li takvu<br />
kompaniju treba privatizovati? Logika bi bila sljedeća, ukoliko budemo imali<br />
partnera koji će unaprijediti to poslovanje, koji će poboljšati kvalitet turistiĉke<br />
ponude, koji će uloţiti znaĉajne investicije i koji će obezbijediti veće društvene<br />
benefite kako za lokalnu samoupravu, tako i za kompletnu drţavu Crnu Goru,<br />
onda treba ići u pravcu privatizacije i pronalaska strateškog partnera.<br />
Ukupna aktiva Budvanske rivijere u 2011. godini iznosila je 81.000.000<br />
eura, od ĉega je stalna imovina u vidu nekretnina, postrojenja i opreme iznosila<br />
69.000.000. Radi se o veoma znaĉajnom turistiĉkom potencijalu. I sami znate da<br />
Budvanska revijera u posjedu ima ĉetiri hotela, ukupno 3866 kreveta, hoteli<br />
Palas, Aleksandar, ... Lastva i turistiĉko naselje Slovenska plaţa. Pored toga, u<br />
svom sastavu ima i hotele Sv.Stefan i Miloĉer, te hotel Mogren koji su pod<br />
dugogodišnjim zakupom.<br />
Ono što se desilo u februaru ove godine, takoĊe, govori o jednoj, rekao<br />
bih, dugoroĉnoj ambiciji ove kompanije. Oni su kupili Pluţinski hotel Piva i na taj<br />
naĉin potvrdili svoju strategiju unapreĊenja, odnosno podizanja nivoa kvaliteta<br />
turistiĉke ponude, kako u ovom dijelu, tako i u ĉitavoj Crnoj Gori.<br />
Što se tiĉe podjele kompanije, moram reći da se u javnosti spominjala<br />
takva ideja, ali ona nije ni u jednom modelu do sada postala dio zvaniĉne politike<br />
u toj oblasti Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, tako da nezavisno od privatizacije ono što hoćemo<br />
raditi jeste da traţimo renomiranog strateškog partnera za dalja ulaganja u ovaj<br />
turistiĉki kompleks.<br />
Ukoliko bi se u nekim sluĉajevima realizovala ideja o tkz. podjeli<br />
kompanije, takvi planovi svakako bi morali da imaju svoju refleksiju na potpisani<br />
ugovor. Odna bi se on tretirao i u skladu sa pravnim procedurama vjerovatno bi<br />
on dalje bio na snazi i to bi bio predmet mogućeg konaĉnog razdvajanja<br />
kompanije.
Vezano za finansijske efekte, za realizaciju ugovora sa Adriatic<br />
Properties-om je sljedeći podatak. Od zakljuĉenja ugovora o zakupu od 2007.<br />
godine do 2012. godine hotelskoj grupi Budvanska rivijera uplaćen je iznos od<br />
7.577.262 eura.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Damjanović ima rijeĉ. Izvolite.<br />
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem na odgovoru i otprilike da Vam kaţem kako mi izgleda to<br />
poslovanje kada gazduje sa ovim resursima Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, jer naravno<br />
slaţemo se da bez obzira na vlasnika bio on privatno lice ili drţava Crna Gora,<br />
odnosno Vlada u ime drţave, onaj koji ne gazduje dobro sa nekim resursima<br />
treba da snosi odgovornost. Dakle, odgovornost i onoga kome su kapaciteti u<br />
ovom trenutku poluprazni a sezona u punom jeku, koji izdaje krevet 18 evra u<br />
Slovenskoj plaţi na pjeni od mora, koji je uloţio milion u renoviranje Slovenske<br />
plaţe, a sad nije sposoban da napuni te kapacitete. Pošto je drţava vlasnik,<br />
odnosno Vlada u ime drţave ja oĉekujem da će ljudi koji su u bordu direktora<br />
prije svega o ovom govoriti, odnosno ponijeti odgovornost. Kaţete da je<br />
poslovanje bilo pozitivno 650 hiljada, pa 418 hiljada za prethodne dvije godine.<br />
Pa naravno kada samo 1,8 milion evra imate od zakupa Svetog Stefana, a da<br />
toga zakupa nema poslovanje bi bilo u minusu. I taj zakup koji evo pet godina<br />
nije isplaćen do kraja sudeći po onoj cifri od 1,8 miliona koliko je bila obaveza za<br />
isplatu zakupa, da ne govorimo o promjeni vlasništva od "Adriatik marinas", ka „<br />
Aman resorsu“, ka Restis grupi itd. Da ne govorim o ţelji Vlade, odnosno namjeri<br />
bezobraznoj ove Vlade, vidjećemo hoće li je realizovati neka druga Vlada, a to je<br />
da izdvoji najvredniji dio grupe, to je Sveti Stefan i HTP Miloĉer, da ga u paketu<br />
proda, odnosno da produţi zakup sa 30 na 45 godina, što ima pravo po zakonu,<br />
ali nema po onome kako se taj zakupac odnosio prema ovome, a da ovaj drugi<br />
dio Budvanske rivijere koji se tiĉe Slovenske plaţe i ostalih kapaciteta pripremi<br />
za privatizaciju već poznatom kupcu.<br />
Znamo, gospodine Lazoviću, da postoje takve ideje u Vladi. Znamo da<br />
samo ĉekate mogućnost, pretpostavljam neku tehniĉku Vladu koja će biti bez<br />
nadzora, da se doĊe do ovakve realizacije i da se ono malo što je ostalo od<br />
Slovenske plaţe rasproda. Odnosno da se doĊe na onu vašeg ministra Sekulića<br />
koji je rekao da je Budva devastirana i da i to što je malo ostalo treba devastirati<br />
do kraja. Da, zaboravio je samo da kaţe ko je devastirao Budvu i ko je Budvom<br />
rukovodio iz Podgorice, a i iz Budve ovih zadnjih 15-tak godina. O tome se radi,<br />
kao što se radi o tome, pomenuli ste i hotel Mogren da je rukovodstvo<br />
Budvanske rivijere prije svega Vlada bilo nesposobno da ovaj hotel saĉuva i vodi<br />
desetogodišnji i dugogodišnje sudske sporove protiv sadašnjih vlasnika koji su<br />
ĉini mi se ovaj hotel uzeli na par godina, a evo i dan danas gazduju sa njim. Ni o<br />
tome nema pomena, ni o tome niko da kaţe nešto, niti da snosi odgovornost.<br />
Toliko o tome kako gazdujete i sa turistiĉkim i ostalim resursima, što ste<br />
napravili od turizma u Budvi i šta vam se dešava sad u turistiĉkoj sezoni koja je<br />
katastrofalna.
Zahvaljujem. Ovo bi bilo dovoljno, potpredsjedniĉe. A moţemo o ovome<br />
još. Vidim da se kolega Lazović nije dovoljno dobro pripremio, ali idemo na drugo<br />
pitanje moţda ćemo biti bolje sreće.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Samo trenutak. Prije drugog pitanja samo da najavim da je sljedeći<br />
uĉesnik u postavljanju pitanja kolega Purišić, pa da se pripremi.<br />
Izvolite, kolega Damjanoviću.<br />
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Dakle, drugo pitanje takoĊe potpredsjedniku Vlade Lazoviću.<br />
Šta Vlada, odnosno Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte<br />
preduzimaju u smislu primjene Zakona o istraţivanju i proizvodnji ugljovodonika,<br />
u kojoj fazi je priprema javnog poziva za dodjelu ugovora o koncesiji za<br />
proizvodnju nafte i gasa, da li postoji interesovanje stranih kompanija i kojih u<br />
smislu valorizacije potencijalnih nalazišta nafte i gasa, kao i drugih energetskih<br />
potencijala, hidro-energija, ugalj...; da li se ovaj proces namjerno opstruira i<br />
odugovlaĉi kako bi se kompanije koje dolaze iz nekih, za Vladu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
manje poţeljnih zemalja, kao što je Rusija o kojoj je govorio kolega Aleksić,<br />
demotivisale za uĉešće u realizaciji energetskih projekata u Crnoj Gori?<br />
Odgovor sam traţio u pisanoj formi. TakoĊe ga nijesam dobio.<br />
Motivi ovog pitanja se nalaze u predizbornoj priĉi Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kako<br />
će manje-više neki investitori iz nekih novih strateških partnera Crnoj Gori,<br />
Turske, Azerbejdţana u Crnu Goru da pohrle i da uloţe milijarde i da Crnu Goru<br />
dovedu u vrh bogatih zemalja Evropske unije. A one zemlje koje su 2006-2007,<br />
pa i 2008. godine ulagale u Crnu Goru kada je Crna Gora najbolje ţivjela i<br />
najbogatije, kada su graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> najbogatije ţivjeli, kao što je Rusija se<br />
nekako demotivišu.<br />
Imam podatke da već nekoliko godina, a u dvije godine su se stvorili<br />
potpuni uslovi kroz donošenje odreĊenih zakona, dakle, Zakon o istraţivanju i<br />
proizvodnji ugljovodonika, pa ste godinu ĉekali, donijeli ste i podzakonska akta<br />
koja se tiĉu odreĊivanja blokova itd. Rusija i predstavnici najvećih ruskih<br />
kompanija traţe, mole, iskazuju ţelju, interesovanje da uĊu u postupak<br />
eksploatacije nafte i gasa. Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> neće da im izaĊe u susret.<br />
Pretpostavljam da to ima veze sa globalnom politikom - dovoĊenja Azerbejţana,<br />
odnosno Turske. Malo povedite raĉuna i o nekim drugim zemljama, o interesima<br />
koje dovodite u pitanje, sankcije u nekim zemljama, poput Sirije itd, o Iranu da ne<br />
priĉam, gdje vodite ovu drţavu i kamo je vodite. Nećete da izaĊete u susret tim<br />
investitorima, iako se recimo radi o kompaniji Novotek. Znate vi dobro o kome se<br />
radi. Ipak na Vladi porazgovarate pomalo o tome, koja je poslije Gaspora najveći<br />
energetski koncern u Rusiji. Dakle, nekoliko godina se uporno traţi, pita zašto se<br />
ne pokreće javni poziv za eksploataciju nafte i gasa, za koga ĉuvate naftu i gas<br />
kojih potencijalno ima u Crnoj Gori. Ili što se tiĉe juţnog toka, iskazivanja ţelje,<br />
Gasproma, najjaĉe kompanije dakle i njenog direktora Milera koji je imao<br />
razgovore sa predsjednikom Vlade Lukšićem o kojima nije bilo mnogo u javnosti i<br />
zamjenika gospodina Milera, gospodina Ĉudinova koji su dali ponudu da i<br />
Gasprom uĉestvuje u realizaciji jednog kraka juţnog toka u Crnoj Gori. Uporno<br />
se iz Vlade šalju signali da ovakvi investitori i kompanije nijesu poţeljne. Ovih
dana znamo i zašto. Nemam ja ništa protiv kompanije iz bilo koje drţave, dakle i<br />
kad nije Evropska unija u pitanju, i kad nije u pitanju Rusija, i kad nije u pitanju<br />
neki drugi strateški partner, SAD itd. Ali, imam problem ako se favorizuju takve<br />
neke kompanije koje ipak imaju niţi meĊunarodni rejting od ovih giganata koji<br />
iskazuju ţelju, interesovanje i dobijaju posljednjih godina, odnosno mjeseci<br />
opstrukcije. Da li to ima veze sa politikom Vas direktno u Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
vezano za ono što ste radili Vi i vaša partija, vaši partneri iz Vlade, vezano za<br />
Kombinat aluminijuma, pa se sada zbog vaše politike loše svetite Ruskoj drţavi,<br />
ruskim graĊanima i doţivljavamo ovo da u turizmu nemamo više ni Rusa koji su<br />
bili kljuĉni donosioci kapitala i investicija proteklih godina, a ove godine se<br />
oslanjate na neke kojih nema? Gospodine Lazoviću, to je Vaša stvar. Ali ove<br />
informacije koje ja imam i koje sam dobio od relevantnih subjekata od strane<br />
ruske drţave, a znam što se u Vladi govorilo oko tih stvari, ukazuju da ova<br />
drţava ide pogrešnim smjerom, da se bojim da se povezujete sa nekim<br />
strateškim partnerima koji na duge staze neće donijeti dobro ovoj drţavi. Ovo su<br />
veliki problemi i ovo ova Vlada neće i ne moţe da rješava.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Potpredsjedniĉe, izvolite.<br />
VUJICA LAZOVIĆ:<br />
Uvaţeni gospodine Damjanoviću, da nijeste u zadnjem dijelu saopštili ovo<br />
oko ruske kompanije "Rusal" koja je drugi najveći proizvoĊaĉ aluminijuma na<br />
svijetu, gdje smo prihvatili i koja je završila priĉu kako je završila i o tome<br />
Skupština ovih dana raspravlja, htio sam vam reći da se ipak moramo opredijeliti<br />
jesmo li za ruske investitore, nijesmo li za ruske investitore itd . Mi jesmo za<br />
investitore sa svih i destinacija koji posluju u uslovima legalnog biznisa i tu<br />
nemamo nikakve diskriminacije ni prema jednoj drţavi. To da Rusa nema<br />
trenutno u Crnoj Gori i da ih nema u turizmu, mislim da se varate. Prošetajte<br />
crnogorskim primorjem ovih dana pa ćete vidjeti da je ruski gotovo ravnopravan<br />
sa crnogorskim jezikom. I to je dobro. Jer, su Rusi veoma dobri i rado viĊeni<br />
gosti.<br />
Dakle, Rusi su rado viĊeni gosti od Umaga pa sve do Ulcinjske rivijere.<br />
Mislim da tu ne treba imati bilo kakve predrasude. Da li nas neka loša iskustva<br />
upozoravaju? Upozoravaju i tu moramo svi biti oprezni.<br />
Gospodine Damjanoviću, svi su izgledi da u crnogorskom podmorju ima<br />
nafte i gasa i to je jedna velika šansa za valorizaciju tog prirodnog resursa i za<br />
ekonomski razvoj <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Da je to tako moţda najbolje potvrĊuje ĉinjenica da<br />
sve velike svjetske kompanije koje se bave istraţivanjem nafte, gasa i<br />
proizvodnjom nafte i gasa su u prethodnom periodu pokazale interesovanja, a<br />
znate i sami da je u pitanju ograniĉeni resurs i da one uglavnom znaju otprilike<br />
kakva bi trebala da bude konfiguracija prostora, gdje se mogu nalaziti ti veoma<br />
znaĉajni ugljovodonici.<br />
Dalje, ţelim da saopštim da moramo istovremeno imati u vidu da<br />
upravljanje prirodnim resursima iz ovog segmenta, kada su u pitanju<br />
ugljovodonici, predstavlja vrlo odgovoran i suptilan posao, a posebno se mora<br />
imati u vidu ĉinjenica da se radi o biznisu u kome se okreće ogroman kapital i<br />
gdje kompanijski interes ĉesto ima jak, pa ĉak i presudan uticaj na mnoge vaţne
geostrateške i politiĉke odluke. Svakodnevno smo svjedoci burnih dogaĊaja koji<br />
potresaju razliĉite djelove svijeta, a ĉija je pozadina upravo interesna bitka oko<br />
raspodjele profita od proizvodnje ugljovodonika. I vi i ja se bavimo politikom pa<br />
znamo da je to tako. Nije tajna, naftne kompanije na desetine puta finansijski<br />
jaĉe od naše drţave predstavljaju politiĉko oruţje zemalja iz kojih dolaze,<br />
nameću pravila igre, od kojih ĉak i u ekonomijama koje su mnogo jaĉe od naše<br />
teško ili gotovo nemoguće odbraniti.<br />
Isto tako, broj sedimentnih basena poput Jadranskog u svijetu je<br />
ograniĉen. Broj naftnih kompanija koje prave enormne profite je sve veći, tako da<br />
je trka za novim podruĉjima na kojima je moguće istraţivati i proizvoditi<br />
ugljovodonike svakim danom sve intenzivnija. To je svakako šansa za Crnu<br />
Goru, ali alarm da budemo što je moguće više oprezni i da vodimo raĉuna da<br />
smo, kada jednom potpišemo ugovor o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika,<br />
taj resurs trajno dodijelili.<br />
Imajući u vidu ĉinjenicu da taj resurs pripada svima nama, kao i<br />
generacijama kole dolaze, vrlo je bitno prije potpisivanja prvog ugovora znati šta<br />
drţava Crna Gora, odnosno njeni graĊani imaju od ustupanja tog resursa naftnim<br />
kompanijama. Mi smo se u Vladi, opredjeljujući se za fiskalnu politiku u ovoj<br />
oblasti, uglavnom bazirali na norveški model i bićete brzo u prilici da kroz izmjene<br />
zakona se upoznate sa elementima toga modela. Mislim da je Odboru za<br />
ekonomije i finansije dostavljen taj model, a on u suštini podrazumijeva da 65 do<br />
70% profita koje ostvaruju naftne kompanije i kroz ovu djelatnost ide drţavi.<br />
Zakon o istraţivanju proizvodnje ugljovodonika iako moţda najbitniji predstavlja<br />
samo jedan korak u nastojanju da se ugljovodoniĉki potencijal valorizuje na pravi<br />
naĉin u korist crnogorskog društva u cjelini. Treba ĉitavi set dokumenata donijeti i<br />
to smo do sada uradili. U pisanoj formi ćemo dostaviti i sva ta dokumenta. Mislim<br />
da znaĉajan broj njih nije u nekoj zoni tajnosti, tako ćete biti u prilici da vidite da<br />
smo na pravne maksimalne pripreme. Do kraja septembra ćemo raspisati tender.<br />
Interesovanje turske kompanije i svih drugih kompanija je nešto što mi<br />
prepoznajemo i idemo u tom pravdu. Da ponovim. Interesovanje naftnih<br />
kompanija iako još zvaniĉno nijesmo krenuli u promotivnu kampanju je veliko.<br />
Ovo iz razloga jer su politiĉki rizici za investicije u ovoj oblasti u Crnoj Gori<br />
jednaki nuli. Ekonomske rizike kroz usvajanje zakona koji su harmonizovani sa<br />
Evropskom unijom smo sveli na minimalnu mjeru, a blizina trţišta Evropske unije<br />
i mediteranska klima su takoĊe faktori koji bitno utiĉu na zainteresovanost naftnih<br />
kompanija.<br />
Dostavićemo u pisanoj formi spisak svih kompanija, najvećih kompanija iz<br />
ove oblasti na svijetu koje su prethodnom periodu pokazivale interesovanje.<br />
Ruska kompanija je primljena na visokom nivou u Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, dali smo im<br />
sva potrebna objašnjenja i oĉekujemo njihovo uĉešće na tenderu. Dakle, u<br />
skladu sa zakonom, u skladu s gore pomenutim naĉelima transparentnosti ne<br />
postoje manje ili više poţeljne zemlje iz kojih dolaze naftne kompanije. Postoje<br />
samo kompanije koje manje ili više ispunjavaju tehniĉke i finansijske uslove<br />
budućeg tendera. Od njih se oĉekuje da prihvate naša zakonska rješenja i<br />
modele ugovora, a na osnovu naših razgovora sa najvećeg broja kompanija koje<br />
iskazuju zainteresovanost za ovaj projekat, napori koje Crna Gora ulaţe u ovaj<br />
projekat i zakonska rješenja koja iz toga proizilaze umjesto demotivisanosti sluţe<br />
kao dodatni motiv za donošenje odluka o uĉešću na predstojećem tenderu.
Dugoroĉni posao sigurnost vidi na prvom mjestu u kvalitetnim zakonskim<br />
rješenjima transparentnosti i nediskriminacije. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Kolega Damjanović.<br />
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:<br />
Eto, ĉuli smo neke nove stvari koje se rade unutar Vlade dosta<br />
netransparentno. I priprema tog tendera, ja upozoravam da smo zakon donijeli<br />
prije dvije godine, SNP je aktivno uĉestvovao u definisanju dobrih rješenja i tada<br />
sam govorio da se treba definisati model da drţava ima konstantan nivo prihoda<br />
od tih koncesija u odnosu na Zakon o koncesijama i ostale zakone koje definišu<br />
oblast, a koje smo zajedniĉki donijeli prije nekoliko godina i mi kao SNP<br />
omogućili vam sve uslove da valorizujete ovo što imamo. Znamo mi da ima<br />
mogućnosti za proizvodnju nafte i plina tamo. Znamo i zašto ovo krijete od<br />
javnosti i znamo zašto o tome po kuloarima pregovarate. Da, primili ste na<br />
najvišem nivou i ispratili kao iz „ujaka“, gospodine Lazoviću, predstavnike druge<br />
po veliĉini kompanije u Rusiji koja se bavi ovim stvarima. Gospodin Miler je<br />
obavio razgovor. Bilo mu je obećano da će se ući u priĉu oko definisanja kraka<br />
juţnog toka, jer postoje sve tehniĉke mogućnosti i to opstruirate. Moje je kao<br />
poslanika da sumnjam da vam ne odgovara strateško prijateljstvo sa Rusijom.<br />
Mene kao poslanika interesuje zašto se pod istim uslovima prednost ne daje<br />
drţavama iz Evropske unije i Rusije, nego se daje nekim drţavama koje su<br />
mnogo dalje od nas. Pa neke drţave koje se bave naftom su došle da investiraju<br />
u turistiĉke kapacitete i vidjećemo kakav je to posao. Vidjećemo, pohvalićemo<br />
ako bude dobar, a umjesto da se bace na naftu, a u stvari oni su samo došli tu<br />
da se „usidre“, da „vire“ i da ĉekaju da se napravi tender, da li za njih projektovan<br />
- to ćemo da vidimo. Pa govorite o tome da kineska kompanija je zainteresovana<br />
za Maoĉe, a Maoĉe bi trebalo da bude nešto što bi realizacijom omogućilo<br />
Kombinatu aluminijuma da radi, a u Kombinatu aluminijuma pregovarate sa<br />
njemaĉkom firmom itd. Mnogo je lutanja, mnogo je strateških prioriteta od strane<br />
pojedinaca u Vladi, koji se meĊusobno sukobljavaju. Mi u SNP-u to ne krijemo.<br />
Mi ţelimo strateško partnerstvo sa zemljama Evropske unije, nakon toga<br />
apsolutno, ili prije toga sa nama najbliţim zemljama, prije svega, Srbijom,<br />
Rusijom, Italijom da se i ovo što je nesporno valorizuje. Ne moţemo reći ako<br />
napravimo ugovor i kroz taj ugovor damo neke klauzule koje su nepoznate<br />
stranim invetitorima da smo napravili dobar posao. Nijesmo. Osjetiće se to, vi<br />
znate na koju firmu mislim, i na koji ugovor o privatizaciji. Samo neka javnost zna<br />
kako se odnosite. Kaţete - ovih dana se ne moţe proći od Rusa. To malo turista<br />
što je došlo je iz Rusije, gospodine Lazoviću. Da nema njih, a manje ih je nego<br />
prošle godine politikom vaše Vlade, jer odbijate naĉin na koji definišete neke<br />
druge stvari i drţavu i graĊane te zemlje, vidjeli bi ste što bi bilo od sezone. Vi ste<br />
pomenuli predizborne radnje, marketing i tako dalje.<br />
Duţan sam kao poslanik ovog doma koji sam nekoliko pitanja postavio i<br />
razgovarao sa ministrom finansija rješavajući problem štediša Dafiment banke da<br />
ovih dana izrazim zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Zadovoljstvo da ono što su bili i<br />
moji napori ovih nekoliko godina realizuje i ova drţava nakon ĉetiri godine od<br />
donošenja zakona i da je poĉela isplatu stare devizne štednje štedišama
Dafiment Jugoskandika na naĉin koji izaziva nezadovoljstvo i moje i graĊana.<br />
Ovih dana SNP-u se obraćaju mnogi graĊani, štediše koji su otišli oĉekujući da<br />
im se isplati ono što je drţava obećala i nekima je ĉak reĉeno da oni duguju<br />
drţavi, jer im se odbijaju neke kamate koje u zakonu nijesu prepoznate, ili Vlada<br />
hoće tako da ih prepozna. Molio sam prije ĉetiri godine, kada je ta priĉa bila u<br />
pitanju, da se ne isplaćuje štednja po deponentu nego po depozitu. Vi ste donijeli<br />
ovo rješenje. Sad vam dajem ponudu ako vi kaţete da i to nije predizborni<br />
marketing kao što nijesu obveznice za tehnološke viškove i tako dalje -<br />
izmijenite, dopunite zakon. Imate vremena i obeštetite ove graĊane do kraja.<br />
Ovako stvarate diskriminaciju meĊu njima, što je, uostalom, jedna od uobiĉajenih<br />
stvari koje Vlada radi. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem. Ovo posljednje je stvarno u neposrednoj vezi sa<br />
proizvodnjom nafte i gasa.<br />
Kolega Kemal Purišić oĉigledno nije tu. Na ovaj naĉin završavamo sa<br />
pitanjima koja su upućena potpredsjedniku Vlade, gospodinu Lazoviću.<br />
Zahvaljujem mu na uĉešću u našem radu. Prelazimo na pitanje koje je upućeno<br />
Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija. Naš novi ministar Nebojša<br />
KaluĊerović je tu. Ja ga pozdravljam.<br />
Imamo kolegu Laloševića, koji je postavio pitanje. Saĉekaćemo ga.<br />
Dajemo pauzu u trajanju od minut, dva. Molim vas da se ne udaljavamo,<br />
da budemo tu.<br />
- pauza -<br />
Poštovane kolege, nastavljamo sa radom.<br />
Došli smo do jednog pitanja koje je upućeno Ministarstvu vanjskih poslova<br />
i evropskih integracija. Postavio ga je kolega Vasilije Laošević. Dajem mu rijeĉ.<br />
Izvolite.<br />
VASILIJE LALOŠEVIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane kolege, poštovani graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, gospodine ministre,<br />
Prvi dan u ministarskoj fotelji, prvo vatreno krštenje sa poslanicima, Vi ste<br />
iskusan diplomata i ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Mene interesuje i<br />
zbog toga sam postavio sljedeće pitanje:<br />
Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nedavno donijela Odluku o otvaranju Generalnog<br />
konzulata u Minhenu. S obzirom da je iz vašeg Ministrarstva ranije kazano da<br />
nema sredstava za otvaranje novih DKP-a, ili diplomatskih konuzularnih<br />
predstavništava, pitam Vas da li će ovaj konzulat zaista biti otvoren i otpoĉeti sa<br />
radom, ili je to još jedna u nizu odluka koje sluţe moţda za neke druge stvari. Ja<br />
nijesam tvorac teorija zavjera, niti bih ţelio da u kontekstu neĉega što zaista<br />
treba da bude otvoreno priĉam da se moţda radi o neĉemu što ima odreĊene<br />
sumnjive namjere.<br />
S obzirom da Crna Gora u velikom broju zemalja nema svoja diplomatska<br />
predstavništva, a imajući u vidu potrebu da se obezbijedi odgovarajuća zaštita<br />
prava interesa naših ljudi koji ţive u inostranstvu, da li razmišljate i o otvaranju<br />
naših diplomatskih konzularnih predstavništava u nekoj npr. od skandinavskih<br />
zemalja ili drugih zemalja Evropske Unije, koje su u procesu donošenja odluke o
poĉinjanju pregovara <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sa Evropskom Unijom imale izvjesnih<br />
dvoumljenja oko pojedinih pitanja naše društveno-politiĉke zbilje.<br />
Naravno, odluka o otvaranju diplomatskog konzularnog predstavništva ili<br />
Generalnog konzulata u Minhenu odmah priziva i asocira na već postojeća<br />
dimplomatsko-konzularna predstavništva u Saveznoj Republici Njemaĉkoj.<br />
Imamo ambasadu u Berlinu, imamo konzulat u Frankfurtu. Znam da dosta naše<br />
dijaspore i dosta naših ljudi ţivi i radi u Njemaĉkoj, ali da li je koncentracija dva<br />
konzulata jedne ambasade u jednoj veoma moćnoj i znaĉajnoj zemlji Evropske<br />
Unije, moţda i najznaĉajnijoj, politika Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da locira tu svoje<br />
diplomate, da bi u biletaralnim susretima, u susretima sa našom dijasporom<br />
došla do odreĊenih benefita po našu zemlju, ili je rijeĉ samo o najavi?<br />
S druge strane, imao sam priliku da proputujem malo i skandinavske<br />
zemlje Dansku, Švedsku i vidio da ima veliki broj naših ljudi koji ţive tamo. U<br />
skandinavskim zemljama, koje su veoma znaĉajne u odluĉivanju kod svake<br />
odluke Evropske Unije, nemamo nijedno diplomatsko konzularno predstavništvo.<br />
Mislim da se pokriva upravo iz Njemaĉke. Sada realno pitanje - Da li se moţe<br />
pokriti cjelokupni taj period, veoma znaĉajan, sve ono što se zbivalo donošenja<br />
pozitivne odluke o otvaranju pregovora kada smo imali informacije da<br />
predstavnici Švedske imaju izvjesna dvoumljenja i daju odreĊene prepreke<br />
našem putu, ima li mogućnosti da se tu radi? TakoĊe, u svoje vrijeme bile su<br />
najave otvaranja ambasada u Ukrajini. Bile su najave otvaranja ambasada u<br />
Rumuniji i Bugarskoj i u još nekim zemljama Evropske Unije. Sada pitanje i<br />
šansa i mogućnost da Vi, kao novi ministar vanjskih poslova, kaţete neke<br />
planove i ostvarite moţda neke ciljeve koje je projektovao Vaš prethodnik.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Ministar KaluĊerović ima rijeĉ. Izvolite.<br />
NEBOJŠA KALUĐEROVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni poslanici, vjerovatno ima i malo simbolike što poĉinjem moju<br />
duţnost kao ministar i što mi je prva aktivnost u Skupštini. Do sada mi je bilo<br />
zadovoljstvo i u prethodnoj funciji svaki put, a vjerujem da ćemo nastaviti tako i<br />
sa ove pozicije.<br />
Hvala Vam, poslaniĉe Laloševiću, na pitanju koje ste postavili. Evo što Vam<br />
ja u ovom trenutku mogu reći. Jaĉanje diplomatske konzularne mreţe na<br />
mjestima od strateškog znaĉaja je jedan od najvaţnijih preduslova za<br />
sprovoĊenje spoljno-politiĉkih prioriteta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Kao što znate, jaĉanje<br />
odnosa sa Evropskom Unijom, a posebno sa najznaĉajnim zemljama ĉlanicama,<br />
je uz evroatlantske integracije prvi spoljno-politiĉki prioritet <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Savezna<br />
Republika Njemaĉka spada u najuţi krug takvih zemalja, mislim da ćemo se tu<br />
svi sloţiti, kao pojedinaĉno najjaĉa ekonomska zemlja u Evropi i jedna od<br />
vodećih u svijetu, a Bavarska kao njen sastavni dio jedna od najvećih saveznih<br />
drţava u Njemaĉkoj. Konzulat u Minhenu će imati za cilj dalji razvoj naših<br />
privrednih, trgovinskih, kulturnih, nauĉnih veza, kao i pruţanje pune zaštite<br />
interesa naših drţavljana u ovoj saveznoj drţavi i okolini. Znaĉaj otvaranja<br />
Generalnog konzulata u Minhenu potvrĊuje i što konzulate u ovom gradu imaju
sve bivše jugoslovenske zemlje. Mogu da se prisjetim koliko je konzulata u<br />
Njemaĉkoj bilo u bivšoj drţavi, šest ili sedam, imajući naravno i znaĉaj i<br />
Njemaĉke kao drţave, a i dijaspore koja je ţivjela i ţivi u Njemaĉkoj. Ţelim<br />
posebno da naglasim da će se otvaranjem ovog predstavništva ojaĉati i najvećim<br />
dijelom ekonomska dimenzija naše diplomatije, koja, kao što ste svjedoci, u<br />
posljednje vrijeme ipak poprima sve veći znaĉaj u funkcionisanju Ministarstva<br />
vanjskih poslova i evropskih integracija. Pored toga, Generalni konzulat će<br />
obavljati sve vidove konzularne zaštite naših ljudi i promovisanje interesa <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>. U tom smislu će raditi i na boljoj organizovanosti naših iseljenika, koji će<br />
kroz brojna udruţenja zajedno raditi na oĉuvanju drţavnog, nacionalnog i<br />
kulturnog identiteta crnogorskih graĊana u Njemaĉkoj.<br />
Sam ĉin otvaranja konzulata, naravno zavisiće od finansijskih sredstava<br />
kojima za ovu godinu Ministarstvo raspolaţe. Sve ćemo uĉiniti da stvorimo<br />
uslove da ga otvorimo do kraja ove godine.<br />
Što se, pak, tiĉe drugog dijela vašeg pitanja, odnosno da li se razmišlja o<br />
otvaranju našeg diplomatsko konzularnog predstavništva u nekoj od<br />
skandinavskih zemalja ili drugih zemalja Evropske unije, koje su, kako ste vi to<br />
formulisali, citiram: "u procesu donošenja odluka o otpoĉinjanju pregovora sa EU<br />
imali izvjesnih dvoumljenja oko pojedinih pitanja naše društvenopolitiĉke zbilje",<br />
odgovor je svakako pozitivan. Ali, ne iz razloga koje ste vi naveli da su postojali,<br />
a o ĉemu jasno govori jednoglasna odluka zemalja ĉlanica Evropske unije i<br />
Savjeta o otpoĉinjanju pregovora. Projekcija jaĉanja našeg prisustva u tom<br />
znaĉajnom regionu Evrope proizilazi takoĊe iz naše politike da sa najznaĉajnijim<br />
zemljama Evropske unije i kroz kanale diplomatsko- konzularnog predstavljanja<br />
razvijamo najtješnju moguću saradnju. I to se ne odnosi samo na, kako rekoste,<br />
skandinavske zemlje sa kojima, moram naglasiti, bez obzira na sve i bez<br />
prisustva tamo imamo vrlo dobre odnose, nego i na neke druge znaĉajne<br />
evropske zemlje. Naravno, vjerujem da to razumijete isto tako kao i mi da<br />
dinamika našeg prisustva u zemljama Evropske unije u najvećoj mjeri zavisi od<br />
finansijskih mogućnosti, ali i stvarnih potreba, uz korišćenje iskustva sliĉnih<br />
zemalja kao što je Crna Gora po površini i broju stanovnika koje uspješno vrše<br />
drţavnu funkciju, ukljuĉujući i spoljnopolitiĉku dimezniju. Hvala vam puno.<br />
Dobićete, kao što ste i izrazili, odgovor u pisanoj formi. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Kolega Lalošević ima rijeĉ.<br />
VASILIJE LALOŠEVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Gospodine ministre, s obzirom da ste prvi dan na radnom zadatku, s<br />
obzirom da ste prespavali, pretpostavljam, uslovno reĉeno, nemirnu noć, ipak je<br />
to trema zbog jedne veoma znaĉajne funkcije, veoma sam zadovoljan vašim<br />
odgovorom.<br />
Ali, evo da malo prokomentarišem i neke stvari. Naravno moramo se malo<br />
i našaliti.<br />
Pitao sam vas za neke zemlje, a evo sada ću proširiti taj krug zemalja.<br />
Jedan ekspert, ekonomski, iz mog kluba, koji sjedi dva reda od mene mi je<br />
maloprije kazao - zašto na primjer nemamo ambasadu u Norveškoj. A u Crnoj
Gori postoje dvije veoma znaĉajne firme, moţda i najjaĉe koje se bave<br />
ekonomskim pitanjima veoma znaĉajnim za Crnu Goru, jedna u oblasti<br />
telekomunikacija, jedna u oblasti turizma, dakle imamo Telenor i imamo institut<br />
"Simo Milošević". Imamo izuzetno prijateljske odnose još iz doba Socijalistiĉke<br />
Federativne Republike Jugoslavije, Norveţani su prijateljski narod. Zato sam<br />
pominjao Skandinaviju.<br />
Još jedna stvar je vrlo znaĉajna, a ovom prilikom treba vam postaviti i to<br />
pitanje. Mi imamo veoma dobre regionalne odnose i apsolutno nemam dileme<br />
da će se ti odnosi koji su veoma dobri i kvalitetni u tom pravcu i dalje nastaviti. Ali<br />
evo konkretno pitanje vezano za Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku<br />
Srpsku - da li je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> razmišljala da se otvori konzulat u Banjaluci?<br />
Prevashodno zbog toga što u budućem periodu, ako bog da zdravlja, postoje<br />
veoma realne šanse i veoma realne pretpostavke da se ostvare i neki dogovori u<br />
oblasti energetskog sektora. Ja ću vas podsjetiti na sliv rijeke Trebišnice, na sve<br />
ono što se ovih godina priĉalo o cjelokupnom tom procesu gdje bi bili<br />
zaintersovani Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska, Hrvatska i Crna<br />
Gora, gdje bi na taj naĉin imali prilike i da realizujemo i valorizujemo<br />
nevjerovatno bogatstvo vodenog potencijala na tom podruĉju.<br />
Ja sam imao zadovoljstvo - neko će reći da mnogo putujem, što jeste jeste<br />
- da budem u Sarajevu kada se razgovaralo o ovoj temi. Tada je jedna višeĉlana<br />
delegacija crnogorskog parlamenta imala zadovoljstvo da sluša i da gleda<br />
izvanredan propagandni materijal te ideje. Naţalost, ta posjeta je bila prije godinu<br />
i po dana, od toga dana pa do dan danas nijesam ĉuo neke nove momente oko<br />
toga, ali recimo evo vam još jedna sugestija, kada budete razmatrali sve ovo.<br />
I kada sam pomenuo Norvešku, zašto nemamo predstavništvo u<br />
Norveškoj, sjetio sam se da imamo diplomatsko predstavništvo u Ujedinjenim<br />
Arapskim Emiratima. Najljepša plaţa na crnogorskom primorju, takozvana<br />
Kraljiĉina plaţa, odnosno cjelokupna oblast koja se zove Dubovica trebala je da<br />
se proda navodno nekim biznismenima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Od<br />
trenutka kada se to proĉulo, nisam više ništa o tome ĉuo. Sjećam se da je<br />
ambasador na kontrolnom saslušanju, gospodin Bulatović i ja imali smo prilike da<br />
slušamo gospodina Erakovića, pominjao da je veliko otimanje u Ujedinjenim<br />
Arapskim Emiratima da se ulaţe i investira u tu plaţu. Nije prošlo 15 dana,<br />
gospodine ministre, ĉuli smo da su ti navodni arapski investitori, odnosno<br />
investitori iz Emirata, u stvari neki lokalni biznismeni koji su moţda bili na<br />
ljetovanju u Dubaiju i drugim destinacijama na Srednjem istoku, ali nikakve veze<br />
nemaju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.<br />
Naravno, ovo nije zloupotreba bila, gospodine potpredsjedniĉe, ali tamo<br />
imamo ambasadu i ja oĉekujem, kad već tamo imamo ambasadu, da ta<br />
ambasada nešto i radi, da valorizuje to, da se zaista pojave ti biznismeni. Tamo<br />
je oformljena ambasada, apsolutno ambasador prima sasvim solidne pare. Ali,<br />
ponavljam još jednom, Norveška, Skandinavske zemlje, Bugarska, Rumunija,<br />
Holandija, konzulat u Banjaluci, Republici Srpskoj i mnogo mnogo destinacija,<br />
naravno u zavisnosti od toga da li ima materijalnih predispozicija.<br />
Ja vam se zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem vam i ja što ste se drţali teme.<br />
Zahvaljujem ministru KaluĊeroviću na uĉešću u našem radu.
Prelazimo na pitanja koja su upućena ministru unutrašnjih poslova,<br />
gospodinu Ivanu Brajoviću. On je tu, ja ga pozdravljam.<br />
Dajem odmah rijeĉ kolegi Predragu Bulatoviću koji ima dva postavljena<br />
pitanja. Izvolite.<br />
PREDRAG BULATOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Gospodine ministre, dobrodošli u Parlament, jer ste vi ovih dana puno<br />
zauzeti, poţara je puno, vanredna je situacija i vi ste uglavnom na licu mjesta. P<br />
prije nego što postavim pitanje, daću vam priliku da pojasnite jednu vašu izjavu.<br />
Dakle, van konteksta je, ali evo korektno vam dajem - rekli ste da nemamo pare<br />
za helikopter, a da ih imamo, ne znam odakle nam. To su mediji prenijeli, a to<br />
moţe da bude lapsus, moţe da bude pogrešna interpretacija, a moţe da bude i<br />
da stvarno ima nekih para u crnim fondovima Vlade, a da ministar unutrašnjih<br />
poslova ne zna.<br />
Uvaţavam vašu sugestiju, ali ovo je veoma vaţna stvar.<br />
Što se tiĉe poslaniĉkog pitanja, odlukama Vlade u dva navrata za<br />
direktora policije imenovan je Boţidar Vuksanović. Kao što je poznato, to<br />
imenovanje je Upravni sud oba puta poništio na osnovu ţalbe poslanika<br />
Socijalistiĉke narodne partije. U tom vremenskom periodu direktor policije koji je<br />
vršio tu duţnost nezakonito, donosio je odreĊene odluke. Interesuje me i traţim<br />
odgovor - koje je sve odluke donio. Kadrovske - znamo da je razriješio jedan broj<br />
rukovodilaca, imenovao neke druge. Pošto je u kontinuitetu nezakonito radio,<br />
kakav je status tih odluka. Organizacione - vjerovatno je formirao neke specijalne<br />
timove. Materijalno-finansijske, jer on je odgovoran za taj dio posla. Posebno me<br />
interesuje jer je pompezno najavljeno oduzimanje sluţbenih vozila koja su bila<br />
sumnjivog porijekla. Poznato je da su rukovodioci policije vozili dţipove i<br />
skupocjene automobile koji su oduzeti od nekih ljudi iz kriminalnog miljea, skinuti<br />
s osiguranja itd. To jeste dobra akcija, ali da vidimo šta je sa tim u vezi. Vratio je<br />
na posao neke suspendovane policajce i sl.<br />
Interesuje me koji je pravni status tih odluka imajući u vidu osporenu<br />
zakonitost izbora direktora policije u dva puta. Interesuje me i traţim odgovor na<br />
to u kom statusu je bio gospodin Vukasanović od trenutka uruĉenja Vladi druge<br />
presude Upravnog suda do njegovog ponovnog imenovanja treći put, i treći put<br />
ponovo nezakonito, po mom mišljenju. Da li je u tom interegnumu donosio<br />
odluke, i ako jeste, koje su to odluke?<br />
Moţda ja cjepidlaĉim, ali bila su bar tri dana kada se nije znalo šta je on.<br />
Moţda je donesena bar neka odluka da portir ode sa jednog mjesta na drugo, da<br />
ne kaţem da je neka epohalna akcija uraĊena.<br />
Interesuje me i traţim odgovor koji su to konkretni rezultati akcije Uprave<br />
policije i njenog direktora u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije od<br />
prvog nezakonitog imenovanja do danas.<br />
Vi ste u jednom odgovoru meni od 16. maja nešto rekli i pomenuli ste<br />
neke akcije. Koliko sam ja video, sve te akcije su završene, a zapoĉete u 2011.<br />
godini kada je direktor Uprave policije bio ...<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vam.<br />
Ministar Brajović ima rijeĉ. Izvolite.
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Hvala vam, potpredsjedniĉe Šturanoviću.<br />
Poslaniĉe Bulatoviću, prvo hvala na konstataciji da sam na licu mjesta<br />
tamo. Trudim se zaista da budem u ovim situacijama kad god mogu, da budem i<br />
u Mojkovcu, i na brdu Gorica, i u Pljevljima, i na Ţabljaku. Ako je takva izjava<br />
prenešena, ja je nijesam tako ĉuo, ali moram sada da vam kaţem slJedeće.<br />
Kad sam sliĉne stvari komentarisao, rekao sam da kad proĊe neko vrijeme<br />
elementarnih nepogoda svi zaborave na potrebu da imamo sredstva kojima se<br />
moţemo elementarnim nepogodama suprostaviti. Tako da sam bio suoĉen i sa<br />
zahtjevima da se prodaju svi naši helikopteri, a u ovoj situaciji sam bio zajedno s<br />
Vama na Odboru za bezbjednost i odbranu kada je konstatovana potreba o<br />
neophodnosti nabavljanja dva višenamjenska helikoptera i odreĊenih sredstava<br />
za Inţinjersku jedinicu Vojske. Tada je konstatovano da je vrijednost helikoptera<br />
pojedinaĉno po 11 miliona najmanje i samo sam konstatovao da je teško da će<br />
se u budţetu za iduću godinu obezbijediti pare za takvu nabavku. Mada je,<br />
naravno, i Parlament zakljuĉio, podrţavajući stav Odbora za bezbjednost i<br />
odbranu, da tako nešto treba uraditi.<br />
Data su ovih dana neka medijska objašnjenja povodom pojedinih napisa u<br />
štampi kako i zašto je šta kupovano. Jeftiniji su bili avionic, na primjer, "air<br />
traktor" nego helikopteri koji su tada bili uopšte u ponudi, ali to je bila moja izjava,<br />
a moţe se uvijek zloupotrijebiti neka priĉa. To je kratak komentar.<br />
Za odgovor na vaše pitanje zamolio bih, potpredsjedniĉe, da dobijem malo<br />
više vremena, upravo zato što sam ja poslaniku Bulatoviću odgovor na sliĉno<br />
pitanje dao, naravno i u pismenoj formi. Poĉeo bih ga upravo konkretnim<br />
rezultatima akcija Uprave policije i njenog vršioca duţnosti direktora u borbi<br />
protiv organizovanog kriminala i korupcije od njegovog imenovanja do danas, što<br />
je, sloţićete se, najvaţnije sa stanovišta ostvarivanja funkcije nadleţnosti Uprave<br />
policije kao najvaţnijeg organa uprave u obezbjeĊivanju stabilnog javnog reda i<br />
mira, liĉne i imovinske sigurnosti graĊana.<br />
Siguran sam da dijelimo mišljenje da je Uprava policije jedan ogroman<br />
sistem, najznaĉajniji i najbrojniji u bezbjedonosnom segmentu, i da je rezultat<br />
današnjeg djelovanja policije uloţeni napori i svakodnevno višegodišnje<br />
djelovanje profesionalaca koji rade u Upravi policije. Prirodno je da su mnoge<br />
aktivnosti koje su realizovane, na primjer, u januaru i februaru zapoĉete ne samo<br />
2011. godine nego i mnogo godina prije dok je bio prethodni direktor na ĉelu<br />
Uprave policije, gospodin Veljović. To je sasvim prirodna stvar, jer se ovdje ne<br />
govori o pojedincu koji na taj sistem moţe dominantno uticati, nego o ĉitavom<br />
sistemu i velikom broju profesionalaca, vrlo sposobnih ljudi koji vode taj sistem.<br />
Proces zaokruţivanja sistema djelovanja i odgovornosti i poloţaja Uprave<br />
policije poĉeo je donošenjem Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o<br />
drţavnoj upravi i Zakona o drţavnim sluţbenicima i namještenicima u 2011.<br />
Godini, preko Uredbe o organizaciji i naĉinu rada drţavne uprave, a za oĉekivati<br />
je da će uskoro biti završeno donošenje Zakona o unutrašnjim poslovima. Na taj<br />
naĉin u pravnom smislu imamo, u tom sagledavanju sistemskih zakona,<br />
zaokruţen poloţaj Uprave policije što će u potpunosti omogućiti dalje<br />
unapreĊenje njenog profesionalnog djelovanja i ostvarivanja ciljeva koji se pred<br />
policijom postavljaju.
Na polju meĊunarodne saradnje Uprava policije je u svojstvu<br />
predsjedavajućeg asocijacijom šefova policija zemalja Jugoistoĉne Evrope<br />
organizovala konferenciju o visokotehnološkom kriminalu na kojoj su uĉestvovali<br />
i generalni sekretar Interpola Ronald Noble i direktor Europola Rob Vajnrajt i<br />
predsjednik Ajsapa Voltere Mek Nil, direktori policija zemalja regiona i<br />
predstavnici referentnih meĊunarodnih organizacija. Naravno, taj skup je<br />
organizovan ranije, mi smo i u ranijem periodu organizovali skupštinu Interpola<br />
za zemlje Jugoistoĉne Evrope koja je odrţana takoĊe kod nas.<br />
Uprava policije je dio komunikacionog linka Siena što je vrlo znaĉajno za<br />
dalju institucionalizaciju partnerstva sa Evropom, kao sve znaĉajnijim akterom u<br />
oblasti suzbijanja organizovanog kriminala, posebno u pogledu izrade procjene<br />
opasnosti na godišnjem nivou kao jednog od kljuĉnih dokumenata za definisanje<br />
prioriteta u borbi protiv visoko softicifiranih kriminalnih grupa. Nedavno je<br />
potpisan memorandum o saradnji izmeĊu Uprave policije i Interpola. Tokom<br />
turistiĉke sezone 2012. u oblasti suzbijanja meĊunarodnog kriminala i razmjene<br />
informacija podsredstvom nacionalnih centralnih biroa Interpola obraĊen je 151<br />
predmet sa elementima organizovanog kriminala, od kojih 61 predmet iz oblasti<br />
ekonomskog organizovanog kriminala i 90 predmeta iz oblasti opšteg<br />
organizovanog kriminala.<br />
Od poĉetka godine po osnovu meĊunarodnih potjernica raspisanih od<br />
strane inostranih nacionalnih centralnih biroa Interpola, u Crnoj Gori je lišeno<br />
slobode osam lica, dok je po našim meĊunarodnim potjerncama u inostranstvu<br />
lišeno 35 lica.<br />
Crnogorska policija je potpisala protokole o saradnji tokom turistiĉke<br />
sezone sa Ravnateljstvom policije Republike Hrvatske, Direkcijom policije<br />
Republike Srbije, Upravom policije Republike Albanije u cilju pruţanja podrške u<br />
prevenciji kriminalnih aktivnosti i meĊunarodnog karaktera tokom ljetnjeg<br />
perioda. Intenzivirane su aktivnosti na potpisivanju operativnog sporazuma o<br />
saradnji sa Europolom i planirano je da do kraja godine Europol nakon revizije<br />
dostavljenih odgovora na postavljena pitanja organizuje evaluaciju trenutnog<br />
stanja na licu mjesta. Ostvaruje se kontinuirana saradnja sa meĊunarodnim<br />
regionalnim referentnim bezbjedonosnim organizacijama, kao što su Generalni<br />
sekretarijat Interpola, Select centar, DEA, FBI, SOFKA i ostali, u cilju<br />
sprovoĊenja zajedniĉkih operativnih akcija usmjerenih na konkretne nosioce<br />
kriminalnih aktivnosti. Uz saradnju sa meĊunarodnim partnerima i Evropskom<br />
komisijom realizuju se specijalistiĉke obuke za policijske sluţbenike u cilju<br />
profesionalnog osposobljavanja za efikasniju borbu protiv organizovanog<br />
kriminala i korupcije uz jaĉanje regionalne i meĊunarodne saradnje na planu<br />
razmjene informacija, iskustava i dobrih praksi. U cilju unapreĊivanja rezultata<br />
rada i jaĉanju kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala centralizovana je<br />
linija rada koja se bavi suzbijanjem i otkrivanjem kriviĉnih djela u vezi sa opojnim<br />
drogama, formirana je jedinica za prikrivane islednike, odsjek za meĊunarodnu<br />
policijsku saradnju kojim se centralizuje upravljanje svim kljiĉnim funkcijama<br />
meĊunarodne policijske saradnje.<br />
U prvih šest mjeseci 2012. godine nastavljen je trend smanjenja od 11%<br />
obima kriminala što je potvrda povoljnog stanja bezbjednosti i kvalitetnog<br />
preventivnog rada. Broj kriviĉnih djela ubistva, kojih je bilo sedam, znaĉajno je<br />
smanjen i svi sluĉajevi su rasvijetljeni. Registrovano je sedam kriviĉnih djela<br />
ubistva u pokušaju od kojih je šest rasvijetljeno. Specijalnom tuţiocu za borbu
protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zloĉina Uprava<br />
policije je podnijela dvije kriviĉne prijave protiv 21 lica zbog poĉinjena 52 kriviĉna<br />
djela. Privodi se rezultat organizovanih akcija na presijecanju krijumĉarskih<br />
kanala trgovine opojnim drogama i legalnih migracija.<br />
U januaru 2012. realizovana je policijska akcija "Zelena milja". Predmet je<br />
u saradnji sa Specijalnim drţavnim tuţiocem za borbu protiv organizovanog<br />
kriminala voĊen od juna 2011. godine, a aktivnost je bila usmjerena prema<br />
meĊunarodnoj kriminalnoj grupi koja se u duţem vremenskom periodu bavila<br />
krijumĉarenjem droge skanka iz Republike Albanije preko <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> do zemalja<br />
regiona. Tokom sprovoĊenja akcije " Zelena milja" preduzimane su koordinirane i<br />
sinhronizovane aktivnosti i razmjena operativnih informacija sa Ministarstvom<br />
unutrašnjih poslova Republike Hrvatske sa policijom Republike Srpske. To je<br />
rezultiralo hapšenjem organizovane kriminalne grupe na teritoriji Hrvatske. Na<br />
teritoriji <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ukupno je lišeno slobode 17 lica, a u okviru ove akcije sa<br />
partnerima iz regiona lišena su slobode i procesuirana 23 lica koja se terete za<br />
krijumĉarenje oko 140 kg skanka.<br />
U januaru je uspješno realizovana akcija "Toronto" u saradnji sa<br />
podruĉnim jedinicama Bijelo Polje, Berane i Podgorica koja je rezultirala<br />
podnošenjem kriviĉne prijave specijalnom tuţiocu za borbu protiv organizovanog<br />
kriminala protiv 10 lica, lišenjem slobode pet lica zbog osnovane sumnje da su<br />
na organizovan naĉin u duţem vremenskom periodu licima sa Kosova ili<br />
deportovanim iz zemalja EU i SAD-a izraĊivali falsifikovana dokumenta i<br />
omogućili im nezakonit prelazak drţavne granice. Specijalnom drţavnom tuţiocu<br />
podnijeta je kriviĉna prijava protiv 10 lica zbog osnovane sumnje da su poĉinila<br />
29 kriviĉnih djela. Sektor kriminalistiĉke policije bio je angaţovan na 12 predmeta<br />
u saradnji sa specijalnim drţavnim tuţiocem za borbu protiv organizovanog<br />
kriminala i na jednom predmetu sa Višim tuţilaštvom u Pogorici. Predmetima je<br />
obuhvaćeno devet organizovanih kriminalnih grupa, od kojih osam djeluju na<br />
meĊunarodnom planu. U okviru rada na ovim predmetima ostavarena je<br />
znaĉajna saradnja sa meĊunarodnim partnerima, kancelarijom DEA u Rimu,<br />
policijom Kraljevine Belgije, Kraljevine Holandije, Savezne Republike Njemaĉke,<br />
MUP-om Republike Slovenije, MUP-om Republike Hrvatske, Federacije Bosne i<br />
Hercegovine. Na suzbijanju opojnih droga znaĉajne aktivnosti su ostvarene na<br />
sprovoĊenju mjera kontrolisanih isporuka. Mjere su sprovoĊene u pet navrata u<br />
saradnji sa agencijom Sipa iz Bosne i Hercegovine i policijskom i carinskom<br />
sluţbom Savezne Republike Njemaĉke. Kontrolisana isporuka, zavedena pod<br />
operativnim nazivom "Paket", rezultirala je zapljenom 302,82 grama kokaina na<br />
teritoriji Nikšića. Kokain je u Crnu Goru bio upućen putem dvije poštanske<br />
pošiljke i bio je skriven u ambalaţi robe široke potrošnje. U saradnji sa<br />
Slovenaĉkom policijom ...<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Ministre, izvinjavam se, tri minuta već imamo prekoraĉenja. Molim vas,<br />
privodite kraju.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Dobićete pismeno sve ovo, jer sam otprilike negdje na polovini onoga što<br />
sam zamislio da vam prezentiram danas. Dobićete, naravno, u pismenoj formi.
Na kraju, ţelio bih da kaţem da smo tu zabiljeţili i znaĉajno poboljšanje u<br />
odnosu i na prošlu godinu ĉak, kada smo imali broj smrtno stradalih 58 lica u<br />
2011. u odnosu na 95 u 2010. godini, što je smanjenje za 38,9%. U ovom<br />
periodu ove godine imamo dodatno smanjenje za 16%. Uvijek sam govorio da tu<br />
statistika moţe da bude varljiva, ne daj boţe mogla bi se desiti neka velika<br />
saobraćajna nezgoda koja bi ove podatke znaĉajno poremetila.<br />
Na osnovu svih navedenih, a dobićete iscrpne informacije, ovo je<br />
kontinuitet rada. Niti je prethodni direktor Veselin Veljović, niti vršilac duţnosti<br />
direktora policije Boţidar Vuksanović neko ko je jedini krivac ili jedini pozitivan lik<br />
koji je doprinio svemu ovome. To je povod rada ukupne Uprave policije, velikog<br />
broja struĉnih, angaţovanih i visoko profesionalnih lica. Na osnovu navedenih<br />
podataka moţe se zakljuĉiti da je Uprava policije postigla zapaţene rezultate u<br />
radu. Podrazumijeva se da je radi izvršenja policijskih poslova i nesmetanog<br />
funkcionisanja organa u interesu bezbjednosti graĊana, u ovom periodu<br />
doneseno više odluka iz nadleţnosti Uprave policije. Pravni status donijetih<br />
odluka definiše se kroz posebne postupke za svaki akt koji proizvodi pravne<br />
posljedice pojedinaĉno. Zahtjev moţe podnijeti svako zainteresovano lice, fiziĉko<br />
ili pravno, koje smatra da je konkretnim aktom povrijeĊeno neĉije pravo, pravni ili<br />
javni interes.<br />
U cilju punog poštovanja odluka Upravnog suda, Vlada je donijela<br />
Pravilnik o unutašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva unutrašnjih<br />
poslova nakon ĉega je imenovala Boţidara Vuksanovića za vršioca duţnosti<br />
direktora Uprave policije kao organa u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova.<br />
Uporedo u skladu sa Zakonom o Policiji predloţio sam Boţidara Vuksanovića za<br />
direktora Uprave policije. Dalja procedura podrazumijeva, kao što i znate, da se<br />
obavi rasprava u parlamentarnom odboru, a nakon toga dobije i mišljenje<br />
Skupštine shodno zakonu. Oĉekuje se da Vlada izabere, nakon tih procedura,<br />
Boţidara Vuksanovića za direktora Uprave policije.<br />
Izvinjavam se zbog prekoraĉenja, bilo je neophodno. Znaĉi, ovo su<br />
aktivnosti koje su uraĊene u ovih pola godine, a naravno da one nijesu plod rada<br />
samo ovih pola godine nego i višegodišnjeg prethodnog rada.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Bulatović ima rijeĉ.<br />
PREDRAG BULATOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Gospodin Brajović je prekoraĉio vrijeme protiv ĉega, vi znate, nemam<br />
ništa, ali imam da se ja pominjem kada prekoraĉim, što ne znaĉi da ću sada da<br />
prekoraĉim.<br />
Iz odgovora gospodina Brajovića shvatio sam da Crnoj Gori ne treba<br />
direktor policije, jer je policija toliko ureĊena da uopšte nije vaţno ko je tamo i<br />
zato je ĉitava bruka i farsa više od sedam mjeseci oko imenovanja vršioca<br />
duţnosti policije. Sada mi je jasno zašto je Vlada suspendovala i ustavni i pravni<br />
sistem, što se narugala principu zakonitosti koji prva mora da poštuje. Imenovan<br />
je jedanput vršilac duţnosti nezakonito, oborio Upravni sud, drugi put oborio<br />
Upravni sud, ţalbu uloţio SNP, treći put imenovan za VD-a ponovo nezakonito.<br />
Ako bi postojao Ustavni sud dokazali bi da je uredba na koju ste se pozvali
suprotna Zakonu o policiji kao specijalnom zakonu za sve to. Jedino što ste<br />
uradili dobro i što vas pohvaljujem poslije sedam mjeseci jeste da ste predloţili<br />
nekog na Vladi za direktora policije shodno Zakonu o policiji, i mi ćemo sjutra to<br />
da raspravljamo.<br />
Evo šta ste rekli Upravnom sudu, gospodine Brajoviću, kada ste prvi put<br />
imenovali direktora 29. decembra. Kaţe - Vlada je konstatovala objektivnu<br />
nemogućnost da se sprovede propisani postupak za imenovanje novog<br />
starješine ovog organa Uprave, kao i poseban interes da će obezbijediti dalje<br />
normalno funkcionisanje rukovoĊenja Upravom policije, posebno imajući u vidu<br />
prirodu, znaĉaj i specifiĉnost policijskih poslova. To je bilo u decembru mjesecu.<br />
Imali ste brzinu, potrebu da se hitno reaguje. Konaĉno ste prije nekoliko dana<br />
uradili ono što ste trebali da uradite zahvaljujući onome što je Socijalistiĉka<br />
narodna partija uradila.<br />
Ima nekih poslanika ovdje iz DPS-a, kada sam to prvi put ukazao da ste to<br />
uradili kako ne treba. Rekli su - ne razumije se on u pravo, nije on nadleţan, za<br />
to je nadleţan neki drugi sud, i ovo je palo kako i dolikuje. Ništa mi nijeste<br />
odgovorili oko kadrovskih, organizacionih, materijalno-finansijskih i drugih odluka,<br />
statusa tih odluka, to je veoma problematiĉno. Vi upućujete sa pozicije vlasti i sile<br />
ljude koji su smijenjeni, koje bih ja smijenio sa svima vama zajedno, da se ţale.<br />
Malo sjutra će da se ţale. Maknuti su sa mjesta pomoćnika direktora ili ne znam<br />
ĉega i stavljeni za savjetnika, ima da ćuti kao riba. To je posljedica svega onoga<br />
što ste vi uradili.<br />
Ono što mogu da vam kaţem jeste nemojte da govorite o procentima.<br />
Jedne procente policija, druge procente tuţilaštvo, treće procente sudstvo, i sve<br />
pad organizovanog kriminala. Organizovani kriminal cvjeta, njena sprega sa<br />
djelovima vlasti, takoĊe postoji. Tzv. visoka korupcija ili krupne ribe ne dodirnute i<br />
zato imamo Europol. To je ono što se moţe konstatovati kada je ovo u pitanju.<br />
Pomenuli ste akciju "Zelena milja". Zelena milja je zapoĉeta 2011. godine.<br />
Zapoĉeta je u vrijeme direktora policije Veselina Veljovića, protiv koga sam bio i<br />
nogama i rukama. Protiv sam svakog vašeg direktora policije. Nadam se<br />
najdublje da će na jesen, ako se na jesen odrţe izbori i ako opozicija pristane na<br />
sve to, biti neki drugi direktor policije profesionalac.<br />
Na kraju, ovdje se vidi, i time ću zakljuĉiti, namjera vladajuće koalicije da<br />
je vaţnija kontrola politike nad policijom i sudom i tuţilaštvom, da je zbog toga<br />
Crna Gora zarobljena drţava, da prvo rješenje to najbolje dokazuje povezano za<br />
ovim što ste uradili sada. Cilj je ovladati resorima sile. To je za DPS da se ne<br />
donesu konkretne akcije u lovljenju tzv. krupnih riba, a za SDP to jeste da<br />
kontroliše Demokratsku partiju socijalista. Dobro je što ćemo sjutra ući u zakonite<br />
tokove da razmatramo predlog za direktora policije u skladu sa Zakonom o<br />
policiji. Bojim se da će poĉeti igre bez granica vezano za Zakon o unutrašnjim<br />
poslovima, pa će biti povuci, potegni, ako se nijeste dogovorili šta će biti oko<br />
toga. Završio sam svoje prvo poslaniĉko pitanje. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Izvolite odmah sa drugim pitanjem.<br />
PREDRAG BULATOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Moje drugo poslaniĉko pitanje je: "Da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova<br />
izvršilo presudu Upravnog suda u sluĉaju sveštenika iz Pljevalja, ali i drugih<br />
sveštenika, a ako nije koji su razlozi za to? TakoĊe, interesuje me da li je<br />
Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzimalo bilo kakve mjere odgovornosti i da<br />
li je bilo osnova za to prema rukovodiocu i rukovodstvu podruĉne jedinice MUP-a<br />
za upravne unutrašnje poslove u Podgorici, a nakon afere o korupciji jednog<br />
broja sluţbenika iz te jedinice povodom nezakonitog drţavljanstva i drugih<br />
isprava u toj ispostavi? Da li je to ova akcija Toronto ne znam, vi ćete mi reći da li<br />
se toga tiĉe".<br />
Upravni sud je 31 maja ove godine donio presudu da se usvajaju tuţbe i<br />
poništava se rješenje Ministarstva unutrašnjih poslova od 27.12. i obavezuje se<br />
tuţeni tj. vi da tuţiocu nadoknadite troškove spora u iznosu od 250 eura u roku<br />
od 15 dana od dana prijema ove presude. Da podsjetimo da je Upravni sud za<br />
igumana manastira Svete Trojice Leonida i šest pljevaljskih sveštenika donio<br />
rješenje da napuste Crnu Goru, da budu protjerani. Upravo kada je Crna Gora<br />
bila zauzeta problemima nevremena zbog velikog snijega, imali ste vremena da<br />
razmišljate i o tome da se protjeraju sveštenici, dakle iguman manastira Svete<br />
Trojice i sveštenici Ognjen Perković, Borivoje Pantić, Saša Janjić, Nikola Olić,<br />
Milan Stojiljković i Darko Jović. Taĉno je da oni nijesu drţavljani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Taĉno je da u Mitropoliji crnogorskoprimorskoj, Eparhiji mileševskoj, Eparhiji<br />
budimljanskoj ima ljudi, odnosno sveštenika i monarha koji nijesu drţavljani <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>, ali to uopšte ništa nije ĉudno i oni pripadaju jednoj jedinstvenoj kanonskoj<br />
pravoslavnoj crkvi i duţe vremena borave u Crnoj Gori. Lojalni su drţavi i<br />
pravnom poretku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, što pokazuju i ţalbe i obraćanje institucijama<br />
drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ali vi ste našli za potrebno da ih pokušate protjerati i da s tim<br />
u vezi ugrozite njihov radni status.<br />
Ono što mene interesuje jeste, pošto imam ove presude, konkretno za<br />
pljevaljske sveštenike. Pitanje vrlo jasno i glasno jeste - Da li se primijenili odluku<br />
Upravnog suda? To mi je osnovno pitanje.<br />
Na granici je problematiĉnosti i ovo drugo pitanje, odnosno treće. Ako<br />
cijenite da ne moţete na to da odgovorite, poenta je da li ima elemenata<br />
odgovornosti, da li ste preduzeli mjere odgovornosti prema rukovodstvu ove<br />
podruĉne jedinice zbog afere koja se desila za drţavljanstva, pasoše i sve šta je<br />
s tim u vezi. Dakle, ovi se protjeruju, a ovamo se moţe kupovati kod drţavnih<br />
organa i drţavljanstvo i pasoš.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministre, imate rijeĉ.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Poslaniĉe Bulatoviću, Vi, naravno, govorite o tome da ovdje cvjeta<br />
kriminal, da ovdje cvjeta korupcija i da zato ovdje imamo Europol. Ja sam Vam i<br />
u prethodnom odgovoru rekao da mi imamo Europol, imamo odliĉnu saradnju sa<br />
Europolom i nadam se i potpisivanju sporazuma o saradnji sa Europolom, ali<br />
imamo i pregovore. Ti pregovori su kljuĉni podatak da situacija u Crnoj Gori nije
onakva kakvom je Vi vidite, jer nema tih institucija Evropske unije koje bi dodijelili<br />
poĉetak pregovora zemlji u kojoj je situacija takva kakvom je Vi predstavljate.<br />
Odgovor na ovo pitanje: Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa bez<br />
izuzetka po presudama sudova, a u konkretnom sluĉaju izvršilo je presudu<br />
Upravog suda u sluĉaju sveštenika iz Pljevalja, ali i drugih sveštenika. U<br />
postupku izvršenja presuda Upravnog suda <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Ministarstvo unutrašnjih<br />
poslova je u ĉetiri sluĉaja poništilo prvostepena rješenja i predmet vratilo na<br />
ponovni postupak i odluĉivanje nadleţnim podruĉnim jedinicama za upravljanje<br />
unutrašnjim poslovima Ministarstva unutrašnjih poslova.<br />
Od ĉetiri poništena prvostepena rješenja, tri su vraćena na ponovni<br />
postupak u podruĉnoj jedinici Pljevlja, a jedno podruĉnoj jedinici Bijelo Polje.<br />
Istovremeno, protiv odluka Upravnog suda <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Ministarstvo unutrašnjih<br />
poslova je Vrhovnom sudu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> podnijelo sedam zahtjeva za vanredno<br />
preispitivanje sudskih odluka. Zahtjevi za vanredno preispitivanje sudskih odluka<br />
podnijeti su protiv pet sudskih odluka, kojima su poništena drugostepena rješenja<br />
Ministarstva unutrašnjih poslova donijeti po postupku ţalbama na prvostepena<br />
rješenja podruĉne jedinice Nikšić i protiv dvije sudske odluke kojima su poništena<br />
drugostepena rješenja MUP donijete po postupku po ţalbama na prvostepena<br />
rješenja podruĉne jedinice Berane.<br />
Ministarstvo unutrašnjih poslova je utvrdilo da nije bilo osnova za<br />
pokretanje postupka materijalne ili disciplinske odgovornosti protiv rukovodioca i<br />
rukovodstva podruĉne jedinice za Upravu i unutrašnje poslove u Podgorici. Protiv<br />
dva sluţbenika ovog Ministarstva, za koja se sumnja da su bila ukljuĉena u<br />
odreĊene protivpravne radnje, pokrenut je disciplinski postupak koji je<br />
donošenjem zakljuĉka prekinut. Disciplinski postupak će biti nastavljen po<br />
okonĉanju kriviĉnog postupka koji se vodi u Višem sudu u Podgorici. U kriviĉnom<br />
postupku riješiće se prethodno pitanje koje je od bitnog uticaja na dalji tok<br />
disciplinskog postupka protiv ovih sluţbenika.<br />
Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Bulatović.<br />
PREDRAG BULATOVIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo, ono što sam na samom<br />
poĉetku ţelio da kaţem jeste da imajući u vidu prirodu odluka MUP-a prema<br />
sveštenicima, razliĉiti su osnovi za nedobijanje radnih dozvola, rijeĉ je o radnoj<br />
dozvoli, odnosno boravku po principu statusa stranca, i to u kontinuitetu. Svaki<br />
sveštenik kanonske pravoslavne crkve, koji pripada Mitropoliji Crnogorskoprimorskoj,<br />
eparhijama budimljanskoj i …. ne mogu dobiti od ministra i<br />
Ministarstva boravak. Kada poništi Ustavni sud, onda se radi onako kako je to<br />
bilo u sluĉaju Boţidara Vuksanovića. Donese se nezakonita odluka ili nezakoniti<br />
zakljuĉak.<br />
Ja namjerno neću da pomenem, jer mi je prijatelj, Velibora Dţomića za<br />
koga izmišljate vratolomije. I Vi ste sami rekli da ćete pokrenuti novi postupak<br />
protiv njega i pokrenuli ste. Imao je torturu u toj podruĉnoj jedinici. Ĉinovnici ne<br />
znaju o ĉemu se radi, moraju da smišljaju nekakve gimnastike i varijante, a stvar<br />
je prosta. Nijeste mu dali boravak po principu spajanja porodice, jer postoji neko
mišljenje Agencije za nacionalnu bezbjednost koje su mu dali, proĉitali ga i sada<br />
traţe od njega da on dostavi MUP-u tajni podatak. Nonsens, haos, nešto što<br />
potpuno derogira set zakona o pristupu informacijama tajnosti podatka i zaštiti<br />
liĉnih podataka. Ali, ovo sam pitanje postavio zbog toga jer mislim da vi vršite<br />
progon, da sve odluke padaju na sudu, to je dokaz, samo je pitanje, vi imate ili<br />
politiĉki motiv da to radite, a sigurno sprovodite pravno nasilje. Da li je to politika<br />
Vlade, ili je politika samo manje ĉlanice, to je na graĊanima da sude, jer imamo i<br />
odluke koje su padale u prošlosti vezano za imovinu Mitroplije Crnogorskoprimorske<br />
koje su donosili organi gdje ste vi na ĉelu toga organa.<br />
Što se tiĉe sveštinika iz Pljevalja, evo što vam je sud rekao, tuţba je<br />
osnovana. Tuţeni organ je u osporenom rješenju prihvatio razloge prvostepenog<br />
organa da tuţilac ne ispunjava uslove za odobrenje privremenog boravka u Crnoj<br />
Gori iz ĉlana 36, stav 1, taĉke 5 Zakona o strancima, budući da nije dostavio<br />
dokaze iz ĉlana 2 Zakona o pravnom poloţaju vjerskih zajednica. Ocjenjujući<br />
zakonitost osporenog rješenja, ovaj sud nalazi da su upravni organi uĉinili bitnu<br />
povredu pravila postupka iz ĉlana 226, stav 2, taĉka 7 Zakona o upravnom<br />
postupku itd. Vi ste traţili od sveštenika da vam donesu dokaz po Zakonu o<br />
vjerskim zajednicama je li ona regularna ili nije. I pobrkali ste lonĉiće tamo. Zbog<br />
toga vam je pala odluka Upravnog suda i zato vi donosite nova rješenja. Pala<br />
vam je odluka na Upravnom sudu, jer Upravni sud je rekao – Ne, dajte vi dozvolu<br />
za boravak ili je ne dajte, ali što se tiĉe Zakona o vjerskim zajednicama i<br />
crkvama, to je veoma diskutabilno pitanje, on tretira novoosnovane tkz. crkve ili<br />
stvarne crkve, a one koje postoje vjekovima ovdje, kao što je Mitropolija<br />
crnogorsko-primorska, njeni sveštenici su ĉak i u doba komunizma boravili. I da<br />
vam kaţem nešto. Bio je protest u Pljevljima. Taj protest je bio da se pokaţe da<br />
podršku graĊani imaju ti ljudi. Na protestu je jedan od govornika rekao da je u<br />
doba Turaka i turskih osvajaĉa starješina manastira Sv. Trojica nije bio<br />
protjerivan kao pod Vladom DPS-a i SDP-a.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima kolege Bulatovića.<br />
Idemo dalje.<br />
Kolega Ervin Spahić će sada uzeti rijeĉ, a nakon njega kolega Goran<br />
Danilović.<br />
Izvolite.<br />
ERVIN SPAHIĆ:<br />
Hvala, gospodine predsjedavajući.<br />
Uvaţene koleginice i kolege, gospodine ministre,<br />
Dok se kolege iz SNPa i PZP-a dogovore ko je prvi pokrenuo priĉu o<br />
Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ja ću pitati nešto vezano o Zakonu<br />
o zaštiti podataka o liĉnosti:<br />
Šta su nadleţna ministarstva uradila u vezi sa usaglašavanjem pojedinih<br />
zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o liĉnosti i koje korake će preduzeti Vlada<br />
na zaštiti privatnosti graĊana od zloupotreba prilikom kopiranja liĉnih<br />
dokumenata i postavljanja video nadzora na naĉin koji nije dozvoljen?
Obrazloţenje. S ozbirom na ĉinjenicu da je Zakon o zaštiti podataka o<br />
liĉnosti sistemski, Agencija za zaštitu podataka o liĉnosti je tokom 2011. godine u<br />
saradnji sa ekspertima agaţovanim kroz twining projekat "SprovoĊenje strategije<br />
za zaštitu liĉnih podataka u Crnoj Gori" izradila analize zakona koje treba<br />
uskladiti sa istim. Predlagaĉima su dostavljene analize sljedećih zakona: Zakon o<br />
biraĉkim spiskovima, Zakon o Centralnom registru stanovništva, Zakon o<br />
zbirkama podataka u oblasti zdravstva, Zakon o hitnoj medicinskoj pomoći,<br />
Zakon o drţavnim sluţbenicima i namještenicima, Zakon o strancima, Zakon o<br />
matiĉnim registrima, Zakon o socijalnoj i djeĉijoj zaštiti, Zakon o uzimanju i<br />
korišćenju bioloških uzoraka, Zakon o elektronskom poslovanju, Zakon o<br />
zdravstvenoj zaštiti, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o<br />
sprjeĉavanju konflikta interesa, Zakon o objedinjenoj registraciji i sistemu<br />
izvještavanja u obraĉunu i naplati poreza i doprinosa, Zakon o Agenciji za<br />
nacionalnu bezbjednost.<br />
Do trenutka podnošenja ovogodišnjeg izvještaja o radu Agencije za zaštitu<br />
podataka o liĉnosti, Agencija nije dobila odgovor od nadleţnih ministarstava što<br />
je preduzeto u vezi sa predmetnim analizama, a s obzirom na to da je u pitanju<br />
vaţno sistemsko usaglašavanje, smatram da bi bilo znaĉajno saznati dokle se<br />
stiglo u tom procesu.<br />
Isto tako, veliki broj preduzeća, posebno telekomunikacionih, kao i hotela,<br />
traţe od graĊana da im dostave fotokopiju liĉne karte, ili, pak, traţe da im graĊani<br />
neko vrijeme ostave liĉnu kartu dok ne izvrše fotokopiranje, postoji, takoĊe, i<br />
veliki broj objekata koji posjeduju video nadzor, ali on je postavljen na naĉin koji<br />
ugroţava privatnost kako zaposlenih, tako i klijenata, pa vas molim da mi<br />
povodom ovoga pitanja date odgovor. Odgovor sam traţio i u pisanoj formi.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vam. Ministar Brajović.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Hvala Vam potpredsjedniĉe, poslaniĉe Spahiću,<br />
Vi ste postavili pitanje o jednom veoma vaţnom zakonu, a praktiĉno<br />
novijoj materiji, da ne kaţem novoj materiji, i u toj oblasti Ministarstvo unutrašnjih<br />
poslova je dosta uradilo. Ĉini mi se da je proizvod jednog korektnog rada i<br />
saradnje i sa meĊunarodnim institucijama i zakon koji ćemo razmatrati u ovom<br />
Parlametnu u ponedeljak na plenarnoj sjednici a to je Zakon o zaštiti podataka o<br />
liĉnosti. Mi smo u sklopu tvining projekta sprovoĊenja strategije zaštite liĉnih<br />
podataka u Crnoj Gori koji je vodilo Ministarstvo unutrašnjih poslova sa<br />
partnerima iz Slovenije i Austrije, a koji je završen krajem juna 2012. godine<br />
uradili oko 25 analiza crnogorskih zakona koje treba uskladiti sa Zakonom o<br />
zaštiti podataka o liĉnosti i pravom Evropske unije. Sve analize dostavljene su<br />
resornim ministarstvima na dalju nadleţnost. U neposrednim kontaktima sa<br />
pojedinim predstavnicima ministarstava u saznanju smo da će navedene analize<br />
biti uzete u obzir prilikom izrade novih tekstova zakona i njihovih izmjena i<br />
dopuna. Ovom prilikom ću reći šta je Ministarstvo unutrašnjih poslova uradilo.<br />
Realizovalo je dio analiza. UraĊeno je potpuno usaglašavanje Zakona o zaštiti<br />
podataka o liĉnosti sa direktivom Evropskog parlamenta i Savjeta o zaštiti<br />
graĊana u vezi sa obradom liĉnih podataka i slobodnom kretanju takvih
podataka. To je direktiva iz oktobra 1995. godine, ĉemu je prethodila analiza<br />
eksperata. Predlog zakona, kao što sam rekao, nalazi se u skupštinskoj<br />
proceduri i mislim da ćemo u ponedeljak o njemu raspravljati.<br />
TakoĊe, prilikom izrade Zakona o drţavnim sluţbenicima i namještenicima<br />
korišćena su ekspertska mišljenja sa projektom. Kod izrade poglavlja obrade<br />
liĉnih podataka u predlogu zakona o unutrašnjim poslovima sve je to ugraĊeno, a<br />
ponovo je Vlada utvrdila predlog zakona i on će se naći, takoĊe, tokom iduće<br />
nedelje pred poslanicima ovog doma. Sve ostale analize koje su dostavljene<br />
Ministarstvu unutrašnjh poslova biće uzete u obzir prilikom izrade novih tekstova<br />
zakona ili njihovih izmjena i dopuna.<br />
Na drugi dio pitanja koje korake će preduzeti Vlada na zaštiti privatnosti<br />
graĊana od zloupotreba prilikom kopiranja liĉnih dokumenata i postavljanja video<br />
nadzora na naĉin koji nije dozvoljen, smatramo da je Vlada preduzela<br />
neophodne korake na naĉin što je predloţila zakon koji je u ovoj oblasti uveo<br />
evropske standarde. Formirana je Agencija za zaštitu liĉnih podataka kao<br />
nezavisan nadzorni organ u ĉijoj je nadleţnosti zloupotreba prilikom kopiranja<br />
liĉnih dokumenata i postavljanja video nadzora na naĉin koji nije dozvoljen i<br />
naravno izvještaj te agencije i njen izvještaj o radu usvaja ova Skupština. Hvala<br />
vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Ervin Spahić.<br />
ERVIH SPAHIĆ:<br />
Hvala gospodine predsjedavajući, hvala uvaţeni ministre,<br />
Cijenim napore koje je vaše ministarstvo uradilo do sada na planu<br />
donošenja novog zakona i koje ćemo imati iduće nedelje u skupštinskoj<br />
proceduri, odnosno rapravljaćemo o njemu ovdje na plenumu. Svakako je taj<br />
predlog zakona sigurno bolji nego što smo imali do sada. Ovo pitanje sam<br />
namjerno postavio iz razloga što se dosta, ĉini mi se, olako i u štampi, i u<br />
sredstvima informisanja tretira ovaj Zakon o zaštiti podataka o liĉnosti, pa se<br />
stalno misli da je to neka ţelja nas poslanika da neke svoje liĉne podatke<br />
zaštitimo. Vidite kolika je ta oblast, koliko zakona samo treba da se uskladi sa tim<br />
zakonom gdje treba zaštititi podatke o liĉnosti, a ne samo o tome kolika su neĉija<br />
primanja. Zato sam to namjerno postavio.<br />
Ovo drugo pitanje sam postavio iz razloga što znam da je Agencija<br />
formirana iz tog razloga da ona prati ovo. Nisam mogao da postavim ovo pitanje<br />
Agenciji, tako da sam morao da postavim nekom nadleţnom ministarstvu da bih<br />
dobio odgovor na ovo pitanje. Mislim da Agencija svakim danom sve bolje<br />
rezultate pokazuje na ovom planu, budući da imaju i pomoć eksperata pogotovo<br />
kako sam ĉuo iz Slovenije jer su im uvijek pri ruci kada rješavaju neka odreĊena<br />
pitanja. Zahvaljujući tome došlo je do toga da neke podatke o liĉnosti, kao što su<br />
imena maloljetne djece, ne objavljuju na sajtu Komisije za spreĉavanje sukoba<br />
interesa što je do sada bila praksa i što je stvarno bio nonsens samo takav. Da<br />
djeca koja su maloljetna, njihovi podaci sa njihovom ušteĊevinom od dvije<br />
hiljade, hiljadu eura stoje tamo. To je za mene bilo zaĉuĊujuće i niko nije našao<br />
za shodno da kaţe poslanicima, pa to su djeca, to je dijete koje ima 12 godina,<br />
10 godina, nemojte stavljati njegovo puno ime i prezime, tako da je u tom smislu
nešto uraĊeno. Po drugim osnovama sam se ţalio na taj sajt koji objavljuje<br />
podatke o sukobu interesa, tu sam saznao u razgovorima sa mnogim<br />
ekspertima da sam i tu u pravu i oĉekujem da će se i to do kraja dovesti. Tako da<br />
je to bio moj razlog. Svakako da je ovaj zakon koji ćemo raspravljati iduće<br />
nedelje biti bolji, ali mora tu još dosta stvari da bi on mogao zaista da zaţivi i da<br />
naĊe svoje utemeljenje i u praktiĉnoj primjeni. Mora se još mnogo ovih zakona<br />
usaglasiti sa njim da bi zaista imali jedan pravi zakon, jer sa svim ovom<br />
zakonima se kosi opet onaj Zakon o slobodnom pristupu informacija. Dokle god<br />
ne donesemo šta je zaštita liĉnih podataka, šta je to privatnost imaćemo taj<br />
sukob sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, imaćemo opet po<br />
medijima da nešto pokušava da se zataška, kada ne moţe da se dobije neka<br />
informacija, da se sve to zakonski reguliše. Zaista više nema razloga za bilo<br />
kakve dileme. Da li je to u skladu sa zakonom i da li je ta informacija zaista za<br />
objelodanjivanje? Znaĉi, nije problem informacija koja se da, ali je problem<br />
objelodanjivanje odreĊenih informacija. Toliko i hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Danilović sada ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega Labudović.<br />
Izvolite.<br />
GORAN DANILOVIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, gospodine ministre, uvaţeni graĊani,<br />
Postavio sam pitanje koliko Crna Gora u ovom trenutku ima na<br />
raspolaganju letjelica, specijalizovnih letjelica za borbu protiv poţara, ako se tako<br />
moţe reći, koji su to tipovi i u ĉijem su vlasništvu, pošto znamo da nijesu svi u<br />
vlasništvu Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>?<br />
Postavio sam ovo pitanje, ministar to oĉigledno zna, ne zbog toga što mi<br />
te informacije nijesu poznate, naprotiv, nego da ih još jedan put pretresemo pred<br />
javnošću kroz formu poslaniĉkog pitanja i vašeg odgovora. Mogao bih danas<br />
ovdje vam proĉitati dio svog izlaganja, nije pametno da se politiĉar poziva na<br />
svoje rijeĉi, ali kao opozicionari imamo tu privilegiju da smo kad kad i u pravu. U<br />
trenutku kada smo uvodili vanredno stanje, govorio sam da treba tada da se<br />
pripremimo za ljeto i za poţare, da je Crna <strong>Gore</strong> već decenijama u nekom<br />
latentnom stanju elementarnih nepogoda. One budu razliĉite na poĉetku, u<br />
sredini i na kraju godine, potpuno je normalno, ali mi ne radimo ništa da<br />
preduprijedimo samo saniramo štetu. I to saniramo na jedan nekorektan naĉin.<br />
Govorimo o tome kako je pravovremenim akicjama naših ljudi koji zaista izgaraju<br />
uĉinjeno sve da šteta bude minimalna.<br />
Ako imate poţar koji neobuzdano guta sve pred sobom desetak dana,<br />
štete, ako hoćemo pošteno da sagledamo šta je taj poţar sve prouzrokovao, su<br />
ogromne. Nadilaze višestruko cijenu adekvatnih sredstava koja bi smo morali<br />
kupiti. Konaĉno, da bi smo se borili sa stihijama, zimi sa snijegom, jeseni sa<br />
velikom kišom i poplavama i ljeti sa poţarom. Ne daj Boţe zemljotresa ili još<br />
kakve uţasnije prirodne katastrofe.<br />
Naravno, u odgovoru ću govoriti preciznije o svemu ovome, ali mogao bih<br />
vam sada citirati ono što sam govorio, a što je danas medijski aktuelno. To sam<br />
govorio prije sedam mjeseci i koje helikoptere višenamjenske da nabavimo, i<br />
zašto su oni bolji nego letjelice poput dromadera ili er traktora, zbog toga što ih
moţete koristiti u svako doba, u svako vrijeme, brţe se otplate. Reći ću vam još<br />
nešto, to kako smo mi nabavljali letjelice za gašenje poţara je skandalozno.<br />
Samo smo mi bili toliko pametni da nabavimo avione koje moţemo koristiti samo<br />
za jednu svrhu, zbog toga što su malo jeftiniji. Sada nam je izgovor da su<br />
helikopteri o kojima sam ja ovdje u ovom Parlametnu prvi govorio, preskupi. Prije<br />
samo ĉetiri, pet godina bili su jeftiniji nego bilo koji od ovih aviona, a neuporedivo<br />
upotrebljiviji. Odgovorno tvrdim da je prilikom nabavke aviona dromader i aviona<br />
er traktor bila po srijedi korupcija. Odgovorno tvrdim, gospodine ministre, da<br />
imate loše informacije, da vam se poture informacije kada se govori da su skupi<br />
višenamjenski helikopteri ili ljudi ne znaju o ĉemu se radi ili traţe informacije na<br />
pogrešnim adresama. Ĉak i danas kada su zaista skuplji, nego u vrijeme kada se<br />
kroz prebijanje klirinškog duga sa Rusijom to moglo dobiti za svega nekoliko<br />
miliona dolara, ĉak i danas adekvatni avioni potrebama <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i njenoj<br />
geografiji mogu da se nabave neuporedivo jeftinije ako neko ne ţeli da kupi one<br />
koji se nude i da tim kupi neĉiju ljubav sa zapada iako će, istovremeno, budite u<br />
to sigurni, ti isti ljudi sa zapada kupovati sjajne avione i helikoptere na istoku sa<br />
nevjerovatnim perfomansama koje nam ovdje mogu spasiti ţivote, koji mogu<br />
gasiti poţare, koji mogu sluţiti u turistiĉke svrhe, koji mogu transportovati naše<br />
vojne jedinice. Dakle, mogu se koristiti 12 mjeseci i mogu biti neuporedivi sa<br />
avionima koji imaju samo jednu namjenu i zbog toga su neuporedivo jefitniji.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Gospodine ministre izvolite.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Prvo, poslaniĉe Daniloviću, vrlo konkretan odgovor na Vaše pitanje, a to<br />
je, da Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> raspolaţe sa ĉetiri specijalizovane letilice za gašenje<br />
poţara. Dva aviona tipa "dromader" koji nose po 2200 litara vode i dva aviona<br />
tipa "air tractor amfibija" koji mogu uzimati vodu sa vodenih površina, jezera i<br />
mora, a nose po 3.200 litara vode.<br />
Osim ovih letilica, Vlada raspolaţe i sa ĉetiri namjenska helikoptera koji se<br />
koriste za prevoz, spašavanje i pomoć ugroţenom stanovništvu, medicinski<br />
transport, izviĊanje terena i za druge namjene u zavisnosti od konkretnog<br />
sluĉaja.<br />
Avioni i helikopteri nalaze se u operativnoj upotrebi u Minsitarstvu<br />
unutrašnjih poslova. Avioni za gašenje poţara sa kojima Crna Gora raspolaţe<br />
omogućavaju da se znaĉajan dio teritorije <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> operativno pokrije iz<br />
vazduha tokom gašenja poţara, budući da avioni tipa "dromader" mogu da<br />
slijeću i na travnate zemljane terene jer pored aerodroma u Podgorici i Tivtu,<br />
pista u Nikšiću i Beranama, mogu sletjeti na primjer na travnatom terenu u Štoju.<br />
Avioni tipa "air tractor" vodu mogu uzimati na moru, Skadarskom jezeru,<br />
Krupaĉkom jezeru i Pivskom jezeru.<br />
Vaţno je istaći da je samo na lokaciji, na primjer, Sokolovina kod Crnih<br />
Poda, opština Mojkovac, poĉev od 7. jula do 16. jula 2012. godina izvršeno 707<br />
letova u trajanju od 83 sata i 28 minuta i uĉinjeno je koliko se moglo da bi se bar<br />
lokalizovao poţar.
Istiĉem, takoĊe, da je jedan avion "air tractor amfibija" kupljen od strane<br />
Glavnog grada Podgorice. Avioni se koriste po zahtjevima rukovodilaca<br />
opštinskih timova za upravljanje u vanrednim situacijama i komandira opštinskih<br />
sluţbi zaštite i spašavanja koji se neposredno nalaze na terenu koji je ugroţen<br />
poţarom.<br />
Finansijska sredstva za operativno odrţavanje i plovidbenost sva ĉetiri<br />
protiv poţarna aviona, bez obzira što je jedan kupljen od strane Glavnog grada<br />
Podgorice, i helikoptera obezbjeĊuju se budţetom Ministarstva unutrašnjih<br />
poslova.<br />
Kao što ste i Vi rekli, i ja ţelim, naravno, da razumijem Vaše pitanje<br />
upravo u svrhu ţelje da se pokuša na najbolji mogući naĉin odgovoriti izazovima<br />
elementarnih nepogoda. Nije samo Crna Gora suoĉena, ĉitav svijet je suoĉen<br />
praktiĉno sa talasima naizmjeniĉnih ogromnih snijeţnih padavina, poplava,<br />
velikih suša, poţara i ostalog.<br />
Naravno, tu zaista razumijem potrebu, Vi ste jedan od poslanika koji ste<br />
inicirali takav zakljuĉak na Odboru za bezbjednost i odbranu.Takav zakljuĉak koji<br />
je i plenum usvojio i sa kojim se potpuno slaţem. Samo sam govorio o realnosti<br />
sadašnjeg finansijskog stanja da li se mogu kupiti višenamjenski helikopteri.<br />
Kada smo o tim višenamjenskim helikopterima razgovarali, sada ćete opet<br />
dozvoliti da više vjerujem ekspertima iz avio-helikopterske jedinice nego Vama u<br />
procjeni što je to što bi najbolje bilo po Crnu Goru. Oni smatraju da bi najbolje<br />
bilo višenamjenski helikopter "K-32" kupiti koji je sovjetske proizvodnje, koji je<br />
moguć za korišćenje u zemljama Evropske unije i koji bi bio optimalno rješenje i<br />
ĉija cijena je znaĉajno iznad i tada bila znaĉajno iznad cijene air tractora koji su<br />
kupljeni.<br />
Druga stvar, time ne ţelim da skidam odgovornost sa sebe. Kao što znate,<br />
naravno, nisam uĉestvovao tada u nabavci ovih protivpoţarnih aviona. To je bilo<br />
prije mog dolaska na ovu funkciju i raĉunam, vjerujem u to, da su oni koji su tada<br />
odluĉivali o tome imali najbolju namjeru, sagledavali ukupnu situaciju i donosili<br />
najracionalnije i najbolje odluke. Naravno, tu smo uvijek svi podloţni<br />
preispitivanju svih naših aktivnosti i svih naših ĉinjenja i neĉinjenja.<br />
S druge strane, gašenje ĉetinarskih zasada je izuzetno komplikovano.<br />
Imate trenutno na pojedinim lokacijama u Španiji desetine hiljada hektara šume<br />
koja je u plamenu i desetine aviona koji gase i ne uspijevaju da potpuno saniraju<br />
poţare. Ono što bi najbolje bilo da , naravno, mi imamo mehanizme i da imamo<br />
mogućnosti da nabavimo pored ovih aviona kojima raspolaţemo, i bar dva, kao<br />
što je i zakljuĉak Parlamenta o tome, i bar dva više namjenska helikoptera tipa,<br />
mislim da su najbolji "K-32" a o tome bi se mogli dogovarati samo što ne ţelim da<br />
kaţem - kako da ne, Vlada će to obezbijediti za iduću godinu. Samo kaţem<br />
znam sa kojim se problemima, u ostalom i vi raspravljate o budţetu, suoĉavamo<br />
sa obezbjeĊivanjem finansijskih sredstava i vidjećemo da li je to izvodljivo za<br />
iduću godinu. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Danilović.<br />
GORAN DANILOVIĆ:
Na poĉetku odgovora, kratko ali jasno. Svaka ĉast svakom vatrogascu,<br />
svakom vozaĉu onog vatrogasnog automobila. Znam šta ljudi rade i ovog<br />
trenutka se time ne bavim i ne mislim da treba da naprave ĉudo i da se moţe<br />
ugasiti poţar kad poĉnu da gore stoljetna stabla. Sve mi je jasno. Govorim ovo iz<br />
ljubavi prema prirodi i zbog toga što uporno tvrdim da moţemo mnogo bolje sa<br />
istim sredstvima.<br />
Gospodine ministre, javno, odgovorno kao ĉovjek koji je ĉlan Odbora za<br />
bezbjednost i odbranu, neko ko se ovim poslom bavi profesionalno više od pet ili<br />
šest godina, tvrdim da nije taĉno da je helikopter "K-32" najbolje rješenje za Crnu<br />
Goru. Lako ću dokazati u duelu sa tim struĉnjacima da griješe. Aviohelikopterska<br />
industrija, posebno helikopterska industrija koja se razvila nakon<br />
raspada Sovjetskog Saveza u Rusiji u tri grada, u Ulanudeu, u Kazanu i Rostovu<br />
proizvodi sve helikoptere koji su u osnovi "Mi-8" nekadašnji koji smo mi imali , za<br />
koje imamo obuĉene pilote u helikopterskoj jedinici da lete na njima. To su<br />
savremeni helikopteri koje koriste naše kolege, naši prijatelji, susjedi u Hrvatskoj<br />
. 2007. godine, na ţalost, Crna Gora je 18,5 miliona klirinškog duga dolara koje<br />
je prema nama imao Sovjetski Savez ,a preuzela Rusija iskoristila tako što je<br />
naruĉila motorne sanke i stajsko Ċubrivo, a Hrvati su za 60 i nešto miliona,<br />
uvaţeni graĊani, dobili 10 helikoptera pod punom opremom, "Mi17" ili "Mi171"<br />
zavisno od toga u kojoj od fabrika u ova tri grada, u tri kraja Rusije su<br />
proizvedena i to je danas nevjerovatan kapital kojim raspolaţe Hrvatska. Mi smo<br />
tada kupili motorne sanke koje su nam ţivo trebale zimus kada smo imali veliki<br />
snijeg, a nijesmo ih imali i opet moramo, iako su navodno kupljene 2007. da i to<br />
kupujemo, gospodine ministre. Pozabavite se malo ovim što govorim. Budite<br />
sigurni da za potrebe <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> helikopteri koji imaju duţinu od 20 metara, koji<br />
imaju rastojanje do vrha elise oko 4 i po metra, koji imaju rastojanje od 23-24<br />
metra rotora i mogu da transportuju 30 ljudi plus tri ĉlana posade su fantastiĉni<br />
za potrebe <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Govorim o "Mi 171" jednom od najsavremenijih<br />
helikoptera za višenamjensku upotrebu u Evropi. Potpuno standardizovani ali<br />
nemojte da nasjedate na priĉu da mora to pa da košta 11 miliona. Kaţem vam,<br />
2007. godine, izvinite za kratko prekoraĉenje, mogli smo da ih dobijemo u punoj<br />
opremi za manje, gospodine ministre, odgovorno tvrdim, od 6 miliona dolara.<br />
Znam da je poskupilo, ali ajte, sjednite, radite svoj posao, otidite u ova tri grada,<br />
uz podršku, uz razgovor ako treba Vlade, predstavnika Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sa<br />
ljudima iz Vlade Rusije da dobijemo povoljnu kreditnu liniju, da dobijemo vrlo<br />
jeftino tri savremena helikoptera. Ne moţe se uporeĊivati helikopter koji eksterno<br />
nosi teret od 5 tona, pa samim tim moţe biti pet tona vode, u kugli. U Crnoj Gori<br />
njegova upotrebna vrijednost je neuporedivo veća od bilo kojeg od ovih aviona<br />
koje ste napomenuli. Ĉak je, odgovorno tvrdim, skoro upotrebljiv koliko i<br />
"kanader", sjajan avion za gašenje velikih poţara, ali nama trebaju helikopteri<br />
zbog specifiĉne strukture, konfiguracije zemljišta, da moţe lako da priĊe. Postoje<br />
helikopteri , ne mogu da govorim sada o "K-32" nijesam se za to spremio, ali<br />
helikopteri koji ne mogu da lete ukoliko je temperatura iznad 40 stepeni, mogu da<br />
lete ali ne mogu da nose puni teret, pa samim tim nijesu upotrebljivi. Ovi avioni,<br />
odnosno helikopteri o kojima sam govorio to su sve helikopteri koji su ista<br />
matrica, ako mogu tako reći, savremene verzije ĉuvenog velikoga MI-8, MI-17,<br />
odnosno MI -171 su odliĉni hilihopteri. Za Crnu Goru ne trebaju bolj.Vidjeli biste<br />
kako bi nam se isplatili. Mogli bismo ih koristiti i u turistiĉke svrhe, a na kraju,<br />
ovih dana sam vidio potvrdu neko je ţelio da dobije specijalizovane avione za
gašnje poţara, a ja te umove koji su kod Vas u Ministarstvu unutrašnjih poslova<br />
pitam što će nam kad moţemo samo njima da gasimo poţare. Treba nam<br />
hilihopter koji moţe da preveze, ako treba antiteroristiĉku jedinicu, ako treba<br />
cijelo selo da evakuiše kao što je zimus bilo sluĉajeva, ako treba da gasi poţar,<br />
dakle neka je skuplje, ajte da napravimo posjetu, ajte da razgovaramo, ajte da<br />
Vlada napravi ako treba da pokuša da napravi kreditnu liniju da dobije povoljnost<br />
Vlade Rusije. Nova srpska demorkatija to što ima politiĉkog kapaciteta spremna<br />
je da uloţi u ovom pravcu. Zato što je za dobro svakog graĊanina da glasamo za<br />
tako nešto. Ĉak da je i skupo bolje je nego što ste kupili pet aviona koje zimi<br />
gledamo kako se odrţavaju po hangarima, a nemaju nikakvu upotrebnu<br />
vrijednost. Vi makar znate, vojska ne moţe da koristi šta će nam onda. Ovo što<br />
mi predlaţemo, ovo što vam ja govorim koristi vojsci <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, koristiće vama,<br />
koristi graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Budite sigurni da bismo se osjećali nekako<br />
lagodnije i bezbjednije kad bismo znali da u svakom trenutku moţemo da<br />
intervenišemo. Crna Gora je mala. Dva do tri hilikoptera takvih peformansi mogli<br />
bi zaista da nam posluţe na ĉast i da u svakom sluĉaju pošaljemo poruku da<br />
smo podigli stepen bezbjednosti i mogućnost preveniranja u ovakvim situacijama<br />
na navjerovatno zavidnan nivo. Hvala lijepo.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem. Idemo dalje kolega Labudović će uzeti rijeĉ. Nakon njega<br />
kolega Zarija Pejović.<br />
Izvolite.<br />
EMILO LABUDOVIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, koleginice i kolege, gospodine ministre.<br />
Prije taĉno dva mjeseca Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> obratio sam se pitanjem koje se<br />
ticalo, dijelom, vlasniĉke transformacije bivše Fabrike koţe i koţne konfekcije<br />
"Polimka" u Beranama, ali ne toliko samog procesa njene privatizacije koji je,<br />
uzgred budi reĉeno, više nego kriminalan, koliko jedne specifiĉne situacije i<br />
jednog specifiĉnog dogaĊaja koji se tom prilikom desio. Naime, prije taĉno ĉetiri<br />
godine, ta fabrika je prodata za 1.000 evra jednom ovdašnjem biznismenu uz<br />
obavezu dam u nju investira 900 hiljada evra. Prema tvrdnji Vlade, na osnovu<br />
odgovora koji sam tada dobio od Ministarstva ekonomije, on je tu obavezu iz<br />
ugovora izvršio na naĉin što je umjesto fabrike koţe i koţne konfekcije na tom<br />
mjestu izgradio poslovno- trţni centar, ali to je sudbina svih privatizacija u Crnoj<br />
Gori i to nije bilo direktno predmet mog interesovanja. Ono što je mene tada<br />
interesovalo na ţalost našto nijesam dobio odgovor što me, opet, motivisalo da<br />
se obratim vama i vašem ministarstvu jeste ĉinjenica da su u momentu prodaje<br />
fabrike tom biznismenu u njoj postojale dvije remontovane i konzervirane<br />
mašine za finu preradu koţe, vrijedne prema trţištoj vrijednosti dva miliona evra,<br />
kao i asortiman gotove robe vrijedan milion evra. Niti u ugovoru, niti u bilo kojem<br />
dokumentu dan danas ne postoji dokaz šta se desilo sa tim mašinama i šta se<br />
desilo sa tom robom. Ko ih je, po ĉijem nalogu, kome i po kojoj cijeni prodao,<br />
ustupio, poklonio ili bilo šta drugo uradio? Pošto odgovor na to pitanje onima koji<br />
su se interesovali, a prije svega radnicima bivše Fabrike Polimka i graĊanima<br />
Polimlja ne ţeli da da ni Ministarstvo ekonomije, ni Tuţilaštvo, ni Sud ni niko<br />
drugi ja sam se, gospodine ministre, Vama i Vašem ministarstvu kao, po mojoj<br />
slobodnoj procjeni, nadleţnom da zna ko u ovoj drţavi zloupotrebljava nešto što
se zove drţavna, društvena ili kako god hoćete imovina obratio sledećim<br />
pitanjem:<br />
Da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzimalo bilo kakve istraţne i<br />
druge radnje na utvrĊivanje ĉinjenica povodom misterioznog "nestanka" dvije<br />
remontovane i veoma skupe mašine za preradu koţe, vrijedne oko dva miliona<br />
evra, i zaliha gotovih proizvoda, vrijednih oko milion evra, tokom prodaje Fabrike<br />
koţa i koţne konfekcije "Polimka" u Beranama, i ako nije, da li ima namjeru da<br />
istraţi ovaj oĉito kriminalni akt?<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Ministre izvolite.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Hvala vam potpredsjedniĉe.<br />
Poslaniĉe Labudoviću, sluţbenici podruĉne jedinice Berane su tokom<br />
2008. godine i 2009.godine, postupali po zahtjevu osnovnog drţavnog tuţilaštva<br />
za prikupljanje potrebnih obavještenja u vezi kriviĉne prijave grupe radnika AD<br />
"Polimka" iz Berana. Kriviĉna prijava je podnešena protiv predsjednika odbora<br />
direktora i izvršnog direktora zbog osnovne sumnje da su poĉinili kriviĉno dijelo<br />
zloupotreba sluţbenog poloţaja. Policijski sluţbenici su postupili po zahtjevu<br />
tuţilaštva i prikupili dokumentaciju koja se odnosi na privatizaciju AD "Polimka"<br />
kao i na ostale navode naznaĉene u kriviĉnoj prijavi. Spisi predmeta sa<br />
izuzetnom dokumentacijom i prikupljenim obavještenjima dostavljeni su<br />
2.03.2009. godine, zatim 10.07.2009.godine, i 8.09.2009.godine osnovnom<br />
drţavnom tuţilaštvu na dalji postupak. Zbog brzine ovo je odgovor koji moţe da<br />
da Ministarstvo unutrašnjih poslova, traţiću informaciju i od Vrhovnog drţavnog<br />
tuţioca i Vi ćete dobiti zajedno sa ovim papirom i mojim pismenim odgovorom.<br />
Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Labudović.<br />
EMILO LABUDOVIĆ:<br />
Zahvaljujem gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Gospodine ministre, ja se zahvaljujem na brzini, ali, oĉigledno je da je u<br />
toj brzini izostalo ono što mene nije interesovalo,odnosno opet sam dobio<br />
odgovor koji i nije odgovor. Znate šta, gosopodine ministre. Nekad je za miliciju<br />
kako se u to vrijeme zvala, na ovom prostoru vladalo uvjerenje da je jedna od<br />
najefikasnijih u Evropi, a i u svijetu do mjere da je ĉak postajala krilatica za njenu<br />
preteĉu ona ĉuvena ,,da ona sve dozna”. Samo ću Vam navesti jedan primjer.<br />
Prije nešto više od dvije godine, supruzi jednog ovdašnjeg biznismena, u jednom<br />
parku ovdje u blizini Skupštine, lopov, registrovani narkoman je ukrao tašnu, u<br />
kojoj je bilo, po njenoj prijavi, predmeta vrijednih oko hiljadu evra. Za samo jedan<br />
dan policija je otkrila poĉinioca, uhapsila ga, privela ga tuţiocu procesuirala i, u<br />
vremenskom roku koji moţe da sluţi na ĉast istraţnim organima i sudskim<br />
organima u Crnoj Gori, taj nesrećnik je osudjen (nemojte me drţati za rijeĉ) na
nešto više od godinu i sedam mjeseci. Svaka ĉast, to tako i treba! U ovoj drţavi,<br />
u ovoj zemlji, svako ko krade, gospodine ministre, mora na taj naĉin da bude<br />
otkriven i na taj naĉin da bude procesuiran, i na taj naĉin da bude sankcioniran,<br />
bio da je ukrao ţensku tašnu, bio da je ukrao dvije mašine vrijedne dva miliona<br />
evra, gospodine ministre, ĉetiri godine traje uporno i uzaludno nastojanje bivših<br />
zaposlenih Fabrike koţa i koţne konfenkcije, i ne samo njihovo nego i javnosti<br />
Berana i Polimja da se uĊe u trag ko je to uzeo. Nije to igra, gospodine minister,<br />
nije to zupĉanik, nego dvije najsavremenije mašine za preradu koţe i vrijednost<br />
najfinije koţe od oko miliona evra. To je jednostavno nestalo i niko u drţavi ne<br />
zna gdje i kako. Vi kaţete da ste to predali Tuţilaštvu prije skoro tri godine.<br />
Nemojte mi reći da tuţilaštvo tri godine nakon vaše istrage i nakon ĉinjenica koje<br />
ste Vi utvrdili ne moţe da pokrene proces ili makar ne moţe da obavijesti<br />
zainteresovane da su te mašine u sklopu privatizacije te fabrike date nekome,<br />
poklonjene. Vi ste na to imali pravo zato što ste vlasnici <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, i njome se<br />
ponašate kao da Vam je od tate ostala, pa prema tome ako je sva Crna Gora<br />
mogla da ode na taj naĉin, što ne bi otišle i te dvije mašine.Ali aman zaman,<br />
gospodine minister, kaţite jednom imenom i prezimenom te mašine uzeo taj i<br />
taj, tu robu je uzeo taj i taj, pa da stavimo taĉku na pljaĉku što bi rekao naš narod<br />
i da se pomirimo sa ĉinjenicom da je to jedna od niza zloupotreba koje su se<br />
desile tokom ove privatizacije.<br />
Gospodine ministre, kad doĊe vrijeme utvrĊivanju odgovornosti, a doći<br />
će, ja se nadam, i to veoma brzo, bogami se bojim da i to što ste Vi uradili prije tri<br />
godine i stavili taĉku na to, neće biti dovoljno da Vas i Vaše ministarstvo liši baš<br />
svake odgovornosti. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Zarija Pejović ima rijeĉ i neka se pripremi kolega Radunović.<br />
Izvolite.<br />
ZARIJA PEJOVIĆ:<br />
Šta ministar unutrašnjih poslova preduzima da sprijeĉi brze voţnje<br />
skuterima za more na podruĉju plaţe?<br />
Više ljudi sa primorja mi je sugerisalo da postavim upravo ovakvo<br />
poslaniĉko pitanje. Brze voţnje skuterima, u pojasu plaţe, mogu da izazovu i<br />
smrtne ishode kod kupaĉa i takvih sluĉajeva je bilo. S druge strane stvaraju<br />
jednu neopisivu buku koju turisti i posjetioci plaţa nijesu došli da slušaju.<br />
Dakle, interesuje me što plovne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova<br />
preduzima da ovako neodgovorno ponašanje sprijeĉi. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite gospodine ministre.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Izvinjavam se poslaniĉe Pejoviću, samo da kaţem u odnosno na<br />
prethodno pitanje, ako to nije po Poslovniku, svi treba da snose odgovornost za<br />
ono što rade na bilo kom mjestu obavljali tu funkciju ili ne. Prema tome, potpuno<br />
se ja slaţem, i treba da budemo spremni, da ĉekamo neki sud i Vi gospodine
Labudoviću i ja. Gospodine Pejoviću shodno zakljuĉcima Štaba za pripremu i<br />
praćenje ljetnje turistiĉke sezone, procjenama i iskustvima iz prethodnog perioda<br />
sluţbenici ispostave graniĉne pomorske policije aktivno uĉestvuju u sprovoĊenju<br />
akcije ljeto 2o12. Planirane i vanredne aktivnosti se sprovode kroz samostalne i<br />
zajedniĉke kontrole, kao i pruţanja asistencije nadleţnim drţavnim i lokalnim<br />
inspekcijskim sluţbama. U periodu od 1. maja do 14. jula samostalnu saradnju<br />
sa nadleţnim luĉkim kapetanijama sluţbenici ispostave graniĉne pomorske<br />
policije su u pomorskom prekršaju zatekli 34 plovna objekta od kojih je 21 bio<br />
skuter. Zbog poĉinjenih pomorskih prekršaja, po više osnova, inspektori<br />
bezbjednosti plovidbe izrekli su novĉane kazne u ukupnom iznosu od 3.200 eura.<br />
Od tog iznosa licima koja su plovili skuterima izreĉene su kazne u iznosu od<br />
1.900 eura, a u dva sluĉaja skuteri su privremeno oduzeti.<br />
Na osnovu ĉlana 61 Zakona o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi za nadzor<br />
na sprovoĊenje Zakona zaduţene su luĉke kapetanije Bar i Kotor, a shodno<br />
ĉlanu 72 Uredbe o ĉamcima nadzor nad sprovoĊenjem odredbe ove uredbe<br />
obavljaju inspektori bezbjednosti plovidbe, te sluţbenici Ministarstva i kapetanija<br />
u okviru posebnog ovlašćenja koje izdaje ministar. Ĉlanom 64 Uredbe o<br />
odrţavanju reda u lukama i na ostalim djelovima obalnog mora i unutrašnjim<br />
plovnim putevima definisane su minimalne udaljenosti od obale na kojima se<br />
mogu kretati odreĊene kategorije plovinih objekata. TakoĊe, ĉlanom 65 Uredbe<br />
definisane su najveće udaljenosti od obale u kojima je dozvoljeno plivanje. U<br />
okviru redovnih i prioritetnih poslova nadzora drţavne granice na vodi, kao i po<br />
poslednjim planovima u svojoj zoni odgovornosti Jadransko more, Skadarsko<br />
jezero i rijeka Bojana, sluţbenici graniĉne pomorske policije aktivno će doprinositi<br />
odrţavanju povoljnog bezbjednosnog ambijenta na vodi. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Pejoviću izvolite.<br />
ZARIJA PEJOVIĆ:<br />
S obzirom na intenzitet pojava, pomenutih spornih, odnosno brzih voţnji<br />
skutera u priobalnom pojasu, prije svega, na plaţama gdje je prisutan veliki broj<br />
ljudi i, s obzirom na broj kazni koje ste pomenuli slobodan sam da zakljuĉim da ili<br />
intenzitet ovih kontrola nije dovoljan, ili plovna jedinica jednostavno nije<br />
opremljena sa dovoljnim brojem plovnih objekata da bi mogle da vrše intenzivniju<br />
kontrolu. Smatram da zaista postoji veliki rizik da doĊe ili do smrtnog ishoda ili do<br />
povreĊivanja ljudi i s toga vam upućujem sugestiju da se intenzitet ovih kontrola<br />
jednostavno poveća, jer oĉigledno je, s obzirom na broj sugestija koje sam dobio<br />
da se ovakvo pitanje postavi da on nije dovoljan. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Slaven Radunović ima rijeĉ.<br />
SLAVEN RADUNOVIĆ:<br />
Hvala gospodine predsjedavajući.<br />
Gospodine ministre, ja sam Vam postavio pitanje Vi znate koje, a koje<br />
vjerovatno svaki dan u Crnoj Gori postavlja u svojim glavama desetine vozaĉa
koji se koriste crnogorskim putevima. Da li je planirana skora revizija ograniĉenja<br />
brzine na crnogorskim putevima? Zbog ĉega sam postavio ovo pitanje?<br />
Ja sam dugo vozaĉ, preko 30 godina, a neki iskusniji od mene, konkretno<br />
moj otac, koji vozi preko 50 ili 60 godina mi kaţe da neka ograniĉenja brzine na<br />
crnogorskim putevima su ista kao prije 40 godina preko petrovaĉkih strana,<br />
prema Kolašinu dio koji nema tri trake, a u meĊuvremenu je toliko napredovala<br />
tehnologija izrade automobila, bezbjednosne sprave koje se koriste u<br />
automobilima da to zaista više nema veze sa realnošću. Šta se dobija, recimo<br />
evo Crna Gora je turistiĉka zemlja, slušao sam prije neki dan izjave na jednoj od<br />
televizija turista koji kaţu da izbjegavaju dionicu, recimo novog puta Ţabljak-<br />
Risan iskljuĉivo iz razloga izuzetno i za njihove prilike nenormalno niskih<br />
ograniĉenja brzine, konkretno recimo u podruĉju Dragalja izmeĊu Nikšića i Vilusa<br />
i Risna gdje mislim da ima par kilometara jedan pravac gdje na 200 - 300m nema<br />
ni jedne kuće, a ograniĉenje je 50.<br />
Naime, takva se mjesta koriste iskljuĉivo da bi saobraćajna policija tamo<br />
postavljala radare i ispunjavala svoju normu i kaţnjavala graĊane. Ja, naravno<br />
ne smatram da treba da se krše saobraćajni propisi, ali i saobraćajni propisi treba<br />
da budu prilagoĊeni realnim uslovima puta. Kao turistiĉka drţava kaţem gurnuli<br />
smo sve ljude da idu ovim putem kojima nešto liberalnija ograniĉenja, ali koji je i<br />
te kako frekfentan i stvara se zastoj. Razumijem da se sa tim niskim<br />
ograniĉenjima pokušava eventualno i smanjiti broj udesa. MeĊutim, postoje neke<br />
druge mogućnosti, rekao bih prvo uopšte se ne sprovodi u djelo zabrana<br />
korišćenja mobilnih telefona. Mobilne telefone u Crnoj Gori koristi svaki vozaĉ<br />
potpuno bez ikakvih ograniĉenja iako je to Zakonom zabranjeno. Siguran sam da<br />
iz toga izlazi veliki procenat saobraćajnih udesa, posebno kada se koristi kucanje<br />
poruka. Nije zgorega pomenuti ni pušenje vozaĉa u kolima, padanje ţara<br />
posebno kada su otvoreni prozori. Znaĉi, policija mora da djeluje na svaki od<br />
mogućih naĉina da bi sprijeĉila saobraćajne udese, a ne samo ostavljajući iz 60.<br />
ili 70. godine saobraćajne znake, a u meĊuvremenu su izmislili i ABS. i pojaseve<br />
i da ne govorimo sisteme protiv prevrtanja. Imate vozilo danas od 100.000 evra<br />
koje mora da ide 50 na sat putem 2 km pravim. Zaista mislim da je došlo vrijeme<br />
da se o tim stvarima razmisli. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministre izvolite.<br />
IVAN BRAJOVIĆ:<br />
Poslaniĉe Radunoviću, naravno postavili ste interesantno pitanje. Mislim<br />
da je i prošlo pitanje poslanika Pejovića bilo vrlo korektno i, naravno sa ţeljom da<br />
se postigne neki cilj i u komentarisanju mog odgovora bilo je vrlo korektno što<br />
nije ĉesto kada se komentarišu odgovori, pa eto da primijetim.<br />
Pazite, Vi ste postavili pitanje meni, kao ministru unutrašnjih poslova, iako je za<br />
odgovor na ovo pitanje nadleţno Ministarstvo pomorstva i saobraćaja. Oni se<br />
bave obiljeţavanjem, ograniĉavanjem brzine i postavljanjem znakova pored puta<br />
i analizama putnog pravca i mogućnosti koliko se moţe voziti tim putnim<br />
pravcem. Naravno, Vi ste potpuno opravdano ukazali na neke nedostatke zašto<br />
se ne sankcioniše upotreba mobilnih telefona pa ĉak i pušenje i bilo kakve druge<br />
stvari, ali opet da konstatujemo da je neprilagoĊena brzina putu ili povećana
zina jedan od najĉešćih uzroka saobraćajnih nezgoda. Tu se moramo sloţiti.<br />
Ja ĉak mislim da smo dosta poradili na tome i kroz ovaj Zakon o bezbjednosti<br />
saobraćaja na putevima koji smo usvojili skoro u Parlamentu i mislim da će on<br />
donijeti neke novitete i poboljšanja, isto kao što zaista mogu da konstatujem da,<br />
a to ste Vi rekli malo više onako da bi podstakli tu priĉu zašto su tako niska<br />
ograniĉenja. Ne mislim da Uprava policije, i ne mislim da pripadnici saobraćajne<br />
policije koriste ta ograniĉenja samo zato da bi naplaćivali kazne. Ĉini mi se da su<br />
svakim danom i sve profesionalniji, i sve ekspeditivniji, i sve uljudniji prilikom<br />
ophoĊenja s poĉiniocima prekršaja ili redovnih kontrola saobraćaja gdje ima<br />
mnogo manje bahatosti i, naravno da teţimo da to bud to još bolje u ophoĊenju<br />
prema graĊanima. Taĉno je da mi imamo znaĉajna ulaganja u putnu<br />
infrastrukturu, naravno u pravu ste da imamo i mnogo savremenija vozila koja se<br />
kreću putevima. Evo ĉesto pominjem putni pravac Podgorica-Budva, preko<br />
Cetinja. Ja mislim da niko od nas ne moţe ni zamisliti kako je to izgledalo prije<br />
prve, treće trake koju smo napravili. U ovom trenutku ja mislim da ima na tom<br />
putnom pravcu od 62 km 25 km trećih traka. To je ogromna energija i ogromna<br />
sredstva su uloţena u poboljšavanje. Vjerovatno da se, pri ovakvom saobraćaju,<br />
sada vratimo u taj period kada nije bilo ni jedne saobraćajne trake, gotovo ne bi<br />
znali kako da vozimo tim putnim pravcem ili za koliko bi stizali do Budve.<br />
Ja sam se naravno konsultovao, traţio odgovore pošto ste pitanje<br />
konkretno meni uputili i od Ministarstva pomorstva i saobraćaja, Direkcije za<br />
saobraćaj i rekli su mi da se revizija ograniĉenja brzina crnogorskim putevima<br />
vrši u kontinuitetu. Naime, kroz glavne projekte, rekonstrukcije dionica<br />
regionalnih i magistralnih puteva vrši se revizija saobraćajne signalizacije. Tako<br />
se izradom glavog projekta koji se odnosi na vertikalnu i horizontalnu<br />
signalizaciju kao imput uzimaju nova stanja na terenu i putu i na osnovu toga se<br />
revidira postojeća signalizacija.<br />
Dešavali se ovo i radi li se ovo u nekom poţeljnom tempu, vjerovatno<br />
ćemo se sloţiti ne, ali ćemo se isto tako sloţiti da se teško odluĉuju ljudi na<br />
povećanje brzine i kao što znate svega par sluĉajeva imate kod nas maksimalnu<br />
brzinu na 80 km na sat. Teško se usuĊuju na nekim pravcima povećati brzine<br />
koje, kaţem, imate evidentirane statistiĉke podatke da je jedan od najvećih<br />
uzroĉnika saobraćajnih nezgoda neprilagoĊena brzina ili prevelika nedozvoljena<br />
brzina. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Radunović izvolite.<br />
SLAVEN RADUNOVIĆ:<br />
Ministre hvala na odgovoru. To kome je trebalo da poĊe pitanje, ja ne<br />
mogu da znam kada je nešto ovako u pitanju, ja sam mislio zaista pošto se radi o<br />
saobraćaju da ste vi nadleţni. Hvala vam u svakom sluĉaju što ste pribavili taj<br />
odgovor, s tim što se opet iz toga odgovora vidi da niste u potpunosti vi, ili ti koji<br />
su pisali odgovor, razumjeli moje pitanje.<br />
Znaĉi, jasno je meni da kada dobijemo treću traku i vršimo rekonstrukciju<br />
puta eventualno se i povećaju na bolje uslovi za to ograniĉenje. Ja priĉam o<br />
djelovima puta koji nisu renovirani, ali iskljuĉivo iz razloga savremenijih vozila<br />
koja koristimo. Poslije 40 godina stvari su se promijenile. Znaĉi, zaista su se
promijenile. A kada ste već pomenuli da policija ne zloupotrebljava te taĉke o<br />
kojima sam ja priĉao, reći ću vam da zloupotrebljava. Konkretno, recimo svi ljudi<br />
iz Pljevalja znaju za mjesto Odţak gdje stalno stoji policija iza znaka gdje piše<br />
50, gdje recimo ljeti kada ne radi škola koja je u relativnoj blizini, izvinjavam se<br />
40. Tu se uzimaju vozaĉke dozvole, koliko treba policija toga dana odradi i<br />
donese vozaĉkih dozvola šefu. Znaĉi samo poĊe u Odţak, ostane 15-20 minuta<br />
ili pola sata, pokupi vozaĉke i vrati se.<br />
Priĉam sada o Odţaku, moţe takvih primjera da se naĊe mnogo po Crnoj<br />
Gori. Slaţem se ja da je prevelika brzina na crnogorskim putevima najĉešći uzrok<br />
saobraćajnih udesa, ali ne ta brzina od 50 koja bi se digla na 60 ili 70 ili na 80<br />
kilometara, nego brzina od 100 ili 120, 130 km i voţnja pod uticajem alkohola itd.<br />
Jednostavno moramo da razmišljamo kao turistiĉka zemlja o tome da ne smije<br />
turista, koji doĊe u Crnu Goru, da bude istraumiran od toga što mora da proĊe<br />
120 km na crnogorskim putevima, što će da ga zaustavlja policija i da mu uzima<br />
novac koji je predvidio za boravak u Crnoj Gori. Ne priĉam to o ljudima koji se<br />
iţivljavaju na crnogorskim drumovima, nego o porodiĉnim ljudima koji su vozili 65<br />
po pravcu, a ograniĉenje je 40 jer je to tako smislio neko za neku škodu 1 05l<br />
1969. godine i mislim da moramo, ĉitava drţava mora da upodobi sve svoje<br />
propise, ako ţeli da bude turistiĉka drţava.<br />
Naravno, morate da mislite i na graĊane <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ne samo na turiste.<br />
Ja ne traţim povećanje neracionalno, nego tamo gdje postoje uslovi da se ne bi<br />
kršili propisi. Dajte propise upodobite normalnom vremenu, da se ne bi oni kršili.<br />
Ne treba nam to da policija hvata poĉinioce tamo gdje oni realno i nisu napravili<br />
neki prekršaj.<br />
Hvala vam.<br />
PREDŚSJEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koja su upućena Ministarstvu<br />
unutrašnjih poslova. Zahvaljujem ministru Brajoviću na uĉešće u našem radu i<br />
prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu finansija.<br />
To je pitanje koje ću ja da postavim. Imamo praksu da na poslaniĉka<br />
pitanja odgovara ministar, treba brzo da doĊe. Šta je brzo? Za desetak minuta.<br />
Dajem pauzu u trajanju od 10 minuta.<br />
-pauza -<br />
Došli smo do pitanja koja su upućena Ministarstvu finansija. Ministar<br />
Katnić je tu sa saradnikom Rašketićem, ja ih pozdravljam. Mevludin Nuhodţić je<br />
postavio pitanje Ministarstvu finansija. Izvolite imate rijeĉ, nakon Vas kolega<br />
Dobrica Šljivanĉanin.<br />
MEVLUDIN NUHODŢIĆ:<br />
Hvala.<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe,<br />
Na osnovu ĉlana 187 i 188 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ministru<br />
finansija postavljam sljedeće pitanje. Zašto nijesu riješeni zahtjevi graĊana sa<br />
podruĉja Podkrajaca i Nedakusa Opština Bijelo Polje, podnešeni u periodu od<br />
1992. do 1994.godine u skladu sa Zakonom o vraćanju poljoprivrednog<br />
zemljišta?
Obrazloţenje:<br />
GraĊani sa podruĉja Podkrajaca i Nedakusa, Opština Bijelo Polje,<br />
podnijeli su zahtjeve da im se vrati bespravno oduzeto poljoprivredno zemljište u<br />
skladu sa Zakonom o vraćanju poljoprivrednog zemljišta.<br />
Napominjem da je Zakon o vraćanju poljoprivrednog zemljišta donešen u<br />
Skupštini <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u 1992.godini i da su graĊani trebali podnijeti zahtjeve za<br />
vraćanje u roku od dvije godine to jest do 1994.godine. GraĊani su u<br />
pomenutom roku podnijeli zahtjeve za vraćanje pomenutog zemljišta i oĉekivali<br />
su da im se isti riješe u razumnom roku. MeĊutim, oko 40 zahtjeva sa podruĉja<br />
Podkrajaca i Nedakusa ni do dan danas nije riješeno. TakoĊe istiĉem da je sa<br />
ovih podruĉja podnešeno ukupno oko 100 zahtjeva i od tog broja 60 zahtjeva je<br />
riješeno, a ostalih 40 ni nakon 20 godina nije riješeno. Organ koji je bio zaduţen<br />
za voĊenje postupka vraćanja i rješavanje zahtjeva je Uprava za nekretnine<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Molim Vas da mi odgovor date i u pisanoj formi shodno ĉlanu 191<br />
Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala. Ministre izvolite, imate rijeĉ.<br />
MILORAD KATNIĆ:<br />
Zahvaljujem poštovani potpredsjedniĉe,<br />
Poštovani poslaniĉe Nuhodţiću zahvaljujem takoĊe na pitanju i prilici da<br />
odgovorim.<br />
U vezi sa Vašim pitanjem Ministarstvo finansija se obratilo Upravi za<br />
nekretnine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> na izjašnjenje i jasno je na osnovu Zakona o povraćaju<br />
ranijim vlasnicima poljoprivrednog zemljišta iz društvene svojine koji je stupio na<br />
snagu 12.04. 1992.godine, a shodno ĉlanu 8, stav 2 da je rok za podnošenje<br />
zahtjeva bio dvije godine od dana stupanja na snagu pomenutog zakona. TakoĊe<br />
Uredba o utvrĊivanju kompleksa poljoprivrednog zemljišta koji uţivaju posebnu<br />
pravnu zaštitu donijeta je u septembru 1992.godine i stupanjem na snagu ove<br />
Uredbe stvoreni su uslovi sa stanovišta propisa za rješavanje predmeta za<br />
povraćaj poljoprivrednog zemljišta iz društvene svojine. U vrijeme donošenja<br />
navedenog zakona i uredbe, predmetno zemljište u katastarskom operatu<br />
Nedakusima imalo je status gradskograĊevinskog zemljišta.<br />
Opština Bijelo Polje je na zahtjev ranijih vlasnika donijela Odluku o<br />
odreĊivanju graĊevinskog zemljišta kojom se iz Odluke o odreĊivanju<br />
graĊevinskog zemljišta u ĉlanu 2, stav 1, taĉka 1 podruĉje detaljnog<br />
urbanistiĉkog plana za industrijsku zonu i podruĉje terminala izuzetne odreĊene<br />
katastarske parcele u Nedokuškom polju koje su samim tim dobile status<br />
poljoprivrednog zemljišta. Dakle, Opština Bijelo Polje izmijenila je status iz<br />
graĊevinskog u poljoprivredno zemljište. U tom periodu Uprava za nekretnine<br />
podruĉne jedinice Bijelo Polje se susrela sa nekoliko ograniĉenja. Najprije je<br />
trebalo izvršiti identifikaciju i već uraĊenu diobu katastarskih parcela<br />
poljoprivrednog zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po podacima iz<br />
popisnog katastra iz 1953.godine, a od 1953. do 1975.godine u katastarskoj<br />
opštini Nedakusi u sluţbenoj upotrebi je bio primjereni katastarski operator.<br />
Zatim još jedan od izazova sa kojim se srela Uprava za nekretnine Podruĉna<br />
jedinica Bijelo Polje bila je aktivna legitimacija stranaka u postupku. U cilju<br />
ubrzavanja i efikasnog postupanja po predmetnim zahtjevima graĊana iz
navedenog perioda i završavanja drugih zahtjeva, a kojim je traţen povraćaj<br />
poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u katastarskoj opštini Nedakusi i u dijelu<br />
Katastarske opštine Pokrajci, Uprava za nekretnine Podruĉne jedinice Bijelo<br />
Polje, obratilo se Sekretarijatu za ureĊivanje prostora, stambeno komunalne<br />
poslove, graĊevinarstvo i zaštitu ţivotne sredine Bijelo Polje, kao i glavnom<br />
administatoru radi davanja saglasnosti za parcelizaciju katastarskih parcela,<br />
predmetna podruĉja u navedenim katastarskim opštinama jer je za predmetna<br />
podruĉja donesen detaljni urbanistiĉki plan. Dakle, u prethodnom periodu postala<br />
su pravosnaţna ukupno 57 rješenja kojima je vraćeno poljoprivredno zemljište<br />
porodicama Slavković, Bijelić, Ţiţić, Rahović, Ramović, Vuĉić, Bektašević,<br />
Ninković i dr. Iz rješenja Uprave za nekretnine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> upoznati smo da se u<br />
radu pred podruĉnom jedinicom Bijelo Polje nalaze 45 predmeta od ĉega su dva<br />
pravosnaţno okonĉana. U preostalih 43 predmeta, 19 predmeta odrţane su<br />
usmene rasprave i rješenja su u pripremi i u 24 predmeta su pripremljena za<br />
zakazivanje i odrţavanje usmene rasprave. Iz ovog odgovora koji sam proĉitao,<br />
a koji smo dobili od Uprave za nekretnine, jasno je da se posvećeno radi na<br />
ovom problemu, iako je bilo u samom radu nekoliko ograniĉenja koje su<br />
podrazumijevale i razgraniĉenja, donošenje detaljnog urbanistiĉkog plana,<br />
parcelizaciju katastarskih parcela i da se stiĉu uslovi da se u najskorijem roku<br />
riješe pitanja i za ove porodice i zahtjeve koji su preostali. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Imate rijeĉ, kolega Nuhodţiću.<br />
MEVLUDIN NUHODŢIĆ:<br />
Zaista mi je drago što iz ovog odgovora vidim da su otklonjena sva<br />
ograniĉenja, da se zahtjevi graĊana rješavaju kada je u pitanju povraćaj<br />
poljoprivrednog zemljišta. Ipak, moram primijetiti da je dug period 20 godina, da<br />
su ta ograniĉenja trajala. Mislim da je dobro što su i u ovom trenutku ona<br />
otklonjena. Vjerujem da će u najbrţem mogućem vremenu i roku ljudi doći do<br />
rješenja, pozitivnih ili negativnih, nije bitno, bitno je da oni mogu nastaviti<br />
ostvarivati svoja prava. Ako odgovor bude pozitivan, za njih je to najbolje<br />
rješenje. Ako odgovor za njih bude negativan, oni imaju drugu instancu da traţe<br />
svoja prava na Upravnom sudu. Bitno je, da budem malo slobodan da kaţem, da<br />
te manjkavosti koje su bile u radu nadleţnih institucija koje su, po meni, trebale i<br />
ove okvire i ove probleme otkloniti i ranije, mnogo je to da traje 20-tak godina.<br />
Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Idemo dalje. Kolega Dobrica Šljivanĉanin ima rijeĉ, a neka se pripremi<br />
kolega Ervin Spahić.<br />
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani graĊani,<br />
Zakonom o drţavnoj imovini uspostavljena je obaveza drţavnih organa i<br />
javnih sluţbi ĉiji je osnivaĉ Crna Gora, odnosno organa opštine i javnih sluţbi ĉiji
je osnivaĉ opština da izvrše popis, procjenu i evidentiranje nepokretnih stvari<br />
koje su u njihovoj nadleţnosti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu<br />
zakona i podatke o imovini dostave organu uprave nadleţnom za poslove<br />
imovine koji je duţan u narednom roku od 90 dana uspostaviti jedinstvenu<br />
evidenciju nepokretnih stvari i podnijeti zahtjev organu uprave nadleţnom za<br />
poslove katastra radi upisa prava drţavne svojine u katastru nepokretnosti koji će<br />
katastar istu upisati kao drţavnu svojinu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ili kao imovinu opštine u roku<br />
od 60 dana sa naznakom subjekta prava raspolaganja.<br />
Kako je rok drţavnim organima i organima opštine da izvrše popis,<br />
procjenu i evidentiranje nepokretnih stvari koje su u njihovoj nadleţnosti bio do<br />
28. marta 2010. godine, Vladi, odnosno nadleţnom ministarstvu postavljam<br />
sljedeće poslaniĉko pitanje: "Da li su opštine, odnosno njihovi organi i javne<br />
sluţbe ĉiji su one osnivaĉi, a shodno Zakonu o drţavnoj imovini izvršile popis i<br />
procjenu nepokretnih stvari koje su u njihovoj nadleţnosti i podatke o istim<br />
dostavile organu uprave nadleţnom za poslove imovine, u cilju uspostavljanja<br />
jedinstvene evidencije drţavne imovine i izrade registra nepokretnosti, te kolika<br />
je procijenjena vrijednost te imovine u Opštini Ţabljak, posebno koliko je<br />
procijenjena vrijednost poljoprivrednog zemljišta?" Odgovor sam traţio i u pisanoj<br />
formi. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, kolega Šljivanĉanin.<br />
Pravo na odgovor ministra Katnića. Izvolite.<br />
MILORAD KATNIĆ:<br />
Hvala vam, potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani poslaniĉe Šljivanĉanin, u vezi sa vašim pitanjem obratio sam se<br />
Upravi za imovinu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kao organu koji je Zakonom o drţavnoj imovini<br />
ĉlanom 20 odreĊen kao organ koji je nadleţan za poslove imovine za<br />
izjašnjavanje. Shodno odgovoru koji sam dobio i shodno Zakonu o drţavnoj<br />
imovini, popis pokretnih i nepokretnih stvari dostavile su sljedeće opštine:<br />
Opština Ulcinj, Opština Bar, Opština Plav, Opština Roţaje, Opština Andrijevica,<br />
Opština Pljevlja, Opština Ţabljak i Prijestonica Cetinje.<br />
U dijelu pitanja koje se odnosi na ukupnu procijenjenu vrijednost imovine u<br />
Opštini Ţabljak saopštavam sljedeće podatke koje ću dostaviti i u pisanoj formi.<br />
GraĊevinski objekti u drţavnoj svojini procijenjeni su na vrijednost od 1.218.000<br />
eura. GraĊevinsko zemljište procijenjeno je na vrijednost od 29.049.300 eura.<br />
Zelene površine procijenjene su u vrijednosti u iznosu od 18.036.056 eura.<br />
Poljoprivredno zemljište procijenjeno je u vrijednosti od 7.530.289 eura. Ostala<br />
imovina, pokretne stvari, procijenjene su na iznos od 58.000.311 eura. Konkretno<br />
u vezi procjene poljoprivrednog zemljišta, ponavljam da je ona procijenjena u<br />
vrijednosti od 7.530.289 eura. Uprava za imovinu kontinuirano radi na postupku<br />
aţurnog voĊenja evidencije pokretnih i nepokretnih stvari u drţavnoj imovini i u<br />
saradnji sa lokalnim samoupravama pokušaće da aţurira i upotpuni podatke koje<br />
je u skladu sa zakonom duţna da vodi, a za koje je neophodna i saradnja<br />
lokalnih samouprava koji su duţni da dostave ove podatke ove procjene. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, ministre.
Pravo na komentar odgovora.<br />
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:<br />
Hvala, gospodine ministre, na odgovoru, mada sam znao da je Opština<br />
Ţabljak dostavila ove podatke koje sam ĉuo kroz vaše pitanje. Ono što kao jedan<br />
opšti zakljuĉak koji bi se mogao izvući iz odgovora koji smo ĉuli jeste da ni<br />
drţavni organi, a ni organi opština u cjelosti ne poštuju zakonski rok utvrĊen<br />
Zakonom o drţavnoj imovini, da dostave odreĊenu evidenciju kako bi se stvorila<br />
bolja zaštita iste. Zbog toga, osnovni cilj ovog mog pitanja je bio, znajući za<br />
procjenu u nominalnom novĉanom iznosu koja je poljoprivrednog zemljišta,<br />
nijesam dobio podatak o kojoj površini tog poljoprivrednog zemljišta se radi.<br />
Moţda je manjkavost mog pitanja bila u tom pravcu, ali i osnovni cilj postavljanja<br />
ovakvog pitanja je bio da još jednom skrenemo paţnju na zloupotrebu instituta<br />
pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, i to prije svega kada je u pitanju<br />
poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu drţave.<br />
Zbog toga vas moram podsjetiti da je Opština Ţabljak do donošenja<br />
Zakona o drţavnoj imovini raspolagala sa oko 2.000 hektara poljoprivrednog<br />
zemljišta, koje je shodno sa svojim planovima razvoja davala na korišćenje<br />
privrednim subjektima ĉija je osnovna djelatnost bila poljoprivreda, odnosno u<br />
konkretnom sluĉaju stoĉarstvo. Prodajom i steĉajem tog privrednog subjekta koji<br />
je do prodaje i koristio to zemljište na protivzakonit naĉin, zloupotrijebivši institut<br />
pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, u katastru nepokretnosti upisano je<br />
478 hektara kao vlasništvo kompanije koja je kupila imovinu jezera Kop u<br />
steĉaju, iako je, ponavljam, opet jezero Kop bio samo korisnik tog<br />
poljoprivrednog zemljišta, a ugovorom o kupoprodaji na kupca preneseno samo<br />
pravo korišćenja nad nepokretnostima do trenutka regulisanja prava korišćenja<br />
sa davaocem toga prava.<br />
Kasnije, nakon predloga za ponavljanje postupka od strane zaštitnika<br />
imovinsko-pravnih interesa, na koje zloupotrebe smo ukazali mi iz Socijalistiĉke<br />
narodne partije, dozvoljeno je ponavljanje, ali u tom postupku Uprava za<br />
nekretnine podruĉne jedinice Ţabljak potvrĊuje svoje prethodno rješenje ne<br />
pribavljajući ni tada mišljenje Privrednog suda da li je ili ne i za to zemljište<br />
plaćena trţišna naknada. Da li je predmet još uvijek u Ministarstvu finansija po<br />
ţalbi zaštitnika i da li je Ministarstvo po istoj odluĉivalo, ne znam. Izvjesno je da<br />
je na velikom dijelu od preostalog poljoprivrednog zemljišta u drţavnoj svojini na<br />
podruĉju Opštine Ţabljak ....(Prekid) jezera Kop, sada kroz postupak izrade<br />
katastra nepokretnosti na onom dijelu opštine u kojem je bio do sada popisni<br />
katastar, mogućnost pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine i ovog puta<br />
bude zloupotrijebljeno. I to sve uz blagoslov drţave, zato što njene sluţbeni<br />
nijesu u skladu sa Zakonom o drţavnoj imovini blagovremeno i u roku utvrĊenim<br />
zakonom izvršili razgraniĉenje a zatim popis i evidentiranje te drţavne imovine i<br />
kao drţavnu upisali je u katastar nepoketnosti, već i dalje ostavili mogućnost<br />
nastavka zapoĉetim ili novim zloupotrebama kada je u pitanju drţavna imovina,<br />
prije svega koja je prodavana kroz steĉaj privrednih društava.<br />
Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama.<br />
Kolega Spahić, a neka se pripremi Radoman Gogić.
ERVIN SPAHIĆ:<br />
Hvala gospodine predsjedavajući, uvaţene koleginice i kolege, gospodine<br />
ministre, gospodine Rašketiću, moje pitanje glasi:<br />
Šta je do sada Ministarstvo finansija preduzelo kako bi ste u potpunosti<br />
ispoštovali Zakljuĉak Skupštine Cme <strong>Gore</strong> i preporuke Ombudsmana sadrţane u<br />
posebnom izvještaju o ostvarivanju prava na povraćaj imovinskih prava i<br />
obeštećenje? U vezi sa ovim pitanjem traţim da mi dostavite spisak svih onih koji<br />
su pa bile kom osnovu izvršiIi povraćaj imovinskih prava ili su pak obeštećeni.<br />
Obrazloţenje:<br />
I u izvještaju, analitiĉkom izvještaju se kaţe da komisije koje su osnovane<br />
za denacionalizaciju taj posao rade veoma sporo. Imovine koje su bile predmet<br />
restitucije u meĊuvremenu su privatizovane i na tom planu treba uloţiti dodatne<br />
napore kako bi se ovakvi sluĉajevi što prije rješavali.<br />
Najveći broj primjedbi zaštitniku ljudskih prava i sloboda tokom<br />
dugogodišnjeg postojanja, evo već sada imamo i upravo ih rade ovih dana<br />
komisije. Podnosioci su ukazivali da zbog dugog trajanja postupka imaju<br />
odreĊene probleme i poteškoće u ostvarivanju prava na povraćaj prava svojine i<br />
drugih imovinskih prava i obeštećenje, kao bivših vlasnika i njihovih zakonskih<br />
nasljednika zbog ĉega stanje u oblasti povraćaja imovinskih prava nije na<br />
ţeljenom nivou. Razumljivo je da sve ovo ne moţe u jednom dahu završiti, da<br />
zahtjevi za povraćaj i obeštećenje ne mogu okonĉati istovremeno, ali nije ni<br />
opravdano da ovoliko dugo traje rješavanje ovih predmeta.<br />
Skupština je, razmatrajući ovaj poseban izvješaj donijela odreĊene<br />
zakljuĉke sa kojim je ovdje i Ministarstvo vaše bilo saglasno i ja sam zato i pitao<br />
šta je od ovih zakljuĉaka ispoštovano, a oni glase:<br />
Da nadleţni organi preduzmu sve neophodne radnje i mjere za<br />
kontinuirano funkcionisanje komisija za povraćaj i obeštećenje, da Ministarstvo<br />
finansija obezbijedi odgovarajući broj struĉnih saradnika za aţurno obavljanje<br />
struĉnih poslova za potrebe komisija, srazmjeran broju predmeta u radu, da<br />
Ministarstvo finansija razmotri potrebu profesionalizacije komisija za povraćaj i<br />
obeštećenje, radi aţurnog obavljanja povjerenih im poslova, da komisije ubrzaju<br />
svoj rad po preostalim predmetima, da komisije rješavaju preostale zahtjeve po<br />
redosledu prispjeća, da uprava za nekretnine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kao organ koji izvršava<br />
rješenja o povraćaju nepokretnosti, obavezno vodi evidenciju o iz vršenim<br />
povraćajima nepokretnosti.<br />
Tako da u tom dijelu ţelim da ĉujem odgovor budući da ste resorno<br />
ministarstvo i da vidim kako su ispoštovani zakljuĉci Skupštine.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala kolega.<br />
Odgovor ministra Katnića.<br />
MILORAD KATNIĆ:<br />
Hvala vam poštovani potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani poslaniĉe Spahiću, mislim da je vaţno pitanje ukoliko mi<br />
dozvolite detaljniji odgovor kako bih mogao da odgovorim na sve ono što su bila i<br />
potpitanja i komentar poslanika Spahića.
Dakle, kako bi smo svi bolje razumjeli i javnosti predstavili postupak<br />
restitucije, cijenim znaĉajnim istaći da ovaj postupak obuhvata obradu 11.317<br />
podnešenih zahtjeva bivših vlasnika ili njihovih nasljednika.<br />
Postupak restitucije podrazumijeva obradu obimne i sloţene<br />
dokumentacije, a dokumentacija koju nije mogao pribaviti bivši vlasnik kao<br />
podnosilac zahtjeva tokom postupka po sluţbenoj duţnosti pokušavaju pribaviti<br />
prvostepeni organi koji sprovode postupak.<br />
Relativno dugom trajanju postupka znaĉajno doprinosi ĉinjenica da u<br />
postupku uĉestvuje veliki broj stranaka, što bivših vlasnika, njihovih zakonskih i<br />
testamentalnih nasljednika, zainteresovanih lica, a s druge strane i zaštitnik<br />
imovinsko-pravnih interesa <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, lokalne samouprave i Fond za<br />
obeštećenje. Dakle, saglasni ste da je jako kompleksan proces, jako sloţen u<br />
kome uĉestvuje veliki broj lica i veliki broj zainteresovanih strana i da zbog<br />
karaktera, a to je obeštećenje, ili kroz vraćanje imovine, ili kroz plaćanje<br />
nadoknade postoje znaĉajni interesi i treba biti osjetljiv i da se ispravi nepravda<br />
koja je ranije nanešena, ali i da se zaštiti drţava od plaćanja nadoknade koja<br />
nije u skladu sa propisima.<br />
Dakle, vaţno je reći da i u svakom predmetu moraju se uraditi tri<br />
vještaĉenja, sa ĉesto brojnim dopunama i to od strane vještaka geodetske<br />
struke, graĊevinske struke kao i na kraju vještaka finansijske struke, da bi se<br />
nakon usklaĊivanja istih datih odgovora na iznijete primjedbe i predloge stranaka<br />
pristupilo završnoj usmenoj raspravi i izradi nacrta predloga odluke prvostepene<br />
komisije.<br />
Dakle, ako poĊemo od toga da imamo preko 11.000 zahtjeva, da je<br />
neophodno za svaki zahtjev najmanje tri vještaĉenja i najmanje nekoliko<br />
sastanaka, to podrazumijeva da imate preko 50.000 nekih procedura i mnogo<br />
više papira koje treba pregledati i koje treba paţljivo analizirati.<br />
Predlog odluke prvostepene komisije u skladu sa zakonom nakon<br />
postupanja po eventualnim primjedbama, sugestijama i nalozima, kontroliše<br />
Komisija za ujednaĉavanje kako ste upoznati postupka, da bi nakon toga datog<br />
pozitivnog mišljenja ove komisije odluke, prvostepene komisije bile upućene<br />
strankama u postupku na njihovo izjašnjavanje.<br />
Po ţalbama donijete odluke prvostepenih upravnih organa, to jest<br />
nadleţnih komisija za povraćaj i obeštećenje postupka Komisija za ţalbe, za<br />
povraćaj i obeštećenje Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i protiv ove odluke drugostepene<br />
komisije nezadovoljna stranka moţe pokrenuti upravni spor pred Upravnim<br />
sudom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, nakon ĉega odluka ovog suda moţe biti preispitivana po<br />
zahtjevu za preispitivanje pravosnaţne presude kao vanrednom pravnom lijeku<br />
kao i pred Vrhovnim sudom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Dakle, ovo svjedoĉi i o komplikovanoj pravnoj proceduri i pravnom<br />
ishodištu gdje imamo više ljestvica provjere rješenja i gdje stranka u postupku<br />
moţe ostvariti svoja prava ne samo pred prvostepenom i drugostepenom<br />
komisijom, već i pred nadleţnim sudskim istancama.<br />
Zakonskim rješenjima iz 2004. godine upravni postupak su sprovodile<br />
opštinske komisije, kao prvostepeni upravni organi, koje su bile formirane u svim<br />
opštinama, tj. postojala je 21 opštinska komisija za povraćaj i obeštećenje. Svi<br />
uoĉeni problemi u sprovoĊenju ovog zakona koji smo prepoznali zajedno i u<br />
parlamentu su pokušani da se otklone kroz izmjene i dopune zakona i zakonski
tekst koji je predvidio regionalnu komisiju i Komisiju za ujednaĉavanje, što<br />
vjerujem da je poseban doprinos u kvalitetnijem sprovoĊenju zakona i<br />
sprovoĊenju obeštećenja po ovom osnovu.<br />
Sada konkretno o preporukama i postupanjima Ministarstva finansija.<br />
Postupajući po preporukama Zaštitnika ljudskih prava i sloboda sadrţanih u<br />
posebnom izvještaju o ostvarivanju prava na povraćaj imovinskih prava i<br />
obeštećenja i usvojenih od strane Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, na 9. sjednici redovnog<br />
zasijedanja 2011. godine u sedmom mjesecu, obavještavam vas sljedeće:<br />
Ministarstvo finansija je po prvoj preporuci, trajno obezbijedila adekvatan<br />
poslovni prostor i uslove za nesmetan i kontinuiran rad komisije za povraćaj i<br />
obeštećenje u Bijelom Polju, tako da sada sve tri komisije obavljaju poslove iz<br />
svoje nadleţnosti i izvršavaju u adekvatnim i opremljenim poslovnim prostorima.<br />
Tako da ne postoje ni prostori ni tehniĉki nedostaci ili prepreke da se efikasno<br />
radi na ovim poslovima. Ministarstvo finansija u potpunosti uvaţava cilj<br />
preporuke koji se odnosi na obezbjeĊivanje odgovarajućeg broja struĉnih<br />
saradnika i potrebe profesionalizacije Komisiji za povraćaj i obeštećenje, ĉijom<br />
implementacijom bi nesumnjivo bio podignut kvantitet i kvalitet rada komisija, ali<br />
imajući u vidu opšte prilike i ograniĉenja u pogledu zapošljavanja novog kadra,<br />
Ministarstvo se opredijelilo da struĉna lica iz Ministarstva finansija i drugih<br />
institucija stavia na raspolaganju Komisije i smatram da i u tom dijelu smo stvorili<br />
uslove da rade Komisije i da im se kroz struĉnu pomoć, struĉnih lica koja su već<br />
upoznata sa ovom problematikom pripreme i odluke i sve što je neophodno kako<br />
bi mogli efikasno da donesu svoja rješenja.<br />
Ministarstvo finansija smatra da treba razmotriti donošenje odluke o<br />
eventualnoj profesionalizaciji komisija, što bi nesumnjivo moglo da utiĉe na<br />
efikasniji rad, a na drugoj strani ima dosta rizika. Rizika da li ćemo izabrati i naći<br />
profesionalna lica koja mogu biti profesionalno angaţovana, s obzirom na<br />
zahtjev, na struĉne i druge preduslove koje ta lica mogu da zadovolje kako bi<br />
mogli da budu ĉlanovi profesionalni komisija i u tom smislu smatramo da sada<br />
ove komisije mogu da ispune osnovnu svrhu i cilj i da efikasno obavljaju svoj<br />
posao, a mi ostajemo otvoreni da razmotrimo i tu mogućnost u budućem periodu,<br />
samo da ne doĊemo u situaciju da sa profesionalizacijom komisija nemamo<br />
dobar kadar koji će profesionalno htjeti da obavlja ovaj posao u okviru ovih<br />
komisija.<br />
U dijelu preporuka 4 i 5 Ministarstvo finansija radi na ubrzavanju<br />
unapreĊenja rada na predmetima restitucije. U tom smislu istiĉem da Komisija za<br />
povraćaj i obeštećenje rade u kontinuitetu, odnosno ne prekidaju rad ni u periodu<br />
godišnjih odmora. Dakle, zaduţili smo ih da inteziviraju svoj rad, da budu efikasni<br />
i da rade na ovim predmetima kako bi smo, ono što je prepoznato ili što je<br />
percepcija da je dug rad i nepotrebno ĉekanje, otklonili u tom dijelu prepreka koji<br />
su vezani za ograniĉene kadrovske kapacitete komisija koje postoje.<br />
Što se tiĉe prepruke koja se odnosi na Upravu za nekretnine u dijelu<br />
izvršavanja konaĉnih rješenja o povraćaju kao što ste već upoznati, radi se o<br />
podacima koje je Uprava za nekretnine u obavezi da uvodi po sluţbenoj<br />
duţnosti.<br />
Pitanja koje se odnosi na spisak svih onih koji su po bilo kom osnovu<br />
izvršili povraćaj imovinskih prava ili su, pak, obeštećeni, Ministarstvo finansija<br />
smatra da je to pitanje povraćaja ili obeštenja bivših vlasnika odnosno njihovih<br />
nasljednika pitanje liĉnih prava pojedinaca u ĉiju korist je postupak povraćaja
odnosno obeštećenja okonĉan i da postoji zakonsko ograniĉenje da se iznose<br />
liĉni podaci koji se tiĉu imena lica koja su ostvarila ovo pravo. Ali, ţelim da<br />
budem korektan i da vam dam sve okvirne podatke, odnosno sve kumulativne<br />
podatke koje smo do sada dobili od komisija.<br />
Od strane bivših vlasnika, kao što sam rekao, podnijeto je ukupno 11.317<br />
zahtjeva. Od ukupnog broja podnijetih zahtjeva stanje u tri regionalne komisije je<br />
sljedeće: Komisija za povraćaj i obeštećenje Podgorica primila je ukupno 3.600<br />
predmeta, Komisija za povraćaj i obeštećenje Bar primila je ukupno 2.572<br />
predmeta, a Komisija za povraćaj i obeštećenje Bijelo Polje primila je ukupno<br />
5.142 predmeta.<br />
Navedene tri komisije su do sada donijelo ukupno 4.177 prvostepenih<br />
odluka ili 37% u odnosu na jedan broj podnijetih zahtjeva. Traţio sam u pripremi<br />
odgovora i rasprave o ovom vaţnom pitanju i analizu kako su to druge drţave<br />
uredile i ĉini mi se da u tom dijelu Crna Gora je napravila znaĉajan iskorak, ĉak<br />
moţe se reći efikasnija je nego što su drţave koje su u prethodnom periodu<br />
sprovodile ovaj postupak po broju riješenih predmeta i po procentu riješenih<br />
predmeta za ovo vrijeme rada. Opet sam rekao, kompleksnost procesa i veliki<br />
interesi koje postoje ispod svakog od od ovih zahtjeva, koji trebaju paţljivo da<br />
budu ocijenjeni.<br />
Pošto ste najviše interesovanja pokazali za rad Komisije u Bijelom Polju, onda<br />
dozvolite mi da vam saopštim detaljne podatke Komisije za Bijelo Polje, a sve<br />
druge podatke koji se odnose na druge komisije da vam dostavim u pisanoj<br />
formi.<br />
Komisija za povraćaj i obeštećenje Bijelo Polje od ukupnog broja<br />
primljenih zahtjeva, donijela je ukupno 1.141 prvostepeno rješenje ili 22,5% od<br />
ukupnog broja primljenih zahtjeva. Dakle, ova komisija je najviše opterećena<br />
brojem zahtjeva, najkompletniji su zahtjevi i moţemo reći da u posljednjim<br />
mjesecima imamo konstatan progres po pitanju rješavanja tih zahtjeva. Od<br />
ukupnog broja donijetih prvostepenih odluka 1.141 konaĉno je riješen od 1.114<br />
predmeta, dok se 27 predmeta nalazi u postupku po ţalbi pred drugostepenim<br />
organom.<br />
Što se tiĉe rješenja koje glasi na obeštećenje bivših vlasnika u Komisiji za<br />
povraćaj i obeštećenje u Bijelom Polju, stanje je sljedeće: Konaĉnih rješenja koja<br />
se odnose na obeštećenje je 463. Po ovom rješenju Fond za obeštećenje u<br />
skladu sa ĉlanom 37 stav 2 Zakona o povraćaju oduzetih imovinskih prava i<br />
obeštećenju vrši isplate bivšim vlasnicima, dakle u novcu, kako je to propisano<br />
zakonom.<br />
Što se tiĉe rješenja koje glasi na povraćaj bivšim vlasnicima u Komisiji za<br />
povraćaj i obeštećenje u Bijelom Polju, stanje je sljedeće: Ukupan broj konaĉnih<br />
rješenja koja glase na povraćaj je 10. Po ovim rješenjima Uprava za nekretnine<br />
u skladu sa ĉlanom 37 stav 1 Zakona o povraćaju oduzetih imovinskih prava i<br />
obeštećenju vrši upis prava svojine na bivše vlasnike. Ostali broj konaĉnih odluka<br />
kojima je odbaĉen zahtjev kao neblagovremen je 257, u ovim predmetima<br />
zahtjev nije podnijet u skladu sa rokom od 18 mjeseci koji je predviĊen Zakonom<br />
o povraćaju oduzetih imovinskih prava i obeštećenju, dok je u 44 predmeta<br />
stranka tokom postupka odustala od podnijetog zahtjeva. Broj konaĉnih rješenja<br />
kojim je zahtjev odbijen kao neosnovanje 340 i u ovim predmetima nije bilo<br />
osnova za usvajanje zahtjeva bivših vlasnika.
Uz izvinjenje što sam saopštio duţi odgovor, ali zbog vašeg interesovanja<br />
i vaţnosti ovog pitanja, ţelio sam da vam saopštim sve one podatke i dio<br />
podataka sa kojima raspolaţe Ministarstvo, da vas uvjerim da Ministarstvo<br />
posvećeno radi, makar koliko sam pratio ovu oblast i koliko je bilo u mom<br />
mandatu, na efikasnom rješavanju ovih predmeta koji su, ponavljam, osjetljivi.<br />
TakoĊe imam saznanje da je i Evropska komisija prepoznala napredak i da će u<br />
narednim izvještajima to takoĊe saopštiti kroz svoje analitiĉke izvještaje koje<br />
prezentira. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Pravo na komentar, kolega Spahić.<br />
ERVIN SPAHIĆ:<br />
Hvala na iscrpnom odgovoru.<br />
Ja ću poĉeti od komentara na moje dodatno pitanje kad sam traţio spisak<br />
onih koji su po bilo kom osnovu obeštećeni ili je izvršen povraćaj imovine. Vi ste<br />
rekli da to zalazi u sferu liĉnih podataka i da mi ne moţete dati tu informaciju, a<br />
10 minuta prije toga ste nabrojali kome je vraćeno poljoprivredno zemljište u<br />
Bijelom Polju, Jevrići, Slavkovići, porodice. Ja sam traţio da mi date takav<br />
odgovor i ovdje, koje su to porodice koje su uspjele da vrate imovinu ili povraćaj<br />
zemljišta odnosno da budu obeštećene. Prema tome, imamo dva aršina. Ja ovo<br />
postavljam već godinama i biću istrajan u tome jer znam da je ovo proces koji se<br />
sporo odvija, znam da se neravnomjerno odvija u odnosu na središnju Crnu<br />
Goru, u odnosu na jug <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Najsporije se odvija na sjeveru. Interesantno<br />
je da imamo više riješenih predmeta za obeštećenje nego za povraćaj, što je<br />
zaista zaĉuĊujuće. Lakše je vratiti imovinu u naturi nego u novcu, a imamo više<br />
predmeta gdje se traţi obeštećenje da su riješeni, nego povraćaj imovine koja<br />
nije privedena namjeni. O takvom apsurdu ne ţelim ni da govorim. Neko će<br />
vjerovatno kasnije analizirati šta je sve u ovom dijelu odraĊeno. Ĉuli smo i<br />
poslaniĉka pitanja, to uvijek izaziva sumnju, te vratolomije, pretvaranje šumskog<br />
zemljišta u graĊevinsko i poljoprivrednog u šumsko. Pogotovu na primorju kad je<br />
u pitanju izgradnja hotela pa se šumsko pretvori u poljoprivredno, ovdje ste imali<br />
poljoprivredno u gradsko graĊevinsko i na neki naĉin se osporava bivšim<br />
vlasnicima da doĊu do svoje imovine. Nijesam zabiljeţio, kad su u pitanju<br />
Nedakusi, što je kolega Nuhodţić postavio, ako je privedeno gradsko<br />
graĊevinsko zemljište, kojega ne mogu po tom osnovu traţiti, nikad ga ne mogu<br />
više vratiti osim ako se ne promijeni namjena, jer su istekli svi rokovi. Tako da u<br />
tom dijelu zaista mislim da se nedovoljno radi za osam godina rada ovih komisija.<br />
Ako smo imali da su to ranije rješavle opštinske komisije, bilo ih je 21, pa nijesu<br />
uspjeli da riješe, pa od te 21 komisije napravili tri komisije i pokušavamo da oni to<br />
riješe, i to brzo, zaista ne mogu tri komisije završiti ono što je mogla 21 komisija<br />
ranije da završi. Tako da ćemo imati ovaj teret, za osam godina riješeno 25%, za<br />
ovih 75% treba nam još minimum 24 godine da se riješi i oni vlasnici koji sada<br />
potraţuju vjerovatno neće doĉekati nikad da im se vrati ako ovim tempom<br />
budemo rješavali. Što je najgore kada je u pitanju obeštećenje, neravnomjerno<br />
se i to radi. Kad doĊemo do cifre od 10% bruto društvenog proizvoda, a to je 300<br />
miliona i već se pribliţavamo toj cifri, svi oni koji budu traţili obeštećenje po
zakonu neće imati pravo da budu obeštećeni u novcu jer smo došli do cifre od<br />
10% kako je i zakonom......<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Spahiću.<br />
Kolega Radoman Gogić.<br />
RADOMAN GOGIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane kolege, gospodine ministre, moje pitanje je više briga ne samo<br />
moja već velikog broja graĊana Pljevalja koji rade u sluţbama zaštite i<br />
spasavanja, za sudbinu šest novonabavljenih vozila za vatrogasnu jedinicu<br />
Pljevlja, koja već više od dvije godine nezaštićena i van upotrebe leţe na platou.<br />
Iz tih razloga postavio sam i ovo pitanje, osloboĊen od svih drugih primjesa i bilo<br />
kakvih drugih namjera, sem jedne, da se taj problem izmeĊu onoga ko je izvršio<br />
nabavku tih vozila i onih kojima su namijenjena razriješi.<br />
Pitanje glasi: Da li je kod nadleţnog drţavnog organa u skladu sa zakonom o<br />
drţavnoj imovini i uredbi o naĉinu voĊenja i evidencije pokretnih i nepokretnih<br />
stvari i po opisu stvari u drţavnoj svojini, evidentirana pokretna imovina<br />
specijalna vozila za gašenje poţara i spasavanje koje je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo za potrebe sluţbe zaštite i da<br />
li postoje fakture od strane dobavljaĉa iz kojih se moţe utvrditi nabavna cijena<br />
vozila?<br />
Kratko obrazloţenje: Odredbama Zakona o drţavoj imovini "Sluţbeni list<br />
CG" broj 2 od 21.09. i uredbe o naĉinu voĊenja evidencije pokretnih i nepokretnih<br />
stvari i o popisu stvari u drţavnoj svojini "Sluţbeni list CG" br. 13/10, obaveza je<br />
drţavnih organa, organa lokalne samouprave i javnih sluţbi ĉiji je osnivaĉ Crna<br />
Gora, odnosno opština, da vode evidenciju o stanju i promjenama na pokretnim i<br />
nepokretnim stvarima u drţavnoj svojini a sve u skladu sa meĊunarodnim<br />
raĉunovodstvenim standardima.<br />
Skupština Opštine Pljevlja je Odlukom o nabavci specijalnih vozila za<br />
gašenje poţara i spasavanje od 28.11. 2008. godine donijela odluku o nabavci<br />
ovih šest vozila, o uslovima da se kredit vraća na 20 godina i drugim uslovima iz<br />
ugovora sa kamatom euribor plus 2,3% na period od 20 godina. U ugovoru o<br />
prosleĊivanju sredstava namijenjenih za nabavku specijalih vozila za gašenje<br />
poţara koji je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ponijela Opštini Pljevlja do danas nije dostavljena<br />
neophodna dokumentacija, zbog ĉega nije zakljuĉen ugovor o kreditu niti su<br />
.......( Prekid).... o imovini u Direkciji za imovinu Opštine Pljevlja.<br />
Traţim odgovor u pisanoj formi.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam kolega Gogiću.<br />
Ministar Katnić. Izvolite.<br />
MILORAD KATNIĆ:<br />
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani poslaniĉe Gogiću,<br />
Hvala na pitanju i na korektnom obrazloţenju, trudiću se da vam saopštim<br />
sve ĉinjenice i radnje koje smo preduzeli i da predloţim dalje korake kako bi smo
mogli da završimo ovaj posao ustupanja vozila Opštini Pljevlja i kako bi mogla da<br />
raspolaţe sa tim vozilima.<br />
Na osnovu zakljuĉaka Vlade i sprovedenog postupka javne nabavke od<br />
strane Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena je nabavka 59 specijalnih vozila<br />
za gašenje poţara i spašavanje, a sredstva su obezbijeĊena kreditnim<br />
aranţamanom izmeĊu Vlade i austrijske Komercijalne banke. Kreditni aranţman<br />
je podrazumijevao finansiranje u iznosu od 22 miliona eura uz rok otplate od 10<br />
godina sa grejs periodom od dvije godine i kamatnom stopom šestomjeseĉni<br />
euribor koj je uvećan za marginu od 2,3% na godišnjem nivou i provizijom banke<br />
od 0,5% prilikom isplate sredstava.<br />
Za sledeće opštine su vozila prenešena i ustupljena i te opštine, odnosno<br />
lokalne samouprave su u obavezi da servisiraju svoje obaveze, odnosno za neke<br />
za koje je Vlada preuzela servisiranje Vlada će biti duţna da izvrši otplatu<br />
kredita. To su Opština Danilovgrad, Opština Kolašin, Opština Mojkovac, Opština<br />
Roţaje, Opština Plav, Prijestonica Cetinje, Opština Ţabljak, Opština Šavnik,<br />
Opština Pluţine, Opština Andrijevica, Opština Nikšić, Opština Bijelo Polje,<br />
Opština Pljevlja, Opština Berane, Opština Kotor, Tivat, Herceg Novi, Ulcinj, Bar i<br />
jedan broj vozila je takoĊe stavljen na raspolaganje Ministarstvu odbrane.<br />
U vezi sa samim zakljuĉenjem ugovora o prosleĊivanju sredstava kredita<br />
namijenjenih za nabavku specijalnih vozila za gašenje poţara Ministarstvo<br />
finansija je dana 08.07.2010. godine Nacrt ugovora proslijedila Opštini Pljevlja.<br />
Dakle, još 08.07.2010. godine. Opština je svoj odgovor dostavila ministarstvu<br />
28.09.2010. godine sa prijedlogom odrţavanja sastanka u cilju razrješenja<br />
odreĊenih stavki ugovora. Na osnovu prijedloga predstavnika Opštine i<br />
dostavljenih komentara na pomenuti odgovor 04. novembra 2010. godine odrţan<br />
je sastanak izmeĊu predstavnika Ministarstva finansija, Opštine Pljevlja i<br />
Ministarstva unutrašnjih poslova. Tokom sastanka, izmeĊu ostalog, Ministarstvo<br />
finansija je obaviješteno od strane opštine da zahtjev za ustupanje vozila bude<br />
promijenjen, odnosno da se jedno vozilo zamijeni sa vozilom drugih<br />
karakteristika na šta je Ministarstvo finansija dalo saglasnost, ali i traţilo da se<br />
onda ta odluka verifikuje u Skupštini Opštine Pljevlja i da se kroz odluku uveća<br />
iznos obaveze iz servisiranja obaveza za opštinu Pljevlja. Tako da umjesto<br />
predviĊenih 2 miliona i 136 hiljada bude uvećana obaveza na 2 miliona 233<br />
hiljade eura.<br />
Ministarstvo finansija je u vezi sa tim dostavilo opštini 28.12.2010. godine<br />
pod brojem 064486 dopis i prijedlog kojim je, pored navedenog, opština<br />
obaviještena i o naĉinu otplate kredita period od 10 godina, odnosno 20 pribliţno<br />
jednakih polugodišnjih rata shodno ugovoru kako je to i za druge opštine bilo<br />
navedeno. Istim dopisom od opštine je zatraţeno da Ministarstvo finansija<br />
dostavi i odluku Skupštine Opšine Pljevlja koja bi podrţala navedenu promjenu<br />
iznosa i predloţeni period otplate. Ministarstvu finansija još uvijek nije<br />
dostavljena odluka od strane Opštine Pljevlja i to predstavlja i razlog zbog ĉega<br />
navedeni ugovor još uvijek nije zakljuĉen. U vezi sa navedenim Ministarstvo<br />
finansija je poĉetkom februara mjeseca tekuće godine uputilo urgenciju za<br />
dostavljanje navedene odluke i o potrebi zakljuĉenja ugovora, meĊutim odgovor<br />
još uvijek nijesmo dobili.<br />
Dakle, ţelim da kaţem da smo otvoreni da ovo pitanje riješimo u<br />
najkraćem roku. Neophodno je da se formalno steknu odreĊeni uslovi, izmeĊu<br />
ostalog, da i Opština Pljevlja donese odluku kojom će prepoznati ono što su
iznijeli kao novi zahtjev i odluku da preuzimaju finansijsku obavezu servisiranja<br />
ovih obaveza i Ministarstvo finansija tu će biti veoma efikasno da izvrši transfer<br />
ovih sredstava, ali i ugovorne obaveze prema Opštini Pljevlja. Mislim da u ovom<br />
postupku i ako jako dugo traje Ministarstvo finansija je pokušalo da usaglasi sve<br />
ono što su bila sporna pitanja i da razumije potrebe Opštine Pljevlja i na kraju da<br />
pomogne Opštini Pljevlja da ovo privedemo kraju i da prenesemo sredstva.<br />
Ostajemo i dalje na raspolaganju ĉim se steknu uslovi, molim i vas u Ministarstvu<br />
da to pitanje, ukoliko ste zainteresovani, zajedniĉki razriješimo putem sastanka i<br />
dostavljanja potrebne dokumentacije. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora ima kolega Gogić.<br />
RADOMAN GOGIĆ:<br />
Gospodine ministre, hvala Vam na odgovoru i hvala Vam na vašoj<br />
saglasnosti da uĉestvujete u razrešenju ovog problema.<br />
U komentaru ću reći samo još nekolike stvari. Ovo je u suštini naslijeĊen<br />
problem od prethodne lokalne uprave. Zašto je to tako nama je nepoznato, ali mi<br />
se ĉini da se negdje zatajilo još 28.09.2010. godine kada je tadašnji predsjednik<br />
Opštine Filip Vuković od Ministarstva finansija traţio razrešenje nekih dilema koje<br />
su postojale u vezi sa ovom nabavkom. Naravno, koliko posjedujem informacije,<br />
nikada ministarstvo nije po ovom zahtjevu odgovorilo i vjerovatno su ti problemi<br />
ostali neriješeni sve do današnjeg dana. Zašto vozila do današnjeg dana nijesu<br />
na propisan naĉin predata lokalnoj upravi, zbog ĉega i danas nakon naredbe,<br />
molim vas, pomoćnika ministra za vanredne situacije obavljaju poslove<br />
neregistrovana i neosigurana, sve su to problemi koji traţe odgovor.<br />
Pljevaljske šume ovih dana su zahvaćene velikim poţarima, pa je to<br />
vjerovatno i bio razlog za naredbu pomoćnika ministra za angaţovanje<br />
neregistrovanih vozila, a vatrogasna jedinica, uz podršku manjih akcionara,<br />
jedino je štitila pljevaljske šume i imovinu graĊana na rubovima tih šuma. Ona je<br />
jednostavno transformisana u sluţbu zaštite i spašavanja.<br />
Postavlja se pitanje gdje su prema ĉlanu 14 Zakona o zaštiti i spašavanju<br />
jedinice civilne zaštite, specijalne jedinice, dobrovoljne jedinice, preduzetne<br />
jedinice i tako dalje? Šta je sa ugovorom izmeĊu Uprave za šume i "Vektre Jakić"<br />
od 17.04.2007. godine o davanju na korišćenje, uzgoj i zaštitu šuma, šta je sa<br />
imovinom i zaštitom iste kod drugih kompanija u Pljevljima i kako one i na koji<br />
naĉin ispunjavaju svoje obaveze iz zakona kada se dobro zna kakav je nivo<br />
njihove spremnosti i osposobljenosti u ovoj oblasti, a ugovori o pruţanju usluga i<br />
zajedniĉkom finansiranju i opremanju vatrogasne jedinice ne postoje. Da li u<br />
ovoj oblasti treba da radi inspekcijski organ na nadleţnima je da odluĉe, ali je<br />
oĉigledno da sistem zaštite od elementarnih nepogoda ne funkcioniše. Koliko je<br />
potrebno intervencija na izmjene zakona treba procijeniti.<br />
Pljevaljski problem treba što hitnije razriješiti kako bi se imovina zaštitila i<br />
spasila od propadanja, a pljevaljska vatrogasna jedinica i rešenje treba traţiti u<br />
...( Prekid )..... i predsjednik prethodne lokalne vlasti iz razloga što sa istim<br />
saradnicima jedino zna zbog ĉega je nabavljena takva struktura vozila, kome su<br />
sve bila namijenjena vatrogasna jedinica, preduzeća i kompanija od posebnog
znaĉaja. Ne insistirajući ko je u ovom poslu zatajio ovaj problem treba što hitnije<br />
rješavati. Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama kolega Gogiću.<br />
Ostalo nam je još pitanje kolege Gencija Nimanbegua, jer je jedno pitanje<br />
kolege Milana Kneţevića proslijeĊeno ministru poljoprivrede i ruralnog razvoja,<br />
tako da će biti u tom setu pitanja.<br />
Kolega Genci Nimanbegu.<br />
GENCI NIMANBEGU:<br />
Hvala potpredsjedniĉe Rastoder, poštovani ministre Katniću, poštovane<br />
koleginice poslanice i kolege poslanici,<br />
Za devetu, posebnu sjednicu sam ministru finansija, gospodinu Katniću,<br />
proslijedio sledeće pitnaje:<br />
Poštovani ministre Katniću, u skadu sa ĉlanom 187 Poslovnika Skupštine<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, upućujem Vam sledeće pitanje:<br />
Molim Vas da mi date najpribliţniji iznos, a koji nedvojbeno moţete utvrditi<br />
da je ostvaren kao prihod Budţeta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ili budţeta javnih preduzeća,<br />
agencija, ustanova a ĉiji je osnivaĉ drţava Crna Gora, naplaćenih od strane<br />
poreskih obveznika sa teritorije opštine Ulcinj, na osnovu carina, poreza, akciza,<br />
taksi, koncesija i drugih prihoda za poslednjih 10 godina?<br />
TakoĊe me interesuje koliki je prihod budţetskih sredstava potrošen na<br />
kapitalne investicije, donacije, pomoći, subvencije na teritoriji Opštine Ulcinj u<br />
poslednjih 10 godina. Koji je iznos izdvojen za ostale budţetske potrošaĉe,<br />
agencije, uprave, javne ustanove koje posluju na teritoriji Opštine Ulcinj u periodu<br />
od 2002-2012. godine? Traţeni podaci su mi potrebni radi dobijanja analize<br />
razvojne i druge politike. Ekonomska situacija i podaci o broju zaposlenih koji se<br />
nije mijenjao u poslednjih 20 godina, a kreće se oko ĉetiri hiljade radnika bez<br />
povećanja zapošljenih, dok istovremeno imamo statistiĉki, ali ne i realni pad broja<br />
nezaposlenosti i to samo po podacima Zavoda za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> dok<br />
imamo konstantnu emigraciju, pad broja stanovništva kao najgori mogući<br />
demografski proces.<br />
Stav Force je da je potrebna decentralizacija i u poreskoj politici kojim bi<br />
se finansirali i mogući djelovi obrazovnog i zdravstvenog sektora. Sve ovo<br />
nedvosmisleno pokazuje da je potrebna kvalitetna promjena ukupnog sistema<br />
kojim bi se odreĊeni porezi preusmjerili na budţete opština, koji bi puno brţe i<br />
transparentnije investirali kako bi ubrzali opšti ekonomski razvoj ne samo radi<br />
povećanja broja zapošljenih, već i radi spreĉavanja zaustavljanja procesa<br />
emigracije i negativnog demografskog trenda.<br />
Gospodine Katniću, još u dopunskom kratkom obrazloţenju, da, veoma se<br />
veliki broj podataka traţi, ali sam od Vašeg Ministarstva u prethodnih dva<br />
mjeseca traţio sliĉne podatke, pa se nadam da ste uspjeli doći do pribliţnih<br />
podataka. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFATA RASTODER:<br />
Hvala i vama.<br />
Da ĉujemo odgovor ministra Katnića.<br />
Izvolite ministre.
MILORAD KATNIĆ:<br />
Zahvaljujem. Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani poslaniĉe Nimanbegu,<br />
Sami ste kazali da ste traţili veliki broj podataka, konkretnih podataka koji se<br />
odnose i na prihode i koji se odnose na rashode i upotrebu sredstava,<br />
finansiranje kapitalnih projekata u lokalnoj samoupravi Ulcinj. U ovo kratko<br />
vrijeme, u protekla dva dana pokušao sam da pribavim što je moguće više i što je<br />
moguće preciznije podatke i ţelim da vam saopštim one do kojih sam došao.<br />
Ukupan prihod ili prihodi na teritoriji Opštine Ulcinj u periodu od 2003.<br />
godine do 18.07. dakle, do prije par dana 2012. godine, iznose 65.089.000.<br />
Dakle, ovo su podaci grubi koje smo mogli dobiti od Poreske uprave, Uprave<br />
carina i drugih sluţbi koje su za sve ovo vrijeme prikupljale drţavne prihode.<br />
Mogu i po godinama dakle 2003. godine oko 3,3 miliona, 2004. godine 2,9<br />
miliona, 2005. godine oko 4,4 miliona, 2006. godine 6,6 miliona, 2007. godine 6,9<br />
miliona, 2008. godine 8,7 miliona, 2009. godine 8,8 miliona, 2010. godine 8,9<br />
miliona, pribliţno devet miliona, 2011. godine oko devet miliona, i do 07. mjeseca<br />
2012. godine oko pet miliona.<br />
Ukupno realizovane investicije na teritoriji Opštine Ulcinj, dakle, ovdje<br />
govorimo o kapitalnim investicijama Direkcije za javne radove i Direkcije za<br />
saobraćaj, ali u periodu od 2007. do 2011. godine, zato što u tom periodu se<br />
vodio kapitalni budţet kao takav u opštem budţetu, iznose 18, 42 miliona. Dakle,<br />
ovo je za kraći period i investicije koje se samo odnose na ove dvije drţavne<br />
institucije i agencije koje sprovode te investicije. Direkcija javnih radova je od<br />
toga investirala 2,7 miliona eura i u pisanom odgovoru koji ću Vam dostaviti<br />
detaljno su predoĉeni svi projekti koji su finansirani kroz ovu direkciju.<br />
Direkcija za saobraćaj je za isto vrijeme realizovala projekte u vrijednosti<br />
od 15,65 miliona eura, a tokom 2012. godine takoĊe, će biti realizovani projekti<br />
koji su vrijedni oko dva miliona eura. Ţelim da kaţem da osim ovoga, kroz<br />
transfer budţeta od 2007. do 2011. godine kroz ustupljene prihode Opštine Ulcinj<br />
je trensferisano oko ĉetiri miliona eura, a kroz egalizacioni fond je transferisano<br />
oko 3,1 milion. Ovi podaci ne ukljuĉuju troškove koji se odnose na finansiranje<br />
vaţnih usluga koje pruţa drţava na teritoriji Opštine Ulcinj kao što pruţa i na<br />
teritoriji drugih opština koji se veţu i za školstvo, i za zdravstvo, za sektor<br />
bezbjednosti, već oni spadaju u okviru budţeta ovih ministarstava i u okviru<br />
budţeta sektora koji se bave pruţanjem ovih usluga izmeĊu ostalog i na<br />
centralnom nivou, ali i na lokalnom nivou kako je to definisano Zakonom o<br />
finansiranju lokalne samouprave i Zakonom o budţetu.<br />
Svjestan sam da je pitanje centralizacije, odnosno decentralizacije<br />
ukljuĉujući i fiskalnu decentralizaciju jedan od najvaţnijih pitanja. Ovo je danas i<br />
jedno od najaktuelnijih pitanja i u Evropi, zato što je iskustvo pokazalo da fiskalna<br />
decentralizacija koliko god jeste demokratski iskorak i standard donosi i brojne<br />
izazove, da ne kaţem probleme, zato što ĉesto lokalne samouprave su<br />
neodgovornije ĉak i od centralnih, na nivou Evrope priĉam, centralnih vlasti i<br />
obiĉno nijesu toliko efikasne u obavljanju nekih poslova, ali su efikasne da<br />
naprave dugove, i da teret tih dugova prebace na centralni nivo, jer time ugroze<br />
opšte javne finansije. Dakle, ovo kaţem ne za Crnu Goru, nego generalno u<br />
Evropi, ovo je jako, jako aktuelno pitanje i vjerujem da će u narednim mjesecima<br />
i narednom periodu biti vaţno da se preispita politika fiskalne decentralizacije, ne<br />
samo u Crnoj Gori, nego generalno ta politika fiskalne decentralizacije. Mogu da
saopštim da zajedno sa zajednicom opština pokrećemo jedan vaţan projekat i<br />
konferenciju regionalnu gdje će biti prisutni vjerujemo struĉni ljudi koji će<br />
razgovarati o ovom pitanju u najskorije vrijeme i gdje ćemo moći da dobijemo i ta<br />
struĉna mišljenja, koliko je naš sistem usaglašen sa tim evropskim standardima i<br />
sa nekim trendovima koji će biti u Evropi. I u tom dijelu pozivam vas da i Vi<br />
uzmete uĉešće da zajedno to pogledamo i razmotrimo. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Genci.<br />
GENCI NIMANBEGU:<br />
Gospodine ministre, prvo bih se zahvalio vašim saradnicima koji su moţda<br />
u kratkom vremenu pokušali doći do nekih najpribliţnijih podataka, ali ţao mi je<br />
što izgleda nijesu bili koordinisani puno sa Vama ili sa Poreskom upravom ili<br />
Upravom carina.<br />
Eto, Vi ste me obavijestili da otprilike nekih 65 miliona eura je sakupljeno,<br />
ali to se odnosi samo na poreze. Evo, ja ću Vam samo ponoviti dopis koji sam<br />
dobio od Uprave carina od maja 2010. godine gdje stoji da je to iz izvještajnog<br />
perioda od 2003. kad se vodi evidencija sa teritorije Opštine Ulcinj, znaĉi, od<br />
poreskih obveznika i fiziĉkih lica sakupljeno samo carina preko 37 miliona. To je<br />
od 2003-2010.<br />
Onda, u dopisu koji imam, tada je potpisnik ja mislim gospoĊa Pešalj, da<br />
je na godišnjem nivou poreza i drugih koncesija, novĉanih kazni pa do doprinosa<br />
za PIO, oko 10 miliona eura, preko 10. Znaĉi, 2009. je bilo preko 10, 2008. preko<br />
10, 2007. osam miliona. Ovih 65 miliona je samo jedan dio, garantujem vam da<br />
se sa teritorije Opštine Ulcinj, pošto znate da poreski obveznici se oporezuju po<br />
sjedištu, tu nemate niti Jugopetrol, niti velike trgovaĉke lance, 20-tak do 30<br />
miliona eura prihoduje u budţetu drţave. Gospodine Katniću, molim vas, mislim<br />
da sigurno preko 20-tak miliona eura godišnje, i ako uzmemo prosjek koliko se<br />
vraća u, korisnika znaĉi, od javnih ustanova koja drţava plaća sada znaĉi,<br />
školstvo, zdravstvo, policiju, koliko se investira u kapitalni budţet, koliko se<br />
pomaţu opštine, ostaje nekih 10-tak miliona po meni godišnje. Znaĉi, to je bez<br />
mosta na Port Mileni koji diţe prosjek. Znaĉi, tu pokazuje da bar što se tiĉe ovog<br />
sistema, poreskog sistema da centralizacija doprinosi da se razvija centar<br />
Podgorica. Imamo kapitalni budţet gospodine Katniću, koji pokazuje da preko<br />
50% investicija u zadnje tri, ĉetiri godine su vršene u trouglu Podgorica,<br />
Danilovgrad zbog nekih, Cetinje, Bar. Znaĉi, to vam je jedan dio gdje se investira.<br />
Znaĉi, sjever i ostali djelovi nijesu ušli u taj prosjek. Na podruĉju gdje je ispod 1/3<br />
stanovništva, preko 50%. Znate da samo u Podgorici imate preko 65 hiljada<br />
zapošljenih, što višestruko nadmašuje neki prosjek koji bi bio u drţavi.<br />
Zbog toga ove podatke sam traţio i ţelio bih da moţda u nekom<br />
dopunskom roku i još kvalitetnije ih saĉinite i da se konaĉno materijalno, ne<br />
politiĉkim ocjenama, nego da se materijalno pokaţe da naš sistem ima mjesta i<br />
za reformu i da se jaĉaju kapaciteti lokalnih samouprava.<br />
U vašem komentaru, u odgovoru, rekli ste da se i u Evropi pokazuje da su<br />
lokalne samouprave sposobne za nagomilavanje dugova. Mislim da je to bilo u<br />
proteklom periodu, da od sada i sa novom vlašću, novim pogledima i vizijama će
se to smanjivati i da će sve ići u smislu servisiranja potreba graĊana, a ne<br />
servisiranja potreba politiĉkih elita. Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Iscrpili smo ovaj set pitanja za ministra Katnića. Ja se zahvaljujem ministru<br />
i sekretaru Rašketiću. Hvala i kolegama koji su imali pitanja.<br />
Sada prelazimo na sljedeći set pitanja ministru Kavariću, ministru<br />
ekonomije.<br />
Informisani smo da je ministar blizu.<br />
Nadamo se da će svakog minuta ući i pridruţiti nam se.<br />
Inaĉe, prvi je po redosljedu postavljanja pitanja kolega Zoran Gospić, potom<br />
kolega Dragoslav Šćekić, koleginica Nataša Vuković, itd.<br />
Moraćemo nekoliko minuta saĉekati ministra.<br />
Evo, ministar stiţe, ipak je brz.<br />
Dobrodošlica ministru i da ne gubimo vrijeme, da krenemo sa pitanjima.<br />
Kolega Zoran Gospić ima prvo pitanje, a već sam rekao da se pripremi<br />
kolega Dragoslav Šćekić.<br />
ZORAN GOSPIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Na osnovu ĉlana 187 i 188 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ministru<br />
ekonomije dr Vladimiru Kavariću postavljam slejdeće poslaniĉko pitanje:<br />
Da li je definisana i do kraja precizirana politika proizvodnje ugljovodonika<br />
sa stanovišta odreĊivanja blokova za dodjelu ugovora o koncesiji, kao i fiskalna<br />
politika za ovu vrstu industrije?<br />
Obrazloţenje:<br />
S obzirom da smo prije dvije godine donijeli zakon o istraţivanju i<br />
eksploataciji ugljovodonika, odnosno nafte i gasa, jasno je da je odreĊivanje<br />
blokova odnosno površina koje će biti ponuĊene naftnim ili pak gasnim<br />
kompanijama od krucijalnog znaĉaja.<br />
Naftne kompanije mogu aplicirati za jedan ili više blokova tako da postoji<br />
mogućnost da više koncesionara uĊe u ovaj za drţavu Crnu Goru izuzetan<br />
projekat. Sa stanovišta sloţenih geoloških uslova, vrste stijena i stratigrafije,<br />
komparacijom sa susjednim zemljama Italijom i Albanijom oĉekivanja struĉne i<br />
nauĉne javnosti su izuzetno pozitivna.<br />
Kada je u pitanju definisanje fiskalne politike upstream industrije, kljuĉno<br />
je uspostavljanje sistema koji će obezbijediti da ukupan zahvat prihoda koje<br />
uzima drţava kod oporezivanja resursa bude preko 50%.<br />
Naknada za proizvedenu naftu i gas se mora regulisati posebnim<br />
podzakonskim aktom koji precizira naĉin plaćanja, izraĉunavanja i utvršivanja<br />
vrijednosti ugljovodonika.<br />
Neophodno je da dokumenta iz oblasti fiskalne politike budu relevantna za<br />
inostranu javnost, prije svega za inostrane kompanije koje se bave istraţivanjem<br />
i proizvodnjom nafte i gasa.<br />
Definisanje jasnih i nespornih istraţnih blokova, jasne i precizne fiskalne<br />
politke su temelj dobrog i kvalitetnog projekta istraţivanja eksploatacije nafte i<br />
gasa, a time punih i pravnih benefita za našu drţavu. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER.<br />
Hvala i vama.<br />
Ministar Kavarić.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Gospodine Gospiću, dame i gospodo,<br />
Na poslaniĉko pitanje dajem sljedeći odgovor:<br />
Crna Gora ima jasnu i do kraja preciziranu politiku upravljanja ugljovodoniĉnim<br />
potencijalima. Ona, pored ostalog podrazumijeva i upravljanje kroz<br />
formu blokova, teritorijom predviĊenom za istraţivanje nafte i gasa, kao i za tu<br />
svrhu posebno kreiranom fiskalnom politikom.<br />
Cilj politike upravljanja ovim prirodnim resursima... jedna vrsta kapitala<br />
upotrebljive vrijednosti samo za naftne kompanije transformiše u kapital koji će<br />
biti od koristi i donijeti korist cijelom društvu.<br />
Uporedna analiza pokazala je... (Prekid u snimanju). Uporedna analiza<br />
pokazala je da su ukupni prihodi koje je drţave ostvaruju od proizvodnje<br />
ugljovodonika razliĉiti i da se kreću od toga da u zemljama u kojima nije ovaj<br />
postupak sproveden kako treba, drţave imaju samo štetu, do maksimalnih 75%<br />
koliko neke drţave uzimaju od neto profita koji naftne kompanije ostvaruju.<br />
Imajući u vidu nerazvijeno trţište <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> po ovom pitanju, polazište naše<br />
fiskalne politike za ovaj procenat treba da bude izmeĊu 65 i 70% od neto profita<br />
naftnih kompanija.<br />
Crna Gora se usvajanjem Zakona o istraţivanju i proizvodnje<br />
ugljovodonika opredijelila za tzv. poreski reţim a prihodi koji bi se ubirali iz naftne<br />
industrije u Crnoj Gori su sljedeći:<br />
Naknada za uĉešće na tenderu do 50.000,00 eura; Naknada za površinu<br />
koju koristi na osnovu ugovora o koncesiji za proizvodnju 300,00 eura po<br />
kilometru kvadratnom godišnje, a nakon sedme godine 3.000,00 eura po<br />
kilometru kvadratnom godišnje. Na ovaj naĉin se pravi pritisak na naftne<br />
kompanije da što brţe sprovode istraţivanje. Naknada za proizvedenu naftu je<br />
od 5 do ukupne proizvedene koliĉine, a naknada za proizvedeni gas u iznosu od<br />
2% od proizvedenog gasa. Ekstra porez na dobit takse na proizvodnju nafte i<br />
gasa sa posebnim pravilima za utvrĊivanje prihoda i rashoda u kombinaciji sa<br />
opštim porezom na dobit pravnih lica iznosi 59% poreza na dobit. Znaĉi, cilj je da<br />
se naftnim kompanijama uzme do 70% onoga što je njihov prihod.Tako su<br />
struktuiraniporeski prihodi, odnosno nameti koje drţava nameće da od samog<br />
starta imamo prihode po osnovu drţave, da oni nijesu preveliki, da obeshrabre<br />
naftne kompanije da uĉestvuju ali dovoljno veliki da se u dugom roku optimizuje<br />
ono što je naš nacionalni resurs ukoliko postoji. Upravo ovaj projekat treba da<br />
pokaţe da li treba da postoji i vjerujemo da da.<br />
Druga intencija jeste da se osnuje specijalni fond za upravljanje prihodima<br />
od naftnih aktivnosti, što bi se regulisalo posebnim zakonom. Predlog je da se<br />
20% prihoda po ovom osnovu sliva direktno u tekući budţet, dok bi 80%<br />
sredstava bilo usmjereno ka specijalnom fondu. Vodili smo posebno raĉuna o<br />
tome da je ovo projekat od kojih efekti treba da stiţu za više sljedećih generacija<br />
i po tom osnovu pristupili smo vrlo ozbiljno. Ovaj projekat se sprema već nekoliko<br />
godina. Donesen je zakon, sprovode se najbolja iskustva. U našoj situaciji<br />
govorimo o najboljim norveškim iskustvima a to jeste i najbolje svjetsko iskustvo
u ovoj oblasti. Pošlo se od toga da što više stvari treba da bude stavljeno u<br />
regulativu i da se implementira ono što je najmodernija praksa u ovoj oblasti,<br />
kako bi u dugom roku postigli najbolju eksplataciju resursa sa stanovišta drţave i<br />
graĊana.<br />
Sada priĉam o geografskoj podjeli, teritorija je izdijeljena po greografskoj<br />
kordinatnoj mreţi koja je danas internacionalni standard. Govorimo o GRILL<br />
sistemu koji ima niz prednosti u odnosu na prethodnu podjelu zasnovano na<br />
geologiji, perspektivnosti teritorije. Jedan blok dimenzija 12 minuta istog-zapad i<br />
10 minuta sjever-jug, površine oko 300 kilometara kvadratnih predstavlja naš<br />
jediniĉni blok za dodjelu ugovora o koncesiziji za proizvodnju i dodjelu ugovora o<br />
koncesiji za istraţivanje ugljovodonika. Biće raspisan tender za 13 blokova.<br />
Ukupna površina svih blokova koja će biti na tenderu iznosu 3.191 kilometar<br />
kvadratni. Napominjemo da sve naftne kompanije mogu aplicirati za jedan ili za<br />
više blokova, i to je vrlo vaţan elemenat kako se postiţe konkurencija u<br />
istraţivanju i kako ne dovodimo sebe u situaciju da budemo blokirani ĉinjenjem<br />
ili ne ĉinjenjem jedne kompanijel.<br />
Pošto se radi o podruĉju koje je ranije pripadalo tzv. „Ulcinjskom bloku“ na<br />
kojem je pokrivenost sa podacima najveća mišljenja smo da su izabrani blokovi<br />
u ovom trenutku sa aspekta investicionog rizika najatraktivniji za naftne<br />
kompanije.<br />
Što se tiĉe našeg oĉekivanja na ovom prostoru, a na osnovu postojećih<br />
podataka odreĊeni su prospekti. Velika leţišta nafte upravo su naĊena na ovoj<br />
geološkoj strukturi. Kad se završi projekat znaćemo da li su ova oĉekivanja<br />
opravdana, da li je optimizam bio zasnovan na realnim oĉekivanjima. Ono što je<br />
tada budio optimizam jeste veliko interesovanje najvećih naftnih kompanija da se<br />
ukljuĉuju u istraţivanja nafte i gasa na našem podmorju. Prilikom izbora blokova<br />
vodilo se raĉuna da se na bilo koji naĉin ne ugroze ostale privredne grane u<br />
Crnoj Gori, prije svega turizam, tako da je granica blokova koji će biti predmet<br />
tendera odmaknuta 2 i po do 3 kilometra od obalne linije. TakoĊe smo kod izbora<br />
blokova vodili raĉuna o proglašenim zonama pa su se tako sve zone teritorijalno<br />
našle van predloţenog podruĉja. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Zahvaljujem, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora. Izvolite, kolega Gospiću.<br />
ZORAN GOSPIĆ:<br />
Zahvaljujem .<br />
Gospodine ministre, zaista precizan i sveobuhvatan odgovor. Ono što je<br />
posebno interesatno i našta ţelim dodatno da ukaţem to je da struĉna i nauĉna<br />
javnost od ovog projekta zaista oĉekuje mnogo.<br />
Vi ste već istakli da geološke strukture i strukture u kojima već imamo<br />
eksplataciju u basenima, kao karbonatnim sistemima u Italiji i Albaniji i hrvatskoj,<br />
dakle imamo već eksplataciju gasa i nafte iz ovih podruĉja. Zbog toga su i realna<br />
oĉekivanja da će ovo biti veoma uspješan projekat, kako Vi rekoste, na duţi rok.<br />
MeĊutim, kada je istraţivanje i eksplatacija nafte i gasa treba voditi raĉuna i o<br />
sljedećem.<br />
Moramo voditi raĉuna da budući investitor odnosno koncesionar ima<br />
tijesnu saradnju sa luĉkom kapetanijom, Plovnom jedinicom Uprave policije i
Hidrometeorološkim zavodom, Sektorom za hidrografiju i okeanografiju. Dakle, tu<br />
je posebno vaţno da Hidrometeorološki zavod, odnosno Sektor za hidrografiju u<br />
svojim nautistiĉkim karatama i publikacijama precizno definiše poziciju budućih<br />
naftnih platformi. Naravno, mora se poštovati Zakon o zaštiti mora od<br />
zagaĊivanja plovnih objekata, dakle zaštita ţivotne sredine mora biti na prvom<br />
mjestu. Mislim da je posebno vaţno istaći, jer je u toku izrada prostorno planske<br />
dokumentacije za obalno podruĉje da ne doĊe do konflikta u prostoru kako se to<br />
struĉno kaţe u cilju bezbjeĊenja preduslova za ostvarivanje ovih razvojnih<br />
koncepata. Pored prostornog plana za priobalni dio ovim platformama oĉigledno<br />
uĉi će se i u epikontinentalni dio mora tako da je neophodno i tu uraditi plansku<br />
dokumentaciju, a koja mora imati, prije svega struĉne studije, studije o<br />
biodiverzitetu, okeanografiji obalnih podruĉja, drugim rijeĉima moraju se<br />
ispoštovati svi relevatni meĊunarodni propisi tzv. Konvencija iz Barselone. Ono<br />
što je posebno vaţno u narednom periodu, po mom mišljenju, da se moraju<br />
potpisati ili zakljuĉiti sporazumi izmeĊu nas i zemlje Republike Albanije i Italije o<br />
razgraniĉenju u epikontinentalnom dijelu pojasa. To je vrlo bitno, jer ĉini mi se da<br />
predviĊeni blokovi ne ugroţavaju linije razgraniĉenja, da su udaljene od obale 2 i<br />
po do 3 km, ali ove aktivnosti treba ubrzati.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama, kolega Gospiću.<br />
Shodno meĊusobnom dogovoru kolega Dragoslava Šćekića i<br />
Nimanbegua daćemo rijeĉ Genciju Nimanbegu.<br />
Izvolite.<br />
GENCI NIMAMBEGU:<br />
Hvala.<br />
Poštovani ministre Kavariću,<br />
U skladu sa ĉlanom 187 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za posebnu<br />
devetu sjednicu uputio sam vam sljedeće pitanje:<br />
„Šta Ministarstvo ekonomije preduzima da bi Akcionarsko društvo Solana<br />
Ulcinj "Bajo Sekulić" zadrţalo proizvodnju soli kao djelatnost od opšteg znaĉaja<br />
za Ulcinj i Crnu Goru: Da li Ministarstvo ima stav na najavljenu prodaju imovine<br />
Solane koja je najavljena za kraj jula, a kojom bi se nastavila igra oko vlasništva<br />
nad 15.000.000 m2 na kojim posluje Solana, a koja predstavljaju ne samo dio<br />
industrijskog kompleksa za proizvodnju soli, već dio rezervata prirode kao<br />
najbogatijim biodiverzitetom i što se tiĉe flore i faune,a koji se prekidom<br />
proizvodnje soli moţe ugroziti nepovratno; da li je u Ministarstvu u poslednje<br />
vrijeme razmatrana mogućnost, a u skladu sa Odlukom Vlade, da se ovo<br />
podruĉje mora zadrţati za proizvodnju soli i da se ne moţe tretirati kao<br />
graĊevinsko zemljište, da se ovo preduzeće tj. radnici pomognu kako bi opstalo<br />
kao jedno od razvojnih šansi koje ima Opština Ulcinj?“<br />
Obrazloţenje: Pomenuta privatizacija i sva dešavanja oko Solane jasno<br />
pokazuje da sadašnji vlasnik nema namjeru da proizvodi so. Berzanska<br />
privatizacija koja je uraĊena ostavila je Vladu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> bez mogućnosti da<br />
preispita kvalitet ove privatizacije. Zbog centralizacije procesa Opština Ulcinj je<br />
bez ikakvih ingerencija po pitanju nadzora nad privatizacijom. Stoga je planska<br />
dokumentacija, a i ekonomska politika Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> jedina mogućnost kojom<br />
se moţe uticati na poslovanju Solane. To potvrĊuje da je sadašnji steĉajni
upravnik dao na prodaju Solanu po cijeni preko 200 miliona eura. Kako je<br />
proizvodnja soli u najboljim godinama imala berbu od 25.000 do 30.000 tona, a<br />
to soli po najboljoj prodaji cijena na trţištu teško moţe imati više od 2 do 3<br />
miliona eura prihoda od soli.<br />
Stoga se nameće zakljuĉak da se, i pored zakljuĉka Vlade, eventualnom<br />
kupcu namjerava ponuditi Solana kao graĊevinsko zemljište. Radnici Solane<br />
zasluţuju veću paţnju i treba unaprediti završni dio scenarija koji su obiljeţili<br />
dosadašnje privatizacije da je putem steĉaja došlo do zatvaranja, otpuštanje<br />
radnika, te nakon toga preprodaje nacionalnog bogatstva uz veliki profit.<br />
Oĉekujem pisani odgovor.<br />
U ovom završnom dijelu samo još jednom da vam neke kratke podatke<br />
obrazloţim. U Solani je nekada bilo do 430 zaposlenih sa sezonskim radnicima,<br />
znaĉi taj broj je prelazio 500 -550 bilo je od 100 do 150 sezonaca. Sada to<br />
preduzeće mislim da nema više od 60 do 70 radnika. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama, kolega Genci.<br />
Ministar Kavarić, izvolite.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:<br />
Dakle, mislim da smo se o ovom pitanju više puta, da kaţem kao Vlada<br />
opredijljivali, ali svakako mislim da je korisno, pošto je vaţno pitanje, da ga<br />
dodatno elaboriramo.<br />
U prvom dijelu znaĉi malo geneze. Odluka o svojinskoj transformaciji<br />
Solane donijeta je 1995. godine i tada je usvojen program vlasniĉke i upravljaĉke<br />
transformacije. Ugovor o pravu na esploataciju morske soli zakljuĉen 1995.<br />
godine na period od 10 godina. AD Solana "Bajo Sekulić" se nalazi u steĉaju od<br />
2005. godine kada je potvrĊen plan reorganizacije sa utvrĊenim rokom od 5<br />
godina. To su sve zakonske odredbe kako se moţe sprovoditi steĉaj. Proces<br />
produţenja ugovora o pravu na esploataciju u meĊuvremenu zapoĉet na predlog<br />
Ministarstva ekonomije, Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je 20.1. 2011. donijela zakljuĉak kojim<br />
se zaduţuje resorno ministarstvo da nastavi zapoĉeti postupak o produţenju<br />
prava na esploataciju morske soli Opština Ulcinj. Iz navedenog se moţe vidjeti<br />
jasna i nedvosmislena ţelja ovog ministarstva da se ne prekine sa proizvodnjom i<br />
da se produţenjem ugovora nastavi obavljanje ovedjelatnosti. Znaĉi, mi smo<br />
nastavljali koncesiju dokle god je bilo tehniĉkih i zakonskih mogućnosti za to jer<br />
nam je u interesu da se na tom podruĉju proizvodi so. I u cilju znaĉi ovoga što<br />
priĉam Vlada je donijela odluku o produţenju prava na esploataciju morske soli.U<br />
skladu sa donesenom odlukom Ministarstvo ekonomije u cilju zakljuĉivanja<br />
ugovora stupilo je u kontakt sa staĉajnim upravnikom koji nas je obavijestio da u<br />
meĊuvremenu nad AD Solana "Bajo Sekulić" otvoren postupak steĉaja sa ciljem<br />
namirenja pojedinaca iz steĉajne mase duţnika. To je potvrdio Privredni sud.<br />
Rješenjem Privrednog suda o otvaranju steĉaja jasno je konstatovno da<br />
AD Solana nije ispunio plan reorganizacije dinamike i obima namirenja planom<br />
utvrĊivanja povjerilaca. TakoĊe je konstatovano da je isto zapalo u nelikvidnost<br />
neizmirenim obavezama utvrĊenim navedenim planom. Dakle, preduzeće koje<br />
se nalazi u postupku reorganizacije nije uspjelo u skladu sa Zakonom i planom<br />
reorganizacije da reorganizaciju sprovede i steĉajni, odnosno Privredni sud je<br />
uveo postupak likvidacije, odnosno u klasiĉnom steĉaju. U tom sluĉaju
Ministarstvo je po zakonu moralo da oduzme koncesiju i na taj naĉin smo i<br />
postupili. Zbog uvoĊenja postupka steĉaja sa ciljem namirenja povjerilaca iz<br />
steĉajne mase, a imajući u vidu ĉlan 53 stav 2 taĉka 4 Zakona o koncesijama,<br />
Vlada je donijela odluko o oduzimanju prava na eksploataciju morske soli. O<br />
tome je obavjiještena Solana "Bajo Sekulić".<br />
Što se tiĉe dalje valorizacije prostora, ja sam liĉno bio u komunikaciji sa<br />
predsjednikom, odnosno gradonaĉelnikom Ulcinja i sa steĉajnim upravnikom, a<br />
oni su isto tako u komunikaciji oko toga sa stanovišta Ministarstva ekonomije.<br />
Sve što moţemo da uradimo tehniĉki i zakonski da se tamo nastavi proizvodnja<br />
mi ćemo da uradimo. Ono što su sada tehniĉke i zakonske mogućnosti da se<br />
tamo nastavi proizvodnja nemaju veze sa našom spremnošću da dodijelimo<br />
koncesiju. Preduzeće je u steĉaju što znaĉi da mi tamo u momentu nemamo<br />
vlasnika. Imamo steĉajni sud koji raspolaţe sa imovinom preduzeća koje se<br />
nalazi u steĉaju. Koji su tu kako ja vidim problemi, a ne nalaze se u ingerenciji<br />
Vlade? Prevelika vrijednost koja je procijenjena predmetna imovina o kojoj<br />
priĉamo za koju nekako mislim svi logiĉno pretpostavljamo da se neće naći<br />
kupac. Ali, kada se god naĊe na koji god naĉin ova imovina izaĊe iz steĉaja stav<br />
Vlade je da se tamo treba da se proizvodi so i da to ne treba da bude gradskograĊevinsko<br />
zemljište. Više puta iz Vlade je to govoreno. Resorni ministar je to<br />
govorio mislim isto u ovom parlamentu. Odluku po tom pitanju kakva će biti<br />
namjena zemljišta donosi opština, a Vlada daje saglasnost, odnosno mišljenje o<br />
tom pitanju. Vlada se vrlo jasno opredijelila da u tom dijelu ne treba da bude<br />
gradsko-graĊevinsko već prostor za proizvodnju soli i zaštićeno podruĉje sa<br />
stanovišta nacionalnog parka. Znaĉi, što se tiĉe Ministarstva ekonomije vrlo smo<br />
raspoloţeni za sve što moţemo da uradimo i evo stojimo vam na raspolaganju<br />
da vidimo kako tehniĉki moţemo da riješimo problem. Sa stanovišta zakona mi<br />
ćemo dati koncesiju onome ko bude zainteresovan da je uzme, ko god bude novi<br />
vlasnik ili kad god se završi steĉajni postupak. Vlada je stala da tamo ne treba da<br />
bude gradsko-graĊevinsko zemljište, nego prostor za proizvodnju soli, odnosno<br />
zaštićeno podruĉje u onom dijelu o kojem govorimo o prirodnim bogatstvima, i<br />
to je resorni ministar više puta ponovio. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Nimanbegu.<br />
GENCI NIMANBEGU:<br />
Poštovani, ministre Kavariću,<br />
Prvo, hvala vam za i više puta izneseni stav da je stav Vlade da se tu<br />
proizvodi so. Nadam se da ćete zbog toga uticati na Vladu ili predloţiti vašim<br />
kolegama iz Demokratske partije socijalista da glasaju poĉetkom sljedeće<br />
sedmice za odluku o izmjeni i dopuni prostornog plana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, da stavimo<br />
peĉat na tu priĉu.<br />
Ali, ovdje imamo više problema. Ja istorijski ţelim ući u jedan, zato što je,<br />
berzanskom privatizacijom tako vrijedne imovine ili preduzeća od drţavnog<br />
interesa, preko berze za pet centi, neko sa 800 ili 900 hiljada došao do<br />
vlasništva na 15 miliona kvadratnih metara. Šest godina ne pokazuje nikakvu<br />
namjeru da se proizvodi, da unapreĊuje. To preduzeće ili firma koja je to<br />
privatizovala, svi znamo da je to fond, mogli su u meĊuvremenu da razviju takav
turistiĉki potencijal, preko lovaca, onih koji posmatraju ptice, da su mogli ne dva<br />
miliona na osnovu proizvodnje soli, nego moţda i po 10 miliona godišnje<br />
zaraĊivati. Da pomognu, ne svoju Solanu, nego Ulcinj prvenstveno, jer smo mi<br />
zainteresovani da tu ţivimo i radimo, pa i cijela Crna Gora bi imala prihode od<br />
toga.<br />
Kao treći stav, koji moram u ovako kratkom vremenu iznijeti, morate<br />
preuzeti odluĉne mjere i akcije da i ti radnici koji su sada, ostvare pravo na svoju<br />
zaradu, jer ovih dana se ne crpi više pumpa kanalom do tih bazena. Radnika je<br />
sada 60-70, nekad je bilo preko 400. Sigurno to nije bio najoptimalniji broj, ali<br />
tako preduzeće sigurno ima mogućnosti da zaposli stotine radnika.<br />
Ovdje se ĉisto radi o tome da neko na špekulantski naĉin ţeli vrijednu<br />
imovinu pretvoriti u profit. Drţava je duţna da reaguje na to. Imate jedan od<br />
ljepših primjera, ne znam da li je rezultirao uspješno, ali Vlada je uspjela da<br />
nagovori fond da vam vrati akcije, Fabrika elektroda iz Pluţina. A moţda na isti<br />
naĉin zamoliti ovog vlasnika da vam vrati te akcije i vi vraćete ta dva, tri miliona<br />
duga, jer nije veliki problem da se Vlada zaloţi za tako veliku imovinu i onda<br />
svojski da pokrenemo proces proizvodnje.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, kolega Nimanbegu.<br />
Sljedeće pitanje kolege Dragoslava Šćekića, a da se pripremi Nataša<br />
Vuković.<br />
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovana Skupštino, poštovani gospodine ministre, poštovani graĊani,<br />
Ja sam na osnovu poslaniĉke mogućnosti postavio sljedeće poslaniĉko<br />
pitanje gospodinu ministru ekonomije:<br />
„Koje je mjere Vlada, tj. Ministarstvo ekonomije preduzelo za sanaciju i<br />
restrukturiranje, subvencioniranje i aktiviranje privrednih subjekata u sjevernom<br />
regionu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a samim tim i stvaranje uslova za pokretanje i pospješivanje<br />
proizvodnje u istim, a koji su privatizovani od strane domaćih ili stranih strateških<br />
partnera ili investitora, ako jeste koji su to privredni subjekti?“<br />
Ovo pitanje mogu i trebaju postaviti svi oni koji razmišljaju o zdravoj<br />
ekonomiji, o ekonomiji prosperiteta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Za ovo pitanje ima milion razloga,<br />
milion fakata, i ĉinjenica, a ja ću poĉeti od sljedećih. Prije svega, svi oni privredni<br />
subjekti koji su znaĉili razvoj u prošlosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, pomagali crnogorsku<br />
ekonomiju i bili zamah razvoja sjevernog regiona.<br />
Poĉeću od Plava, neću proĉitati sve jer ih ima mnogo, ali ću se osvrnuti na<br />
neke. ŠIK Bor, Termoplast, Titeks, pogon iz Podgorice, zemljoradniĉke zadruge, i<br />
ostali; Andrijevica: Šumsko preduzeće, 1. Maj -Polimka, Sokoštark, dvije<br />
zemljoradniĉke zadruge; Berane: Rudnik mrkog uglja, Ciglane, Koţara,<br />
Jasikovac, Hotelsko preduzeće, Agroplod Polimlje, Mljekara, Izgradnja; Roţaje:<br />
Gornji Ibar, Dekor, Vutekst, itd.; Kolašin: ŠIK, Maglenik, Sinjajevina, Raketa -<br />
transportno, pogon Titeksa, Impregnacija, itd.; Bijelo Polje: Mladost, Lenka,<br />
Bjelasica, Vunko, Imako, Prva petoljetka. Sve su to privredni subjekti. Nisam sve<br />
pobrojao, ali sam imao potrebu da vas sve, graĊani, napomenem i upozorim šta<br />
je sve uradila ova i prethodne vlasti u uništavanju i zatvaranju ovih privrednih
subjekata, u gušenju sjevernog regiona, iako je to, ko imalo ima osjećaja i<br />
razumijevanja, osnov za razvoj crngoorske ekonomije.<br />
Od ministra oĉekujem da mi da konkretne mjere koje su preuzimane u<br />
zadnjem periodu i u toku protekle godine i do ovog perioda 2012. godine, na<br />
podizanju i vraćanju bar i jednog privrednog subjekta na sjeveru <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Kavarić.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:<br />
Gospodine Šćekiću,<br />
Naravno, samo konkretno, mislim da je to najbolja moguća preporuka za<br />
svaku vrstu diskusije.<br />
Što se tiĉe, prvo ciljevi, ciljevi koji se odnose na ovaj segment o kome smo<br />
priĉali su: 1. sprovoĊenje strukturnih reformi kojima se doprinosi odrţivost javnih<br />
finansija; 2. ureĊivanje ambijenta prepoznatljivog na bazi lakoće poslovanja; 3.<br />
definisanje alternativnih trţišnih rješenja podrške razvojnim projektima malih i<br />
srednjih preduzeća; 4. implementacija sistemskih rješenja podrške politici<br />
regionalnog razvoja i 5. realizacija novih grinfild investicija.<br />
Efekti mjera, znaĉi ovo su opet podaci MONSTATA, ekonomske razvojne<br />
politike se, izmeĊu ostalog, ogledaju u povećanju budţetskih prihoda per kapita u<br />
2011. u odnosu na prethodnu godinu u sjevernom regionu,povećanje broja<br />
preduzetnika u sjevernom regionu u 2011. i povećanje zaposlenosti u prvih pet<br />
mjeseci u 2012. za 1,2% u odnosu na prethodne godine.<br />
Mjere koje se odnose na stvaranje uslova za pokretanje i dalje<br />
pospješivanje prozivodnje razvoja malih i srednjih preduzeća u sjevernom<br />
regionu u uslovima restriktivnog budţetskog okvira se prvenstveno odnose na<br />
dalju izgradnju osnovne i poslovne infrastrukture i unapreĊivanje poslovnog<br />
ambijenta.<br />
Mislim da ćemo se lako sloţiti da ukoliko nema osnovne infrastrukture, i<br />
jedne i druge, znaĉi poslovne i ove druge, ne postoje uslovi za razvoj u bilo<br />
kojem dijelu. U tom dijelu, u skladu sa Strategijom regionalnog razvoja u 2011.<br />
se preko 60 miliona ili nešto više od 37% ukupnih isplata u realizaciji razvojnih<br />
projekata i podsticajnih mjera odnosilo na sjeverni region.<br />
Sve ovo, gospodine Šćekiću, u materijalu mnogo detaljnije, a ja ću<br />
pokušati u ovom usmjenom dijelu da iznesem osnovne determinante.<br />
Za realizaciju prethodno navedenih mjera usklaĊenih sa ciljevima<br />
Strategije regionalnog razvoja u 2012. godini, za sjeverni region je opredijeljeno<br />
oko 84 miliona eura, ili blizu oko 40% ukupnih ulaganja. To se sprovodi iz<br />
drţavnog, opštinskih budţeta, kreditne podrške razvojnih banaka i donacija. U<br />
tom smislu su posebno znaĉajni podsticaji, odnosno podrška Investicionog<br />
razvojnog fonda, podrška iz Agrobudţeta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, podrška Zavoda za<br />
zapošljavanje i Ministarstva za ekonomiju, itd. Tako da je ukupnih sredstava<br />
isplaćenih u programu Agrobudţeta i programu vodoprivrede u 2011. blizu<br />
sedam miliona ili oko 50% sredstava realizovano u sjevernom regionu.<br />
U okviru mjera finansijske podrške od strane Investiciono-razvojnog fonda<br />
poboljšana je dostupnost i pristupaĉnost sredstava za finansiranje poslovanja<br />
malih i srednjih preduzeća, razvijena finansijska podrška specifiĉnim ciljnim
grupama, poboljšana likvidnost izvoznih malih i srednjih preduzeća, primjenom...<br />
kreira model garantnih šema. U 2011. godini realizovano je 200 odluka o<br />
odobrenim kreditima za projekte malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i<br />
poljoprivrednika u iznosu od 14,21 milion eura od strane Investiciono razvojnog<br />
fonda, dok su banke za realizaciju ovih projekata koji su realizovani uz njihove<br />
garancije i uĉešće dodatno projektno podrţale sa 1,73 miliona. Za sve dugoroĉne<br />
investicione projekte koji se realizuju na sjeveru, zapošljavaju više od pet novih<br />
radnika i IRF <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> odobravao je posebne stimulacije u pogledu sniţenja<br />
kamatne stope za 1%, odnosno refundacije razlike u kamatnoj stopi.<br />
Nastojaći da kreditnom podrškom doprinese realizovanju ciljeva strategije<br />
regionalnog razvoja, a imajući u vidu restrektivnu kreditnu politiku u bankarskom<br />
sektoru od ukupnog broja odobrenih kredita 40% ili 80 projekata realizovano je u<br />
opštinama sjevernog regiona, 49,50% ili 99 projekata realizovano je u opštinama<br />
centralnog regiona, dok je 10,5 ili 21 realizovan u opštinama juţnog regiona <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>. Tokom prvih šest mjeseci poslovanja u 2012. godini Investiciono razvojni<br />
fond je donio odluku o finansiranju 67 projekata u iznosu od 7,71 milion eura od<br />
ĉega je 21 projekat realizovan u opštinama sjevernog regiona. Vlada je u junu<br />
2012 . godine usvojila program podsticaja razvoja konkurentnosti preduzetnika<br />
mikro malih i srednjih preduzeća u sjevernom regionu i sjeverno razvijenim<br />
opštinama sa ciljem obezbjeĊivanja povoljnijeg pristupa finansiranja preduzeća u<br />
manje razvijenim podruĉjima i povećanju njihove konkuretnosti prvenstveno kroz<br />
razvoj klastera. Program realizuje Ministarstvo ekonomije u saradnji sa<br />
Investiciono razvojnim fondom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a odnosi se na subvenciju kamatne<br />
stope od 1% na direktne kredite koje Investicioni fond dodijeli preduzetnicima na<br />
sjeveru i u opštinama Cetinje i Ulcinj.<br />
Dalje …(Prekid)….zaposleni u lokalnu zajednicu podrţalo plan<br />
restruktuiranja FEP-a, izdala garanciju u visini od milion i po eura da bi FEP<br />
Pluţine razvio dugoroĉne opcije u skladu sa potrebama trţišta i lokalne<br />
zajednice.<br />
Dalje, u cilju unapreĊivanja poslovnog ambijenta izmjenama i dopunama<br />
poreskih zakona investitori u privredno nerazvijenim opštinama su osloboĊeni:<br />
plaćanja poreza na dobit u prvih osam godina poslovanja, a takoĊe poreza na<br />
dohodak fiziĉkih lica sprovodi se umanjenje od 100% za prvih osam godina<br />
poslovanja. TakoĊe, Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je usvojila plan razvoja biznis zona kojim<br />
ţeli podstaći razvoj mikro i malih preduzeća na infrastrukturno opremljenom<br />
zemljištu. Za sada donijete su odluke o proglašenju dvije biznis zone i to u<br />
Kolašinu, biznis zona Bakovići, kao i u Beranama biznis zona Rudeš. U<br />
narednom periodu se oĉekuje proglašenje biznis zone Nikšić kao i prestonice<br />
Cetinje, nakon ĉega će ove biznis zone biti otvorene za ulaganja...<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala ministre.<br />
Kolega Šćekić ima pravo na komentar odgovora. Izvolite.<br />
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:<br />
Hvala gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Gospodine ministre, mislim da ste mi dali potpuno pogrešan<br />
odgovor.Nisam traţio to iako u tome ima vrlo ĉudnih argumenata. Ja bih upravo<br />
vezano za to što ste rekli, rekli ste da je 80 miliona opredijeljeno. Prosto se ĉudim
i moraćete da mi date taj papir da vidim odakle 80 miliona ako je ukupni kapitalni<br />
budţet 60 miliona i on je umanjen i to uglavnom umanjen u dijelu sjevernog<br />
regiona. Prosto me interesuje koji su to podaci, na osnovu ĉega se baziraju.<br />
Konkretno ću vam reći, ono što sam pitao. Pitao sam za postojeće privredne<br />
subjekte koji su ĉinili ekonomijiu, odnosno privredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u sjevernom<br />
regionu, koji su van funkcije, uništeni ili su u steĉaju. Pitao sam sljedeće - koje<br />
ste mjere i da li ste obavili komunikaciju sa onim "investitorima" jer svi ti<br />
investitori koji su tamu ušli ili su uništili ili su raskrĉmili privredni subjekat. Ĉak su<br />
se drznuli na ono što nemaju pravo ni po zakonu, na zemljište i tako dalje. Za to<br />
je tipiĉan primjer Ciglana. Postavljam pitanje, ako moţe 350 miliona da se<br />
opredijeli od 2005. u privatizaciju KAP-a za subvencije struje, socijalni program,<br />
za otpise dugova i garancija, zar nije moguće 10% da se odvoji za sjever <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>, za poljoprivredne subjekte koji su takoĊe imali svoju budućnost. Reći ću<br />
sada koji su imali budućnost. 35 miliona nije moglo da se odvoji ,a ne da se 10<br />
aktivira, neka se tri aktivira, neka se pet aktivira, a ovi privredni subjekti su<br />
zapošljavali hiljade radnika. Vi priĉate sada o biznis zonama i priĉate o malim i<br />
srednjim preduzećima , o zapošljavanju pet, osam radnika.Ovo su giganti bili sa<br />
hiljade radnika. Gdje su sada ovi radnici? Obespravljeni sa 30 eura na Zavodu.<br />
Na osnovu ĉega oni zasnivaju svoju budućnost svoju i svoje porodice? Zašto<br />
sam rekao da imaju budućnost i zašto su imali budućnost privredni subjekti. Evo<br />
konkretno Rudnik mrkog uglja u Beranama. Tavori. Preko 100 miliona tona ima u<br />
tom basenu kvalitetnog uglja. U okruţenju nigdje nema, nema konkurencije.<br />
Ciglana Berane koja je proizvodila opeku. Silne strane direktne investicije i ta<br />
izgradnja koja je bila širom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, pogotovo na Primorju. Zar nije imala<br />
prostora da funkcioniše Ciglana i snabdijeva cijelo Primorje, a ne u okruţenju ima<br />
prostora ... (Prekid).... za 2009, 2010. i 2011. godinu u okviru drţavne pomoći,<br />
kroz horizontalnu i sektorsku pomoć za 2009. godinu 43. 638.000,00. Koliko je za<br />
sjever? Ništa. 2010. godinu 60.234.000,00 koliko je za ove privredne subjekte?<br />
Ništa. Za 2011. 58. miliona. Koliko je za sjever i za ove privredne subjekte?<br />
Ništa. Pa zar se tako vodi raĉuna o ekonomiji crnogorskoj. Gdje je nova<br />
vrijednost i od ĉega će da se puni budţet? Od tri privredna subjekta u centralnom<br />
regionu koji iz dana u dan prave gubitke i štetu budţetu i drţavi Crnoj Gori. Hvala<br />
gospodine potpredsjedniĉe.<br />
POTPREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama gospodine Šćekiću.<br />
Koleginica Nataša Vuković, a da se pripremi kolega Branko<br />
Radulović.Izvolite.<br />
NATAŠA VUKOVIĆ:<br />
Poštovana Skupštino, gospodine ministre,<br />
Na osnovu ĉlana 187 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Vladi, odnosno<br />
nadleţnom ministarstvu, postavila sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Koja preduzeća u drţavnom vlasništvu u Bijelom Polju i Beranama su<br />
privatizovana u periodu od 1991. godine do danas? Ko su sadašnji vlasnici tih<br />
preduzeća? Da li se, u meĊuvremenu, vlasniĉka struktura mijenjala? Ukoliko<br />
jeste, traţim da mi navedete sve promjene. Koliko je bilo zaposlenih u tim<br />
preduzećima, prije postupka privatizacije, i koliko ih ima danas? Da li postoje<br />
preduzeća u kojima su ispunjene sve obaveze iz ugovora i kakav je današnji
poslovni status tih preduzeća, kao i koliki je bio udio tih preduzeća u bruto<br />
društvenom proizvodu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u posljednjoj godini, prije privatizacije a koliki je<br />
danas?<br />
Podatke traţim za svako preduzeće u svim elementima koje sam traţila.<br />
Normalno, odgovor sam traţila i u pisanoj formi da bih mogla adekvatno<br />
da komentarišem, ali nijesam dobila odgovor. Odgovor nijesam do duše ni<br />
oĉekivali jer to oĉigledno da nije praksa.<br />
Razlog što sam postavila ovo pitanje leţi u ĉinjenici što sam roĊena<br />
i odrasla u Beranama, a već 22 godine ţivim u Bijelom Polju i dobro poznajem i<br />
privredne i druge prilike u ova dva grada. Berane je prije 20 godina bio grad u<br />
kome se stvaralo, radilo, planiralo. Grad u kome su se mladi, poslije završenog<br />
školovanja, vraćali. MeĊutim, sada je potpuno drugaĉija situacija. To je grad iz<br />
koga odlazi svako ko moţe i svak ko ima negdje da ode. Grad koji ne pruţa<br />
nikakve mogućnosti ni nadu da će biti bolje. To je grad koji trenutno jedva<br />
preţivljava. Bijelo Polje je 1990. godine, kada sam došla u Bijelo Polje, bio grad<br />
radnika. Ujutro je rijeka ljudi išla ka industrijskoj zoni. Postojale su ĉak i<br />
autobuske linije koje su prevozile putnike. Sada, ujutru, ne rade škole u Bijelom<br />
Polju ne moţete nikoga da sretnete na ulici.<br />
Zar niko nema odgovornosti za ono što se desilo sa Fabrikom celuloze i<br />
papira, sa Rudnikom mrkog uglja, Ciglanom, Gumarom, Fabrikom koţe<br />
"Polimka", Jugoprevozom,HTP -Berane, Trgovinskim Jasikovcem, sve ovo iz<br />
Berana ili Vunarskim kombinatom Vunkom, fabrikama obuće Mladost i Lenka,<br />
Petoljetkom, Radom, Bjelasicom i Gradinom. Ovako izgleda privreda Bijelog<br />
Polja, a moramo da kaţemo, i to svi znamo, da na sjeveru ţivi oko 40%<br />
stanovništva <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Prirodnim bogastvima bogat sjever ţivi bez perspektive.<br />
Moramo da se zapitamo gdje su sada svi ti radnici, gdje su sada struĉnjaci, gdje<br />
su nam sada inţinjeri iz fabrika kada im se nude prekvalifikacije. Moram da<br />
kaţem da sam danas bila zaprepaštena i jednom ciniĉnom izjavom ministra rada<br />
koji kaţe da se ne treba stidjeti kad je neko sezonac. Je li to nešto što se nudi<br />
radnicima? Sezonac biti kada si student i raditi za dţeparac je jedno, a drugo je<br />
nuditi jednom inţinjeru mašinstva da se prekvalifikuje da bude konobar ili kuvar.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Kavarić.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ja mislim da bi se odgovorilo na ovo pitanje, znaĉi sve ovo što ste rekli u<br />
obrazloţenu, potpuno ga razumijem, trebalo bi vrlo duboko da ponirem u ono što<br />
je teorija tranzicije i sve ono što se dešavalo u svim ovim našim drţavama<br />
poslednjih 30 godina, pri ĉemu ja preferiram da priĉamo o onome što su rješenja<br />
koja moţemo da ponudimo svi mi zajedno danas za sjutra.<br />
Dakle, što se tiĉe pitanja opet tu ima puno strana, ne mogu vam ga<br />
išĉitati, dobićete ga, a neke elemente odgovora nije moguće dobiti, jer taj nivo<br />
analitike ne postoji, tima - udio preduzeća u bruto proizvodu u Crnoj Gori itd, ali<br />
to što je moguće i što znaĉi sve institucije u Crnoj Gori mogu da obezbijede<br />
dobićete. Obavještavamo Vas da Ministarstvo ekonomije na osnovu podataka<br />
dostavljen Savjetu za privatizaciju raspoloţe sa sledećim informacijama. Na
teritoriji Opštine Bijelo Polje postupak svojinsko upravljaĉke transformacije<br />
sproveden u 34 preduzeća. Primjenom Zakona o svojinsko upravljaĉkoj<br />
transformaciji Fonda za razvoj Republike <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Republiĉki fond penzinsko<br />
invalidskog, Zavod za zapošljavanje postali su većinski vlasnici u ovim<br />
preduzećima. Modelom prodaje kontolnog paketa akcija prodate su akcije<br />
Zavoda u ĉetiri društva AD Gradina kvarta, AD Prima, AD Gradina Sekunda i AD<br />
Polipa, gdje su kupci u potpunosti realizovali ugovorene obaveze dok su<br />
modelom direktne prodaje prodate akcije Zavoda u jednom društvu, AD Gradina<br />
Terca. Na berzi su prodate akcije Zavoda u 14 društava. Znaĉi, kada govorimo o<br />
prodaji akcija na berzi ne postoje investicione obaveze dobro i loše, tako je, to su<br />
AD Bjelasica Rada, AD Brskovo, AD Ekoflora,AD Kolina, AD Komeso, Farma<br />
Moravac, Gradnja, Knjigo-promet Lenka, Mladost, Radnik invest i Radnik<br />
komerc. Zavod za zapošljavanje u DO Petoljetka stan prodao opštini Bijelo<br />
Polje. Znaĉi, sada imamo ovdje naziv preuzeća u Bijelom Polju koja su<br />
privatizovana, ima ih 34, precizno sa datumima itd.<br />
U Opštini Bijelo Polje od poĉetka procesa privatizacije Fond PIO je<br />
prodao akcije sopstvenog portfela u 21 preduzeću po modelima utemeljenim<br />
vaţećim zakonskim procesima. Putem javnog konkursa za prodaju kontrolnog<br />
paketa akcija prodate su akcije pet preduzeća direktnom prodajom akcija jednog<br />
preduzeća, dok su modelom berzanske prodaje prodate akcije 15 preduzeća,<br />
model prodaje kontrolnog paketa akcija Opštine Bijelo Polje korišćen je u period<br />
od 1996 do 1998 godine, kada su prodate akcije preduzeća Ţitokop, Gradina<br />
Prima, Gradina Sekunda, Gradina Kvarta i AD Polipa. Model direktne prodaje<br />
korišten je kao prodaja akcija Gradina Terza, znaĉi bila je koordinisana prodajom<br />
izmeĊu Fonda za zavoda za zapošljavanje i ovoga. Ista ta preduzeća su prodata<br />
modelom berzanske prodaje i kao akcije ovoga preduzeća. Što se tiĉe akcija<br />
Fonda za razvoj, tu govorimo u preduzeću DD Radnik koji je bio segmentisano<br />
na šest postojećih preduzeća i sve su ponuĊena kroz masovnu vauĉersku<br />
privatizaciju. Govorim o preduzećima Arming, Radnik servis, Radnik invest,<br />
Radnik komerc, Fabrika betonskih elemenata, Radnik beton. Dalje, Bjelasica<br />
Rada ima puno preduzeća koja je nastalo iz Bjelasice Rade. Sprovedena je<br />
segmentacija. I u tom dijelu imali da kaţemo masovnu vauĉersku privatizaciju u<br />
ovim preduzećima koja su nastala iz Bjelasice Rade, a to je AD Bjelasica Rada -<br />
Bijelo Polje, Kolina, Ekoflora, Eko meso, Eko mlijeko i Farma Moravac. U svim<br />
ovim preduzećima osim AD mlijeko i AD meso Fond za razvoj je svoje akcije<br />
opredijelio za projekat masovne vauĉerske privatizacije.<br />
Akcije Fonda za razvoju preduzeća AD Eko mlijeko prodate su<br />
preduzetniku iz Bijelog Polja, koji je svoje obaveze izmirio u potpunosti.<br />
Preduzeće EK meso iz Bijelog Polja je takoĊe prodato putem licitacije,<br />
uĉestvovala su dva ponuĊaĉa bolja ponuda je bila ponuda preduzeća Mesopromet.<br />
Što se tiĉe Bijelog Polja govorimo o preduzećima Gradina prima,<br />
Gradina sekunda, Gradina terca i Gradina kvarta. Fond za razvoj pored gore<br />
navedenih preduzeća u sljedećim preduzećima u cjelini svoga kapitala<br />
opredijelilo za projekat masivne vauĉerske privatizacije. To su Gradnja, Imako,<br />
Knjiga promet, Lenka, Montenegro sport, Brskovo, Mladost, Pavinopoljka,<br />
Petiljetka, Polipak, Turist, Ţitokop itd. Segmentacijom preduzeća Trans-servis<br />
Bijelo Polje nastala su ĉetiri akcionarska društva. Dalje, Agro Polimlje klanica,<br />
Agro Polimlje ribnjak, klanica i ribnjak Berane, Jasikovac, pekara, usluţni servis,<br />
maloprodaja, poljoprivreda i šumarstvo, mljekara Berane, veleprodaja Berane,
stadion Berane, Agro Polimlje, maloprodaja i HPP Berane. Sve ovo mnogo<br />
detaljnije u pisanom odgovoru.. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama.<br />
Nataša Vuković pravo na komentar odgovora.<br />
NATAŠA VUKOVIĆ:<br />
Poštovani graĊani,gospodine ministre,<br />
Upravo naĉin na koji Vi izlaţete odgovor onemogućava da se na<br />
kvalitetan naĉin komentariše i onemogućava onima koji nas slušaju da ĉuju<br />
konkretno odno što sam ja traţila. Jer ovako u zbrci svih tih podataka koje Vi<br />
ĉitate ne moţe se taĉno izdvojiti ono što sam ja pitala, a što je bila svrha pitanja.<br />
To je ko je ispunio socijalni program, ko radi, ko ne radi, meĊutim zakljuĉak sve<br />
ove naše priĉe je uspjeh privatizacije - katanci fabrikama i radnici na ulicama, to<br />
je ono što se vidi golim okom. Bijelo Polje grad radnika postalo je Bijelo Polje<br />
grad štrajkova. Znate da mjesecima svi dnevnici poĉinju time da je bio neki od<br />
štrajkova na ulicama Bijelog Polja. Industrijska zona Bijelog Polja pretvorena je u<br />
trgovinsku zonu, u siti park, sve se to otvralo uz velike pompe, uz prisustvo<br />
tadašnjeg aktuelnog premijera, prisustvom misica i ostalih. MeĊutim ni ta<br />
trgovinska firma nije zaţivljela, i ta privatizacija i to prestruktuiranje nije bilo kako<br />
treba. Šta se dalje dešava? Primjer Robne kuće, sada se prodaje Robna kuća<br />
Beograd, odnosno dio robne kuće Beograd,a bez prethodno identifikovanog<br />
udjela u vlasništvu. Zaboravlja se da je izgradnju nekretnina robnih kuća u<br />
Bijelom Polju u periodu od 1978. do 1981. godine, iskljuĉivo finansirana od<br />
strane Fonda za nerazvijena podruĉja za Crnu Goru. Zaboravlja se da je<br />
zemljište i komunalne doprinose besplatno dala Skupština Opština Bijelo Polje,<br />
a više od sto zaposlenih od 1992. godine do 1994 godine, novĉanim ulozima<br />
pomagalo je razoj sistema robnih kuća. Ali ko brine o tome? Zaista, ono što je i<br />
kolega Šćekić pominjao i što sam pominjala šta se dešavalo u Beranama to je<br />
već priĉa bez kraja. Ja sam govorila o Rudniku uglja u nekim od pitanja koje sam<br />
vama postavljala. Postavlja sam i pitanja ministru turizma o sudbini Hotela<br />
Berane i slikama koje su nestale iz Hotela Berane, a cijela imovina hotela je<br />
prodata za manju cifru nego što su vrijeĊele samo te slike iz tog hotela. Šta reći o<br />
ciglani, o kojoj je govorio i kolega Šćekić, a koja je prodata za oko 260.000 evra,<br />
pa je novi vlasnik sve porušio, priĉajući priĉu da će jednog dana izgraditi jednu<br />
novu savremenu ciglanu i sada se to zemljište prodaje za milion i po evra. Šta je<br />
sa one dvije famozne mašine iz ....(Prekid) preko Kule na Kosovu, ko je njih<br />
prodao? Šta se dešava sa onim, kako kaţu u Beranama, zakopanim blagom,<br />
mašinama koje su pod zemljom u rudniku u Beranama i koje nikad, vjerovatno,<br />
neće biti izvuĉene ispod zemlje? Ne znam na koji naĉin moţete, sada uoĉi<br />
izbora, oĉekujemo ovih dana sve vas iz Vlade, kako moţete uopšte da se<br />
obratite ovim ljudima, jer vi se, ne mislim na vas konkretno nego na kompletnu<br />
Vladu, sjetite sjevera samo uoĉi izbora. Sjetite se da je Crna Gora i malo dalje od<br />
Kolašina. Lokve su radile onda kada Kolašin nije radio, kada je radio samo<br />
Ţabljak. Hiljade kreveta je bilo na sjeveru <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za razvoj turizma, toga više<br />
nema. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Sljedeće pitanje je trebalo biti poslanika Radojice Ţivkovića, ali sam<br />
zamoljen od kolege Ţivkovića da prenesem molbu da dostavite odgovor u<br />
pisanoj formi jer je kolega Ţivković iz objektivnih razloga sprijeĉen da postavi<br />
pitanje i da komentariše, ali je molio u odgovor u pisanoj formi da mu se dostavi.<br />
Hvala vam.<br />
Sada pitanje ima kolega Branko Radulović, a da se pripremi kolega<br />
Radoman Gogić. Izvolite.<br />
BRANKO RADULOVIĆ:<br />
GraĊani Nikšića, Ţeljezare, ljudi od struke kada je u pitanju crna<br />
metalurgija, moje kolege, oni koji su nekada vodili Ţeljezaru i oni koji je sada<br />
vode,<br />
Zbog vas i zbog svoje znatiţelje postavio sam jedno pitanje i uputio ga<br />
ministru ekonomije.<br />
Gospodine Kavariću, vi i premijer Lukšić i novi vlasnici Ţeljezare Nikšić ste<br />
najavili ĉudo nebesko, uzuzetne i nevjerovatne poslovne rezultate. Na osnovu<br />
ĉega to temeljite i što je do sada uĉinjeno povodom toga?<br />
Prije svega, ţelim i hoću, kao svih ovih godina i kao profesor iz metalurgije<br />
da Ţeljezara Nikšić bude uistinu dobro i konkurentno preduzeće, da ona bude<br />
poput slovenaĉkih ţeljezara i svih ostalih koje su danas lokomotive razvoja u<br />
pojedinim drţavama, zato što vjerujem u realnu ekonomiju, zato što vjerujem u<br />
crnu metalurgiju, što ekonomska pomjeranja mogu samo djelimiĉno smanjiti<br />
traţnju, ali bez crne metalurgije, bez specijalnih ĉelika, bez te strukture<br />
proizvodnje i toga asortimana nikada ne moţe biti ni ţivota, faktiĉki.<br />
Sada ono što sam se obradovao, ministre Kavariću, slušajući vas prije<br />
toga da ste onako dobro i kvalitetno govorili o ugljovodonicima. To je dosta<br />
specifiĉna grana, tako da se oĉito vi bildujete znanjem. Imajući to u vidu, nadam<br />
se da ću dobiti Nobelovu nagradu iduće godine ukoliko vi meni objasnite, jer ću<br />
da se kandidujem ukoliko me ubijedite sa ovim parametrima koje je novi vlasnik<br />
Ţeljezare najavio i rekao. On je rekao ĉudo nebesko. On je rekao za tri godine<br />
dana da će fabrika samo za 35 miliona eura, sa zaposlenim od 308 na 550<br />
radnika, sa proizvodnjom 120.000 tona preći na proizvodnju od 400.000 tona i da<br />
ćemo dostići 500 miliona eura prometa. Neću o ovoj njegovoj i nekakvim priĉama<br />
da smo mi prijatelji od 16. vijeka s Turcima nego o sadašnjosti i budućnosti.<br />
Vi ste zaigrali crnogorsko kolo na ovu .... (Prekid) kada ste ĉuli ovo. Hajde<br />
vi mene na fonu ovoga što ste vi poĉeli da se struĉno izraţavate latinski objasnite<br />
zbog ĉega ste zaigrali crnogorsko kolo u sred Ţeljezare, zbog ovih parametara ili<br />
zbog onoga što ste dali Ţeljezaru Nikšić nekom drugom, bez obzira na to što ste<br />
dali tokom steĉajnog postupka 33 miliona, a novi vlasnik je investirao sa 15<br />
miliona. Hajde objasnite vi meni da ne bih razbucao sve moje knjige i moju<br />
profesorsku diplomu, redovnog profesora i akademika i sve ostale rabote, kako<br />
ova ĉetiri parametra vi mislite da stavite ujedno i da se to ostvari za tri godine<br />
dana, koje su to ĉvrste garancije koje ste dobili i na osnovu ĉega i kojih analiza.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam, kolega Raduloviću.<br />
Da ĉujemo Kavarića.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:
Zahvaljujem na vrlo preciznom pitanju.<br />
Što se tiĉe samih najava, ne vjerujem da smo najavili ĉudo, ali jesmo<br />
ozbiljne poslovne rezultate. Nije niko igrao, makar koliko sam vidio, crnogorsko<br />
kolo. Liĉno mislim, svi su bili zadovoljni situacijom u Ţeljezari, poslije situacije<br />
kakva smo imali, da sada ne elaboriram. Vi se, profesore Raduloviću, odliĉno<br />
sjećate našeg razgovora u Skupštini u momentu kada je uveden steĉaj, koji je<br />
nivo problema tada postojao i koliko je u tom momentu izgledalo realno da će se<br />
neko sa ovim referencama kakve ima firma koji je novi kupac Ţeljezare pojaviti. S<br />
obzirom da su se pojavili i da su platili punu cijenu za prodaju imovine, mislim da<br />
svi zajedno imamo razloga da budemo zadovoljni.<br />
Što se tiĉe garancija, znate da slovo zakona njih ne obavezuje ni na što,<br />
oni su kupili imovinu. MeĊutim, i bez te vrste obaveze oni su se obavezali na ovo<br />
što ste sada proĉitali. Znaĉi, obavezali su se na 550 zaposlenih, obavezali su se<br />
na proizvodnju od 400.000 tona i prodaju od 500 miliona eura, što znaĉi da se<br />
radi o specijalnim ĉelicima i radi se o kategoriji ĉelika koja je preko 1.200 eura,<br />
tako doĊe raĉunica po toni. Razgovarao sam sa bivšim direktorima Ţeljezare, i to<br />
sa nekim koga smatraju najboljim i najreferentnijim. Sa stanovišta onoga što je<br />
današnje znanje u metaluškoj industriji, iste ovakve projekcije su napravili da je<br />
to u Ţeljezari moguće da se uradi. Eto, desilo se sluĉajno da je investitor koji je<br />
došao u Ţeljezaru napravio projekcije koje su se poklapale sa onim što je bilo<br />
oĉekivanje, kada spominjemo naše profesore i bivše direktore Ţeljezare, sa<br />
oĉekivanjima nekih od njih koji je bio konsultant dobre volje prilikom projekta i<br />
svega ovoga što se dešavalo u Ţeljezari.<br />
Što se tiĉe konkretnih stvari, to sam rekao, investicioni program, 35<br />
miliona eura, 400.000 tona godišnje. Ono što je vaţnije, nije mnogo prošlo od<br />
kada je Ţeljezara kupljena i već moţemo da govorimo o nekim stvarima koje su<br />
tamo uraĊene. "Toš ĉelik" je od dana preuzimanja imovine Ţeljezare Nikšić u<br />
steĉaju uspješno okonĉao radove na postavljanju nape na sistemu za<br />
otprašivanje, ĉime su se stvorili uslovi za odvijanje procesa proizvodnje u skladu<br />
sa najvećim ekološkim standardima. Znamo koliko dugo je to problem Nikšića<br />
kada god je Ţeljezara radila, a naţalost bilo je perioda puno kada nije radila.<br />
Ova investicija je posebno vaţna jer se na taj naĉin u potpunosti zadovoljavaju<br />
svi zahtjevi koji se odnose na zaštitu ţivotne sredine. Izvršeno je izuzetno vaţno<br />
jaĉanje krovne konstrukcije ĉeliĉane, koji je bio preduslov za postavljanje nape<br />
na sistemu za otprašivanje. Mogli ste u medijima da vidite da je juĉe ili prekjuĉe,<br />
mislim prekjuĉe, poĉela sa radom peć koja je kupljena tokom prethodnog<br />
privatizacionog perioda za koju su iskorišćene drţavne garancije, koju prethodni<br />
vlasnik nije bio u stanju svih ovih mjeseci, sada moţemo reći i godina, da stavi u<br />
funkciju. Ona je sada stavljena u funkciju i prve šarţe ĉelika su iz nje izašle<br />
prekjuĉe. Dalje, u toku su graĊevinski radovi na izradi temelja za ABB sistem,<br />
sistem reaktivne energije. Vi profesore znate što to znaĉi sa stanovišta<br />
funkcionisanja Ţeljezare i efikasnog korišćenja energije koju Ţeljezara kupuje i<br />
stavlja u funkciju proizvodnje ĉelika. Poĉela je proizvodnja na novoj peĉi u<br />
ĉeliĉani, stavljanjem nove opreme u funkciji doći će postepeno povećanje<br />
proizvdonje ne samo u ĉeliĉani, nego i u ostalim pogonima....., Valjaonici i<br />
Kovaĉnici a u skladu sa poslovnom politikom ove kompanije. Ono što je znaĉajno<br />
da naglasim, najveći dio investicije od ovih 35 miliona o kojima priĉamo, odnosi<br />
se na otklanjanje uskih grla u proizvodnji i istokao što sada razgovaramo nadamo<br />
se da u kojem god to bilo svojstvu da ćemo razgovarati i u budućnosti da vidimo
šta se desilo po pitanju obaveza koje su sami sebi postavili u smislu da smo mi<br />
to zahtjevali ali znamo šta zakon u tom dijelu kaţe. Ono što moţemo da<br />
konstatujemo jeste da što se tiĉe ovog perioda koji je za nama, investitor je sva<br />
svoja obećanja izvršavao i ajmo da mu damo kredit da će tako da bude i u<br />
budućnsoti, a naravno da ćemo pratiti i razgovarati na tu temu. Zahvaljujem.<br />
PREDSEJDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Pravo na kometnar odgovora.<br />
BRANKO RADULOVIĆ:<br />
Ministre Kavariću, ništa od Nobelove nagrade. Naţalost. Obradovao sam<br />
se ali nema fatamorgane minsitre.<br />
Prvo ministre, ima svakakvija profesora, ima i onih dvojice profesora koji<br />
su bili prije ovoga, pa ako su isto govorili od 400.000 tona. Glupst najveća nad<br />
glupost. Ali, dobro je što je neko glup i što nezna, ali neko što obmanjuje i to<br />
obmanjuje drţavu i obmanjuje jedan od najznaĉajnijih privrednih subjekata i<br />
potencijala to je antidrţavna politika ministre. Znam da vi, kao ekonomisti,<br />
sigurno ne moţete to da prouĉite. Ne mogu biti ni specijalista ni struĉnjak ni<br />
svake grane, ni obojene ni crne metalurgije, jer je to strašno kompeksno, ali neko<br />
ko vas savjetuje i koji govori da je to tako, to je onda antidrţavni elemenat.<br />
Ministre, ja ću sada pred javnosti kazati, ukoliko se to ostvari sa ova ĉetiri<br />
parametra, javno reći i razbucati svoju diplomu redovnog profesora univerziteta i<br />
struĉnjaka da kaţem relevatnog iz dijela te oblasti. To su totalne gluposti<br />
ministre.Pa dao sam vam krajnje dobronamjerno ovu studiju koja pokazuje<br />
sasvim drugaĉije. Znate li što znaĉi mini milc Ţeljezara. To znaĉi fleksibilna<br />
proizvodnja tehnologija, sa mnogo asortimana i mnogo kvaliteta. To nije jedna<br />
jedina tehnologija kao što je to u Zenici gdje imate jednu peć i betonsko ţeljezaro<br />
razliĉitog profila i ćeraj brate, nego je to, morate da mijenjate i ... i kvalitete i<br />
fleksibilnost i sve ostalo. Znate li šta znaĉi 400.000 tona sa ovakvim ulaganjem i<br />
sa 550 radnika?To su tehnološke gluposti, svakakve druge gluposti.<br />
Zato sam ljut na vas zašto nemate dobre savjetnike, zašto i Vi i premijer<br />
Lukšić nijeste proĉitali ovo što sam dao iza kojeg stoje moje kolege i što je jako<br />
kvalitetno i što su napravili ti kvalitetni isto inţinjeri. Neki su kod mene doktorirali.<br />
Jedan od najboljih njihovih struĉnjaka je kod mene doktorirao iako je ĉlan DPS-a.<br />
Ja mu skidam kapu po svom kvalitetu i on tonije rekao. Biću direktan, javnsoti<br />
sam rekao ako ostvari ovaj 250.000 tona specijalnih ĉelika svaka ĉast. To je<br />
dobro, biće i hiljadu radnika. Kakvih 550 radnika, ministre? Znaĉi, ovo je sada<br />
maksimum pa je minum, pa onda će se naći na ovo što odje piše. Zato hoću da<br />
prouĉite, da kaţete, da budete tamo ozbiljni.<br />
Ovo ću sada da vam kaţem ministre, znaĉi nikakvih nema garancija da će<br />
se to ostvariti. Sada ću da vas pitam nešto drugo, pred crnogorskom, pošto sam<br />
ja zaloţio sve svoje što imam, ako ovaj ovo ostvari, i 70% ja bucam svoju<br />
diplomu. Ajde kaţite mi ko je taj koji je prodao obraz i znanje, koji je taj struĉnjak,<br />
koji je taj profesor univerziteta koji vam je rekao da će se ovo ostvariti.<br />
Dopunsko pitanje ţelim i postavljam: Kaţite ko je taj, vi mi kaţite.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ovo bi bilo dopunsko pitanje, ali ne morate odmah odgovoriti.
Hvala vam.<br />
Nastavljamo dalje, kolega Radoman Gogić, a da se pripremi kolega<br />
Dobrica Šljivanĉanin.<br />
RADOMAN GOGIĆ:<br />
Hvala, gosodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, gospodine ministre,<br />
Imam pitanje, sliĉno pitanju koje je postavila koleginica Nataša Vuković i<br />
ono glasi:<br />
Ko su sadašnji vlasnici preduzeća koja su bila u drţavnom vlasništvu sa<br />
teritorije opštine Pljevlja, a koja su privatizovana u periodu od 1991. godine do<br />
danas? Koliki je bio broj zaposlenih u tim preduzećima prije poĉetka privatizacije<br />
i koliki je danas i koliki je bio pojedinaĉni udio svih tih preduzeća u bruto<br />
društvenom proizvodu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u godini prije privatizacije, a koliki je danas?<br />
Vrlo kratko obrazloţenje. Pljevlja su '90-ih godina prošlog vijeka imala u<br />
poreĊenju sa današnjim stanjem mnogo veći broj zaposlenih i dobru strukturu u<br />
smislu zaposlenih u proizvodnji i u društvenoj nadgradnji. Imali su i veliki broj<br />
velikih, većih i manjih preduzeća u društvenoj svojini. Vaţila su za jedan od većih<br />
privrednih centara <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> ĉija je privreda poĉivala na resursima sa kojima je<br />
ova sredina raspolagala. Ugalj i proizvodnja elektriĉne energije uĉestvuju u<br />
visokoprocetnom i ukupnom energetskom bilansu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kako tada, tako i<br />
danas.<br />
Šumsko bogatstvo na podruĉju Pljevaljske opštine po raznim osnovama<br />
angaţovalo je veliki broj radnika a glavni preraĊivaĉ oblove graĊe proizvoĊaĉ<br />
iverice, stolarije, montaţnih kuća bio je Kombinat industrije i drveta "Velimir<br />
Jakić" Pljevlja.<br />
Poljoprivredno-trgovinski kombinat sa sedam zadruga u svom sastavu,<br />
"Prevoz Pljevlja", Gradjevinar Pljevlja, Monter Pljevlja, Industrija trikotaţe i<br />
konfekcije Pljevlja, "Ţitoprodukt" Pljevlja, zapošljavali su veliki broj radnika i<br />
vjerujem davali veliki udio u bruto društvenom proizvodu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
To je, gospodine ministre, bilo davnih ili ne tako davnih '90-ih godina<br />
prošlog vijeka, u najkraćim crtama, a kako to izgleda danas da vidimo iz<br />
Vašeg odgovora. Hvala.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Gogić.<br />
Ministar Kavarić. Izvolite.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:<br />
Poštovani gospodine Gogiću, zahvaljujem.<br />
Imamo u odgovoru na pitanja dio ograniĉenja koja smo imali na prethodno<br />
pitanje, odnosi se na zaista veliki broj statistiĉkih podataka, neki od njih se<br />
pripremaju a neke od njih nije moguće uopšte pripremiti, pogotovo kada<br />
govorimo o dijelu tih preduzeća, konkretnih, u brutu proizvodu i tako dalje.<br />
Pretpostavljam i da to nije bila suština pitanja, u svakom sluĉaju dobićete u<br />
pisanoj formi. Pokušaću u najkraćim crtama da prenesem ovo što su elementi iz<br />
odgovora.<br />
Shodno postavljenom poslaniĉkom pitanju, obavještavam Vas, da<br />
Ministarstvo ekonomije, na osnovu podataka dostavljenih iz Savjeta za
privatizaciju i kapitalne projekte raspolaţe sa sljedećim priloţenim informacijama.<br />
Privatizacija na teritoriji opštine Pljevlja se vršila putem tenderske privatizacija,<br />
kao i berzanskom prodajom akcija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,<br />
Fonda za razvoj <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Zavoda za zapošljavanje koji vrše prodaju svojih<br />
akcija u skladu sa planovima privatizacije. Kompanije koje su privatizovane<br />
putem tendera u Pljevljima su: DOO "Napredak" Pljevlja, prodat '98.godine,<br />
cijena 211.217,00 eura, vlasnik privatno lice , isto kao i za preduzeće DD<br />
"Feniks" Pljevlja koje je prodato istog dana, '98. godine, za cijenu od 351.940,00<br />
eura; Pljevljska banka AD Pljevlja, prodata 2006. godine cijena 3.080.521,00<br />
euro, investicija realizovana 20.500.000,00 eura. Kupac Konzorcijum Atlasmont<br />
banka Podgorica,PIF Atalsmont banka i FI Invest.<br />
Što se tiĉe preduzeća Hotel Tara, "Proljećekomerc", Hotel Pljevlja i<br />
"Ţitoprodukt" broja kcija je naveden, vrijednosti eura investicije su bile Hotel<br />
"Tara" 66.000,00 eura u Hotel "Pljevlja" u preduzeću ... komerc 163.000 eura,<br />
hotel Pljevlja 84.000 eura, Ţitoprodukt DD Pljevlja 32.000 eura.<br />
Sva ova preduzeća su prodata putem berzanske prodaje akcija Fonda za<br />
razvoj, Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje i Zavoda za zapošljavanje u<br />
2003. godini. Tako sa tog aspekta znamo kakva ograniĉenja postoje kada imamo<br />
prodaju putem berze. Poznata je situacija, mislim da je ne treba posebno<br />
elaborirati, jedno od najznaĉajnih preduzeća u Crnoj Gori, Rudnik uglja Pljevlja,<br />
modelom vauĉerske privatizacije i dijela prodaje akcija koja se odnosi na prodaju<br />
tokom, odnosno poslije dokapitalizacije Elektroprivrede, našlo se u situaciji da u<br />
ovom momentu ima 30-40% drţavnog vlasništvo, oko 30% u vlasništvu A2,<br />
jednog od vlasnika Elektroprivrede i preostali manjinski akcionari koji su kroz<br />
proces masovne vauĉerske privatizacije došli do akcija.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama, gospodine ministre.<br />
Kolega Gogić ima pravo da komentariše vaš odgovor.<br />
Izvolite.<br />
RADOMAN GOGIĆ:<br />
Gospodine ministre, ja znam da sam postavio jedno veoma zahtjevno i<br />
opširno pitanje, nijesam, da budem iskren, u ovih nekoliko minuta ni oĉekivao<br />
više podataka iz odgovora na postavljeno pitanje. Oĉekujem da će odgovor u<br />
pisanoj formi imati više podataka sa kojima moţemo i operativno raditi.<br />
Uostalom, hvala vam i na tom odgovoru.<br />
Ĉini mi se da je barem kada su u pitanju Pljevlja dokazana sva pogubnost<br />
privatizacije, da je ona izašla na vidjelo dana i što o uspješnim privatizacijama u<br />
Pljevljima ne moţemo da govorimo. Mi smo neprekidno u tranziciji i niko sa<br />
sigurnošću do današnjeg dana ne moţe da kaţe kada će ona biti privedena<br />
kraju. Konkretno, Kombinat industrije drveta Velimir Jakić, od 1.7.2006. godine<br />
Vektra Jakić, privatizovan je, nakon privatizacije otpoĉeo proizvodnju sa 180<br />
radnika, ušal u vrlo ozbiljne i obimne investicije i danas je ponovo u steĉaju.<br />
Postavlja se pitanje da li je ovako krupan investicioni poduhvat trebalo da<br />
ispomogne drţava, tj. Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Dobri poznavaoci tih prilika kaţu ne više<br />
od 5 miliona evra i danas Vektra Jakić bi radila, proizvodila, zapošljavala<br />
planirani broj radnika, oţivjele bi pljevaljske šume i iste bile zaštićene od poţara i
prestalo bi se sa javnim izvozom trupaca. Kaţu da je izvoz istih zabranjen, a ja<br />
bih kao i mnogi drugi ţelio ĉuti koliko je u zadnjih tri godine izvezeno oblove<br />
graĊe.<br />
Za nas je, mislim za nas Pljevljake, Vektra Jakić nešto sliĉno što za<br />
Podgoriĉane KAP, pa cijenimo da je ova sredina zasluţila od drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
podršku, subvenciju za završetak investicionog ciklusa u Vektri Jakić. Ponavljam<br />
još jedanput, to sam ĉuo od ljudi dobrih poznavalaca, da je nedostajalo nekih 5<br />
miliona da bi Vektra mogla da proizvodi.<br />
Prva privatizacija u Pljevljima bila je u sferi trgovine, fondovi su bili vlasnici<br />
72% dionica. Oni su ih prodali pa nisu pratili šta se dešava poslije toga sa tim<br />
društvima, uglavnom su kroz steĉaj otpušteni radnici a imovina, poslovni prostori<br />
izdati pod zakup ili prodati.<br />
Pitamo se da li su fondovi odigralu svoju pravu i zakonom utvrĊenu<br />
obavezu. U konkretnom sluĉaju ne. Posebno je pitanje zemljoradniĉkih zadruga,<br />
njih oko 7 bivšeg poljoprivredno-trgovinskog sistema. O njima niko ne vodi<br />
raĉuna, jednako idu u steĉaj i u bescijenje se prodaju. Pitam sebe i sve da li se<br />
po zakonu o zadrugama moţe na taj naĉin prodavati zemljište i imovina<br />
zadrugara, a nakon prodaje nakon izmirenja obaveza prema povjeriocima kome<br />
ide ostatak novca, da li opštini na ĉijoj teritoriji se nalazi zemlja ili nekoj<br />
asocijaciji. Prije ovo drugo, da opštini praktiĉno ne ostane ništa.<br />
Sliĉne sudbine su bili i ostali privredni subjekti. GraĊevinar, ugostiteljstvo,<br />
Tara prevoz više i ne postoji, a interesantno je da je bivša namjenska industrija<br />
odnosno Optel otišao u steĉaj, samo zbog nemanja programa proizvodnje. Eto,<br />
to je sudbina nekada velike i moćne pljevaljske privrede, a danas vrlo uredno i<br />
angaţovano rade Rudnik uglja i Termoelektrana, jer struja je potrebna Crnoj<br />
Gori, a 180 bivših radnika Rudnika uglja, ovo je stiglo na naše poslaniĉke klupe,<br />
traţi da Skupština kroz pokretanje parlamentarne istrage vidi gdje je novac za<br />
stambenu izgradnju od 2006-2011. godine, jer kako oni kaţu, otišli su u penziju i<br />
ostali prevareni.<br />
Eto toliko. Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Dobrica Šljivanĉanin.<br />
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane kolege, gospodine ministre, poštovani graĊani,<br />
Tokom rasprave koja je voĊena u ovom parlamentu na prethodnoj sjednici<br />
povodom izvještaja o radu Komisije za koncesije i jednog opšteg zakljuĉka koji bi<br />
se mogao izvući iz ukupne rasprave o nepostojanju kvalitetne analize na osnovu<br />
koje bi se moglo sagledati stanje u ovoj oblasti i tvrdnje predsjednika Komisije da<br />
to tijelo nije nadleţno za brojna znaĉajna pitanja koja su tokom rasprave<br />
pokrenuta, Vladi, odnosno resornom ministarstvu postavljam sljedeće poslaniĉko<br />
pitanje:<br />
Koliko je ugovora o koncesiji Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kao koncedent, zakljuĉila<br />
sa koncesionarima, i kojim, za korišćenje šuma i eksploataciju mineralnih<br />
sirovina na podruĉju opštine Ţabljak u periodu od 1.januara 2008. godine do 31.<br />
decembra 2011. Godine?
Kkoliko je u tom periodu bilo oduzetih koncesija, koliko raskinutih ugovora,<br />
i po kom osnovu, kolika je visina koncesione naknade pojedinaĉno po svakom<br />
ugovoru, koliki je dio koncesione naknade trebao biti uplaćen na raĉun budţeta<br />
Opštine u skladu sa u Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, te koliko još<br />
ima neizmirenih koncesionih naknada od strane koncesionara, i kojih, drţavi a<br />
koliko budţet drţave po tom osnovu duguje opštini Ţabljak?<br />
Odgovor sam traţio i u pisanoj formi.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministre Kavariću, imate rijeĉ.<br />
VLADIMIR KAVARIĆ:<br />
Ministarstrvo ekonomije kao drţavni organ za upravljanje minerealnim<br />
resursima za teritoriju opštine Ţabljak u periodu od 1.1.2008. do 31.12.2011.<br />
godine je zakljuĉilo jedan koncesioni ugovor. Govorim o koncesionim ugovorima<br />
na mineralne sirovine.<br />
Naime, Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Ministarstvo ekonomije i DO Zeković gradnja su<br />
dana 15.12.2009.godine nakon sprovedenog tenderskog postupka zakljuĉili<br />
ugovor o koncesiji za detaljna geološka istraţivanja i eksploataciju pojave<br />
nemetaliĉne mineralne sirovine šljunska i pijeska Raţano polje. Ugovor je<br />
zakljuĉen na period od 11 godina, sa mogućnošću produţenja, u skladu sa<br />
Zakonom o koncesijama.<br />
Period trajanja ugovora je kao i kod drugih koncesionih ugovora za<br />
mineralne sirovine podijeljen u dvije faze, i to fazu detaljnih geoloških istraţivanja<br />
i fazu eksploatacije mineralne sirovine. Koncesionar je u skladu sa ugovorom<br />
izradio elaborat o klasifikaciji i kategorizaciji proraĉuna rezervi mineralnih<br />
sirovina, koji je ovjeren od strane Ministarstva ekonomije. Time je završena prva<br />
faza detaljnih geoloških istraţivanja.<br />
Trenutno, koncesionar se nalazi u fazi izrade rudarske dokumentacije i<br />
pribavljanja neophodnih odobrenja i saglasnosti potrebnih za zakonito izvoĊenje<br />
rudarskih radova na leţištu.<br />
Koncesiona naknada za eksploataciju mineralnih sirovina se u skladu sa<br />
zakonskom regulativom dijeli na stalni i promjenljivi dio. Jedan dio koncensione<br />
naknade se utvrĊuje aneksom ugovora, koji se zakljuĉuje nakon završetka faze<br />
detaljnih geoloških istraţivanja. Ministarstvo ekonomije je trenutno u postupku<br />
pripreme navedenog aneksa ugovora kojim će se, pored stalnog dijela<br />
koncesione naknade, definisati i minimalna godišnja eksploatacija mineralne<br />
sirovine. Obaveze po osnovu plaćanja koncesione naknade prema drţavi i<br />
opštini će poĉeti tek i nakon potpisivanja aneksa. Promjenjivi dio naknade<br />
ugovorom utvrĊen je u iznosu od 8% trţišne vrijednosti proizvoda i obraĉunava<br />
se u sluĉajevima kad je stvarna proizvodnja veća od ugovorne. S obzirom da se<br />
u našoj nadleţnosti nalazi jedan ugovor, a sad ovaj komentar na pitanje o<br />
raskidu ugovora, ovaj se nije našao u fazi koji treba da bude raskinut, tako da je<br />
u tom dijelu odgovor jasan.<br />
Što se tiĉe ovoga dijela koji se odnosi na koncesije za korišćenje šuma, u<br />
tom dijelu smo mi kao Ministarstvo ekonomije malo hendikepirani, jer se to nalazi<br />
u resoru Uprave za šume, odnosno Ministarstva poljoprivrede. Ono što moţemo
dati kao informaciju, a odnosi se na stav, odnosno politiku Vlade u ovom dijelu,<br />
moţemo da konstatujemo da u ovom dijelu imamo sada pet koncesija za<br />
korišćenje šuma. Uprava za šume je zakljuĉila pet ugovora i to sledećim<br />
koncesionarima: Karepidis Bros, Wood, Milkom, Anabela, Toĉak. Ugovori sa<br />
Karepidis Bros, Wood i Milkom su zakljuĉeni u 2008. godini, dok su ugovori sa<br />
Anabela i Toĉak zakljuĉeni u 2011. godini. U navedenom periodu raskinut je<br />
ugovor sa koncesionarom d.o.o Milk, dok je sa koncesionarom d.o.o Wood u<br />
toku postupak raskida ugovora. Cijena koncesione naknade definisana je na<br />
osnovu postignutih cijena po završenom javnom konkursu koji je transparentno<br />
objavljen u sredstvima javnog informisanja.<br />
Sad predlaţem da ne opterećujem Parlament sa svim ovim detaljnim<br />
ciframa, dobićete u pisanom odgovoru. Znaĉi, imate pregled postignutih cijena za<br />
sve stavke, odnosno sva preduzeća koja su koncesionari, i da kaţemo, vrste<br />
koncesija sa stanovišta strukture ĉetinari itd.<br />
Ukupan iznos koncesione naknade koji je trebao biti uplaćen na raĉun<br />
budţeta Opštine Ţabljak, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne<br />
samouprave, u traţenom periodu je 555.903 eura, od ĉega je do danas uplaćeno<br />
418 hiljada eura. Dakle, lako je zakljuĉiti koliki je dug. Neizmjerene koncesione<br />
naknade od strane koncesionara prema Poreskoj upravi su Karapidis Bros 190<br />
hiljada, Wood 332 hiljade, Anabela sedam hiljada, Toĉak 2.250 eura. To je trošak<br />
prema poreskoj, odnosno obaveza prema Poreskoj upravi, a Poreska uprava<br />
onoga momenta kad legne na njihov raĉun sprovodi trijaţu i usmjerava prema<br />
opštinama onaj dio koji pripada opštinama. Znaĉi, nemoguće je da Poreska<br />
uprava naplati nešto za Trezor, odnosno za centralni budţet, a da adekvatan,<br />
odnosno onaj pripadajući dio ne bude istog momenta usmjeren na raĉun opštine.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Kolega Šljivanĉanin. Izvolite.<br />
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:<br />
Gospodine ministre, isto kao od Komisije za koncesije dobio sam<br />
odreĊene podatke koji su vezani za registraciju odreĊenih ugovora, ali ti podaci<br />
ne odgovaraju stvarnom stanju.<br />
Naime, i Vi kaţete da je zakljuĉen odreĊen broj, jedan Koncesioni ugovor<br />
za korišćenje mineralnih sirovina, i koji nema nekih problema. Tako je. Ali, kada<br />
je rijeĉ o korišćenju prava na korišćenje šuma, ti se podaci ne slaţu sa stanjem<br />
na terenu koji je. Mimo ovih pet koncesionih ugovora sa tri koncesionara, ima tu i<br />
dosta još drugih zakljuĉenih koncesionih ugovora, i što ih Uprava za šume<br />
sakriva i do Vas i od Vlade i sumnjam i od Poreske uprave, pa ĉak i mogu izraziti<br />
sumnju da li se uopšte obraĉunavaju i plaćaju odreĊene koncesione naknade<br />
koje bi trebale da pripadaju prije svega drţavi, a drţava iz te osnove naplaćene<br />
koncesione naknade, da jedan dio po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave<br />
prenese na raĉun budţeta Opštine Ţabljak, jer ni Opština Ţabljak kao ni ostale<br />
opštine, ne raspolaţe nikakvim informacijama o tome ko su sve obveznici<br />
koncesija na njenoj teritoriji, a sad vidimo da ni Vlada, odnosno Ministarstvo<br />
ekonomije ne raspolaţe takvim podacima. TakoĊe, o visini ugovorenih<br />
koncesionih naknada kao i u naplaćenom, odnosno nenaplaćenom iznosu od
koncesionara, a od centralnog trezora i Poreske uprave ne moţe se dobiti<br />
nikakav odgovor na ta pitanja. Onda se jednostavno moţe izraziti i sumnja da li<br />
se svi ugovori o koncesijama dostavljaju organu uprave zaduţenom za naplatu<br />
javnih prihoda, pa i koncesionih naknada, i da li nadleţni organ vrši obraĉun<br />
koncesionih naknada, jer u budţetu opštine novca od tolikog broja zakljuĉenih<br />
koncesionih ugovora, nema, ili je iz godine u godinu sve manje, iako se<br />
povećava i obim koncesija i broj koncesionara. Prema podacima iz završnog<br />
raĉuna budţeta Opštine Ţabljak za 2008. godinu, budţet opštine od koncesionih<br />
naknada za šume prihodovao je skoro 127 hiljada eura, za 2009. godinu nešto<br />
više od 95 hiljada, za 2010. svega 35.555 eura, dok za 2011.godinu, s obzirom<br />
da završni raĉun budţeta nije još uraĊen, nemam podatak, a od koncesione<br />
naknade za ekosploataciju mineralnih sirovina, odnosno šljunka i pijeska budţet<br />
znaĉi nije prihodovao još nijednog centa. Ĉuo sam u obrazloţenju, iz razloga što<br />
se moraju prethodno uraditi odreĊena istraţivanja u tom dijelu, pa poslije<br />
završenog tog dijela tek se ide na pravljenj aneksa ugovora i odreĊivanje cijene<br />
koliko će to da plati.<br />
Koja su to istraţivanja raĊena ako sve vrijeme od davanja mineralnih<br />
sirovina na korišćenje, pijesak i šljunak svakog momenta se prodaju na podruĉju<br />
ne samo Opštine Ţabljak, nego ko zna kuda sve ide. Ogromne koliĉine, ogromni<br />
kubici pijeska i šljunka sa tog lokaliteta su iskorišćeni, ali vidite da ni drţava ni<br />
opština, niko od toga nije imao nijednog centa koristi. I ono što bi se moglo opšte<br />
zakljuĉiti, i u ovom dijelu interes drţave je da pomogne pojedinca, a ne da zaštiti<br />
drţavu i njena odreĊena ovlašćenja, njenoj teritoriji, kako i na koji naĉin<br />
usmjeravati odreĊene prihode od odreĊenih prirodnih dobara. Da li se na osnovu<br />
ovakvog obezbjĊivanja izvršavanja Zakona o koncesijama moţe postići onaj<br />
osnovni cilj samog zakona - ubrzavanja privrednog razvoja, neka prosude sami<br />
graĊani. Meni je jasno, Vama nadam se da jeste to, ali oĉekujem da to graĊani<br />
ipak prepoznaju bar u ovom vremenu, ako nijesu dosle, jer što prije se suoĉe sa<br />
ovom spoznajom, nadam se da će i oni biti u odreĊenoj povoljnijoj situaciji za<br />
budućnost. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Poštovane kolege, na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koja su<br />
upućena Ministarstvu ekonomije.<br />
Ministru Kavariću zahvaljujem na uĉešću u našem radu.<br />
Prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu odbrane.<br />
Tu je ministar odbrane gospoĊa Milica Pejanović Đurišić.<br />
Pozdravljam je u ime svih nas, i prelazimo na pitanja.<br />
Kolega Svetozar Golubović će sada postaviti pitanje, a neka se pripremi<br />
kolega Strahinja Bulajić.<br />
Izvolite.<br />
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane koleginice i kolege, poštovani graĊani,<br />
Na osnovu poslaniĉke mogućnosti sam Ministarstvu odbrane postavio<br />
sledeće poslaniĉko pitanje:
“Da li namjeravate i kada da rekonstruišete postojeće i izgradite novo<br />
skladište municije u Brezoviku kraj Nikšića?”<br />
Kratko obrazloţenje: Nakon obnove nezavisnosti na teritoriji <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
nalazilo se 12.136 tona ubojnih sredstava, od ĉega je oglašeno viškom 9.751<br />
tona. Od te ukupne koliĉine ubojnih sredstava najveća koliĉina se nalazi u<br />
skladištu Brezovik kod Nikšića. Danas je tu uskladišteno oko tri i po hiljade tona.<br />
To skladište ne zadovoljava meĊunarodne standarde za skladištenje ubojnih<br />
sredstava, a jedna koliĉina tih sredstava je skladištena i na otvorenom prostoru.<br />
Neophodno je urgentno rekonstruisati ili izgraditi novo. Tim prije što se skladište<br />
nalazi u naseljenom mjestu, okruţenim stambenim objektima, i na udaljenosti<br />
svega pet, šest kilometara od centra grada, i ne smijemo ni pretpostaviti šta se<br />
ne daj boţe moţe desiti, i kakve to sve posledice moţe imati. Uostalom, tako<br />
nešto se već desilo 8. jula 2006. godine kada su u skladištu preduzeća "Buster"<br />
dogodila eksplozija pri ĉemu je nanešena ogromna materijalna šteta, oštećeno<br />
preko 1.500 stambenih objekata, srećom bez ljudskih ţrtava.<br />
Traţio sam odgovor i u pisanoj formi. Moram da kaţem da sam odgovor<br />
dobio tokom juĉerašnjeg dana i zahvaljujem ministarki gospoĊi Pejanović Đurišić<br />
na tome. Moram da kaţem da ste Vi jedan od rijetkih ministara koji odgovore na<br />
postavljena poslaniĉka pitanja dostavi prije poĉetka sjednice, a kasnije ću<br />
komentarisati taj odgovor. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministar odbrane gospoĊa Pejanović Đurišić, izvolite.<br />
MILICA PEJANOVIĆ ĐURIŠIĆ:<br />
Najprije hoću da zahvalim na interesovanju kada je ovo na dnevnom redu,<br />
iz razloga što raĉunam da nam je potreban zajedniĉki konsenzus u smislu<br />
procjene vaţnosti ovoga pitanja. U prvom redu kada govorimo o svemu onome<br />
što je zateĉeno u Crnoj Gori nakon obnove nezavisnosti u smislu tih viškova<br />
naoruţanja, municije i sliĉno, onda raĉunam da ćemo se svi sloţiti da to<br />
predstavlja jedna od najvaţnijih bezbjednosnih rizika kojima smo u ovom<br />
vremenu izloţeni. Na jednoj strani bitno je da se oko toga saglasimo, a na drugoj<br />
strani, takoĊe, ono što je negdje vaţno istaći jeste da je rijeĉ o izazovu sa kojim<br />
se moţemo nositi. Mislim da smo tu onda u dobroj situaciji.<br />
Kada je Ministarstvo odbrane u pitanju, ono naravno se tim pitanjem jako<br />
ozbiljno bavi. Ĉlanovi Odbora za bezbjednost Skupštine su bili u prilici da o tome<br />
razgovaraju sa nama u Ministarstvu odbrane, bili su u prilici da obiĊu skladište i<br />
da vide na koji naĉin ta pitanja treba rješavati i na koji naĉin treba postići ono što<br />
jeste zahtijevani nivo sigurnosti, ne zahtjevan nigdje sa strane, nego zahtijevan<br />
sa našeg aspekta i zahtijevan u smislu onoga što je naša odgovornost prema<br />
bezbijednosti naših graĊana.<br />
Dakle, u tom dijelu gdje je pitanje skladišta u Brezoviku visoko na listi<br />
naših prioriteta, poslala sam vam pisani odgovor. Mislim da nema potrebe da ga<br />
ĉitam sada precizno, ali ono što svakako hoću da kaţem jeste da je u ovih šest<br />
godina ta koliĉina eksploziva, naoruţanja koja je tamo smještena smanjena za<br />
50%, da smo mi u meĊuvremenu kroz program koji se radi sa UNDP-om i OEBSom<br />
uradili dosta toga da se stvore preduslovi da se izvrši rekonstrukcija toga<br />
skladišta. U tom smislu sam prije nekoliko dana 05. jula potpisala sporazum sa
ambasadorom Savezne Republike Njemaĉke u kojem su se oni obavezali da<br />
daju donaciju kako bi te poslove na rekonstrukciji zapoĉeli. Ono što smo mi<br />
projektovali jeste da ta sredstva, prva koja dobijamo, u iznosu od 200 hiljada<br />
eura upravo iskoristimo u pravcu u kome, vidim i vi, izraţavate zabrinutost, a<br />
nema nikakve potrebe da vas dodatno ubjeĊujem da smo mi jako svjesni<br />
ĉinjenice da vrlo hitno moramo nešto preduzimati i da oĉekujemo da će već<br />
negdje dok traje ova sezona graĊevinskih radova, do oktobra biti stvoreni<br />
preduslovi da makar sa aspekta sigurnosti ne budemo u nekoj nepovoljnoj<br />
situaciji. Znaĉi, u prvom redu graĊani naši koj se nalaze u blizini toga skladišta i u<br />
tom dijelu svakako da ćemo nastaviti sa rekonstrukcijom kako bi njega priveli u<br />
onom stanju u kome se nalazi skladište. potpuno zaštićeno, obezbijeĊeno u<br />
smilsu onoga što je kontrola, monitoring i paćenje, a da u ovoj fazi napravimo<br />
ono što je neophodno da ne strahujemo od neke vrste neţeljenih dogaĊaja na<br />
tom podruĉju.<br />
Ono što je takoĊe mislim da je negdje vaţno i bitno jeste da budemo svi<br />
zajeno svjesni da kada je ovoja proces u pitanju da to nije nešto što moţe da se<br />
završi bilo kakvom jedokratnom akcijom. Vi sami znate da su eksplozivi po svojoj<br />
prirodi nešto što ima vrijek trajanja i u Ministarstvu odbrane i u Vojsci <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
postoji cijela struktura koja to vrlo paţljivo prati, vrši kontrole, ispitivanja kako se<br />
ne bi na neki naĉin provukla situacija koja bi bila van onoga što jeste kontrola u<br />
smislu sigurnosti tih materijala koja se tamo nalaze. U tom dijelu je dobra<br />
ĉinjenica da ste vi ovdje u Parlamentu prošle godine glasajući Zakon o budţetu<br />
izglasali tu mogućnost da se sredstva od prodaje viška naoruţanja dodjeljuju<br />
direktno u Budţet Ministarstva odbrane i ta se sredstva takoĊe koriste u ove<br />
namjene i nadam se da ćemo biti u prilici, kad budemo razgovarali u ovom ili<br />
nekom drugom sastavu o budţetu za narednu godinu, da takoĊe iznaĊemo<br />
naĉine da odreĊena sredstva budu u tom pravcu usmjerena i da to pitanje do<br />
kraja stavimo onako u skladu sa onim što jesu standardi, što su naše zajedniĉke<br />
potrebe.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, kolega Goluboviću.<br />
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:<br />
Zahvaljujem,<br />
Da je urgentno neophodno uticati na skladištenje eksplozivnih sredstava<br />
u Brezoviku ukazuje eksplozija koja se desila, kao što sam već rekao, 2006.<br />
godine u krugu preduzeća Buster kada je oštećeno blizu tri hiljade stambenih i<br />
pomoćnih objekata u mjesnoj zajednici Vidrovan. Srećom bez ljudskih ţrtava.<br />
Veliki broj graĊana mjesne zajednice Vidrovan je sudskim putem pokušvalo da<br />
od drţave nadoknadi materijalnu štetu priĉinjenu na stambenim i pomoćnim<br />
objektima, ali se zbog neefikasnog djelovanja sudova to odugovlaĉi sve do dana<br />
današnjeg. Ta eksplozija je Opštinu Nikšić zavila u crno. S obzirom da je za<br />
saniranje posledica eksplozije do sada izdvojila preko 12 miliona eura, teško da<br />
se od toga moţe uskoro oporaviti. Podsjetiću da je Socijalistiĉka narodna partija<br />
u Nikšiću više puta pokretala inicijativu za zaustavljanje uništavanja naoruţanja<br />
ta teritoriji Opštine Nikšić koje se obavljalo uz saglasnot Ministarstva odbrane u<br />
skladu sa tehniĉkim sporazumom o uništavanju viška naoruţanja koj je zakljuĉen
sa Vladom Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava koji je kao pod izvoĊaĉa u ovom<br />
projektu izabrala nikšićki "Buster", a te lokacije su bile: Borova brda u Ţupi<br />
Nikšićkoj, lokacia Pusti Listac Brestice, poligon Jeţeva Gora iznad samog<br />
vodoizvorišta Vidrovan i lokacija Latiĉno, poznati katun, bogat pašnjacima na<br />
kome golijski stoĉari, ne samo oni, ljeti napasaju svoja stada.<br />
Izgleda da su Amerikanci birali najatrakrakrivnije lokacije sa kojih se moţe<br />
nanijeti najveća šteta graĊanima Nikšića, no srećom poslije reakcije lokalnog<br />
stanovništva koje je svoje nezadovoljstvo iskazivalo putem protesta i mirne<br />
blokade puteva, reakcije javnosti i politiĉkih partija, a u Skupštini Opštine Nikšića<br />
je na inicijativu Kluba odbornika SNP-a donesena deklaracija o uništavanju viška<br />
naoruţanja na teritoriji Opštine Nikšić, te aktivnosti su zaustavljenje.<br />
Preporuĉeno je da se te aktivnosti na uništavanju viška naoruţanja vrše na<br />
poligonima preduzeća namjenske proizvodnje koja su za to specijalizovana i<br />
ovlašćena ili na drugim lokacijama u skladu sa zakonom i meĊunarodnim<br />
standardima. Zbog svega navedenog Ministarstvo odbrane i Vlada su<br />
najpozvaniji da donesu odluke vezane za oslobaĊanje od viška naoruţanja, a<br />
neopohodne koliĉine ubojnih sredstava da uskladiše u skladu sa meĊunarodnim<br />
standardima, zbog ĉega je neophodna urgentna rekonstrukcija postojećeg ili<br />
izgradnja novog skadišta na novoj lokaciji koja će biti izmještena od stambenih<br />
objekata.<br />
Moram da kaţem da sam u potpunosti zadovoljan odgovorom na<br />
postavljeno pitanje i da je intencija samog pitanja bila da se dobiju prave<br />
inforamcije vezano za aktivnosti na rekonstrukciji tog skladišta koje, kao što sam<br />
rekao, se nalazi u neposrednoj blizini samog centra grada Nikšića. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Kolega Strahinja Bulajić ima dva pitanja, posle njega kolega Mehmed<br />
Barthi.<br />
Izvolite.<br />
STRAHINJA BULAJIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, poštovane kolege,<br />
Najprije, gosoĊo Đurišić, moram da priznam i da vam se zahvalim zbog<br />
toga što sam, valjda po prvi put, dobio odgovor na oba pitanja na vrijeme. Nije mi<br />
se to još desilo, tako da ste mi pruţili priliku da se na vrijeme upoznam sa<br />
odgovorima.<br />
Motiv za postavljanje prvog pitanja je u apelu gradonaĉelnika Mojkovca<br />
gospodina Dejana Medojevića, koji je prije neki dan pozvao Vladu da nabavi<br />
helikoptere koji bi " bili od veće koristi prilikom gašenja poţara". Aktivnosti oko<br />
gašenja poţara koja su trajala nekoliko dana na prostoru Crnih Poda u<br />
mojkovaĉkoj opštini i ako tu nijesu crnogorski mediji ni propratili na adekvatan<br />
naĉin, barem ne ni pribliţno kao što je to bio sluĉaj sa onim kaubojskim<br />
slijetanjima NATO helikoptera zimus. Dakle, ovaj posao su odradila dva<br />
helikoptera MUP-a Republike Srbije. Do prije šest,sedam godina u Crnoj Gori su<br />
se nalazili helikopteri koji su ostali u Vojsci <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i koji su, prema nekim<br />
informacijama, bili u veoma dobrom stanju. Prema nekim saznanjima, ti<br />
helikopteri su još uvijek mogli da budu upotrijebljeni i da su bili na raspolaganju
vjerovatno bi i bilans poţara u Crnoj Gori izgledao drugaĉije. S tim u vezi, a<br />
shodno Poslovniku o radu Skupštine postavio sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
"Zašto je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> rasprodala šest helikoptera MI8 koje je dobila u<br />
diobnom bilansu nakon raspada drţavne zajednice Srbija i Crna Gora, koji su bili,<br />
a i danas su u dobrom stanju i operativni ĉija bi uloga u gašenju poţara i<br />
spasavanju u vremenskim neprilikama bila nezamjenjiva, makar dok se ne kupe<br />
nove savremenije i bolje opremljene letilice"? Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, gospoĊo Pejanović Đurišić.<br />
MILICA PEJANOVIĆ ĐURIŠIĆ:<br />
Vidim da svi istiĉete tu ĉinjenicu da su odgovori na pitanja poslati u pisanoj<br />
formi. Mislim da sa tim ne treba da bude nikakvog problema, jer je rijeĉ o<br />
stvarima koje su od zajedniĉkog interesa za sve nas i svi smo otvoreni da<br />
traţimo najbolje solucije i najbolja rješenja za situacije koje na neki naĉin u<br />
odreĊenim okolnostima moguće mogu da i prevaziĊu nivo naše spremnosti da<br />
odgovorimo na pravi naĉin. U tom dijelu, moram da vam kaţem da u odnosu na<br />
vaše pitanje smo napravili jedan pregled svega onoga što se dešavalo u<br />
meĊuvremenu i odgovor sadrţi elemente koji, vjerujem, sasvim argumentovano<br />
pokazuju da ta situacija koja je bila prisutna u odnosu na te zateĉene helikoptere<br />
u vrijeme obnove nezavisnosti je bila tog tipa da je išla u prilog onome što je<br />
uraĊeno, a to je da nije postojalo uslova da ti helikopteri ĉiji su resursi izašli, koji<br />
nijesu bili više za upotrebu budu i dalje u funkciji, da su napravljene sve provjere i<br />
da je zakljuĉak tih konsultacija bio da se njihov vijek trajanja moţe produţiti za<br />
neke tri godine za cijenu od jedan i po milion eura po helikopteru i da je to sasvim<br />
opravdano procijenjeno kao neracionalno.<br />
Ono što bih ja, prije nego što bih ĉitala ono što je odgovor na pitanje,<br />
voljela da povodom ovog pitanja istaknem jeste više ono što nas ĉeka u<br />
budućnosti nego da se okrećemo u pogledu tih odreĊenih projekata prema<br />
onome što je bilo. Vjerujem, vi ćete biti u prilici da komentarišete, da su ovi<br />
argumenti sasvim jasni u prilog ispravnosti onoga što je tada uraĊeno. Ono što<br />
mene trenutno više zaokuplja i brine jeste situacija o kojoj smo priĉali, takoĊe na<br />
Parlamentarnom odboru za bezbjednost, a to je obezbjeĊivanje sredstava za<br />
hendlovanje ovakvih situacija ubuduće. U tom dijelu, vi ste nedavno u<br />
parlamentu imali raspravu o izvještaju povodom vanrednog stanja koji je bio<br />
zimus i svi ste se sloţili oko toga da treba pristupiti projektima koji će omogućiti<br />
da naš odgovor bude pravovremeniji i kvalitetniji. U tom dijelu zahvaljujem što ste<br />
nam dali dodatnu motivaciju i obavezu da pristupimo onome što je neophodno, a<br />
to je da obezbijedimo te letilice koje će u svakoj situaciji na pravi naĉin hendlovati<br />
tu situaciju.<br />
Ono što hoću vama tim povodom da kaţem jeste da, kada je Ministarstvo<br />
odbrane u pitanju, da je ono tome pristupilo vrlo odgovorno i da mi imamo studiju<br />
o nabavci višenamjenskih helikoptera ĉiji sadrţaj ćemo podijeliti sa svim<br />
ĉlanovima Odbora ili sa poslanicima, ako to bude trebalo, jer namjeravamo da u<br />
taj projekat uĊemo vrlo ozbiljno i da na pravi naĉin obezbijedimo sve uslove koji<br />
će Vojsci <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ali ne samo njoj nego svim graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> stvoriti<br />
situaciju u kojoj će biti sigurni da će u situacijama koje pripadaju onome što jesu
prirodno ili vještaĉki izazvane katastrofe ova drţava moći da im pruţi pravi<br />
odgovor i zaštitu, kako je to od nje i zahtijevano.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, kolega Bulajiću.<br />
STRAHINJA BULAJIĆ:<br />
GospoĊo Đurišić, znam da vi odgovore samo potpisujete. Rado bih<br />
upoznao ovog vašeg pisaĉa odgovora jer u ovom odgovoru, da krenemo od<br />
poĉetka, naveli ste da je svim tim helikopterima MI8 bio istekao vijek upotrebe.<br />
TakoĊe, navedeno je da po isteku tog roka, moţemo i da citiramo, njihovo<br />
korišćenje nije moguće i, dalje, bez obzira na njihovo stanje i kvalitet, zabranjuje<br />
se svaka dalja upotreba. Baš me interesuje kako se zove pisaĉ ovog odgovora.<br />
Interesuje me otkud ova tvrdnja da im se zabranjuje svaka dalja upotreba i da<br />
korišćenje nije moguće, bez obzira na stanje i kvalitet. Ako je to tako, a nije tako,<br />
onda se postavlja pitanje, bez obzira na cijenu, ĉak i da su bukvalno poklonjeni,<br />
ko je toliko lud da to kupi, ako je to tako kako piše u ovom odgovoru, ako baš<br />
njihovo korišćenje nije moguće. Ko daje 250.000 evra ako nije moguće njihovo<br />
korišćenje.<br />
Prema odreĊenim informacijama ti helikopteri uopšte nijesu u tako lošem<br />
stanju. Naprotiv, izvori iz Vojske <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kaţu da su te letilice sasvim sigurno<br />
mogle da se još uvijek koriste za, na primjer, gašenje poţara, bar dok se ne<br />
nabave neki novi helikopteri, savremeniji, moderniji koji bi to efikasnije radili.<br />
Informacije dalje kaţu da su ti helikopteri i sada da lete i da su sada operativni. U<br />
daljem tekstu odgovora kaţete da je za modernizaciju ovih osmica bilo potrebno<br />
oko sedam i po miliona, pa je to ocijenjeno kao neracionalno i donesena je<br />
odluka da se prodaju. Dobro. Šta mislite koliko će vas koštati nova eskadrila<br />
helikoptera. Šta misliste koliko to košta, sada da kupite pet ili deset tih<br />
helikoptera? To jeste pitanje racionalnosti samo je pitanje ĉije, ili onih koji su<br />
potencirali ovakvu odluku zbog sitno sopstveniĉkih razloga, ili onih koji trpe<br />
ogromne štete koje bi svakako bile neuporedivo manje da su te osmice bile na<br />
straţi, da tako kaţem. Iako se moţda ne moţe dovesti u direktnu vezu, ali ovo<br />
me podsjeća na onu aktivnost, vi ste tada bili negdje u Briselu ili Parizu, nijeste<br />
bili na tom mjestu koje sada pokrivate, kada su uništene hiljade i hiljade raketa<br />
strela 2M, iako ste znali sve i da je Crna Gora već ĉlanica NATO-a da NATO<br />
garantuje bezbjednost vazdušnog prostora samo preko 3.000 metara. Ti sistemi<br />
strele su bile upravo idealne za tu visinu do 3.000 metara. Uništili ste sisteme<br />
zemlja - vazduh, more - vazduh, ostavili ste potpuno nezaštićeno nebo do 3.000<br />
metara, pa su te strele nalaţene na granici Albanije, a zna se kolika je njihova<br />
crnobrzanska cijena itd.<br />
Na kraju, posljednji pasus ovog odgovora jedna kontradiktornost koju ste,<br />
takoĊe, potpisali. Koliko sam ĉuo za vas, kao vrlo racionalna osoba, pa tome<br />
pisaĉu odgovora recite da vam ne daje neracionalne reĉenice da potpisujete.<br />
Dakle, kriterijum upotrebe vazduhoplova do nabavke novog ne postoji u<br />
vazduhoplovstvu, i onda dalje nastavljate, i primjena takvog kriterijuma bi mogla<br />
dovesti. O kakvom kriterijumu govorite koji ne postoji? Kako se moţe primijeniti<br />
nešto što ne postoji?
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Izvolite, kolega Bulajiću, preĊite na drugo pitanje.<br />
STRAHINJA BULAJIĆ:<br />
Izmjenama i dopunama Zakona o odbrani od marta ove godine<br />
precizirano je da se obavještajni i kontraobavještajni bezbjednosni poslove vrše u<br />
odjeljenju za te poslove pri Ministarstvu odbrane. Duţan sam jedno izvinjenje<br />
gospoĊi Đurišić jer u samoj formulaciji pitanja prilikom kucanja dogodila se jedna<br />
omaška, bukvalno tehniĉka greška, ali nadam se da se razumijemo na šta se<br />
odnosi. Dakle, u odjeljenju za te poslove pri Ministarstvu odbrane, a ne kako stoji<br />
u pitanju pri Vojsci <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Liĉno mislim da je neprirodno, da ne kaţem<br />
nakaradno, da se zakonom propisuje formacija. Kao vojnik tvrdim da to niĊe ne<br />
postoji, da se zakonom praktiĉno bukvalno propisuje vrsta formacije. To se<br />
odreĊuje nekim drugim aktima i dokumentima, koja je formacija, kojeg sastava,<br />
kako to izgleda, to nije posao zakona.<br />
Imajući u vidu specifiĉnost poslova kojim će se baviti pripadnici tog<br />
novoformiranog odjeljenja, kao i raspoloţive resurse kojim raspolaţe Crna Gora,<br />
postavio sam Ministarstvu odbrane sljedeće pitanje:<br />
"Gdje će se obuĉavati pripadnici novoformiranog odjeljenja za<br />
obavještajne poslove s obzirom na to da Crna Gora ne raspolaţe ni ljudskim ni<br />
materijalnim resursima za kvalitetnu obuku obavještajnog i kontraobavještajnog<br />
kadra"? Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite.<br />
MILICA PEJANOVIĆ ĐURIŠIĆ:<br />
U odgovoru na kritiku u prethodnom pitanju o propustima ili ne<br />
propustima, konzistentnosti reĉenica, vidite da se dešava, pa se tako i vama<br />
desilo da imate tu omašku koja nije u skladu, ĉitala sam ga paţljivo, ali do te<br />
mjere raĉunam da se razumijemo da reĉenice ne istraţujemo do krajnjeg. Bitan<br />
je smisao i bitan je cilj u cijeloj priĉi.<br />
U svakom sluĉaju, kada je u pitanju ova tema, to je nešto što sam ja,<br />
stupajući na ovo mjesto, dobila kao obavezu ĉinjenicom da je u parlamentu<br />
izglasana ta promjena zakona kojom je definisano ovo o ĉemu vi priĉate. To jeste<br />
na neki naĉin neobiĉno, ali vjerovatno ste vi bili u prilici da tada u raspravi<br />
razmijenite argumente zašto je to tako. Liĉno mislim da je to rješenje<br />
neadekvatno i da to rješenje u nekoj budućoj fazi rada na ovom zakonu treba<br />
usaglasiti sa onim što jesu standardi u toj oblasti. Na drugoj strani, takoĊe, mislim<br />
da to rješenje pruţa dobru poĉetnu osnovu da se sa ovim projektom na kvalitetan<br />
naĉin poĉne. Ono što je obaveza iz zakona jeste da se u šest mjeseci, a to je do<br />
kraja septembra ove godine konstituiše to odjeljenje za vojnoobavještajne<br />
bezbjedonosne poslove u Ministarstvu odbrane. Aktivnosti u tom pravcu su u<br />
toku. Postoji radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva i Vojske <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> koja na tome radi, koja intenzivno razmjenjuje iskustva sa partnerskim<br />
zemljama u okruţenju, regionu i šire.<br />
Ono što je u tom smislu bitno jeste da mi oĉekujemo da do septembra<br />
stvorimo sve preduslove u smislu onoga što je koncepcija vezana za tu sluţbu, u
smislu onoga što su podzakonski akti potrebni za njeno funkcionisanje, nakon<br />
ĉega će se pristupiti selekciji odgovarajućeg personala, odnosno odabiru kadrova<br />
koji će biti rasporeĊeni na odgovarajuća radna mjesta u takvom jednom<br />
odjeljenju. Liĉno ne mislim da se mi nalazimo u tom stanju u kome vi kaţete u<br />
svom pitanju, a to je da Crna Gora apsolutno ne raspolaţe ljudskim i materijalnim<br />
resursima za obuku odgovarajućeg kadra. Mislim da mi imamo odgovarajuće<br />
pretpostavke i u smislu onoga što trenutno postoji u Ministarstvu, u smislu onoga<br />
što, takoĊe, postoji u akademskoj zajednici u Crnoj Gori, u smislu onoga što<br />
postoji u civilnom sektoru u Crnoj Gori, u smislu onoga što postoji u<br />
odgovarajućem parlamentarnom odboru.<br />
Ono što je naš cilj jeste da svi oni koji budu selektovani u jednoj otvorenoj<br />
proceduri da rade u ovom odjeljenju će proći kroz specijalnu obuku koju ćemo mi<br />
osmisliti na pravi naĉin bez angaţovanja dodatnih sredstava, a takoĊe raĉunamo<br />
da ćemo u tom poslu imati i veliku pomoć od razliĉitih partnerskih zemalja,<br />
direktno i od NATO Alijanse, sa kojom ćemo na nivou onoga što je normalna<br />
razmjena iskustava, takoĊe stvoriti mogućnosti da onaj dio kadrova koji bude na<br />
ovim poslovima aktivan stekne odgovarajuća znanja. Pri tome samo vas molim<br />
da, kada govorimo o ovoj temi, vodimo raĉuna o onome šta će biti osnovna<br />
funkcija ovog odjeljenja i ove sluţbe, da vodimo raĉuna o onome što je njena<br />
misija i zadatak u prvom redu. U tom smislu bilo je dosta nerazumijevanja, pa i<br />
nekih predrasuda koje su sasvim razumljive.<br />
Ono što je bitno jeste da je jako bitno da mi upravo na taj naĉin stvorimo<br />
uslove da u prvom redu za sve pripadnike naših kontigenata koji su angaţovani u<br />
razliĉitim vrstama, da li je u pitanju ISAIF misija, da li je u pitanju neka misija<br />
Ujedinjenih nacija ili Evropske unije, oni budu na pravi naĉin zaštićeni i da<br />
njihova funkcija bude obavljena na naĉin koji će upravo pripadnicima Vojske<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, bez obzira na to gdje su angaţovani, stvoriti preduslove da njihov<br />
zadatak bude obavljen na maksimalno kvalitetan naĉin i uz maksimalno moguću<br />
podršku i zaštitu. U tom dijelu, mi raĉunamo da, u zakljuĉku u odnosu na pisani<br />
odgovor, moţemo da raĉunamo na obuku koja će biti kvalitetna i koja će, dijelom,<br />
biti realizovana u Crnoj Gori zahvaljujući našim steĉenim zvanjima, a dijelom u<br />
kooperaciji i saradnji sa partnerskim drţavama.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Bulajiću, imate rijeĉ.<br />
STRAHINJA BULAJIĆ:<br />
Jako mi je drago što ĉujem da ste nezadovoljni ovakvim rješenjem, tako<br />
da se nadam da će se to onda brzo ispraviti, da ćete vi kao ministar ovog<br />
znaĉajnog resora to i da potencirate veoma brzo, što bi trebalo da rezultira onda<br />
nekim normalnim rješenjem da to ne ide ovako kako je krenulo.<br />
Drugo, nijesam rekao da uopšte ne postoje ni ljudski ni kadrovski resursi u<br />
Crnoj Gori. Samo sam rekao, proĉitajte pitanje, da ne postoje resursi potrebnog<br />
kvaliteta, a tu ćemo se nadam se sloţiti. Dakle, ne postoje resursi potrebnog<br />
kvaliteta da bi se dobili, s obzirom na specifiĉnost branše kojom ti ljudi treba<br />
sjutra da se bave. Opet ću da ponovim, neprirodno je se zakonom propisuje tip<br />
formacije, to nije u redu. Ono što je posebno vaţno, a moţda u ovoj ĉitavoj priĉi i<br />
najvaţnije, to je ko će ĉiniti kadar u toj novoformiranoj formaciji, da je ne
imenujemo. Ako se radi o ljudima iz Agencije za nacionalnu bezbjednost, onda<br />
se postavlja pitanje šta i koliko oni znaju o vojnim stvarima i vojnoj vještini. Mislim<br />
da je logiĉno pitanje. Ako se radi o ljudima iz civilnog sektora, odnosno obrnuto,<br />
a šta ovi znaju o civilnim rabotama, ako su ljudi iz vojnih struktura. Tako da je to<br />
posebno, meni se barem tako ĉini, da je to veoma vaţno pitanje. Vi ste sada tu u<br />
toku sa tim koliko se o tome vodi raĉuna.<br />
Imao sam priliku da proĉitam o tome šta jedan general iz jedne zemlje<br />
koja je sada vaţan ĉlan Evropske unije i NATO-a kaţe. On kaţe da je njegova<br />
zemlja donijela odluku kojom je rasformirala i potpuno ukinula te sluţbe i<br />
formirala potpuno nove. On kaţe da je to odliĉan model i, po njegovom<br />
kazivanju, pokazao se kao veoma efikasan, da se rašĉisti sa mnogim stvarima iz<br />
prošlosti, a njegova drţava je za taj period, to se valjda praktikuje, od ukidanja<br />
starih do formiranja novih sluţbi jednostavno angaţovala sluţbu druge,<br />
podrazumijeva se, prijateljske drţave da pokrije taj segment. Kaţete i neophodno<br />
i to se moralo.Ja mislim da sam ga citirao. Njegova poruka je - ne dozvolite da<br />
Vam neko drugi obuĉava taj kadar. Ali to tako rade ozbiljne drţave, naravno.<br />
Sada se postavlja pitanje u kojoj drţavi i pod kojim uslovima će se obuĉavati<br />
crnogorski pripadnici sluţbi. Vi ste naveli u odgovoru tamo neka baza NATO, da<br />
ne spominjemo drţave sada. A da ne govorimo o tome da taj veoma osjetljiv<br />
posao treba da radi formacija jednog odjeljenja dakle veoma mali broj ljudi.<br />
GospoĊo Đurišić, da li treba naglašavati da obavještajni I<br />
kontraobavještajni posao po prirodi stvari ne mogu da obavljaju isti ljudi, to ne<br />
ide, to se ne radi tako. To su dvije profesije, to su dvije branše, potpuno su<br />
razliĉiti, a još kada uzmete u obzir koliko broji jedno odeljenje onda, shvatićemo<br />
valjda, to je, ajde nemojte se ljutiti, ali besmislica.<br />
Dakle, ja Vam preporuĉujem da po ugledu neke drţave fino rasformirate<br />
te sluţbe, pa potom formirate nove osloboĊene ne baš lakog nasljeĊa, ne baš<br />
lake prošlosti i da onda nazdravim temeljima formirate kaţem nove visoko<br />
profesionalne sluţbe koje neće obuĉavati niko sa strane, a pogotovo ne<br />
pojedine zemlje sa ĉije strane nam je uvijek samo i samo uvijek dolazila muka i<br />
veliko zlo. Stvorite fino uslove za njihovu kvalitetnu obuku. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima kolege Bulajića, i sada molim<br />
kolegu Mehmeta Bardhija da uzme rijeĉ.<br />
MEHMET BARDHI:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe Šturanoviću.<br />
Poštovana Skupštino, poštovana gospoĊo ministarka, profesorice Milice<br />
Pejanović Đurišić,<br />
Jedno od dva mojih pitanja koje sam ja uputio Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> jeste i ovo<br />
koja je podijeljena vama a koja glasi:<br />
Poštovani,<br />
Crnogorske politiĉke vlasti, odnosno Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, koja po prirodu<br />
posla a i po Ustavu vodi unutrašnju i vanjsku politiku, citirao sam Ustav, koja<br />
predlaţe strategiju nacionalne bezbjednosti i strategiju odbrane. Dakle, u ratnim<br />
godinama, znaĉi tih devedesetih, bila je saputnik u nekim segmentima planer i<br />
uĉesnik, voljno ili nevoljno to treba da kaţe i gdje i kada, Miloševićeve
hegemonistiĉke ratne politike, kada u mnogome predvodniĉku misiju naţalost je<br />
imala i Srpska pravoslavna Crkva. U tim godinama, poĉetkom 90-tih Vojska<br />
Srbije i <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u u pohodu za realizovanjem planova i projekta osvajaĉke<br />
beogradske politike, preduzela je i niz, kako je vojni vrh tada izjavio, citiram<br />
"strateški odbrambenih poduhvata" miniranje saobraćajnica.<br />
Tako je Vojska minirala regionalni put Ostros - Katrehol - Vladimir na uvali<br />
na samom vrhu Štegvaša i u Suklinu u selo Brajše, opština Ulcinj. Onda bila je<br />
miniranja i saobraĉajnica Bar-Virpazar, preko Sutormana, i to na dva mjesta na<br />
dionici kod izvora vode, ispred okuke, s barske strane i na oštroj okuci pod vrha<br />
Sutormana, s virpazarske strane.<br />
Mjesta miniranja na putu se vide i danas golim okom, ĉak iz pristojne<br />
daljine. Pošto sam te putne pravce koristio dosta ĉesto, dakle putovanjem kod<br />
roditelja u Krajini, u moje rodne selo, bio sam oĉevidac kada je vojska noću<br />
kopala kanale za postavljanje posebnog kabla do bunkera na Štegvaša, odakle<br />
je bila predviĊeno aktiviranje mina za razaranje puta, u datom trenutku , i preko<br />
Sutormana, putujući na sjednicama skupštine kao poslanik prije izgradnje tunela.<br />
Na tima mjestima i danas mogu se primjetiti asfaltni bilegi, gdje seu iskopane<br />
rupe za postavljanje eksploziva.<br />
Više puta graĊani Krajine su koji svakodnevno koriste javnu saobraćajnicu<br />
od Ostrosa do Vladimira, bili u našim kancelarijama i traţili da znaju da li je put<br />
deminiran i dali postoji opasnost od toga.<br />
S tim u vezi sam postavio sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
“Da li su deminirana, odnosno da li su otklonjeni eksplozivi iz tih miniranih<br />
mjesta, konkretno sa regionalnog puta Ostros - Vladimir na uvali na samom vrhu<br />
Štegvaša i u Suklinu u selo Brajiše, opština Ulcinj koje je vojska Srbije i <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> postavila poĉetkom 90-tih godina; ako jeste, kada i ko je to uradio, ko je<br />
naredio, koji organ, koja naredva, koja usmena, pismena; ako nije kada će se to<br />
to otkoniti;koja je vojna jedinica postavila i ko je naredio miniranje saobraćajnice<br />
ili saobraĉajnica; da li je nadleţno ministarstvo, odnosno Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> znala<br />
prije miniranja puta ili puteva. Nakon miniranja šta je preduzeto, i ako je ište<br />
preduzeto?”<br />
Odgovor u pisanoj formi.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
GospoĊa Pejanović Đurišić ima odgovor.<br />
MILICA PEJANOVIĆ ĐURIŠIĆ:<br />
Dakle, ovo je jedna tema koja vjerovatno opravdano moţe da izazove<br />
odreĊenu zabrinutost graĊana u tom podruĉju zbog nedostatka informacija. Ja<br />
stvarno moram da se zhvalim polaniku Bardhiju što je postavio ovo pitanje kako<br />
bi bili u prilici da eliminišemo sve razloge za bilo kakvu vrstu zabrinutosti. Dakle,<br />
ĉinjenica je da je, ja mislim da ste i Vi dobili odgovor u pisanoj formi, da smo se<br />
mi pozabavili tom situacijom i da smo utvrdili da je u vrijem znaĉi nekadašnje<br />
SFRJ, pa onda SRJ itd, postojala ta vrsta prakse da se vrše odgovarajuće<br />
odbradbene pripreme i da se stvaraju ti uslovi za eventualno kako se to tada<br />
zvalo miniranje za spreĉavanje saobraćajnice i sliĉno i da je nešto ta<br />
infrastruktura postojalo gdje vi to navodite.
MeĊutim, uvidom u svu dokumentaciju znaĉi Ministarstvo odbrane<br />
apsolutno nema saznanja da je na tim putnim pravcima koje Vi pominjete Stari<br />
Bar - Vladimir - Sukobin, Štegvaš u mjestima Štegvaš i Brajša da je znaĉi u tim<br />
mjestima bio postavljana bila kakva vrsta eksploziva, niti da je saglasno tome<br />
kako nije bilo eksploziva nije bilo potrebe za nekim deminiranjem ili za nekom<br />
vrstom aktivnosti u tom pravcu. I ono što je poruka ove priĉe jeste da definitivno<br />
graĊani ne treba da budu zabrinuti da te vrste opasnosti tamo nema, da t<br />
Ministarstvo odbrane nije nigdje u raspoloţivoj dokumentaciji pronašlo bilo kakav<br />
podatak da je ikad i jedne vrste zahtjeva da se to aktivira ili da se preduzimaju<br />
neke vrste akcija, ali u odnosu na svu tu priĉu koja je daleko iznad nas, ja mislim<br />
da je nama najvaţnije da vidimo šta mi imamo trenutno tamo i da li postoji bilo<br />
koja vrsta opasnosti.<br />
Dakle, definitivno ne postoji i definitivno nakon obnove nezavisnosti ova<br />
vojska i ovo Ministarstvo odbrane ne sprovode tu vrstu priprema odbrane i ne<br />
postoji ništa što bi u tom pravcu se dalje niti realizovalo niti sprovodilo. Ne<br />
sprovode se nikakve aktivnosti kojima bi se stvarali uslovi za miniranje bilo ĉega<br />
u sopstvenoj drţavi, dakle mi sa tim definitivno nemamo nikakav proble. Mislim to<br />
je navjašnije da idetifikujemo kroz ovu priĉu da vi kao poslanik sa tog terena<br />
moţete graĊanima da prenesete poruku da nemaju stvarno u pogledu toga od<br />
ĉega da budu zabrinuti ili ne daj boţe uplašeni.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ.<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, kolega Bardhi.<br />
MEHMET BARDHI:<br />
Hvala.<br />
Poštovana ministarko Pejović Đurišić, zahvaljujem na aţurnosti<br />
dostavljanja odgovora u pisanoj formi i za korektan odgovor. Ja mislim da je to<br />
primjer moţda i rijedak kod vaših kolega, ali uglavnom ja mislim da treba da bude<br />
kao primjer dobar.<br />
Uvaţena ministarko Pejanović Đurišić, u korektnom odgovoru nema<br />
traţenih konkretnih podataka koji bi logiĉno i prirodno moţda trebalo proizaći<br />
kao odgovor na moje poslaniĉko pitanje, ĉak Vam je tamo i promakla neka<br />
greška na znaĉenju putnog pravca ili putnih pravaca. Dakle, gdje nema veze sa<br />
Starim Barom, da nema veze sa Sukobinom i plus toga još nešto. ne postoji<br />
nigdje Sukobin nema sukoba ima Sukubin, ali dobro to je i ove vlastI, crnogorske<br />
vlasti preĊašnje za sto godina, kroz sto godina nekako pokušavamo, ne vi liĉno<br />
molim vas, ne odnosi se na vas, nego ja to pokušavam da kaţemo javnosti i<br />
vlastima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da nije to to,nego je sasvim drugaĉije, ali to je ipak neka<br />
druga priĉa. Vaţno je ako vaši saradnici budu voljni da obezbijede podatke koji<br />
bi bili pravi do kraja odgovor i mislim da bi bilo korisno za Ministarstvo i za Crnu<br />
Goru. Dakle, u to vrijeme istina je da je vojska kopala minske bunare. U<br />
odgovoru nijeste mi odgovorili usmeno, pismeno jeste. Ja sam to rekao.<br />
Usmeno. Znaĉi, vojska je kopala te minske bunare. Ti minski bunari su tu i sada<br />
to treba vidjeti ima li pijeska unutra ili nema, ima li poklopca ili nema, to treba reći<br />
jasno ljudima. I to je bitno. To nije vaše djelo ni vašeg ministarstva, a još manje<br />
sada od kada ste vi tu, nego ja mislim da to treba ipak da kaţemo i ja mislim da
je trebalo i podatke ono što sam ja traţio. Ko je to naredio, kada je to nareĊeno,<br />
da li je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> zna, da li je Vlada preduzela i za druge pravce u Crnoj<br />
Gori, saobraćajnice, da se to otkloni ili da se to provjeri šta ima unutra.Naravno,<br />
ajde da vidimo na koji naĉin, jer su bili pripremljeni mlinski bunari da se na<br />
zaprijeĉi eventualni dolazak tenkova ovoga ili onoga itd. U svemu ovome, ja<br />
mislim da je to dobro i hvala.<br />
GospoĊo ministarko, da znate ovo je drugi put što sam postavio ovakvo<br />
pitanje, jer prethodni neki ministar nije htio da mi odgovori. Zbog toga još jednom<br />
Vama zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Poštovane kolege, na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koja su<br />
upućene ministru odbrane gospoĊi Pejanović Đurišić.<br />
Zahvaljujem se na uĉešću u našem radu.<br />
Prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog<br />
razvoja.<br />
Ministar Tarzan Milošević, tu je, pozdravljam ga i odmah prelazimo na<br />
pitanje kolege Zorana Gospića, nakon njega kolega Velizar KaluĊerović, koji ima<br />
dva pitanja. Izvolite.<br />
ZORAN GOSPIĆ:<br />
Dakle, na osnovu ĉlana 188. Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ministru<br />
poljoprivrede Tarzanu Miloševiću, postavljam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
"Postoji li mogućnost definisanja jednostavnijeg i uprošćenijeg modela za<br />
dobijanje kreditne podrške, odnosno bespovratnih sredstava iz programa MIDAS<br />
1 i MIDAS 2, za poljoprivredne proizvoĊaĉe?"<br />
Obrazloţenje:<br />
U kontaktu sa poljoprivrednim proizvoĊaĉima iskristalisao se problem<br />
relativno obimnog administriranja, kada su u pitanju programi MIDA S 1 i MIDA S<br />
2. Bespovratna sredstva i kreditna podrška su nesumnjivo povoljni i atraktivni u<br />
odnosu na zemlje iz okruţenja i najpovoljnije za naše crnogorske<br />
poljoprivrednike. MeĊutim, odreĊen broj poljoprivrednika teško se snalazi kada je<br />
u pitanju birokratija i administriranje, jer staraĉke i ţuljevite ruke nijesu do sada<br />
bile u prilici da prikupljaju neophodnu i obumnu dokumentaciju. Stoga, po mom<br />
mišljenju, treba ići u susret ovim problemima i definisati konkretnu podršku kada<br />
je u pitanju apliciranje za ove izuzetno atraktivne programe. Smatram da<br />
Ministarstvo poljoprivrerde ruralnog razvoja svojom aktivnošću stvara nove<br />
pretpostavke da proizvodnja organskih hrane i prihvatanje poljoprivredno<br />
ekoloških mjera bude u stvari jedan novi poĉetak i nova šansa za sve koji se ne<br />
boje rada i ţivota na selu.<br />
Prema mojim saznanjima za MIDAS 1, do kraja jula tekuće godine<br />
apliciralo je 300 naših domaćina. Ukupna vrijednost realizovanih investicija oko<br />
sedam miliona eura, dok vrijednost granta oko tri i po miliona eura. Kada je pak<br />
struktura zahtjeva po sektorima ulaganja u pitanju dominira sektor mljekarstva i<br />
govedarstva, a po opštinama najviše aplikanata iz Podgorice, Nikšića, ali i<br />
sjevernih opština <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Smatram da je edukacija naših poljoprivrednika,<br />
svakodnevno prisustvo struĉnih sluţbi na terenu moţe i mora dati efekat da se
što više sredstava iz ovog i drugih programa Evropske unije privuĉe i na taj<br />
naĉin podigne kvalitet ţivota na selu.<br />
Nova šansa za naše poljoprivredne proizvodjaĉe je projekat iz programa<br />
koji će se fokusirati na zaštitu planinskih eko sistema a koji ukljuĉuje zaštitu<br />
vodenih resursa, spreĉavanje geo erozije, integrisano upravljanje zemljištem i<br />
slivovima, probleme vezane za biodiverzitet i klimatske promjene. Sektor<br />
stoĉarstva u crnogorskoj poljoprivredi, ubijeĊen sam da će iskoristiti na pravi<br />
naĉin predviĊene grantove iz MIDAS 1, odnosno MIDAS 2, i posebno u<br />
segmentu o pripremi za predstojeće fondove Evropske unije. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama. Ministar poljoprivrede ima rijeĉ.<br />
TARZAN MILOŠEVIĆ:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani poslanici, uvaţeni graĊani, gospodine Gospiću,<br />
Najkraće kada bih rekao u jednoj reĉenici odgovor da ne postoji<br />
mogućnost pojednostavljenja procedura, jer naša obaveza je bila da kroz MIDAS<br />
projekat pokušamo da stimuliramo program i na taj naĉin da obuĉimo i ljude koji<br />
rade u poljoprivredi,istovremeno ljude u institucijama i ministarstvo da ispoštuje<br />
standarde, koji su standardi Evropske unije da bi na taj naĉin kroz ipak program<br />
povukli što više sredstava za crnogorsku poljoprivredu. Mislim da nam je dobar<br />
primjer u tom pravcu Slovenija i Slovaĉka. I mi se drţimo otprilike tih modela i<br />
pokušavamo da u tom pravcu povuĉemo što više sredstava za crnogorsku<br />
poljoprivredu.Evo pokušaću da pojasnim neke stvari da se uvjerimo da nije baš<br />
komplikovana procedura.<br />
U skladu sa agro budţetom za 2011 - 2012.godinu u okviru mjera ruralnog<br />
razvoja za jaĉan je konkurentnosti poljoprivrede za podršku investicijajama u<br />
poljoprivredna gazdinstva takozvani MIDAS grantovi objaljena su dva javna<br />
poziva za dodjelu bespovratne podrške poljoprivrednih proizvoĊaĉa. U okviru<br />
MIDAS projekta odobreno je do sada 330 projekata i ukupna je vrijednost oko<br />
sedam i po miliona eura. Ovi podaci o velikom broju podrţanih investicija u<br />
oblasti proizvodnje hrane govore da procedure za prijave na javne pozive nijesu<br />
sloţene, već zavise samo od ţelje i volje poljoprivrednih proizvodjaĉa da<br />
unaprijede svoju proizvodnju postanu snaniji robni proizvodjaĉi. U cilju što bolje<br />
realizacije javnih poziva Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja za dva javna<br />
poziva organizovalo niz javnih kampanja koje su ukljuĉile distribuciju promotivnog<br />
materijala preko 2.000 operativnih priruĉnika za grantove, 5.000 flajera, 500<br />
postera i tako dalje. Organizaciju prezentacija za poljoprivredne proizvoĊaĉe u<br />
svim crnogorskim gradovima i dvije gradske opštine na kojima su predstavnici<br />
Ministarstva poljoprivrerde i ruralnog razvoja, sanitarne sluţbe u biljnoj<br />
proizvodnji i sluţbe za selekciju stoke opštinskih savjetodavnih sluţbi kancelarije<br />
MIDAS projekta poljoprivrednih proizvodjaĉa predstavili javne pozive i procedure.<br />
Na ovim sastancima sa poljoprivrednicima su uĉestvovale preko 1.500<br />
poljoprivrednika. Istovremeno Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja je<br />
znaĉajno ojaĉalo svoje kapacitete i formirana su dva nova sektora, primljeno je<br />
20 novih sluţbenika, znaĉajno unaprijeĊen rad savjetodavnih sluţbi, a od<br />
naredne nedelje na usluzi našim poljoprivrednicima će biti oko 70 pripravnika,<br />
poljoprivrednih inţenjera koji će svojim radom doprinijeti pripremi što kvalitetnijih
projekata i upravu podršci da bi ljudi što kvalitetnije napisali projekte i mogli da<br />
apliciraju.<br />
Na osnovu ovog ţelim da istaknem da savjetodavne sluţbe i ministarstvo<br />
tu u sluţbi svih poljoprivrednih proizvoĊaĉa. U unekim mjesnim zajednicama kao<br />
što je Petnjica, 15 odobrenih projekata i 90% od onih koji su aplicirali je<br />
odobreno. Znaĉi, uz dobru organizaciju rada i ljudi koji to podrţe mislim da moţe<br />
da se uradi dobar posao gdje je i gospodin Agović, poslanik bio jedan dobar<br />
primjer da je on to zajedno sa ljudima iz Petnjice uradio na kvalitetan naĉin.<br />
U petogodišnjem periodu koji se planira vezan za realizaciju Midas<br />
projekta znaĉi poljoprivredne proizvoĊaĉe oĉije bespovratna podrška uvrijednosti<br />
od preko deset miiona eura ili preko dvadeset miliona eura investicija u<br />
proizvodnju hrane. Zato ţelim da još jednom ohrabrim sve proizvoĊaĉe da<br />
apliciraju na naše javne pozive, iskoriste bespovratna sredstva opredjeljenja za<br />
naše investicije i njihova gazdinstva, a sa naše strane obaveza da maksimalno<br />
pruţimo podršku zajedno sa savjetodavnim sluţbama, uslugama i pomoći<br />
prilikom apliciranja. Hvala vam na pitanje i hvala na paţnji.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvlajujem.<br />
Izvolite, kolega Gospiću.<br />
ZORAN GOSPIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Uvaţeni ministre,<br />
Ja sam imao u obavezi da kandidujem i delegiram ovo pitanje, jer u<br />
kontaktu sa našim poljoprivrednim proizvoĊaĉima moram priznati, ipak se<br />
iskristalisao problem sloţene procedure. Dakle, u principu, ja sam zadovoljan<br />
odgovorom na poslaniĉko pitanje, ali ono što ţelim da naglasim da je suština i cilj<br />
mog poslaniĉkog pitanja je bila potreba dodatne afirmacije izuzetno atraktivnih<br />
MIDAS projekata. I evo treći put da ponovimo. Sama ĉinjenica da je do sada<br />
odobreno sedam I po miliona eura bespovratnog grantova 3,8 miliona eura,<br />
govori o izuzetnoj atraktivnosti ovih programa.<br />
MeĊutim, ja ţelim dalje da ostanem kod svoje teze da se naši<br />
poljoprivredni prozvoĊaĉi teško snalaze u prikupljanju neophodne dokumentacije,<br />
dakle, ţuljevite ruke su navikle da rade, a ne da apliciraju, kako se to danas<br />
moderno kaţe. MeĊutim, iz odgovora na moje pitanje iz Vašeg odgovora vidimo<br />
da je Ministarstvo organizovalo vrlo kvalitetnu promotivnu kampanju koja je dala<br />
rezultate. Vidimo juĉe u Bijelom Polju i Kolašinu već ide promotivna aktivnost,<br />
kada je u pitanju MIDAS 2 projekat.<br />
Kljuĉna je, po mom mišljenju, dobra dvosmjerna komunikacija struĉnih<br />
sluţbi. Dakle, Savjetodavna sluţba za biljnu proizvodnju, Sluţba za selekciju<br />
stoke, opštinske savjetodavne sluţbe i naši domaćini.Smatram da ove sluţbe na<br />
terenu treba da daju konkretnu podršku kada je u pitanju izrada ovih projekata.<br />
Posebno ţelim da istaknem i mislim da će biti pozitivan impuls novih 68 mladih<br />
poljoprivrednih inţinjera, da će oni svakako u narednom periodu pomoći u<br />
otklanjanju ovih malih problema. Ono što ţelim da naglasim jeste da je u<br />
pljevaljskoj opštini 65 projekata odobreno i da je već u pljevaljsku opštinu<br />
investirano sedamsto hiljada eura. U tom smislu u ime svih poljoprivrednih<br />
proizvoĊaĉa, gospodine ministre, ţelim da vam zahvalim i Vama i Vašim
saradnicima. Naravno, ţelim da Vam zahvalim i na Vašem svakodnevnom<br />
prisustvu kada sve poljoprivredne manifestacije u pitanju, bilo da je to Prva kosa<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> na Kosanici, Dani planinskog cvijeća, Dani borovnice, kao i Vaša<br />
svakodnevna briga za, ipak, moţemo reći elementarne nepogode, kada su<br />
šumski poţari u pitanju.<br />
I na samom kraju, s obzirom da mi vrijeme istiće, dakle, ubijeĊen sam da<br />
je proizvodnja hrane i energije naša prava razvojna šansa, a mi u Pljevljima<br />
imamo i jedno i drugo. Nadam se da ćemo to uspješno iskoristiti. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Velizar KaluĊerović, sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Zarija Pejović.<br />
Izvolite.<br />
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:<br />
Hvala Vam, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine ministre Miloševiću,<br />
Na ovoj posebnoj sjednici,iskoristio sam pravo i oba poslaniĉka pitanja,<br />
postavio Vama, odnosno Vašem ministarstvu. Krenuću od onog,nadam se da ste<br />
saglasni u kojem sam uz širi društveni interes priznajem prepoznao i odreĊenu<br />
problematiku, koja je vezana za podruĉje za koje sam i zaviĉajno vezan. A ono<br />
glasi:<br />
"Iz kojih razloga nije realizovan projekat regulacije korita rijeke Moraĉe na<br />
dionici od ušća Sitnice do Ponara i kada je realno oĉekivati da se ove aktivnosti<br />
konaĉno završe; Zar ne zasluţuje posebnu pozornost i Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i tog<br />
Ministarstva i Glavnog grada Podgorica, obaveza hitne realizacije navedenog<br />
projekta, kada se zna da se njegovom realizacijom obezbjeĊuje prvo sanitarna<br />
zaštita vodoizvorišta "Bolesestre", jer je ovo podruĉje šira sanitarna zona ovog<br />
vodoizvorišta, drugo rješavanje ozbiljnih problema u pogledu sigurnosti javnog<br />
saobraćaja, obalom Moraĉe, posebno na potezu Crveni bregovi. Treće, zaštita<br />
imanja od erozionog dejsta rijeke Moraĉe, koja je za posljednjih pola vijeka<br />
odnijela više stotina hektara najplodnijeg zemljišta sa ovog terena. Ĉetvrto,<br />
zaustavljanje nekontrolisane i nezakonite eksploatacije šljunka i pijeska, sa ovog<br />
podruĉja, peto ureĊenje korista rijeke Moraĉe, koje je sada zbog dugogodišnje<br />
nekontrolisane eksploatacije šljunka i pijeska potpuno izobliĉeno, kao i ureĊenje<br />
obala Moraĉe, što je i sa ekološkog i sa svakog drugog društvenog aspekta<br />
neophodno uĉiniti;<br />
Da li je taĉan stav organa glavnog grada Podgorica, saopšte u odgovoru u<br />
Klubu odbornika SNP-a u Skupštini Glavnog grada, a dobijen 4.04.ove godine da<br />
sanacija dionice na mjestu Crveni bregovi na kojoj je ozbiljno ogroţena<br />
bezbjednost saobraćaja, ne moţe da se realizuje, kako je inaĉe dogovoreno i<br />
potpisano još 14.marta 2011.godine, sve dok Uprava za vode Ministarstva<br />
poljoprivrede, dakle sve dok Vaše ministarstvo ne realizuje aktivnosti predviĊene<br />
projektom regulacije korita rijeke Moraĉe.Imam još ĉetrdesetak sekundi za<br />
obrazloţenje, ali mislim da je pitanje dovoljno konkretno, a da se Vi, gospodine<br />
ministre, dodatno, prethodno upoznati i upućeni u ovu problematiku, jer Vam je u<br />
maju Klub odbornika SNP-a u Skupštini glavnog grada dostavio zahtjev, odnosno<br />
pismo sa priloţenom dokumentacijom koja ukazuje na ovu problematiku i koji<br />
Vas, izmeĊu ostalog, poziva da neposredno obiĊete ovaj teren i uvjerite se u<br />
istinitost ovog o ĉemu govorim i što potenciram kao problematiku.Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala Vama.<br />
Izvolite, gospodine ministre.<br />
TARZAN MILOŠEVIĆ:<br />
Uvaţeni poslaniĉe KaluĊeroviću,<br />
Naţalost, sredstva su bila glavni razlog što ovaj projekat nije realizovan.<br />
Zbog javnosti, ja ću reći, nekoliko stvari koje su bitne i koje su znaĉajne za ovaj<br />
projekat. Kao što ste rekli uraĊen je glavni projekat regulacije Moraĉe na dionici<br />
od ušća rijeke Sitnice do Ponara. Predraĉunska vrijednost radova za realizaciju<br />
ovog projekta iznosi šezdeset pet miliona eura, od ĉega se na zemljane radove<br />
odnosi trideset miliona I 35 miliona na gardionsku zaštitu obala. Ovo je veoma<br />
zahtjeva i obiman posao, jer je neophodno ukloniti oko tri I po miliona kubika<br />
materijala kako bi se formiralo korito za malu i korito za veliku vodu. Pored toga,<br />
projektom je predviĊeno da se u svakoj godini ukloni oko 300m3 na koliko je<br />
procijenjen godišnji nanos. Cijeneći da je kompletan poduhvat za realizaciju ovog<br />
projekta veoma skup, iz tog razloga smatramo da je neophodno da ovaj projekat<br />
se realizuje farom. Prva faza realizacije projekta, predviĊa uklanjanje viška<br />
materijala i formiranjem korita, pa je ĉitavo podruĉje obuhvaćeno projektom<br />
podijeljeno na ĉetiri dionice. Dionica prva u duţni tri hiljade i dvjesta šezdeset<br />
sedam metara procijenjena koliĉina materijala za uklanjanje je dvjesta dvadeset<br />
ĉetiri hiljade šesto osamdeset šest m3, to je Vukovaĉki most Ponari, dionica II<br />
Cijevna Vukovaĉki most procijenjena koliĉina materijala za uklanjanje sto<br />
šezdeset dvije hiljade devesto šezdeset jedan m3, dionica III je Crveni bregovi<br />
ušće Cijevne šesto dvadeset hiljada m3, donica IV duţine dvije hiljade i osamsto<br />
m etara procijenjena koliĉina materijala za uklanjanje šesto trinaest hiljada<br />
sedamsto dvadeset ĉetiri m3 , to je od ušća Sitnice do Crvenih bregova.<br />
U meĊuvremenu bio je raspisan tender za sve IV dionice, na tenderu se<br />
prijavilo pet ponuĊaĉa, od kojih su samo dva ponuĊaĉa imali potpunu<br />
dokumentaciju. Nakon sprovedenih tenderskih procedura, ugovor je potpisan<br />
samo sa jednim izvoĊaĉem koji je otpoĉeo realizaciju ugovora i to na dionicu od<br />
Vukovaĉkog mosta do Ponara. Na ostalim podruĉjima nije potpisan ugovor,jer<br />
nije bilo interesovanja. Na ostalom dijelu toka nijesu izvoĊeni radovi. U pripremi<br />
je dokumentacija da se ovaj projekat kandiduje za sredstva kod Svjetske banke I<br />
meĊunarodnih fondova, jer u razgovorima koje smo imali za Skadarsko jezero i<br />
sa ljudima iz Albanije imamo jedan zajedniĉki projekat koji ţelimo da obuhvatimo<br />
i ovo podruĉje. Precizno se ne moţe odrediti konaĉan rok završetka realizacije<br />
ovog projekta, s ozbirom da se radi o izuzetno sloţenom projektu kao i<br />
obezbjeĊenju potrebnih finansijskih sredstava za njegovu realizaciju.<br />
Na drugo pitanje dajem sljedeći odgovor:<br />
Ovo vaše pitanje nije u nadleţnosti Uprave za vode, ni Ministarstva<br />
poljoprivrede i ruralnog razvoja, već je odrţavanje lokalnih puteva u nadleţnosti<br />
lokalne uprave. Projekat ni u kom dijelu ne tretira lokalni put, tako da se sanacija<br />
toga puta moţe nesmetano obavljati bez obzira na realizaciju projekta regulacije<br />
korita rijeke Moraĉe. Upava za vode dopisom broj 11/12 od 30.03.2012.godine<br />
obavijestila Sekretarijat za komunalno stambene poslove glavnog grada u vezi<br />
ovog stava.
I na kraju da vam kaţem poziv sam prihvatio. I ako evo bude prilike u<br />
ponedeljak ja ću obići to podruĉje i da vidimo šta moţemo konkretno da uradimo,<br />
da razgovaram sa graĊanima i sa Vama i sa ljudima koji su zainteresovani i tamo<br />
da vidimo šta moţemo da intervenišemo sada u ovom momentu na tom<br />
podruĉju. Inaĉe, ja ću u ponedeljak biti na raspolaganju, a ljudi nek se organizuju<br />
i ja ću doći na to podruĉje da bih obišao taj teren. Hvala Vam za pitanje.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega KaluĊerović, izvolite.<br />
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:<br />
Hvala Vam, gospodine. Pozdravljam Vaše opredjeljenje da već u<br />
ponedeljak obiĊete i neposredno se uvjerite, jer ipak vizujelni pogled na<br />
problematiku i na to kako izgleda korito rijeke Moraĉe, pa vjerujem i Vašu kao i<br />
moju percepciju da šezdeset pet miliona, naravno ne pada mi na pamet, da u<br />
odnosu na ono što struka kaţe, mogu od oka da kaţem da je to nerealno ili<br />
realno, ali pravo da Vam kaţem, usuĊujem se reći, moglo bi to sjajno da se<br />
završi sa mnogo manje sredstava ali u to ćete i vi, vjerujem, u ponedjeljak se<br />
uvjeriti. Poziv rukovodstvima mjesnih zajednica koje gravitiraju, a saopštavam to<br />
kao poslanik koji je vezan za ovo podruĉje, pozivam i ostale bez obzira na<br />
partijsku i politiĉku pripadnost da vam pomognemo u spoznavanju ukupne<br />
problematike vezano za ovu stvar.<br />
Hvala vam što ste otklonili dilemu na koju vam je ukazao i upoznalo vas<br />
klub odbornika SNP-a u Skupštini glavnog grada. Glavni grad je oĉigledno<br />
pokušao da prebaci odgovornost na Upravu za vode, odnosno vaše Ministarstvo,<br />
što se već 17 mjeseci kasni u odnosu na intervenciju koja je direktno vezana za<br />
otklanjanje bezbjedonosnih problema na obali Moraĉe, na mjestu zvanom Crveni<br />
bregovi gdje se odvija javni saobraćaj i gradski saobraćaj i gdje ozbiljno prijeti<br />
opasnost putnicima koji su svakodnevno tu prisutni. Uz ovo, gospodine ministre,<br />
izuzetno je potrebno, a ja sam to u pitanju naglasio i potenciram još jednom,<br />
vjerujem da će vaše Ministarstvo i ukupno Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> morati da se suoĉi<br />
sa problemom, ne vjerujem da će se moći ĉekati da se obezbijedi svih 65 miliona<br />
evra da bi se krenulo u realizaciju ovog projekta. Dok se to ne obezbijedi<br />
oĉigledno nastaviće se sa neplanskom, nezakonitom eksploatacijom šljunka i<br />
pijeska iz korita rijeke Moraĉe, a to direktno ugroţava pitanje podzemnih voda<br />
koje su vezane za vodoizvorište Boljesestre, za jedan od najznaĉajnijih<br />
investicionih projekata u Crnoj Gori, usuĊujem se reći u zadnjoj deceniji kako sa<br />
stanovišta uticaja na nivo podzemnih voda tako i sa stanovišta sanitarne zaštite,<br />
jer je ovo podruĉje obuhvaćeno širom zonom sanitarne zaštite. Sloţićemo se,<br />
najširi društveni interes se moţe se prepoznati ovdje. Moraĉa je na ovom<br />
potenzuje široka, korito rijeke Moraĉe, oko jednog kilometra, dakle izmeĊu<br />
Ljajkovića i Grbavaca, a korito Moraĉe u principu nije šire od stotinak metara.<br />
Zbog ĉega je to tako - zbog toga što pola vijeka erozionim dejstvom Moraĉa je<br />
odnijela najveći dio imanja graĊana sa ovog podruĉja, a zna se, pola <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
je izgraĊeno šljunkom i pijeskom sa ovog podruĉja. Valjda je i to neka dodatna<br />
obaveznost drţave, Vlade, svih nadleţnih organa da se okrenu ovom podruĉju.<br />
Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Kolega KaluĊeroviću, moţemo odmah krenuti sa drugim pitanjem.<br />
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:<br />
Moje drugo poslaniĉko pitanje Vama, gospodine ministre, glasi:<br />
Na osnovu koje i kakve...je utvrĊena struktura novog Duvanskog<br />
kombinata AD Podgorica u kojoj je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> vlasnik 74,56% akcija, a<br />
glavni grad Podgorica vlasnik preostalih 25,44% akcija, sa navoĊenjem iznosa i<br />
vrste novĉanog ili nenovĉanog ulaganja jednog i drugog vlasnika?<br />
Da li postoji pravna i druga povezanost izmeĊu novog Duvanskog<br />
kombinata AD Podgorica i Duvanskog kombinata Podgorica AD u<br />
reorganizacijskom steĉaju, a posebno da li je okonĉana reorganizacija kroz<br />
steĉaj Duvanskog kombinata Podgorica AD i u kojoj je ona fazi, uz navoĊenje<br />
preciznih podataka o vrijednosti njegove imovine i iznosa i naĉina namirivanja<br />
svih većih povjerilaca ovog preduzeća pojedinaĉno ukljuĉujući i obavezu prema<br />
drţavi? Kakva je sudbina imovine manjinskih akcionara Duvanskog kombinata<br />
Podgorica AD koji su u njegovoj vlasniĉkoj strukturi uĉestvovali sa oko 48% i da li<br />
je predviĊeno da njihov vlasniĉki dio bude ukljuĉen u vlasniĉku strukturu novog<br />
Duvanskog kombinata Podgorica, a ako nije na koji naĉin je predviĊeno da se<br />
manjinski akcionari obeštete?<br />
Da li je opredjeljenje Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da ubuduće i novi Duvanski<br />
kombinat AD Podgorica kao novo preduzeće i Duvanski kombinat Podgorica<br />
star 109 godina, u steĉaju, nastave da privreĊuju kao privredni subjekti sa istom<br />
privrednom djelatnošću ili je formiranjem novog Duvanskog kombinata AD<br />
Podgorica Vlada u suštini unaprijed odredila rezultat reorganizacijskog steĉaja<br />
Duvanskog kombinata Podgorica, odnosno njegovu likvidaciju?<br />
U minutu koji mi je preostao u raspoloţivom vremenu još jedno pitanje za koje<br />
formalno ne morate da se obaveţete jer nije dio pitanja koje sam vam uputio prije<br />
dva dana, ali me javnost i informacije koje su došle do mene obavezuju da vas<br />
pozovem da mi odgovorite i odgovorite ako hoćete. Da li je posao koji se zadnjih<br />
sedmica realizuje u okviru prostorija Duvanskog kombinata Podgorica na<br />
proizvodnji cigareta, legalan posao, da li je drţava u potpunosti u toku sa ovim<br />
legalnim poslom? Imam na umu odredbe i Zakona o duvanu i Zakona o akciznim<br />
proizvodima koji veoma obavezuju svaki subjekt koji se bavi proizvodnjom i<br />
prometom duvana da se to maksimalno registruje i evidentira, zna se iz kojih<br />
razloga. Da li su trebovane akcizne markice za ovu proizvodnju, ko je<br />
proizvoĊaĉ, ko je naruĉilac i da li je sve to potpuno u legalnom poslu ili se, ne daj<br />
boţe, moţe govoriti o nekom švercu?<br />
Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministre, imate rijeĉ.<br />
TARZAN MILOŠEVIĆ:<br />
Hvala za postavljeno pitanje.
Novi Duvanski kombinat akcionarsko društvo Podgorica, osnovan je odlukom<br />
Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, na sjednici koja je odrţana 3.novembra 2011.godine, na<br />
osnovu sljedeće vlasniĉke strukture:<br />
Novĉani ulog u iznosu od 25.000 eura shodno Zakonu o privrednim<br />
društvima uplatila je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Na sjednici Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, koja je<br />
odrţana 29.12.2011.godine, donijeta je odluka o povećanju kapitala novog<br />
Duvanskog kombinata AD Podgorica po osnovu dodatnog nenovĉanog uloga<br />
osnivaĉa to jest Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u iznosu od 5.057.543 eura. Navedena odluka<br />
je sprovedena na osnovu odluke steĉajnog upravnika Duvanskog kombinata u<br />
steĉaju o djelimiĉnom namirenju povjerioca Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kojom je prenijeta<br />
imovina u vlasništvo Duvanskog kombinata AD u steĉaju iz Podgorice u novi<br />
Duvanski kombinat, a ĉini je oprema i nepokretnosti, a nema izmirenja dijela<br />
neplaćenih akciza, poreza, doprinosa i drugih naknada prema drţavi. Navedenu<br />
imovinu Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> kao nenovĉani ulog unijela je u akcijski kapital novog<br />
Duvanskog kombinata AD Podgorica.<br />
Skupština glavnog grada Podgorice, na sjednici koja je odrţana<br />
13.03.2012.godine donijela je Odluku o izmjeni Odluke o uĉešću glavnog grada<br />
Podgorice kao akcionara u akcionarskom društvu novi Duvanski kombinat<br />
Podgorica. Navedeno uĉešće glavnog grada sastoji se od nenovĉanog uloga<br />
koji ĉini zemljište u zahvatu DUP-a, agroindustrijska zona površine 24.602 metra<br />
kvadratna, u vrijednosti 1.733.702,94 eura i po tom osnovu ukupan kapital novog<br />
Duvanskog kombinata Podgorica AD Podgorica iznosi 6.816.245 eura. Akcionari<br />
novog Duvanskog kombinata uĉestvuju - Vlada 74,56% i glavni grad Podgorica u<br />
iznosu od 25,44%, što je i u pitanju konstatovano. U toku je postupak uknjiţbe<br />
akcija glavnog grada u iznosu 573.366 eura za nenovĉani dio po osnovu<br />
komunalija.<br />
Drugo iz ovog vašeg pitanja, znaĉi pravna povezanost Duvanskog<br />
kombinata AD u steĉaju i novog Duvanskog kombinata AD Podgorica ne postoji.<br />
U pitanju su dva nezavisna pravna lica i pri tom treba imati u vidu sljedeće:<br />
Reorganizacija Duvanskog kombinata u steĉaju nije okonĉana. Steĉajni<br />
postupak je pokrenut 25.05.2010.godine. Planom reorganizacije koji je izglasan<br />
od strane povjerioca i potvrĊen rješenjem Privrednog suda u Podgorici<br />
2.011.2010.godine, predviĊeno je da će se potraţivanje izmiriti u roku od ĉetiri<br />
godine, a rok za njegovo izvršenje poĉeo je teći 1.12.2010.godine.<br />
Ukupan dug Duvanskog kombinata AD u steĉaju po osnovu prihvaćenih<br />
potraţivanja iznosi 37.871.298,85 eura i odnosi se: Prva klasa povjerioca<br />
prioritetna potraţivanja u ukupnom iznosu 2.407.271 euro koji se odnose na<br />
isplaćene zarade i druge naknade prema zaposlenima po sudskim odlukama, sa<br />
obraĉunatom kamatom od pravosnaţnosti presuda do dana podnošenja<br />
predloga za pokretanje steĉajnog postupka; druga klasa povjerioca potraţivanja<br />
u ukupnom iznosu 30.631.000 eura, a koja se odnosi na potraţivanje poreske<br />
uprave, naime neplaćenih doprinosa, poreza, prireza i akciza. I klasa tri<br />
povjerilaca: neobezbijeĊena potraţivanja u ukupnom iznosu od 2.026.000<br />
odnose se na neisplaćene zarade preko 10.000 eura, zatim neisplaćene sudske<br />
troškove u pravosnaţnim presudama sa kamatama, kao i potraţivanja<br />
povjerilaca. I.... radnika Duvanskog kombinata u steĉaju i Duvan komerca u<br />
iznosu od 2.406.000 i rezervisana sredstva po sudskim sporovima u iznosu od<br />
400.000 eura. U skladu sa Zakonom o insolventnosti privrednih društava nakon<br />
otvranja steĉajnog postupka, steĉajni upravnik je raspisao tender o prodaji
imovine steĉajnog duţnika i prihvatio ponudu ponuĊaĉa Zetagradnje DOO iz<br />
Podgorice, zemljište i objekti, i imovinu steĉajnog duţnika prodao za 13.216.000.<br />
Pored ovoga imovinu steĉajnog duţnika ĉinile su nepokretnosti u Republici Srbiji<br />
porocijenjene u vrijednosti 851.867 eura, kao i osnovna vrijednost opreme,<br />
sitnog inventara ukupne procijenje vrijednosti u iznosu od 4.156.827 eura. U<br />
skladu sa kupoprodajnim ugovorom sa Zetagradnjom, kupac je do današnjeg<br />
dana izmirio iznos od 6.960.000 ĉime su izmirene obaveze za povezivanje<br />
radnog staţa bivših zaposlenih u Duvanskom kombinatu AD u steĉaju i<br />
Duvankomerca DOO u steĉaju. Od iznosa naplaćenih sredstava u postupku<br />
steĉaja u iznosu 2.600.000 eura isplaćeno je na ime neisplaćenih zarada, prva<br />
klasa prioritetnih potraţivanja, a iznos od 3.800.000 isplaćeno je za rješavanje<br />
socijalnog programa bivših radnika Duvanskog kombinata AD u steĉaju i<br />
Duvankomerca u steĉaju, a iznos od 560.000 uplaćen za povezivanje radnog<br />
staţa bivših radnika Duvanskog kombinata u steĉaju i Duvankomerca u steĉaju.<br />
Iz prethodno navedenog ĉinjenica je da je ukupan dug Duvanskog<br />
kombinata u steĉaju u iznosu od 37.871.000 znatno veći od vrijednosti prodate<br />
imovine koja je izvršena u iznosu od 13.016.000 kao i osnovnih sredstava i<br />
opreme sa sitnim inventarom i preostali prostor u Republici u Srbiji u iznosu od<br />
5.057.000. Manjinski akcionari mogu shodno zakonu ostvariti odreĊena prava<br />
samo ukoliko ostanu sredstva po izmirenju povjerilaca. Duvanski kombinat AD u<br />
steĉaju Podgorica obavlja svoju djelatnost do okonĉanja steĉajnog postupka u<br />
skladu sa Zakonom.<br />
Na kraju, iz dosad istaknutog jasno je da je opredjeljenje Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
u ovoj oblasti prije svega za dalji razvoj i dalje unapreĊenje poslovanja u novom<br />
Duvanskom kombinatu putem izgradnje i opremanja istog uz namjeru da se<br />
obezbijedi kvalitetni strateški partner koji će modernizovati proizvodnju,<br />
obezbijediti nova trţišta i profit kao i zapošljenost u ovoj kompaniji.<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, hvala vam što ste dali vremena, cijenim da je<br />
bilo znaĉajno, a vama se izvinjavam što vam nijesam dostavio ovo u pisanoj<br />
formi, da bi ovo mogli lakše da pratite.<br />
I na dodatno pitanje ja ću pokušati najkraće da vam odgovorim.<br />
Ja sam se interesovao kod ljudi iz Duvanskog kombinata, cigarete koje se<br />
rade u Duvanskom kombinatu idu za Ujedinjene Arapske Emirate, taj ĉitavi<br />
kontigent se carini strogo po našim propisima i novac koji se naplaćuje,<br />
naplaćuje se na ţiro raĉun Duvanskog kombinata. To je objašnjenje koje sam<br />
dobio, informacije koje sam dobio od strane ljudi iz Duvanskog kombinata. Traţio<br />
sam u pismenoj formi da se to dostavi i bilo je interesovanje javnosti vezano za<br />
to i dostaviću vama i javnosti taj odgovor kompletan.<br />
Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Kolega KaluĊerović. Izvolite.<br />
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:<br />
Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Hvala vam gospodine ministre na odgovoru, uz moju molbu da mi u što<br />
kraćem roku date pisani odgovor, jer ja ću ga ĉim prije dostaviti udruţenju<br />
manjinskih akcionara Duvanskog kombinata AD u steĉaju. Vjerujem da će
podaci koji su sadrţani u vašem odgovoru na moje poslaniĉko pitanje i njima biti<br />
veoma interesantni. Ono što sa ţaljenjem već mogu da konstatujem, iako nije<br />
lako pratiti cifre koje ste saopštili u odgovoru, da vi konstatujete da je<br />
procijenjeno da je dug Duvanskog kombinata, znaĉi starog Duvanskog<br />
kombinata, da se tako izrazim da me lakše javnost prati, koji je star 109 godina,<br />
jedno je od najstarijih privrednih društava u Crnoj Gori, ako ne najstarije, mnogo<br />
veći od obaveza. To znaĉi da ste nagovijestili njegovu sudbinu, to znaĉi da ste<br />
nagovijestili i sudbinu imovine 48% manjinskih akcionara preteţno bivših radnika<br />
koji su stvarali godinama i decenijama imovinu Duvanskog kombinata<br />
Podgorica. Moţe li to tako? Ja vjerujem da će se manjinski akcionari koristeći<br />
sva raspoloţiva sredstva baviti tom problematikom, ali imam razloga da<br />
osnovano sumnjam, gospodine ministre, jer je mnogo kontroverzi i mnogo<br />
nejasnoća u vezi sa ovim. Vi ste rekli da je ulog drţave u novi Duvanski kombinat<br />
koji Vlada, iz vaših usta sam to ĉuo, nema nikakve dileme, preferira da to bude<br />
preduzeće. Ali, elementarno je nekorektno da u trenutku dok teĉe<br />
reorganizacijski steĉaj, dakle reorganizacija koja treba da odgovori kakva je<br />
buduća sudbina Duvanskog, ne neminovno likvidacija nego mogućnosti nastavka<br />
proizvodnje koja je nagovještavana, sada već ĉini mi se iz vašeg odgovora nema<br />
nagovještaja da se moţe tako završiti već da se likvidira Duvanski ali da se<br />
formira novi Duvanski. Mnogo je interesantno i mnogo ima dilema iz odgovora<br />
koji su manjinski akcionari dobili od steĉajnog upravnika i steĉajnog sudije.<br />
Njima se potvrĊuje da je cjelokupna imovina Duvanskog kombinata u steĉaju već<br />
prodata, prodata, to je znaĉi već zapeĉaćena sudbina i rezultat reorganizacijskog<br />
steĉaja. vi kaţete da je oprema Duvanskog kombinata na kojoj se ovih dana<br />
proizvode tone i tone cigareta, ja znam dosta preciznu informaciju, oĉekujem da<br />
se ona saopšti i od strane nekih organa, traţio sam od Ministarstva finansija<br />
podatke o akciznim markicama koje su zapremljene za te potrebe i oĉekujem od<br />
njih da mi daju ubrzo odgovor.<br />
Dakle,vi govorite da Duvanski kombinat radi porizvodnju.....na opremi koja<br />
je, kako steĉajni upravnik i steĉajni sudija kaţe, sva prodata. Vi kaţete da je to<br />
dio vlasniĉkog uloga drţave koji ide u novi Duvanski kombinat, a znam<br />
pouzdano, i to su informacije koje su provjerene, da i novi Duvanski i Duvanski<br />
kombinat plaćaju zakupninu kao podstanari, naţalost, kod Zetagradnje zbog toga<br />
što kasne sa seljenjem sa imovine koja je već poslala vlasništvo Zetagradnje.<br />
Steĉajni upravnik kaţe da je sve prodato Zetagradnji, tu moguće da postoji neka<br />
nepreciznost. Ali pazite, Duvanski kombinat proizvodi na opremi koja je ili<br />
Zetagradnje ili novog Duvanskog kombinata. Kako je on angaţovan, odgovore<br />
na to pitanje daje u medijima steĉajni upravnik, a on se bavi ne novim Duvanskim<br />
nego Duvanskim kombinatom Podgorica.<br />
Gospodine ministre i gospodine drţavni tuţioĉe, pozivam vas da se malo<br />
više pointeresujete oko ove problematike, jer pouzdano takoĊe znam da se radi o<br />
milionima paklica cigareta “kleopatra“. Vidjećemo za koga, vidjećemo da li je to<br />
potpuno legalan posao. Pozivam nadleţne drţavne organe da otklone, ĉini mi se,<br />
osnov za sumnju da opet neko tamo nešto švercuje. Manjinski akcionari koji uz<br />
širi interes da prepoznaju da li je i ovo zakoniti posao oĉigledno će imati mnogo<br />
napora i posla da doĊu do ostvarivanja svojih prava, u SNP-u će imati podršku<br />
za ostvarivanje tih prava.<br />
Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima kolege KaluĊerovića.<br />
Kolega Zarija Pejović sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Milan Kneţević.<br />
Izvolite.<br />
ZARIJA PEJOVIĆ:<br />
Da postavim pitanje Ministarstvu privrede, odnosno ministru Miloševiću.<br />
Još kao ĉinovnik sam imao prilike da se susretnem sa našim<br />
poljoprivrednim proizvoĊaĉima, na neki naĉin tu sam i stekao simpatije prema<br />
poljoprivredi, prema njima. Radi se o ljudima koji se svakodnevno grĉevito bore<br />
za opstanak svoga biznisa i radi se o ljudima koji se svakodnevno srijeću sa<br />
neizvjesnošću, za samu poljoprivredu se kaţe da je pod uticajem boţje volje.<br />
Uvijek sa neba moţe nešto da padne, što će upropastiti usjev i one kapacitete<br />
koji se nalaze pod vedrim nebom. I ne samo to, postoji i mnogo drugih<br />
neizvjesnosti, kao što je trţišna neizvjesnost, uvijek se proizvoĊaĉi pitaju da li će<br />
pod rentabilnom cijenom moći da plasiraju svoje proizvode. Da li će moći da<br />
izvuku ono što su uloţili i ostvare profit od kojih bi njihove porodice ţivjele. Vidjeli<br />
smo u toku ove godine da su se desili znaĉajni viškovi poljoprivredne<br />
proizvodnje, dio tih viškova je propao na parcelama, nije uspjelo da se realizuje<br />
što stavlja pod upit strategije koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede. Ne moţe<br />
niko otkloniti te rizike, ali se ne moţe kontrolisati ništa, apsolutno nije se to<br />
uspijevalo u vrijeme socrealizma, ali se uvijek moţe postići dobrom<br />
organizacijom jedan manji stepen neizvjesnosti.<br />
Prema tome, pitanje koja sam ja postavio ministru poljoprivrede glasi:<br />
Šta će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti da u narednoj godini ne<br />
propadaju viškovi poljoprivrednih proizvoda?<br />
Imamo popis poljoprivrednih proizvoĊaĉa. Vjerovatno znamo koji su<br />
proizvodni potencijali naših proizvoĊaĉa. Trebalo bi da znamo i koji su proizvodni<br />
potencijali i našeg okruţenja. Moramo znati koji su apsorpcioni kapaciteti našeg<br />
trţišta, ali trţišta u okruţenju.<br />
Dakle, postoje ĉini mi se neki osnovni impulti za pravljenje kvalitetne<br />
strategije. Što treba biti rezultat te strategije? Rezultat te strategije treba biti<br />
jedna sihronizovana akcija izmeĊu udruţenja proizvoĊaĉa i Ministarstva<br />
poljoprivrede gdje bi se napravio jedan plan proizvodnje koliko proizvesti kojih<br />
kultura. Na temelju toga stvaraju se pretpostavke da se targetiiraju cijene. Kada<br />
se odreĊena cijena targetira tada se moţe reći, ukoliko cijena raste jer nema tog<br />
proizvoda na trţištu, odobrićemo odreĊeni uvoz. Ako cijena poĉne da pada, naći<br />
ćemo naĉin da malo uvoz zatvorimo, a ako treba i da drţava interveniše.<br />
Ja znam da ovo nije jednostavno, ali mislim da na jedan ovakav strateški<br />
naĉin treba poĉeti da se razmišlja. Evo, sada ću dati priliku da vi odgovorite pa<br />
ćemo nastaviti polemiku.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministre Miloševiću, imate rijeĉ.<br />
TARZAN MILOŠEVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Uvaţeni poslaniĉe Pejoviću, zahvaljujem se za Vaše interesovanje povodom<br />
vrlog aktuelnog pitanja vezanog za viškove poljoprivrednih proizvoda. Ja bih<br />
samo rekao jednu stvar, da Crna Gora, naţalost, nema viškova poljoprivrednih<br />
proizvoda, da je mali dio poljoprivredne proizvodnje koji se moţe tretirati kao<br />
višak i da sve ostalo što Crna Gora proizvede mi moţemo da plasiramo na naše<br />
trţište. Problem je što neki proizvodi doĊu u špicu sezone moţda od 15 dana i da<br />
je tada teško obezbijediti njihov plasman u odreĊenim koliĉinama. Bitno je<br />
napomenuti da, naţalost, vremenske prilike i neprilike koje ove godine nam<br />
nijesu bile naklonjene, odnose se na snijeg koji je bio u januaru i februaru, kiša<br />
koja je bila u aprilu, suša koja je sada, pogoršale su ţivot naših poljoprivrednih<br />
proizvoĊaĉa. Ali, stabilizacija trţišta i rješavanje sezonskih neujednaĉenosti<br />
ponude poljoprivrednih proizvoda jedan je od kljuĉnih preduslova za stabilnost<br />
dohotka poljoprivrednih proizvoĊaĉa, upravo kako ste Vi rekli. U uslovima<br />
nedovoljno razvijene trţišne infrastrukture, znaĉi skladišni kapaciteti, otkupna<br />
mreţa i prerada, proizvoĊaĉi ĉesto nijesu u stanju sami da rješavaju probleme<br />
vezane za sezonski karakter proizvodnje što ugroţava njihov dohodak i razvoj.<br />
Ovaj mehanizam omogućava da se brzom intervencijom ublaţe negativni efekti,<br />
sezonski poremećaj na trţištu poljoprivrednih proizvoda. Za rješavanje ovih<br />
problema Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u kontinuitetu sprovodi niz<br />
aktivnosti u cilju stabilizacije trţišta u saradnji sa registrovanim otkupljivaĉima i<br />
organizacijama kao što su udruţenja u poljoprivredi, udruţenja penzionera,<br />
sindikalne organizacije, AD Plodovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kompanije u oblasti prerade<br />
mesa i mlijeka i sliĉno. Podrška otkupu proizvoda koji imaju sezonski karakter julseptembar<br />
za povrće kao paradajz, paprika, krastavac, lubenica, mladi krompir i<br />
voće mandarine, kivi, malina i borovnica se daje do nivoa od 20% vrijednosti<br />
izvoza ovih proizvoda i to za poboljšanje higijene, pakovanje, kalibriranje<br />
proizvoda, unapreĊenje skladištenja i troškova transporta.<br />
Od ukupne proizvodnje mlijeka u Crnoj Gori oko 20% se otkupljuje i<br />
preraĊuju u registrovanim mljekarama i sirarama u koliĉinama oko 23 miliona<br />
litara godišnje. Ovaj otkup se podrţava kao direktna subvencija farmerima u<br />
iznosu od 7 eurocenti po litru plus 2 i po eurocenta za podršku mljekarama, a na<br />
ovo treba dodati opštinske premije. Za ove svrhe iz budţeta <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
usmjerava se 2.127.000 eura. TakoĊe, ova podrška se sprovodi kroz mehanizam<br />
podrške otkupa mlijeka, podrška u imputima, koncetrovana stoĉna hrana na<br />
nivou od 1.500 tona za period od pet mjeseci. Sve ove mjere se sprovode u<br />
skladu sa linijom agro budţeta ... ove godine vrijedna 425.000 eura i to za<br />
podršku otkupu sezonskih viškova u biljnoj proizvodnji, 280.000 eura otkupu<br />
sezonskih viškova u stoĉarskoj proizvodnji i 100.000 vezano za otkup 17.000 grla<br />
jagnjadi i za podršku program pomoći u stoĉnoj hrani u iznosu od 45.000 eura.<br />
Otkup se realizuje za sada zadovoljavajućom dinamikom i podrška na nivou<br />
zahtjevnih cijena za povrće koje Ministarstvo garantuje samo za prvu klasu<br />
kvaliteta. Osnov za obraĉun i isplatu u komponentama su spiskovi proizvoĊaĉa<br />
sa podacima o otkupljenim i realizovanim koliĉinama. Reći ću vam da je samo u<br />
aprilu ove godine otkupljeno i izvezeno iz <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> preko 3.000 tone voća i<br />
povrća od strane registrovanih otkupljivaĉa u Crnoj Gori. Prva i najvrednija<br />
ĉinjenica je da je prošlogodišnji otkup izvoza voća i povrća kao i sitne stoke<br />
podrţan od strane Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja zabiljeţio<br />
rekordan izvoz. Sve se to ostvaruje u uslovima ekonomske krize i pojaĉane<br />
konkurencije iz regiona. Sve utvrĊene aktivnosti odvijaju se u uslovima logistiĉke
podrške koji daju fitosanitarne, Veterinarska uprava, Uprava carina.<br />
Rekonstruisani graniĉni prelazi koji su otvoreni prošle godine znaĉajno su<br />
dinamizirali i poboljšali uslove za izvoz naših proizvoda.<br />
Ovo o ĉemu ste vi govorili kroz ovo vaše pitanje, logiĉno je da ćemo kroz<br />
skrining koji će se završiti već biti do kraja godine definisati na jedan jasan naĉin i<br />
kapacitete naših proizvoĊaĉa. Da li moţemo mi da proizvedemo onoliko kolike su<br />
potrebe <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u ovom momentu, sigurno ne, ali sigurno će svake godine ta<br />
proizvodnja biti sve veća i veća. Ono na što mi ne moţemo da utiĉemo to su<br />
dvije stvari. Govorili ste o kapacitetima koji su u okruţenju. Moţemo da imamo te<br />
impute koji su u okruţenju, a ne moţemo da stopiramo ni uvoz proizvoda, jer<br />
smo mi kao ĉlanica CEFTA obavezni, granice su slobodne i ne moţemo zatvoriti<br />
naše granice. Zbog toga nekada naši proizvoĊaĉi reaguju i traţe od nas da se<br />
smanji uvoz i da se uvoz svede na minimum. Mislim da znate da ni jedna drţava<br />
ĉlanica CEFTA ne moţe to da uradi. Ali, kada govorimo o tim koliĉinama, reći ću<br />
samo za krompir, mi smo proizveli oko 90.000 tona krompira, a uvoz ĉitave<br />
prošle godine bio oko 4.500 tona. To znaĉi 5% od naše proizvodnje u momentu<br />
kada u Crnoj Gori nije bilo dovoljno krompira. Naţalost, sada je cijena krompira<br />
kod nas 18 centi, a u Makedoniji je 6-8 centi, tako da je teško biti konkurentan na<br />
tom trţištu koje ima proizvodnju oko 500 do 600.000 i ima kvalitetnije subvencije<br />
vjerovatno za te proizvode nego što su kod nas. Hvala vam.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, kolega Pejoviću.<br />
ZARIJA PEJOVIĆ:<br />
Mi smo pristupili tim sporazumima dosta naivno, negativno razmišljajući o<br />
svojim interesima. Vidite, recimo, jednu lekciju koju sam prvo nauĉio iz razvjone<br />
ekonomije. Mi kao zemlja u razvoju, je li tako, koji smo na periferiji Evrope, treba<br />
da proizvedemo poljoprivredne proizvode, onda ćemo njih da izvozimo u<br />
industrijske razvijenije zemlje Evrope, a od njih ćemo da uvozimo tehniĉku<br />
opremu itd. Prvo, nijedna evropska zemlja se nije odrekla svoje poljoprivredne<br />
proizvodnje, a drugo, uvijek će oni naći naĉin da se zaštite na tim granicama bilo<br />
što će postavljati standarde o kvalitetu itd. Tako da ja liĉno smatram i legitimno je<br />
i sa potpisinicima CEFTA i prema Briselu naći na legitiman naĉin i legalan neki<br />
instrument kojim bi u odreĊenim situacijama zaštitili domaću proizvodnju, jer<br />
poljoprivredna proizvodnja jeste ekonomija, ali ima jedan svoj socijalni element.<br />
O tome zaista treba razmišljati, a ne samo reći mi ne moţemo uraditi ništa.<br />
Uvijek postoji naĉin da se domaći proizvoĊaĉi zaštite. Ne naravno da ih zaštitimo<br />
tako što ste kazali da kupujemo mnogo skuplji krompir nego što je to neki u<br />
okruţenju. Treba naći naĉin tu targetnu cijenu, odnosno naći taj kompromis<br />
izmeĊu ekonomije i obima, mogućnost naših proizvoĊaĉa da budu konkurentni,<br />
ali na drugoj strani i zahtjeva naših potrašaĉa. Treba raditi na promociji zdravih<br />
poljoprivrednih proizvoda. Crna Gora treba da slijedi tu stategiju da se naši<br />
proizvodi pozicioniraju kao kvalitetniji i da zbog toga i mogu da nose veću cijenu.<br />
Što se tiĉe viška proizvoda, moram reći uvijek se naĊem u toj nezgodnoj<br />
poziciji kada dobijem jednu informaciju spolja, znaĉi štampa piše o tome<br />
poljoprivredni proizvoĊaĉi su u sezoni uvijek nervozni. Oni govore da njihovi<br />
viškovi propadaju, a doĊete ovdje i dobijete drugu informaciju koju ste Vi meni
ekli, da u suštini ti viškovi nisu znaĉajni. Dešava se to u nekim drugim oblastima,<br />
u polemici sa drugim ministrima itd. i onda se stvarno naĊete u jednoj<br />
nezahvalnoj poziciji da abitrirate, presuĊujete. Ja ovdje dobijem informacije iz<br />
štampe, od proizvoĊaĉa, dobijam ovdje informaciju od Vas. Kako god, drţim da<br />
zaista treba strateški planirati zajedno sa udruţenjima, planirati koji je to obim<br />
proizvodnje kako bi se izbjegli viškovi. U kom smislu? To je, recimo, da se svi<br />
usmjere u jednu kulturu. Jednostavno, diverzifikovati kulture na bolji naĉin kako<br />
bi trţište to moglo da apsorbuje.<br />
Gospodine Miloševiću, vidio sam da ste primili znaĉajan broj pripravnika u<br />
Ministarstvo. Ĉestitam. Nemojte te ljude da zakljuĉate u kancelarije, pustite ih<br />
neka obiĊu proizvoĊaĉe, neka uspostave neposredan kontakt i traţite od tih<br />
mladih ljudi da vam svako od njih da neku inicijativu, neka vam napišu. Dajte im<br />
bonus, obećajte stipendiju ili neka neko napiše kvalitetan projekat, od 30 - 40 njih<br />
neko će napisati ĉetiri dobra projekta. Stimulišite te ljude kako ne bi, kao što je<br />
praksa bila do sada, oni koji su napredovali otišli da rade za strane organizacije<br />
itd. Zahvaljujem se.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Milan Kneţević sada ima rijeĉ. Izvolite.<br />
MILAN KNEŢEVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Poštovana Skupštino, gospodine ministre,<br />
Ja sam današnji dan poĉeo sa saznanjem da ću postaviti poslaniĉko<br />
pitanje ministru Katniću. Prije sat i po sam saznao da će to biti ministar Milošević,<br />
pa kada sam vidio ministra Husovića kako ulazi pomislio sam da će se ĉak moje<br />
poslaniĉko pitanje prebaciti i na ministra Husovića, ali evo, najzad smo razriješili<br />
misteriju kome ću postaviti poslaniĉko pitanje. Tu je i ministar Sekulić, kao u onoj<br />
narodnoj pjesmi - što preteĉe starini Novaĉe to dohvati dijete Grujica.<br />
Moje poslaniĉko pitanje glasi: Koje su firme u Crnoj Gori najviše uvozile<br />
voće i povrće u protekle tri godine, koliko je voća i povrća po vrstama uvezeno u<br />
ovom periodu ukupno i pojedinaĉno po firmama i u kolikom iznosu su te firme<br />
platile porez i carinu? Odgovor traţim i u pisanoj formi.<br />
Mislim da mi je sada jasno zašto je ministar Katnić izbjegao da danas<br />
odgovara na ovo poslaniĉko pitanje.<br />
Jedan od kljuĉnih motiva zbog kojeg sam ja postavio ovo poslaniĉko<br />
pitanje sadrţan je u informaciji da smo u 2011. godini uvezli hrane u iznosu od<br />
442 miliona evra, a da smo u istom periodu izvezli hrane oko 35 miliona evra.<br />
Zamislite, jedna mala Crna Gora da potroši 440 miliona evra u 2011. godini. Pa<br />
toliko ne koštaju ni fudbalski timovi Real i Barselona koliko smo mi pojeli u jednoj<br />
godini. Ako se uporedi što smo uvozili, a što smo izvozili, doĊe se do zakljuĉka<br />
da smo mi veoma gladna nacija, ali i da nijesmo ţedni, jer u ovom izvozu hrane<br />
ovih 35 miliona evra vino i rakija negdje oko 15 miliona evra, dok smo u<br />
meĊuvremenu uvozili preraĊevine od mesa, povrća i voća i mlijeka. Onda bi<br />
logiĉno bilo kada smo uvezli toliko hrane da tu hranu zalijemo ovim ţestokim<br />
pićima, vinom i rakijom, a mi smo izvozili vino i rakiju da bismo opet uvozili<br />
ţestoka pića poput viskija, konjaka, martela ili šta se već pije na predsjedništvu<br />
DPS-a ili hotelu Crna Gora kada se završe te velike seanse. Sada poĉinje priĉa
kako je poljoprivreda strateška grana razvoja koju, izgleda, na kraju svake<br />
sezone sasijeĉemo do kraja i ona ponovo niĉe. Poslije 2012, znaĉi 2013. godine<br />
ĉeka nas nova priĉa o strateškoj grani razvoja i stvarno mi je ţao što ovdje nije<br />
sada ministar finansija gospodin Katnić da odgovori na ove pokazatelje, odnosno<br />
na ove informacije i ovakav debalans koji se odnosi na izvoz hrane i uvoz hrane.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Izvolite, gospodine ministre, imate rijeĉ.<br />
TARZAN MILOŠEVIĆ:<br />
Uvaţeni poslaniĉe, u vezi vašeg pitanja neću moći da vam dam kompletan<br />
odgovor. Ljudi iz carine su rekli da im treba nekih desetak dana da bi mogli da<br />
pripreme kompletnu dokumentaciju za uvoz koje je bila za ove tri prethodne<br />
godine. Ministar Katnić je informisan i on je dao nalog da se pripremi ta<br />
dokumentacija i da se vama dostavi da bi imali spisak oko nekoliko stotina firmi<br />
koje se bave uvozom. Teško je podijeliti na male i velike, nego moţemo govoriti<br />
o koliĉinama. Ja ću vam reći ove podatke koje manje-više znate, iz Monstata,<br />
više zbog javnosti.<br />
Na godišnjem nivou se povrće uvozi oko 7 milona prosjeĉno. Prošle<br />
godine uvoz je bio oko 8 miliona eura, voća je uvozeno prosjeĉno oko 12 miliona<br />
eura, ovo su podaci koje imamo od strane Monstata, a oko 20 miliona je<br />
prosjeĉni uvoz voća i povrća. Ali, istovremeno je znaĉajno napomenuti da smo<br />
imali izvoz koji je prosjeĉno oko 8,7 miliona eura tako da je stepen pokrivenosti<br />
izvoza i uvoza oko 45% što za Crnu Goru nije beznaĉajno.<br />
TakoĊe što se tiĉe poreza i carina gdje se jedan dio pitanja odnosio na to,<br />
mogu da kaţem da su u tom dijelu utvrĊene razliĉite carinske stope i da su one<br />
samo za limun 5%, 10% pomoradţe i banane 15% i da po tom osnovu imamo<br />
podatak da na godišnjem nivou se naplaćuje oko 2 miliona eura. Mislim da ćete<br />
dobiti te precizne podatke za desetak dana jer je toliko ljudima potrebno u carini<br />
da bi ih odradili.<br />
Zbog javnosti volio bih da napomenem da znatan dio uvoza<br />
poljoprivrednih poroizvoda, preko 50% se ne moţe supstituisati, jer se isti ne<br />
proizvode niti se mogu proizvoditi u Crnoj Gori: kafa, kakao, ĉaj, zaĉini,<br />
suptropsko voće, šećer, jestivo ulje u velikom dijelu, duvan, visokokvalitetna<br />
sjemena, vještaĉka Ċubriva, koncentrati, poljoprivredna mehanizacija, oprema i<br />
sliĉno. Naravno, da ne postoje realne potrebe da se sve vrste, posebno voća i<br />
povrća mesa i preraĊevina od mesa, kao i mlijeko i mljeĉni proizvodi ili voda<br />
uvoze. Tokom poslednje tri godine na uvoz poljoprivrednih proizvoda otpada oko<br />
24% uvoza, a izvoz u istom periodu kreće se nešto iznad 13%. Dali ste novi<br />
podatak da je uvoz oko 638 miliona, a izvoz prošle godine je bio 52,2 miliona<br />
eura. U ukupnoj potrošnji hrane uvoz u Crnoj Gori uĉestvuje nešto više od 55%<br />
jer procjenjuje se da ukupna potrošnja poljoprivrednih proizvoda, ovo koliko ste vi<br />
rekli, koliko se pojelo u Crnoj Gori, procjenjuje na oko 750 miliona godišnje. Opšti<br />
zakljuĉak je da Crna Gora uvozno zavisi za većinu poljoprivrednih proizvoda.<br />
MeĊutim, ovo je istovremeno jasan signal domaćim proizvoĊaĉima da ima<br />
prostora za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Uz ţaljenje što nijesam mogao
da kompletiram odgovor za kratko vrijeme, nadam se da ćemo imati taj<br />
kompletan odgovor za desetak dana koji ćemo vam dostaviti. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Kolega Kneţević ima rijeĉ. Izvolite.<br />
MILAN KNEŢEVIĆ:<br />
Zahvaljujem na korektnom odgovoru i sloţiću se sa vašom konstatacijom<br />
da ima prostora za poljoprivredne proizvoĊaĉe, s obzirom da moţemo ovoliko da<br />
pojedemo. Znaĉi, ostaje veliki prostor da valorizujemo te naše poljoprivredne<br />
potencijale. Ja sam rekao oko 35 miliona evra jer su to bili podaci za prvih devet<br />
mjeseci. Što se tiĉe izvoza, pretpostavljam da je u tri mjeseca za koje nemam<br />
podatke 15 miliona izvoza hrane. Ono što ste Vi dali, neke taksativne podatke,<br />
sloţiću se sa Vama, koliko sam uspio da zabiljeţim 8 miliona smo uvezli povrća<br />
u prethodnoj godini, a voća 12 miliona. Ako uzmemo da je to prosjek bio i u<br />
prethodne dvije godine, doĊe da smo uvezli povrća 24 miliona, a voća 36 što će<br />
reći 60 miliona evra. Koliki nam je agro budţet? Znaĉi, agro budţet je manji od<br />
samog uvoza povrća u ove tri godine i mislim da bi bilo mnogo znaĉajnije da<br />
drţava tj. Vlada, ljudi koji non-stop deklarativno priĉaju kako je poljoprivreda<br />
strateška grana razvoja, pokušaju da pomognu Ministarstvu poljoprivrede, jer<br />
smo se mi, ĉini mi se, na Odboru sloţili da Ministarstvo poljoprivrede nije<br />
potrošaĉka jedinica nego razvojna jedinica u koju bi trebalo da se ulaţe. Što se<br />
više bude ulagalo, biće više razvojnih projekata, što je govorio moj uvţeni kolega<br />
Gospić, da se neće to samo svoditi na prvu kosu Pljevalja i dane borovnice u<br />
Plavu i borbu bikova na NjegovuĊi, nego će se stvoriti projekti koji će biti od<br />
znaĉaja za Crnu Goru, a nikako da se taksativno nabrajaju kao nekakve<br />
pohvalne priĉe.<br />
Znaĉi, već 10 godina postoji poznati scenario. To se moţe ĉuti kod<br />
poljoprivrednih proizvoĊaĉa, da odreĊeni uvozniĉki lobi pred prvo branje<br />
poljoprivrednih proizvoda sa otvorenog uveze kamione i kamione sa povrćem i<br />
spuste cijenu. To povrće se uglavnom uvozi iz Makedonije, Turske, Albanije,<br />
ĉesto sumnjivog kvaliteta i poljoprivredni proizvoĊaĉi iz Zete, Malesije i<br />
Lješkopolja se naĊu u nezavidnoj situaciji, niti mogu da beru to povrće i voće, i<br />
kad ga uberu, kad vide da na pijaci nema nikakvu proĊu, oni ga prospu na<br />
Ćemovsko polje. Znaĉi i vi i ja dobro znamo da se jedan poljoprivredni<br />
prozivoĊaĉ pred poĉetak poljoprivredne proizvodnje zaduţi u poljoprivrednim<br />
apotekama, obećavajući da će platiti to od prodaje povrća i voća. Ĉitav taj njegov<br />
dug sa radom iznosi negdje oko 10 hiljada eura, zaradi moţda pet ili sedam<br />
hiljada eura, u gubitku je tri hiljade eura, i tako iz sezone u sezonu. Mislim da<br />
drţava u narednom periodu mora da posveti paţnju tom problemu.<br />
Evo samo jedan sluĉaj. Sad se krenulo sa otkupom i ĉini mi se da je ova<br />
cijena paradajza za sad korektna. Paradajiz je oko 30-40 centi, paprika je 35<br />
centi, krompir je oko 17 centi, lubenica od 13 centi. Cijene su, ĉini mi se nešto<br />
bolje nego što je bilo prošle godine. A onda se desi neki ĉinovnik iz Plodova,<br />
kaţe ovom zećaninu koji donese lubenicu, kaţe mu - nemojte da proizvodite<br />
lubenice teţe od 10 kilograma. Pa šta treba da radi poljoprivredni proizvoĊaĉ u<br />
Zeti? Treba li da dajemo injekcije lubenicama da ne rastu do sedam ili do osam<br />
kilograma jer to nisu standardi za hladnjaĉu koja bi trebala da opskrbljuje ĉitavu
Crnu Goru, a moţe da primi 150 tona. 150 tona se proizvede u jednom zetskom<br />
selu gdje poljoprivredni proizvoĊaĉi solidno obraĊuju imanje.<br />
Znaĉi to su nekakve, tako da kaţem, anomalije sa kojima se srijećemo iz<br />
sezone u sezonu i vrlo je vaţno da prilikom planiranja budţeta, gospodine<br />
Miloševiću, za iduću godinu, mada se nadam da vi uz svo uvaţavanje prema<br />
tome što radite, nećete biti u prilici da uĉestvujete u planiranju budţeta, nego da<br />
će to biti neko iz ovih redova. Ne plediram da to budem ja. Ja smatram da<br />
zećanin treba da bude ministar poljoprivrede. Kad moţe da bude ministar<br />
prosvjete ne vidim razloga da ne bude ministar poljoprivrede.<br />
Korekcija budţeta mora biti prvenstveno skoncentrisana na poljoprivredu i<br />
na turizam. Evo tu je i gospodin Sekulić, nadam se da će se i on kao bivši<br />
ministar sloţiti sa tim. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Poštovane kolege, na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koja su bila<br />
upućena Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja.<br />
Ministru Miloševiću zahvaljujem na uĉešću u našem radu i iscrpnim<br />
odgovorima.<br />
TakoĊe, molim vas za razumijevanje za jednu korekciju u odnosu na plan<br />
koji je pred vama. Imamo opravdanu molbu ministra Husovića da jedno pitanje<br />
koje mu je postavljeno od strane kolege Bakića, bude odgovoreno danas i ja<br />
predlaţem da tu molbu prihvatimo.<br />
Ministar Husović je tu, ja ga pozdravljam, i pozivam kolegu Bakića da<br />
postavi to pitanje.<br />
VESELIN BAKIĆ:<br />
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.<br />
Koleginice i kolege, uvaţeni gospodine ministre Husoviću, zahvaljujem<br />
prvo rukovodstvu što je evo uspjelo da po treći put usaglasimo termine vi i ja i da<br />
budemo danas prisutni kada postavljam pitanje, a vi odgovarate. Prethodna dva<br />
puta je bilo da sam morao da komentarišem bez vašeg prisustva, vjerujem<br />
opravdano, vaše odgovore. Nadam se da nijesam zloupotrijebio vaše odsustvo.<br />
Moje poslaniĉko pitanje glasi:<br />
Da li je izvršena procjena nastalih šteta prije, tokom i nakon vanrednog<br />
stanja iz februara mjeseca ove godine? Koliko štete iznose pojedinaĉno po<br />
opštinama? Da li je Republiĉka komisija za procjenu šteta od elementarnih<br />
nepogoda sumirala i razmatrala opštinske izvještaje, utvrdila ukupan obim šteta,<br />
predloţila pomoć graĊanima,u kojem iznosu će biti i kada će biti dodijeljena?<br />
Proĉitaću i kratko obrazloţenje.<br />
Vremenske neprilike koje su u februaru mjesecu u vidu velikih snijeţnih<br />
padavina i niskih temperatura zahvatile teritoriju <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, naroĉito sjeverni, a u<br />
drugom navratu i centralni region, priĉinile su znaĉajne materijalne štete. One su,<br />
prije svega, evidentirane na stambenim objektima, pomoćnim objektima i<br />
objektima za privreĊivanje. U velikom broju sluĉajeva one su tolikog obima da<br />
graĊani sami ne mogu da ih saniraju, zato sa pravom oĉekuju pomoć drţave.<br />
Prethodnih, a i ovih dana u razgovorima sa graĊanima opštine iz koje<br />
dolazim, a i iz susjednih, zamoljen sam da postavim ovako pitanje, a i
intervenišem da se pomoć što prije usmjeri kako bi tokom graĊevinske sezone<br />
obnovili svoje objekte i spremno doĉekali sljedeću zimu.<br />
Odgovor sam traţio u pisanoj formi i neposredno prije nego što postavljam<br />
ovo pitanje sam ga dobio i uspio da proĉitam. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Ministre Husoviću imate rijeĉ. Izvolite.<br />
RAFET HUSOVIĆ:<br />
Hvala potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe Skupštine, poslanice i poslanici, poštovani<br />
graĊani, poslaniĉe Bakiću,<br />
Na postavljeno poslaniĉko pitanje dajem sljedeći odgovor:<br />
Veliko nevrijeme praćeno obilnim snijeţnim padavinama koje je zahvatilo<br />
tokom februara 2012. godine više jedinica lokalne samouprave u Crnoj Gori,<br />
priĉinilo je znaĉajne materijalne štete. Štete su naroĉito bile izraţene na<br />
individualnim stambenim objektima, poljoprivrednom zemljištu, kao i<br />
infrastrukturnim objektima.<br />
Opštinske komisije za procjenu šteta su nakon stabilizacije vremena izašle<br />
na teren i izvršile procjenu nastalih šteta. Napominjemo da je bio veliki broj<br />
stanovništava, nešto više preko sedam hiljada, što je iziskivalo veliki posao i<br />
vrijeme za opštinske komisije koje su vršile procjenu nastalih šteta, tako da nam<br />
je posljednji izvještaj o izvršenoj procjeni šteta pristigao krajem juna 2012.<br />
godine.<br />
Posmatrano po opštinama procijenjene štete iznose, ĉitam precizne<br />
podatke: Glavni grad Podgorica 506 hiljada i 320 eura, Gradska opština<br />
Golubovci 372 hiljade i 766 eura, Gradska opština Tuzi 229 hiljada u 177 eura,<br />
Prijestonica Cetinje milion i 18 hiljada i 206 eura, Opština Kolašin 793 hiljade 821<br />
euro, Opština Šavnik 424 hiljade 696 eura, Opština Bijelo Polje milion 933 hiljade<br />
617 eura, Opština Pljevlja milion 101 hiljada 976 eura, Opština Rpţaje 294<br />
hiljade 843 eura, Opština Plav 872 hiljade 620 eura, Opština Pluţine 159 hiljada<br />
425 eura, Opština Andrijevica 636 hiljada 620 eura, Opština Ţabljak 150 hiljada<br />
570 eura, Opština Danilovgrad 326 hiljada 253 eura, Opština Ulcinj 195 hiljada<br />
523 eura, Opština Nikšić 844 hiljade 395 eur, Opština Mojkovac 665 hiljada 205<br />
eura i Opština Berane milion i 38 hiljada 462 eura, što ukupno znaĉi 11 miliona<br />
534 hiljade 495 eura.<br />
Usljed snijeţnih padavina znaĉajne štete nastale su i na više sportskih<br />
hala, privrednih subjekata i objekata infrastrukture. Da ne ĉitam, imate podatke.<br />
Znaĉi, ukupno do sada procijenjene štete na navedenim subjektima iznose tri<br />
miliona 139 hiljada i 86 eura.<br />
Napominjemo da je Vladina komisija za procjenu šteta od elementarnih<br />
nepogoda u dosadašnjem periodu interventno pomagala jedinice lokalne<br />
samouprave: Opštinu Nikšić sa 61 hiljadom 290 eura, Opštine Pljevlja, Bijelo<br />
Polje i Berane sa 51 hiljada 830 eura, Opštinu Kolašin sa 45 hiljada 480 eura,<br />
Opštine Mojkovac, Andrijevica, Roţaje, Ţabljak i Šavnik sa po 40 hiljada i 480<br />
eura, Opštinu Plav sa 39 hiljada 130 eura, Opštinu Pluţine sa 34 hiljade 130<br />
eura, Prijestonicu Cetinje sa 27 hiljada 780 eura, Gradsku opštinu Golubovci sa<br />
22 hiljade 700 eura, Opštinu Danilovgrad sa 17 hiljada 780 eura i Gradsku
opštinu Tuzi sa pet hiljada eura, što ukupno iznosi 611 hiljada i 880 eura.<br />
Posredstvom Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja usmjereno je ka<br />
lokalnim samoupravama sa ciljem obezbjeĊenja goriva za funkcionisanje<br />
mehanizacije u uslovima vanrednog stanja u ukupnom iznosu od oko 115 hiljada<br />
eura.<br />
Imate podatke koliko i kojim opštinama.<br />
Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, posredstvom Ministarstva poljoprivrede i ruralnog<br />
razvoja na osnovu ĉlana 78 Zakona o šumama donijela je odluku da opredijeli<br />
pet hiljada kubnih metara drvne mase za sanaciju i popravke ugroţenih objekata.<br />
Imate raspodjelu kako smo predvidjeli prema opštinama.<br />
Ovih dana oĉekujemo (Prekid)<br />
Centar za socijalni rad je tokom trajanja nevremena sproveo aktivnosti u<br />
13 lokalnih jednica lokalne samouprave i tom prilikom obezbijedila pomoć za tri<br />
hiljade 488 porodica, ukupna vrijednost 105 hiljada eura, što znaĉi ukupna<br />
pomoć Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, odnosno ministarstava novĉano izraţena, ukupno 831<br />
hiljadu i 880 eura.<br />
Komisija za procjenu šteta Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> priprema zbirni izvještaj o<br />
procjeni šteta nastalih od snijeţnih padavina tokom februara 2012. godine, u više<br />
jedinica lokalne samouprave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, sa predlogom pomoći za njihovo<br />
ublaţavanje. Izvještaj bi trebao da bude na sljedećoj sjednici Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i<br />
isti će odmah biti dostupan javnosti. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama na iscrpnom odgovoru.<br />
Kolega Bakić ima rijeĉ. Izvolite.<br />
VESELIN BAKIĆ:<br />
Ministre Husoviću,<br />
Jedan dio navoda iz ovog odgovora nijeste morali ponovo da ĉinite, jer<br />
prilikom mog prvog postavljenog poslaniĉkog pitanja dobio sam odgovore koliko<br />
je jedinicama lokalne samouprave dodijeljeno pomoći, koliko pojedinaĉno, koliko<br />
je to uradilo Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, koliko Komisija, koliko je<br />
podijeljeno od strane Centra za socijalni rad. Ali, iz odgovora se nameće jedan<br />
zakljuĉak da se sa aktivnostima oko procjene šteta kasni ĉitavih ĉetiri i po<br />
mjeseca. Toliko ozbiljno se shvata problem graĊana koji jedva ĉekaju da im se<br />
pomogne da prije zimskog perioda, a on brzo ide, jer graĊevinska sezona<br />
posebno na sjeveru kratko traje, da im se pomogne da obnove svoje objekte.<br />
Evo i sami kaţete da je krajem juna jedan dio lokalnih samouprava<br />
dostavio izvještaje. Znate i sami po zakonu je obaveza mjesec dana nakon<br />
nastanka štete da se popišu štete, dostavi izvještaj Republiĉkoj komisiji, razmotri<br />
i po izvještaju donese adekvatan odgovor.<br />
TakoĊe, ono što me ĉudi je utvrĊeni iznos šteta po opštinama. Evo sam<br />
ovdje primijetio Podgorica sa dvije gradske opštine milion i 100 hiljada eura. A<br />
zamislite jedan Ţabljak na kojem su bile najveće snijeţne padavine samo 150<br />
hiljada eura. Ili, pogledajte opštinu Bijelo Polje milion i 900, infrastruktura 903<br />
miliona, procijenjena šteta koliko sve opštine sjevernog regiona.<br />
Da li je republiĉka komisija sugerisala i dala neke standarde i kriterijume<br />
za procjene ovih šteta. Ovo je nemoguće ovako. Pluţine 159, Ulcinj veću<br />
procjenu nego Pluţine. Evo Ulcinj je prijavio 195, a Ţabljak 150 ili Pluţine 159.
Zaista se radi o neujednaĉenim kriterijumima i ne mogu da shvatim da je neko u<br />
centralnom i u juţnom dijelu imao veće štete nego graĊani sa sjevera. Dajte<br />
molim vas jednom izvršite kontrolu tih izvještaja kako se radi i šta se radi.<br />
Ja znam u mojoj opštini da je totalno nekorektno Komisija radila, da ĉak<br />
nije ni obišla jedan dio graĊana koji su prijavili štete, da nikome nije dala zapisnik<br />
o uĉinjenom pregledu, da su ljudi u komisijama rukovodioci, tamo sekretari i<br />
potpredsjednik. Valjda se dijelila neka za taj rad crkavica pa da uzmu da ne ode<br />
to ljudima koji treba da rade procjenu.<br />
I ono što je najgore, i još ne znate kad će biti dodijeljene štete. Vi kaţete,<br />
trebalo bi da bude na sljedećoj sjednici. Nemojte tako, treba jasno reći<br />
graĊanima kad mogu da oĉekuju ovu pomoć, jer zaista su u takvom stanju da<br />
treba da je dobiju što prije i da obnove svoje objekte. Ovako ispada da se svi,<br />
mislim u drţavnoj hijerarhiji od lokalnih samouprava do drţavnih komisija i Vlade,<br />
igramo sa našim graĊanima kojima je zaista potrebna pomoć da saniraju svoje<br />
objekte. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Hvala ministru Husoviću na uĉešću u našem radu.<br />
Prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu razvoja i odrţivog<br />
turizma. Ministar Sekulić je tu, pozdravljam ga.<br />
Ovom ministarstvu je upućeno ukupno sedam poslaniĉkih pitanja. Do 17<br />
ĉasova, do kad radimo danas, jer smo toliko pokriveni televizijskim prenosom,<br />
imamo vremena za jedno pitanje, i naravno, odgovor i komentar. Ostalo ćemo<br />
ostaviti za sjutra.<br />
Pozivam koleginicu Ljerku Dragiĉević da uzme rijeĉ. Izvolite.<br />
LJERKA DRAGIĈEVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţeni kolegice i kolege, uvaţeni graĊani,<br />
Ja sam gospodinu ministru odrţivog razvoja i turizma, gospodinu<br />
Sekuliću, postavila sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Kada ćete, gospodine ministre, u ovom visokom domu i uvaţenim<br />
graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, reći istinu o zaštiti ţivotne sredine u Crnoj Gori, o<br />
devastaciji, zagaĊenju i uzurpaciji gradskih luka i mora uopće, o zlu pod imenom<br />
Morsko dobro, jer to dobra nije vidjelo. Kada ćete reći istinu o nekontroliranoj<br />
gradnji Monte Karlu Dubaiu, Barseloni, gradnji nekontroliranoj stanova i<br />
poslovnih prostora sve za profit pojedinca, a ne hotele svih kategorija a najviše<br />
onih najmodernijih od Herceg Novog do Ulcinja. Ne tipa Splendid hotela, jer je<br />
on u turizmu već prevaziĊen u luksuzu i standardu, s obzirom da ne pripada<br />
lancu.<br />
Kada ćete reći istinu o našem turizmu, ĉast izuzecima u turizmu, kao što<br />
ste rekli o Budvi.<br />
Obrazloţenje:<br />
Rekli ste, gospodine ministre, veliku istinu nedavno na predavanju<br />
studentima arhitekture, a koja se odnosi na Budvu, i citiram naslov iz jedne<br />
dnevne novine: "Budva je uništena i neka ide do kraja". Ovo je notorna istina i<br />
hvala što ste rekli.
Gospodine ministre, vi ste izuzetno praviĉan i hrabar ĉovjek, samo<br />
pogriješili ste što ste pokušali da se izvinite budvanima, moţda nekom drugom.<br />
Budvanima se vi nemate što izvinjavati, jer ste vi jedini podrţali budvane,ljude<br />
koji se na razne naĉine bore za dobro svoga grada. Budvanima se ne treba<br />
izvinjavati, već ih samo podrţati u nastojanju vraćanja turizma, kulture, etike,<br />
estetike, na svim poljima i segmentima društva te tako i reda u Budvi. Budva je<br />
poslušala vaše preporuke i postala eklatantan primjerak neizdrţivog turizma, ne<br />
samo po buci nego i po nemoralu koji se sada odvija i u uliĉnim otvorenim<br />
kuplerajima, a koji se sada zovu kabarei i nalaze se, kako u izbušenim zidinama,<br />
tako i svuda, te po svemu što nije primjereno ni jednom turizmu. Gdje ima<br />
zgodnog ili nezgodnog mjesta, nema više da se sadi drveće, sada se diţu<br />
zgrade, stabla se uništavaju i sve što je zeleno, i to je gradnja koja ne staje, ali<br />
ne korisna nego profitna. To je na cijelom primorju.<br />
Molim vas, da nam svima kaţete svu istinu da bi znali svi na primorju i<br />
širom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> što nam je ĉiniti. Zahvaljujem na istini koju ste rekli, a prenijela<br />
je dnevna štampa povodom potpisivanja ugovora sa SOKAROM za Kumbor.<br />
Citiram: "To će uz druge velike investicione projekte na primorju biti podsticaj za<br />
crnogorski turizam. Hvala SOKARU i Vladi Azerbejdţana uz nadu da će ovaj<br />
projekat biti realiziran".<br />
Odgovor sam zamolila u pisanoj formi koji sam juĉe, pred kraj radnog<br />
dana, dobila.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem.<br />
Ministre Sekuliću, izvolite.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţena Skupštino, gospoĊo Dragiĉević,<br />
Prije svega hvala za lijepe rijeĉi, plašim se da ih nijesam zasluţio. Ali,<br />
preĊimo na odgovor.<br />
Politika ureĊenja prostora predstavlja bitan segment ukupne politike<br />
razvoja <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a usmjerena je ka poštovanju principa odrţivog razvoja,<br />
jaĉanja prostornog razvoja drţave, racinalno korišćenje i zaštite javnih dobara,<br />
uvaţavanju zajedniĉkih obiljeţja o osobnosti prostora, razvoju infrastrukturnih<br />
sistema, obezbjeĊivanje efikasnosti i efektivnosti sistema planiranja, stavranju<br />
uslova za investiciona ulaganja visokih odrţivih standarda, te povezivanje drţave<br />
sa evropskim prostornim cjelinama.<br />
UreĊenje prostora je proces koji ĉine dva segmenta. Prvi predstavlja<br />
segment planiranja i ureĊenja, a drugi segment je implementacija onoga što je<br />
planirano. Naţalost, plašim se da sa ovim drugim dijelom imamo velikih<br />
problema. UreĊenje prostora stoga zahtijeva prvenstveno donošenje akata<br />
razliĉitog nivoa i vrste kojima se propisuju uslovi i naĉin planiranja ureĊenja<br />
prostora.<br />
U hijerarhiji planskih dokumenata znaĉajno mjesto zauzima prostorni plan<br />
posebne namjene koji se donosi za teritoriju ili djelove teritorije, jedne ili više<br />
jedinica lokalne samouprave, sa zajedniĉkim prirodnim ili drugim obiljeţjima koja<br />
su od posebnog znaĉaja za Crnu Goru ili su od regionalnog znaĉaja, i koja<br />
zahtijevaju poseban reţim ureĊenja i korišćenja.
Kako je obalno podruĉje nazamjenjiv prostorni ekonomski, ekološki i<br />
društveni resurs svake drţave, pa i <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, i njena prirodna privilegija, to je u<br />
cilju oĉuvanja odrţivog napretka neophodno obezbijediti dosljednu i striktnu<br />
primjenu ciljeva zadataka, inidikatora, odrţivosti definisanih nacionalnom<br />
strategijom odrţivog razvoja, istovremeno integrisanih u cilju planiranog<br />
prostornim planom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Ovo posebno, jer se regionalni nivo planiranja u<br />
prethodnom periodu pokazao kao nedostajući i otvorio prostor za parcijalna i<br />
nedovoljno usklaĊena tumaĉenja potencijala, i potreba kroz planove svih šest<br />
primorskih lokalnih samouprava. Zbog toga je donijeta odluka o izradi plana<br />
posebne namjene za obalno podruĉje kojim će se preispitati koncept razvoja i<br />
planirani kapaciteti za koje se primjenom indikatora i kriterijuma odrţivosti utvrdi<br />
da nemaju adekvatni stepen odrţivosti i ne garantuju ţeljene i strateški planirane<br />
razvojne perspektive, oĉuvanje identiteta crnogorskog primorja.<br />
Uvaţena koleginice Dragiĉević, dozvolite mi da iz ovih suvoparnih<br />
biroktatskih rijeĉi kaţemo što stoji. Znaĉi, ţeljeli smo da posebnim planom za<br />
crnogorsko primorje upravo definišemo to o ĉemu ste Vi govorili. Znaĉi, neke<br />
zone koje će biti zone visokog turizma, a koje niko neće moći, niti Vlada, niti bilo<br />
koji ministar, niti bilo koja lokalna samouprava da devastira. Dozvolićete da<br />
napravimo jedno uporeĊenje. Znaĉi, u podruĉju izmeĊu Bara i Ulcinja ranijim<br />
planovima je planiran visoki turizam. Danas imamo to što imamo. Imamo naselja<br />
koja zaista ne mogu da budu ĉak ni doprinos visokom turizmu. I kasnije kada<br />
smo donosili neke planove bili smo u dilemi šta da radimo. I smatram da smo<br />
dobro odluĉili da to budu sanacioni planovi, odnosno da saniramo ta podruĉja,<br />
jer ne moţemo da rušimo kuće , ne moţemo da srušimo ĉitava naselja. Kaţem,<br />
naţalost prema onome što je najvredniji resurs ove drţave, bili smo priliĉno<br />
nemarni, ne ulazeći sa kojeg nivoa. Sa nivoa drţave, sa nivoa lokalne<br />
samouprave, ali isto tako i sa nivoa onog obiĉnog graĊanina koji je krenuo da<br />
devastira taj prostor.<br />
U svakom sluĉaju ĉini mi se da će taj plan posebne namjene ĉija je izrada<br />
u toku imati jasan programski zadatak i dati nam odgovore upravo na ova pitanja.<br />
U ovom trenutku imamo skoro dva miliona planiranih leţaja, kroz planove leţaja<br />
na crnogorskom primorju, što to podruĉje sigurno ne moţe da iznese bez obzira<br />
šta gradili na njemu, i zato ćemo imati tu situaciju. Imaćemo situaciju da pojedine<br />
zone zaista budu zaštićene i da budu posebno verifikovane kao zone visokog<br />
turizma. Danas bismo da nije bila vojna zona i Valdanos, imali istu situaciju kao<br />
što imamo u Dobrim vodama, Utjehi i nekim drugim lokalitetima u bilo kojoj<br />
opštini.<br />
U svakom sluĉaju, kaţem još jedanput ovo je jedna od mogućnosti da<br />
saĉuvamo i valorizujemo na pravi naĉin ovaj prostor. Posebni ciljevi izrade ovoga<br />
plana su da se jasno utvrde prirodni i stvoreni razvojni potencijali, optimalna<br />
namjena površine kopna i mora, kao i mehanizmi odrţivog razvoja uz optimalno<br />
korišćenje svih pogodnosti koje pruţa ovaj prostor dajući tako doprinos ukupnom<br />
socioekonomskom razvoju <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Plan će dati sveobuhvatni predlog<br />
aktivnosti i korišćenja morskog akvatorijuma i obezbijedit će cjeloviti programski<br />
okvir i pregled raspoloţivih razvojnih kapaciteta na crnogorskom primorju. Na taj<br />
naĉin obezbijedile bi se pouzdane i sprovodljive smjernice za ureĊenje prostora<br />
ĉija će se ralizacija obezbijediti kroz planove detaljne razrade na lokalnom nivou.<br />
Krajnji rezultat će biti kreiranje strateškog dokumenta za organizaciju i ureĊenje<br />
ovog vrijednog prostora, a i dobijanje uputstva kroz raspored funkcija i zona za
pojedine namjene kao zajedniĉke standarde korišćenja. Najvaţniji segment u<br />
obalnom podruĉju predstavlja i predstavljaće turizam.<br />
U ovom dijelu odgovora govorimo o turizmu, govorimo o onome što<br />
danas imamo, o ĉinjenici da sve više imamo hotela visoke kategorije, odnosno<br />
hotelskih leţajeva visoke kategorije. Znaĉi, hoteli sa ĉetiri zvjezdice su 2008.<br />
godine uĉestvovali sa 18,25% a u 2011. godine uĉestvuju sa 25% i 40,42%. Ali,<br />
ono što je Vlada uradila jeste, s obzirom da imamo mnoge lokalitete na samoj<br />
pjeni od mora, imamo hotele koji su sa jednom ili dvije zvjezdice, napravili smo<br />
mogućnost da lokalne samouprave povećaju prireze do 5% godišnje, kako bi<br />
investitore natjerali ili da prodaju ili da investiraju u te hotele. Dok god ne budu<br />
imali ĉetiri ili pet zvjezdica oni će morati da plaćaju posebnepenale i sa tri<br />
zvjezdice će plaćati to. Isto tako znaĉi, u nekim drugim podruĉjima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, da<br />
ne bude samo primorje, to je uraĊeno i u Beranama za lokaciju njihovog hotela,<br />
ureĊeno je na Ţabljaku na nekoliko lokacija, ali kaţem još jedanput, na nekoliko<br />
drugih lokaliteta gdje smatramo da turizmu treba na neki bolji i drugaĉiji naĉin<br />
dati šansu. U svakom sluĉaju mogao bih o ovome da priĉam satima, ali naţalost<br />
vrijeme je ograniĉeno. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Izvolite, koleginice Dragiĉević.<br />
LJERKA DRAGIĈEVIĆ:<br />
Gospodine ministre, odgovor je stvarno dobar i iscrpan i zadovoljna sam<br />
sa velikim dijelom odgovora. MeĊutim, mislim da ste me podcijenili u jednom<br />
dijelu odgovora, a to je ono gdje ste rekli da je 91% ispitanika zadovoljno sa<br />
Budvom.<br />
Znate, to govorim u ime Budvana i u svoje osobno ime. Mi se ne slaţemo<br />
da bude 91% zadovoljno, nego 110% da bude zadovoljnih, a to bi voljela, znaĉi<br />
ni 100% da bude, nego 110%. Ja bih voljela da to bude u cijeloj Crnoj Gori i<br />
zbog toga je sve ovo da bi bilo nešto bolje. Nijesam pitanje postavila za ništa<br />
drugo nego samo da bude bolje, i hvala Vam na vrlo iskrenom iscrpnom<br />
odgovoru.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
Na ovaj naĉin poštovane kolege zakljuĉujem naš današnji radni dan.<br />
Nastavićemo sjutra u 10 ĉasova, sa pitanjima Ministarstva odrţivog<br />
razvoja i turizma, i ministru Sekuliću.<br />
Prvi će postaviti pitanje sjutra, kolega Obrad Gojković, nakon njega kolega<br />
Stanić, Šćekić i tako redom.<br />
Dakle, sjutra nastavljamo sa poslaniĉkim pitanjima i odgovorima.<br />
Kolega Gojković je htio rijeĉ, vidim, izvolite.<br />
OBRAD GOJKOVIĆ:<br />
Poštovane kolege, nijesam u mogućnosti sjutra da prisustvujem<br />
zasijedanju, dobio sam pisani odgovor, i na ovaj naĉin ţelim da se zahvalim<br />
ministru, tako da moţemo smatrati da su odraĊena ova dva pitanja, da sjutra ne<br />
moramo da ih radimo. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:<br />
Hvala vama.<br />
... da i ta dva pitanja završimo kroz uobiĉajnu komunikaciju Skupštine, ali i<br />
na ovaj naĉin je dobro što ste dobili odgovore na Vaša interesovanja.<br />
Onda ujutro poĉinjemo sa kolegom Stanićem.<br />
U 10 ĉasova, i procjena je da ćemo raditi da znate negdje do 13 ĉasova.<br />
Zahvaljujem.<br />
20.07.2012. - 10,00<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Dame i gospodo, predlaţem da poĉnemo sa radom.<br />
Nastavljamo 9. posebnu sjednicu prvog redovnog proljećnog zasijedanja u<br />
2012. godini.<br />
Već je zapoĉet set pitanja Predragu Sekuliću, ministru odrţivog razvoja i<br />
turizma. Pošto kolege Gojkovića nema, rijeĉ ću dati Borislavu Banoviću, zbog<br />
odbora koji slijedi, da bi mogli uĉestvovati na sjednici odbora.<br />
Izvolite.<br />
BORISLAV BANOVIĆ:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Izvinjavam se kolegama koji su prije mene bili, jer sjednica odbora slijedi,<br />
pa bih volio da budem od poĉetka na njoj.<br />
Moje pitanje je bilo upućeno Vladi. Usmjerili su ga na ministra turizma.<br />
Ono se odnosilo na budući status hotelsko-turistiĉkog preduzeća, turistiĉke grupe<br />
Budvanska rivijera. Saznao sam da je juĉe postavljeno sliĉno ili gotovo istovjetno<br />
pitanje, sa nešto drugaĉijom intonacijom, od kolege Damjanovića, pa će biti<br />
interesantno moţda da danas kroz ovo pitanje i odgovore dobijemo potpunu<br />
informaciju u vezi sa ovim preduzećem.<br />
Moje pitanje glasi –<br />
Da li Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Ministarstvo ekonomije razmatraju mogućnost da<br />
se hotelska grupa Budvanska rivijera izuzme iz plana privatizacije, s obzirom na<br />
dobre rezultate poslovanja koje ovo preduzeće ostvaruje godinama unazad?<br />
Obrazloţenje: Na sjednici Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte<br />
odrţanoj u februaru ove godine usvojen je predlog odluke o planu privatizacije za<br />
2012. godinu kojim je odluĉeno da se putem javnog tendera privatizuje niz<br />
privrednih društava, meĊu kojima i hotelska grupa Budvanska rivijera iz Budve.<br />
Shodno ĉinjenici da je turizam strateška privredna grana u Crnoj Gori, a<br />
da veoma mali broj preduzeća koja su ostala u drţavnom vlasništvu ostvaruju<br />
znaĉajne prihode po ovom osnovu, te da je hotelska grupa Budvanska rivijera<br />
jedno od njih, smatram da je pomenuto preduzeće potrebno izuzeti iz plana<br />
privatizacije. Kao prilog ovome navodimo podatak da je neto dobit koji je ova<br />
hotelska grupa godišnje ostvarila za period 2006- 2011. godina iznosio: 2006.<br />
godine - 135 hiljada eura; 2007. godine - 380 hiljada eura, 2008. godine - 450<br />
hiljada eura; zaokruţujem cifre, 2009. - 300 hiljada; 2010. - 650 hiljada eura i<br />
2011. godine 417 hiljada eura. TakoĊe, u ovom periodu iz poslovanja, iz dobiti, iz<br />
tih pozitivnih efekata rada hotelska grupa "Budvanska rivijera" je uspjela da
enovira nekoliko svojih hotela, kao što su "Palas" i "Aleksandar", i da podigne<br />
nivo ukupne ponude. TakoĊe, ušla je i u investicije kupovine Hotela Piva u<br />
Pluţinama i tako dalje. Dakle, ima u obrazloţenju koje sam poslao, nemam<br />
vremena da proĉitam, stoji niz pozitivnih pokazatelja poslovanja hotelske grupe<br />
"Budvanska rivijera". I postavljam pitanje koje prosljeĊujem Vladi - Da li je nuţno<br />
da prodajemo preduzeća koja posluju pozitivno? Ne bih se vodio ideološkim ili<br />
bilo kojim drugim matricama i modelima koji unaprijed definišu kako se treba<br />
odnositi prema odreĊenom privrednom subjektu ili principu poslovanja. Podsjetio<br />
bih, meni je to jako blisko, na jednu novokinesku poslovicu njihovog reformatora<br />
premijera, koji je rekao: "Nije vaţno da li je maĉka bijela ili crna. Vaţno je da lovi<br />
miševe". Moramo voditi time da nije vaţno da je baš sve privatizovano ili li nešto<br />
drţavno. Vaţno je da posluje dobro, da daje profit i da su ti efekti najoptimalniji.<br />
Toliko.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Banoviću.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţene kolege, gospodine Banoviću,<br />
Naravno, lako se sloţiti sa Vama kada su ocjene o Budvanskoj rivijeri u<br />
pitanju, ali to ću kasnije. Dozvolite da prvo proĉitam odgovor na Vaše poslaniĉko<br />
pitanje.<br />
Kao što se vidi iz obrazloţenja poslaniĉkog pitanja, već ste upoznati da je<br />
hotelska grupa Budvanska rivijera jedna od najuspješnijih drţavnih kompanija iz<br />
oblasti turizma, koja je u posljednjih nekoliko godina uloţila znaĉajna sredstva u<br />
iznosu od 15 miliona eura investicija, kojima je znatno doprinijela podizanju<br />
kvaliteta ponude uz otvaranje novih trţišta i produţenu turistiĉku sezonu.<br />
TakoĊe, imidţ pomenute kompanije već duţi niz godina prepoznatljiv je na<br />
turistiĉkom trţištu Evrope, pa i šire. Nije iskljuĉena mogućnost privatizacije<br />
hotelskog kompleksa Sveti Stefan i Vile Miloĉer, ali mislim da nije nuţno<br />
privatizovati sadašnje kapacitete Budvanske rivijere. Ukoliko bi se donijela<br />
odluka o tome od strane Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, pristupilo bi se traţenju ozbiljnog<br />
strateškog partnera. U tom smislu, hotelska grupa Budvanska rivijera će kroz<br />
angaţovanje ekspertskog tima, zajedno sa predstavnicima Ministarstva odrţivog<br />
razvoja i turizma, Ekonomskog fakulteta i pomenute kompanije pripremiti<br />
elaborat sa predlozima modela buduće valorizacije hotelske grupe Budvanska<br />
rivijera, nakon ĉega će Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> donijeti odluku o budućnosti ove<br />
kompanije. Veoma lako ćemo se sloţiti, uostalom to imamo i na osnovu<br />
pokazatelja same kompanije. Dvije su osnovne stvari - prva je pozitivno<br />
poslovanje, a druga je stalno podizanje nivoa kvaliteta. Recimo, hotel u Petrovcu<br />
za nekoliko godina sa dvije zvjezdice podignut je na nivo od ĉetiri zvjezdice.<br />
TakoĊe, taj hotel je, ĉini mi se, najznaĉajniji hotel kada je u pitanju francusko<br />
trţište. Nekoliko nagrada je već dobijeno od strane francuskih tur operatora kao<br />
najboljih hotela sa tri ili ĉetiri zvjezdice kada je ponuda francuskih turista u<br />
pitanju.<br />
TakoĊe, podsjećanje da smo mnogo novca i energije uloţili kako bismo<br />
privukli što više tursta sa njemaĉkog podruĉja. Sa druge strane, Budvanska<br />
rivijera je sama uĉinila da francuski turisti budu u velikom broju gosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.
Budvanska rivijera je ove godine uloţila ne mala sredstva za podizanje nivoa<br />
kvaliteta usluge Slovenske plaţe. Sve to govori u priliog tome da se radi zaista o<br />
jednoj uspješnoj kompaniji, koja zna da valorizuje ono što je ekonomska moć. Ne<br />
treba zaboraviti da tokom pred sezone i tokom sezone popunjenost hotela<br />
Budvanske rivijere, posebno turistiĉkog naselja Slovenska paţnja, koje je<br />
najveće turistiĉko naselje i u onoj bivšoj Jugoslaviji bilo, znaĉi iznad 90%. Sve su<br />
to rezultati koji pokazuju, ovo govorim samo zbog toga što su se u Parlamentu u<br />
proteklih nekoliko dana mogle ĉuti drugaĉije ocjene, a na ovaj naĉin moţemo<br />
govoriti o Budvanskoj rivijeri kao o jednoj uspješnoj kompaniji.<br />
Cijenim da u ovom trenutku nije neophodna, i tu ćemo se sloţiti,<br />
privatizacija Budvanske rivijere, ali ukoliko se Vlada odluĉi na takav potez, to<br />
zaista treba, s obzirom na pozicije hotela Budvanska rivijera i na investicije koje<br />
su bile u posljednjih nekoliko godina, uraditi veoma paţljivo sa traţenjem<br />
strateškog partnera. Da ne zaboravimo. Govorili smo o stotinama hiljada eura<br />
dobiti Budvanske rivijere. Liĉno mislim da ne smijemo prenebregnuti ĉinjenicu da<br />
je Budvanska rivijera u proteklih nekoliko godina uloţila više desetina miliona<br />
kroz poreske obaveze drţavi i lokalnoj samoupravi Budve. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vama, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora, kolega Banović.<br />
BORISLAV BANOVIĆ:<br />
Shvatio sam, razumio i podrţavam mišljenje ministra da u ovom trenutku<br />
nije potrebno, ali pitanje se odnosilo izmeĊu ostalog i na to da je predviĊena<br />
privatizacija planom privatizacije za ... . Dakle, pretpostavljam iz odgovora da se<br />
nije ušlo u proceduru i da ĉim se nije ušlo, pretpostavljam da se neće to ni desiti<br />
ove godine, jer te procedre traju.<br />
Drugi komentar. Ako se Vlada i odluĉi i uĊe se u ovu privatizaciju, zamolio<br />
bih i pozvao bih, da se, ipak, sagledavaju svi efekti privatizacije u ovom<br />
sluĉajevima kada imamo pozitivna poslovanja preduzeća. To je poseban efekat i<br />
u pogledu zapošljavanja, broja zaposlenih u firmama, jer znamo da po pravilu<br />
strane kompanije idu što više na smanjenje broja zaposlenih, a što veću<br />
optimalizaciju, profit. To je normalno za svaku kompaniju, ali oni posebno o tome<br />
vode brigu. Da vidimo da li je efekat poreza na dobit ili profit koji se u tim<br />
trenucima ostvaruje za drţavu ili efekat zaposlenosti vaţniji, ili neki drugi efekti,<br />
prateći ekonomski barametri u takivm sluĉajevima vaţniji za društvo i za drţavu<br />
od povećanja produktivnosti i profita za kompanije koje vode strani investitori.<br />
Dakle, pozvao bih da se ubuduće u svim prilvatizacijama svi ti parametri dobro<br />
izvagaju i izmjere, posebno u sadašnjoj situaciji. Naglašavam parametar<br />
zaposlenosti, jer znamo da je problem nezaposlenosti u Crnoj Gori u ovom<br />
trenutku posebno izraţen i da bi prodaja kompanija koje dobro posluju sigurno<br />
prouzrokovala otpuštanja zaposlenih u tim kompanijama. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Banoviću.<br />
Kolega Novica Stanić, a neka se pripremi Kolega Dragoslav Šćekić.<br />
Izvolite.
NOVICA STANIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, gospodo ministri,<br />
poštovani graĊani,<br />
Moje pitanje ministru odrţivog razvoja i turizma gospodinu Sekuliću glasilo<br />
je:<br />
Šta će vaše ministarstvo preduzeti u cilju sprjeĉavanja grubog<br />
narušavanja i nepoštovanja principa zaštite ţivotne sredine, sa nesagledivim<br />
negativnim posljedicama po ţivot i zdravlje ljudi na podruĉju naselja Šula, te<br />
neodgovornog, nasilnog i bespotrebnog uništavanja prirodnih resursa, tj. šuma<br />
od strane preduzeća "Gradir Montenegro"?<br />
Obrazloţenje: Ovih dana poslovodstvo preduzeća "Gradir Montenegro",<br />
koje nepune dvije godine gazduje ranijim Rudnikom olova i cinka "Šuplja stijena"<br />
u Šulima kod Pljevalja, vrši sjeĉu šume na površini od pet hektara u reonu<br />
Pekina glavica, mjesna zajednica Šula, radi odlaganja jalovine na tom prostoru<br />
kao nusprodukta procesa flotacije rude. Planirana deponija je pozicionirana na<br />
juţnoj strani naselja, na pravcu udara najjaĉih vjetrova, u podnoţju planinskog<br />
vrha Vjetrenik, u srcu crnogoriĉne šume i na nadmorskoj visini oko 50 metara<br />
većoj od naselja. Posebno pitanje je - ko je, zašto, zastupajući ĉije interese i na<br />
osnovu ĉijeg ovlašćenja, kršeći sve principe zaštite ţivotne sredine mogao izdati<br />
odobrenje za projektovanje i lociranje jalovišta usred šume - nadomak naselja,<br />
pored mnogobrojnih prirodnih uvala i zaklona, te samim tim ne toliko izloţenog<br />
vazdušnim strujanjima, bez potrebe za uništavanjem cijelih šumskih kompleksa i<br />
sa znatno manjim uticajem na naselje i okolinu. Je li raĊen elaborat procjene<br />
uticaja na ţivotnu sredinu i je li Agencija za zaštitu ţivotne sredine dala<br />
saglasnost na njega?<br />
Kad ĉujem odgovor, komentarisaću.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni kolega Staniću, shodno Zakonu o procjeni uticaja na ţivotnu<br />
sredinu, preduzeću Gradir Montenegro DOO iz Nikšića, izdata je ekološka<br />
saglasnost na elaborat procjene uticaja na ţivotnu sredinu rudnika Šuplja stijena,<br />
Šula, opština Pljevlja, u okviru koga je detaljno obraĊena lokacija za odlaganje<br />
jalovišnog materijala, naĉin izgradnje, stabilnost kosina, tehnologija odlaganja,<br />
monitoring i dat predlog naĉina zatvaranja.<br />
Podsjećamo da je postupak davanja saglasnosti na elaborat voĊen<br />
transparentno, tako da je uvid u elaborat procjene uticaja bio omogućen pored<br />
Agencije za zaštitu ţivotne sredine i u prostorijama opštine Pljevlja i da je<br />
odrţana javna rasprava o predmetnom elaboratu u prostorijama Gradir<br />
Montenegro DOO u Šulama. Obavještenje o mjestu i uvidu u elaborat, procjeni<br />
uticaja o vremenu i mjestu odrţavanja javne rasprave bilo je dato na sajtu<br />
Agencije, u dnevnim novinama i na oglasnoj tabli u Opštini Pljevlja. Nije bilo<br />
primjedbi, sugestija ili mišljenja od strane zainteresovane javnosti. Za potrebe<br />
DOO Gradir Montenegro Nikšić rudnik Šuplja stijena Pljevlja prije nastavka<br />
eksploatacije i prerade rude na lokaciji Šuplja stijena javna ustanova CETI je
izvršila potrebna mjerenja i ispitivanja, sa ciljem izrade studije nultnog stanja,<br />
uticaja podzemnih rudarskih radova i radova na otvorenom kopu u vrijeme ranije<br />
proizvdonje do 2000. godine na ţivotnu sredinu okoline koncesionih polja Šuplja<br />
stijena.<br />
Ovo najviše zbog potrebe sagledavanja postojećeg uticaja podzemnih<br />
rudarskih radova na otvorenom kopu na ţivotnu sredinu prije nastavka<br />
eksploatacije i prerade rude na lokaciji Šuplja stijena. Saĉinjen je izvještaj o<br />
izvršenim mjerenjima iz januara 2010. godine. Mjerenja su pokazala da fiziĉkohemijske<br />
analize uzoraka vode iz mjerniĉkog potoka i ribniĉkog potoka ne<br />
pripadaju ni jednoj od klasa Uredbe o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i<br />
podzemnih voda. Svi uzroci vode zadovoljavali su stanovišta radiološke<br />
ispravnosti. Rezultati fiziĉko-hemijske analize uzoraka neobradivog zemljišta sa<br />
udaljenosti od 200 metara od kruga radnog prostora rudnika nijesu odgovarali<br />
uslovima Pravilnika o dozvoljenim koliĉinama opasnih štetnih materija u zemljištu<br />
i metodama za njegovo ispitivanje zbog povećanog sadrţaja olova, nikla i<br />
kadmijuma, kao ni uzorci obradivog zemljišta 350 metara oko kruga radnog<br />
prostora. DOO Gradir Montenegro Šuplja stijena je sa proizvodnim procesom<br />
poĉelo u ĉetvrtom kvartalu 2010. godine. Ekološka inspekcija je podnijela zahtjev<br />
za pokretanje prekršajnog postupka 16.11.2010. godine, zbog utvrĊenih<br />
nepravilnosti zapisniĉki konstatovanih dana 15. 11. 2010. godine. Postupak je još<br />
u toku, nakon što je ekološka inspekcija uloţila ţalbu na rješenje drugostepenog<br />
organa kojim je odbijen zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka. Dana 16.<br />
11. 2010. godine ekološka inspekcija je donijela rješenje kojim je subjektu<br />
nadzora naloţeno da dostavi podatke o koliĉini eksplozivnih materija koje se<br />
koriste kod ovog privrednog društva, kao i koliĉinu ovih materija na zalihama.<br />
Usluge miniranja za potrebe Gradir Montenegro vrši DOO Boster iz<br />
Nikšića, a eksploziva nakon uvida nije bilo na zalihama.<br />
Ekološka inspekcija je 21.04.2011. godine izvršila inspekcijski nadzor nad<br />
radom DOO Gradir Montenegro rudnik Šupnja stijena i donijela rješenje od 29.<br />
aprila 2011. godine, kojim je subjektu nadzora naloţeno da izradi plan<br />
upravljanja otpadom i na isti pribavi saglasnost od nadleţnog organa drţavne<br />
uprave. DOO Gradir Montenegro je postupio po rješenju inspektora. Uradili su<br />
plan upravljanja otpadom i na isti dobili saglasnost resornog ministarstva.<br />
Rješenjem od 29. aprila 2011. godine subjektu nadzora naloţeno je da<br />
izvrši klasifikaciju i karakterizaciju otpada koji nastaje tokom rada DOO Gradir<br />
Montenegro. Isti je postupio po rješenju inspektora i angaţovao javnu ustanovu<br />
CETI koja je izvršila klasifikaciju jalovišnog materijala. Ekološka inspekcija 19.<br />
januara 2012. godine zapisniĉki konstatovala koliĉine generisanog otpada na<br />
godišnjem nivou i iste je dostavila nadleţnim sluţbama Agenciji za zaštitu ţivotne<br />
sredine radi obraĉuna eko naknade. Za 2011. godinu obraĉunata je naknada za<br />
otpad u iznosu od 1.987 eura na godišnjem nivou. Ekološka inspekcija je donijela<br />
rješenje od 17. maja 2012. godine kojim je subjektu nadzora naloţeno da preko<br />
ovlašćene institucije izvrši i misijska mjerenja kvaliteta vazduha, u cilju<br />
sagledavanja uticaja eksploatacije rude cinka i olova na kvalitet vazduha. DOO<br />
Gradir Montenegro je angaţovao javnu ustanovu CETI koja je vršila<br />
ĉetrnaestodnevna mjerenja i oĉekuje se izvještaj sa rezultatima mjerenja. Dana<br />
15. juna 2012. godine izvršen je inspekcijski nadzor i donešena rješenja kojima je<br />
naloţena da firma izvrši kompletne analize svih segmenata ţivotne sredine -<br />
voda, vazduh, zemljište, analiza nivoa buke, koji su raĊeni kod utvrĊivanja nultog
stanja sa ciljem uporeĊivanja trenutnog stanja ţivotne sredine u odnosu na nulto<br />
stanje. Izvršena su /Prekid/<br />
Gospodine Staniću, kao što vidite iz odgovora, drţavni organi rade svoj<br />
posao i zaista se trude da pitanje zaštite ţivotne sredine i na ovoj lokaciji bude<br />
primat. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama, kolega Sekuliću.<br />
Komentar odgovora, kolega Stanić.<br />
NOVICA STANIĆ:<br />
Samo da napomenem minut za dopunsko pitanje i jedan pozdrav za<br />
ministra Sekulića da uruĉim na kraju.<br />
Gospodine ministre, ja bih rekao da drţavni organi ne rade, ili ako rade,<br />
ne rade kako treba. Evo, iz ovog odgovora saznajemo da je uraĊen Elaborat<br />
procjene uticaja na ţivotnu sredinu. Nije bilo nikoga na raspravi. Zašto nije bilo?<br />
Prvo za to što su se ljudi tamo o jadu zabavili kako da preţive, a drugo što znaju<br />
da u Pljevljima imaju dvije crne ekološke taĉke. To je ona deponija pepela i šljake<br />
Termoelektrane i ona od ĉetrdesetogodišnjeg rada ranijeg rudnika Šuplja stijena<br />
u Gradcu kod Pljevalja i niko nije mogao pomisliti da naselje Šula moţe snaći<br />
ova nevolja poslije toliko vremena.<br />
Ali, izgleda da rudari imaju neku naopaku logiku. Rudnik uglja ostavlja<br />
rupe ogromne nakon eksploatacije, a deponiju laporca lociraju iznad Pljevalja na<br />
.... To nijedan seljak ne bi uradio. Ali, eto tako moţe da bude i tako rade.<br />
Imamo već te dvije crne taĉke, treća se sprema u Šulima. U Vašem<br />
odgovoru se uopšte ne pominje jedan toponim koji se zove Pekina glavica. Kad<br />
se nešto zove glavica, to nije ni dolina, ni udolina, ni uvala, to je nešto što je<br />
obraslo ĉetinarskom šumom. Tamo se planira ta deponija, na pravcu vjetrova koji<br />
idu prema naselju, 50 metara nadmorske visine iznad naselja. Pet hektara šume<br />
se sijeĉe, i to nikome ne smeta, nikakvoj drţavnoj inspekciji, nikakvim drţavnim<br />
organima.<br />
Da Vas podsjetim, u vrijeme onog prethodnog runika, 40 godina, bila je<br />
podzemna eksploatacija. Rudari su oboljevali od silikoze. I kad je zatvoren<br />
rudnik, svi su ih zaboravili. Iako su u temelje ove zgrade ugraĊene pare i ove<br />
susjedne, tadašnje Šuplje stijene, znao je Blaţo Jovanović da doĊe da traţi<br />
pomoć, jer je to bila najbolja firma u Crnoj Gori. Kad je zatvorena, svi su ih<br />
zaboravili. Ti rudari su se ubijali.<br />
E sad, nova nevolja. Tada su oboljevali samo oni koji su silazili u jamu, a<br />
sad će ta prašina, to ĉudo da ide na naselje. Koga to briga za Pekinu glavicu? U<br />
Vašem odgovoru se to uopšte ne pominje. Kako je to moguće? Kad je snimano<br />
nultno stanje, dokazano je da u okolini prvo neobradivo zemljište 200 metara, a<br />
onda obradivo 350 metara, povećano olovo, nikal, kadmijum. I sad će to da se<br />
raznosi sa te deponije. U meĊuvremenu je obraĉunata naknada u iznosu nepuna<br />
dva miliona evra za taj /prekid/<br />
Dopunsko pitanje gospodine ministre za Vas - Kome će da odu ova dva<br />
miliona; da li Šulima, da li Pljevljima, ili će to pokupiti Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>? A neka<br />
se truju tamo ţitelji naselja Šula.<br />
I na kraju da vam uruĉim ovaj pozdrav iz Pljevalja - imate pozdrav od<br />
seljana sela Zbljeva, tu su oni koji ţive oko deponije pepela i šljake
Termoelektrane Pljevlja, sa kojima smo zajedno bili prije pola godine i kada ste<br />
nešto obećali. Ja neću da Vas podsjećam šta ste obećali. Od toga nema ništa<br />
bar za sad, pa molim i apelujem u njihovo ime da se nešto uradi. Ako je već<br />
napravljena jedna deponija, crna taĉka na ekološkoj mapi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, da se na<br />
500 metara od te ne pravi druga. To niko razuman ne bi radio, nego da se nešto<br />
poradi za spas i Šumana, gdje se formira nova deponija i ovih ljudi koji sada tu<br />
ţive.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Imate pravo odgovora na dopunsko pitanje, kolega Sekuliću. Izvolite.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Gospodine Staniću, hvala Vam na mogućnosti da odgovorim na dopunsko<br />
pitanje. Naţalost, nijesu dva miliona, nego 1.900 eura. To će ići u ekološki fond<br />
za rješavanje problema ekologije. Naravno, ĉim je glavica, slaţemo se i Vi i ja da<br />
je to brdo, ali, dozvolićete, ne postoji mogućnost da sve ne bude uraĊeno onako<br />
kako je propisano zakonom. Znaĉi, moraće da se dostave i dobiju sve<br />
saglasnosti kada su u pitanju ovakve stvari. Znaĉi i elaborat za zaštitu ţivotne<br />
sredine. Vjerujte da su naši propisi i u tom dijelu jednako strogi kao što su propisi<br />
Evropske unije.<br />
Što se tiĉe svojih ekoloških taĉaka kojih u Pljevljima imamo dvije,<br />
podsjećam da je već uraĊena studija koju je finansirala Svjetska banka, koja je<br />
koštala milion eura, naĉin na koji ćemo rješavati svih pet ekoloških taĉaka u<br />
Crnoj Gori. Osim ove dvije u Pljevljima, imamo crveni mulj KAP-a kod Podgorice,<br />
imamo crnu ekološku taĉku otpad Ţeljezare u Nikšiću i grit u Bijeloj. Znaĉi, to će<br />
otprilike koštati nekih 60 miliona eura za rješavanje tih pet crnih ekoloških taĉaka.<br />
Ali, sama ĉinjenica da je uraĊen elaborat, da imamo kreditnu liniju od strane<br />
Svjetske banke dovoljno govori o namjeri Vlade da rješava ta pitanja. Nemamo<br />
nijedan razlog da zatvaramo oĉi pred tim, iako su ta pitanja generisana još onda<br />
kada je neko odluĉio da pravi Kombinat aluminijuma pored Podgorice, kada je<br />
neko odluĉio da odlagalište pepela i šljake bude tu gdje jeste. Što se tiĉe<br />
mještana Zbljeva, ono što sam obećao, to sam uĉinio. To ću ĉiniti i sada vrlo<br />
javno. Tada sam rekao da ću zamoliti ljude iz Elektroprivrede, jer nemamo<br />
ingerencija da nešto drugo uradimo. Imao sam razgovor sa predstavnikom<br />
Elektroprivrede, da pokušam da objasnim da ona lokacija koja je sada - imamo<br />
dvije mogućnosti, sanacija, i to potpuna rekultivizacija, što podrazumijeva ovo<br />
rješavanje sanacije crne ekološke taĉke, a druga je mogućnost da se, ono o<br />
ĉemu sam razgovarao sa mještanima Zbljeva, otkupe ostala imanja koja su<br />
preostala po onim brdima i da se nastavi odlagalište na tom istom mjestu. To bi<br />
podrazumijevalo da sada ne moţemo uraditi rekultivizaciju tog prostora, ali bi<br />
podrazumijevalo da ne moramo da otvaramo novu crnu ekološku taĉku. Znaĉi, i<br />
dalje ostajem pri tom stavu. Imao sam prilike da vidim na terenu šta se dešava,<br />
to je moj liĉni stav, jednostavnije je, racionalnije itd. ono o ĉemu ovdje i Vi ovdje<br />
govorite, o ĉemu su govorili mještani Zbljeva, ali ima i ona druga mogućnost.<br />
Stvar u tome što je prostorni plan Pljevalja definisao na drugom mjestu<br />
odlagalište, gdje ste takoĊe imali priliku kroz javnu raspravu da saopštite svoje<br />
mišljenje. Ušlo se u eksproprijaciju tog zemljišta. Takodje, moramo raĉunati i na<br />
ekonomski interes firme koje gazduje tim. U svakom sluĉaju, ukoliko bude došlo
do otvaranja nove deponije, odnosno odlagališta, mora biti uraĊeno po svim<br />
evropskim standardima i mora se napraviti rekultivizacija sadašnjeg odlagališta.<br />
Izvinite što sam bio nešto duţi. /Upadica Novice Stanića: Kad ćemo u<br />
Šule?/ Kad god Vi kaţete. Što se tiĉe Predraga Sekulića, spreman je bilo gdje u<br />
Crnu Goru da poĊe. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam, kolega Sekuliću.<br />
Sljedeće pitanje je kolege Mehmeta Bardhija.<br />
Kolega Bardhi, izvolite.<br />
MEHMET BARDHI:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre,<br />
Ja sam dva pitanja uputio Vladi. Jedno od njih je dodijeljeno Vama i glasi:<br />
Poštovani, Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, umjesto da decentralizuje vlast i vrati izvorne<br />
nadleţnosti opštinama, odnosno graĊanima da preko svojih lokalnih samouprava<br />
odluĉuju o razvoju, o prioritetima, o ubiranju prihoda, o investiranju, o<br />
investicijama na svojim podruĉjima, u duhu i u slovu realnog i prirodnog stanja<br />
današnje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a i Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, ona, Vlada, je u<br />
kontinuitetu centralizovala vlast do apsurda za svoj politiĉki, partijski, a i sektaški,<br />
monopolistiĉki interes, sa strateškim ciljem, da po svaku cijenu oĉuva vlast za<br />
realizovanje davnašnjih nacionalnih projekata Garašaninovih ideja i projekata,<br />
sada preko "novih, modernih, a i savremenih toboţ evropskih modela" javnih<br />
drţavnih preduzeća, poput: nacionalnih parkova, JP za upravljanje morskim<br />
dobrom i dr. Tako da je sada Podgorica postala najveća "primorska" opština.<br />
Dakle, opština, naj, naj. Podgorica i Budva - nijedna druga, dok je predsjednik<br />
Vlade i onaj u javi i onaj u sjenci jedini moćni predsjednik. Ja ne znam da li je<br />
predsjednik svih opština.<br />
S tim u vezi postavljam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Koje je plaţe, kupališta i pristaništa, kao i privremene objekte Javno<br />
preduzeće za upravljanje morskim dobrom dalo pod zakup, odnosno dalo<br />
odobrenje za postavljanje korisnicima u 2012. godini do danas, 15.jula 2012.<br />
godine, posebno u svakoj opštini na primorju i na Adi Bojani, kao i nacionalni<br />
parkovi, na svom podruĉju, npr. NP "Skadarsko jezero" na obali jezera. itd. sa<br />
kompletnim podacima - naziv objekta (plaţe, kupalište, pristaništa, uvale itd.)<br />
duţina zahvata, kvadratura, mjesto i opština, naziv firme, ime i prezime zakupca<br />
- korisnika, godina roĊenja i njegovo prebivalište; zakupnina za svaki objekat koji<br />
je dat pod zakup i postavljeni privremeni objekat? Da li je uplaćena zakupnina?<br />
Kada i visina zakupnine? Ako je korisnik imao i prošle godine, koliko je platio?<br />
Koji je ukupan prihod za svaku opštinu posebno za plaţe, kupališta i za<br />
privremene objekte? Gdje se planira investiranje tih sredstava i koliko za<br />
realizovanje svakog projekta u svakoj opštini? Odgovor traţim u pisanoj formi. S<br />
poštovanjem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Bardhi.<br />
Ministar Sekulić.
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţeni kolega Bardhi, biće<br />
veoma teško. Ako bih krenuo da ĉitam, vjerovatno bih proĉitao za neka dva do tri<br />
dana nekih više od 200 stranica koje smo Vam uputili kao odgovor. Tu je i cd na<br />
kojem se nalazi izvještaj o radu Javnog preduzeća morsko dobro. Morali ste da<br />
dobijet, pogledajte. Juĉe je zavedeno i dostavljeno, mogu odmah da vam<br />
dostavim. Znaĉi, sigurno je dostavljeno, kao što sva pitanja Ministarstvo odrţivog<br />
razvoja dostavlja na vrijeme. U Pisarnici je zavedeno, a mogu odmah da Vam<br />
dam. Nikakav problem.<br />
U skladu sa Zakonom o ureĊenju prostora za izgradnju objekata<br />
Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma donijelo je planove objekata privremenog<br />
karaktera na podruĉju nacionalnih parkova Biogradska gora, Durmitor, Lovćen i<br />
Skadarsko jezero za period 2011 - 2013. godina, kao i plan objekata<br />
privremenog karaktera u zoni morskog dobra za period 2010 - 2012. godina.<br />
Ovim planovima uraĊene su lokacije za postavljanje objekata privremenog<br />
karaktera radi obavljanja turistiĉko-ugostiteljske djelatnosti na zemljištu usvojenih<br />
fiziĉkih lica i u drţavnoj svojini, ĉije postavljanje ima za cilj obogaćivanje turistiĉke<br />
ponude.<br />
Na osnovu prethodne saglasnosti Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Javno preduzeće<br />
Nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je u skladu sa Zakonom o drţavnoj imovini i Uredbi o prodaji i davanju<br />
u zakup stvari drţavnoj imovini na osnovu javnoga poziva sprovelo postupak<br />
davanja u zakup zemljišta u drţavnoj imovini putem javnog nadmetanja, aukcije<br />
na podruĉju nacionalnih parkova i morskog dobra. Prihod objekata privremenog<br />
karaktera Javno preduzeće morsko dobro usmjerava za namjene i radove<br />
utvrĊene godišnjim planovima sredstava Javnog preduzeća, koji se donosi<br />
poĉetkom svake kalendarske godine a na koji saglasnost daje Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Prihod Javnog preduzeća Nacionalni parkovi usmjeren je na realizaciji aktivnosti<br />
utvrĊenih programom upravljanja za 2012. godinu, za pojedinaĉne nacionalne<br />
parkove. Trebamo se prisjetiti, gospodine Bardhi, mi smo o tome ovdje<br />
razgovarali u Skupštini i da ste imali prilike da dobijete kompletna ulaganja<br />
Javnog preduzeća morsko dobro u svim primorskim opštinama. Iz tih izvještaja<br />
moţe veoma lako vidjeti da senajveći dio novca vraća tim opštinama, bilo da je u<br />
pitanju prihranjivanja plaţa ili izrada ... ili šetališta i tako dalje. Vidjećete iz ovih<br />
izvještaja, a mislim da je opština Ulcinj, s obzirom da i najviše uĉestvuje svojom<br />
obalom u JP Morsko dobro, dobila i najveći dio tih ulaganja.<br />
U prilogu ovog akta dostavljamo materijal dobijen od JP Nacionalni<br />
parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i JP za upravljanje Morskim dobrom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sa svim<br />
traţenim podacima. Znaĉi, tu su podaci o zakupcima plaţe, da li su zakupljivali,<br />
ili nisu li se zakupljivali, taĉno podaci o firmama i tako dalje. Sve ono taksativno<br />
što ste traţili, nadam se da ćete nakon uvida u ovaj materijal biti zadovoljni<br />
odgovorom.<br />
Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, kolega Sekuliću.<br />
Pravo na komentar kolega Bardhi.<br />
MEHMET BARDHI:
Hvala, gospodine ministre.<br />
Nisam imao mogućnosti da uporedim sve što je to bilo prošlih godina i do<br />
15. ovog mjeseca, onda ne mogu reći oko prihoda, oko ulaganja i oko<br />
menadţiranja cijelog tog prostora na koji je Vlada stavila šapu, i to, već veoma<br />
jasno, oduzima mogućnost graĊanima lokalnih samouprava primorskog dijela da<br />
oni sami upravljaju.<br />
Naravno, oduzima se pravo samo nekim opštinama, pošto ste vi isto,<br />
Budva, i DPS i Podgorica je isto, to se odnosi samo na one opštine koje ste vi<br />
planirali, ono što sam ja rekao u obrazloţenju, da vi, ne vi liĉno, nego politika<br />
Vlad <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
To nije u redu. Ja mislim da je to pogrešna politika Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, to<br />
treba da zna vaše rukovodstvo i vaš predsjednik partije, koji je, dok je imao<br />
nekakvu potrebu i interes za Albancima, onda je malo drugaĉije postupao u tom<br />
pravcu, mada kada je u pitanju morsko dobro, ono što sam ja uvijek govorio da je<br />
to morsko zlo za nas, ipak nije to popustio u nijednom trenutku. Ali, smatram da<br />
vidite da je došao kraj svemu tome i svim tim dobrima na podruĉjima svoje<br />
opštine, dakle, bi trebalo da upravlja lokalna vlast, SO dotiĉne opštine i svake<br />
opštine u Crnoj Gori. Vi dobro znate da je negdje oko 40 miliona kvadratnih<br />
metara Opštine Ulcinj ne upravlja predsjednik Opštine. Dakle, oko 40 miliona,<br />
zamislite vi to. I odjednom je došlo da opština Ulcinj sada je još uvijek siromašna<br />
opština, kako da ne bude kada vi ubirate sve tu i donosite u Podgoricu i Budvi,<br />
kao što je to bilo svih ovih godina i posle rata.<br />
Prema tome, u tom pravcu smatram da treba da koriguje politiku Crna<br />
Gora. Naravno, opet kaţem, moţda je to dobro što neće da koriguje, jer u<br />
jednom pravcu istorija nam je pokazala da što gore je bilo po nekoga, onda je to<br />
u jednom trenutku bilo ...(Prekid)…da su izrabljeni, da su jednostavno otuĊeni od<br />
svojih mogućnosti da oni upravljaju svojom imovinom i svojim prihodima.<br />
Dakle, to je moja poruka koja je bila u ovom pravcu ,barem sada kada<br />
nisam mogao da imam neke uporedne podatke. Za svaki sluĉaj, ja vama<br />
zahvaljujem što ste vi to uradili, i to je dobro. Vidjećemo i imaćemo vremena da<br />
vidimo na koji naĉin će teći ta politika <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i crnogorske vlasti.<br />
Hvala lijepa.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Kolega Šćekić.<br />
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, poštovani gospodine ministre<br />
Sekuliću,<br />
Imajuću u vidu kakvo su i koje je blago nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a<br />
najbolje znaju one zemlje koje nemaju ovoliki broj na ovako malom prostoru<br />
parkova, mi ipak o tome nemamo dovoljno svijesti i savjesti, mi smo ih prepustili<br />
na milost i nemilost. Reći ću sljedeće: Donesen je zakon 2009. godine o<br />
nacionalnim parkovima, bile su izmjene 2011. godine, vezano za Nacionalni park<br />
Prokletije.
Nakon toga, ništa nije uraĊeno da se poštuje slovo zakona i da se<br />
sprovede ovaj zakon, ali zato imamo posljedicu da se narušava ţivotna sredina u<br />
jednom segmentu, da trpe gaĊani, da trpe koncesionari, trpi drţava.<br />
Zašto se krši zakon? Zato što se nisu obiljeţile granice na terenu, što je<br />
osnovno, nije donesen prostorni plan za posebne namjene, nije uraĊen plan za<br />
upravljanje, nije uraĊen godišnji plan, nema elementarnih uslova za<br />
funkcionisanje JP Nacionalni parkovi.<br />
Zašto to nema? Mi smo saznanja da je prije svega to posljedica<br />
nemogućnosti dogovora DPS-SDP. Zar će zbog tih i takvih relacija i njihovih<br />
dogovora i interesa trpjeti i graĊani i drţava? Ova naša saznanja sam htio da<br />
potvrdim upravo kroz poslaniĉko pitanje koje upućujem vama i vašem<br />
Ministarstvu:<br />
“Da li se implementira Zakon o nacionalnim parkovima i kako ste<br />
zadovoljni sa dosadašnjom implementacijom; da li su u skladu sa ĉlanom 13<br />
Zakona doneseni: prostorni plan posebne namjene u skladu sa zakonom, plan<br />
upravljanja i godišnji program upravljanja za Nacionalni park "Prokletije;da li su<br />
obezbijeĊeni svi potrebni preduslovi za funkcionisanje Javnog preduzeća<br />
Nacionalni park "Prokletije" tj. da li su obezbijeĊene poslovne prostorije; koliko je<br />
zaposlenih radnika i dr?”<br />
Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni gospodine Šćekiću, dozvolite da se na samom poĉetku ne sloţim<br />
sa vašim stavovima, ali prvo da proĉitam odgovor na pitanje.<br />
Zakon o nacionalnim parkovima implementira se od 2009. godine. Od<br />
toga se, shodno ĉlanu 13 Zakona, radilo na pripremi prostornog plana za<br />
posebne namjene za durmitorsko podruĉje, i plana posebne namjene za NP<br />
Lovćen, koji su u finalnoj fazi izrade. Uz to Vlada je 2010. godine usvojila<br />
petogodišnje planove upravljanja za NP Lovćen, Skadarsko jezero, Durmitor,<br />
Biogradska gora. Na osnovu planova upravljanja za pomenute parkove prema<br />
zakonu donijeti su godišnji programi upravljanja za 2011. i 2012. godinu.<br />
Plan upravljanja za NP Prokletije nije pripremljen i ne ostaje plan za<br />
posebne namjene za NP Prokletije. Plan posebne namjene za NP Prokletije nije<br />
realizovan zbog nedostatka finansijskih sredstava. Sa tim u vezi tokom prve<br />
polovine 2012. godine Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma je uloţilo napore da<br />
se u saradnji sa Svjetskom bankom, kroz projekat zemljišta, administracije i<br />
upravljanja,obezbijede sredstva za realizaciju ovog plana. Tender za izbor<br />
obraĊivaĉa plana biće objavljen u novembru mjesecu 2012. godine, a nakon<br />
izrade i usvajanja plana posebne namjene za NP Prokletije poĉeće izrada i<br />
priprema plana za nacionalni park.<br />
A nakon njegovog usvajanja donijeće se i godišnji program upravljanja.<br />
Kada je u pitanju organizacija rada Nacionalnog parka Prokletije, ukazujemo da<br />
je finansijskim planom 2012. godinu koji je usvojio Upravni odbor Javnog<br />
preduzeća Nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, za rad ovog NP opredijeljeno 40.000
eura. Za potrebe obezbjeĊenja poslovnog prostora za NP Prokletije zakljuĉen je<br />
ugovor o zakupu poslovnog prostora veliĉine 40 kvadrata u Plavu. Nabavka<br />
kancelarijskog namještaja za opremanje poslovnog prostora, kao i sredstava za i<br />
osmatranje i izvještavanje je u toku. Sredstva su obezbijeĊena od strane<br />
Austrijske razvojne agencije. Uz to Austrijska razvojna agencija obezbijedila je<br />
iznos od 60.000 eura za potrebe opremanja centra za posjetioce i dva ulazna<br />
kontrolna punkta u NP Prokletije.<br />
U cilju daljih aktivnosti za realizaciju istih radi odabira lokacije NP <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> su podnijeli zahtjev JU Centra za kulturu Plav za dugoroĉno korišćenje<br />
dijela objekta Doma kulture u Gusinju. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji<br />
radnih mjesta JP Nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, u organizacionoj jedinici NP<br />
Prokletije sistematizovano je 25 radnih mjesta, i to: direktor u Sluţbi za struĉne<br />
poslove 5 radnih mjesta, u sluţbi zaštite 13 radnih mjesta i u sluţbi odrţavanja<br />
ambijentalne higijene i infrastrukture 6 radnih mjesta. Direktor NP Prokletije 1.<br />
januara 2012.godine, dok su oglasom da primimo u radni odnos na radna mjesta<br />
nadzornika traţena tri izvršioca. Postupak izbora je u toku.<br />
Dozvolićete da to što nemamo još uvijek plan posebne namjene,i to iz<br />
veoma objektivnih razloga,jer nijesmo imali dovoljno finansijskih sredstava, ali<br />
ćemo, nadam se, završiti, nije razlog da jedan nacionalni park ne zaţivi.<br />
Dozvolićete da treba i vremena, jer nije tako davno bilo kada smo u ovoj<br />
Skupštini donijeli Odluku o proglašenju Nacionalnog parka Prokletije. Uz to ne<br />
treba zaboraviti da mi još uvijek nemamo onih punih 10% zaštićenog prostora u<br />
našoj drţavi pod nacionalnim parkovima. Taj procenat je devet i nešto, tako da<br />
ćemo vjerovatno se, prije ili kasnije, suoĉiti sa ĉinjenicom da odreĊene oblasti<br />
treba da zaštitimo i u morskom podruĉju.<br />
U svakom sluĉaju i Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i ministarstva i Javno preduzeće,<br />
nacionalni parkovi, veoma vode raĉuna o ovom prostoru, znamo koji su problemi,<br />
ali isto tako, kaţem još jedanput trudićemo se da što prije riješimo, ali u ovom<br />
trenutku, neke stvari moraju ipak da idu po odreĊenoj proceduri. Kaţem još<br />
jedanput najvaţnije da svi zajedno smo svjesni toga da Nacionalni park treba da<br />
zaţivi, mislim da su toga najsvjesniji ili prvi u tom dijelu graĊani Plava, Gusinja i<br />
okolina Prokletija. I ĉini mi se da neće dugo proći a ovaj prostor će biti posebno<br />
oplemenjen sa jedne strane, a sa druge strane biće izvor prihoda zbog dolaska<br />
sve većeg broja turista i za brojne mještane ovog podruĉja. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama, ministre. Pravo na komentar odgovora. Izvolite.<br />
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:<br />
Vi ste upravo u Vašem odgovoru potvrdili ono što sam ja rekao. Nije<br />
donesen prostorni plan za posebne namjene,ništa nije uraĊeno i na taj naĉin se<br />
ne moţe gazdovati. To je vrlo loše gazdovanje. Ako, gospodine ministre, za<br />
godinu dana ništa nije uraĊeno, ĉak nijesu ni obezbijeĊene poslovne prostorije,<br />
zar moţemo raĉunati o nekom ozbiljnom pristupu toj problematici i oĉuvanju i<br />
parka, a uopšte razvoju samog tog kraja.<br />
Ovdje ste naveli da su obezbijeĊene prostorije, da je zakljuĉen ugovor. I ja<br />
kaţem do ovih proteklih nedelju dana nijesu, ako imate informaciju da jesu,<br />
moţda su Vas pogrešno informisali, kaţite nam da znaju graĊani gdje su te<br />
prostorije Javnog preduzeća. I znate li koliko je zaposleno? Samo jedan. To je
direktor preduzeća. Zašto nije po sistematizaciji zaposledno 25? Zato što se ne<br />
mogu dogovoriti SDP i DPS. I sve ovo trpi.<br />
Šta je sa komisijom za primopredaju terena izmeĊu Javnog preduzeća<br />
Nacionalni parkovi Prokletije i Uprave za šume? To nije uraĊeno. Zašto nije?<br />
Opet ti dogovori, opet ti problemi, zato što se ne zna ko hoće da gazduje. Šta<br />
imamo za posljedicu toga? Imamo posljedicu da trpe koncesionari i graĊani zato<br />
što ne mogu drvne sortimente, koji su proizvedeni još prošle godine i prvih<br />
godina, opremiti iz razloga što se ne mogu dogovoriti. Šta imamo sljedeće? Da je<br />
lošim funkcionisanjem Nacionalnog parka Prokletije,nakon onog nevremena, oko<br />
3.000 kubika bilo je izvala, ta izvaljena stabla ĉetinara su ekološka bomba. To svi<br />
znamo. Pogotovo ovi struĉnjaci koji se bave tom problematikom. A one mogu<br />
proizvesti i stotine hektara ĉetinarskih šuma koje se mogu osušiti.<br />
Uklanjanjem ovih stabala, Preduzeće moţe prihodovati osamdeset hiljada<br />
eura. Moţda se ĉeka, gospodine ministre, ovaj predizborni period, pa da se ta<br />
stabla, odnosno ta oprema da graĊanima u maloprodaju i na taj naĉin se kupuju<br />
glasovi. Ako je to tako onda to nije u redu, tako se ne moţe gazdovati sa<br />
nacionalnim parkovima. Ne mogu zloupotrebljavati zbog oĉuvanja vlasti ono što<br />
je svima nama dato. To nijeste vi donijeli. Izgubili ste vlast, nadam se da će se<br />
brzo stvari riješiti. Evo imam saznanje i da graĊani danas upravo protestuju<br />
zbog toga što ne mogu gazdovati sa onim dijelom koji je vezan za njih, što im<br />
propadaju drvni sortimenti koji su prošle godine posjeĉeni. TakoĊe nema<br />
inspekcije za nadzor, opet iz razloga što se ne moţe DPS i SDP dogovoriti. Ja<br />
samo pitam dokle će se na ovaj naĉin voditi politika, dokle će trpljeti drţava sve<br />
te vaše interesne dogovore? Ne moţe, kako poezija kaţe, jedna šuma a sto<br />
gospodara. Dajte jednom da uradite nešto dobro. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam i posljednje pitanje za ministra Sekulića, poslanik Milan<br />
Kneţević. Izvolite.<br />
MILAN KNEŢEVIĆ:<br />
Poštovama Skupštino, gospodine ministre, poštovani graĊani,<br />
Ja sam gospodinu Sekuliću postavio sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
„Da li ste upoznati sa namjerom ĉelnika Glavnog grada da ureĊaj za<br />
postrojenje za preĉišćavanje otpadnih voda instaliraju u industrijskoj zoni KAP-a,<br />
to jest u selu Botun ĉiji je rubni dio već ugroţen zbog štetnog uticaka KAP-a;da li<br />
smatrate da ovako ishitren pokušaj ralizacije projekta za koji ne postoji elaborat o<br />
procjeni uticaja na ţivotnu sredinu moţe još više ugroziti ţivotnu sredinu u<br />
Gornjoj Zeti?“<br />
Namjera Miomira Mugoše i njegove fiktivne većine u Skupštini Glavnog<br />
grada da u industrijskoj zoni KAP-a to jest u selu Botun instalira postrojenje za<br />
preĉišćavanje otpadnih voda, predstavlja direktan udar na i onako urušenu<br />
ţivotnu sredinu u Gornjoj Zeti. Imajući u vidu ĉinjenicu da je uticaj KAP-a na<br />
ţivotnu sredinu u Gornjoj Zati već izazvao negativne posljedice na zdravlje ljudi i<br />
kvalitet vazduha, zemljišta, vode i poljoprivrednih proizvoda, jasno je da bi svaki<br />
sliĉan projekat u industrijskoj zoni KAP-a predstavljao ekološki genocid za sve<br />
graĊane Zete. Studija koju je grupa autora izloţila u Skupštini Glavnog grada<br />
vezano za instaliranje kolektora, odnosno postrojenja za preĉišćavanje otpadnih<br />
voda nije ništa drugo bez impresije sa putovanja grupe autora koji su o trošku
Glavnog grada to jest o trošku poreskih obveznika, gospodine ministre, obilazili<br />
evropske prestonice i fotografisali postrojanje za preĉišćavanjem otpadnih voda i<br />
te svoje impresije su prenijeli u studiju. Osim toga, oni planiraju da u Zeti, to jest<br />
u Botunu bude i regionalni centar za preĉišćavanje otpadnih voda, gdje će od<br />
Podgorice - Cetinja - Budve - Nikšića - Danilovgrada i ostalih gradova Zeta<br />
postati centar za preĉišćavanje kanalizacionog otpada i mulja. I zamislite,<br />
gospodine ministre, jedan od kljuĉnih razloga, koji su naveli u svojoj studiju ova<br />
grupa autora zbog ĉega bi trebalo da se dislocira sadašnje postrojenje za<br />
preĉišćavanje voda su neprijatni mirisi u Podgorici. U Zeti tvrde da neće mirisati.<br />
Zamislite mentalni sklop autora ove studije koji dislociranje postrojenja za<br />
preĉišćavanje otpadnih voda postavljaju na naĉin što smrdi u Podgorici, dok će<br />
mirisati u Zeti, kada se bude postavilo u industrijskoj zoni KAP-a, jer izgleda<br />
smatraju da su Zećani potpuno oguglali na svaki vid i mirisa i ukusa i ostalih ĉula<br />
zbog onoga što je uraĊeno od strane KAP-a u ovih 35 godina u Gornjoj Zeti.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni kolega Kneţeviću,<br />
Postojeći sistem upravljanja otpadnim vodama u Glavnom gradu obuhvata<br />
kanalizacionu mreţu za prikupljanje i odvoĊenje fekalnih i atmosferskih otpadnih<br />
voda, ĉija se ukupna duţina procjenjuje oko 170km i postrojenje za tretman<br />
otpadnih voda. Prema podacima Javnog preduzeća Vodovod i kanalizacija iz<br />
Podgorice broj prikljuĉenih potrošaĉa na vodovodni sistem u ovom trenutku<br />
iznosi 57.356. Od tog broja 24.152 ili oko 42% potrošaĉa nema mogućnosti, jer<br />
im nije prikljuĉen sistem za prikupljanje i odvoĊenje fekalnih otpadnih voda.<br />
Projekat postrojenja za tretman otpadnih voda koji je uraĊen l978.godine,<br />
predvidio je izgradnju ovog postrojenja kroz tri faze sa krajnjim kapacitetom od<br />
165.000 stanovnika. Naţalost, postojeći kapacitet postrojenja je projektovan<br />
prvom fazom realizacije sa kapacitetom tretmana oko 200 i po sekundi otpadnih<br />
voda i sa projektovanim bilo opterećenje od 55.000 ekvivalent stanovnika. Iz<br />
navedenog je jasno da sistem za upravljanje otpadnim vodama u Glavnom gradu<br />
ne zadovoljava sadašnje‚ kao ni potrebe razvoja Podgorice u narednom periodu.<br />
Ministarstvo nadleţno za poslove zaštite ţivotne sredine i komunalne djelatnosti<br />
ima obavezu da Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> dostavlja godišnje informacije o stanju u oblasti<br />
uklanjanja otpadnim vodama. Ova informacija se priprema u saradnji sa svim<br />
jedinicama lokalne samouprave u Crnoj Gori, tako da je Ministarstvo odrţivog<br />
razvoja upoznato sa aktivnostima koje Glavni grad preduzima u ovoj oblasti.<br />
S tim u vezi naglašavamo da je Glavni grad još 2004. godine otpoĉeo sa<br />
aktivnostima na izradi potrebne dokumentacije za unapreĊenje stanja u ovoj<br />
oblasti. Do sada su uraĊeni: Studija izvodljivosti odvoĊenja i preĉišćavanja<br />
otpadnih voda u Podgorici, generalno rješenje odvoĊenja otpadnih voda sa<br />
studijom opravdanosti, studija izvodljivosti vodosnabdijevanja, odvoĊenja i<br />
preĉišćavanja otpadnih voda Glavnog grada, idejni projekat glavnih kolektora<br />
kraljiĉinog sistema za upotrijebljene vode Podgorice, glavni projekat za širenje<br />
kolektorske mreţe 16 dionica, ukupno 38 kilometara, idejno rješenje ĉeliĉne
mostovske konstrukcije za prenos glavnog kolektora preko rijeke Moraĉe,<br />
preporuka elemenata za izbor optimalno tehnološko-tehniĉkog procesa<br />
postrojenja za preĉišćavanje komunalno otpadnih voda, postrojanje tretmana<br />
kanalizacionog mulja i postrojenja za zbrinjavanje obraĊenog mulja u Glavnom<br />
gradu.<br />
TakoĊe, u okviru detaljnog urbanistiĉkog plana industrijska zona<br />
Kombinata aluminijuma Podgorica predviĊeno je da buduća lokacija postrojenja<br />
bude u neposrednoj blizini Kombinata aluminijuma Podgorica. Ovim<br />
dokumentom, zbog osjetljivih pitanja vezanih za zaštitu ţivotne sredine, na ovoj<br />
lokaciji detaljno je razraĊen segment zaštite ţivotne sredine. Shodno ĉlanu 3 stav<br />
2 Zakona o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu, procjene uticaja vrše se i za<br />
projekte iz oblasti komunalnih djelatnosti, a ĉlanom 6 ovog zakona je utvrĊeno da<br />
nosilac projekta ne moţe pristupiti izvoĊenju projekta bez sprovedenog postupka<br />
procjene uticaja i saglasnosti nadleţnog organa na elaborate o procjeni uticaja.<br />
Imajući u vidu odredbe ovog zakona, jasno je da Glavni grad u ovoj fazi<br />
realizacije pripremnih aktivnosti nema obavezu izrade elaborata procjene uticaja<br />
na ţivotnu sredinu za postrojenje za tretman otpadnih voda koje, shodno<br />
vaţećem planskom dokumentu, ima namjeru da izgradi na lokaciji koja se nalazi<br />
u neposrednoj blizini KAP-a. Elaborat procjene uticaja na ţivotnu sredinu mora<br />
biti uraĊen i na isti mora biti dobijena saglasnost prije završetka glavnog projekta<br />
za ovo postrojenje. Hvala.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, ministre.<br />
MILAN KNEŢEVIĆ:<br />
Hvala vam na odgovoru koji sam dobio u pisanoj formi prije dva dana.<br />
Vi ste u odgovoru rekli da je razraĊen segment zaštite ţivotne sredine, a<br />
odgovoru kolegi Staniću Kombinat aluminijuma ste tretirali kao jednu od najcrnjih<br />
ekoloških taĉaka u Crnoj Gori. Onda mi nije ni jasno ni logiĉno, ako je to najcrnja<br />
ekološka taĉka, kako moţemo u industrijskoj zoni te crne ekološke taĉke da<br />
instaliramo još jedno postrojenje koje izaziva toliko dubioza i sumnji kod graĊana<br />
Zete, a mislim i kod graĊana Podgorice. Sedamdesetih godina prošlog vijeka<br />
pjevalo se - gradićemo kombinat u sred Zete za inat.<br />
Mogu li da doţivim, gospodine Sekuliću, da će se za inat graditi i ovo<br />
postrojenje za preĉišćavanje otpadnih voda u Zeti tj. u Botunu? Nije dobro da se<br />
inate sa graĊanima Botuna, ni sa graĊanima Zete, jer vjerujte da više nećemo<br />
dozvoliti da se iko inati sa nama jer ovo nije politiĉko pitanje. Juĉe su mještani<br />
Botuna predali 575 potpisa protiv instaliranja postrojenja za preĉišćavanje<br />
otpadnih voda, i to su predali gospodinu gradonaĉelniku Mugoši, gospodinu<br />
Skupštine Glavnog grada i gospodinu predsjedniku Gradske opštine Golubovci.<br />
Ovo nije samo pitanje mještana Botuna, jedne mjesne zajednice, ovo je pitanje<br />
svih graĊana Zete. Moţete oĉekivati u narednih mjesec dana 10.000 potpisa ili<br />
svih 16.000 potpisa, koliko ima Zećana, da budemo protiv instalacije postrojenja<br />
za preĉišćavanje otpadnih voda. Ne postoji tehnologija. Proĉitajte tu studiju,<br />
gospodine Sekuliću. Oni nam samo daju predloge koja bi postrojenja mogla da<br />
se instaliraju na tom mjestu. TakoĊe, ne postoji ni elaborat. Ne moţe ni postojati<br />
elaborat kada oni nemaju konkretan projekat nego imaju samo predloge. TakoĊe,<br />
imaju dvogodišnju garanciju za rezervne djelove. Zamislite postrojenje o
uništenoj ţivotnoj sredini u Gornjoj Zeti za koje tvrde da mogu da obezbijede<br />
samo dvije godine garancije za rezervne djelove. Šta ćemo poslije dvije godine?<br />
Da smo kupili varburga iz 1974. godine taj bi nam vlasnik garantovao da ćemo<br />
rezervne djelove imati tri ili ĉetiri godine, a ne to tako kvalitetno postrojenje za<br />
preĉišćavanje otpadnih voda. Ponavljam, ovo nije stav Botuna nego ĉitave Zete.<br />
Pošto ćete vi sigurno prije mene vidjeti gospodina Mugoša, prenesite mu<br />
da mu Zećani velikodušno ustupaju to postrojenje kada je tako kvalitetno, neka<br />
ga instalira na Marezi i neka tamo navodnjava palme, urme i sve ono juţno voće<br />
koje je posadio oko kruţnog toka i na njegovoj hacijendi, a mi ga nećemo<br />
prihvatiti u Zeti, makar sve iz njega izlazio paradajz, paprike, lubenice i juţno<br />
voće i makar se više nikad ne bavili poljoprivredom. Zaboravite na priĉu o<br />
instaliranju postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda u Zeti. Zahvaljujem.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministru Sekuliću, zakljuĉili smo set pitanja za njega.<br />
Prelazimo na set pitanja za ministra saobraćaja i pomorstva, gospodina<br />
Andriju Lompara.<br />
Prvo pitanje za ministra Lompara je kolege Novice Stanića, a da se<br />
pripremi kolega Veselin Bakić. Izvolite.<br />
NOVICA STANIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, gospodine<br />
ministre, poštovani graĊani,<br />
Moje pitanje za gospodina Lompara ministra saobraćaja i pomorstva glasi:<br />
"Kada ste posljednji put prošli putem Pavino polje-Vrulja, a to je dio regionalnog<br />
puta R-10 Slijepaĉ most- Tomaševo-Pavino polje-Kovren-Vrulja-Trlica, znate li u<br />
kakvom je stanju i da li će vaše ministarstvo išta uraditi na njegovom saniranju"?<br />
Mislim da obrazloţenje ne treba, pitanje je toliko jasno. Hvala.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Lompar.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Zahvaljujem, predsjedavajući.<br />
Dame i gospodo poslanici, ĉuli ste poslaniĉko pitanje. Ministarstvo je dalo<br />
odgovor u pisanoj formi, a ja ću ga ukratko proĉitati.<br />
Rekonstrukcija regionalnog puta R-10 Slijepaĉ most-Tomaševo-Pavino<br />
polje-Kovren-Vrulja-Trlica radi se na osnovu godišnjih raspoloţivih finansijskih<br />
sredstava po segmentima i do sada je rekonstruisana dionica od Slijepaĉ mosta<br />
do Pavinog polja u vrijednosti od 2.461.841,11 eura. Nije prvi put da<br />
razgovaramo oko ovog puta i uvijek sam govorio da radimo po dionicama onoliko<br />
koliko bude sredstava. Vidite da se već akumulira u dosta sredstava i dosta<br />
znaĉajan dio ovog R-10 puta je već rekonstruisano.<br />
Završeni su i revidovani glavni projekti rekonstrukcije dionice predmetnog<br />
puta od Pavinog polja preko Kovrena do Crkvice u duţini od oko 8,5 km. Sama ta<br />
revizija koštala je oko 62.400,00 eura.<br />
Opština Bijelo polje je preuzela na sebe obavezu da izradi Elaborat o<br />
eksproprijaciji za dionicu od Pavinog polja preko Kovrena do Crkvica. Nakon što<br />
taj Elaborat bude završen i dostavljen, Direkcija za saobraćaj će izvršiti
eksproprijaciju, što je jedan od preduslova da bi se dobila gradjevinska dozvole i<br />
da bi se nastavilo sa radom.<br />
Paralelno sa ovim aktivnostima, u skladu sa Zakonom o javnim<br />
nabavkama, biće raspisan javni poziv za odabir najpovoljnijeg izvoĊaĉa radova.<br />
Ukoliko se navedene aktivnosti vezano za sam proces javnih nabavki, a tu<br />
imamo dosta problema vezano za naša obećanja za dinamiku, jer postoje ţalbe<br />
na nekoliko postupaka u javnim nabavkama, realno je oĉekivati da poĉnemo u<br />
2012. godini, odnosno do kraja ove godine i sa izvoĊenjem radova vezano za taj<br />
dio puta. Dinamika nije u našim rukama potpuno jer zavisi od tenderske<br />
procedure.<br />
Isto tako smatramo da je bitno napomenuti da je u toku 2011. godine<br />
izvršeno preusmjeravanje jednog dijela sredstava na budţet Direkcije za<br />
saobraćaj u iznosu oko 300.000 eura, koja su potrošena za eksproprijaciju<br />
zaobilaznice oko Bijelog polja kako bismo i taj projekat završili, ali i objekata koji<br />
su vezani za rekonstrukciju puta R-10 Slijepaĉ most-Tomaševo-Pavino polje-<br />
Kovren-Vrulja-Trlica, odnosno na onoj dionici koja se odnosi izmeĊu Slijepaĉ<br />
mosta, Tomaševa i Pavinog polja.<br />
Znam da je otprilike vaše pitanje bilo vezano samo za ovaj dio Pavinog<br />
polja prema Vrulji, ali isto tako znam da i vi znate da mi radimo po segmentima i<br />
da ćemo svakako nastaviti i to dalje da radimo. Da kaţem sasvim iskreno da se<br />
ne mogu sjetiti kada sam posljednji put prošao tim putem. Zahvaljujem.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministre Lompar.<br />
Kolega Stanić.<br />
NOVICA STANIĆ:<br />
Gospodine ministre, nijesam vas sluĉajno pitao kada ste posljednji put<br />
prošli tim putem, jer ministra saobraćaj zamišljam kao ĉovjeka koji svake godine<br />
obiĊe sve puteve u Crnoj Gori, a ne radite to samo u predizborne kampanje.<br />
Kad sam se prošli put vraćao sa Skupštine, inaĉe dolazim preko brda što<br />
kaţu Ţabljak-Šavnik, a vraćam se ovim putem niz Taru i Moraĉu, da mi se ne bi<br />
ljutili i jedni i drugi, doĊem u Mojkovac, kada tamo što bi rekao Ţeljko Šašić,<br />
šuma gori, val se pjeni a putevi niz Taru zatvoreni. Šta ću, kud ću, okrenem na<br />
Slijepaĉ most. I pravo da vam kaţem, do Pavina Polja odliĉno,rekonstruisan put.<br />
Od Pavina Polja ranije kad bih god putovao, znate koga bi se sjetio? Pokojnog<br />
pjesnika Dragomira Brajkovića i njegove antologijske pjesme "Đaci Kovrenci" o<br />
Ċacima pješacima, jer sa i ja bio jedan od tih. Ovoga puta, gospodine ministre,<br />
nijesam se sjetio pjesnika, nego ministra saobraćaja. Znate zašto? Zato što sam<br />
se pitao, bilo je to poodavno, 1999. Godine, još u prošlom vijeku, kad nas je<br />
NATO bombardovao, pa se ne sjećam da li je taj put bombardovan, ali on tako<br />
bukvalno danas izgleda. To je strašno. I što je još gore, ja pitanje nijesam<br />
formulisao tako da mi odgovorite kad će to biti sve prošireno i asfaltirano, nego<br />
sam mislio kad ćete to dovesti u neko pristojno stanje, da se to zakrpi, da ljudi<br />
tuda mogu proći. A evo i jedne ĉinjenice dragocjene, kad je zimus bio onaj<br />
kijamet, pa zalud je bio put i ovaj preko brda i niz Taru i Moraĉu, tim putem se<br />
prolazilo. Kad bi Bog poravnio te rupe, pa je tuda stizala hrana i ostale<br />
potrepštine u Pljevlja. Iako ni zbog ĉega drugog, to treba uraditi. I znate što je još<br />
najgore? Negdje ispred Vrulje sam sreo jedan kamion i radnike kao bacaju
lopatama nekakav, kako se to zove, asfalt u one rupe, i onim ruĉnim valjkom to<br />
poravnjavaju. Znate koliko to drţi? 15 dana, ni toliko, i to je sramota. Umjesto to<br />
da se završi, jer i tamo ţive ljudi, ne ţive irvasi onako kako se to kaţe ironiĉno u<br />
Podgorici.<br />
Ovih dana smo svjedoci invazije na Crnu Goru. Pa već su stigli Turci u<br />
Ţeljezaru, u KAP se spremaju Njemci, u Elektroprivredu su došli Italijani, Kinezi<br />
će da prave autoput, Azerbejdţani će da prave ovu Jonsku cestu dolje. Pa bih<br />
vas zamoli da vidite sa Kinezima ako već prave ovaj autoput, da odvoje malo<br />
vremena i para, pa da ovaj puta tamo poprave. Ako dovedete, evo obećavam<br />
javno, ako dovedete koliko ste onda u Gornje Mrke doveli tri premijera, i dva su<br />
već otišla u politiĉku penziju, nadam se da će i ovaj treći uskoro, ako dovedete<br />
Hu Đin Taoa, premijera Kine da presijeĉe tu vrpcu, glasaću za DPS. Pošteno.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Slijedeće pitanje je kolege Bakića, a da se pripremi kolega Suljo Mustafić.<br />
Izvolite.<br />
VESELIN BAKIĆ:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, gospodine ministre Lompar,<br />
Vama nijesam htio da postavim pitanje kada će biti nastavljeni radovi na<br />
auto putu Bar-Boljare, jer oni nijesu ni zapoĉeti. Nijesam htio da postavim pitanje<br />
ni kada će biti nastavljene aktivnosti na realizaciji ovog znaĉajnog projekta, jer<br />
pravih aktivnosti nije ni bilo. Mada je takvo jedno pitanje postavljeno premijeru,<br />
ĉini mi se poslanik Danilović, i dobijen je i oĉekivani odgovor, bez trunke osjećaja<br />
griţe savjesti i odgovornosti za promašene dane i utrošena sredstva svih ovih<br />
godina.<br />
Nijesam, takoĊe, htio ni da vam pruţim mogućnost da me još jednom<br />
prevarite kroz oĉekivani odgovor, jer sam već i ja i crnogorska javnost bezbroj<br />
puta prevareni oko toga, posebno zadnji put. Evo, jedan sam od ljudi koji je bio<br />
prisutan na ceremoniji otvaranja navodnog poĉetka izgradnje puta. Iskreno se<br />
ponadao da će taj znaĉajan projekat koji je san višedecenijski graĊana <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>, posebno graĊana sa sjevera, biti ili poĉeti da se realizuje. MeĊutim, on je<br />
prešao u neku drugu svoju suprotnost, on je prešao u najveću prevaru koju<br />
jedna Vlada moţe da priredi svojim graĊanima. Zato sam, koristeći poslovniĉku<br />
mogućnost, postavio sljedeţe poslaniĉko pitanje:<br />
“Koliko je prethodnih godina potrošeno sredstava iz drţavnog budţeta na<br />
pripremi projekta izgradnje autoputa Bar-Boljari; koliko je pojedinaĉno i po<br />
godinama utrošeno za izradu studija i projekata, objavljivanje tendera i tenderske<br />
procedure, rad komisija, eksperata i sluţbenika i za eksproprijaciju zemljišta?”<br />
Uz pitanje sam dostavio Vam i kratko obrazloţenje.<br />
Kada su 15. oktobra 2009. godine zvaniĉno otvoreni radovi na izgradnji<br />
autoputa od Bara do granice sa Srbijom, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a posebno sjevera,<br />
ponadali su se da će ovaj najznaĉajniji i najskuplji infrastrukturni projekat u istoriji<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> biti realizovan u predviĊenom roku od osam godina. MeĊutim, do<br />
današnjeg dana nije se odmaklo nijedan metar od mjesta otvaranja Gornjih Mrka.<br />
Time je aktuelni reţim pokazao da nije spreman i sposoban da realizuje jedan<br />
ovako znaĉajan infrastrukturni projekat. U pomenutom periodu Vlada je potrošila
znaĉajnu sumu novca vršeći navodne pripreme za izgradnju autoputa. Do sada<br />
nikada nijesu objavljeni podaci koliko je sredstava potrošeno u ove svrhe i<br />
aktivnosti koje nijesu dale nikakve rezultate. Zato sam postavio poslaniĉko<br />
pitanje kako bi graĊani znali šta su i koliko su finansirali prethodnih godina i<br />
koliko su uloţili u ovu neostvarenu investiciju? Odgovor sam traţio u pisanoj<br />
formi, dobio sam prije dva dana i na tome zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Ministre Lompar,izvolite.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Gospodine Bakiću, Vi ste mogli da postavite koje hoćete pitanje, dobili<br />
biste svakako jedan vrlo iskren i taĉan odgovor kao što je i ovo pitanje koje ste<br />
postavili, isto tako kvalitetno, i dobili ste kvalitetan odgovor.<br />
MeĊutim, siguran sam da ste Vi jedan od poslanika koji ne samo da zna<br />
znaĉaj ovog projekta, nego da zna i kompleksnost ovog projekta i sve faktore od<br />
kojih zavisi realizacija ovog projekta. I ovo što ste rekli da se radi o nekoj prevari<br />
moţda je više politiĉka dimenzija nego što je struĉna i profesionalna dimenzija,<br />
jer zaista oĉekujem od Vas da znate svaki detalj i svaki faktor koji utiĉe na<br />
realizaciju ovog projekta kao i na to da znate šta se sad upravo dešava i kojim<br />
putem se krećemo ka realizaciji tog projekta.<br />
Znaĉi, dostavio sam Vam odgovor u pisanoj formi, i samo ću iz tog<br />
odgovora izvući nekoliko elemenata, a to je da smo mi od prvog dana kada smo<br />
ušli u izradu ovog projekta radili to uz podršku meĊunarodnih finansijskih<br />
institucija. U prvom redu Svjetske banke koja nas je vodila u tri faze, I uz<br />
podršku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, i da smo prvi dio tog da<br />
kaţem, procesa iz tri faze finansirali mi, to jest studija izvodljivosti za autoput,<br />
zajedno sa dva generalna projekta za dvije dionice koje su nedostajale u iznosu<br />
od 1.305.000 eura, i da smo iskoristili i tu fizibiliti studiju da ne pokrije samo onaj<br />
dio autoputa od Bara do Boljara, nego da pokrije i dio koji se odnosi na<br />
Jadransko- jonski autoput. Nakon toga i nakon što smo dobili rezultate takve<br />
jedne studije, Svjetska banka je ušla u finansiranje studije za traţenje optimalne<br />
varijante finansiranja, i to je bilo privatno-javno partnerstvo. Oni su to platili iz<br />
svojih sredstava 164 hiljade eura, tako da 1.304.000- 1.305.000, pa onda 164<br />
koje je platila Svjetska banka, pa da smo onda u trećoj fazi nakon izrade fizibiliti<br />
studije i nalaţenja optimalnog modela ušli u izradu idejnog projkta. Idejni projekat<br />
košta 1.788.000 eura, da je isto tako izvršena i revizija onog dijela koji se odnosi<br />
od Duvaĉa do Mataševa, da je iznos bio 136,837 eura. Nakon svih tih radova mi<br />
smo ušli u treću fazu realizacije projekta zajedno sa meĊunarodnom finansijskom<br />
koorporacijom, da je treća faza implementacija iznosila dva miliona eura, da je<br />
prema ugovoru koji smo imali drţava Crna Gora, odnosno budţet platio 400<br />
hiljada eura, da je 800 hiljada eura platio prvorangirani na tom tenderu, a da 800<br />
hiljada ostalo da plati AFS, jer je ukupan iznos bio dva miliona eura. Tako da su<br />
to svi troškovi, još smo dodali trošak da je postojao tim od devet ljudi koji je<br />
pratio to sa naše strane, da je godišnja naknada za taj tim bila tri hiljade eura po<br />
ĉlanu, tako da moţete dodati 27 hiljada tome.
I na kraju Vašeg pitanja kada govorite o eksproprijaciji, da kaţem da je po<br />
idejnom projektu od Smokovca do Duvaĉa, eksproprijacija iznosila uplatu 5.369,<br />
327 eura, da je to uraĊeno u 2009/2010. i 2011. godini i dali smo cifre po<br />
godinama trošena sredstva za eksproprijaciju i još što se sada troši jeste 500.000<br />
eura koja su sredstva obezbijeĊena od Evropske investicione banke za<br />
konsultanta koji upravo radi reviziju kompletne dokumentacije koju ćemo imati<br />
uskoro. Tako da su to sve cifre, taĉno izvori finansiranja svih cifara koji se<br />
odnose na troškove koje je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> imala do sada. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Bakić.<br />
VESELIN BAKIĆ:<br />
Hvala Vam na odgovoru. Vi znate da mi iz SNP-a traţimo da sve drţavne<br />
institucije, ministarstva i nadleţni organi rade transparentno, posebno kada se<br />
radi o trošenju javnih sredstava, sredstava koje se prikupljaju od graĊana i sluţe<br />
za finansiranje brojnih funkcija drţave, a i za investicione aktivnosti. Ovo je prvi<br />
put da javnosti saopštite koliko je potrošeno sredstava za navodne pripreme za<br />
izgradnju auto puta Bar-Boljari. Prvi put imamo podatak koliko su graĊani u<br />
zadnjih ĉetiri godine izdvojili iz svojih sredstava za jednu ovako oĉekivanu<br />
najveću investiciju, ja ponovo tvrdim najveću prevaru koju sopstvena Vlada moţe<br />
da pripremi graĊanima da bi obezbijedila produţenje još jednog mandata. Ta<br />
potrošena sredstva su veoma znaĉajna. I evo, kao što ste rekli, samo iz<br />
drţavnog budţeta potrošeno je više od 9 miliona eura u ove namjene, iz<br />
grantova, donacija od pomenutih institucija i finansiskih institucija i prvorangiranih<br />
ponuĊaĉa potrošena su znaĉajna sredstva. Doduše, nijeste rekli za Evropsku<br />
banku za obnovu i razvoj koliko je potrošila, samo ste rekli da su ne mala<br />
sredstva potrošena, ali se iz odgovora moţe zakljuĉiti da je potrošeno više od 2<br />
miliona. Znaĉi, preko 12 miliona potrošeno je, to je izuzetno visok iznos<br />
sredstava za neše ekonomsko- socijalne prilike za ovakvu prevaru naroda. A<br />
rezultata nikakvih nije bilo. Moţe se narodski reći blizu 12 miliona pojeli su<br />
skakavci na Gornjim Mrkama. Za ta sredstva kad već ovo nijesu pametno<br />
upotrijebljena moglo se uloţiti u mnoge brojne druge projekte. Evo na primjer u<br />
rekonstrukciju puta kod Lijeve Rijeke preko Mateševa - Trešnjevika do<br />
Andrijevice koji je jedini alternativni put magistralnom putu, jer vidite i ovih dana<br />
se desi mali udes po tri ĉetiri sata zaustavljen je ĉitav i paralisan saobraćaj.<br />
Moglo su biti utrošeni i za izgradnju puta od Jezerina preko Lubnica do Kolašina<br />
za otvaranje tog podruĉja koji se najavljivao već godinama i za implementaciju<br />
onog projekta koji smo usvojili planom posebne namjene za Bjelasicu i Komove<br />
itd., za brojna socijalna pitanja, za kontinuirano zapošljavanje pripravnika, a ne<br />
da pustimo na Zavodu bude 5.000, pa sada uoĉi izbora donosimo posebne<br />
zakone i još jednu prevaru radnim ljudima plasiramo, povećanje primanja za<br />
radnike iz tranzicije koji na Zavodu primaju po 33 eura ili isplatu sredstava iz<br />
fondova itd. MeĊutim, ta sredstva su otišla kako su otišla, ali zato upozoravam<br />
poštovane graĊane da će i ovih dana slušati ovakva sliĉna obećanja da će se<br />
raditi ponovo put od strane Kineza, ovaj isti, drugi blok Termoelektrane,<br />
gasovodi, ceste na primorju, pruga od Pljevalja do Bijelog Polja, od Bijelog Polja<br />
pored Labudovića u Šekularu itd. Ali molim graĊane da unaprijed pitaju ĉelnike
DPS-a i SDP-a koliko će ih koštati ta nova obećanja i prevare da znaju nego tek<br />
da saznaju kada se završi kao za auto put i da se lakše opredijele hoće li im dati<br />
povjerenje. Ja ih savjetujem da to ne ĉine, jer su dovoljno do sada imali vremena<br />
i povjerenja da završe ovakve znaĉajne infrakulturne objekte koje su najavljivali.<br />
MeĊutim, vrijeme je pokazalo da niti umiju niti mogu da završavaju ovako<br />
znaĉajne i za sve graĊane vaţne projekte. Zato vas molim da to prepustite da<br />
neko drugi ĉini u narednom periodu. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Sljedeće pitanje kolege Sulja Mustafića, a neka se pripremi kolega<br />
Radosav Nišavić. Izvolite.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţene koleginice i kolege, poštovani graĊani,<br />
Prije nego postavim pitanje iskoristio bih priliku da svim sunarodnicima i<br />
svim graĊanima islamske vjeroispovjesti ĉestitam poĉetak mjeseca Ramazana,<br />
da ga u zdravlju i rahatluku provedu i, naravno da blagovjeti i ljepote koje on<br />
donosi podijele sa svim svojim komšijama drugih vjera i nacija.<br />
Poštovani ministre, postavio sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
„Da li Ministarstvo saobraćaja, odnosno Direkcija za saobraćaj planiraju da u<br />
2012. godini saniraju oštećene dionice regionalnog puta Pljevlja - graniĉni prilaz<br />
Metaljka na putu Pljevlja-Ĉajniĉe;zanima me da li planirate da u narednoj godini<br />
izvršite ozbiljnu rekonstrukciju i modernizaciju ovog vaţnog meĊudrţavnog<br />
puta?“<br />
Obrazloţenje: Regionalni put Pljevlja-Metaljka-Ĉajniĉe je najkraća<br />
drumska veza sjeveroistoĉnog dijela <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sa susjednom drţavom Bosnom<br />
i Hercegovinom. Zbog toga je vrlo vaţan za meĊudrţavni saobraćaj, a posebno<br />
vaţan stanovnicima koji mu gravitiraju, studentima koji u znaĉajnom broju<br />
studiraju u Sarajevu i Foĉi, našim drţavljanima koji ţive u Bosni i Hercegovini,<br />
turistima, putnicima iz Bosne i Hercegovine i drugih krajeva koji dolaze u ovaj<br />
region.<br />
Put ima ukupno 52 km duţine, a na našoj teritoriji je nešto oko 35 km.<br />
Bosna i Hercegovina je već revitalizovala svoju dionicu puta od Goraţda preko<br />
Ĉajniĉa do Metaljke i dovela ga u priliĉno pristojno stanje, dok je naša dionica<br />
puta, zbog slabog odrţavanja i dosta loših saobraćajno-tehniĉkih karakteristika u<br />
izuzetno lošem stanju i veoma je riziĉna za korišćenje.<br />
Posebno su u lošem stanju dionica na prilazu mjestu Baljenovac, dionica<br />
preko planine Kovaĉ kao i ona na Karovića poljani i Metaljki. Po grubim<br />
procjenama nuţno je sanirati nekih 20 km ovog puta. Zbog lošeg stanja puta i<br />
povećanog rizika, sve više ljudi koristi zaobilazne puteve preko teritorije Srbije,<br />
kako bi stigli do Bosne i Hercegovine, iako ih to košta znaĉajno više, putovanje<br />
im traje duţe, a i znatno je komplikovanije zbog nekoliko granica i graniĉnih<br />
procedura.<br />
Poštovani ministre, mislimo da Crna Gora treba što prije popravi kvalitet<br />
svojih puteva uopšte, dakle već do sada je bilo rijeĉi o nekim drugim putnim<br />
pravcima, posebno onih koji povezuju sa susjednim drţavama iz više razloga, a<br />
posebno zbog obraza drţave i naših meĊudrţavnih obaveza. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Lompar.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Zahvaljujem, predsjedavajući.<br />
Odmah na poĉetku da se ja pridruţim gospodinu Mustafiću i da ja isto<br />
tako svim pripadnicima islamske vjeroispovjesti ĉestitam poĉetak mjeseca<br />
Ramazana.<br />
Odgovor smo vam dostavili u pisanoj formi. Saglasno planu redovnog<br />
investicionog odrţavanja i rekonstrukcije izgradnje drţavnih puteva za 2012.<br />
godinu koju je Vlada usvojila izvršena je sanacija oštećenja na kolovozu na<br />
dionici regionalnog puta R3 Pljevlja-Metaljka u vrijednosti oko 30.000 eura.<br />
TakoĊe su izvedene i druge pozicije radova, ureĊenje bankina, postavljanje<br />
nedostajuće vertikalne signalizacije itd.<br />
Imajući u vidu znaĉaj ovog puta o kojem ste Vi govorili, mi smo već u<br />
pripremi Budţeta za 2013. godinu i dostavili smo neophodna sredstva koja bi bila<br />
uloţena za rekonstrukciju ovog puta, ne u obimu kojeg ste Vi rekli punih 20 km,<br />
ali u vrlo znaĉajnom obimu. Ta sredstva smo planirali za iduću godinu, a ja Vam<br />
sada ne mogu dati ĉasnu rijeĉ da će to sve biti i u Budţetu predviĊeno, zavisiće<br />
kada bude rasprava o budţetu i kada budemo imali ovaj konaĉan stav<br />
Ministarstva finansija vezano za ukupnu sumu, a i za ovoliko nekoliko diskusija<br />
samo danas moţete vidjeti da ima dosta puteva na teritoriji <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za koje je<br />
neophodno da se odreĊena sredstva izdvoje i izvrši rekonstrukcija i popravka,<br />
tako sigurno će biti uraĊeno. Planirano je za 2013. godinu. Saĉekaćemo kraj<br />
godine poslije donošenja budţeta i vidjećemo da li su ta sredstva predviĊena ili<br />
nijesu. Ako jesu biće realizovano, a ako nijesu nastavićemo, jer svakako smo<br />
prepoznali i znaĉaj i prioritetnost toga puta, ali kaţem sve zavisi od ukupnih<br />
sredstava koja će biti posvećena putnoj infrastrukturi u idućoj godini.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Pravo na komentar odgovora.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Zahvaljujem, ministre Lompar. Hvala Vam, naravno, i na pisanom<br />
odgovoru koji ste dostavili ekspresno, dakle prije dva dana još. MeĊutim, ovo što<br />
smo dobili u pisanom odgovoru nije baš ohrabljujuće za dinamiku moguće<br />
revitalizacije puta. Naime, u odgovoru piše da je predviĊena izrada planskotehniĉke<br />
dokumentacije, odnosno projektne dokumentacije, pa tek onda bi se<br />
moglo pristupiti rekonstrukciji puta. Znaĉi, bojimo se da je to odlaganje, jedno<br />
veliko odlaganje rješavanja jednog problema koji je zaista veliki za graĊane ne<br />
samo Pljevalja nego i susjednih opština, jer tom putu ne gravitiraju samo ljudi iz<br />
Pljevalja, koristili bi ga i ljudi iz Bijelog Polja, Berana, Plava, Roţaja i ostalih<br />
gradova, ukoliko bi bili u mogućnosti. Naţalost, ovako nijesu mogućnosti. I<br />
posebno me ĉudi izjava direktora Direkcije za saobraćaj gospodina Grbovića, koji<br />
u jednoj izjavi u medijima kazao da taj put nije u najboljem stanju, ali da<br />
zadovoljava uslove puta. Imamo ĉak i ovdje fotografije kako to zadovoljava<br />
uslove puta, to su krateri na putu. Znaĉi, ja ne znam zaista kako moţe ovaj put
ovakav da zadovoljava uslove puta, u pitanju su ogromne rupe koje su riziĉne za<br />
bilo kakvo odvijanje saobraćaja,to je jedno. Drugo, u istoj izjavi se kaţe da taj<br />
put nije frekfentan. Nije frekfentan iz prostog razloga što je neupotrebljiv, dakle<br />
što se ne moţe njime ići. Normalno da neće niko da rizikuje moţda i sopstveni<br />
ţivot, a ne stanje svog automobila da ide takvim putem. Dakle, rijeĉ je o nećemu<br />
što je veliki problem. Mislim da bi se ozbiljno trebalo razmisliti zbog frekfenkcije<br />
tog puta, zbog gravitiranja velikog broja stanovnika opština i zbog toga što je<br />
Bosna i Hercegovina uradila rekonstrukciju toga puta sa one strane granice da<br />
se pomalo ozbiljnije pristupi ovom pitanju, naravno vodeći raĉuna i o stanju u<br />
budţetu, vodeći raĉuna o prioritetima. Ali svakako sloţićete se da je ipak ovo<br />
medjudrţavni put i da bi on trebao biti zbog svog znaĉaja u rangu prioriteta za<br />
Vladu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Poslednje pitanje za ministra Lompara, kolega Radosav Nišavić.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani graĊani, poštovana Skupštino, poštovani gospodine ministre,<br />
Ja sam postavio pitanje sliĉno ili isto kao poslanik Novica Stanić, što<br />
govori svakako o vaţnosti ovog putnog pravca Slijepaĉ most -Pljevlja, a posebno<br />
o problemu na pomenutoj dionici. Vozeći se pored rijeke LjuboviĊe, a prirodne<br />
ljepote ovog kraja daju krila mašti, pa Vam se na trenutak uĉini da se vozite<br />
širokim auto putem, pa da pored vas prolazi voz iz pravca Pljevalja ka Bijelom<br />
Polju i remeti idilu ovog kraja sa pogonima za preradu mlijeka i sira, koji su<br />
smješteni na kraju cvijetnih livada, a u plavetnilu neba vidite avion koji samo što<br />
se nije spustio na pljevaljski aerodrum, a onda Vas odjedanput iznenada u<br />
stvarnost vrati škripa koĉnica i vidite da je probušena guma na autu, pukla<br />
osovina, probušen karter ili pao toĉak. Znajte tada da ste naišli na dionicu puta<br />
Pavino Polje - Kovren.<br />
Dionicu puta koja godinama nije odrţavana i popravljana sa rupama i<br />
jarugama, sa pohabanim ili potpuno uništenim asfaltnim zastorom sa potonulim<br />
djelovima kolovoza, znajte da ste naišli na dionicu puta koju je teško savladati i<br />
sa dobrim terenskim autom,a ovih dana je povećan broj šlepera i autobusa koji<br />
moraju da koriste ovaj put. Ovaj put graĊen je poĉetkom prolog vijeka, a koji je<br />
tada imao kvalitetniji makadam nego što je sada mješavina makadama, asfalta,<br />
rupa, jaraka, prokopa. Ranije se ova dionica kako tako odrţavala, ali od kada je<br />
poĉela rekonstrukcija puta Slijepaĉ most - Pavino polje - Kovren, prije pet godina,<br />
vjerovatno ĉekajući da na red dodje ova dionica i da se ne bi dţabe bacale pare<br />
ona je sada u ovakvom nikakvom stanju.<br />
Stoga sam, poštovani graĊani, uputio poslaniĉko pitanje Vladi, odnosno<br />
resornom ministarstvu koje glasi:<br />
“Kada će biti nastavljena konstrukcija puta Slipaĉ most - Pljevlja dionica<br />
Pavino polje – Kovren?”<br />
Odgovor sam traţio u pisanoj formi i zato se zahvaljujem gospodinu<br />
ministru.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, kolega Nišaviću.
Ministar Lompar.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Hvala, predsjedavajući.<br />
Poslaniĉe Nišaviću, kao što ste i sami rekli vaše pitanje je bilo isto ili sliĉno<br />
koje je postavio i poslanik Stanić, tako da je odgovor nije mogao biti razliĉit. Ja ću<br />
samo ponoviti, rekli smo koliko je novca uloţeno, da je ureĊena projektna<br />
dokumentacija u iznosu od 62.400, da ĉekamo elaborat eksproprijaciji i ĉim bude<br />
elaborat eksproprijacije gotov, nakon što se eksproprijacija završi, mi ćemo<br />
krenuti u raspisivanje tendera, u zavisnosti od dinamike realizacije tendera<br />
pristupićemo i obavljanju ovog posla. Zahvaliću vam se na ovoj opasci koju ste<br />
rekli, jer je to dio odgovora koje je i gospodin Stanić trebao da dobije, ali ja<br />
nijesam imao pravo na to, zaista, ĉekajući da uvaţimo znaĉajnija srestva u<br />
rekonstrukciji ovog puta za što je neophodna i projekta dokumentacija, sveli smo<br />
odrţavanje tog puta na baš upravo na onako kako je on rekao popunjavanje<br />
rupa na samom putu, znaĉi manje investicije, jer bi svaki veći investicioni zahvat<br />
bio praktiĉno bacanje para, s obzirom da idemo veću rekonstrukciju ukupnog tog<br />
puta. Ne ţrtvujući sigurnost i bezbjednost tog puta, ali isto tako ne trošeći novac<br />
na veće popravke kada znamo da uskoro slijedi rekonstrukcija, a vidjeli ste da<br />
dinamika zavisi od tenderskog postupka i da je moguće da poĉnemo do kraja<br />
ove godine.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam, ministre.<br />
Pravo na komentar kolega Nišavić.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Hvala, gospodine ministre, na blagovremeno dostavljenom odgovoru pa<br />
mogu lakše komentarisati.<br />
Poštovani graĊani, za redovno odrţavanje i zaštitu mreţe drţavnih puteva<br />
za 2012. godinu, izdvojeno je iz Budţeta blizu 10 miliona eura. Redovno<br />
odrţavanje puteva i njegov kvalitet svakako imaju veliki uticaj na ekonomiĉnost<br />
prevozna i bezbjednost saobraćaja. Kada je premijer Lukšić prilikom puštanja u<br />
rad dionice Slijepaĉ most - Pavino polje najavio nastavak radova za poĉetak ove<br />
godine, i da će, s obzirom da je uraĊena i projektna dokumentacija, biti raspisan<br />
tender. U Budţetu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> predviĊena su sredstva za rekonstrukciju ove<br />
deonice puta, odnosno sredstva za rekonstrukciju puteva na sjeveru u iznosu od<br />
16 miliona eura, a u odgovoru, gospodine ministre, kaţete da još nije raspisan<br />
javni poziv za odabir izvoĊaĉa radova. Oĉigledno, gospodine ministre, da odavno<br />
nijeste prolazili preko Kovrena. Kada ste obilazili zapoĉete i planirane radove na<br />
sjeveru izostavili ste obilazak toj dionici, što je bio jasan signal da radovi neće<br />
poĉeti u ovoj godini.<br />
Dakle, poštovani graĊani Vraneške doline i graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, u<br />
odgovoru na moje pitanje ministar kaţe - ukoliko se budu realizovale sve<br />
navedene okolnosti elaborat o eksproprijaciji, graĊevinske dozvole, tender- a ja<br />
vam kaţem da je jedini i pravi uslov, uslov svih uslova, promjena ove vlasti koja<br />
godinama priĉa bajke o najljepšoj oazi na planeti, o zemlji koja je ispresijecena<br />
širokim auto-putevima, modernim prugama, aerodromima, priĉa bajke. Ne bi se
iznenadio ako vam obećaju da ćemo od Bijelog Polja do Pljevalja jednog dana ići<br />
i ĉamcima, rijekom LjuboviĊom i rijekom Ćehotinom. I moţda je dobro, poštovani<br />
graĊani, što vas u rupe i jaruge na ovom putu vraćaju u realnost, da se<br />
oslobodite od straha i ovu vlast ovim istim putem pošaljemo u uspomenu, a<br />
damo šansu onima koji će planove pretvoriti u realnost. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam, kolega Nišaviću. Ovim smo zakljuĉili set pitanja za ministra<br />
Lompara.<br />
Zahvaljujemo mu.<br />
I slijede nam pitanja za ministra zdravlja, ministra prosvete i sporta itd. Ali<br />
pošto smo poremetili sami red postavljanja pitanja.<br />
Moraćemo dati pauzu, raĉunam 15 minuta, u 12 i 5 da krenemo dalje.<br />
Molim vas za uvaţavanje jer ministar Radunović je bio na vrijeme ovdje, ali<br />
morao je da obavi neke poslove neodloţne i moraćemo ga saĉekati. Hvala vam.<br />
Ovo je jedno pitanje za ministra prosvjete i sporta.<br />
- pauza -<br />
Predlaţem da ovo jedno pitanje za ministra prosvjete i sporta, da<br />
odradimo jer kolega Mustafić prihvata da odgovor ĉuje od pomoćnice ministra,<br />
uvaţene Mubere Kurpejović. Raĉunam da će se ukljuĉiti kolege sa televizije, tako<br />
da pozivam kolegu Mustafića da postavi pitanje.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţena gospoĊice Kurpejović, uvaţene koleginice i kolege, pitanje koje<br />
sam postavio Vašem ministarstvu, odnosno ministru Stijepoviću glasi:<br />
Da li je Ministarstvo prosvjete i sporta upoznato da je ispred Osnovne<br />
škole Mahmud Lekić u Tuzima uklonjena bista ovog narodnog heroja, po kome<br />
ova vaspitnoobrazovna institucija nosi ime? Ako jeste šta je preduzeto da ona<br />
bude vraćena tamo gdje se i nalazila?<br />
Uz pitanje i obrazloţenje:<br />
Prije gotovo tri mjeseca, više od tri mjeseca, u noći izmeĊu 18. i 19. aprila,<br />
nepoznati poĉinioci uklonili su bistu narodnog heroja Mahmuta Lekića sa<br />
postamenta iz dvorišta istoimene škole. Takodje na postamentu je i oštećen<br />
natpis sa imenom i prezimenom Mahmuta Lekića. Ovaj ĉin je doţivljen kao<br />
uvreda i za ĉlanove porodice, odnosno potomke ovog narodnog heroja, ali i za<br />
ostale gradjane ove gradske opštine koji njeguju uspomene na antifašistiĉku<br />
borbu naroda ovog kraja tokom II svjetskog rata.<br />
I pored brojnih reakcija graĊana bista do danas nije vraćena, pa smo<br />
odluĉili da uputimo ovo poslaniĉko pitanje. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Izvolite, pomoćnice ministra.<br />
MUBERA KURPEJOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, predsjedavajući.<br />
Poštovani poslanici i poslanice,
Ministarstvo prosvjete i sporta je upoznato da je sa postamenta ispred<br />
škole u Tuzima oštećena, odnosno uklonjena bista narodnog heroja Mahmuta<br />
Lekića, ĉije ime ova osnovna škola nosi. Ministarstvo osuĊuje ovakva i sliĉna<br />
djela, odnosno nedjela koja se ĉine.<br />
Po saznanju uprava škole je u saradnji sa Ministarstvom prosvjete i sporta<br />
isti sluĉaj prijavila Upravi policije - Podruĉna jedinica u Podgorici, kao i stanici<br />
policije u Tuzima. Ministarstvo prosvjete i sporta je takoĊe u okviru svojih<br />
nadleţnosti, a ne ĉekajući rezultate istrage, već izdalo nalog upravi škole da<br />
pristupi izradi biste kako bi ista, nakon završetka, bila postavljena na<br />
postament.Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Komentar.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Hvala.<br />
Naravno, bilo bi dobro da su ministarstva koordinirano radila, da je i<br />
Uprava policije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova završilo istraţne radnje<br />
i otkrilo poĉinioce ovog gnusnog ĉina. Rijeĉ je ne samo o ataku na tekovine<br />
antifašistiĉke borbe ljudi ovog kraja, već i na spomenik jednog ĉuvenog narodnog<br />
heroja ĉija je familija, njih petoro su bili prvoborci i dali mnogo ţrtava za<br />
oslobaĊanje ovih krajeva od okupatora. Isto tako raduje nas da će bista biti<br />
ponovo vraćena. Bilo je tamo nekih komentara, doduše nezvaniĉnih, da su bistu<br />
uklonili ovi što kupe staro ţeljezo, bronzu, bakar i ostalo. Medjutim, teško da bi<br />
oni oštetili natpis koji se tamo nalazio sa imenom i prezimenom ovog narodnog<br />
heroja. Mislilm da je moguća neka druga namjera, ali u svakom sluĉaju<br />
oĉekujemo da će i Ministarstvo unturašnjih poslova, odnosno Uprava policije<br />
završiti istraţne radnje i procesuirati poĉinioce ovog gnusnog nedjela, a<br />
pozdravljamo to što će Minsitarstvo prosvete uĉiniti napor da se bista ponovo<br />
vrati tamo gdje je bila, na postament kod škole "Mahmut Lekić" u Tuzima. Hvala.<br />
PREDŚEDVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i pomoćnici ministra, gospoĊici Kurpejović.<br />
Imamo informaciju da nam se ministar Numanović pridruţuje i nastavljamo<br />
dalje sa pitanjima, odnosno sa dva pitanja za ministra Numanovića.<br />
Prvo pitanje je koleginice Veselinke Peković, dva pitanja, a nakon toga<br />
koleginica Nataša Vuković.<br />
Izvolite, koleginice.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani graĊani, kolege poslanici, gospodine predsjedavajući,<br />
gospodine ministre,<br />
Moje poslaniĉko pitanje glasi:<br />
Po kojoj metodologiji, odnosno po kojoj formuli i na osnovu kojih preciznih<br />
podataka je raĉunata stopa registrovane nezaposlenosti u Crnoj Gori, sa<br />
navoĊenjem podataka i brojki o kretanju nezaposlenosti i zaposlenosti koje su<br />
korišćene za raĉunanje ove stope, i to: za mjesec januar 2011 godine (ĉetiri
nedeljna izvještaja); za mjesec januar 2012. godine (ĉetiri nedeljna izvještaja), za<br />
mjesec jun 2012.godine (ĉetiri nedeljna izvještaja)?<br />
TakoĊe molim da mi se dostave podaci objavljeni u svim nedeljnim<br />
saopštenjima Zavoda za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> o kretanju zaposlenosti,<br />
nezaposlenosti i stopi nezaposlenosti koji su objavljeni u posljednje dvije godine,<br />
kao i imena lica i poslova koje obavljaju a koja su po aktima Zavoda za<br />
zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> zaduţena i odgovorna za prikupljanje, raĉunanje i<br />
objavljivanje ovih podataka.<br />
Opšte je poznato da su podaci o kretanju zaposlenosti i nezaposlenosti,<br />
odnosno stopama zaposlenosti i nezaposlenosti najznaĉajniji ekonomski<br />
indikator. Zbog toga su u ĉitavom svijetu ovo najviše eksploatisani pokazatelji<br />
ukljuĉujući i politiĉku raspodjelu. Logiĉno je da slijedom prethodnog je i velika<br />
paţnja i osjetljivost u definisanju, naĉinu prikupljanja, metodologiji raĉunanja i<br />
saopštavanja ovih podataka. U Crnoj Gori po indikatorima koje saopštava Zavod<br />
za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> o broju i stopi nezaposlenosti, a koje maksimalno<br />
koriste najviši drţavni zvaniĉnici, ova stopa je daleko ispod svih zemalja regiona,<br />
a ĉak i od jednog broja drţava koje su ĉlanice Evropske unije. Svaka ĉast, ako je<br />
tako i odliĉno ako je tako.<br />
Medjutim, imam, priznajem, ozbiljne rezerve povodom podataka o broju<br />
nezaposlenih u Crnoj Gori. Po podacima za maj ove godine ih je 31.339, a stopa<br />
nezaposlenosti oko 11% sa zabiljeţenim trendom pada nezaposlenosti u odnosu<br />
na prethodni period. Pošto u realnom ţivotu ne mogu da prepoznam ekonomske<br />
trendove koji opravdavaju ovakve statistiĉke podatke o opadanju broja<br />
nezaposlenosti, a pri tome imamo u vidu da su gotovo svi bivši veliki privredni<br />
sistemi u Crnoj Gori zatvoreni, da se u KAP-u, Ţeljezari, Rudnicima Boksita<br />
Nikšić i još jednom broju preduzeća broj zaposlenih permanetno smanjuje, na<br />
drugoj strani ne vidim nove privredne kapacitete koji u znaĉajnoj mjeri<br />
zapošljavaju novu radnu snagu. Prethodno me je motivisalo da postavim ovo<br />
poslaniĉko pitanje...(Prekid) da nerealno niskom stopom nezaposlenosti<br />
pokušavamo da uljepšamo našu neveselu ekonomsku zbilju. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
U medjuvremenu nam se pridruţio ministar Radunović. Izvinjavamo mu se<br />
jer smo raĉunali da će on tek u 12.15 h biti pa odraĊujemo ovaj dio sa ministrom<br />
Numanovićem.<br />
Izvolite, ministre.<br />
SUAD NUMANOVIĆ:<br />
Gospodine predsjedavajući, poštovani graĊani, uvaţeni poslanici,<br />
poštovana poslanice Peković,<br />
Odgovor na Vaše pitanje ste jutros dobili u pisanoj formi. Ne znam da li je<br />
tehniĉki do vas došlo, ali je proslijedjeno svakako sa svim ovim traţenim<br />
izvještajima za januar 2010, 2011, 2012. Odgovor je dosta obiman i proslijedjen<br />
je prema vama liĉno, odnosno prema vašem klubu.<br />
Naĉin izraĉunjavanja registrovane stope nezaposlenosti je usklaĊen sa<br />
metodologijom meĊunarodne organizacije rada. Podsjećam vas da Zavod za<br />
zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> izraĉunava registrovanu stopu nezaposlenosti kao<br />
odnos broja registrovanih nezaposlenih i broja aktivnog stanovništva. Prema
Zakonu o zapošljavanju ostvarivanje prava iz osiguranja od nezaposlenosti,<br />
nezaposlenim licima se smatra lice od 15 do 65 godina ţivota koje je crnogorski<br />
drţavljanin ili stranac sa liĉnom radnom dozvolom, koje se nalazi na evidenciji<br />
Zavoda za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, koje je sposobno ili djelimiĉno sposobno za<br />
rad, koje nije zasnovalo radni odnos i koje aktivno traţi zaposlenje shodno ĉlanu<br />
3 ovog Zakona. Podatke o aktivnom stanovništvu dobijamo od nadleţene<br />
istitucije Monstata. Stopa registrovane nezaposlenosti je odnos registrovane<br />
zaposlenosti u aktivnom radnom stanovništvu. Pravila i motivacija za registraciju<br />
razlikuju se od drţave do drţave i zbog toga registrovana zaposlenost nije<br />
uporediva meĊu drţavama. Postavlja se pitanje zašto se nezaposleni registruju<br />
na Zavod - 1) da brţe naĊu zapošljenje, 2) da dobiju pomoć u traţenju posla, 3)<br />
da dobiju naknadu od nezaposlenosti, 4) da dobiju dobre naknade, kao što je<br />
zdravstveno osiguranje, socijalno osiguranje i tako dalje.<br />
Registrovana stopa nezaposlenoti predstavlja uĉešće registrovanih<br />
nezaposlenih u radnoj snazi koja je zvaniĉno radna sposobnost. Obiĉno su to od<br />
15 i 16 godina starosti do starosti za penziju koja moţe biti razliĉita za muškarce i<br />
za ţene. Podsjećam vas da je u Crnoj Gori ona 67 godina starosti za oba pola.<br />
Ova stopa nije uporediva na nivou više zemalja zbog razlika u zakonskim<br />
regulativama koje se odnose na registrovanje, deregistrovanje i kvalifikovanost<br />
za korišćenje dodataka za nezaposlenost i druge vrste dodataka, kao i na<br />
dostupnost obuke i drugih usluga koje se pruţaju registrovanim nezaposlenim<br />
licima.<br />
U martu ove godine je nakon objavljivanja podataka iz Monstata o<br />
aktivnom stanovništvu dobijenih na popisu 2011. godine došlo do korigovanja<br />
stope nezaposlenosti. Prošlogodišnji popis je pokazao da je u Crnoj Gori aktivno<br />
232.010 stanovnika dok je na predhodnom popisu iz 2003. godine taj broj iznosio<br />
276.000 stanovnika <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Sistem prikupljanja podataka, voĊenje evidencija kao i izvještavanje je<br />
informatiĉki podrţano kroz jedinstveni informacioni sistem organizovan u okviru<br />
Zavoda za zapošljavanje. Za ove poslove je zaduţen taj sektor za informacionu<br />
tehnologiju i sektor za zaopošljavanje na ĉijem se ĉelu nalaze pomoćnici<br />
direktora. Kao što sam rekao, u prilogu ovog odgovora smo vam dostavili i<br />
traţene nedeljne izvještaje za januar 2010, 2011. i 2012. godine. Podsjećam vas<br />
da se svi ovi izvještaji sa stopom nezaposlenosti koje ste traţili nalaze dnevno na<br />
sajtu Zavoda za zapošljavanje, tako da svaki graĊanin moţe da vidi ove podatke.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
Pravo na komentar odgovora, koleginica Peković.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani gospodine ministre,<br />
Podaci sa drţavnog popisa stanovništva iz aprila 2011. godine dopunjeni<br />
za narednu godinu pokazuju da Crna Gora ima 403.438 stanovnika radnog<br />
uzrasta. Po podacima Monstata iz maja ove godine podaci izgledaju ovako:<br />
Da je broj zaposlenih 160.880, da je broj nezaposlenih, korišćeni podaci<br />
Zavoda za zapošljavnje, 31.339, da je broj uĉenika srednjih škola u Crnoj Gori
22.163, da je broj uĉenika... 31.015, a broj uĉenika 22.163 dakle, ukupno 245<br />
397.<br />
Kada se ova cifra stavi u odnos sa 403.438 stanovnika radnog uzrasta<br />
dolazi se do podatka da 158. 041 stanovnik <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nije evidentiran mi meĊu<br />
zaposlenim, ni meĊu nezaposlenim. Nije valjda da 158.041 stanovnik <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
radi na crno. Monstatova anketa o radnoj snazi ukazuje na duplo veću stopu<br />
nezaposlnosti, oko 21% od one koju daje Zavod za zapošljavanje, ali ni to ni<br />
izbliza ne daje odgovor o pribliţno korektnim podacima o stopi nezaposlenosti u<br />
Crnoj Gori. Ona je oĉigledno, usuĊujem se sa punom odgovornošću to reći, i<br />
iznad 30%.<br />
Odgovor na moje poslaniĉko pitanje još uvijek nijesam dobila, a kako<br />
rekoste da ste mi ga uputili, odgovor na moje poslaniĉko pitanje uĉiniću<br />
dostupnim svim zainteresovanim institucijama i ukupnoj javnosti sa ţeljom da<br />
problematiku zaposlenosti i nezaposlenosti u Crnoj Gori i podatke o njima koji se<br />
zvaniĉno objavljuju oslobodimo sluganstva jednoj politiĉkoj garnituri koja ne<br />
preza ni od ĉega, pa ni od krivotvorenja podataka o stopi zaposlenosti i<br />
nezaposlenoti, kako bi sebe predstavili u što ljepšem svijetu i pred sopstvenim<br />
graĊanima i pred meĊunarodnom zajednicom, a takva Potemkinova sela nikome<br />
ne donose dobro.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Imate drugo pitanje, koleginice Peković, tako da moţete nastaviti.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani ministre, moje drugo poslaniĉko pitanje je:<br />
Hoće li poskupljenje elektriĉne energije izazvati i ostala poskupljenja i<br />
kako će se sva ta poskupljenja odraziti na ionako ugroţen standard graĊana?<br />
Do 2015. godine, poštovani graĊani, poskupljenje struje biće 34%, a<br />
cijena kw sata biće 12,54 centa. Od 01. avgusta poskupljenje elektriĉne energije<br />
je 5,8 evra. Nemoguće je, gospodine ministre, da to neće biti okidaĉ za ostala<br />
poskupljenja kao i još jedan od udara na ionako nizak standard graĊana <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>. Sa poskupljenjem elektriĉne energije od 5,8% imaćemo najskuplju struju u<br />
regionu, a kasnije ćemo imati i najskuplju struju u Evropi. Pomoć kroz subvencije<br />
i podrška urednim platišama ĉiji će raĉuni biti umanjeni sa 5 na 10% je samo<br />
bacanje prašine u oĉi. Pitam vas kako oni koji ţive od prosjeĉne plate, penzije,<br />
naknade sa biroa rada mogu biti uredne platiše. Dajte, svima nam recite.<br />
Subvevncije i subvencioniranje je još jedna obmana. Koliko me pamćenje<br />
sluţi, u budţetu je Vlada iznos za subvencije smanjila sa milion i 600 hiljada evra<br />
na milion. Dakle, manje za 600 hiljada. TakoĊe, vrlo je komplikovana<br />
administrativna procedura, pa i oni koji imaju pravo na subvenciju odustaju. S<br />
obzirom na to da ste na Socijalnom savjetu izjavili da ste ljuti na Regulatornu<br />
agenciju za energetiku pokazali ste ko je pravi vlasnik Elektroprivrede, A2A je<br />
pravi vlasnik iako nije većinski. Sa ovom poskupljenjima A2A hoće da vrati novac<br />
koji je dala za Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a nezvaniĉni izvori govore da A2A ne<br />
ulaţe u ovu oblast ni pribliţno onom što je obaveza iz privatizacionog ugovora.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RSTODER:<br />
Hvala Vama.
Ministar Numanović.<br />
SUAD NUMANOVIĆ:<br />
Poštovana poslanice Peković,<br />
Spomenuli ste moju izjavu na Socijalnom savjetu kome inaĉe<br />
presjedavam. Sigurno ste mislili na poslednju sjednicu koju smo odrţali<br />
poĉetkom ovog mjeseca. Taĉno je da sam rekao da se ljutim na Regulatornu<br />
agenciju, iz prostog razloga što bih kao ĉlan Vlade bio veoma sretan ako bi ta<br />
jasna zakonska regulativa i jasan zakon o obraĉunu elektriĉne energije, Zakon o<br />
energetici, metodologija kojom se bavi Regulatorna agencija dozvoljavala<br />
mogućnost da ti parametri ne idu u smislu poskupljenja elektrilĉne energije, nego<br />
ono što bi i kao ĉlan Vlade, posebno kao graĊanin ţelio da bude i pojeftinjenje.<br />
MeĊutm, posle njihovog jasnog objašnjenja shodno zakonskoj metodologiji<br />
zakljuĉili smo da je Regulatorna agencija svoj posao odradila u skladu sa<br />
zakonom. Kao tripatridno tijelo Socijalni savjet, sloţili smo se o zakonitom<br />
djelovanju Regulatorne agencije.<br />
Druga stvar, mi smo na toj sjednici Socijalnog savjeta donijeli zakljuĉke.<br />
Na istoj sjednici su prisustvovali predstavnici Unije poslodavaca. Donijeli smo<br />
zakljuĉak koji se odnosi da srednja i mala preduzeća, shodno uporednim<br />
podacima cijene elektriĉne energije za njih u odnosu na ovaj period i 2009.<br />
godinu su i dalje u plusu jer je njihova cijena 30% niţa u odnosu na 2009.<br />
godinu. Zakljuĉak se odnosio u tom pravcu i tako je koncipiran da cijena<br />
elektriĉne energije ne moţe da bude okidaĉ za poskupljenja bilo kakvih<br />
proizvoda, a sa time su se sloţili i predstavnici Unije poslodavaca. TakoĊe smo<br />
konstatovali da period koji je iza nas jeste bio period gdje smo imali ne<br />
poskupljenje elektriĉne energije za srednja i mala preduzeća nego smo imali<br />
sniţenje te cijene elektriĉne energije, ali da nijesmo kao graĊani osjetili benefite<br />
tog sniţenja elektriĉne energije jer nijesmo imali ni od jednog poslodavca jasan<br />
stav da poskupljenje elektriĉne energije znaĉi i pojeftinjenje svih ostalih<br />
proizvoda, što bi i logiĉno bio posljedica pojeftinjenja elektriĉne energije. Dakle,<br />
ako nije došlo u periodu sniţenja cijena elektriĉne energije do sniţenja svih<br />
proizvoda, onda nema nijednog razloga da u ovom momentu cijena elektriĉne<br />
energije bude okidaĉ za povećanje cijene svih ostalih proizvoda.<br />
Govorili ste o popustu koji smo zajedno sa Elektroprivredom, jer je Vlada<br />
većinski vlasnik, donijeli odluku da popust bude 10% za redovne platiše. Popust<br />
koji je znaĉajan na ovo zadnje povećanje koje je negdje ispod 6%, sloţićemo se<br />
da je povećanje za redovne platiše od 10% znaĉajno. To valjda anulira to<br />
povećanje iz prostog razloga što mi imamo 120.000 redovnih platiša i uglavnom<br />
su to penzioneri i porodice penzionera. Dakle, 120.000 redovnih domaćinstava<br />
ima mogućnost i koristi ove benefite od 10% popusta. Ako imamo podatke da<br />
imamo 160.000 domaćinstava koji su duţni Elektroprivredi negdje do 500 eura, a<br />
ako imamo ponudu isto tako od Elektroprivrede da se napravi jedan fleksibilan<br />
ugovor izmeĊu Elektroprivrede i domaćinstava, ovih duţnika, gdje će u nekom<br />
duţem periodu oni svoj dug servisirati i samim tim postati redovne platiše, onda<br />
postoji mogućnost da ove benefite od 10% koristi u narednom periodu poslije tog<br />
potpisanog sporazuma novih 160.000 domaćinstava. Dakle, stvara se jedna<br />
mogućnost dosta velika za veliki broj domaćinstava da koriste te benefite.<br />
Postavlja se pitanje da li su subvencije, kako vi to kaţete, obmana.<br />
GraĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> znaju da nije, jer subvencije koristi znaĉajan broj graĊana u
periodu od 2008. godine, kada je Vlada shodno svojim uredbama i pravilnicima<br />
donijela jasna uputstva o subvencijama elektriĉne energije za najugroţeniju<br />
kategoriju stanovništva. Uvijek kada doĊe do bilo kakvog poskupljenja trudićemo<br />
se ....(Prekid) i ovaj novi Pravilnik o subvencijama elektriĉne energije jasno<br />
podrazumijeva proširenje obima prava za one kategorije koje nijesmo ranije<br />
prepoznali, a tu prevashodno mislim na invalide druge i treće kategorije,<br />
podsjećam vas i na njihove štrajkove koji se nalaze na Zavodu za zapošljavanje,<br />
kao i one osobe sa smetnjama u razvoju koji se nalaze na Zavodu za<br />
zapošljavanje, ĉitav set tih kategorija. Mogućnost koju su dosad koristili 13.700<br />
domaćinstava sa preko 52.000 graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sada sa proširenjem ovog<br />
broja mogućih korisnika se proširuje na 27.000 potencijalnih domaćinstava sa<br />
preko 100.000 graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Sloţićemo se da smo jasno targetirali one koji su najugroţeniji i kroz<br />
popust od 40%, a pojedine kategorije i 80% ....(Prekid)<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora ima koleginica Peković.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Gospodine ministre, opet ponavljam da je subvencioniranje još jedna<br />
obmana graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Koliko me pamćenje sluţi u budţetu je Vlada iznos<br />
za subvencije smanjila sa 1.600.000 na milion, dakle 600.000 manje nego što je<br />
predviĊeno.<br />
Poštovani graĊani, od svega ovoga neće biti ništa, samo ćete ţivjeti sve<br />
teţe i teţe.<br />
Što se tiĉe vašeg stava da ovo neće biti okidaĉ za nova poskupljenja,<br />
jeste li ĉuli, prije neku noć, na dnevniku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da mljekari već najavljuju<br />
nova poskupljenja? Moţda neće doći do novih poskupljenja od strane pekara,<br />
mljekara i drugih malih i srednjih proizvoĊaĉa, iz prostog straha da će imati<br />
sankcije do prvih parlamentarnih izbora, ali poslije parlamentarnih izbora,<br />
poštovani graĊani, loše nam se piše.<br />
Gospodine Numanoviću, vi ste na Socijalnom savjetu rekli da je Vlada<br />
ljuta na Regulatornu agenciju zbog donošenja ove odluke. Zar upravo drţava nije<br />
većinski vlasnik Elektroprivrede <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koja je poslala zahtjev za povećanje<br />
cijene struje? Zar vaša izjava nije licemjerna u neku ruku? Zapravo vi ste<br />
većinski vlasnik, a ljutite se što je došlo do poskupljenja elektriĉne energije koje<br />
ste upravo vi traţili. Dakle, A2A je pravi vlasnik iako nije većinski, A2A sa ovim<br />
poskupljenjima hoće da vrati novac koji je dala za Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a<br />
nezvaniĉni izvori govore da ulaţe u ovu oblast ni pribliţno onom što je obaveza<br />
privatizacionog ugovora. Naime, iz RAE nijesmo imali odgovor koliko su u<br />
obavezi da se investira u Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Sada se jasno vidi da A2A<br />
nije dovedeno u Crnu Goru da odrţava Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nego<br />
likvidnost Prve banke. Više je nego jasno da su u pitanju privatni interesu. Ako<br />
ovo nije taĉno, šta je sa novcem koji A2A drţi na Prvoj banci, a koji je namijenjen<br />
za investicije, a investicija nema ili su vrlo ....(Prekid) poslije 2015. godine da<br />
kaţu da su dobili dţabe Elektroprivredu.<br />
Ovo je školski primjer, ĉini se i logiĉno se zakljuĉuje, koruptivnih radnji<br />
samo ne znamo koliko su dobili novca oni koji su sklopili ugovor na štetu svih
graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Da se ovo sprijeĉi je smjena vlasti, poštovani graĊani.<br />
GraĊani, vi ste poklonili Elektroprivredu kompaniji A2A, ali interesa imaju oni koji<br />
su uĉestvovali u ovim, ĉini se, koruptivnim ugovorima, a vi ste, poštovani graĊani,<br />
na gubitku. Elektroprivredu će A2A dobiti dţabe, a mi ćemo uz to i platiti ne samo<br />
ovim poskupljenjima elektriĉne energije nego i novim poskupljenjima i ostalih<br />
ţivotnih namirnica. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama.<br />
Koleginica Nataša Vuković.<br />
NATAŠA VUKOVIĆ:<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodo ministri,<br />
Na osnovu ĉlana 187 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Vladi, odnosno<br />
nadleţnom ministarstvu postavila sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
"Koliko je bilo korisnika osnovnih prava iz socijalne zaštite materijalno<br />
obezbjeĊenje porodice, liĉna invalidnina, njega i pomoć drugog lica, smještaj u<br />
ustanovu, smještaj u drugu porodicu, pomoć za vaspitanje i obrazovanje djece i<br />
mladih sa posebnim potrebama, zdravstvena zaštita, troškovi sahrane,<br />
jednokratna novĉana pomoć i to pojedinaĉno po opštinama i ostvarenim pravima<br />
u 2010, 2011, i prvih šest mjeseci 2012.godine, kolika je bila visina mjeseĉnih<br />
primanja, po svakom gore navedenom pravu, te kada je i u kolikom iznosu i kod<br />
kojih naknada izvršeno poslednje povećanje mjeseĉnog iznosa naknade?<br />
Odgovor sam traţila u pisanoj formi i zahvaljujem, gospodine minister, što<br />
ste bili aţurni.<br />
Dva su razloga zašto sam postavila ovo pitanje. Jedan je iznos i naknada<br />
iz prava socijalne zaštite, a drugi naĉin i kriterijumi raspodjele. Ono što je<br />
evidentno je da se povećava iz godine u godinu broj korisnika ovih prava. Moţda<br />
je kontinuirano povećanje broja korisnika najbolji pokazatelj efekata vladavine<br />
DPS-SDP koalicije. Od kako ste krenuli sloganom - da ţivimo bolje, svake godine<br />
se povećava broj onih koji imaju status socijale i upravo to osiromašenje ljudi<br />
koristite kao osnovni mehanizam za dobijanje izbora. Prvo se ljudi dovedu na rub<br />
egzistencije "uspješnim privatizacijama" o tome smo juĉe dosta govorili, a onda<br />
se još više poigravate ljudskim sudbinama, jer i to socijalno davanje najĉešće<br />
uslovljavate podrškom vladajućoj koaliciji.<br />
Na ţalost centri za socijalni rad predstavljaju najslabiju kariku u sistemu<br />
socijalne i djeĉije zaštite, ali oĉigledno i najjaĉe oruţje DPS-a u projektu siguran<br />
glas.<br />
Da bi ovo, što kaţem, ipak dobilo drugu stranu znaĉenja, ponoviću<br />
mišljenje Nikole Bertolinija, šefa operativnog sektora delegacije EU u Crnoj Gori,<br />
koji je ocijenio da su sluţbe socijalne i djeĉije zaštite u Crnoj Gori nerazvijene.<br />
O ovome, gospodine minister, smo nekoliko puta vi i ja razgovarali i znate<br />
dobro da sam vas upozoravala i u nekim privatnim razgovorima i u ...(Prekid).....o<br />
tome na koji naĉin funkcionišu opštinske komisije za npr. tuĊu njegu i pomoć, pa<br />
se dešava da pacijent koji doĊe kod mene, odnosno traţilac nalaza za tuĊu njegu<br />
i pomoć i ja mu objasnim da mu je na osnovu njegovog zdravstvenog stanja<br />
nemoguće da dobije tuĊu njegu i pomoć a on na to kaţe da je to već završeno u<br />
Centru za socijalni rad. Kaţe da će nalaze koje mi iz zdravstva dajemo samo pro<br />
forme ponijeti i bez obzira šta mi napisali da će on dobiti tu traţenu naknadu.
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Numanović.<br />
Izvolite.<br />
SUAD NUMANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem predsjedavajući.<br />
Uvaţena poslanice Vuković, shvato sam da ste dobili pisani odgovor, je li<br />
tako, pretpostavljam i poslanica Peković da će isto tako dobiti. Dakle, odgovor na<br />
vaše pitanje jeste veza zakona o socijalnoj i djeĉijoj zaštiti kojom se utvrĊuju<br />
prava, osnovna prava za socijalnu i djeĉiju zaštitu.<br />
Na nivou <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u maju 2012. godine broj porodica korisnika<br />
materijalnog obezbjeĊenja porodica je 14.518 sa 44.165 ĉlanova, liĉne<br />
invalidnina 1726, njege i pomoći drugog lica 7869, smještaja u drugu ustanovu<br />
726, smještaja u drugu porodicu 397, pomoć za vaspitanje i obrazovanje djece i<br />
mladih sa posebnim potrebama 1860, zdravstvene zaštite 1985 i troškova<br />
sahrane 24. Broj djece kojima se plaćaju troškovi boravka u dnevnim centrima je<br />
88. Za prava iz socijalne i djeĉje zaštite za maj 2012. godine opredijeljeno je<br />
4.642.054,75 eura.<br />
Prava iz socijalne i djeĉije zaštite povećana su na osnovu Odluke o<br />
utvrĊivanju visine materijalnog obezbjeĊenja porodice, liĉne invalidnine, njege i<br />
pomoći drugog lica, dodatka za djecu, troškova sahrane, opreme za novoroĊeno<br />
dijete i naknade po osnovu roĊenja djeteta za lice koje se nalazi na zavodu za<br />
zapošljavanje i redovnih studenata i ona se primjenjuju od 1.1.2011. godine.<br />
Shodno ovoj odluci iznosi naknada su: za visinu materijalnog<br />
obezbjeĊenja za porodicu koja nema prihoda u rasponu od 63,50 eura do<br />
120,70 eura.<br />
Visina liĉne invalidnine iznosi mjeseĉno 108,80 eura. Visina njege i<br />
pomoći drugog lica iznosi 63.00 eura. Visina troškova sahrane iznose 315.00<br />
eura. Visina opreme za novoroĊeno dijete 105,00 eura, visina naknade po<br />
osnovu roĊenja djeteta za lice koje na na evidenciji Zavoda za zapošljavanje<br />
26,20 eura. Dodatak za djecu se kreće od 19,00 eura do 31.80 eura, a navedeni<br />
iznosi u odnosu na prethodni su uvećani za 5% s tim da se liĉna invalidnina na<br />
taj iznos uvećava za još 30 eura.<br />
U ukupnom iznosu socijalna davanja na godišnjem nivou iznose preko 60<br />
miliona kao što znate shodno budţetu, a ako tome dodamo razne vidove<br />
socijalnih davanja preko Zavoda kroz pasivne mjere Zavoda za zapošljavanje i<br />
Fonda PIO socijalna davanja na godišnjem nivou po raznim vrstama iznose<br />
preko 80 miliona eura.<br />
S obzirom na veliki broj traţenih podataka vi ste u prilogu ovog odgovora<br />
dobili sve to pa ćete imati prilike da to isĉitate da se sada ne bavimo s time, ali<br />
samo da kaţem na par vaših konstatacija liĉne komunikacije ili onoga što ste i<br />
zvaniĉno traţili kroz poslaniĉka pitanja. Prvo što se tiĉe socijalnih davanja i veze<br />
sa politikom ĉesto to posljednjih dana, posebno kada su izbori u pitanju, postaje<br />
aktuelno. Ja ću vam reći da mi radimo zajedno sa UNDP na izradi socijalnog<br />
kartona i druga stvar radili smo evidenciju svih lica koja se nalaze preko Centra<br />
za socijalni rad a primaju razne vrste socijalne pomoći. I od svih ovih cifara koje<br />
sam ovdje nabrojao, a vi znate da se u centrima ne nalaze politiĉki istomišljenici
ili pripadnici jedne partije, nego po strukturi zaposleni da se nalaze ljudi i<br />
politiĉke, i nacionalne pripadnosti onako kako to dolikuje graĊanskoj Crnoj Gori.<br />
Dakle, podaci jasno ukazuju da samo 72 porodice, zato što su prešle iz<br />
kategorije socijalnog davanja u posao aktivnog traţenja posla, i sezonski su bili<br />
zaposleni. Imate samo od 14600 porodica 72 porodice koje nisu imale urednu<br />
dokumentaciju. Svi ostali imaju urednu dokumentaciju, na osnovu koje dobijaju<br />
razne vrste socijalnih davanja. I druga stvar, rad, vi kao zdravstveni radnik znate<br />
da medicinska dokumentacija je dokument koji nije tako javan, a isto tako, nešto<br />
što vi napišete, ja ili kolega Radunović to ne znaĉi da je opredjeljujuće. Za<br />
dobijanje tuĊe njege ili pomoći postoji ĉitav set medicinske dokumentacije koja je<br />
neophodna da se pribavi da bi neko mogao da ostvari pravo na tuĊu njegu i<br />
pomoć.<br />
Prema tome, to da je neko mogao da kaţe liĉno vama, bez obzira što vi<br />
pišete, ja neću dobiti, taj ne zna da treba da dobije još deset nalaza od raznih<br />
vrsta specijalista da to dobije i da sa time aplicira.<br />
Isto tako sloţićemo se da u toj Komisiji sjede vrhunski struĉnjaci, ljekari<br />
koji na osnovu uredne medicinske dokumentacije i jasnog pravilnika donose<br />
odgovarajuća rješenja. Nije valjda da ćemo vi i ja da sumnjamo u onaj sastav<br />
ljekara koji tamo sjedi i koji donosi, shodno pravilniku i shodno zakonu takva<br />
rješenja. I da li su socijalna davanja dovoljna nikada nismo rekli da su dovoljno.<br />
Uvijek ima potrebe da budu veća, ali ako posmatramo period ili vrijeme u kome<br />
se nalazimo i uporedne podatke sa regionom, to da imamo ovakav vid socijalnih<br />
davanja na nivou 80 miliona, da imamo 380 miliona za redovnost isplate penzija,<br />
da imamo redovno servisiranje plata ljudi koji rade u drţavnoj instituciji i da je to<br />
u odnosu na sve zemlje u okruţenju mnogo veće, ili veće u odnosu na zemlje u<br />
okruţenju, pa ĉak i neke zemlje koje su ĉlanice Evropske unije, onda ćemo se<br />
sloţiti da ovo nije nešto sa ĉime treba da se hvalimo, ali svakako nešto što znaĉi<br />
stabilnost i sigurnost za korisnike ovih davanja.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚ EDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Pravo na komentar odgovora koleginica Vuković.<br />
NATAŠA VUKOVIĆ:<br />
Gospodine ministre priĉam o stvarima koje dobro znamo i Vi i ja, samo ih<br />
razliĉito gledamo. Priĉa o socijalnom kartonu u Crnoj Gori, ĉini mi se, već 15<br />
godina traje i dobro znamo kako se to sve radi i znamo za koga će da se pravi i<br />
kako se i sa tom priĉom o socijalnom kartonu manipuliše.<br />
Rekli ste da medicinska dokumentacija nije opredjeljujuća. Problem je što<br />
za neke vrste socijalnih davanja nije opredjeljujuće. Za nalaz za tuĊu njegu i<br />
pomoć bi trebala da bude opredjeljujuća. I ono što ja kaţem znaĉi kaţem zato<br />
što znam da je tako. Dolaze iz Centra za socijalni rad sa ceduljom na kojoj piše<br />
za psihologa napiši iku ispod 49. Je li to nešto ĉime treba Centar za socijalni rad<br />
da se bavi? Ljudi u Crnoj Gori ne ţele da primaju socijalnu pomoć i nije problem<br />
u visini socijalne pomoći nego je problem da se obezbijedi ljudima da rade i da<br />
zarade. Problem je, a o tome smo više puta govorili, evo poslije ću da pomenem<br />
kolika je nadoknada za ljude sa tjelesnim oštećenjima, problem je u tome što
osobama sa invaliditetom uzima ova Vlada za tri godine 10 miliona evra umjesto<br />
da im pravi programe da rade.<br />
Nego, iz svega ovoga što smo rekli, moramo da se sloţimo da se nameću<br />
dva zakljuĉka i da su dva goruća problema. A to su da postojeći iznosi<br />
socijalnih davanja nijesu dovoljni, to ste i vi rekli da biste zadovoljili osnovne<br />
potrebe korisnika i da se mora izvesti revizija postojeće raspodjele, tako da se<br />
pomoć pravedno i transparentno rasporedi upravo onima kojima je to potrebno.<br />
To se, nadam se, slaţemo svi ovdje.<br />
Najugroţeniji u Crnoj Gori ţive od socijalne pomoći koja je sedam puta<br />
manja od cijene minimalne potrošaĉke korpe, mislim da je ĉak i više od sedam<br />
puta jer potrošaĉka korpa je sad nešto više od oko 790 evra. U Crnoj Gori<br />
prema posljednjim istraţivanjima ima 14.500 siromašne djece, znaĉi one<br />
bukvalno koja nemaju tri obroka i to je 10% djece u Crnoj Gori.<br />
Da li mogu da dobijem još nekoliko sekundi?<br />
Ono o ĉemu se, ĉini mi se, malo vodi raĉuna, a mora se povesti raĉuna je<br />
da se smanji greška ukljuĉenosti i greška iskljuĉenosti, znate o ĉemu govorim.<br />
Jer, na ovaj naĉin kako funkcioniše sistem djeĉje i socijalne zaštite puno ljudi koji<br />
ne bi trebali da primaju neko od ovih socijalnih davanja primaju ta socijalna<br />
davanja i na taj naĉin se onemogućava onima kojima je pomoć zaista potrebno<br />
da tu pomoć dobiju.<br />
Moram samo jednom reĉenicom ili dvije da prokomentarišem iznose<br />
socijalnih davanja. Zaista, tuĊa njega i pomoć 63 evra. To su osobe kojima je<br />
permanentno potrebna pomoć u obavljanju osnovnih ţivotnih funkcija. Znaĉi,<br />
treba da preţive sa 63 evra. Osobe, sa invaliditetom, djeca sa invaliditetom 25<br />
evra, djeĉji dodatak 19 eura, nadoknada za novoroĊeno dijete 100 evra. Je li se<br />
tako borimo za populacionu politiku? Sistem socijalne zaštite mora oĉigledno da<br />
funkcioniše na potpuno drugaĉiji naĉin, ne kao naĉin kupovine socijalnog mira i<br />
glasova, već kao sistem koji najbolje brine o onima kojima je pomoć zaista<br />
potrebna.<br />
Gospodine ministre, pogledala sam one tabele koje ste mi poslali i vjerujte<br />
da mi je bilo jako interesantno da, koliko sam normalno uspjela da izraĉunam, da<br />
procentualno Pluţine imaju najmanje socijalnih davanja. Da li je to što u<br />
Pluţinama ljudi zaista su bogati i dobro ţive, hvala bogu ako je tako, ili je to iz<br />
razloga što znamo ko u Pluţinama drţi vlast?<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala koleginice, hvala ministru Numanoviću.<br />
Zakljuĉili smo set pitanja za njega i prelazimo na set pitanja koji je<br />
prethodno trebao biti za ministra zdravlja gospodina Miodraga Radunovića.<br />
Prvo pitanje koleginice Branke Tanasijević.<br />
Izvolite koleginice.<br />
BRANKA TANASIJEVIĆ:<br />
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre, koleginice i kolege<br />
poslanici, poštovani graĊani.<br />
Mogućnosti lijeĉenja transplantacionom metodom su ogromne, znaĉajno<br />
podiţu kvalitet zdravstvene zaštite, a samim tim i kvalitet ţivota stanovništvu.
MeĊutim, pacijenti iz <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kojima je transplantacija jedina<br />
mogućnost lijeĉenja još uvijek ove intervencije moraju obavljati u inostranstvu.<br />
To podrazumijeva velike troškove, kako za pacijente tako i za drţavu.<br />
Prema informacijama koje su objavljene u medijima, 85 pacijenata iz <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> je izvršilo transplantaciju bubrega u nekoj drugoj drţavi. Prosjeĉna starost<br />
ovih pacijenata je 44 godine, a meĊu njima je i dvoje djece. Od ovih pacijenata<br />
njih 60% bubreg je dobilo od srodnika, 18% od umrle osobe, a 22% od<br />
nesrodnika.<br />
Usvajanjem Zakona o uzimanju i presaĊivanju djelova ljudskog tijela u<br />
svrhu lijeĉenja, stvorene su zakonske pretpostavke za primjenu transplantacionih<br />
procedura u Crnoj Gori i usvojeni osnovni principi koji se odnose na ovu oblast.<br />
Pošto je od usvajanja pomenutog zakona prošlo više od dvije godine, a<br />
imajući u vidu ĉinjenicu da uvoĊenje transplantacione metode predstavlja jednu<br />
od prioritetnih aktivnosti Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za ovu godinu, postavila bih vam<br />
sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Dokle se stiglo sa implementacijom Zakona o uzimanju i presaĊivanju<br />
djelova ljudskog tijela u svrhu lijeĉenja, odnosno dokle se stiglo sa pripremama<br />
za prvu transplantaciju ljudskih organa u Crnoj Gori? Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama koleginice.<br />
Ministar Radunović.<br />
MIODRAG RADUNOVIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, gospodo poslanice i poslanici, poštovani<br />
graĊani, gospoĊo Tanasijević.<br />
Odgovor na Vaše pitanje je sljedeće.<br />
Program transplantacije organa u jednom zdravstvenom sistemu<br />
predstavlja najkompleksniji zadatak i najveći izazov, volim da kaţem krunu<br />
jednog zdravstvenog sistema. Transplantacija ili presaĊivanje organa uspješna je<br />
metoda lijeĉenja bolesnika kod kojih je došlo do nepovratnog gubitka funkcije<br />
nekog od vitalnih organa. U pripremnom procesu za transplantaciju organa<br />
potrebno je bilo ispoštovati ĉetiri bitna zahtjeva. U Crnoj Gori zakonska regulativa<br />
transplantacionih programa sa ţivog davaoca je kompletirana i to nam<br />
omogućava da se sprovede prva transplantacija organa u ovom sluĉaju bubrega<br />
sa ţivog donora i vjerujemo da ćemo to uraditi do kraja godine. Priprema<br />
adekvatnih prostornih i organizacionih zahtjeva, rekonstrukcija postojećih<br />
prostornih kapaciteta uz adekvatnu opremu i uz nabavku svih potrebnih lijekova i<br />
prije i poslije transplantaciono. Kadrovski, profesionalni aspekt - tim struĉnjaka<br />
zdravstvenih radnika tima za transplantaciju boravio je i u martu, i u julu, boraviće<br />
i u avgustu u Kliniĉkom centru u Zagrebu, radi studijske posjete i obuke za<br />
proceduru. Ovih dana prema Ljubljani će ići i ekipa iz ne samo Kliniĉkog centra<br />
za anasteziologe i za neurologe, nego i za anasteziologe iz opšte bolnice u<br />
Beranama i u Baru, upravo sa ţeljom da napravimo edukovan tim koji će moći da<br />
utvrdi moţdanu smrt i kad budemo radili transpalantaciju sa kadevera. I etiĉki<br />
aspekt da se omogući pacijentima dostupnost savremenog lijeĉenja koji je<br />
medicinski i ekonomski opravdan. Crna Gora u završnoj fazi priprema za prvu<br />
transpalantaciju sa ţivog donora i ispunjenje svih ovih zahtjeva nam omogućava
da najkasnije do kraja ove godine sprovedemo ovog politiĉkog zahvata. Znaĉi<br />
oĉekujemo da se prva operacija ovog tipa uradi do kraja ove godine.<br />
Problem transplantacije organa zahtijeva punu paţnju i podršku društva,<br />
humanost graĊana, usredsreĊenost struke i nadleţnih institucija kako bi zaţivio u<br />
Crnoj Gori u najskorije vrijeme. Doniranje organa i transplantacija su znaĉajno<br />
polje medicinske nauke i prakse koji zahtijeva i humanost društva za svoj puni<br />
razvoj.<br />
Kliniĉki centar <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> profesionalnim, prostornim, organizacionim<br />
kapacitetima moţe da odgovori ovom izazovu. Visoki profesionalizam,<br />
posvećenost projektu, edukacija, razvijanje svijesti i motivisanost graĊana, uz<br />
podršku drţave su garant uspjeha zaţivaljavanja programa.<br />
U svijetu se već rutinski izvode transplantacije bubrega, jetre, srca. Crna<br />
Gora treba da bude dio toga, jer i u našoj zemlji ima ljudi koji imaju potrebu za<br />
ovom medicinskom intervencijom. Samo zajedniĉkim naporima svih uĉesnika, tj.<br />
poštujući multisektorski pristup stvoriće se uslovi da ova sloţena procedura<br />
postane naša svakodnevica, a ne kao što je do sada bila praksa da naši graĊani<br />
za ovaj medicinski zahvat moraju da idu u druge medicinske centra širom svijeta.<br />
TakoĊe, i sa finansijskog aspekta je znaĉajno da transplantacioni program<br />
zaţivi, jer je skuplja dijaliza tih pacijenata, nego da im se uradi transplantacija. Uz<br />
to, nakon uspješne operacije, kvalitet ţivota je višestruko poboljšan, pacijent više<br />
nije vezan za mašinu, odnosno ne mora da bude na dijalizi, što je i naša teţnja.<br />
Kako transplantaciona medicina zahtijeva i posebnu edukaciju osoblja, 18<br />
naših ljekara i srednjeg kadra je obavilo dio obuke iz ove oblasti u julu ove<br />
godine u Zagrebu. Druga grupa takoĊe, do 18 naših ljekara i srednjeg kadra će<br />
obaviti obuku krajem avgusta. Inaĉe Hrvatska je danas prva u svijetu po broju<br />
transplantacija, prestigla je Španiju koja je do skoro bila prva sa programom.<br />
Iz svega navedenog moţemo reći da je zdravstveni sistem <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
spreman da realizuje uvoĊenje ove nove metode za potrebe naših graĊana.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora, koleginica Tanasijević.<br />
Izvolite.<br />
BRANKA TANASIJEVIĆ:<br />
Poštovani ministre Radunoviću zahvaljujem se na odgovoru koji sam<br />
dobila i u pisanoj formi. Ovo poslaniĉko pitanje postavila sam iz razloga što je<br />
doniranje organa i transplantacija jedna vrlo osjetljiva oblast i znaĉajno je polje<br />
medicinske nauke i prakse koja zahtijeva temeljnu pripremu, punu paţnju,<br />
posvećenost i podršku društva. Zato ohrabruje ĉinjenica da crnogorski<br />
zdravstveni sistem moţe da odgovori ovom izazovu kroz spremnost za uvoĊenje<br />
transplantacionog programa. Iz Vašeg odgovora se vidi da su pripreme za prvo<br />
presaĊivanje bubrega sa ţivog davaoca u Crnoj Gori pri kraju, i da će ono biti<br />
uraĊeno u narednim mjesecima.<br />
Pomenutim Zakonom o uzimanju i presaĊivanju djelova ljudskog tijela u<br />
svrhu lijeĉenja ureĊen je naĉin i postupak uzimanja organa u svrhu presaĊivanja,<br />
uslovi pod kojima se obavljaju ti postupci i šta moraju da ispunjavaju zdravstvene<br />
ustanove u pogledu prostora, opreme i kadra. Pošto je, kako ste saopštili u
odgovoru, izvršena rekonstrukcija postojećih prostornih kapaciteta uz adekvatnu<br />
opremu i nabavku svih potrebnih lijekova, izvršena obuka kadrova za prvu<br />
transplantaciju i gotovo završene sve pripremne radnje za primjenu<br />
transplantacionih procedura, moţe se zakljuĉiti da se zapoĉelo sa primjenom<br />
ovog zakona, i da će se u tom smislu nastaviti sa planiranim aktivnostima. Dio tih<br />
aktivnosti su i podzakonski akti, ĉija je izrada kako sam dobila informaciju, pri<br />
kraju, kojima je predviĊeno propisivanje naĉina za postupak davanja saglasnosti<br />
davaoca organa i voĊenje registra osoba koje daju organe u sluĉaju smrti.<br />
Da je priprema za uvoĊenje transplantacione metode u Crnoj Gori u<br />
završnoj fazi, govori i podatak koji ste saopštili u odgovoru da je 18 zdravstvenih<br />
radnika već prošlo obuku u Hrvatskoj u klinici "Rebro" , a da će drugih 18 tu<br />
obuku završiti u narednom mjesecu. Objavljena je i informacija da će prvoj<br />
intervenciji prisustvovati zdravstveni radnici iz klinike "Rebro", odnosno da će oni<br />
praktiĉno rukovoditi tom prvom procedurom koja će se obaviti u Crnoj Gori.<br />
Ĉinjenica da će se tranplantacija kao metoda koja ima gotovo neograniĉene<br />
mogućnosti ubuduće obavljati u Crnoj Gori, ogroman je korak naprijed u zaštiti<br />
zdravlja i poboljšanju kvaliteta ţivota stanovništva.<br />
TakoĊe, znaĉajno je i to što će se na ovaj naĉin Crna Gora svrstati u<br />
kategoriju drţava koje mogu lijeĉiti pacijente ovim savremenim metodama<br />
lijeĉenja. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama koleginice.<br />
Drugo pitanje je kolege Radosava Nišavića.<br />
Izvolite.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Poštovani gospodine ministre, poštovana Skupštino, poštovani graĊani,<br />
Od poĉetka godine, a i prije, evidentna je nestašica lijekova u našim<br />
apotekama, a posebno onih lijekova sa pozicione liste koji idu na teret Fonda za<br />
zdravstveno osiguranje. Te manje ili veće nestašice ugroţavaju zdravlje i ţivot<br />
posebno hroniĉnih bolesnika. Za ovakvo stanje od strane Ministarstva zdravlja i<br />
Fonda za zdravstveno osiguranje dobili smo obrazloţenje da je kriva duga<br />
tenderska procedura i pad prvog tendera krajem maja mjeseca. Tender za<br />
nabavku insulina objavljen 29.12.2011. godine, a tender za potrebe lijekova za<br />
sve zdravstvene ustanove objavljen je 28. aprila ove godine. Ovaj drugi još nije<br />
realizovan i neće biti do sredine avgusta. I dok se u objašnjenju kaţe da je<br />
nabavka lijekova dug i sloţen proces, graĊani su prinuĊeni da kupuju neophodne<br />
lijekove, jer zdravlje ne moţe da ĉeka duge tenderske procedure.<br />
Kud su oporezovani sa taksama za mobilne telefone, televiziju, strujna<br />
brojila, to su oporezovani sa jedan, dva, tri ili više eura svake nedjelje za<br />
kupovinu lijekova, jer rijetko koji pacijent traţi refundaciju za te iznose. Tako<br />
graĊani i preuzimaju, citiram Vas, "dio odgovornosti za svoje zdravlje". Problem<br />
nestašice dodatno je usloţnjen kada su zatvorene apoteke "Galenike" zbog ĉega<br />
je došlo do znatno veće potraţnje i potrošnje lijekova raspoloţivih koliĉina<br />
Montefarma. Zbog toga sam koristeći poslovniĉku mogućnost Vladi, odnosno<br />
resornom Ministarstvu postavio sljedeće pitanje:<br />
Koji su razlozi lošeg snabdijevanja apoteka lijekovima? Šta je pravi uzrok<br />
njihove nestašice, odnosno šta su zapravo pravi razlozi obaranja tendera?
Odgovor sam traţio i u pisanoj formi, dobio sam ga i na tome se<br />
zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Miodrag Radunović, izvolite.<br />
MIODRAG RADUNOVIĆ:<br />
Poštovana Skupštino, kolega Nišaviću, osnovni razlog povremene<br />
nestašice odreĊenih lijekova je bilo poništenje tendera apotekarske ustanove<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> br. 0112 sa strane Drţavne komisije za kontrolu postupka javnih<br />
nabavki. Na osnovu dobijene saglasnosti Ministarstva zdravlja od 13. februara<br />
ove godine i Fonda za zdravstveno osiguranje 16. februara apotekarska<br />
ustanova <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je donijela Odluku o pokretanju postupka javne nabavke od<br />
22. februara 2012. godine. Poziv za nabavku lijekova za potrebe javnih<br />
zdravstvenih ustanova na nivou godišnjih potreba objavljen je na portalu Uprave<br />
za javne nabavke 24. februara, bez primjedbe strane Uprave za javne nabavke,<br />
pa je samim ĉinom objave na portalu Uprave za javne nabavke poziv uraĊen u<br />
skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Niko od potencijalnih ponuĊaĉa nije<br />
uloţio prigovor na tekst poziva. Nakon svih zakona, sprovedenih procedura koje<br />
je sprovela Komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda formiran od strane<br />
apotekarske ustanove <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Drţavna komisija je rješenjem, da ne govorim<br />
broj, poništila je postupak javne nabavke br. 0112. U donijetome rješenju,<br />
poništavanju postupka javne nabavke od strane Drţavne komisije za kontrolu<br />
postupka javnih nabavki nije osporena nijedna odluka o izboru najpovoljnije<br />
ponude. Davanjem saglasnosti na urgentnu nabavku koju je ponovo sproveo za<br />
zdravstvene ustanove <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Montefarm, riješen je problem nestašice<br />
lijekova do realizacije novog tendera ĉije je vrednovanje u toku. Pored<br />
navedenog, do povremene nestašice odreĊenih lijekova došlo je zbog<br />
neriješenog statusa apoteka "Galenika" <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, i nepotpisivanja ugovora sa<br />
Fondom za zdravstveno osiguranje što je uslovilo povećanu potrošnju lijekova u<br />
apotekama apotekarske ustanove.<br />
Ovo se vidi iz Izvještaja koji sam traţio od apoteka <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> br. 4007,<br />
tako da u periodu od 01. januara 2011. do 15.07. 2011., pravili smo paralelu,<br />
izdato je kroz apoteke Montefarma 1.333. 779 recepata u vrijednosti 6.845.000, a<br />
za isti period u 2012. godini izdato je 1.629.000 recepata više od 300.000 nego u<br />
2011. godini, vrijednosti 7.396.000,00 eura. MeĊutim, naglašavamo da je u<br />
posmatranom periodu prosjeĉna nabavna vrijednost po receptu smanjena sa<br />
5,14 eura na 4,54 eura, što za sve dobronamjerne predstavlja dobar podatak o<br />
voĊenju nabavke lijekova.<br />
Ukupno je za šest mjeseci, kroz apoteke Montefarma, izdato preko 2,5<br />
miliona kutija svih preparata, a samo u posljednjem mjesecu 100.000 kutija za<br />
lijeĉenje krvnog pritiska. Kao rezultat procesa koji radimo i kroz razvijeni<br />
informacioni sistem data nam je mogućnost praćenja potrošenja lijekova. Sada<br />
radimo jednu analizu zbog propisivanja od strane ljekara, u istom danu, istim<br />
pacijentima, po ĉetiri kutije lijekova. Takve primjere imamo i ĉekamo da završimo<br />
kompletnu analizu pa ćemo obavijestiti javnost i vjerovatno mi analizirati situaciju<br />
unutar kuće.
Usvajanjem Uredbe o kriterijumima za formiranje maksimalnih cijena<br />
lijekova i utvrĊivanjem referentnih cijena smanjićemo mogućnost nestašice<br />
lijekova.<br />
Ţelim, kao dopunu odgovora, s obzirom da smo ovih dana imali odreĊene<br />
aktivnosti, da kaţem da imam podatak da će Fond za zdravstveno osiguranje i<br />
Galenika potpisati sporazum o otvaranju apoteka Galenike , odnosno izdavanje<br />
recepata u apotekama Galenike, jer šest mjesnih centara, od Risna, Bijele,<br />
Ostrosa, Virpazara i tako dalje, gdje su bile apoteke Galenike su zatvorene i<br />
oĉekujem da to urade brzo, da bi graĊanima mogla biti dostupna dispozicija<br />
lijekova i podatak iz Montefarma koji sam dobio juĉe. U ponedeljak ili utorak<br />
otvaraju se ponude iz ovog drugog tendera, za sada je sve u redu kad kaţem za<br />
sada jer je drţavna Komisija za kontrolu javnih nabavki 6. jula donijela odluku da<br />
je tender uraĊen po Zakonu o javnim nabavkama i deset dana treba da proĊe za<br />
sluĉajno eventualnih ţalbi. Ako ne bude tu neke ţalbe od strane ponuĊaĉa<br />
oĉekujemo da već 1. avgusta lijekovi budu na dispoziciji graĊanima u apotekama<br />
Montefarm. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam ministre Radunoviću.<br />
Pravo na komentar odgovora.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Hvala, gospodine minister, na korektnom odgovoru.<br />
Ali i ako prihvatimo ĉinjenicu da duge vremenske procedure što se tiĉe<br />
tendera za nabavku lijekova i medicinske opreme postavlja se pitanje zašto se to<br />
blagovremeno ne uradi, zašto se za ove tendere ĉeka poslednji momenat za<br />
raspisivanje, zašto ne postoji permanentno planiranje nabavki pa kada isteknu<br />
tekući ugovori da se odmah potpisuju novi. I zbog toga se i postavlja pitanje<br />
zašto tenderska procedura nije završena pa se deficitarni lijekovi oĉekuju, evo,<br />
rekli ste poĉetkom avgusta mjeseca. Zbog ĉega je pao tender krajem maja, da li<br />
su to bili formalni razlozi ili je to bila neka teţa povreda prava? Vi mi u odgovoru<br />
ne dajete objašnjenje, kaţete da znaĉi u donijetom rješenju o poništavanju<br />
postupka javne nabavke broj 0112 od strane drţavne komisije za kontrolu<br />
postupaka javnih nabavki nije osporena ni jedna odluka o izboru najpovoljnije<br />
ponude. Zbog ĉega je pao tender? Nijeste mi to odgovorili. U javnosti se,<br />
gospodine ministre, nestašica lijekova prvo vezuje za Ministarstvo zdravlja.<br />
GraĊanima nije razumljiva ni jasna ta duga procedura, njima je bitno da imaju<br />
lijekove koji im po nekad i ţivot znaĉe. Uvaţavam vašu urgenciju kod direktora<br />
Uprave za javne nabavke koji, ĉini mi se, dovoljno ne shvata da su lijekovi opet<br />
citiram "jako strateška i posebna roba" i da ih ne mogu dovesti u istu ravan sa<br />
drugom robom.<br />
Citiraću vašu izjavu da ne moţemo u istu ravan staviti nabavku insulina i<br />
cimenta. Poslije vašeg insistiranja na hitnosti odgovor od istog gospodina da<br />
hitnost ne moţe i ne smije biti prepreka za zakonitost.<br />
Za vas pitanje, gospodine ministre. Zbog ĉega ne inicirate izmjene<br />
Zakona o javnim nabavkama u dijelu nabavke lijekova? Što se tiĉe povećanog<br />
broja recepata realizovanih zadnjih mjeseci u odnosu na prošlu godinu u<br />
apotekama Motefarma i tako stvorena privedna nestašica lijekova to je svakako<br />
kriva i ova situacija po povremene ili stalne nestašice lijekova pa graĊani, bojeći
se da će teško naći lijek i kada ga ima, podiţu veće koliĉine. Izjava jednog<br />
farmaceuta, a i Vi ste to sad napomenuli, da se dešava da pojedini pacijenti<br />
podiţu i po šest pakovanja lijekova dnevno, i zato se dnevno potroši i nedjeljna<br />
koliĉina lijekova. I da zakljuĉim, gospodine ministre i poštovani graĊani, i druge<br />
tenderske procedure, i neblagovremeno …(Prekid)… nestašice lijekova i rizik po<br />
zdravlje graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Zahvaljujem se.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Nijesam shvatio, je li to dopunsko pitanje za ministra?<br />
Imamo još jedno pitanje za ministra Radunovića. Kolega Emilo Labudović.<br />
EMILO LABUDOVIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, prije nego što se obratim gospodinu ministru,<br />
ţelim da iskoristim priliku da Vama, koleginicama i kolegama i svim graĊanima<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> muslimanske vjeroispovijesti ĉestitam poĉetak Ramazana i da Vam<br />
poţelim svaku liĉnu i porodiĉnu sreću.<br />
Gospodine ministre, ponukan istim razlozima koji su motivisali kolegu<br />
Nišavića da Vam postavi ovo pitanje i ja sam traţio od vas neke odgovore<br />
vezane za ovaj problem, ali sam tome prišao iz drugog ugla. Naime, mene<br />
interesuje odgovornost za situaciju u kojoj se trenutno našlo trţište lijekova u<br />
Crnoj Gori. One slike koje gotovo bar dva put nedeljno gledamo na dnevniku<br />
javnog servisa, praznih rafova apoteka, nezadovoljnih graĊana, rezigniranih<br />
itd.itd, su, po meni, motiv više ne samo za nas poslanike ovdje nego i za<br />
kompletnu društvenu strukturu da povede raĉuna jer, gospodine ministre, nas<br />
nije ni šest miliona ni 60 miliona. Nas je ukupuno jedan prosjeĉni evropski grad i<br />
ako zaista za taj prosjeĉni evropski grad ne moţe da se nabavi ono što je<br />
esencija zdravstvene politike u svakoj zemlji, a to je da ima dovoljno lijekova,<br />
onda, gospodine ministre, ĉemu sve ovo ostalo o ĉemu radimo.<br />
Vi ste, ja to moram da istaknem, po ko zna koji put meni na vrijeme<br />
odgovorili i ja, vjerujte, i ako o vama kao ministru, kao i o Vladi ĉiji ste dio kao<br />
pozicionar ne mislim ništa dobro, o vama kao ljekaru i vama kao ĉovjeku mislim<br />
sve najbolje, i znam da ono što ste ovdje rekli je ţiva istina. Pa Vas molim da mi<br />
pomognete da razriješim ĉisto jednu logiĉku nedoumicu. Kako je moguće da<br />
drţavna komisija, koja je izvršila kontrolu ĉitavog postupka od momenta<br />
objavljivanja tendera, donese rješenje o poništavanju postupka, a da pri tom ne<br />
ospori ni jednu odluku o izboru najpovoljnije ponude, da Upravni odbor<br />
zadravstvene ustanove Montefarm razmotri ĉitav postupak i ne utvrdi niĉiju<br />
odgovornost, a tender padne? Da li su oni iz Drţavne komisije za tendere kauboji<br />
koji prvo uĊu u salon pa pucaju, a onda pitaju i ko vodi zdravstvenu politiku u<br />
ovoj drţavi? Kako je moguće, gospodine ministre, samo mi to recite, recite to<br />
graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da je sve u redu , a da ništa nije u redu. I da se više od<br />
pola godine da ne kaţem nešto, nešto peţorativno i da se nateţete na relaciji<br />
Ministarstvo, tenderske komisije, Montefarm, Fond zdrastva, a da graĊani<br />
svakodnevno obijaju prazne apoteke i brinu o najelementarnijem zdravlju.<br />
Gospodine ministre, neko mora biti odgovoran. Nemoguće je da padne<br />
tender, što je rekao kolega Nišević, ne za cimenat, nego za lijekove, za insulin, a<br />
da pritom svi što se kaţe i "vuk sit i ovce na broju", i da niko ţivi ne osjeća makar<br />
moralnu odgovornost, ajde ako nema prekršajne, kriviĉne, disciplinske itd, kojeg
nivoa odgovornosti, makar da se niko ne zacrveni u ovoj drţavi zbog ĉinjenice da<br />
pola godine, najelementarnija stvar javnog zdravlja u jednoj drţavi bude predmet<br />
spora i da ne bude riješeno. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama kolega Labudoviću.<br />
Ministar zdravlja.<br />
MIODRAG RADUNOVIĆ:<br />
Gospodine predsjedavajući, poštovana Skupštino, gospodine Labudoviću,<br />
Moţda je korektno da ne ĉitam jer ste već dobili odgovor koji se negdje<br />
preklapa u onom što sam proĉitao u odgovoru prema kolegi Nišaviću, pa moţda<br />
da pokušam sa nekoliko rijeĉi da moţda razjasnim i neke nelogiĉnosti ili ovo što<br />
ste kazali da moţda pokušam da razjasnim.<br />
Prvo, zašto se ne krene na vrijeme? Ţelim da Vam kaţem po našim<br />
zakonima mora se donijeti plan javnih nabavki, zatim da ga usvojite, onda<br />
saĉekati da se usvoji Budţet pa kad potrošaĉke jedinice doĊu do tih sredstava, to<br />
Vi znate bolje od mene, od tog momenta kad imate opredijeljena sredstva<br />
moţete raspisati tender za nabavku.<br />
Drugo, da bismo to raspisali daje se uvijek na uvid Upravi za javne<br />
nabavke i tu je nastao problem. Uprava za javne nabavke dala je saglasnost na<br />
tekst poziva koji je napisala apotekarska ustanova i on je objavljen na sajtu<br />
Uprave za javne nabavke. Nakon završenog procesa shodno Zakona o javnim<br />
nabavkama u obavezi ste da svaki tender koji je preko 500 hiljada eura da<br />
dostavite Komisiji za kontrolu drţavnih javnih nabavki i mi smo, moram reći,<br />
bili iznenaĊeni 25. maja tim rješenjem. Nakon svega ovoga imali smo sastanak u<br />
Ministarstvu finansija upravo da se više ovo nikad ne bi desilo da Uprava za<br />
javne nabavke, kad već da saglasnost na zakonitost poziva koji je pripremila<br />
apotekarska ustanova da ima i savjetodavnu ulogu, da kaţe ovdje ste pogriješili,<br />
ovo nije u skladu sa zakonom, da eliminišemo sve mogućnosti iznenaĊenja na<br />
to nemamo pravo i to je suštinska poruka. Evo ovaj drugi poziv koji je bio 6. jula<br />
Drţavna komisija je rekla da je sve u redu sa Zakonom o javnim nabavkama i<br />
vjerujemo u ponedeljak kada se opredijele koji će od ponuĊaĉa dobiti mogućnost<br />
da snabdijeva crnogorsko trţište ljekovima tridesetak dana će proći, pošto do<br />
sada niko nije uloţio prigovor ne oĉekujem neku ţalbu da budem iskren do 1. jula<br />
da se to riješi.<br />
Što se tiĉe odgovornosti ja na jedno pitanje predstavnika medija rekao<br />
sam nije lijepo sada da adresiram odgovornost na ljude koji se sa ovim bave.<br />
Uvijek kaţem odgovornost je moja, jer sam na vrhu sistema, ili na ĉelu sistema, i<br />
mislim da je to moralno i ljudski. Za nestašicu ljekova, a vidjeli ste ovih dana<br />
komentare u medijima od nekih kolega dobar ljekar loš ministar itd. Moţda je sve<br />
to u pravu ili je sve taĉno, ali mislim da odgovornost treba da bude na ministru i<br />
zato ne ţelim da adresiram odgovornost na neku drugu instituciju, a u skladu sa<br />
onim šta ko radi u našem sistemu. Upravni odbor direktora zdravstvene ustanove<br />
apoteke <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Montefarm posvećen je problemu poništenja postupka javne<br />
nabavke. Odbor direktora je tada analizirao tu situaciju, nije predloţio pokretanje<br />
disciplinske niti bilo koje druge odgovornosti za ĉlanove Komisije ili druga<br />
odgovorna lica naruĉioca. Zakonom o javnim nabavkama nije predviĊena<br />
kriviĉna odgovornost već prekršaj za odreĊene radnje koje se tamo zakonom
taksativno nabrojane. Nijedno od navedenih radnji za koje je predviĊena<br />
prekršajna kazna naruĉilac nije uĉinio. Ono što mislim da je jako vaţno je da je<br />
trenutno u proceduri završena uredba o odreĊivanju maksimalnih cijena ljekova.<br />
Time ćemo pokušati da napravimo red na trţištu farmaceotike u Crnoj Gori u<br />
Sekretarijatu za zakonodavstvo Vlada to donosi i oĉekujem da će to brzo biti<br />
donesena i sa njenim objavljivanjem biće propisano koja je gornja cijena koliko<br />
će moći da se kreću cijene ljekova. Naša obaveza nakon toga da donesemo i<br />
cijene referentne tzv. uredbe o referentnim cijenama, dakle cijene koje će<br />
otprilike biti na nivou tri zemlje. Ja imam obiĉaj da kaţem ili kada šaljem ljude da<br />
napravimo analizu i uporedimo Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku uzmemo presjek i to<br />
bi trebale da budu cijene koje će Fond plaćati ili refundirati graĊanima koji uzmu<br />
lijek i mimo recepta. Tako usvajanjem ove dvije uredbe vjerujem, kao aj da<br />
kaţem iskustvom ljudi koji se bave tenderskim nabavkama, vjerujem da neće biti<br />
propusta ovog tipa, jer Drţavna komisija našla pravno, vjerovatno formalno<br />
pravni razlog da to obori. Za jedan znam, a u samom pozivu nije nešto do kraja<br />
definisano i onda se desilo da donesu takvu odluku. Probali smo sa Agencijom<br />
za ljekove i medicinska sredstva da nam daju tumaĉenje i ono je bilo potpuno na<br />
strani onoga ko je raspisao tender, ali zakon je zakon i mi smo se tome<br />
pominovali i evo da kaţem prosto smatram da graĊani imaju opravdana<br />
nezadovoljstva za dio ljekova koji fali, urgentnim nabkama od 1,3 miliona, mislim<br />
da je problem riješen, ali ćete, vjerujte 860 ljekova za jednu indikaciju kutija<br />
ljekova za jednu indikaciju u Bijelom Polju je prošlo za jedan dan. Ono što nije<br />
dobro i tu pomaţemo mi ljekari, to je onaj dio o ĉemu govorim. Ne moţemo<br />
jednom ĉovjeku davati dva recepta istog dana po dvije kutije, jer pravi zalihu za<br />
ĉetiri mjeseca, a moţda neko baš nije u prilici da doĊe do tog lijeka za jedan<br />
mjesec. Kaţem odgovornost preuzimam na sebe. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Labudović. Izvolite.<br />
EMILO LABUDOVIĆ:<br />
Sada ću, ministre, ponoviti ono što mislim, kao poslanik i kao graĊanin:<br />
dobar ste ljekar, još bolji ĉovjek, ali loš ministar. To ću Vam reći i ponoviti gdje<br />
god hoćete i kada god hoćete. Za ovakvu stvar, gospodine ministre u svakoj<br />
ureĊenoj drţavi ili je neko trebao da ode u Spuţ ili je trebalo da Vi podnesete<br />
ostavku, treće varijante nema. Pustiti pola godine najznaĉajniji tender u ovoj<br />
drţavi da se krĉka pa u maju zakljuĉiti da nešto što je raspisano u februaru nije<br />
bilo u redu, to je, u najmanju ruku, neozbiljno, a sa pravne taĉke kriminal,<br />
gospodine minister. Jer, ponavljam, ne radi se o cimentu, radi se o zdravlju.<br />
Kumim Vas Bogom, igra se neko u Vašem Ministarstvu, u Vašem okruţenju, u<br />
tim institucijama, sa najvrednijom imovinom ove drţave, a to je zdravlje njenih<br />
ljudi. I šta, tresla se gora, rodio se miš, pojeo vuk magarca! Zamislite, tender koji<br />
je raspisan u mjesec dana je u redu, tu nije napravljena greška, a onome koji<br />
traje pola godine negdje je nešto falilo.<br />
Gospodine ministre, nije u redu i nije zdravstvena politika do kraja<br />
izvedena kako valja. Ne moţete da viĉete na graĊane i da ih optuţujete što<br />
stvaraju zalihe. Pa oni pet puta odu u apoteku, pet puta ih vrate i kada im se<br />
ukaţe prilika šta će drugo nego da se obezbijede, a i kada se obezbijedi,
gospodine ministre oni te ljekove ne piju šakaĉki, piju ih po proceduri koju ste Vi<br />
propisali. Znaĉi, ako su uzeli ĉetiri kutije, naredna dva mjeseca neće se javljati<br />
doktoru. Optuţujete ljekare, a ograniĉili ste trajanje recepta na 15 dana. Šta će<br />
oni da rade kada im nakon 15 dana doĊe ĉovjek, bolesnik, sa receptom ĉije je<br />
vrijeme isteklo nego da napišu novi. Povika na procedure? Pa ta procedura traje<br />
godinama i godinama se isto dešavalo. Aman zaman, ko je pozvaniji od Vas tu<br />
da tu proceduru riješi.<br />
I još nešto, gospodine minister! Ţelim da iskoristim priliku da Vas pitam<br />
sledeće: Mi smo se ovdje nebrojno puta sloţili i Vi odatle i mi odavde, da se za<br />
zdravstvo izdvaja nedovoljno. Ali onda mi nije jasno kako u toj situaciji<br />
zdravstvena ustanova ,,Montefarm”, kao dio sistema zdravstva, moţe da bude<br />
sponzor jednog sportskog kluba i kako nešto što se zove ,,zdravstveni dinar”, koji<br />
teškom mukom odvajamo za mnogo teţe i mnogo ozbiljnije problem, moţe da<br />
ide u te namjene? Nemam ja ništa protiv, da se mi razumijemo, ţenskog<br />
rukometnog kluba ,,Budućnost” to je ponos sportske <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ali aman zaman,<br />
naĊite neke druge izvore finansiranja. Nemojte ga finansirati sredstvima<br />
,,Montefarma,” a ovamo, kada god zakucate na vrata apoteke, apotekari kaţu -<br />
nema. Ili znate šta je još gora varijanta? Tu poniţavaju vas kao ljekare. Kaţe<br />
nemamo to, ali imamo zamjenu a lijek je istog sastava. Pitate - koliko košta lijek<br />
koji ste vi propisali, kaţu: 10 eura, a koliko košta taj koji je zamjena, koji je istog<br />
sastava, kaţu: 2 eura. Koga oni odmanjuju, gospodine ministre? Ili vi ne znate<br />
što propisujete i prepisujete? Što prepisujete te skuplje kada postoje ove<br />
zamjene, ovi jeftiniji. Neko se tu sprda sa graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, gospodine<br />
ministre. Molim Vas, ovo je javni apel ne samo Emila Labudovića i Nove srpske<br />
demokratije, povedite raĉuna na koje sve naĉine curi zdravstveni dinar iz ove<br />
drţave i zaustavite to, kumim Vas Bogom, da se ne bi dešavalo ovo što se<br />
dešava. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
Sa ovim smo zakljuĉili set pitanja za ministra Radunovića. Zahvaljujemo<br />
mu se na uĉešću u raspravi i imamo još jedno pitanje za ministra kulture. Sa<br />
nama je pomoćnik ministra kulture, gospodin Rutović. Pretpostavljam da kolega<br />
Gegaj koji ima pitanje uvaţava ovo da će nam odgovoriti pomoćnik Rutović.<br />
Izvolite.<br />
NIKOLA GEGAJ:<br />
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani pomoćniĉe ministra gospodine<br />
Rutoviću, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
Prije nego budem postavio poslaniĉko pitanje, takoĊe ţelim se pridruţiti<br />
kolegi Labudoviću tako da Vama liĉno i svim graĊanima islamske vjeroispovjesti<br />
ĉestitam poĉetak Ramazana i da poţelim svu sreću.<br />
Ministru kulture Branislavu Mićunoviću sam postavio sljedeće poslaniĉko<br />
pitanje:<br />
Kakva je sudbina nedjeljnika na albanskom jeziku KOHE JAVORE?<br />
Obrazloţenje: Skupština <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je osnovala nedjeljnik na albanskom<br />
jeziku KOHA JAVORE. Medijski zakoni u Crnoj Gori garantuju ravnopravan,<br />
nediskriminatorski odnos osnivanja i rada medija. Kako štampani mediji nemaju<br />
status javnih servisa na medijskoj sceni, u cilju unapreĊenja kulturnog, jeziĉkog,
nacionalnog i vjerskog identiteta shodno Evropskoj konvenciji o regionalnim i<br />
manjinskim jezicima i Univerzalnoj deklaraciji o zaštiti ljudskih prava drţava Crna<br />
Gora je putem svojih institucionalnih mehanizama javnih fondova i sliĉno,<br />
finansirala i sufinansirala neprofitna javna glasila od znaĉaja za manjinske<br />
narode i manjinske nacionalne zajednice. Na drţavi je da odluĉi o najboljim<br />
modelima odrţive institucionalne prakse kojima se štiti pravo na informisanje<br />
manjinskih naroda i manjinskih nacionalnih zajednica.<br />
U cilju afirmacije demokratskih procesa i konstituisanje otvorenog<br />
gradjanskog društva u Crnoj Gori, medijski pluralizam informisan je na jezicima<br />
manjina i pitanje je od visokog prioriteta, te u tom kontekstu Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i<br />
Ministarstvo kulture u svojim normativnim i programskim politikama afirmiše i<br />
implementira demokratske i evropske standarde na bazi usklaĊenosti sa<br />
evropskom praksom i obavezama koje proistiĉu iz evropske Agende. Kao valjan<br />
primjer te prakse i ispunjenje obaveza drţava ĉlanica zemalja - kandidat za<br />
ulazak u Evropsku uniju, navodim primjer rješenja informisanja na manjinskim<br />
jezicima podsredstvom javnog servisa Radio-televizije <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> jer se ovaj<br />
protfelj informisanja kao javne sluţbe informisanja svih gradjana u konkretnom<br />
sluĉaju albanske medije, smatra obaveznom što Crna Gora kroz Zakon o javnim<br />
radio-difuznim sredstvima i elektronskim medijama dosljedno ispunjava u normi i<br />
u praksi.<br />
Po meni iz finansijski razloga ne moţe da se gasi kultura, informisanje. U<br />
njih treba ulagati bez obzira na efikasnost i finansijsku profit koji u ovom sluĉaju<br />
ne smije biti osnovni parametar za donošenje odluke.<br />
Naime "Koha javore"je jedini list na albanskom jeziku koji redovno izlazi<br />
na prostorima gdje ţive Albanci, jedini list (prekid)...kultura, dogadjaji koji<br />
obiljeţavaju vrijeme u kojem ţivimo. Dakle, još kratko deset sekundi, koristim<br />
priliku da pozovem i druge drţavne institucije, ne samo Ministarstvo kulture, nego<br />
i Ministarstvo finansija i Minsitarstvo za manjinska prava, kao i osnivaĉa<br />
Skupštinu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da pomognu "Koha Javore" tako što će biti obezbijeĊena<br />
potrebna finansijska sredstva za prevazilaţenje problema sa kojima se ona<br />
trenutno suoĉava. Toliko i hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam kolega Gegaj.<br />
Da ĉujemo gospodina Ţeljka Rutovića, pomoćnika ministra. Izvolite.<br />
ŢELJKO RUTOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţene dame i gospodo, poštovani gospodine Gegaj, dozvolite odgovor<br />
na Vaše pitanje.<br />
Kao što ste naveli u obrazloţenju Vašeg pitanja medijski zakoni u Crnoj<br />
Gori garantuju ravnopravan, nedeskriminatorski odnos osnivanja rada medija.<br />
TakoĊe, kako dalje primjećujete iako štampani mediji nemaju status javnih<br />
servisa a imajući u vidu vaţnost informisanja na jezicima manjina, odrţivost<br />
javnih glasila na manjinskim jezicima je od velikog znaĉaja kako za manjinske<br />
narode i manjinske nacionalne zajednice, tako isto i za sve okupljene u<br />
demokratskoj javnosti.<br />
Odlukom Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> iz 1999. godine osnovan je nedeljnik na<br />
albanskom jeziku "Koha Javore" u skladu sa tada vaţeĉim Zakonom o javnom
informisanju. Medijskim reformama iz 2002. godine medijska regulativa u Crnoj<br />
Gori usklaĊuje se sa meĊunarodnim standardima pa donošenje Zakona o<br />
medijima prestaje da vaţi Zakon o javnom ifnromisanju što nalaţe promjenu<br />
osnivaĉkih prava i institucionalnog statusa lista "Koha Javore". U skladu sa<br />
ĉlanom 7 Zakona o medijima, u kojem je propisano da drţava, jedinica lokalne<br />
samouprave i pravno lice, koje je većinski ili većinski u drţavnoj svojini, ili koje se<br />
u cjelini ili većinski finansira iz javnih prihoda, ne moţe biti osnivaĉ medija. Do<br />
danas "Koha Javore" nije izvršila svoju institucionalnu definiciju shodno vaţećem<br />
Zakonu.<br />
Shodno zakljuĉcima sa Kolegijuma predsjednika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> o<br />
pitanju statusa nedeljnika "Koha Javore" i preporukama predsjednika Vlade <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> za rješavanje ovog probleme koji su dostavljeni Ministarstvu kulture,<br />
Ministarstvu finansija na dalju proceduru, na inciijativu Ministarstva kulture<br />
formirana je medjuresorska radna grupa od predstavnika Ministarstva kulture,<br />
Ministarstva finansija , Ministarstva prava i ljudskih prava i Ministarstva za<br />
manjinska prava u cilju analize i pronalaţenja modela odrţivog funkcionisanja<br />
nedeljnika na albanskom jeziku "Koha Javore".<br />
S tim u vezi ţelim da vas informišem da je prvi sastanak medjuresorske<br />
radne grupe na kojem je razgovarano o pronalaţenju modela finansijske<br />
odrţivosti lista, odrţan juĉe /ĉetvrtak 18. jula 2012.godine/ kojem je prisustvovao<br />
i urednik nedeljnika "Koha Javore" U cilju odrţivosti lica "Koha Javore" a imajući<br />
u vidu trenutni poloţaj nedeljnika u procesu transformacije akcionarskok društvo<br />
"Pobjeda" a do pronalaska novog institucionalnog rješenja i modela odrţivog<br />
finansiranja Ministarstvo kulture za period jul-decembar 2012. godine ovom listu,<br />
radi podrške razvoju medijskog pluralizma opredijelilo 40.000,00 eura za<br />
programske sadrţaje od javnog intersa za obrazovanje, nauku, kulturu i<br />
informisanje lica sa posebnim potrebama na albanskom jeziku.<br />
Dozvolite mi vrlo kratko, shodno vaţećim medijskim zakonima, ili<br />
preciznije Zakonom o medijima, druga dva zakona su: Zakon o elektronskim<br />
medijima, Ministarstvu kulture ne nalaţe se obaveza i pravni portfelj finansiranja<br />
odrţivosti glasila na manjinskim jezicima. Ministarstvo kulture, kroz ......<br />
programe unapreĊenja podrške razvoju medijskog pluralizma i dopunu programa<br />
od javnog interesa, u okviru budţetskih mogunosti, podrţavalo je glasila na<br />
manjinskim jezicima.<br />
Na kraju, kako u Vašim završnim rijeĉima obrazloţenje i Vi navodite ovo<br />
pitanje je po svojoj prirodi i normativnom sadrţaju multiresorskog karaktera, te se<br />
pridruţujemo Vašoj ocjeni i pozivu da je u njegovom rješavanju potrebna<br />
zajedniĉka aktivnosti organa koji su u okviru svojih nadleţnosti zaduţeni za<br />
afirmaciju i ostvarivanje koncepta ljudskih prava. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
Pravo na komentar odgovora poslanik Gegaj. Izvolite.<br />
NIKOLA GEGAJ:<br />
Hvala potpredsjedniĉe.<br />
Mogu reći da sam u potpunosti zadovoljan odgovorom pomoćnika ministra<br />
Rutovića. Takodje, koristim priliku da se zahvalim i ministru Mićunoviću,<br />
njegovom pomoćniku Rutoviću i svima onima koji su pomogli da se obezbijede
sredstva za redovno izlaţenje neĊeljnika na albanskom jeziku "Koha Javore" .<br />
Takodje, imam obavezu da zbog javnosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> , kaţem da me je jutros<br />
zvao ministar Mićunović telefonom i obavijestio da su obezbejĊena sredstva i<br />
takoĊe se izvinio što neće biti u prilici da prisustvuje sjednici Skupštine <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> zbog ranije preuzetih obaveza. Takodje imam obavezu da se zahvalim i<br />
glavnom i odgovornom uredniku dnevnika dnevnog lista "Pobjeda" koji je izrazio<br />
zabrinutost i brigu zbog bojazni da se moţe desiti da "Koha Javore" bude<br />
gašena, što je, mogu reći javno, za svaku pohvalu. Ni po samom osnivanju lista,<br />
prije 10 godina, kada smo se u ovom istom uvaţenom domu mi, poslanici, inaĉe<br />
u izmijenjenom sastavu, zalagali da Albanci dobiju list na svom maternjem jeziku,<br />
nije se govorilo o odrţivosti jednog ovakvog lista, već se ukazalo na potrebu da<br />
Albanci u Crnoj Gori moraju da imaju pravo na svoje informisanje preko<br />
štampanih medija na albanskom jeziku. Uostalom, svi narodi koji ţive u Crnoj<br />
Gori imaju svoje osobenosti i karakteristike. Najveća posebnost Albanaca je<br />
njihov jezik. Medjutim, to ne znaĉi da oni u kulturnom smislu nemaju dosta<br />
zajedniĉkog sa ostalim narodima u Crnoj Gori. Naime, vjekovni ţivot na ovim<br />
prostorima je uĉinio da su zajedniĉki postali i naĉin ţivota i tradicija i dio obiĉaja i<br />
stvaralaštva. Ti medjusobni uticaji bili su toliki da njihovi tragovi niĉim ne mogu<br />
biti izbrisani. Na kraju, poštovani pomoćniĉe ministra, kada smo već kod prava,<br />
to ste dosta toga i Vi sami rekli, "Koha Javore" je stvar ljudskih prava a ne<br />
mogućnosti da se ona odrţi. Uostalom pretpostavljam da se slaţete sa mnom<br />
dok je drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> a ona je vjeĉna uvijek će biti finansijski odrţivih<br />
projekata jer samo na taj naĉin moderno društvo uspijeva da odrţava balans,<br />
kako naš kulturni i duševni svijet ne bi osiromašio. Toliko i hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala kolegi Gegaju, hvala pomoćniku ministra Rutoviću.<br />
Hvala svim koleginicama i kolegama koji su uĉestvovali u raspravi danas,<br />
odnosno u postavljanju pitanja i u odgovorima.<br />
Ovim zakljuĉujemo 9. (posebnu) sjednicu – poslaniĉkih pitanja.<br />
Nastavljamo u utorak 24.jula. Imaćemo prije toga kolegijum, bićete<br />
obaviješteni u koliko sati. U ponedeljak nećemo raditi.<br />
Na molbu kolega iz opozcije, iz SNP-a, sam shvatio da ipak ne radimo u<br />
ponedeljak jer imaju druge obaveze, tako da ćemo u utorak nastaviti sa radom,<br />
odnosno sa 8. sjednicom koju smo prethodno bili zapoĉeli. Hvala.<br />
20.07.2012. - 10,00<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Dame i gospodo, predlaţem da poĉnemo sa radom.<br />
Nastavljamo 9. posebnu sjednicu prvog redovnog proljećnog zasijedanja u<br />
2012. godini.<br />
Već je zapoĉet set pitanja Predragu Sekuliću, ministru odrţivog razvoja i<br />
turizma. Pošto kolege Gojkovića nema, rijeĉ ću dati Borislavu Banoviću, zbog<br />
odbora koji slijedi, da bi mogli uĉestvovati na sjednici odbora.<br />
Izvolite.<br />
BORISLAV BANOVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Izvinjavam se kolegama koji su prije mene bili, jer sjednica odbora slijedi,<br />
pa bih volio da budem od poĉetka na njoj.<br />
Moje pitanje je bilo upućeno Vladi. Usmjerili su ga na ministra turizma.<br />
Ono se odnosilo na budući status hotelsko-turistiĉkog preduzeća, turistiĉke grupe<br />
Budvanska rivijera. Saznao sam da je juĉe postavljeno sliĉno ili gotovo istovjetno<br />
pitanje, sa nešto drugaĉijom intonacijom, od kolege Damjanovića, pa će biti<br />
interesantno moţda da danas kroz ovo pitanje i odgovore dobijemo potpunu<br />
informaciju u vezi sa ovim preduzećem.<br />
Moje pitanje glasi –<br />
Da li Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Ministarstvo ekonomije razmatraju mogućnost da<br />
se hotelska grupa Budvanska rivijera izuzme iz plana privatizacije, s obzirom na<br />
dobre rezultate poslovanja koje ovo preduzeće ostvaruje godinama unazad?<br />
Obrazloţenje: Na sjednici Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte<br />
odrţanoj u februaru ove godine usvojen je predlog odluke o planu privatizacije za<br />
2012. godinu kojim je odluĉeno da se putem javnog tendera privatizuje niz<br />
privrednih društava, meĊu kojima i hotelska grupa Budvanska rivijera iz Budve.<br />
Shodno ĉinjenici da je turizam strateška privredna grana u Crnoj Gori, a<br />
da veoma mali broj preduzeća koja su ostala u drţavnom vlasništvu ostvaruju<br />
znaĉajne prihode po ovom osnovu, te da je hotelska grupa Budvanska rivijera<br />
jedno od njih, smatram da je pomenuto preduzeće potrebno izuzeti iz plana<br />
privatizacije. Kao prilog ovome navodimo podatak da je neto dobit koji je ova<br />
hotelska grupa godišnje ostvarila za period 2006- 2011. godina iznosio: 2006.<br />
godine - 135 hiljada eura; 2007. godine - 380 hiljada eura, 2008. godine - 450<br />
hiljada eura; zaokruţujem cifre, 2009. - 300 hiljada; 2010. - 650 hiljada eura i<br />
2011. godine 417 hiljada eura. TakoĊe, u ovom periodu iz poslovanja, iz dobiti, iz<br />
tih pozitivnih efekata rada hotelska grupa "Budvanska rivijera" je uspjela da<br />
renovira nekoliko svojih hotela, kao što su "Palas" i "Aleksandar", i da podigne<br />
nivo ukupne ponude. TakoĊe, ušla je i u investicije kupovine Hotela Piva u<br />
Pluţinama i tako dalje. Dakle, ima u obrazloţenju koje sam poslao, nemam<br />
vremena da proĉitam, stoji niz pozitivnih pokazatelja poslovanja hotelske grupe<br />
"Budvanska rivijera". I postavljam pitanje koje prosljeĊujem Vladi - Da li je nuţno<br />
da prodajemo preduzeća koja posluju pozitivno? Ne bih se vodio ideološkim ili<br />
bilo kojim drugim matricama i modelima koji unaprijed definišu kako se treba<br />
odnositi prema odreĊenom privrednom subjektu ili principu poslovanja. Podsjetio<br />
bih, meni je to jako blisko, na jednu novokinesku poslovicu njihovog reformatora<br />
premijera, koji je rekao: "Nije vaţno da li je maĉka bijela ili crna. Vaţno je da lovi<br />
miševe". Moramo voditi time da nije vaţno da je baš sve privatizovano ili li nešto<br />
drţavno. Vaţno je da posluje dobro, da daje profit i da su ti efekti najoptimalniji.<br />
Toliko.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Banoviću.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţene kolege, gospodine Banoviću,
Naravno, lako se sloţiti sa Vama kada su ocjene o Budvanskoj rivijeri u<br />
pitanju, ali to ću kasnije. Dozvolite da prvo proĉitam odgovor na Vaše poslaniĉko<br />
pitanje.<br />
Kao što se vidi iz obrazloţenja poslaniĉkog pitanja, već ste upoznati da je<br />
hotelska grupa Budvanska rivijera jedna od najuspješnijih drţavnih kompanija iz<br />
oblasti turizma, koja je u posljednjih nekoliko godina uloţila znaĉajna sredstva u<br />
iznosu od 15 miliona eura investicija, kojima je znatno doprinijela podizanju<br />
kvaliteta ponude uz otvaranje novih trţišta i produţenu turistiĉku sezonu.<br />
TakoĊe, imidţ pomenute kompanije već duţi niz godina prepoznatljiv je na<br />
turistiĉkom trţištu Evrope, pa i šire. Nije iskljuĉena mogućnost privatizacije<br />
hotelskog kompleksa Sveti Stefan i Vile Miloĉer, ali mislim da nije nuţno<br />
privatizovati sadašnje kapacitete Budvanske rivijere. Ukoliko bi se donijela<br />
odluka o tome od strane Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, pristupilo bi se traţenju ozbiljnog<br />
strateškog partnera. U tom smislu, hotelska grupa Budvanska rivijera će kroz<br />
angaţovanje ekspertskog tima, zajedno sa predstavnicima Ministarstva odrţivog<br />
razvoja i turizma, Ekonomskog fakulteta i pomenute kompanije pripremiti<br />
elaborat sa predlozima modela buduće valorizacije hotelske grupe Budvanska<br />
rivijera, nakon ĉega će Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> donijeti odluku o budućnosti ove<br />
kompanije. Veoma lako ćemo se sloţiti, uostalom to imamo i na osnovu<br />
pokazatelja same kompanije. Dvije su osnovne stvari - prva je pozitivno<br />
poslovanje, a druga je stalno podizanje nivoa kvaliteta. Recimo, hotel u Petrovcu<br />
za nekoliko godina sa dvije zvjezdice podignut je na nivo od ĉetiri zvjezdice.<br />
TakoĊe, taj hotel je, ĉini mi se, najznaĉajniji hotel kada je u pitanju francusko<br />
trţište. Nekoliko nagrada je već dobijeno od strane francuskih tur operatora kao<br />
najboljih hotela sa tri ili ĉetiri zvjezdice kada je ponuda francuskih turista u<br />
pitanju.<br />
TakoĊe, podsjećanje da smo mnogo novca i energije uloţili kako bismo<br />
privukli što više tursta sa njemaĉkog podruĉja. Sa druge strane, Budvanska<br />
rivijera je sama uĉinila da francuski turisti budu u velikom broju gosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Budvanska rivijera je ove godine uloţila ne mala sredstva za podizanje nivoa<br />
kvaliteta usluge Slovenske plaţe. Sve to govori u priliog tome da se radi zaista o<br />
jednoj uspješnoj kompaniji, koja zna da valorizuje ono što je ekonomska moć. Ne<br />
treba zaboraviti da tokom pred sezone i tokom sezone popunjenost hotela<br />
Budvanske rivijere, posebno turistiĉkog naselja Slovenska paţnja, koje je<br />
najveće turistiĉko naselje i u onoj bivšoj Jugoslaviji bilo, znaĉi iznad 90%. Sve su<br />
to rezultati koji pokazuju, ovo govorim samo zbog toga što su se u Parlamentu u<br />
proteklih nekoliko dana mogle ĉuti drugaĉije ocjene, a na ovaj naĉin moţemo<br />
govoriti o Budvanskoj rivijeri kao o jednoj uspješnoj kompaniji.<br />
Cijenim da u ovom trenutku nije neophodna, i tu ćemo se sloţiti,<br />
privatizacija Budvanske rivijere, ali ukoliko se Vlada odluĉi na takav potez, to<br />
zaista treba, s obzirom na pozicije hotela Budvanska rivijera i na investicije koje<br />
su bile u posljednjih nekoliko godina, uraditi veoma paţljivo sa traţenjem<br />
strateškog partnera. Da ne zaboravimo. Govorili smo o stotinama hiljada eura<br />
dobiti Budvanske rivijere. Liĉno mislim da ne smijemo prenebregnuti ĉinjenicu da<br />
je Budvanska rivijera u proteklih nekoliko godina uloţila više desetina miliona<br />
kroz poreske obaveze drţavi i lokalnoj samoupravi Budve. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vama, ministre.
Pravo na komentar odgovora, kolega Banović.<br />
BORISLAV BANOVIĆ:<br />
Shvatio sam, razumio i podrţavam mišljenje ministra da u ovom trenutku<br />
nije potrebno, ali pitanje se odnosilo izmeĊu ostalog i na to da je predviĊena<br />
privatizacija planom privatizacije za ... . Dakle, pretpostavljam iz odgovora da se<br />
nije ušlo u proceduru i da ĉim se nije ušlo, pretpostavljam da se neće to ni desiti<br />
ove godine, jer te procedre traju.<br />
Drugi komentar. Ako se Vlada i odluĉi i uĊe se u ovu privatizaciju, zamolio<br />
bih i pozvao bih, da se, ipak, sagledavaju svi efekti privatizacije u ovom<br />
sluĉajevima kada imamo pozitivna poslovanja preduzeća. To je poseban efekat i<br />
u pogledu zapošljavanja, broja zaposlenih u firmama, jer znamo da po pravilu<br />
strane kompanije idu što više na smanjenje broja zaposlenih, a što veću<br />
optimalizaciju, profit. To je normalno za svaku kompaniju, ali oni posebno o tome<br />
vode brigu. Da vidimo da li je efekat poreza na dobit ili profit koji se u tim<br />
trenucima ostvaruje za drţavu ili efekat zaposlenosti vaţniji, ili neki drugi efekti,<br />
prateći ekonomski barametri u takivm sluĉajevima vaţniji za društvo i za drţavu<br />
od povećanja produktivnosti i profita za kompanije koje vode strani investitori.<br />
Dakle, pozvao bih da se ubuduće u svim prilvatizacijama svi ti parametri dobro<br />
izvagaju i izmjere, posebno u sadašnjoj situaciji. Naglašavam parametar<br />
zaposlenosti, jer znamo da je problem nezaposlenosti u Crnoj Gori u ovom<br />
trenutku posebno izraţen i da bi prodaja kompanija koje dobro posluju sigurno<br />
prouzrokovala otpuštanja zaposlenih u tim kompanijama. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Banoviću.<br />
Kolega Novica Stanić, a neka se pripremi Kolega Dragoslav Šćekić.<br />
Izvolite.<br />
NOVICA STANIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, gospodo ministri,<br />
poštovani graĊani,<br />
Moje pitanje ministru odrţivog razvoja i turizma gospodinu Sekuliću glasilo<br />
je:<br />
Šta će vaše ministarstvo preduzeti u cilju sprjeĉavanja grubog<br />
narušavanja i nepoštovanja principa zaštite ţivotne sredine, sa nesagledivim<br />
negativnim posljedicama po ţivot i zdravlje ljudi na podruĉju naselja Šula, te<br />
neodgovornog, nasilnog i bespotrebnog uništavanja prirodnih resursa, tj. šuma<br />
od strane preduzeća "Gradir Montenegro"?<br />
Obrazloţenje: Ovih dana poslovodstvo preduzeća "Gradir Montenegro",<br />
koje nepune dvije godine gazduje ranijim Rudnikom olova i cinka "Šuplja stijena"<br />
u Šulima kod Pljevalja, vrši sjeĉu šume na površini od pet hektara u reonu<br />
Pekina glavica, mjesna zajednica Šula, radi odlaganja jalovine na tom prostoru<br />
kao nusprodukta procesa flotacije rude. Planirana deponija je pozicionirana na<br />
juţnoj strani naselja, na pravcu udara najjaĉih vjetrova, u podnoţju planinskog<br />
vrha Vjetrenik, u srcu crnogoriĉne šume i na nadmorskoj visini oko 50 metara<br />
većoj od naselja. Posebno pitanje je - ko je, zašto, zastupajući ĉije interese i na<br />
osnovu ĉijeg ovlašćenja, kršeći sve principe zaštite ţivotne sredine mogao izdati<br />
odobrenje za projektovanje i lociranje jalovišta usred šume - nadomak naselja,
pored mnogobrojnih prirodnih uvala i zaklona, te samim tim ne toliko izloţenog<br />
vazdušnim strujanjima, bez potrebe za uništavanjem cijelih šumskih kompleksa i<br />
sa znatno manjim uticajem na naselje i okolinu. Je li raĊen elaborat procjene<br />
uticaja na ţivotnu sredinu i je li Agencija za zaštitu ţivotne sredine dala<br />
saglasnost na njega?<br />
Kad ĉujem odgovor, komentarisaću.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni kolega Staniću, shodno Zakonu o procjeni uticaja na ţivotnu<br />
sredinu, preduzeću Gradir Montenegro DOO iz Nikšića, izdata je ekološka<br />
saglasnost na elaborat procjene uticaja na ţivotnu sredinu rudnika Šuplja stijena,<br />
Šula, opština Pljevlja, u okviru koga je detaljno obraĊena lokacija za odlaganje<br />
jalovišnog materijala, naĉin izgradnje, stabilnost kosina, tehnologija odlaganja,<br />
monitoring i dat predlog naĉina zatvaranja.<br />
Podsjećamo da je postupak davanja saglasnosti na elaborat voĊen<br />
transparentno, tako da je uvid u elaborat procjene uticaja bio omogućen pored<br />
Agencije za zaštitu ţivotne sredine i u prostorijama opštine Pljevlja i da je<br />
odrţana javna rasprava o predmetnom elaboratu u prostorijama Gradir<br />
Montenegro DOO u Šulama. Obavještenje o mjestu i uvidu u elaborat, procjeni<br />
uticaja o vremenu i mjestu odrţavanja javne rasprave bilo je dato na sajtu<br />
Agencije, u dnevnim novinama i na oglasnoj tabli u Opštini Pljevlja. Nije bilo<br />
primjedbi, sugestija ili mišljenja od strane zainteresovane javnosti. Za potrebe<br />
DOO Gradir Montenegro Nikšić rudnik Šuplja stijena Pljevlja prije nastavka<br />
eksploatacije i prerade rude na lokaciji Šuplja stijena javna ustanova CETI je<br />
izvršila potrebna mjerenja i ispitivanja, sa ciljem izrade studije nultnog stanja,<br />
uticaja podzemnih rudarskih radova i radova na otvorenom kopu u vrijeme ranije<br />
proizvdonje do 2000. godine na ţivotnu sredinu okoline koncesionih polja Šuplja<br />
stijena.<br />
Ovo najviše zbog potrebe sagledavanja postojećeg uticaja podzemnih<br />
rudarskih radova na otvorenom kopu na ţivotnu sredinu prije nastavka<br />
eksploatacije i prerade rude na lokaciji Šuplja stijena. Saĉinjen je izvještaj o<br />
izvršenim mjerenjima iz januara 2010. godine. Mjerenja su pokazala da fiziĉkohemijske<br />
analize uzoraka vode iz mjerniĉkog potoka i ribniĉkog potoka ne<br />
pripadaju ni jednoj od klasa Uredbe o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i<br />
podzemnih voda. Svi uzroci vode zadovoljavali su stanovišta radiološke<br />
ispravnosti. Rezultati fiziĉko-hemijske analize uzoraka neobradivog zemljišta sa<br />
udaljenosti od 200 metara od kruga radnog prostora rudnika nijesu odgovarali<br />
uslovima Pravilnika o dozvoljenim koliĉinama opasnih štetnih materija u zemljištu<br />
i metodama za njegovo ispitivanje zbog povećanog sadrţaja olova, nikla i<br />
kadmijuma, kao ni uzorci obradivog zemljišta 350 metara oko kruga radnog<br />
prostora. DOO Gradir Montenegro Šuplja stijena je sa proizvodnim procesom<br />
poĉelo u ĉetvrtom kvartalu 2010. godine. Ekološka inspekcija je podnijela zahtjev<br />
za pokretanje prekršajnog postupka 16.11.2010. godine, zbog utvrĊenih<br />
nepravilnosti zapisniĉki konstatovanih dana 15. 11. 2010. godine. Postupak je još
u toku, nakon što je ekološka inspekcija uloţila ţalbu na rješenje drugostepenog<br />
organa kojim je odbijen zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka. Dana 16.<br />
11. 2010. godine ekološka inspekcija je donijela rješenje kojim je subjektu<br />
nadzora naloţeno da dostavi podatke o koliĉini eksplozivnih materija koje se<br />
koriste kod ovog privrednog društva, kao i koliĉinu ovih materija na zalihama.<br />
Usluge miniranja za potrebe Gradir Montenegro vrši DOO Boster iz<br />
Nikšića, a eksploziva nakon uvida nije bilo na zalihama.<br />
Ekološka inspekcija je 21.04.2011. godine izvršila inspekcijski nadzor nad<br />
radom DOO Gradir Montenegro rudnik Šupnja stijena i donijela rješenje od 29.<br />
aprila 2011. godine, kojim je subjektu nadzora naloţeno da izradi plan<br />
upravljanja otpadom i na isti pribavi saglasnost od nadleţnog organa drţavne<br />
uprave. DOO Gradir Montenegro je postupio po rješenju inspektora. Uradili su<br />
plan upravljanja otpadom i na isti dobili saglasnost resornog ministarstva.<br />
Rješenjem od 29. aprila 2011. godine subjektu nadzora naloţeno je da<br />
izvrši klasifikaciju i karakterizaciju otpada koji nastaje tokom rada DOO Gradir<br />
Montenegro. Isti je postupio po rješenju inspektora i angaţovao javnu ustanovu<br />
CETI koja je izvršila klasifikaciju jalovišnog materijala. Ekološka inspekcija 19.<br />
januara 2012. godine zapisniĉki konstatovala koliĉine generisanog otpada na<br />
godišnjem nivou i iste je dostavila nadleţnim sluţbama Agenciji za zaštitu ţivotne<br />
sredine radi obraĉuna eko naknade. Za 2011. godinu obraĉunata je naknada za<br />
otpad u iznosu od 1.987 eura na godišnjem nivou. Ekološka inspekcija je donijela<br />
rješenje od 17. maja 2012. godine kojim je subjektu nadzora naloţeno da preko<br />
ovlašćene institucije izvrši i misijska mjerenja kvaliteta vazduha, u cilju<br />
sagledavanja uticaja eksploatacije rude cinka i olova na kvalitet vazduha. DOO<br />
Gradir Montenegro je angaţovao javnu ustanovu CETI koja je vršila<br />
ĉetrnaestodnevna mjerenja i oĉekuje se izvještaj sa rezultatima mjerenja. Dana<br />
15. juna 2012. godine izvršen je inspekcijski nadzor i donešena rješenja kojima je<br />
naloţena da firma izvrši kompletne analize svih segmenata ţivotne sredine -<br />
voda, vazduh, zemljište, analiza nivoa buke, koji su raĊeni kod utvrĊivanja nultog<br />
stanja sa ciljem uporeĊivanja trenutnog stanja ţivotne sredine u odnosu na nulto<br />
stanje. Izvršena su /Prekid/<br />
Gospodine Staniću, kao što vidite iz odgovora, drţavni organi rade svoj<br />
posao i zaista se trude da pitanje zaštite ţivotne sredine i na ovoj lokaciji bude<br />
primat. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama, kolega Sekuliću.<br />
Komentar odgovora, kolega Stanić.<br />
NOVICA STANIĆ:<br />
Samo da napomenem minut za dopunsko pitanje i jedan pozdrav za<br />
ministra Sekulića da uruĉim na kraju.<br />
Gospodine ministre, ja bih rekao da drţavni organi ne rade, ili ako rade,<br />
ne rade kako treba. Evo, iz ovog odgovora saznajemo da je uraĊen Elaborat<br />
procjene uticaja na ţivotnu sredinu. Nije bilo nikoga na raspravi. Zašto nije bilo?<br />
Prvo za to što su se ljudi tamo o jadu zabavili kako da preţive, a drugo što znaju<br />
da u Pljevljima imaju dvije crne ekološke taĉke. To je ona deponija pepela i šljake<br />
Termoelektrane i ona od ĉetrdesetogodišnjeg rada ranijeg rudnika Šuplja stijena
u Gradcu kod Pljevalja i niko nije mogao pomisliti da naselje Šula moţe snaći<br />
ova nevolja poslije toliko vremena.<br />
Ali, izgleda da rudari imaju neku naopaku logiku. Rudnik uglja ostavlja<br />
rupe ogromne nakon eksploatacije, a deponiju laporca lociraju iznad Pljevalja na<br />
.... To nijedan seljak ne bi uradio. Ali, eto tako moţe da bude i tako rade.<br />
Imamo već te dvije crne taĉke, treća se sprema u Šulima. U Vašem<br />
odgovoru se uopšte ne pominje jedan toponim koji se zove Pekina glavica. Kad<br />
se nešto zove glavica, to nije ni dolina, ni udolina, ni uvala, to je nešto što je<br />
obraslo ĉetinarskom šumom. Tamo se planira ta deponija, na pravcu vjetrova koji<br />
idu prema naselju, 50 metara nadmorske visine iznad naselja. Pet hektara šume<br />
se sijeĉe, i to nikome ne smeta, nikakvoj drţavnoj inspekciji, nikakvim drţavnim<br />
organima.<br />
Da Vas podsjetim, u vrijeme onog prethodnog runika, 40 godina, bila je<br />
podzemna eksploatacija. Rudari su oboljevali od silikoze. I kad je zatvoren<br />
rudnik, svi su ih zaboravili. Iako su u temelje ove zgrade ugraĊene pare i ove<br />
susjedne, tadašnje Šuplje stijene, znao je Blaţo Jovanović da doĊe da traţi<br />
pomoć, jer je to bila najbolja firma u Crnoj Gori. Kad je zatvorena, svi su ih<br />
zaboravili. Ti rudari su se ubijali.<br />
E sad, nova nevolja. Tada su oboljevali samo oni koji su silazili u jamu, a<br />
sad će ta prašina, to ĉudo da ide na naselje. Koga to briga za Pekinu glavicu? U<br />
Vašem odgovoru se to uopšte ne pominje. Kako je to moguće? Kad je snimano<br />
nultno stanje, dokazano je da u okolini prvo neobradivo zemljište 200 metara, a<br />
onda obradivo 350 metara, povećano olovo, nikal, kadmijum. I sad će to da se<br />
raznosi sa te deponije. U meĊuvremenu je obraĉunata naknada u iznosu nepuna<br />
dva miliona evra za taj /prekid/<br />
Dopunsko pitanje gospodine ministre za Vas - Kome će da odu ova dva<br />
miliona; da li Šulima, da li Pljevljima, ili će to pokupiti Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>? A neka<br />
se truju tamo ţitelji naselja Šula.<br />
I na kraju da vam uruĉim ovaj pozdrav iz Pljevalja - imate pozdrav od<br />
seljana sela Zbljeva, tu su oni koji ţive oko deponije pepela i šljake<br />
Termoelektrane Pljevlja, sa kojima smo zajedno bili prije pola godine i kada ste<br />
nešto obećali. Ja neću da Vas podsjećam šta ste obećali. Od toga nema ništa<br />
bar za sad, pa molim i apelujem u njihovo ime da se nešto uradi. Ako je već<br />
napravljena jedna deponija, crna taĉka na ekološkoj mapi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, da se na<br />
500 metara od te ne pravi druga. To niko razuman ne bi radio, nego da se nešto<br />
poradi za spas i Šumana, gdje se formira nova deponija i ovih ljudi koji sada tu<br />
ţive.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Imate pravo odgovora na dopunsko pitanje, kolega Sekuliću. Izvolite.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Gospodine Staniću, hvala Vam na mogućnosti da odgovorim na dopunsko<br />
pitanje. Naţalost, nijesu dva miliona, nego 1.900 eura. To će ići u ekološki fond<br />
za rješavanje problema ekologije. Naravno, ĉim je glavica, slaţemo se i Vi i ja da<br />
je to brdo, ali, dozvolićete, ne postoji mogućnost da sve ne bude uraĊeno onako<br />
kako je propisano zakonom. Znaĉi, moraće da se dostave i dobiju sve<br />
saglasnosti kada su u pitanju ovakve stvari. Znaĉi i elaborat za zaštitu ţivotne
sredine. Vjerujte da su naši propisi i u tom dijelu jednako strogi kao što su propisi<br />
Evropske unije.<br />
Što se tiĉe svojih ekoloških taĉaka kojih u Pljevljima imamo dvije,<br />
podsjećam da je već uraĊena studija koju je finansirala Svjetska banka, koja je<br />
koštala milion eura, naĉin na koji ćemo rješavati svih pet ekoloških taĉaka u<br />
Crnoj Gori. Osim ove dvije u Pljevljima, imamo crveni mulj KAP-a kod Podgorice,<br />
imamo crnu ekološku taĉku otpad Ţeljezare u Nikšiću i grit u Bijeloj. Znaĉi, to će<br />
otprilike koštati nekih 60 miliona eura za rješavanje tih pet crnih ekoloških taĉaka.<br />
Ali, sama ĉinjenica da je uraĊen elaborat, da imamo kreditnu liniju od strane<br />
Svjetske banke dovoljno govori o namjeri Vlade da rješava ta pitanja. Nemamo<br />
nijedan razlog da zatvaramo oĉi pred tim, iako su ta pitanja generisana još onda<br />
kada je neko odluĉio da pravi Kombinat aluminijuma pored Podgorice, kada je<br />
neko odluĉio da odlagalište pepela i šljake bude tu gdje jeste. Što se tiĉe<br />
mještana Zbljeva, ono što sam obećao, to sam uĉinio. To ću ĉiniti i sada vrlo<br />
javno. Tada sam rekao da ću zamoliti ljude iz Elektroprivrede, jer nemamo<br />
ingerencija da nešto drugo uradimo. Imao sam razgovor sa predstavnikom<br />
Elektroprivrede, da pokušam da objasnim da ona lokacija koja je sada - imamo<br />
dvije mogućnosti, sanacija, i to potpuna rekultivizacija, što podrazumijeva ovo<br />
rješavanje sanacije crne ekološke taĉke, a druga je mogućnost da se, ono o<br />
ĉemu sam razgovarao sa mještanima Zbljeva, otkupe ostala imanja koja su<br />
preostala po onim brdima i da se nastavi odlagalište na tom istom mjestu. To bi<br />
podrazumijevalo da sada ne moţemo uraditi rekultivizaciju tog prostora, ali bi<br />
podrazumijevalo da ne moramo da otvaramo novu crnu ekološku taĉku. Znaĉi, i<br />
dalje ostajem pri tom stavu. Imao sam prilike da vidim na terenu šta se dešava,<br />
to je moj liĉni stav, jednostavnije je, racionalnije itd. ono o ĉemu ovdje i Vi ovdje<br />
govorite, o ĉemu su govorili mještani Zbljeva, ali ima i ona druga mogućnost.<br />
Stvar u tome što je prostorni plan Pljevalja definisao na drugom mjestu<br />
odlagalište, gdje ste takoĊe imali priliku kroz javnu raspravu da saopštite svoje<br />
mišljenje. Ušlo se u eksproprijaciju tog zemljišta. Takodje, moramo raĉunati i na<br />
ekonomski interes firme koje gazduje tim. U svakom sluĉaju, ukoliko bude došlo<br />
do otvaranja nove deponije, odnosno odlagališta, mora biti uraĊeno po svim<br />
evropskim standardima i mora se napraviti rekultivizacija sadašnjeg odlagališta.<br />
Izvinite što sam bio nešto duţi. /Upadica Novice Stanića: Kad ćemo u<br />
Šule?/ Kad god Vi kaţete. Što se tiĉe Predraga Sekulića, spreman je bilo gdje u<br />
Crnu Goru da poĊe. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam, kolega Sekuliću.<br />
Sljedeće pitanje je kolege Mehmeta Bardhija.<br />
Kolega Bardhi, izvolite.<br />
MEHMET BARDHI:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre,<br />
Ja sam dva pitanja uputio Vladi. Jedno od njih je dodijeljeno Vama i glasi:<br />
Poštovani, Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, umjesto da decentralizuje vlast i vrati izvorne<br />
nadleţnosti opštinama, odnosno graĊanima da preko svojih lokalnih samouprava<br />
odluĉuju o razvoju, o prioritetima, o ubiranju prihoda, o investiranju, o<br />
investicijama na svojim podruĉjima, u duhu i u slovu realnog i prirodnog stanja
današnje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a i Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, ona, Vlada, je u<br />
kontinuitetu centralizovala vlast do apsurda za svoj politiĉki, partijski, a i sektaški,<br />
monopolistiĉki interes, sa strateškim ciljem, da po svaku cijenu oĉuva vlast za<br />
realizovanje davnašnjih nacionalnih projekata Garašaninovih ideja i projekata,<br />
sada preko "novih, modernih, a i savremenih toboţ evropskih modela" javnih<br />
drţavnih preduzeća, poput: nacionalnih parkova, JP za upravljanje morskim<br />
dobrom i dr. Tako da je sada Podgorica postala najveća "primorska" opština.<br />
Dakle, opština, naj, naj. Podgorica i Budva - nijedna druga, dok je predsjednik<br />
Vlade i onaj u javi i onaj u sjenci jedini moćni predsjednik. Ja ne znam da li je<br />
predsjednik svih opština.<br />
S tim u vezi postavljam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Koje je plaţe, kupališta i pristaništa, kao i privremene objekte Javno<br />
preduzeće za upravljanje morskim dobrom dalo pod zakup, odnosno dalo<br />
odobrenje za postavljanje korisnicima u 2012. godini do danas, 15.jula 2012.<br />
godine, posebno u svakoj opštini na primorju i na Adi Bojani, kao i nacionalni<br />
parkovi, na svom podruĉju, npr. NP "Skadarsko jezero" na obali jezera. itd. sa<br />
kompletnim podacima - naziv objekta (plaţe, kupalište, pristaništa, uvale itd.)<br />
duţina zahvata, kvadratura, mjesto i opština, naziv firme, ime i prezime zakupca<br />
- korisnika, godina roĊenja i njegovo prebivalište; zakupnina za svaki objekat koji<br />
je dat pod zakup i postavljeni privremeni objekat? Da li je uplaćena zakupnina?<br />
Kada i visina zakupnine? Ako je korisnik imao i prošle godine, koliko je platio?<br />
Koji je ukupan prihod za svaku opštinu posebno za plaţe, kupališta i za<br />
privremene objekte? Gdje se planira investiranje tih sredstava i koliko za<br />
realizovanje svakog projekta u svakoj opštini? Odgovor traţim u pisanoj formi. S<br />
poštovanjem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, kolega Bardhi.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţeni kolega Bardhi, biće<br />
veoma teško. Ako bih krenuo da ĉitam, vjerovatno bih proĉitao za neka dva do tri<br />
dana nekih više od 200 stranica koje smo Vam uputili kao odgovor. Tu je i cd na<br />
kojem se nalazi izvještaj o radu Javnog preduzeća morsko dobro. Morali ste da<br />
dobijet, pogledajte. Juĉe je zavedeno i dostavljeno, mogu odmah da vam<br />
dostavim. Znaĉi, sigurno je dostavljeno, kao što sva pitanja Ministarstvo odrţivog<br />
razvoja dostavlja na vrijeme. U Pisarnici je zavedeno, a mogu odmah da Vam<br />
dam. Nikakav problem.<br />
U skladu sa Zakonom o ureĊenju prostora za izgradnju objekata<br />
Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma donijelo je planove objekata privremenog<br />
karaktera na podruĉju nacionalnih parkova Biogradska gora, Durmitor, Lovćen i<br />
Skadarsko jezero za period 2011 - 2013. godina, kao i plan objekata<br />
privremenog karaktera u zoni morskog dobra za period 2010 - 2012. godina.<br />
Ovim planovima uraĊene su lokacije za postavljanje objekata privremenog<br />
karaktera radi obavljanja turistiĉko-ugostiteljske djelatnosti na zemljištu usvojenih<br />
fiziĉkih lica i u drţavnoj svojini, ĉije postavljanje ima za cilj obogaćivanje turistiĉke<br />
ponude.
Na osnovu prethodne saglasnosti Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Javno preduzeće<br />
Nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je u skladu sa Zakonom o drţavnoj imovini i Uredbi o prodaji i davanju<br />
u zakup stvari drţavnoj imovini na osnovu javnoga poziva sprovelo postupak<br />
davanja u zakup zemljišta u drţavnoj imovini putem javnog nadmetanja, aukcije<br />
na podruĉju nacionalnih parkova i morskog dobra. Prihod objekata privremenog<br />
karaktera Javno preduzeće morsko dobro usmjerava za namjene i radove<br />
utvrĊene godišnjim planovima sredstava Javnog preduzeća, koji se donosi<br />
poĉetkom svake kalendarske godine a na koji saglasnost daje Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Prihod Javnog preduzeća Nacionalni parkovi usmjeren je na realizaciji aktivnosti<br />
utvrĊenih programom upravljanja za 2012. godinu, za pojedinaĉne nacionalne<br />
parkove. Trebamo se prisjetiti, gospodine Bardhi, mi smo o tome ovdje<br />
razgovarali u Skupštini i da ste imali prilike da dobijete kompletna ulaganja<br />
Javnog preduzeća morsko dobro u svim primorskim opštinama. Iz tih izvještaja<br />
moţe veoma lako vidjeti da senajveći dio novca vraća tim opštinama, bilo da je u<br />
pitanju prihranjivanja plaţa ili izrada ... ili šetališta i tako dalje. Vidjećete iz ovih<br />
izvještaja, a mislim da je opština Ulcinj, s obzirom da i najviše uĉestvuje svojom<br />
obalom u JP Morsko dobro, dobila i najveći dio tih ulaganja.<br />
U prilogu ovog akta dostavljamo materijal dobijen od JP Nacionalni<br />
parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i JP za upravljanje Morskim dobrom <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sa svim<br />
traţenim podacima. Znaĉi, tu su podaci o zakupcima plaţe, da li su zakupljivali,<br />
ili nisu li se zakupljivali, taĉno podaci o firmama i tako dalje. Sve ono taksativno<br />
što ste traţili, nadam se da ćete nakon uvida u ovaj materijal biti zadovoljni<br />
odgovorom.<br />
Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, kolega Sekuliću.<br />
Pravo na komentar kolega Bardhi.<br />
MEHMET BARDHI:<br />
Hvala, gospodine ministre.<br />
Nisam imao mogućnosti da uporedim sve što je to bilo prošlih godina i do<br />
15. ovog mjeseca, onda ne mogu reći oko prihoda, oko ulaganja i oko<br />
menadţiranja cijelog tog prostora na koji je Vlada stavila šapu, i to, već veoma<br />
jasno, oduzima mogućnost graĊanima lokalnih samouprava primorskog dijela da<br />
oni sami upravljaju.<br />
Naravno, oduzima se pravo samo nekim opštinama, pošto ste vi isto,<br />
Budva, i DPS i Podgorica je isto, to se odnosi samo na one opštine koje ste vi<br />
planirali, ono što sam ja rekao u obrazloţenju, da vi, ne vi liĉno, nego politika<br />
Vlad <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
To nije u redu. Ja mislim da je to pogrešna politika Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, to<br />
treba da zna vaše rukovodstvo i vaš predsjednik partije, koji je, dok je imao<br />
nekakvu potrebu i interes za Albancima, onda je malo drugaĉije postupao u tom<br />
pravcu, mada kada je u pitanju morsko dobro, ono što sam ja uvijek govorio da je<br />
to morsko zlo za nas, ipak nije to popustio u nijednom trenutku. Ali, smatram da<br />
vidite da je došao kraj svemu tome i svim tim dobrima na podruĉjima svoje<br />
opštine, dakle, bi trebalo da upravlja lokalna vlast, SO dotiĉne opštine i svake<br />
opštine u Crnoj Gori. Vi dobro znate da je negdje oko 40 miliona kvadratnih
metara Opštine Ulcinj ne upravlja predsjednik Opštine. Dakle, oko 40 miliona,<br />
zamislite vi to. I odjednom je došlo da opština Ulcinj sada je još uvijek siromašna<br />
opština, kako da ne bude kada vi ubirate sve tu i donosite u Podgoricu i Budvi,<br />
kao što je to bilo svih ovih godina i posle rata.<br />
Prema tome, u tom pravcu smatram da treba da koriguje politiku Crna<br />
Gora. Naravno, opet kaţem, moţda je to dobro što neće da koriguje, jer u<br />
jednom pravcu istorija nam je pokazala da što gore je bilo po nekoga, onda je to<br />
u jednom trenutku bilo ...(Prekid)…da su izrabljeni, da su jednostavno otuĊeni od<br />
svojih mogućnosti da oni upravljaju svojom imovinom i svojim prihodima.<br />
Dakle, to je moja poruka koja je bila u ovom pravcu ,barem sada kada<br />
nisam mogao da imam neke uporedne podatke. Za svaki sluĉaj, ja vama<br />
zahvaljujem što ste vi to uradili, i to je dobro. Vidjećemo i imaćemo vremena da<br />
vidimo na koji naĉin će teći ta politika <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i crnogorske vlasti.<br />
Hvala lijepa.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Kolega Šćekić.<br />
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, poštovani gospodine ministre<br />
Sekuliću,<br />
Imajuću u vidu kakvo su i koje je blago nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a<br />
najbolje znaju one zemlje koje nemaju ovoliki broj na ovako malom prostoru<br />
parkova, mi ipak o tome nemamo dovoljno svijesti i savjesti, mi smo ih prepustili<br />
na milost i nemilost. Reći ću sljedeće: Donesen je zakon 2009. godine o<br />
nacionalnim parkovima, bile su izmjene 2011. godine, vezano za Nacionalni park<br />
Prokletije.<br />
Nakon toga, ništa nije uraĊeno da se poštuje slovo zakona i da se<br />
sprovede ovaj zakon, ali zato imamo posljedicu da se narušava ţivotna sredina u<br />
jednom segmentu, da trpe gaĊani, da trpe koncesionari, trpi drţava.<br />
Zašto se krši zakon? Zato što se nisu obiljeţile granice na terenu, što je<br />
osnovno, nije donesen prostorni plan za posebne namjene, nije uraĊen plan za<br />
upravljanje, nije uraĊen godišnji plan, nema elementarnih uslova za<br />
funkcionisanje JP Nacionalni parkovi.<br />
Zašto to nema? Mi smo saznanja da je prije svega to posljedica<br />
nemogućnosti dogovora DPS-SDP. Zar će zbog tih i takvih relacija i njihovih<br />
dogovora i interesa trpjeti i graĊani i drţava? Ova naša saznanja sam htio da<br />
potvrdim upravo kroz poslaniĉko pitanje koje upućujem vama i vašem<br />
Ministarstvu:<br />
“Da li se implementira Zakon o nacionalnim parkovima i kako ste<br />
zadovoljni sa dosadašnjom implementacijom; da li su u skladu sa ĉlanom 13<br />
Zakona doneseni: prostorni plan posebne namjene u skladu sa zakonom, plan<br />
upravljanja i godišnji program upravljanja za Nacionalni park "Prokletije;da li su<br />
obezbijeĊeni svi potrebni preduslovi za funkcionisanje Javnog preduzeća<br />
Nacionalni park "Prokletije" tj. da li su obezbijeĊene poslovne prostorije; koliko je<br />
zaposlenih radnika i dr?”<br />
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni gospodine Šćekiću, dozvolite da se na samom poĉetku ne sloţim<br />
sa vašim stavovima, ali prvo da proĉitam odgovor na pitanje.<br />
Zakon o nacionalnim parkovima implementira se od 2009. godine. Od<br />
toga se, shodno ĉlanu 13 Zakona, radilo na pripremi prostornog plana za<br />
posebne namjene za durmitorsko podruĉje, i plana posebne namjene za NP<br />
Lovćen, koji su u finalnoj fazi izrade. Uz to Vlada je 2010. godine usvojila<br />
petogodišnje planove upravljanja za NP Lovćen, Skadarsko jezero, Durmitor,<br />
Biogradska gora. Na osnovu planova upravljanja za pomenute parkove prema<br />
zakonu donijeti su godišnji programi upravljanja za 2011. i 2012. godinu.<br />
Plan upravljanja za NP Prokletije nije pripremljen i ne ostaje plan za<br />
posebne namjene za NP Prokletije. Plan posebne namjene za NP Prokletije nije<br />
realizovan zbog nedostatka finansijskih sredstava. Sa tim u vezi tokom prve<br />
polovine 2012. godine Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma je uloţilo napore da<br />
se u saradnji sa Svjetskom bankom, kroz projekat zemljišta, administracije i<br />
upravljanja,obezbijede sredstva za realizaciju ovog plana. Tender za izbor<br />
obraĊivaĉa plana biće objavljen u novembru mjesecu 2012. godine, a nakon<br />
izrade i usvajanja plana posebne namjene za NP Prokletije poĉeće izrada i<br />
priprema plana za nacionalni park.<br />
A nakon njegovog usvajanja donijeće se i godišnji program upravljanja.<br />
Kada je u pitanju organizacija rada Nacionalnog parka Prokletije, ukazujemo da<br />
je finansijskim planom 2012. godinu koji je usvojio Upravni odbor Javnog<br />
preduzeća Nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, za rad ovog NP opredijeljeno 40.000<br />
eura. Za potrebe obezbjeĊenja poslovnog prostora za NP Prokletije zakljuĉen je<br />
ugovor o zakupu poslovnog prostora veliĉine 40 kvadrata u Plavu. Nabavka<br />
kancelarijskog namještaja za opremanje poslovnog prostora, kao i sredstava za i<br />
osmatranje i izvještavanje je u toku. Sredstva su obezbijeĊena od strane<br />
Austrijske razvojne agencije. Uz to Austrijska razvojna agencija obezbijedila je<br />
iznos od 60.000 eura za potrebe opremanja centra za posjetioce i dva ulazna<br />
kontrolna punkta u NP Prokletije.<br />
U cilju daljih aktivnosti za realizaciju istih radi odabira lokacije NP <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> su podnijeli zahtjev JU Centra za kulturu Plav za dugoroĉno korišćenje<br />
dijela objekta Doma kulture u Gusinju. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji<br />
radnih mjesta JP Nacionalni parkovi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, u organizacionoj jedinici NP<br />
Prokletije sistematizovano je 25 radnih mjesta, i to: direktor u Sluţbi za struĉne<br />
poslove 5 radnih mjesta, u sluţbi zaštite 13 radnih mjesta i u sluţbi odrţavanja<br />
ambijentalne higijene i infrastrukture 6 radnih mjesta. Direktor NP Prokletije 1.<br />
januara 2012.godine, dok su oglasom da primimo u radni odnos na radna mjesta<br />
nadzornika traţena tri izvršioca. Postupak izbora je u toku.<br />
Dozvolićete da to što nemamo još uvijek plan posebne namjene,i to iz<br />
veoma objektivnih razloga,jer nijesmo imali dovoljno finansijskih sredstava, ali<br />
ćemo, nadam se, završiti, nije razlog da jedan nacionalni park ne zaţivi.<br />
Dozvolićete da treba i vremena, jer nije tako davno bilo kada smo u ovoj
Skupštini donijeli Odluku o proglašenju Nacionalnog parka Prokletije. Uz to ne<br />
treba zaboraviti da mi još uvijek nemamo onih punih 10% zaštićenog prostora u<br />
našoj drţavi pod nacionalnim parkovima. Taj procenat je devet i nešto, tako da<br />
ćemo vjerovatno se, prije ili kasnije, suoĉiti sa ĉinjenicom da odreĊene oblasti<br />
treba da zaštitimo i u morskom podruĉju.<br />
U svakom sluĉaju i Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i ministarstva i Javno preduzeće,<br />
nacionalni parkovi, veoma vode raĉuna o ovom prostoru, znamo koji su problemi,<br />
ali isto tako, kaţem još jedanput trudićemo se da što prije riješimo, ali u ovom<br />
trenutku, neke stvari moraju ipak da idu po odreĊenoj proceduri. Kaţem još<br />
jedanput najvaţnije da svi zajedno smo svjesni toga da Nacionalni park treba da<br />
zaţivi, mislim da su toga najsvjesniji ili prvi u tom dijelu graĊani Plava, Gusinja i<br />
okolina Prokletija. I ĉini mi se da neće dugo proći a ovaj prostor će biti posebno<br />
oplemenjen sa jedne strane, a sa druge strane biće izvor prihoda zbog dolaska<br />
sve većeg broja turista i za brojne mještane ovog podruĉja. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama, ministre. Pravo na komentar odgovora. Izvolite.<br />
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:<br />
Vi ste upravo u Vašem odgovoru potvrdili ono što sam ja rekao. Nije<br />
donesen prostorni plan za posebne namjene,ništa nije uraĊeno i na taj naĉin se<br />
ne moţe gazdovati. To je vrlo loše gazdovanje. Ako, gospodine ministre, za<br />
godinu dana ništa nije uraĊeno, ĉak nijesu ni obezbijeĊene poslovne prostorije,<br />
zar moţemo raĉunati o nekom ozbiljnom pristupu toj problematici i oĉuvanju i<br />
parka, a uopšte razvoju samog tog kraja.<br />
Ovdje ste naveli da su obezbijeĊene prostorije, da je zakljuĉen ugovor. I ja<br />
kaţem do ovih proteklih nedelju dana nijesu, ako imate informaciju da jesu,<br />
moţda su Vas pogrešno informisali, kaţite nam da znaju graĊani gdje su te<br />
prostorije Javnog preduzeća. I znate li koliko je zaposleno? Samo jedan. To je<br />
direktor preduzeća. Zašto nije po sistematizaciji zaposledno 25? Zato što se ne<br />
mogu dogovoriti SDP i DPS. I sve ovo trpi.<br />
Šta je sa komisijom za primopredaju terena izmeĊu Javnog preduzeća<br />
Nacionalni parkovi Prokletije i Uprave za šume? To nije uraĊeno. Zašto nije?<br />
Opet ti dogovori, opet ti problemi, zato što se ne zna ko hoće da gazduje. Šta<br />
imamo za posljedicu toga? Imamo posljedicu da trpe koncesionari i graĊani zato<br />
što ne mogu drvne sortimente, koji su proizvedeni još prošle godine i prvih<br />
godina, opremiti iz razloga što se ne mogu dogovoriti. Šta imamo sljedeće? Da je<br />
lošim funkcionisanjem Nacionalnog parka Prokletije,nakon onog nevremena, oko<br />
3.000 kubika bilo je izvala, ta izvaljena stabla ĉetinara su ekološka bomba. To svi<br />
znamo. Pogotovo ovi struĉnjaci koji se bave tom problematikom. A one mogu<br />
proizvesti i stotine hektara ĉetinarskih šuma koje se mogu osušiti.<br />
Uklanjanjem ovih stabala, Preduzeće moţe prihodovati osamdeset hiljada<br />
eura. Moţda se ĉeka, gospodine ministre, ovaj predizborni period, pa da se ta<br />
stabla, odnosno ta oprema da graĊanima u maloprodaju i na taj naĉin se kupuju<br />
glasovi. Ako je to tako onda to nije u redu, tako se ne moţe gazdovati sa<br />
nacionalnim parkovima. Ne mogu zloupotrebljavati zbog oĉuvanja vlasti ono što<br />
je svima nama dato. To nijeste vi donijeli. Izgubili ste vlast, nadam se da će se<br />
brzo stvari riješiti. Evo imam saznanje i da graĊani danas upravo protestuju<br />
zbog toga što ne mogu gazdovati sa onim dijelom koji je vezan za njih, što im
propadaju drvni sortimenti koji su prošle godine posjeĉeni. TakoĊe nema<br />
inspekcije za nadzor, opet iz razloga što se ne moţe DPS i SDP dogovoriti. Ja<br />
samo pitam dokle će se na ovaj naĉin voditi politika, dokle će trpljeti drţava sve<br />
te vaše interesne dogovore? Ne moţe, kako poezija kaţe, jedna šuma a sto<br />
gospodara. Dajte jednom da uradite nešto dobro. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam i posljednje pitanje za ministra Sekulića, poslanik Milan<br />
Kneţević. Izvolite.<br />
MILAN KNEŢEVIĆ:<br />
Poštovama Skupštino, gospodine ministre, poštovani graĊani,<br />
Ja sam gospodinu Sekuliću postavio sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
„Da li ste upoznati sa namjerom ĉelnika Glavnog grada da ureĊaj za<br />
postrojenje za preĉišćavanje otpadnih voda instaliraju u industrijskoj zoni KAP-a,<br />
to jest u selu Botun ĉiji je rubni dio već ugroţen zbog štetnog uticaka KAP-a;da li<br />
smatrate da ovako ishitren pokušaj ralizacije projekta za koji ne postoji elaborat o<br />
procjeni uticaja na ţivotnu sredinu moţe još više ugroziti ţivotnu sredinu u<br />
Gornjoj Zeti?“<br />
Namjera Miomira Mugoše i njegove fiktivne većine u Skupštini Glavnog<br />
grada da u industrijskoj zoni KAP-a to jest u selu Botun instalira postrojenje za<br />
preĉišćavanje otpadnih voda, predstavlja direktan udar na i onako urušenu<br />
ţivotnu sredinu u Gornjoj Zeti. Imajući u vidu ĉinjenicu da je uticaj KAP-a na<br />
ţivotnu sredinu u Gornjoj Zati već izazvao negativne posljedice na zdravlje ljudi i<br />
kvalitet vazduha, zemljišta, vode i poljoprivrednih proizvoda, jasno je da bi svaki<br />
sliĉan projekat u industrijskoj zoni KAP-a predstavljao ekološki genocid za sve<br />
graĊane Zete. Studija koju je grupa autora izloţila u Skupštini Glavnog grada<br />
vezano za instaliranje kolektora, odnosno postrojenja za preĉišćavanje otpadnih<br />
voda nije ništa drugo bez impresije sa putovanja grupe autora koji su o trošku<br />
Glavnog grada to jest o trošku poreskih obveznika, gospodine ministre, obilazili<br />
evropske prestonice i fotografisali postrojanje za preĉišćavanjem otpadnih voda i<br />
te svoje impresije su prenijeli u studiju. Osim toga, oni planiraju da u Zeti, to jest<br />
u Botunu bude i regionalni centar za preĉišćavanje otpadnih voda, gdje će od<br />
Podgorice - Cetinja - Budve - Nikšića - Danilovgrada i ostalih gradova Zeta<br />
postati centar za preĉišćavanje kanalizacionog otpada i mulja. I zamislite,<br />
gospodine ministre, jedan od kljuĉnih razloga, koji su naveli u svojoj studiju ova<br />
grupa autora zbog ĉega bi trebalo da se dislocira sadašnje postrojenje za<br />
preĉišćavanje voda su neprijatni mirisi u Podgorici. U Zeti tvrde da neće mirisati.<br />
Zamislite mentalni sklop autora ove studije koji dislociranje postrojenja za<br />
preĉišćavanje otpadnih voda postavljaju na naĉin što smrdi u Podgorici, dok će<br />
mirisati u Zeti, kada se bude postavilo u industrijskoj zoni KAP-a, jer izgleda<br />
smatraju da su Zećani potpuno oguglali na svaki vid i mirisa i ukusa i ostalih ĉula<br />
zbog onoga što je uraĊeno od strane KAP-a u ovih 35 godina u Gornjoj Zeti.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Sekulić.<br />
PREDRAG SEKULIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţeni kolega Kneţeviću,<br />
Postojeći sistem upravljanja otpadnim vodama u Glavnom gradu obuhvata<br />
kanalizacionu mreţu za prikupljanje i odvoĊenje fekalnih i atmosferskih otpadnih<br />
voda, ĉija se ukupna duţina procjenjuje oko 170km i postrojenje za tretman<br />
otpadnih voda. Prema podacima Javnog preduzeća Vodovod i kanalizacija iz<br />
Podgorice broj prikljuĉenih potrošaĉa na vodovodni sistem u ovom trenutku<br />
iznosi 57.356. Od tog broja 24.152 ili oko 42% potrošaĉa nema mogućnosti, jer<br />
im nije prikljuĉen sistem za prikupljanje i odvoĊenje fekalnih otpadnih voda.<br />
Projekat postrojenja za tretman otpadnih voda koji je uraĊen l978.godine,<br />
predvidio je izgradnju ovog postrojenja kroz tri faze sa krajnjim kapacitetom od<br />
165.000 stanovnika. Naţalost, postojeći kapacitet postrojenja je projektovan<br />
prvom fazom realizacije sa kapacitetom tretmana oko 200 i po sekundi otpadnih<br />
voda i sa projektovanim bilo opterećenje od 55.000 ekvivalent stanovnika. Iz<br />
navedenog je jasno da sistem za upravljanje otpadnim vodama u Glavnom gradu<br />
ne zadovoljava sadašnje‚ kao ni potrebe razvoja Podgorice u narednom periodu.<br />
Ministarstvo nadleţno za poslove zaštite ţivotne sredine i komunalne djelatnosti<br />
ima obavezu da Vladi <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> dostavlja godišnje informacije o stanju u oblasti<br />
uklanjanja otpadnim vodama. Ova informacija se priprema u saradnji sa svim<br />
jedinicama lokalne samouprave u Crnoj Gori, tako da je Ministarstvo odrţivog<br />
razvoja upoznato sa aktivnostima koje Glavni grad preduzima u ovoj oblasti.<br />
S tim u vezi naglašavamo da je Glavni grad još 2004. godine otpoĉeo sa<br />
aktivnostima na izradi potrebne dokumentacije za unapreĊenje stanja u ovoj<br />
oblasti. Do sada su uraĊeni: Studija izvodljivosti odvoĊenja i preĉišćavanja<br />
otpadnih voda u Podgorici, generalno rješenje odvoĊenja otpadnih voda sa<br />
studijom opravdanosti, studija izvodljivosti vodosnabdijevanja, odvoĊenja i<br />
preĉišćavanja otpadnih voda Glavnog grada, idejni projekat glavnih kolektora<br />
kraljiĉinog sistema za upotrijebljene vode Podgorice, glavni projekat za širenje<br />
kolektorske mreţe 16 dionica, ukupno 38 kilometara, idejno rješenje ĉeliĉne<br />
mostovske konstrukcije za prenos glavnog kolektora preko rijeke Moraĉe,<br />
preporuka elemenata za izbor optimalno tehnološko-tehniĉkog procesa<br />
postrojenja za preĉišćavanje komunalno otpadnih voda, postrojanje tretmana<br />
kanalizacionog mulja i postrojenja za zbrinjavanje obraĊenog mulja u Glavnom<br />
gradu.<br />
TakoĊe, u okviru detaljnog urbanistiĉkog plana industrijska zona<br />
Kombinata aluminijuma Podgorica predviĊeno je da buduća lokacija postrojenja<br />
bude u neposrednoj blizini Kombinata aluminijuma Podgorica. Ovim<br />
dokumentom, zbog osjetljivih pitanja vezanih za zaštitu ţivotne sredine, na ovoj<br />
lokaciji detaljno je razraĊen segment zaštite ţivotne sredine. Shodno ĉlanu 3 stav<br />
2 Zakona o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu, procjene uticaja vrše se i za<br />
projekte iz oblasti komunalnih djelatnosti, a ĉlanom 6 ovog zakona je utvrĊeno da<br />
nosilac projekta ne moţe pristupiti izvoĊenju projekta bez sprovedenog postupka<br />
procjene uticaja i saglasnosti nadleţnog organa na elaborate o procjeni uticaja.<br />
Imajući u vidu odredbe ovog zakona, jasno je da Glavni grad u ovoj fazi<br />
realizacije pripremnih aktivnosti nema obavezu izrade elaborata procjene uticaja<br />
na ţivotnu sredinu za postrojenje za tretman otpadnih voda koje, shodno<br />
vaţećem planskom dokumentu, ima namjeru da izgradi na lokaciji koja se nalazi<br />
u neposrednoj blizini KAP-a. Elaborat procjene uticaja na ţivotnu sredinu mora
iti uraĊen i na isti mora biti dobijena saglasnost prije završetka glavnog projekta<br />
za ovo postrojenje. Hvala.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, ministre.<br />
MILAN KNEŢEVIĆ:<br />
Hvala vam na odgovoru koji sam dobio u pisanoj formi prije dva dana.<br />
Vi ste u odgovoru rekli da je razraĊen segment zaštite ţivotne sredine, a<br />
odgovoru kolegi Staniću Kombinat aluminijuma ste tretirali kao jednu od najcrnjih<br />
ekoloških taĉaka u Crnoj Gori. Onda mi nije ni jasno ni logiĉno, ako je to najcrnja<br />
ekološka taĉka, kako moţemo u industrijskoj zoni te crne ekološke taĉke da<br />
instaliramo još jedno postrojenje koje izaziva toliko dubioza i sumnji kod graĊana<br />
Zete, a mislim i kod graĊana Podgorice. Sedamdesetih godina prošlog vijeka<br />
pjevalo se - gradićemo kombinat u sred Zete za inat.<br />
Mogu li da doţivim, gospodine Sekuliću, da će se za inat graditi i ovo<br />
postrojenje za preĉišćavanje otpadnih voda u Zeti tj. u Botunu? Nije dobro da se<br />
inate sa graĊanima Botuna, ni sa graĊanima Zete, jer vjerujte da više nećemo<br />
dozvoliti da se iko inati sa nama jer ovo nije politiĉko pitanje. Juĉe su mještani<br />
Botuna predali 575 potpisa protiv instaliranja postrojenja za preĉišćavanje<br />
otpadnih voda, i to su predali gospodinu gradonaĉelniku Mugoši, gospodinu<br />
Skupštine Glavnog grada i gospodinu predsjedniku Gradske opštine Golubovci.<br />
Ovo nije samo pitanje mještana Botuna, jedne mjesne zajednice, ovo je pitanje<br />
svih graĊana Zete. Moţete oĉekivati u narednih mjesec dana 10.000 potpisa ili<br />
svih 16.000 potpisa, koliko ima Zećana, da budemo protiv instalacije postrojenja<br />
za preĉišćavanje otpadnih voda. Ne postoji tehnologija. Proĉitajte tu studiju,<br />
gospodine Sekuliću. Oni nam samo daju predloge koja bi postrojenja mogla da<br />
se instaliraju na tom mjestu. TakoĊe, ne postoji ni elaborat. Ne moţe ni postojati<br />
elaborat kada oni nemaju konkretan projekat nego imaju samo predloge. TakoĊe,<br />
imaju dvogodišnju garanciju za rezervne djelove. Zamislite postrojenje o<br />
uništenoj ţivotnoj sredini u Gornjoj Zeti za koje tvrde da mogu da obezbijede<br />
samo dvije godine garancije za rezervne djelove. Šta ćemo poslije dvije godine?<br />
Da smo kupili varburga iz 1974. godine taj bi nam vlasnik garantovao da ćemo<br />
rezervne djelove imati tri ili ĉetiri godine, a ne to tako kvalitetno postrojenje za<br />
preĉišćavanje otpadnih voda. Ponavljam, ovo nije stav Botuna nego ĉitave Zete.<br />
Pošto ćete vi sigurno prije mene vidjeti gospodina Mugoša, prenesite mu<br />
da mu Zećani velikodušno ustupaju to postrojenje kada je tako kvalitetno, neka<br />
ga instalira na Marezi i neka tamo navodnjava palme, urme i sve ono juţno voće<br />
koje je posadio oko kruţnog toka i na njegovoj hacijendi, a mi ga nećemo<br />
prihvatiti u Zeti, makar sve iz njega izlazio paradajz, paprike, lubenice i juţno<br />
voće i makar se više nikad ne bavili poljoprivredom. Zaboravite na priĉu o<br />
instaliranju postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda u Zeti. Zahvaljujem.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministru Sekuliću, zakljuĉili smo set pitanja za njega.<br />
Prelazimo na set pitanja za ministra saobraćaja i pomorstva, gospodina<br />
Andriju Lompara.<br />
Prvo pitanje za ministra Lompara je kolege Novice Stanića, a da se<br />
pripremi kolega Veselin Bakić. Izvolite.
NOVICA STANIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, gospodine<br />
ministre, poštovani graĊani,<br />
Moje pitanje za gospodina Lompara ministra saobraćaja i pomorstva glasi:<br />
"Kada ste posljednji put prošli putem Pavino polje-Vrulja, a to je dio regionalnog<br />
puta R-10 Slijepaĉ most- Tomaševo-Pavino polje-Kovren-Vrulja-Trlica, znate li u<br />
kakvom je stanju i da li će vaše ministarstvo išta uraditi na njegovom saniranju"?<br />
Mislim da obrazloţenje ne treba, pitanje je toliko jasno. Hvala.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Lompar.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Zahvaljujem, predsjedavajući.<br />
Dame i gospodo poslanici, ĉuli ste poslaniĉko pitanje. Ministarstvo je dalo<br />
odgovor u pisanoj formi, a ja ću ga ukratko proĉitati.<br />
Rekonstrukcija regionalnog puta R-10 Slijepaĉ most-Tomaševo-Pavino<br />
polje-Kovren-Vrulja-Trlica radi se na osnovu godišnjih raspoloţivih finansijskih<br />
sredstava po segmentima i do sada je rekonstruisana dionica od Slijepaĉ mosta<br />
do Pavinog polja u vrijednosti od 2.461.841,11 eura. Nije prvi put da<br />
razgovaramo oko ovog puta i uvijek sam govorio da radimo po dionicama onoliko<br />
koliko bude sredstava. Vidite da se već akumulira u dosta sredstava i dosta<br />
znaĉajan dio ovog R-10 puta je već rekonstruisano.<br />
Završeni su i revidovani glavni projekti rekonstrukcije dionice predmetnog<br />
puta od Pavinog polja preko Kovrena do Crkvice u duţini od oko 8,5 km. Sama ta<br />
revizija koštala je oko 62.400,00 eura.<br />
Opština Bijelo polje je preuzela na sebe obavezu da izradi Elaborat o<br />
eksproprijaciji za dionicu od Pavinog polja preko Kovrena do Crkvica. Nakon što<br />
taj Elaborat bude završen i dostavljen, Direkcija za saobraćaj će izvršiti<br />
eksproprijaciju, što je jedan od preduslova da bi se dobila gradjevinska dozvole i<br />
da bi se nastavilo sa radom.<br />
Paralelno sa ovim aktivnostima, u skladu sa Zakonom o javnim<br />
nabavkama, biće raspisan javni poziv za odabir najpovoljnijeg izvoĊaĉa radova.<br />
Ukoliko se navedene aktivnosti vezano za sam proces javnih nabavki, a tu<br />
imamo dosta problema vezano za naša obećanja za dinamiku, jer postoje ţalbe<br />
na nekoliko postupaka u javnim nabavkama, realno je oĉekivati da poĉnemo u<br />
2012. godini, odnosno do kraja ove godine i sa izvoĊenjem radova vezano za taj<br />
dio puta. Dinamika nije u našim rukama potpuno jer zavisi od tenderske<br />
procedure.<br />
Isto tako smatramo da je bitno napomenuti da je u toku 2011. godine<br />
izvršeno preusmjeravanje jednog dijela sredstava na budţet Direkcije za<br />
saobraćaj u iznosu oko 300.000 eura, koja su potrošena za eksproprijaciju<br />
zaobilaznice oko Bijelog polja kako bismo i taj projekat završili, ali i objekata koji<br />
su vezani za rekonstrukciju puta R-10 Slijepaĉ most-Tomaševo-Pavino polje-<br />
Kovren-Vrulja-Trlica, odnosno na onoj dionici koja se odnosi izmeĊu Slijepaĉ<br />
mosta, Tomaševa i Pavinog polja.<br />
Znam da je otprilike vaše pitanje bilo vezano samo za ovaj dio Pavinog<br />
polja prema Vrulji, ali isto tako znam da i vi znate da mi radimo po segmentima i
da ćemo svakako nastaviti i to dalje da radimo. Da kaţem sasvim iskreno da se<br />
ne mogu sjetiti kada sam posljednji put prošao tim putem. Zahvaljujem.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministre Lompar.<br />
Kolega Stanić.<br />
NOVICA STANIĆ:<br />
Gospodine ministre, nijesam vas sluĉajno pitao kada ste posljednji put<br />
prošli tim putem, jer ministra saobraćaj zamišljam kao ĉovjeka koji svake godine<br />
obiĊe sve puteve u Crnoj Gori, a ne radite to samo u predizborne kampanje.<br />
Kad sam se prošli put vraćao sa Skupštine, inaĉe dolazim preko brda što<br />
kaţu Ţabljak-Šavnik, a vraćam se ovim putem niz Taru i Moraĉu, da mi se ne bi<br />
ljutili i jedni i drugi, doĊem u Mojkovac, kada tamo što bi rekao Ţeljko Šašić,<br />
šuma gori, val se pjeni a putevi niz Taru zatvoreni. Šta ću, kud ću, okrenem na<br />
Slijepaĉ most. I pravo da vam kaţem, do Pavina Polja odliĉno,rekonstruisan put.<br />
Od Pavina Polja ranije kad bih god putovao, znate koga bi se sjetio? Pokojnog<br />
pjesnika Dragomira Brajkovića i njegove antologijske pjesme "Đaci Kovrenci" o<br />
Ċacima pješacima, jer sa i ja bio jedan od tih. Ovoga puta, gospodine ministre,<br />
nijesam se sjetio pjesnika, nego ministra saobraćaja. Znate zašto? Zato što sam<br />
se pitao, bilo je to poodavno, 1999. Godine, još u prošlom vijeku, kad nas je<br />
NATO bombardovao, pa se ne sjećam da li je taj put bombardovan, ali on tako<br />
bukvalno danas izgleda. To je strašno. I što je još gore, ja pitanje nijesam<br />
formulisao tako da mi odgovorite kad će to biti sve prošireno i asfaltirano, nego<br />
sam mislio kad ćete to dovesti u neko pristojno stanje, da se to zakrpi, da ljudi<br />
tuda mogu proći. A evo i jedne ĉinjenice dragocjene, kad je zimus bio onaj<br />
kijamet, pa zalud je bio put i ovaj preko brda i niz Taru i Moraĉu, tim putem se<br />
prolazilo. Kad bi Bog poravnio te rupe, pa je tuda stizala hrana i ostale<br />
potrepštine u Pljevlja. Iako ni zbog ĉega drugog, to treba uraditi. I znate što je još<br />
najgore? Negdje ispred Vrulje sam sreo jedan kamion i radnike kao bacaju<br />
lopatama nekakav, kako se to zove, asfalt u one rupe, i onim ruĉnim valjkom to<br />
poravnjavaju. Znate koliko to drţi? 15 dana, ni toliko, i to je sramota. Umjesto to<br />
da se završi, jer i tamo ţive ljudi, ne ţive irvasi onako kako se to kaţe ironiĉno u<br />
Podgorici.<br />
Ovih dana smo svjedoci invazije na Crnu Goru. Pa već su stigli Turci u<br />
Ţeljezaru, u KAP se spremaju Njemci, u Elektroprivredu su došli Italijani, Kinezi<br />
će da prave autoput, Azerbejdţani će da prave ovu Jonsku cestu dolje. Pa bih<br />
vas zamoli da vidite sa Kinezima ako već prave ovaj autoput, da odvoje malo<br />
vremena i para, pa da ovaj puta tamo poprave. Ako dovedete, evo obećavam<br />
javno, ako dovedete koliko ste onda u Gornje Mrke doveli tri premijera, i dva su<br />
već otišla u politiĉku penziju, nadam se da će i ovaj treći uskoro, ako dovedete<br />
Hu Đin Taoa, premijera Kine da presijeĉe tu vrpcu, glasaću za DPS. Pošteno.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Slijedeće pitanje je kolege Bakića, a da se pripremi kolega Suljo Mustafić.<br />
Izvolite.<br />
VESELIN BAKIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, gospodine ministre Lompar,<br />
Vama nijesam htio da postavim pitanje kada će biti nastavljeni radovi na<br />
auto putu Bar-Boljare, jer oni nijesu ni zapoĉeti. Nijesam htio da postavim pitanje<br />
ni kada će biti nastavljene aktivnosti na realizaciji ovog znaĉajnog projekta, jer<br />
pravih aktivnosti nije ni bilo. Mada je takvo jedno pitanje postavljeno premijeru,<br />
ĉini mi se poslanik Danilović, i dobijen je i oĉekivani odgovor, bez trunke osjećaja<br />
griţe savjesti i odgovornosti za promašene dane i utrošena sredstva svih ovih<br />
godina.<br />
Nijesam, takoĊe, htio ni da vam pruţim mogućnost da me još jednom<br />
prevarite kroz oĉekivani odgovor, jer sam već i ja i crnogorska javnost bezbroj<br />
puta prevareni oko toga, posebno zadnji put. Evo, jedan sam od ljudi koji je bio<br />
prisutan na ceremoniji otvaranja navodnog poĉetka izgradnje puta. Iskreno se<br />
ponadao da će taj znaĉajan projekat koji je san višedecenijski graĊana <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>, posebno graĊana sa sjevera, biti ili poĉeti da se realizuje. MeĊutim, on je<br />
prešao u neku drugu svoju suprotnost, on je prešao u najveću prevaru koju<br />
jedna Vlada moţe da priredi svojim graĊanima. Zato sam, koristeći poslovniĉku<br />
mogućnost, postavio sljedeţe poslaniĉko pitanje:<br />
“Koliko je prethodnih godina potrošeno sredstava iz drţavnog budţeta na<br />
pripremi projekta izgradnje autoputa Bar-Boljari; koliko je pojedinaĉno i po<br />
godinama utrošeno za izradu studija i projekata, objavljivanje tendera i tenderske<br />
procedure, rad komisija, eksperata i sluţbenika i za eksproprijaciju zemljišta?”<br />
Uz pitanje sam dostavio Vam i kratko obrazloţenje.<br />
Kada su 15. oktobra 2009. godine zvaniĉno otvoreni radovi na izgradnji<br />
autoputa od Bara do granice sa Srbijom, graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a posebno sjevera,<br />
ponadali su se da će ovaj najznaĉajniji i najskuplji infrastrukturni projekat u istoriji<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> biti realizovan u predviĊenom roku od osam godina. MeĊutim, do<br />
današnjeg dana nije se odmaklo nijedan metar od mjesta otvaranja Gornjih Mrka.<br />
Time je aktuelni reţim pokazao da nije spreman i sposoban da realizuje jedan<br />
ovako znaĉajan infrastrukturni projekat. U pomenutom periodu Vlada je potrošila<br />
znaĉajnu sumu novca vršeći navodne pripreme za izgradnju autoputa. Do sada<br />
nikada nijesu objavljeni podaci koliko je sredstava potrošeno u ove svrhe i<br />
aktivnosti koje nijesu dale nikakve rezultate. Zato sam postavio poslaniĉko<br />
pitanje kako bi graĊani znali šta su i koliko su finansirali prethodnih godina i<br />
koliko su uloţili u ovu neostvarenu investiciju? Odgovor sam traţio u pisanoj<br />
formi, dobio sam prije dva dana i na tome zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Ministre Lompar,izvolite.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Hvala, potpredsjedniĉe.<br />
Gospodine Bakiću, Vi ste mogli da postavite koje hoćete pitanje, dobili<br />
biste svakako jedan vrlo iskren i taĉan odgovor kao što je i ovo pitanje koje ste<br />
postavili, isto tako kvalitetno, i dobili ste kvalitetan odgovor.<br />
MeĊutim, siguran sam da ste Vi jedan od poslanika koji ne samo da zna<br />
znaĉaj ovog projekta, nego da zna i kompleksnost ovog projekta i sve faktore od<br />
kojih zavisi realizacija ovog projekta. I ovo što ste rekli da se radi o nekoj prevari
moţda je više politiĉka dimenzija nego što je struĉna i profesionalna dimenzija,<br />
jer zaista oĉekujem od Vas da znate svaki detalj i svaki faktor koji utiĉe na<br />
realizaciju ovog projekta kao i na to da znate šta se sad upravo dešava i kojim<br />
putem se krećemo ka realizaciji tog projekta.<br />
Znaĉi, dostavio sam Vam odgovor u pisanoj formi, i samo ću iz tog<br />
odgovora izvući nekoliko elemenata, a to je da smo mi od prvog dana kada smo<br />
ušli u izradu ovog projekta radili to uz podršku meĊunarodnih finansijskih<br />
institucija. U prvom redu Svjetske banke koja nas je vodila u tri faze, I uz<br />
podršku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, i da smo prvi dio tog da<br />
kaţem, procesa iz tri faze finansirali mi, to jest studija izvodljivosti za autoput,<br />
zajedno sa dva generalna projekta za dvije dionice koje su nedostajale u iznosu<br />
od 1.305.000 eura, i da smo iskoristili i tu fizibiliti studiju da ne pokrije samo onaj<br />
dio autoputa od Bara do Boljara, nego da pokrije i dio koji se odnosi na<br />
Jadransko- jonski autoput. Nakon toga i nakon što smo dobili rezultate takve<br />
jedne studije, Svjetska banka je ušla u finansiranje studije za traţenje optimalne<br />
varijante finansiranja, i to je bilo privatno-javno partnerstvo. Oni su to platili iz<br />
svojih sredstava 164 hiljade eura, tako da 1.304.000- 1.305.000, pa onda 164<br />
koje je platila Svjetska banka, pa da smo onda u trećoj fazi nakon izrade fizibiliti<br />
studije i nalaţenja optimalnog modela ušli u izradu idejnog projkta. Idejni projekat<br />
košta 1.788.000 eura, da je isto tako izvršena i revizija onog dijela koji se odnosi<br />
od Duvaĉa do Mataševa, da je iznos bio 136,837 eura. Nakon svih tih radova mi<br />
smo ušli u treću fazu realizacije projekta zajedno sa meĊunarodnom finansijskom<br />
koorporacijom, da je treća faza implementacija iznosila dva miliona eura, da je<br />
prema ugovoru koji smo imali drţava Crna Gora, odnosno budţet platio 400<br />
hiljada eura, da je 800 hiljada eura platio prvorangirani na tom tenderu, a da 800<br />
hiljada ostalo da plati AFS, jer je ukupan iznos bio dva miliona eura. Tako da su<br />
to svi troškovi, još smo dodali trošak da je postojao tim od devet ljudi koji je<br />
pratio to sa naše strane, da je godišnja naknada za taj tim bila tri hiljade eura po<br />
ĉlanu, tako da moţete dodati 27 hiljada tome.<br />
I na kraju Vašeg pitanja kada govorite o eksproprijaciji, da kaţem da je po<br />
idejnom projektu od Smokovca do Duvaĉa, eksproprijacija iznosila uplatu 5.369,<br />
327 eura, da je to uraĊeno u 2009/2010. i 2011. godini i dali smo cifre po<br />
godinama trošena sredstva za eksproprijaciju i još što se sada troši jeste 500.000<br />
eura koja su sredstva obezbijeĊena od Evropske investicione banke za<br />
konsultanta koji upravo radi reviziju kompletne dokumentacije koju ćemo imati<br />
uskoro. Tako da su to sve cifre, taĉno izvori finansiranja svih cifara koji se<br />
odnose na troškove koje je Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> imala do sada. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Bakić.<br />
VESELIN BAKIĆ:<br />
Hvala Vam na odgovoru. Vi znate da mi iz SNP-a traţimo da sve drţavne<br />
institucije, ministarstva i nadleţni organi rade transparentno, posebno kada se<br />
radi o trošenju javnih sredstava, sredstava koje se prikupljaju od graĊana i sluţe<br />
za finansiranje brojnih funkcija drţave, a i za investicione aktivnosti. Ovo je prvi<br />
put da javnosti saopštite koliko je potrošeno sredstava za navodne pripreme za<br />
izgradnju auto puta Bar-Boljari. Prvi put imamo podatak koliko su graĊani u
zadnjih ĉetiri godine izdvojili iz svojih sredstava za jednu ovako oĉekivanu<br />
najveću investiciju, ja ponovo tvrdim najveću prevaru koju sopstvena Vlada moţe<br />
da pripremi graĊanima da bi obezbijedila produţenje još jednog mandata. Ta<br />
potrošena sredstva su veoma znaĉajna. I evo, kao što ste rekli, samo iz<br />
drţavnog budţeta potrošeno je više od 9 miliona eura u ove namjene, iz<br />
grantova, donacija od pomenutih institucija i finansiskih institucija i prvorangiranih<br />
ponuĊaĉa potrošena su znaĉajna sredstva. Doduše, nijeste rekli za Evropsku<br />
banku za obnovu i razvoj koliko je potrošila, samo ste rekli da su ne mala<br />
sredstva potrošena, ali se iz odgovora moţe zakljuĉiti da je potrošeno više od 2<br />
miliona. Znaĉi, preko 12 miliona potrošeno je, to je izuzetno visok iznos<br />
sredstava za neše ekonomsko- socijalne prilike za ovakvu prevaru naroda. A<br />
rezultata nikakvih nije bilo. Moţe se narodski reći blizu 12 miliona pojeli su<br />
skakavci na Gornjim Mrkama. Za ta sredstva kad već ovo nijesu pametno<br />
upotrijebljena moglo se uloţiti u mnoge brojne druge projekte. Evo na primjer u<br />
rekonstrukciju puta kod Lijeve Rijeke preko Mateševa - Trešnjevika do<br />
Andrijevice koji je jedini alternativni put magistralnom putu, jer vidite i ovih dana<br />
se desi mali udes po tri ĉetiri sata zaustavljen je ĉitav i paralisan saobraćaj.<br />
Moglo su biti utrošeni i za izgradnju puta od Jezerina preko Lubnica do Kolašina<br />
za otvaranje tog podruĉja koji se najavljivao već godinama i za implementaciju<br />
onog projekta koji smo usvojili planom posebne namjene za Bjelasicu i Komove<br />
itd., za brojna socijalna pitanja, za kontinuirano zapošljavanje pripravnika, a ne<br />
da pustimo na Zavodu bude 5.000, pa sada uoĉi izbora donosimo posebne<br />
zakone i još jednu prevaru radnim ljudima plasiramo, povećanje primanja za<br />
radnike iz tranzicije koji na Zavodu primaju po 33 eura ili isplatu sredstava iz<br />
fondova itd. MeĊutim, ta sredstva su otišla kako su otišla, ali zato upozoravam<br />
poštovane graĊane da će i ovih dana slušati ovakva sliĉna obećanja da će se<br />
raditi ponovo put od strane Kineza, ovaj isti, drugi blok Termoelektrane,<br />
gasovodi, ceste na primorju, pruga od Pljevalja do Bijelog Polja, od Bijelog Polja<br />
pored Labudovića u Šekularu itd. Ali molim graĊane da unaprijed pitaju ĉelnike<br />
DPS-a i SDP-a koliko će ih koštati ta nova obećanja i prevare da znaju nego tek<br />
da saznaju kada se završi kao za auto put i da se lakše opredijele hoće li im dati<br />
povjerenje. Ja ih savjetujem da to ne ĉine, jer su dovoljno do sada imali vremena<br />
i povjerenja da završe ovakve znaĉajne infrakulturne objekte koje su najavljivali.<br />
MeĊutim, vrijeme je pokazalo da niti umiju niti mogu da završavaju ovako<br />
znaĉajne i za sve graĊane vaţne projekte. Zato vas molim da to prepustite da<br />
neko drugi ĉini u narednom periodu. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Sljedeće pitanje kolege Sulja Mustafića, a neka se pripremi kolega<br />
Radosav Nišavić. Izvolite.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţene koleginice i kolege, poštovani graĊani,<br />
Prije nego postavim pitanje iskoristio bih priliku da svim sunarodnicima i<br />
svim graĊanima islamske vjeroispovjesti ĉestitam poĉetak mjeseca Ramazana,<br />
da ga u zdravlju i rahatluku provedu i, naravno da blagovjeti i ljepote koje on<br />
donosi podijele sa svim svojim komšijama drugih vjera i nacija.<br />
Poštovani ministre, postavio sam sljedeće poslaniĉko pitanje:
„Da li Ministarstvo saobraćaja, odnosno Direkcija za saobraćaj planiraju da u<br />
2012. godini saniraju oštećene dionice regionalnog puta Pljevlja - graniĉni prilaz<br />
Metaljka na putu Pljevlja-Ĉajniĉe;zanima me da li planirate da u narednoj godini<br />
izvršite ozbiljnu rekonstrukciju i modernizaciju ovog vaţnog meĊudrţavnog<br />
puta?“<br />
Obrazloţenje: Regionalni put Pljevlja-Metaljka-Ĉajniĉe je najkraća<br />
drumska veza sjeveroistoĉnog dijela <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sa susjednom drţavom Bosnom<br />
i Hercegovinom. Zbog toga je vrlo vaţan za meĊudrţavni saobraćaj, a posebno<br />
vaţan stanovnicima koji mu gravitiraju, studentima koji u znaĉajnom broju<br />
studiraju u Sarajevu i Foĉi, našim drţavljanima koji ţive u Bosni i Hercegovini,<br />
turistima, putnicima iz Bosne i Hercegovine i drugih krajeva koji dolaze u ovaj<br />
region.<br />
Put ima ukupno 52 km duţine, a na našoj teritoriji je nešto oko 35 km.<br />
Bosna i Hercegovina je već revitalizovala svoju dionicu puta od Goraţda preko<br />
Ĉajniĉa do Metaljke i dovela ga u priliĉno pristojno stanje, dok je naša dionica<br />
puta, zbog slabog odrţavanja i dosta loših saobraćajno-tehniĉkih karakteristika u<br />
izuzetno lošem stanju i veoma je riziĉna za korišćenje.<br />
Posebno su u lošem stanju dionica na prilazu mjestu Baljenovac, dionica<br />
preko planine Kovaĉ kao i ona na Karovića poljani i Metaljki. Po grubim<br />
procjenama nuţno je sanirati nekih 20 km ovog puta. Zbog lošeg stanja puta i<br />
povećanog rizika, sve više ljudi koristi zaobilazne puteve preko teritorije Srbije,<br />
kako bi stigli do Bosne i Hercegovine, iako ih to košta znaĉajno više, putovanje<br />
im traje duţe, a i znatno je komplikovanije zbog nekoliko granica i graniĉnih<br />
procedura.<br />
Poštovani ministre, mislimo da Crna Gora treba što prije popravi kvalitet<br />
svojih puteva uopšte, dakle već do sada je bilo rijeĉi o nekim drugim putnim<br />
pravcima, posebno onih koji povezuju sa susjednim drţavama iz više razloga, a<br />
posebno zbog obraza drţave i naših meĊudrţavnih obaveza. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Lompar.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Zahvaljujem, predsjedavajući.<br />
Odmah na poĉetku da se ja pridruţim gospodinu Mustafiću i da ja isto<br />
tako svim pripadnicima islamske vjeroispovjesti ĉestitam poĉetak mjeseca<br />
Ramazana.<br />
Odgovor smo vam dostavili u pisanoj formi. Saglasno planu redovnog<br />
investicionog odrţavanja i rekonstrukcije izgradnje drţavnih puteva za 2012.<br />
godinu koju je Vlada usvojila izvršena je sanacija oštećenja na kolovozu na<br />
dionici regionalnog puta R3 Pljevlja-Metaljka u vrijednosti oko 30.000 eura.<br />
TakoĊe su izvedene i druge pozicije radova, ureĊenje bankina, postavljanje<br />
nedostajuće vertikalne signalizacije itd.<br />
Imajući u vidu znaĉaj ovog puta o kojem ste Vi govorili, mi smo već u<br />
pripremi Budţeta za 2013. godinu i dostavili smo neophodna sredstva koja bi bila<br />
uloţena za rekonstrukciju ovog puta, ne u obimu kojeg ste Vi rekli punih 20 km,<br />
ali u vrlo znaĉajnom obimu. Ta sredstva smo planirali za iduću godinu, a ja Vam<br />
sada ne mogu dati ĉasnu rijeĉ da će to sve biti i u Budţetu predviĊeno, zavisiće<br />
kada bude rasprava o budţetu i kada budemo imali ovaj konaĉan stav
Ministarstva finansija vezano za ukupnu sumu, a i za ovoliko nekoliko diskusija<br />
samo danas moţete vidjeti da ima dosta puteva na teritoriji <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za koje je<br />
neophodno da se odreĊena sredstva izdvoje i izvrši rekonstrukcija i popravka,<br />
tako sigurno će biti uraĊeno. Planirano je za 2013. godinu. Saĉekaćemo kraj<br />
godine poslije donošenja budţeta i vidjećemo da li su ta sredstva predviĊena ili<br />
nijesu. Ako jesu biće realizovano, a ako nijesu nastavićemo, jer svakako smo<br />
prepoznali i znaĉaj i prioritetnost toga puta, ali kaţem sve zavisi od ukupnih<br />
sredstava koja će biti posvećena putnoj infrastrukturi u idućoj godini.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Pravo na komentar odgovora.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Zahvaljujem, ministre Lompar. Hvala Vam, naravno, i na pisanom<br />
odgovoru koji ste dostavili ekspresno, dakle prije dva dana još. MeĊutim, ovo što<br />
smo dobili u pisanom odgovoru nije baš ohrabljujuće za dinamiku moguće<br />
revitalizacije puta. Naime, u odgovoru piše da je predviĊena izrada planskotehniĉke<br />
dokumentacije, odnosno projektne dokumentacije, pa tek onda bi se<br />
moglo pristupiti rekonstrukciji puta. Znaĉi, bojimo se da je to odlaganje, jedno<br />
veliko odlaganje rješavanja jednog problema koji je zaista veliki za graĊane ne<br />
samo Pljevalja nego i susjednih opština, jer tom putu ne gravitiraju samo ljudi iz<br />
Pljevalja, koristili bi ga i ljudi iz Bijelog Polja, Berana, Plava, Roţaja i ostalih<br />
gradova, ukoliko bi bili u mogućnosti. Naţalost, ovako nijesu mogućnosti. I<br />
posebno me ĉudi izjava direktora Direkcije za saobraćaj gospodina Grbovića, koji<br />
u jednoj izjavi u medijima kazao da taj put nije u najboljem stanju, ali da<br />
zadovoljava uslove puta. Imamo ĉak i ovdje fotografije kako to zadovoljava<br />
uslove puta, to su krateri na putu. Znaĉi, ja ne znam zaista kako moţe ovaj put<br />
ovakav da zadovoljava uslove puta, u pitanju su ogromne rupe koje su riziĉne za<br />
bilo kakvo odvijanje saobraćaja,to je jedno. Drugo, u istoj izjavi se kaţe da taj<br />
put nije frekfentan. Nije frekfentan iz prostog razloga što je neupotrebljiv, dakle<br />
što se ne moţe njime ići. Normalno da neće niko da rizikuje moţda i sopstveni<br />
ţivot, a ne stanje svog automobila da ide takvim putem. Dakle, rijeĉ je o nećemu<br />
što je veliki problem. Mislim da bi se ozbiljno trebalo razmisliti zbog frekfenkcije<br />
tog puta, zbog gravitiranja velikog broja stanovnika opština i zbog toga što je<br />
Bosna i Hercegovina uradila rekonstrukciju toga puta sa one strane granice da<br />
se pomalo ozbiljnije pristupi ovom pitanju, naravno vodeći raĉuna i o stanju u<br />
budţetu, vodeći raĉuna o prioritetima. Ali svakako sloţićete se da je ipak ovo<br />
medjudrţavni put i da bi on trebao biti zbog svog znaĉaja u rangu prioriteta za<br />
Vladu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Poslednje pitanje za ministra Lompara, kolega Radosav Nišavić.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Poštovani graĊani, poštovana Skupštino, poštovani gospodine ministre,
Ja sam postavio pitanje sliĉno ili isto kao poslanik Novica Stanić, što<br />
govori svakako o vaţnosti ovog putnog pravca Slijepaĉ most -Pljevlja, a posebno<br />
o problemu na pomenutoj dionici. Vozeći se pored rijeke LjuboviĊe, a prirodne<br />
ljepote ovog kraja daju krila mašti, pa Vam se na trenutak uĉini da se vozite<br />
širokim auto putem, pa da pored vas prolazi voz iz pravca Pljevalja ka Bijelom<br />
Polju i remeti idilu ovog kraja sa pogonima za preradu mlijeka i sira, koji su<br />
smješteni na kraju cvijetnih livada, a u plavetnilu neba vidite avion koji samo što<br />
se nije spustio na pljevaljski aerodrum, a onda Vas odjedanput iznenada u<br />
stvarnost vrati škripa koĉnica i vidite da je probušena guma na autu, pukla<br />
osovina, probušen karter ili pao toĉak. Znajte tada da ste naišli na dionicu puta<br />
Pavino Polje - Kovren.<br />
Dionicu puta koja godinama nije odrţavana i popravljana sa rupama i<br />
jarugama, sa pohabanim ili potpuno uništenim asfaltnim zastorom sa potonulim<br />
djelovima kolovoza, znajte da ste naišli na dionicu puta koju je teško savladati i<br />
sa dobrim terenskim autom,a ovih dana je povećan broj šlepera i autobusa koji<br />
moraju da koriste ovaj put. Ovaj put graĊen je poĉetkom prolog vijeka, a koji je<br />
tada imao kvalitetniji makadam nego što je sada mješavina makadama, asfalta,<br />
rupa, jaraka, prokopa. Ranije se ova dionica kako tako odrţavala, ali od kada je<br />
poĉela rekonstrukcija puta Slijepaĉ most - Pavino polje - Kovren, prije pet godina,<br />
vjerovatno ĉekajući da na red dodje ova dionica i da se ne bi dţabe bacale pare<br />
ona je sada u ovakvom nikakvom stanju.<br />
Stoga sam, poštovani graĊani, uputio poslaniĉko pitanje Vladi, odnosno<br />
resornom ministarstvu koje glasi:<br />
“Kada će biti nastavljena konstrukcija puta Slipaĉ most - Pljevlja dionica<br />
Pavino polje – Kovren?”<br />
Odgovor sam traţio u pisanoj formi i zato se zahvaljujem gospodinu<br />
ministru.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama, kolega Nišaviću.<br />
Ministar Lompar.<br />
ANDRIJA LOMPAR:<br />
Hvala, predsjedavajući.<br />
Poslaniĉe Nišaviću, kao što ste i sami rekli vaše pitanje je bilo isto ili sliĉno<br />
koje je postavio i poslanik Stanić, tako da je odgovor nije mogao biti razliĉit. Ja ću<br />
samo ponoviti, rekli smo koliko je novca uloţeno, da je ureĊena projektna<br />
dokumentacija u iznosu od 62.400, da ĉekamo elaborat eksproprijaciji i ĉim bude<br />
elaborat eksproprijacije gotov, nakon što se eksproprijacija završi, mi ćemo<br />
krenuti u raspisivanje tendera, u zavisnosti od dinamike realizacije tendera<br />
pristupićemo i obavljanju ovog posla. Zahvaliću vam se na ovoj opasci koju ste<br />
rekli, jer je to dio odgovora koje je i gospodin Stanić trebao da dobije, ali ja<br />
nijesam imao pravo na to, zaista, ĉekajući da uvaţimo znaĉajnija srestva u<br />
rekonstrukciji ovog puta za što je neophodna i projekta dokumentacija, sveli smo<br />
odrţavanje tog puta na baš upravo na onako kako je on rekao popunjavanje<br />
rupa na samom putu, znaĉi manje investicije, jer bi svaki veći investicioni zahvat<br />
bio praktiĉno bacanje para, s obzirom da idemo veću rekonstrukciju ukupnog tog<br />
puta. Ne ţrtvujući sigurnost i bezbjednost tog puta, ali isto tako ne trošeći novac<br />
na veće popravke kada znamo da uskoro slijedi rekonstrukcija, a vidjeli ste da
dinamika zavisi od tenderskog postupka i da je moguće da poĉnemo do kraja<br />
ove godine.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam, ministre.<br />
Pravo na komentar kolega Nišavić.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Hvala, gospodine ministre, na blagovremeno dostavljenom odgovoru pa<br />
mogu lakše komentarisati.<br />
Poštovani graĊani, za redovno odrţavanje i zaštitu mreţe drţavnih puteva<br />
za 2012. godinu, izdvojeno je iz Budţeta blizu 10 miliona eura. Redovno<br />
odrţavanje puteva i njegov kvalitet svakako imaju veliki uticaj na ekonomiĉnost<br />
prevozna i bezbjednost saobraćaja. Kada je premijer Lukšić prilikom puštanja u<br />
rad dionice Slijepaĉ most - Pavino polje najavio nastavak radova za poĉetak ove<br />
godine, i da će, s obzirom da je uraĊena i projektna dokumentacija, biti raspisan<br />
tender. U Budţetu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> predviĊena su sredstva za rekonstrukciju ove<br />
deonice puta, odnosno sredstva za rekonstrukciju puteva na sjeveru u iznosu od<br />
16 miliona eura, a u odgovoru, gospodine ministre, kaţete da još nije raspisan<br />
javni poziv za odabir izvoĊaĉa radova. Oĉigledno, gospodine ministre, da odavno<br />
nijeste prolazili preko Kovrena. Kada ste obilazili zapoĉete i planirane radove na<br />
sjeveru izostavili ste obilazak toj dionici, što je bio jasan signal da radovi neće<br />
poĉeti u ovoj godini.<br />
Dakle, poštovani graĊani Vraneške doline i graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, u<br />
odgovoru na moje pitanje ministar kaţe - ukoliko se budu realizovale sve<br />
navedene okolnosti elaborat o eksproprijaciji, graĊevinske dozvole, tender- a ja<br />
vam kaţem da je jedini i pravi uslov, uslov svih uslova, promjena ove vlasti koja<br />
godinama priĉa bajke o najljepšoj oazi na planeti, o zemlji koja je ispresijecena<br />
širokim auto-putevima, modernim prugama, aerodromima, priĉa bajke. Ne bi se<br />
iznenadio ako vam obećaju da ćemo od Bijelog Polja do Pljevalja jednog dana ići<br />
i ĉamcima, rijekom LjuboviĊom i rijekom Ćehotinom. I moţda je dobro, poštovani<br />
graĊani, što vas u rupe i jaruge na ovom putu vraćaju u realnost, da se<br />
oslobodite od straha i ovu vlast ovim istim putem pošaljemo u uspomenu, a<br />
damo šansu onima koji će planove pretvoriti u realnost. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam, kolega Nišaviću. Ovim smo zakljuĉili set pitanja za ministra<br />
Lompara.<br />
Zahvaljujemo mu.<br />
I slijede nam pitanja za ministra zdravlja, ministra prosvete i sporta itd. Ali<br />
pošto smo poremetili sami red postavljanja pitanja.<br />
Moraćemo dati pauzu, raĉunam 15 minuta, u 12 i 5 da krenemo dalje.<br />
Molim vas za uvaţavanje jer ministar Radunović je bio na vrijeme ovdje, ali<br />
morao je da obavi neke poslove neodloţne i moraćemo ga saĉekati. Hvala vam.<br />
Ovo je jedno pitanje za ministra prosvjete i sporta.<br />
- pauza -<br />
Predlaţem da ovo jedno pitanje za ministra prosvjete i sporta, da<br />
odradimo jer kolega Mustafić prihvata da odgovor ĉuje od pomoćnice ministra,
uvaţene Mubere Kurpejović. Raĉunam da će se ukljuĉiti kolege sa televizije, tako<br />
da pozivam kolegu Mustafića da postavi pitanje.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţena gospoĊice Kurpejović, uvaţene koleginice i kolege, pitanje koje<br />
sam postavio Vašem ministarstvu, odnosno ministru Stijepoviću glasi:<br />
Da li je Ministarstvo prosvjete i sporta upoznato da je ispred Osnovne<br />
škole Mahmud Lekić u Tuzima uklonjena bista ovog narodnog heroja, po kome<br />
ova vaspitnoobrazovna institucija nosi ime? Ako jeste šta je preduzeto da ona<br />
bude vraćena tamo gdje se i nalazila?<br />
Uz pitanje i obrazloţenje:<br />
Prije gotovo tri mjeseca, više od tri mjeseca, u noći izmeĊu 18. i 19. aprila,<br />
nepoznati poĉinioci uklonili su bistu narodnog heroja Mahmuta Lekića sa<br />
postamenta iz dvorišta istoimene škole. Takodje na postamentu je i oštećen<br />
natpis sa imenom i prezimenom Mahmuta Lekića. Ovaj ĉin je doţivljen kao<br />
uvreda i za ĉlanove porodice, odnosno potomke ovog narodnog heroja, ali i za<br />
ostale gradjane ove gradske opštine koji njeguju uspomene na antifašistiĉku<br />
borbu naroda ovog kraja tokom II svjetskog rata.<br />
I pored brojnih reakcija graĊana bista do danas nije vraćena, pa smo<br />
odluĉili da uputimo ovo poslaniĉko pitanje. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Izvolite, pomoćnice ministra.<br />
MUBERA KURPEJOVIĆ:<br />
Zahvaljujem, predsjedavajući.<br />
Poštovani poslanici i poslanice,<br />
Ministarstvo prosvjete i sporta je upoznato da je sa postamenta ispred<br />
škole u Tuzima oštećena, odnosno uklonjena bista narodnog heroja Mahmuta<br />
Lekića, ĉije ime ova osnovna škola nosi. Ministarstvo osuĊuje ovakva i sliĉna<br />
djela, odnosno nedjela koja se ĉine.<br />
Po saznanju uprava škole je u saradnji sa Ministarstvom prosvjete i sporta<br />
isti sluĉaj prijavila Upravi policije - Podruĉna jedinica u Podgorici, kao i stanici<br />
policije u Tuzima. Ministarstvo prosvjete i sporta je takoĊe u okviru svojih<br />
nadleţnosti, a ne ĉekajući rezultate istrage, već izdalo nalog upravi škole da<br />
pristupi izradi biste kako bi ista, nakon završetka, bila postavljena na<br />
postament.Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Komentar.<br />
SULJO MUSTAFIĆ:<br />
Hvala.<br />
Naravno, bilo bi dobro da su ministarstva koordinirano radila, da je i<br />
Uprava policije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova završilo istraţne radnje<br />
i otkrilo poĉinioce ovog gnusnog ĉina. Rijeĉ je ne samo o ataku na tekovine
antifašistiĉke borbe ljudi ovog kraja, već i na spomenik jednog ĉuvenog narodnog<br />
heroja ĉija je familija, njih petoro su bili prvoborci i dali mnogo ţrtava za<br />
oslobaĊanje ovih krajeva od okupatora. Isto tako raduje nas da će bista biti<br />
ponovo vraćena. Bilo je tamo nekih komentara, doduše nezvaniĉnih, da su bistu<br />
uklonili ovi što kupe staro ţeljezo, bronzu, bakar i ostalo. Medjutim, teško da bi<br />
oni oštetili natpis koji se tamo nalazio sa imenom i prezimenom ovog narodnog<br />
heroja. Mislilm da je moguća neka druga namjera, ali u svakom sluĉaju<br />
oĉekujemo da će i Ministarstvo unturašnjih poslova, odnosno Uprava policije<br />
završiti istraţne radnje i procesuirati poĉinioce ovog gnusnog nedjela, a<br />
pozdravljamo to što će Minsitarstvo prosvete uĉiniti napor da se bista ponovo<br />
vrati tamo gdje je bila, na postament kod škole "Mahmut Lekić" u Tuzima. Hvala.<br />
PREDŚEDVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i pomoćnici ministra, gospoĊici Kurpejović.<br />
Imamo informaciju da nam se ministar Numanović pridruţuje i nastavljamo<br />
dalje sa pitanjima, odnosno sa dva pitanja za ministra Numanovića.<br />
Prvo pitanje je koleginice Veselinke Peković, dva pitanja, a nakon toga<br />
koleginica Nataša Vuković.<br />
Izvolite, koleginice.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani graĊani, kolege poslanici, gospodine predsjedavajući,<br />
gospodine ministre,<br />
Moje poslaniĉko pitanje glasi:<br />
Po kojoj metodologiji, odnosno po kojoj formuli i na osnovu kojih preciznih<br />
podataka je raĉunata stopa registrovane nezaposlenosti u Crnoj Gori, sa<br />
navoĊenjem podataka i brojki o kretanju nezaposlenosti i zaposlenosti koje su<br />
korišćene za raĉunanje ove stope, i to: za mjesec januar 2011 godine (ĉetiri<br />
nedeljna izvještaja); za mjesec januar 2012. godine (ĉetiri nedeljna izvještaja), za<br />
mjesec jun 2012.godine (ĉetiri nedeljna izvještaja)?<br />
TakoĊe molim da mi se dostave podaci objavljeni u svim nedeljnim<br />
saopštenjima Zavoda za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> o kretanju zaposlenosti,<br />
nezaposlenosti i stopi nezaposlenosti koji su objavljeni u posljednje dvije godine,<br />
kao i imena lica i poslova koje obavljaju a koja su po aktima Zavoda za<br />
zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> zaduţena i odgovorna za prikupljanje, raĉunanje i<br />
objavljivanje ovih podataka.<br />
Opšte je poznato da su podaci o kretanju zaposlenosti i nezaposlenosti,<br />
odnosno stopama zaposlenosti i nezaposlenosti najznaĉajniji ekonomski<br />
indikator. Zbog toga su u ĉitavom svijetu ovo najviše eksploatisani pokazatelji<br />
ukljuĉujući i politiĉku raspodjelu. Logiĉno je da slijedom prethodnog je i velika<br />
paţnja i osjetljivost u definisanju, naĉinu prikupljanja, metodologiji raĉunanja i<br />
saopštavanja ovih podataka. U Crnoj Gori po indikatorima koje saopštava Zavod<br />
za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> o broju i stopi nezaposlenosti, a koje maksimalno<br />
koriste najviši drţavni zvaniĉnici, ova stopa je daleko ispod svih zemalja regiona,<br />
a ĉak i od jednog broja drţava koje su ĉlanice Evropske unije. Svaka ĉast, ako je<br />
tako i odliĉno ako je tako.<br />
Medjutim, imam, priznajem, ozbiljne rezerve povodom podataka o broju<br />
nezaposlenih u Crnoj Gori. Po podacima za maj ove godine ih je 31.339, a stopa<br />
nezaposlenosti oko 11% sa zabiljeţenim trendom pada nezaposlenosti u odnosu
na prethodni period. Pošto u realnom ţivotu ne mogu da prepoznam ekonomske<br />
trendove koji opravdavaju ovakve statistiĉke podatke o opadanju broja<br />
nezaposlenosti, a pri tome imamo u vidu da su gotovo svi bivši veliki privredni<br />
sistemi u Crnoj Gori zatvoreni, da se u KAP-u, Ţeljezari, Rudnicima Boksita<br />
Nikšić i još jednom broju preduzeća broj zaposlenih permanetno smanjuje, na<br />
drugoj strani ne vidim nove privredne kapacitete koji u znaĉajnoj mjeri<br />
zapošljavaju novu radnu snagu. Prethodno me je motivisalo da postavim ovo<br />
poslaniĉko pitanje...(Prekid) da nerealno niskom stopom nezaposlenosti<br />
pokušavamo da uljepšamo našu neveselu ekonomsku zbilju. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
U medjuvremenu nam se pridruţio ministar Radunović. Izvinjavamo mu se<br />
jer smo raĉunali da će on tek u 12.15 h biti pa odraĊujemo ovaj dio sa ministrom<br />
Numanovićem.<br />
Izvolite, ministre.<br />
SUAD NUMANOVIĆ:<br />
Gospodine predsjedavajući, poštovani graĊani, uvaţeni poslanici,<br />
poštovana poslanice Peković,<br />
Odgovor na Vaše pitanje ste jutros dobili u pisanoj formi. Ne znam da li je<br />
tehniĉki do vas došlo, ali je proslijedjeno svakako sa svim ovim traţenim<br />
izvještajima za januar 2010, 2011, 2012. Odgovor je dosta obiman i proslijedjen<br />
je prema vama liĉno, odnosno prema vašem klubu.<br />
Naĉin izraĉunjavanja registrovane stope nezaposlenosti je usklaĊen sa<br />
metodologijom meĊunarodne organizacije rada. Podsjećam vas da Zavod za<br />
zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> izraĉunava registrovanu stopu nezaposlenosti kao<br />
odnos broja registrovanih nezaposlenih i broja aktivnog stanovništva. Prema<br />
Zakonu o zapošljavanju ostvarivanje prava iz osiguranja od nezaposlenosti,<br />
nezaposlenim licima se smatra lice od 15 do 65 godina ţivota koje je crnogorski<br />
drţavljanin ili stranac sa liĉnom radnom dozvolom, koje se nalazi na evidenciji<br />
Zavoda za zapošljavanje <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, koje je sposobno ili djelimiĉno sposobno za<br />
rad, koje nije zasnovalo radni odnos i koje aktivno traţi zaposlenje shodno ĉlanu<br />
3 ovog Zakona. Podatke o aktivnom stanovništvu dobijamo od nadleţene<br />
istitucije Monstata. Stopa registrovane nezaposlenosti je odnos registrovane<br />
zaposlenosti u aktivnom radnom stanovništvu. Pravila i motivacija za registraciju<br />
razlikuju se od drţave do drţave i zbog toga registrovana zaposlenost nije<br />
uporediva meĊu drţavama. Postavlja se pitanje zašto se nezaposleni registruju<br />
na Zavod - 1) da brţe naĊu zapošljenje, 2) da dobiju pomoć u traţenju posla, 3)<br />
da dobiju naknadu od nezaposlenosti, 4) da dobiju dobre naknade, kao što je<br />
zdravstveno osiguranje, socijalno osiguranje i tako dalje.<br />
Registrovana stopa nezaposlenoti predstavlja uĉešće registrovanih<br />
nezaposlenih u radnoj snazi koja je zvaniĉno radna sposobnost. Obiĉno su to od<br />
15 i 16 godina starosti do starosti za penziju koja moţe biti razliĉita za muškarce i<br />
za ţene. Podsjećam vas da je u Crnoj Gori ona 67 godina starosti za oba pola.<br />
Ova stopa nije uporediva na nivou više zemalja zbog razlika u zakonskim<br />
regulativama koje se odnose na registrovanje, deregistrovanje i kvalifikovanost<br />
za korišćenje dodataka za nezaposlenost i druge vrste dodataka, kao i na
dostupnost obuke i drugih usluga koje se pruţaju registrovanim nezaposlenim<br />
licima.<br />
U martu ove godine je nakon objavljivanja podataka iz Monstata o<br />
aktivnom stanovništvu dobijenih na popisu 2011. godine došlo do korigovanja<br />
stope nezaposlenosti. Prošlogodišnji popis je pokazao da je u Crnoj Gori aktivno<br />
232.010 stanovnika dok je na predhodnom popisu iz 2003. godine taj broj iznosio<br />
276.000 stanovnika <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Sistem prikupljanja podataka, voĊenje evidencija kao i izvještavanje je<br />
informatiĉki podrţano kroz jedinstveni informacioni sistem organizovan u okviru<br />
Zavoda za zapošljavanje. Za ove poslove je zaduţen taj sektor za informacionu<br />
tehnologiju i sektor za zaopošljavanje na ĉijem se ĉelu nalaze pomoćnici<br />
direktora. Kao što sam rekao, u prilogu ovog odgovora smo vam dostavili i<br />
traţene nedeljne izvještaje za januar 2010, 2011. i 2012. godine. Podsjećam vas<br />
da se svi ovi izvještaji sa stopom nezaposlenosti koje ste traţili nalaze dnevno na<br />
sajtu Zavoda za zapošljavanje, tako da svaki graĊanin moţe da vidi ove podatke.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
Pravo na komentar odgovora, koleginica Peković.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani gospodine ministre,<br />
Podaci sa drţavnog popisa stanovništva iz aprila 2011. godine dopunjeni<br />
za narednu godinu pokazuju da Crna Gora ima 403.438 stanovnika radnog<br />
uzrasta. Po podacima Monstata iz maja ove godine podaci izgledaju ovako:<br />
Da je broj zaposlenih 160.880, da je broj nezaposlenih, korišćeni podaci<br />
Zavoda za zapošljavnje, 31.339, da je broj uĉenika srednjih škola u Crnoj Gori<br />
22.163, da je broj uĉenika... 31.015, a broj uĉenika 22.163 dakle, ukupno 245<br />
397.<br />
Kada se ova cifra stavi u odnos sa 403.438 stanovnika radnog uzrasta<br />
dolazi se do podatka da 158. 041 stanovnik <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nije evidentiran mi meĊu<br />
zaposlenim, ni meĊu nezaposlenim. Nije valjda da 158.041 stanovnik <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
radi na crno. Monstatova anketa o radnoj snazi ukazuje na duplo veću stopu<br />
nezaposlnosti, oko 21% od one koju daje Zavod za zapošljavanje, ali ni to ni<br />
izbliza ne daje odgovor o pribliţno korektnim podacima o stopi nezaposlenosti u<br />
Crnoj Gori. Ona je oĉigledno, usuĊujem se sa punom odgovornošću to reći, i<br />
iznad 30%.<br />
Odgovor na moje poslaniĉko pitanje još uvijek nijesam dobila, a kako<br />
rekoste da ste mi ga uputili, odgovor na moje poslaniĉko pitanje uĉiniću<br />
dostupnim svim zainteresovanim institucijama i ukupnoj javnosti sa ţeljom da<br />
problematiku zaposlenosti i nezaposlenosti u Crnoj Gori i podatke o njima koji se<br />
zvaniĉno objavljuju oslobodimo sluganstva jednoj politiĉkoj garnituri koja ne<br />
preza ni od ĉega, pa ni od krivotvorenja podataka o stopi zaposlenosti i<br />
nezaposlenoti, kako bi sebe predstavili u što ljepšem svijetu i pred sopstvenim<br />
graĊanima i pred meĊunarodnom zajednicom, a takva Potemkinova sela nikome<br />
ne donose dobro.<br />
PREDSJEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Imate drugo pitanje, koleginice Peković, tako da moţete nastaviti.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:<br />
Poštovani ministre, moje drugo poslaniĉko pitanje je:<br />
Hoće li poskupljenje elektriĉne energije izazvati i ostala poskupljenja i<br />
kako će se sva ta poskupljenja odraziti na ionako ugroţen standard graĊana?<br />
Do 2015. godine, poštovani graĊani, poskupljenje struje biće 34%, a<br />
cijena kw sata biće 12,54 centa. Od 01. avgusta poskupljenje elektriĉne energije<br />
je 5,8 evra. Nemoguće je, gospodine ministre, da to neće biti okidaĉ za ostala<br />
poskupljenja kao i još jedan od udara na ionako nizak standard graĊana <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong>. Sa poskupljenjem elektriĉne energije od 5,8% imaćemo najskuplju struju u<br />
regionu, a kasnije ćemo imati i najskuplju struju u Evropi. Pomoć kroz subvencije<br />
i podrška urednim platišama ĉiji će raĉuni biti umanjeni sa 5 na 10% je samo<br />
bacanje prašine u oĉi. Pitam vas kako oni koji ţive od prosjeĉne plate, penzije,<br />
naknade sa biroa rada mogu biti uredne platiše. Dajte, svima nam recite.<br />
Subvevncije i subvencioniranje je još jedna obmana. Koliko me pamćenje<br />
sluţi, u budţetu je Vlada iznos za subvencije smanjila sa milion i 600 hiljada evra<br />
na milion. Dakle, manje za 600 hiljada. TakoĊe, vrlo je komplikovana<br />
administrativna procedura, pa i oni koji imaju pravo na subvenciju odustaju. S<br />
obzirom na to da ste na Socijalnom savjetu izjavili da ste ljuti na Regulatornu<br />
agenciju za energetiku pokazali ste ko je pravi vlasnik Elektroprivrede, A2A je<br />
pravi vlasnik iako nije većinski. Sa ovom poskupljenjima A2A hoće da vrati novac<br />
koji je dala za Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a nezvaniĉni izvori govore da A2A ne<br />
ulaţe u ovu oblast ni pribliţno onom što je obaveza iz privatizacionog ugovora.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RSTODER:<br />
Hvala Vama.<br />
Ministar Numanović.<br />
SUAD NUMANOVIĆ:<br />
Poštovana poslanice Peković,<br />
Spomenuli ste moju izjavu na Socijalnom savjetu kome inaĉe<br />
presjedavam. Sigurno ste mislili na poslednju sjednicu koju smo odrţali<br />
poĉetkom ovog mjeseca. Taĉno je da sam rekao da se ljutim na Regulatornu<br />
agenciju, iz prostog razloga što bih kao ĉlan Vlade bio veoma sretan ako bi ta<br />
jasna zakonska regulativa i jasan zakon o obraĉunu elektriĉne energije, Zakon o<br />
energetici, metodologija kojom se bavi Regulatorna agencija dozvoljavala<br />
mogućnost da ti parametri ne idu u smislu poskupljenja elektrilĉne energije, nego<br />
ono što bi i kao ĉlan Vlade, posebno kao graĊanin ţelio da bude i pojeftinjenje.<br />
MeĊutm, posle njihovog jasnog objašnjenja shodno zakonskoj metodologiji<br />
zakljuĉili smo da je Regulatorna agencija svoj posao odradila u skladu sa<br />
zakonom. Kao tripatridno tijelo Socijalni savjet, sloţili smo se o zakonitom<br />
djelovanju Regulatorne agencije.<br />
Druga stvar, mi smo na toj sjednici Socijalnog savjeta donijeli zakljuĉke.<br />
Na istoj sjednici su prisustvovali predstavnici Unije poslodavaca. Donijeli smo<br />
zakljuĉak koji se odnosi da srednja i mala preduzeća, shodno uporednim<br />
podacima cijene elektriĉne energije za njih u odnosu na ovaj period i 2009.<br />
godinu su i dalje u plusu jer je njihova cijena 30% niţa u odnosu na 2009.
godinu. Zakljuĉak se odnosio u tom pravcu i tako je koncipiran da cijena<br />
elektriĉne energije ne moţe da bude okidaĉ za poskupljenja bilo kakvih<br />
proizvoda, a sa time su se sloţili i predstavnici Unije poslodavaca. TakoĊe smo<br />
konstatovali da period koji je iza nas jeste bio period gdje smo imali ne<br />
poskupljenje elektriĉne energije za srednja i mala preduzeća nego smo imali<br />
sniţenje te cijene elektriĉne energije, ali da nijesmo kao graĊani osjetili benefite<br />
tog sniţenja elektriĉne energije jer nijesmo imali ni od jednog poslodavca jasan<br />
stav da poskupljenje elektriĉne energije znaĉi i pojeftinjenje svih ostalih<br />
proizvoda, što bi i logiĉno bio posljedica pojeftinjenja elektriĉne energije. Dakle,<br />
ako nije došlo u periodu sniţenja cijena elektriĉne energije do sniţenja svih<br />
proizvoda, onda nema nijednog razloga da u ovom momentu cijena elektriĉne<br />
energije bude okidaĉ za povećanje cijene svih ostalih proizvoda.<br />
Govorili ste o popustu koji smo zajedno sa Elektroprivredom, jer je Vlada<br />
većinski vlasnik, donijeli odluku da popust bude 10% za redovne platiše. Popust<br />
koji je znaĉajan na ovo zadnje povećanje koje je negdje ispod 6%, sloţićemo se<br />
da je povećanje za redovne platiše od 10% znaĉajno. To valjda anulira to<br />
povećanje iz prostog razloga što mi imamo 120.000 redovnih platiša i uglavnom<br />
su to penzioneri i porodice penzionera. Dakle, 120.000 redovnih domaćinstava<br />
ima mogućnost i koristi ove benefite od 10% popusta. Ako imamo podatke da<br />
imamo 160.000 domaćinstava koji su duţni Elektroprivredi negdje do 500 eura, a<br />
ako imamo ponudu isto tako od Elektroprivrede da se napravi jedan fleksibilan<br />
ugovor izmeĊu Elektroprivrede i domaćinstava, ovih duţnika, gdje će u nekom<br />
duţem periodu oni svoj dug servisirati i samim tim postati redovne platiše, onda<br />
postoji mogućnost da ove benefite od 10% koristi u narednom periodu poslije tog<br />
potpisanog sporazuma novih 160.000 domaćinstava. Dakle, stvara se jedna<br />
mogućnost dosta velika za veliki broj domaćinstava da koriste te benefite.<br />
Postavlja se pitanje da li su subvencije, kako vi to kaţete, obmana.<br />
GraĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> znaju da nije, jer subvencije koristi znaĉajan broj graĊana u<br />
periodu od 2008. godine, kada je Vlada shodno svojim uredbama i pravilnicima<br />
donijela jasna uputstva o subvencijama elektriĉne energije za najugroţeniju<br />
kategoriju stanovništva. Uvijek kada doĊe do bilo kakvog poskupljenja trudićemo<br />
se ....(Prekid) i ovaj novi Pravilnik o subvencijama elektriĉne energije jasno<br />
podrazumijeva proširenje obima prava za one kategorije koje nijesmo ranije<br />
prepoznali, a tu prevashodno mislim na invalide druge i treće kategorije,<br />
podsjećam vas i na njihove štrajkove koji se nalaze na Zavodu za zapošljavanje,<br />
kao i one osobe sa smetnjama u razvoju koji se nalaze na Zavodu za<br />
zapošljavanje, ĉitav set tih kategorija. Mogućnost koju su dosad koristili 13.700<br />
domaćinstava sa preko 52.000 graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> sada sa proširenjem ovog<br />
broja mogućih korisnika se proširuje na 27.000 potencijalnih domaćinstava sa<br />
preko 100.000 graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.<br />
Sloţićemo se da smo jasno targetirali one koji su najugroţeniji i kroz<br />
popust od 40%, a pojedine kategorije i 80% ....(Prekid)<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala, ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora ima koleginica Peković.<br />
VESELINKA PEKOVIĆ:
Gospodine ministre, opet ponavljam da je subvencioniranje još jedna<br />
obmana graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Koliko me pamćenje sluţi u budţetu je Vlada iznos<br />
za subvencije smanjila sa 1.600.000 na milion, dakle 600.000 manje nego što je<br />
predviĊeno.<br />
Poštovani graĊani, od svega ovoga neće biti ništa, samo ćete ţivjeti sve<br />
teţe i teţe.<br />
Što se tiĉe vašeg stava da ovo neće biti okidaĉ za nova poskupljenja,<br />
jeste li ĉuli, prije neku noć, na dnevniku <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da mljekari već najavljuju<br />
nova poskupljenja? Moţda neće doći do novih poskupljenja od strane pekara,<br />
mljekara i drugih malih i srednjih proizvoĊaĉa, iz prostog straha da će imati<br />
sankcije do prvih parlamentarnih izbora, ali poslije parlamentarnih izbora,<br />
poštovani graĊani, loše nam se piše.<br />
Gospodine Numanoviću, vi ste na Socijalnom savjetu rekli da je Vlada<br />
ljuta na Regulatornu agenciju zbog donošenja ove odluke. Zar upravo drţava nije<br />
većinski vlasnik Elektroprivrede <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koja je poslala zahtjev za povećanje<br />
cijene struje? Zar vaša izjava nije licemjerna u neku ruku? Zapravo vi ste<br />
većinski vlasnik, a ljutite se što je došlo do poskupljenja elektriĉne energije koje<br />
ste upravo vi traţili. Dakle, A2A je pravi vlasnik iako nije većinski, A2A sa ovim<br />
poskupljenjima hoće da vrati novac koji je dala za Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, a<br />
nezvaniĉni izvori govore da ulaţe u ovu oblast ni pribliţno onom što je obaveza<br />
privatizacionog ugovora. Naime, iz RAE nijesmo imali odgovor koliko su u<br />
obavezi da se investira u Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Sada se jasno vidi da A2A<br />
nije dovedeno u Crnu Goru da odrţava Elektroprivredu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> nego<br />
likvidnost Prve banke. Više je nego jasno da su u pitanju privatni interesu. Ako<br />
ovo nije taĉno, šta je sa novcem koji A2A drţi na Prvoj banci, a koji je namijenjen<br />
za investicije, a investicija nema ili su vrlo ....(Prekid) poslije 2015. godine da<br />
kaţu da su dobili dţabe Elektroprivredu.<br />
Ovo je školski primjer, ĉini se i logiĉno se zakljuĉuje, koruptivnih radnji<br />
samo ne znamo koliko su dobili novca oni koji su sklopili ugovor na štetu svih<br />
graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Da se ovo sprijeĉi je smjena vlasti, poštovani graĊani.<br />
GraĊani, vi ste poklonili Elektroprivredu kompaniji A2A, ali interesa imaju oni koji<br />
su uĉestvovali u ovim, ĉini se, koruptivnim ugovorima, a vi ste, poštovani graĊani,<br />
na gubitku. Elektroprivredu će A2A dobiti dţabe, a mi ćemo uz to i platiti ne samo<br />
ovim poskupljenjima elektriĉne energije nego i novim poskupljenjima i ostalih<br />
ţivotnih namirnica. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama.<br />
Koleginica Nataša Vuković.<br />
NATAŠA VUKOVIĆ:<br />
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodo ministri,<br />
Na osnovu ĉlana 187 Poslovnika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Vladi, odnosno<br />
nadleţnom ministarstvu postavila sam sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
"Koliko je bilo korisnika osnovnih prava iz socijalne zaštite materijalno<br />
obezbjeĊenje porodice, liĉna invalidnina, njega i pomoć drugog lica, smještaj u<br />
ustanovu, smještaj u drugu porodicu, pomoć za vaspitanje i obrazovanje djece i<br />
mladih sa posebnim potrebama, zdravstvena zaštita, troškovi sahrane,<br />
jednokratna novĉana pomoć i to pojedinaĉno po opštinama i ostvarenim pravima
u 2010, 2011, i prvih šest mjeseci 2012.godine, kolika je bila visina mjeseĉnih<br />
primanja, po svakom gore navedenom pravu, te kada je i u kolikom iznosu i kod<br />
kojih naknada izvršeno poslednje povećanje mjeseĉnog iznosa naknade?<br />
Odgovor sam traţila u pisanoj formi i zahvaljujem, gospodine minister, što<br />
ste bili aţurni.<br />
Dva su razloga zašto sam postavila ovo pitanje. Jedan je iznos i naknada<br />
iz prava socijalne zaštite, a drugi naĉin i kriterijumi raspodjele. Ono što je<br />
evidentno je da se povećava iz godine u godinu broj korisnika ovih prava. Moţda<br />
je kontinuirano povećanje broja korisnika najbolji pokazatelj efekata vladavine<br />
DPS-SDP koalicije. Od kako ste krenuli sloganom - da ţivimo bolje, svake godine<br />
se povećava broj onih koji imaju status socijale i upravo to osiromašenje ljudi<br />
koristite kao osnovni mehanizam za dobijanje izbora. Prvo se ljudi dovedu na rub<br />
egzistencije "uspješnim privatizacijama" o tome smo juĉe dosta govorili, a onda<br />
se još više poigravate ljudskim sudbinama, jer i to socijalno davanje najĉešće<br />
uslovljavate podrškom vladajućoj koaliciji.<br />
Na ţalost centri za socijalni rad predstavljaju najslabiju kariku u sistemu<br />
socijalne i djeĉije zaštite, ali oĉigledno i najjaĉe oruţje DPS-a u projektu siguran<br />
glas.<br />
Da bi ovo, što kaţem, ipak dobilo drugu stranu znaĉenja, ponoviću<br />
mišljenje Nikole Bertolinija, šefa operativnog sektora delegacije EU u Crnoj Gori,<br />
koji je ocijenio da su sluţbe socijalne i djeĉije zaštite u Crnoj Gori nerazvijene.<br />
O ovome, gospodine minister, smo nekoliko puta vi i ja razgovarali i znate<br />
dobro da sam vas upozoravala i u nekim privatnim razgovorima i u ...(Prekid).....o<br />
tome na koji naĉin funkcionišu opštinske komisije za npr. tuĊu njegu i pomoć, pa<br />
se dešava da pacijent koji doĊe kod mene, odnosno traţilac nalaza za tuĊu njegu<br />
i pomoć i ja mu objasnim da mu je na osnovu njegovog zdravstvenog stanja<br />
nemoguće da dobije tuĊu njegu i pomoć a on na to kaţe da je to već završeno u<br />
Centru za socijalni rad. Kaţe da će nalaze koje mi iz zdravstva dajemo samo pro<br />
forme ponijeti i bez obzira šta mi napisali da će on dobiti tu traţenu naknadu.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Ministar Numanović.<br />
Izvolite.<br />
SUAD NUMANOVIĆ:<br />
Zahvaljujem predsjedavajući.<br />
Uvaţena poslanice Vuković, shvato sam da ste dobili pisani odgovor, je li<br />
tako, pretpostavljam i poslanica Peković da će isto tako dobiti. Dakle, odgovor na<br />
vaše pitanje jeste veza zakona o socijalnoj i djeĉijoj zaštiti kojom se utvrĊuju<br />
prava, osnovna prava za socijalnu i djeĉiju zaštitu.<br />
Na nivou <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u maju 2012. godine broj porodica korisnika<br />
materijalnog obezbjeĊenja porodica je 14.518 sa 44.165 ĉlanova, liĉne<br />
invalidnina 1726, njege i pomoći drugog lica 7869, smještaja u drugu ustanovu<br />
726, smještaja u drugu porodicu 397, pomoć za vaspitanje i obrazovanje djece i<br />
mladih sa posebnim potrebama 1860, zdravstvene zaštite 1985 i troškova<br />
sahrane 24. Broj djece kojima se plaćaju troškovi boravka u dnevnim centrima je<br />
88. Za prava iz socijalne i djeĉje zaštite za maj 2012. godine opredijeljeno je<br />
4.642.054,75 eura.
Prava iz socijalne i djeĉije zaštite povećana su na osnovu Odluke o<br />
utvrĊivanju visine materijalnog obezbjeĊenja porodice, liĉne invalidnine, njege i<br />
pomoći drugog lica, dodatka za djecu, troškova sahrane, opreme za novoroĊeno<br />
dijete i naknade po osnovu roĊenja djeteta za lice koje se nalazi na zavodu za<br />
zapošljavanje i redovnih studenata i ona se primjenjuju od 1.1.2011. godine.<br />
Shodno ovoj odluci iznosi naknada su: za visinu materijalnog<br />
obezbjeĊenja za porodicu koja nema prihoda u rasponu od 63,50 eura do<br />
120,70 eura.<br />
Visina liĉne invalidnine iznosi mjeseĉno 108,80 eura. Visina njege i<br />
pomoći drugog lica iznosi 63.00 eura. Visina troškova sahrane iznose 315.00<br />
eura. Visina opreme za novoroĊeno dijete 105,00 eura, visina naknade po<br />
osnovu roĊenja djeteta za lice koje na na evidenciji Zavoda za zapošljavanje<br />
26,20 eura. Dodatak za djecu se kreće od 19,00 eura do 31.80 eura, a navedeni<br />
iznosi u odnosu na prethodni su uvećani za 5% s tim da se liĉna invalidnina na<br />
taj iznos uvećava za još 30 eura.<br />
U ukupnom iznosu socijalna davanja na godišnjem nivou iznose preko 60<br />
miliona kao što znate shodno budţetu, a ako tome dodamo razne vidove<br />
socijalnih davanja preko Zavoda kroz pasivne mjere Zavoda za zapošljavanje i<br />
Fonda PIO socijalna davanja na godišnjem nivou po raznim vrstama iznose<br />
preko 80 miliona eura.<br />
S obzirom na veliki broj traţenih podataka vi ste u prilogu ovog odgovora<br />
dobili sve to pa ćete imati prilike da to isĉitate da se sada ne bavimo s time, ali<br />
samo da kaţem na par vaših konstatacija liĉne komunikacije ili onoga što ste i<br />
zvaniĉno traţili kroz poslaniĉka pitanja. Prvo što se tiĉe socijalnih davanja i veze<br />
sa politikom ĉesto to posljednjih dana, posebno kada su izbori u pitanju, postaje<br />
aktuelno. Ja ću vam reći da mi radimo zajedno sa UNDP na izradi socijalnog<br />
kartona i druga stvar radili smo evidenciju svih lica koja se nalaze preko Centra<br />
za socijalni rad a primaju razne vrste socijalne pomoći. I od svih ovih cifara koje<br />
sam ovdje nabrojao, a vi znate da se u centrima ne nalaze politiĉki istomišljenici<br />
ili pripadnici jedne partije, nego po strukturi zaposleni da se nalaze ljudi i<br />
politiĉke, i nacionalne pripadnosti onako kako to dolikuje graĊanskoj Crnoj Gori.<br />
Dakle, podaci jasno ukazuju da samo 72 porodice, zato što su prešle iz<br />
kategorije socijalnog davanja u posao aktivnog traţenja posla, i sezonski su bili<br />
zaposleni. Imate samo od 14600 porodica 72 porodice koje nisu imale urednu<br />
dokumentaciju. Svi ostali imaju urednu dokumentaciju, na osnovu koje dobijaju<br />
razne vrste socijalnih davanja. I druga stvar, rad, vi kao zdravstveni radnik znate<br />
da medicinska dokumentacija je dokument koji nije tako javan, a isto tako, nešto<br />
što vi napišete, ja ili kolega Radunović to ne znaĉi da je opredjeljujuće. Za<br />
dobijanje tuĊe njege ili pomoći postoji ĉitav set medicinske dokumentacije koja je<br />
neophodna da se pribavi da bi neko mogao da ostvari pravo na tuĊu njegu i<br />
pomoć.<br />
Prema tome, to da je neko mogao da kaţe liĉno vama, bez obzira što vi<br />
pišete, ja neću dobiti, taj ne zna da treba da dobije još deset nalaza od raznih<br />
vrsta specijalista da to dobije i da sa time aplicira.<br />
Isto tako sloţićemo se da u toj Komisiji sjede vrhunski struĉnjaci, ljekari<br />
koji na osnovu uredne medicinske dokumentacije i jasnog pravilnika donose<br />
odgovarajuća rješenja. Nije valjda da ćemo vi i ja da sumnjamo u onaj sastav<br />
ljekara koji tamo sjedi i koji donosi, shodno pravilniku i shodno zakonu takva<br />
rješenja. I da li su socijalna davanja dovoljna nikada nismo rekli da su dovoljno.
Uvijek ima potrebe da budu veća, ali ako posmatramo period ili vrijeme u kome<br />
se nalazimo i uporedne podatke sa regionom, to da imamo ovakav vid socijalnih<br />
davanja na nivou 80 miliona, da imamo 380 miliona za redovnost isplate penzija,<br />
da imamo redovno servisiranje plata ljudi koji rade u drţavnoj instituciji i da je to<br />
u odnosu na sve zemlje u okruţenju mnogo veće, ili veće u odnosu na zemlje u<br />
okruţenju, pa ĉak i neke zemlje koje su ĉlanice Evropske unije, onda ćemo se<br />
sloţiti da ovo nije nešto sa ĉime treba da se hvalimo, ali svakako nešto što znaĉi<br />
stabilnost i sigurnost za korisnike ovih davanja.<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚ EDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala.<br />
Pravo na komentar odgovora koleginica Vuković.<br />
NATAŠA VUKOVIĆ:<br />
Gospodine ministre priĉam o stvarima koje dobro znamo i Vi i ja, samo ih<br />
razliĉito gledamo. Priĉa o socijalnom kartonu u Crnoj Gori, ĉini mi se, već 15<br />
godina traje i dobro znamo kako se to sve radi i znamo za koga će da se pravi i<br />
kako se i sa tom priĉom o socijalnom kartonu manipuliše.<br />
Rekli ste da medicinska dokumentacija nije opredjeljujuća. Problem je što<br />
za neke vrste socijalnih davanja nije opredjeljujuće. Za nalaz za tuĊu njegu i<br />
pomoć bi trebala da bude opredjeljujuća. I ono što ja kaţem znaĉi kaţem zato<br />
što znam da je tako. Dolaze iz Centra za socijalni rad sa ceduljom na kojoj piše<br />
za psihologa napiši iku ispod 49. Je li to nešto ĉime treba Centar za socijalni rad<br />
da se bavi? Ljudi u Crnoj Gori ne ţele da primaju socijalnu pomoć i nije problem<br />
u visini socijalne pomoći nego je problem da se obezbijedi ljudima da rade i da<br />
zarade. Problem je, a o tome smo više puta govorili, evo poslije ću da pomenem<br />
kolika je nadoknada za ljude sa tjelesnim oštećenjima, problem je u tome što<br />
osobama sa invaliditetom uzima ova Vlada za tri godine 10 miliona evra umjesto<br />
da im pravi programe da rade.<br />
Nego, iz svega ovoga što smo rekli, moramo da se sloţimo da se nameću<br />
dva zakljuĉka i da su dva goruća problema. A to su da postojeći iznosi<br />
socijalnih davanja nijesu dovoljni, to ste i vi rekli da biste zadovoljili osnovne<br />
potrebe korisnika i da se mora izvesti revizija postojeće raspodjele, tako da se<br />
pomoć pravedno i transparentno rasporedi upravo onima kojima je to potrebno.<br />
To se, nadam se, slaţemo svi ovdje.<br />
Najugroţeniji u Crnoj Gori ţive od socijalne pomoći koja je sedam puta<br />
manja od cijene minimalne potrošaĉke korpe, mislim da je ĉak i više od sedam<br />
puta jer potrošaĉka korpa je sad nešto više od oko 790 evra. U Crnoj Gori<br />
prema posljednjim istraţivanjima ima 14.500 siromašne djece, znaĉi one<br />
bukvalno koja nemaju tri obroka i to je 10% djece u Crnoj Gori.<br />
Da li mogu da dobijem još nekoliko sekundi?<br />
Ono o ĉemu se, ĉini mi se, malo vodi raĉuna, a mora se povesti raĉuna je<br />
da se smanji greška ukljuĉenosti i greška iskljuĉenosti, znate o ĉemu govorim.<br />
Jer, na ovaj naĉin kako funkcioniše sistem djeĉje i socijalne zaštite puno ljudi koji<br />
ne bi trebali da primaju neko od ovih socijalnih davanja primaju ta socijalna<br />
davanja i na taj naĉin se onemogućava onima kojima je pomoć zaista potrebno<br />
da tu pomoć dobiju.
Moram samo jednom reĉenicom ili dvije da prokomentarišem iznose<br />
socijalnih davanja. Zaista, tuĊa njega i pomoć 63 evra. To su osobe kojima je<br />
permanentno potrebna pomoć u obavljanju osnovnih ţivotnih funkcija. Znaĉi,<br />
treba da preţive sa 63 evra. Osobe, sa invaliditetom, djeca sa invaliditetom 25<br />
evra, djeĉji dodatak 19 eura, nadoknada za novoroĊeno dijete 100 evra. Je li se<br />
tako borimo za populacionu politiku? Sistem socijalne zaštite mora oĉigledno da<br />
funkcioniše na potpuno drugaĉiji naĉin, ne kao naĉin kupovine socijalnog mira i<br />
glasova, već kao sistem koji najbolje brine o onima kojima je pomoć zaista<br />
potrebna.<br />
Gospodine ministre, pogledala sam one tabele koje ste mi poslali i vjerujte<br />
da mi je bilo jako interesantno da, koliko sam normalno uspjela da izraĉunam, da<br />
procentualno Pluţine imaju najmanje socijalnih davanja. Da li je to što u<br />
Pluţinama ljudi zaista su bogati i dobro ţive, hvala bogu ako je tako, ili je to iz<br />
razloga što znamo ko u Pluţinama drţi vlast?<br />
Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala koleginice, hvala ministru Numanoviću.<br />
Zakljuĉili smo set pitanja za njega i prelazimo na set pitanja koji je<br />
prethodno trebao biti za ministra zdravlja gospodina Miodraga Radunovića.<br />
Prvo pitanje koleginice Branke Tanasijević.<br />
Izvolite koleginice.<br />
BRANKA TANASIJEVIĆ:<br />
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre, koleginice i kolege<br />
poslanici, poštovani graĊani.<br />
Mogućnosti lijeĉenja transplantacionom metodom su ogromne, znaĉajno<br />
podiţu kvalitet zdravstvene zaštite, a samim tim i kvalitet ţivota stanovništvu.<br />
MeĊutim, pacijenti iz <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kojima je transplantacija jedina<br />
mogućnost lijeĉenja još uvijek ove intervencije moraju obavljati u inostranstvu.<br />
To podrazumijeva velike troškove, kako za pacijente tako i za drţavu.<br />
Prema informacijama koje su objavljene u medijima, 85 pacijenata iz <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> je izvršilo transplantaciju bubrega u nekoj drugoj drţavi. Prosjeĉna starost<br />
ovih pacijenata je 44 godine, a meĊu njima je i dvoje djece. Od ovih pacijenata<br />
njih 60% bubreg je dobilo od srodnika, 18% od umrle osobe, a 22% od<br />
nesrodnika.<br />
Usvajanjem Zakona o uzimanju i presaĊivanju djelova ljudskog tijela u<br />
svrhu lijeĉenja, stvorene su zakonske pretpostavke za primjenu transplantacionih<br />
procedura u Crnoj Gori i usvojeni osnovni principi koji se odnose na ovu oblast.<br />
Pošto je od usvajanja pomenutog zakona prošlo više od dvije godine, a<br />
imajući u vidu ĉinjenicu da uvoĊenje transplantacione metode predstavlja jednu<br />
od prioritetnih aktivnosti Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> za ovu godinu, postavila bih vam<br />
sljedeće poslaniĉko pitanje:<br />
Dokle se stiglo sa implementacijom Zakona o uzimanju i presaĊivanju<br />
djelova ljudskog tijela u svrhu lijeĉenja, odnosno dokle se stiglo sa pripremama<br />
za prvu transplantaciju ljudskih organa u Crnoj Gori? Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama koleginice.
Ministar Radunović.<br />
MIODRAG RADUNOVIĆ:<br />
Uvaţeni potpredsjedniĉe, gospodo poslanice i poslanici, poštovani<br />
graĊani, gospoĊo Tanasijević.<br />
Odgovor na Vaše pitanje je sljedeće.<br />
Program transplantacije organa u jednom zdravstvenom sistemu<br />
predstavlja najkompleksniji zadatak i najveći izazov, volim da kaţem krunu<br />
jednog zdravstvenog sistema. Transplantacija ili presaĊivanje organa uspješna je<br />
metoda lijeĉenja bolesnika kod kojih je došlo do nepovratnog gubitka funkcije<br />
nekog od vitalnih organa. U pripremnom procesu za transplantaciju organa<br />
potrebno je bilo ispoštovati ĉetiri bitna zahtjeva. U Crnoj Gori zakonska regulativa<br />
transplantacionih programa sa ţivog davaoca je kompletirana i to nam<br />
omogućava da se sprovede prva transplantacija organa u ovom sluĉaju bubrega<br />
sa ţivog donora i vjerujemo da ćemo to uraditi do kraja godine. Priprema<br />
adekvatnih prostornih i organizacionih zahtjeva, rekonstrukcija postojećih<br />
prostornih kapaciteta uz adekvatnu opremu i uz nabavku svih potrebnih lijekova i<br />
prije i poslije transplantaciono. Kadrovski, profesionalni aspekt - tim struĉnjaka<br />
zdravstvenih radnika tima za transplantaciju boravio je i u martu, i u julu, boraviće<br />
i u avgustu u Kliniĉkom centru u Zagrebu, radi studijske posjete i obuke za<br />
proceduru. Ovih dana prema Ljubljani će ići i ekipa iz ne samo Kliniĉkog centra<br />
za anasteziologe i za neurologe, nego i za anasteziologe iz opšte bolnice u<br />
Beranama i u Baru, upravo sa ţeljom da napravimo edukovan tim koji će moći da<br />
utvrdi moţdanu smrt i kad budemo radili transpalantaciju sa kadevera. I etiĉki<br />
aspekt da se omogući pacijentima dostupnost savremenog lijeĉenja koji je<br />
medicinski i ekonomski opravdan. Crna Gora u završnoj fazi priprema za prvu<br />
transpalantaciju sa ţivog donora i ispunjenje svih ovih zahtjeva nam omogućava<br />
da najkasnije do kraja ove godine sprovedemo ovog politiĉkog zahvata. Znaĉi<br />
oĉekujemo da se prva operacija ovog tipa uradi do kraja ove godine.<br />
Problem transplantacije organa zahtijeva punu paţnju i podršku društva,<br />
humanost graĊana, usredsreĊenost struke i nadleţnih institucija kako bi zaţivio u<br />
Crnoj Gori u najskorije vrijeme. Doniranje organa i transplantacija su znaĉajno<br />
polje medicinske nauke i prakse koji zahtijeva i humanost društva za svoj puni<br />
razvoj.<br />
Kliniĉki centar <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> profesionalnim, prostornim, organizacionim<br />
kapacitetima moţe da odgovori ovom izazovu. Visoki profesionalizam,<br />
posvećenost projektu, edukacija, razvijanje svijesti i motivisanost graĊana, uz<br />
podršku drţave su garant uspjeha zaţivaljavanja programa.<br />
U svijetu se već rutinski izvode transplantacije bubrega, jetre, srca. Crna<br />
Gora treba da bude dio toga, jer i u našoj zemlji ima ljudi koji imaju potrebu za<br />
ovom medicinskom intervencijom. Samo zajedniĉkim naporima svih uĉesnika, tj.<br />
poštujući multisektorski pristup stvoriće se uslovi da ova sloţena procedura<br />
postane naša svakodnevica, a ne kao što je do sada bila praksa da naši graĊani<br />
za ovaj medicinski zahvat moraju da idu u druge medicinske centra širom svijeta.<br />
TakoĊe, i sa finansijskog aspekta je znaĉajno da transplantacioni program<br />
zaţivi, jer je skuplja dijaliza tih pacijenata, nego da im se uradi transplantacija. Uz<br />
to, nakon uspješne operacije, kvalitet ţivota je višestruko poboljšan, pacijent više<br />
nije vezan za mašinu, odnosno ne mora da bude na dijalizi, što je i naša teţnja.
Kako transplantaciona medicina zahtijeva i posebnu edukaciju osoblja, 18<br />
naših ljekara i srednjeg kadra je obavilo dio obuke iz ove oblasti u julu ove<br />
godine u Zagrebu. Druga grupa takoĊe, do 18 naših ljekara i srednjeg kadra će<br />
obaviti obuku krajem avgusta. Inaĉe Hrvatska je danas prva u svijetu po broju<br />
transplantacija, prestigla je Španiju koja je do skoro bila prva sa programom.<br />
Iz svega navedenog moţemo reći da je zdravstveni sistem <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><br />
spreman da realizuje uvoĊenje ove nove metode za potrebe naših graĊana.<br />
Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora, koleginica Tanasijević.<br />
Izvolite.<br />
BRANKA TANASIJEVIĆ:<br />
Poštovani ministre Radunoviću zahvaljujem se na odgovoru koji sam<br />
dobila i u pisanoj formi. Ovo poslaniĉko pitanje postavila sam iz razloga što je<br />
doniranje organa i transplantacija jedna vrlo osjetljiva oblast i znaĉajno je polje<br />
medicinske nauke i prakse koja zahtijeva temeljnu pripremu, punu paţnju,<br />
posvećenost i podršku društva. Zato ohrabruje ĉinjenica da crnogorski<br />
zdravstveni sistem moţe da odgovori ovom izazovu kroz spremnost za uvoĊenje<br />
transplantacionog programa. Iz Vašeg odgovora se vidi da su pripreme za prvo<br />
presaĊivanje bubrega sa ţivog davaoca u Crnoj Gori pri kraju, i da će ono biti<br />
uraĊeno u narednim mjesecima.<br />
Pomenutim Zakonom o uzimanju i presaĊivanju djelova ljudskog tijela u<br />
svrhu lijeĉenja ureĊen je naĉin i postupak uzimanja organa u svrhu presaĊivanja,<br />
uslovi pod kojima se obavljaju ti postupci i šta moraju da ispunjavaju zdravstvene<br />
ustanove u pogledu prostora, opreme i kadra. Pošto je, kako ste saopštili u<br />
odgovoru, izvršena rekonstrukcija postojećih prostornih kapaciteta uz adekvatnu<br />
opremu i nabavku svih potrebnih lijekova, izvršena obuka kadrova za prvu<br />
transplantaciju i gotovo završene sve pripremne radnje za primjenu<br />
transplantacionih procedura, moţe se zakljuĉiti da se zapoĉelo sa primjenom<br />
ovog zakona, i da će se u tom smislu nastaviti sa planiranim aktivnostima. Dio tih<br />
aktivnosti su i podzakonski akti, ĉija je izrada kako sam dobila informaciju, pri<br />
kraju, kojima je predviĊeno propisivanje naĉina za postupak davanja saglasnosti<br />
davaoca organa i voĊenje registra osoba koje daju organe u sluĉaju smrti.<br />
Da je priprema za uvoĊenje transplantacione metode u Crnoj Gori u<br />
završnoj fazi, govori i podatak koji ste saopštili u odgovoru da je 18 zdravstvenih<br />
radnika već prošlo obuku u Hrvatskoj u klinici "Rebro" , a da će drugih 18 tu<br />
obuku završiti u narednom mjesecu. Objavljena je i informacija da će prvoj<br />
intervenciji prisustvovati zdravstveni radnici iz klinike "Rebro", odnosno da će oni<br />
praktiĉno rukovoditi tom prvom procedurom koja će se obaviti u Crnoj Gori.<br />
Ĉinjenica da će se tranplantacija kao metoda koja ima gotovo neograniĉene<br />
mogućnosti ubuduće obavljati u Crnoj Gori, ogroman je korak naprijed u zaštiti<br />
zdravlja i poboljšanju kvaliteta ţivota stanovništva.<br />
TakoĊe, znaĉajno je i to što će se na ovaj naĉin Crna Gora svrstati u<br />
kategoriju drţava koje mogu lijeĉiti pacijente ovim savremenim metodama<br />
lijeĉenja. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama koleginice.<br />
Drugo pitanje je kolege Radosava Nišavića.<br />
Izvolite.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:<br />
Poštovani gospodine ministre, poštovana Skupštino, poštovani graĊani,<br />
Od poĉetka godine, a i prije, evidentna je nestašica lijekova u našim<br />
apotekama, a posebno onih lijekova sa pozicione liste koji idu na teret Fonda za<br />
zdravstveno osiguranje. Te manje ili veće nestašice ugroţavaju zdravlje i ţivot<br />
posebno hroniĉnih bolesnika. Za ovakvo stanje od strane Ministarstva zdravlja i<br />
Fonda za zdravstveno osiguranje dobili smo obrazloţenje da je kriva duga<br />
tenderska procedura i pad prvog tendera krajem maja mjeseca. Tender za<br />
nabavku insulina objavljen 29.12.2011. godine, a tender za potrebe lijekova za<br />
sve zdravstvene ustanove objavljen je 28. aprila ove godine. Ovaj drugi još nije<br />
realizovan i neće biti do sredine avgusta. I dok se u objašnjenju kaţe da je<br />
nabavka lijekova dug i sloţen proces, graĊani su prinuĊeni da kupuju neophodne<br />
lijekove, jer zdravlje ne moţe da ĉeka duge tenderske procedure.<br />
Kud su oporezovani sa taksama za mobilne telefone, televiziju, strujna<br />
brojila, to su oporezovani sa jedan, dva, tri ili više eura svake nedjelje za<br />
kupovinu lijekova, jer rijetko koji pacijent traţi refundaciju za te iznose. Tako<br />
graĊani i preuzimaju, citiram Vas, "dio odgovornosti za svoje zdravlje". Problem<br />
nestašice dodatno je usloţnjen kada su zatvorene apoteke "Galenike" zbog ĉega<br />
je došlo do znatno veće potraţnje i potrošnje lijekova raspoloţivih koliĉina<br />
Montefarma. Zbog toga sam koristeći poslovniĉku mogućnost Vladi, odnosno<br />
resornom Ministarstvu postavio sljedeće pitanje:<br />
Koji su razlozi lošeg snabdijevanja apoteka lijekovima? Šta je pravi uzrok<br />
njihove nestašice, odnosno šta su zapravo pravi razlozi obaranja tendera?<br />
Odgovor sam traţio i u pisanoj formi, dobio sam ga i na tome se<br />
zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam.<br />
Miodrag Radunović, izvolite.<br />
MIODRAG RADUNOVIĆ:<br />
Poštovana Skupštino, kolega Nišaviću, osnovni razlog povremene<br />
nestašice odreĊenih lijekova je bilo poništenje tendera apotekarske ustanove<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> br. 0112 sa strane Drţavne komisije za kontrolu postupka javnih<br />
nabavki. Na osnovu dobijene saglasnosti Ministarstva zdravlja od 13. februara<br />
ove godine i Fonda za zdravstveno osiguranje 16. februara apotekarska<br />
ustanova <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je donijela Odluku o pokretanju postupka javne nabavke od<br />
22. februara 2012. godine. Poziv za nabavku lijekova za potrebe javnih<br />
zdravstvenih ustanova na nivou godišnjih potreba objavljen je na portalu Uprave<br />
za javne nabavke 24. februara, bez primjedbe strane Uprave za javne nabavke,<br />
pa je samim ĉinom objave na portalu Uprave za javne nabavke poziv uraĊen u<br />
skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Niko od potencijalnih ponuĊaĉa nije<br />
uloţio prigovor na tekst poziva. Nakon svih zakona, sprovedenih procedura koje<br />
je sprovela Komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda formiran od strane
apotekarske ustanove <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, Drţavna komisija je rješenjem, da ne govorim<br />
broj, poništila je postupak javne nabavke br. 0112. U donijetome rješenju,<br />
poništavanju postupka javne nabavke od strane Drţavne komisije za kontrolu<br />
postupka javnih nabavki nije osporena nijedna odluka o izboru najpovoljnije<br />
ponude. Davanjem saglasnosti na urgentnu nabavku koju je ponovo sproveo za<br />
zdravstvene ustanove <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Montefarm, riješen je problem nestašice<br />
lijekova do realizacije novog tendera ĉije je vrednovanje u toku. Pored<br />
navedenog, do povremene nestašice odreĊenih lijekova došlo je zbog<br />
neriješenog statusa apoteka "Galenika" <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, i nepotpisivanja ugovora sa<br />
Fondom za zdravstveno osiguranje što je uslovilo povećanu potrošnju lijekova u<br />
apotekama apotekarske ustanove.<br />
Ovo se vidi iz Izvještaja koji sam traţio od apoteka <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> br. 4007,<br />
tako da u periodu od 01. januara 2011. do 15.07. 2011., pravili smo paralelu,<br />
izdato je kroz apoteke Montefarma 1.333. 779 recepata u vrijednosti 6.845.000, a<br />
za isti period u 2012. godini izdato je 1.629.000 recepata više od 300.000 nego u<br />
2011. godini, vrijednosti 7.396.000,00 eura. MeĊutim, naglašavamo da je u<br />
posmatranom periodu prosjeĉna nabavna vrijednost po receptu smanjena sa<br />
5,14 eura na 4,54 eura, što za sve dobronamjerne predstavlja dobar podatak o<br />
voĊenju nabavke lijekova.<br />
Ukupno je za šest mjeseci, kroz apoteke Montefarma, izdato preko 2,5<br />
miliona kutija svih preparata, a samo u posljednjem mjesecu 100.000 kutija za<br />
lijeĉenje krvnog pritiska. Kao rezultat procesa koji radimo i kroz razvijeni<br />
informacioni sistem data nam je mogućnost praćenja potrošenja lijekova. Sada<br />
radimo jednu analizu zbog propisivanja od strane ljekara, u istom danu, istim<br />
pacijentima, po ĉetiri kutije lijekova. Takve primjere imamo i ĉekamo da završimo<br />
kompletnu analizu pa ćemo obavijestiti javnost i vjerovatno mi analizirati situaciju<br />
unutar kuće.<br />
Usvajanjem Uredbe o kriterijumima za formiranje maksimalnih cijena<br />
lijekova i utvrĊivanjem referentnih cijena smanjićemo mogućnost nestašice<br />
lijekova.<br />
Ţelim, kao dopunu odgovora, s obzirom da smo ovih dana imali odreĊene<br />
aktivnosti, da kaţem da imam podatak da će Fond za zdravstveno osiguranje i<br />
Galenika potpisati sporazum o otvaranju apoteka Galenike , odnosno izdavanje<br />
recepata u apotekama Galenike, jer šest mjesnih centara, od Risna, Bijele,<br />
Ostrosa, Virpazara i tako dalje, gdje su bile apoteke Galenike su zatvorene i<br />
oĉekujem da to urade brzo, da bi graĊanima mogla biti dostupna dispozicija<br />
lijekova i podatak iz Montefarma koji sam dobio juĉe. U ponedeljak ili utorak<br />
otvaraju se ponude iz ovog drugog tendera, za sada je sve u redu kad kaţem za<br />
sada jer je drţavna Komisija za kontrolu javnih nabavki 6. jula donijela odluku da<br />
je tender uraĊen po Zakonu o javnim nabavkama i deset dana treba da proĊe za<br />
sluĉajno eventualnih ţalbi. Ako ne bude tu neke ţalbe od strane ponuĊaĉa<br />
oĉekujemo da već 1. avgusta lijekovi budu na dispoziciji graĊanima u apotekama<br />
Montefarm. Hvala.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala vam ministre Radunoviću.<br />
Pravo na komentar odgovora.<br />
RADOSAV NIŠAVIĆ:
Hvala, gospodine minister, na korektnom odgovoru.<br />
Ali i ako prihvatimo ĉinjenicu da duge vremenske procedure što se tiĉe<br />
tendera za nabavku lijekova i medicinske opreme postavlja se pitanje zašto se to<br />
blagovremeno ne uradi, zašto se za ove tendere ĉeka poslednji momenat za<br />
raspisivanje, zašto ne postoji permanentno planiranje nabavki pa kada isteknu<br />
tekući ugovori da se odmah potpisuju novi. I zbog toga se i postavlja pitanje<br />
zašto tenderska procedura nije završena pa se deficitarni lijekovi oĉekuju, evo,<br />
rekli ste poĉetkom avgusta mjeseca. Zbog ĉega je pao tender krajem maja, da li<br />
su to bili formalni razlozi ili je to bila neka teţa povreda prava? Vi mi u odgovoru<br />
ne dajete objašnjenje, kaţete da znaĉi u donijetom rješenju o poništavanju<br />
postupka javne nabavke broj 0112 od strane drţavne komisije za kontrolu<br />
postupaka javnih nabavki nije osporena ni jedna odluka o izboru najpovoljnije<br />
ponude. Zbog ĉega je pao tender? Nijeste mi to odgovorili. U javnosti se,<br />
gospodine ministre, nestašica lijekova prvo vezuje za Ministarstvo zdravlja.<br />
GraĊanima nije razumljiva ni jasna ta duga procedura, njima je bitno da imaju<br />
lijekove koji im po nekad i ţivot znaĉe. Uvaţavam vašu urgenciju kod direktora<br />
Uprave za javne nabavke koji, ĉini mi se, dovoljno ne shvata da su lijekovi opet<br />
citiram "jako strateška i posebna roba" i da ih ne mogu dovesti u istu ravan sa<br />
drugom robom.<br />
Citiraću vašu izjavu da ne moţemo u istu ravan staviti nabavku insulina i<br />
cimenta. Poslije vašeg insistiranja na hitnosti odgovor od istog gospodina da<br />
hitnost ne moţe i ne smije biti prepreka za zakonitost.<br />
Za vas pitanje, gospodine ministre. Zbog ĉega ne inicirate izmjene<br />
Zakona o javnim nabavkama u dijelu nabavke lijekova? Što se tiĉe povećanog<br />
broja recepata realizovanih zadnjih mjeseci u odnosu na prošlu godinu u<br />
apotekama Motefarma i tako stvorena privedna nestašica lijekova to je svakako<br />
kriva i ova situacija po povremene ili stalne nestašice lijekova pa graĊani, bojeći<br />
se da će teško naći lijek i kada ga ima, podiţu veće koliĉine. Izjava jednog<br />
farmaceuta, a i Vi ste to sad napomenuli, da se dešava da pojedini pacijenti<br />
podiţu i po šest pakovanja lijekova dnevno, i zato se dnevno potroši i nedjeljna<br />
koliĉina lijekova. I da zakljuĉim, gospodine ministre i poštovani graĊani, i druge<br />
tenderske procedure, i neblagovremeno …(Prekid)… nestašice lijekova i rizik po<br />
zdravlje graĊana <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>. Zahvaljujem se.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam.<br />
Nijesam shvatio, je li to dopunsko pitanje za ministra?<br />
Imamo još jedno pitanje za ministra Radunovića. Kolega Emilo Labudović.<br />
EMILO LABUDOVIĆ:<br />
Gospodine potpredsjedniĉe, prije nego što se obratim gospodinu ministru,<br />
ţelim da iskoristim priliku da Vama, koleginicama i kolegama i svim graĊanima<br />
<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> muslimanske vjeroispovijesti ĉestitam poĉetak Ramazana i da Vam<br />
poţelim svaku liĉnu i porodiĉnu sreću.<br />
Gospodine ministre, ponukan istim razlozima koji su motivisali kolegu<br />
Nišavića da Vam postavi ovo pitanje i ja sam traţio od vas neke odgovore<br />
vezane za ovaj problem, ali sam tome prišao iz drugog ugla. Naime, mene<br />
interesuje odgovornost za situaciju u kojoj se trenutno našlo trţište lijekova u<br />
Crnoj Gori. One slike koje gotovo bar dva put nedeljno gledamo na dnevniku
javnog servisa, praznih rafova apoteka, nezadovoljnih graĊana, rezigniranih<br />
itd.itd, su, po meni, motiv više ne samo za nas poslanike ovdje nego i za<br />
kompletnu društvenu strukturu da povede raĉuna jer, gospodine ministre, nas<br />
nije ni šest miliona ni 60 miliona. Nas je ukupuno jedan prosjeĉni evropski grad i<br />
ako zaista za taj prosjeĉni evropski grad ne moţe da se nabavi ono što je<br />
esencija zdravstvene politike u svakoj zemlji, a to je da ima dovoljno lijekova,<br />
onda, gospodine ministre, ĉemu sve ovo ostalo o ĉemu radimo.<br />
Vi ste, ja to moram da istaknem, po ko zna koji put meni na vrijeme<br />
odgovorili i ja, vjerujte, i ako o vama kao ministru, kao i o Vladi ĉiji ste dio kao<br />
pozicionar ne mislim ništa dobro, o vama kao ljekaru i vama kao ĉovjeku mislim<br />
sve najbolje, i znam da ono što ste ovdje rekli je ţiva istina. Pa Vas molim da mi<br />
pomognete da razriješim ĉisto jednu logiĉku nedoumicu. Kako je moguće da<br />
drţavna komisija, koja je izvršila kontrolu ĉitavog postupka od momenta<br />
objavljivanja tendera, donese rješenje o poništavanju postupka, a da pri tom ne<br />
ospori ni jednu odluku o izboru najpovoljnije ponude, da Upravni odbor<br />
zadravstvene ustanove Montefarm razmotri ĉitav postupak i ne utvrdi niĉiju<br />
odgovornost, a tender padne? Da li su oni iz Drţavne komisije za tendere kauboji<br />
koji prvo uĊu u salon pa pucaju, a onda pitaju i ko vodi zdravstvenu politiku u<br />
ovoj drţavi? Kako je moguće, gospodine ministre, samo mi to recite, recite to<br />
graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da je sve u redu , a da ništa nije u redu. I da se više od<br />
pola godine da ne kaţem nešto, nešto peţorativno i da se nateţete na relaciji<br />
Ministarstvo, tenderske komisije, Montefarm, Fond zdrastva, a da graĊani<br />
svakodnevno obijaju prazne apoteke i brinu o najelementarnijem zdravlju.<br />
Gospodine ministre, neko mora biti odgovoran. Nemoguće je da padne<br />
tender, što je rekao kolega Nišević, ne za cimenat, nego za lijekove, za insulin, a<br />
da pritom svi što se kaţe i "vuk sit i ovce na broju", i da niko ţivi ne osjeća makar<br />
moralnu odgovornost, ajde ako nema prekršajne, kriviĉne, disciplinske itd, kojeg<br />
nivoa odgovornosti, makar da se niko ne zacrveni u ovoj drţavi zbog ĉinjenice da<br />
pola godine, najelementarnija stvar javnog zdravlja u jednoj drţavi bude predmet<br />
spora i da ne bude riješeno. Zahvaljujem.<br />
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i vama kolega Labudoviću.<br />
Ministar zdravlja.<br />
MIODRAG RADUNOVIĆ:<br />
Gospodine predsjedavajući, poštovana Skupštino, gospodine Labudoviću,<br />
Moţda je korektno da ne ĉitam jer ste već dobili odgovor koji se negdje<br />
preklapa u onom što sam proĉitao u odgovoru prema kolegi Nišaviću, pa moţda<br />
da pokušam sa nekoliko rijeĉi da moţda razjasnim i neke nelogiĉnosti ili ovo što<br />
ste kazali da moţda pokušam da razjasnim.<br />
Prvo, zašto se ne krene na vrijeme? Ţelim da Vam kaţem po našim<br />
zakonima mora se donijeti plan javnih nabavki, zatim da ga usvojite, onda<br />
saĉekati da se usvoji Budţet pa kad potrošaĉke jedinice doĊu do tih sredstava, to<br />
Vi znate bolje od mene, od tog momenta kad imate opredijeljena sredstva<br />
moţete raspisati tender za nabavku.<br />
Drugo, da bismo to raspisali daje se uvijek na uvid Upravi za javne<br />
nabavke i tu je nastao problem. Uprava za javne nabavke dala je saglasnost na<br />
tekst poziva koji je napisala apotekarska ustanova i on je objavljen na sajtu
Uprave za javne nabavke. Nakon završenog procesa shodno Zakona o javnim<br />
nabavkama u obavezi ste da svaki tender koji je preko 500 hiljada eura da<br />
dostavite Komisiji za kontrolu drţavnih javnih nabavki i mi smo, moram reći,<br />
bili iznenaĊeni 25. maja tim rješenjem. Nakon svega ovoga imali smo sastanak u<br />
Ministarstvu finansija upravo da se više ovo nikad ne bi desilo da Uprava za<br />
javne nabavke, kad već da saglasnost na zakonitost poziva koji je pripremila<br />
apotekarska ustanova da ima i savjetodavnu ulogu, da kaţe ovdje ste pogriješili,<br />
ovo nije u skladu sa zakonom, da eliminišemo sve mogućnosti iznenaĊenja na<br />
to nemamo pravo i to je suštinska poruka. Evo ovaj drugi poziv koji je bio 6. jula<br />
Drţavna komisija je rekla da je sve u redu sa Zakonom o javnim nabavkama i<br />
vjerujemo u ponedeljak kada se opredijele koji će od ponuĊaĉa dobiti mogućnost<br />
da snabdijeva crnogorsko trţište ljekovima tridesetak dana će proći, pošto do<br />
sada niko nije uloţio prigovor ne oĉekujem neku ţalbu da budem iskren do 1. jula<br />
da se to riješi.<br />
Što se tiĉe odgovornosti ja na jedno pitanje predstavnika medija rekao<br />
sam nije lijepo sada da adresiram odgovornost na ljude koji se sa ovim bave.<br />
Uvijek kaţem odgovornost je moja, jer sam na vrhu sistema, ili na ĉelu sistema, i<br />
mislim da je to moralno i ljudski. Za nestašicu ljekova, a vidjeli ste ovih dana<br />
komentare u medijima od nekih kolega dobar ljekar loš ministar itd. Moţda je sve<br />
to u pravu ili je sve taĉno, ali mislim da odgovornost treba da bude na ministru i<br />
zato ne ţelim da adresiram odgovornost na neku drugu instituciju, a u skladu sa<br />
onim šta ko radi u našem sistemu. Upravni odbor direktora zdravstvene ustanove<br />
apoteke <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> Montefarm posvećen je problemu poništenja postupka javne<br />
nabavke. Odbor direktora je tada analizirao tu situaciju, nije predloţio pokretanje<br />
disciplinske niti bilo koje druge odgovornosti za ĉlanove Komisije ili druga<br />
odgovorna lica naruĉioca. Zakonom o javnim nabavkama nije predviĊena<br />
kriviĉna odgovornost već prekršaj za odreĊene radnje koje se tamo zakonom<br />
taksativno nabrojane. Nijedno od navedenih radnji za koje je predviĊena<br />
prekršajna kazna naruĉilac nije uĉinio. Ono što mislim da je jako vaţno je da je<br />
trenutno u proceduri završena uredba o odreĊivanju maksimalnih cijena ljekova.<br />
Time ćemo pokušati da napravimo red na trţištu farmaceotike u Crnoj Gori u<br />
Sekretarijatu za zakonodavstvo Vlada to donosi i oĉekujem da će to brzo biti<br />
donesena i sa njenim objavljivanjem biće propisano koja je gornja cijena koliko<br />
će moći da se kreću cijene ljekova. Naša obaveza nakon toga da donesemo i<br />
cijene referentne tzv. uredbe o referentnim cijenama, dakle cijene koje će<br />
otprilike biti na nivou tri zemlje. Ja imam obiĉaj da kaţem ili kada šaljem ljude da<br />
napravimo analizu i uporedimo Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku uzmemo presjek i to<br />
bi trebale da budu cijene koje će Fond plaćati ili refundirati graĊanima koji uzmu<br />
lijek i mimo recepta. Tako usvajanjem ove dvije uredbe vjerujem, kao aj da<br />
kaţem iskustvom ljudi koji se bave tenderskim nabavkama, vjerujem da neće biti<br />
propusta ovog tipa, jer Drţavna komisija našla pravno, vjerovatno formalno<br />
pravni razlog da to obori. Za jedan znam, a u samom pozivu nije nešto do kraja<br />
definisano i onda se desilo da donesu takvu odluku. Probali smo sa Agencijom<br />
za ljekove i medicinska sredstva da nam daju tumaĉenje i ono je bilo potpuno na<br />
strani onoga ko je raspisao tender, ali zakon je zakon i mi smo se tome<br />
pominovali i evo da kaţem prosto smatram da graĊani imaju opravdana<br />
nezadovoljstva za dio ljekova koji fali, urgentnim nabkama od 1,3 miliona, mislim<br />
da je problem riješen, ali ćete, vjerujte 860 ljekova za jednu indikaciju kutija<br />
ljekova za jednu indikaciju u Bijelom Polju je prošlo za jedan dan. Ono što nije
dobro i tu pomaţemo mi ljekari, to je onaj dio o ĉemu govorim. Ne moţemo<br />
jednom ĉovjeku davati dva recepta istog dana po dvije kutije, jer pravi zalihu za<br />
ĉetiri mjeseca, a moţda neko baš nije u prilici da doĊe do tog lijeka za jedan<br />
mjesec. Kaţem odgovornost preuzimam na sebe. Hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama ministre.<br />
Pravo na komentar odgovora kolega Labudović. Izvolite.<br />
EMILO LABUDOVIĆ:<br />
Sada ću, ministre, ponoviti ono što mislim, kao poslanik i kao graĊanin:<br />
dobar ste ljekar, još bolji ĉovjek, ali loš ministar. To ću Vam reći i ponoviti gdje<br />
god hoćete i kada god hoćete. Za ovakvu stvar, gospodine ministre u svakoj<br />
ureĊenoj drţavi ili je neko trebao da ode u Spuţ ili je trebalo da Vi podnesete<br />
ostavku, treće varijante nema. Pustiti pola godine najznaĉajniji tender u ovoj<br />
drţavi da se krĉka pa u maju zakljuĉiti da nešto što je raspisano u februaru nije<br />
bilo u redu, to je, u najmanju ruku, neozbiljno, a sa pravne taĉke kriminal,<br />
gospodine minister. Jer, ponavljam, ne radi se o cimentu, radi se o zdravlju.<br />
Kumim Vas Bogom, igra se neko u Vašem Ministarstvu, u Vašem okruţenju, u<br />
tim institucijama, sa najvrednijom imovinom ove drţave, a to je zdravlje njenih<br />
ljudi. I šta, tresla se gora, rodio se miš, pojeo vuk magarca! Zamislite, tender koji<br />
je raspisan u mjesec dana je u redu, tu nije napravljena greška, a onome koji<br />
traje pola godine negdje je nešto falilo.<br />
Gospodine ministre, nije u redu i nije zdravstvena politika do kraja<br />
izvedena kako valja. Ne moţete da viĉete na graĊane i da ih optuţujete što<br />
stvaraju zalihe. Pa oni pet puta odu u apoteku, pet puta ih vrate i kada im se<br />
ukaţe prilika šta će drugo nego da se obezbijede, a i kada se obezbijedi,<br />
gospodine ministre oni te ljekove ne piju šakaĉki, piju ih po proceduri koju ste Vi<br />
propisali. Znaĉi, ako su uzeli ĉetiri kutije, naredna dva mjeseca neće se javljati<br />
doktoru. Optuţujete ljekare, a ograniĉili ste trajanje recepta na 15 dana. Šta će<br />
oni da rade kada im nakon 15 dana doĊe ĉovjek, bolesnik, sa receptom ĉije je<br />
vrijeme isteklo nego da napišu novi. Povika na procedure? Pa ta procedura traje<br />
godinama i godinama se isto dešavalo. Aman zaman, ko je pozvaniji od Vas tu<br />
da tu proceduru riješi.<br />
I još nešto, gospodine minister! Ţelim da iskoristim priliku da Vas pitam<br />
sledeće: Mi smo se ovdje nebrojno puta sloţili i Vi odatle i mi odavde, da se za<br />
zdravstvo izdvaja nedovoljno. Ali onda mi nije jasno kako u toj situaciji<br />
zdravstvena ustanova ,,Montefarm”, kao dio sistema zdravstva, moţe da bude<br />
sponzor jednog sportskog kluba i kako nešto što se zove ,,zdravstveni dinar”, koji<br />
teškom mukom odvajamo za mnogo teţe i mnogo ozbiljnije problem, moţe da<br />
ide u te namjene? Nemam ja ništa protiv, da se mi razumijemo, ţenskog<br />
rukometnog kluba ,,Budućnost” to je ponos sportske <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, ali aman zaman,<br />
naĊite neke druge izvore finansiranja. Nemojte ga finansirati sredstvima<br />
,,Montefarma,” a ovamo, kada god zakucate na vrata apoteke, apotekari kaţu -<br />
nema. Ili znate šta je još gora varijanta? Tu poniţavaju vas kao ljekare. Kaţe<br />
nemamo to, ali imamo zamjenu a lijek je istog sastava. Pitate - koliko košta lijek<br />
koji ste vi propisali, kaţu: 10 eura, a koliko košta taj koji je zamjena, koji je istog<br />
sastava, kaţu: 2 eura. Koga oni odmanjuju, gospodine ministre? Ili vi ne znate<br />
što propisujete i prepisujete? Što prepisujete te skuplje kada postoje ove
zamjene, ovi jeftiniji. Neko se tu sprda sa graĊanima <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, gospodine<br />
ministre. Molim Vas, ovo je javni apel ne samo Emila Labudovića i Nove srpske<br />
demokratije, povedite raĉuna na koje sve naĉine curi zdravstveni dinar iz ove<br />
drţave i zaustavite to, kumim Vas Bogom, da se ne bi dešavalo ovo što se<br />
dešava. Zahvaljujem.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
Sa ovim smo zakljuĉili set pitanja za ministra Radunovića. Zahvaljujemo<br />
mu se na uĉešću u raspravi i imamo još jedno pitanje za ministra kulture. Sa<br />
nama je pomoćnik ministra kulture, gospodin Rutović. Pretpostavljam da kolega<br />
Gegaj koji ima pitanje uvaţava ovo da će nam odgovoriti pomoćnik Rutović.<br />
Izvolite.<br />
NIKOLA GEGAJ:<br />
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani pomoćniĉe ministra gospodine<br />
Rutoviću, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>,<br />
Prije nego budem postavio poslaniĉko pitanje, takoĊe ţelim se pridruţiti<br />
kolegi Labudoviću tako da Vama liĉno i svim graĊanima islamske vjeroispovjesti<br />
ĉestitam poĉetak Ramazana i da poţelim svu sreću.<br />
Ministru kulture Branislavu Mićunoviću sam postavio sljedeće poslaniĉko<br />
pitanje:<br />
Kakva je sudbina nedjeljnika na albanskom jeziku KOHE JAVORE?<br />
Obrazloţenje: Skupština <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je osnovala nedjeljnik na albanskom<br />
jeziku KOHA JAVORE. Medijski zakoni u Crnoj Gori garantuju ravnopravan,<br />
nediskriminatorski odnos osnivanja i rada medija. Kako štampani mediji nemaju<br />
status javnih servisa na medijskoj sceni, u cilju unapreĊenja kulturnog, jeziĉkog,<br />
nacionalnog i vjerskog identiteta shodno Evropskoj konvenciji o regionalnim i<br />
manjinskim jezicima i Univerzalnoj deklaraciji o zaštiti ljudskih prava drţava Crna<br />
Gora je putem svojih institucionalnih mehanizama javnih fondova i sliĉno,<br />
finansirala i sufinansirala neprofitna javna glasila od znaĉaja za manjinske<br />
narode i manjinske nacionalne zajednice. Na drţavi je da odluĉi o najboljim<br />
modelima odrţive institucionalne prakse kojima se štiti pravo na informisanje<br />
manjinskih naroda i manjinskih nacionalnih zajednica.<br />
U cilju afirmacije demokratskih procesa i konstituisanje otvorenog<br />
gradjanskog društva u Crnoj Gori, medijski pluralizam informisan je na jezicima<br />
manjina i pitanje je od visokog prioriteta, te u tom kontekstu Vlada <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i<br />
Ministarstvo kulture u svojim normativnim i programskim politikama afirmiše i<br />
implementira demokratske i evropske standarde na bazi usklaĊenosti sa<br />
evropskom praksom i obavezama koje proistiĉu iz evropske Agende. Kao valjan<br />
primjer te prakse i ispunjenje obaveza drţava ĉlanica zemalja - kandidat za<br />
ulazak u Evropsku uniju, navodim primjer rješenja informisanja na manjinskim<br />
jezicima podsredstvom javnog servisa Radio-televizije <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> jer se ovaj<br />
protfelj informisanja kao javne sluţbe informisanja svih gradjana u konkretnom<br />
sluĉaju albanske medije, smatra obaveznom što Crna Gora kroz Zakon o javnim<br />
radio-difuznim sredstvima i elektronskim medijama dosljedno ispunjava u normi i<br />
u praksi.
Po meni iz finansijski razloga ne moţe da se gasi kultura, informisanje. U<br />
njih treba ulagati bez obzira na efikasnost i finansijsku profit koji u ovom sluĉaju<br />
ne smije biti osnovni parametar za donošenje odluke.<br />
Naime "Koha javore"je jedini list na albanskom jeziku koji redovno izlazi<br />
na prostorima gdje ţive Albanci, jedini list (prekid)...kultura, dogadjaji koji<br />
obiljeţavaju vrijeme u kojem ţivimo. Dakle, još kratko deset sekundi, koristim<br />
priliku da pozovem i druge drţavne institucije, ne samo Ministarstvo kulture, nego<br />
i Ministarstvo finansija i Minsitarstvo za manjinska prava, kao i osnivaĉa<br />
Skupštinu <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> da pomognu "Koha Javore" tako što će biti obezbijeĊena<br />
potrebna finansijska sredstva za prevazilaţenje problema sa kojima se ona<br />
trenutno suoĉava. Toliko i hvala.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala Vam kolega Gegaj.<br />
Da ĉujemo gospodina Ţeljka Rutovića, pomoćnika ministra. Izvolite.<br />
ŢELJKO RUTOVIĆ:<br />
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.<br />
Uvaţene dame i gospodo, poštovani gospodine Gegaj, dozvolite odgovor<br />
na Vaše pitanje.<br />
Kao što ste naveli u obrazloţenju Vašeg pitanja medijski zakoni u Crnoj<br />
Gori garantuju ravnopravan, nedeskriminatorski odnos osnivanja rada medija.<br />
TakoĊe, kako dalje primjećujete iako štampani mediji nemaju status javnih<br />
servisa a imajući u vidu vaţnost informisanja na jezicima manjina, odrţivost<br />
javnih glasila na manjinskim jezicima je od velikog znaĉaja kako za manjinske<br />
narode i manjinske nacionalne zajednice, tako isto i za sve okupljene u<br />
demokratskoj javnosti.<br />
Odlukom Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> iz 1999. godine osnovan je nedeljnik na<br />
albanskom jeziku "Koha Javore" u skladu sa tada vaţeĉim Zakonom o javnom<br />
informisanju. Medijskim reformama iz 2002. godine medijska regulativa u Crnoj<br />
Gori usklaĊuje se sa meĊunarodnim standardima pa donošenje Zakona o<br />
medijima prestaje da vaţi Zakon o javnom ifnromisanju što nalaţe promjenu<br />
osnivaĉkih prava i institucionalnog statusa lista "Koha Javore". U skladu sa<br />
ĉlanom 7 Zakona o medijima, u kojem je propisano da drţava, jedinica lokalne<br />
samouprave i pravno lice, koje je većinski ili većinski u drţavnoj svojini, ili koje se<br />
u cjelini ili većinski finansira iz javnih prihoda, ne moţe biti osnivaĉ medija. Do<br />
danas "Koha Javore" nije izvršila svoju institucionalnu definiciju shodno vaţećem<br />
Zakonu.<br />
Shodno zakljuĉcima sa Kolegijuma predsjednika Skupštine <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> o<br />
pitanju statusa nedeljnika "Koha Javore" i preporukama predsjednika Vlade <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> za rješavanje ovog probleme koji su dostavljeni Ministarstvu kulture,<br />
Ministarstvu finansija na dalju proceduru, na inciijativu Ministarstva kulture<br />
formirana je medjuresorska radna grupa od predstavnika Ministarstva kulture,<br />
Ministarstva finansija , Ministarstva prava i ljudskih prava i Ministarstva za<br />
manjinska prava u cilju analize i pronalaţenja modela odrţivog funkcionisanja<br />
nedeljnika na albanskom jeziku "Koha Javore".<br />
S tim u vezi ţelim da vas informišem da je prvi sastanak medjuresorske<br />
radne grupe na kojem je razgovarano o pronalaţenju modela finansijske<br />
odrţivosti lista, odrţan juĉe /ĉetvrtak 18. jula 2012.godine/ kojem je prisustvovao
i urednik nedeljnika "Koha Javore" U cilju odrţivosti lica "Koha Javore" a imajući<br />
u vidu trenutni poloţaj nedeljnika u procesu transformacije akcionarskok društvo<br />
"Pobjeda" a do pronalaska novog institucionalnog rješenja i modela odrţivog<br />
finansiranja Ministarstvo kulture za period jul-decembar 2012. godine ovom listu,<br />
radi podrške razvoju medijskog pluralizma opredijelilo 40.000,00 eura za<br />
programske sadrţaje od javnog intersa za obrazovanje, nauku, kulturu i<br />
informisanje lica sa posebnim potrebama na albanskom jeziku.<br />
Dozvolite mi vrlo kratko, shodno vaţećim medijskim zakonima, ili<br />
preciznije Zakonom o medijima, druga dva zakona su: Zakon o elektronskim<br />
medijima, Ministarstvu kulture ne nalaţe se obaveza i pravni portfelj finansiranja<br />
odrţivosti glasila na manjinskim jezicima. Ministarstvo kulture, kroz ......<br />
programe unapreĊenja podrške razvoju medijskog pluralizma i dopunu programa<br />
od javnog interesa, u okviru budţetskih mogunosti, podrţavalo je glasila na<br />
manjinskim jezicima.<br />
Na kraju, kako u Vašim završnim rijeĉima obrazloţenje i Vi navodite ovo<br />
pitanje je po svojoj prirodi i normativnom sadrţaju multiresorskog karaktera, te se<br />
pridruţujemo Vašoj ocjeni i pozivu da je u njegovom rješavanju potrebna<br />
zajedniĉka aktivnosti organa koji su u okviru svojih nadleţnosti zaduţeni za<br />
afirmaciju i ostvarivanje koncepta ljudskih prava. Hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala i Vama.<br />
Pravo na komentar odgovora poslanik Gegaj. Izvolite.<br />
NIKOLA GEGAJ:<br />
Hvala potpredsjedniĉe.<br />
Mogu reći da sam u potpunosti zadovoljan odgovorom pomoćnika ministra<br />
Rutovića. Takodje, koristim priliku da se zahvalim i ministru Mićunoviću,<br />
njegovom pomoćniku Rutoviću i svima onima koji su pomogli da se obezbijede<br />
sredstva za redovno izlaţenje neĊeljnika na albanskom jeziku "Koha Javore" .<br />
Takodje, imam obavezu da zbog javnosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> , kaţem da me je jutros<br />
zvao ministar Mićunović telefonom i obavijestio da su obezbejĊena sredstva i<br />
takoĊe se izvinio što neće biti u prilici da prisustvuje sjednici Skupštine <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> zbog ranije preuzetih obaveza. Takodje imam obavezu da se zahvalim i<br />
glavnom i odgovornom uredniku dnevnika dnevnog lista "Pobjeda" koji je izrazio<br />
zabrinutost i brigu zbog bojazni da se moţe desiti da "Koha Javore" bude<br />
gašena, što je, mogu reći javno, za svaku pohvalu. Ni po samom osnivanju lista,<br />
prije 10 godina, kada smo se u ovom istom uvaţenom domu mi, poslanici, inaĉe<br />
u izmijenjenom sastavu, zalagali da Albanci dobiju list na svom maternjem jeziku,<br />
nije se govorilo o odrţivosti jednog ovakvog lista, već se ukazalo na potrebu da<br />
Albanci u Crnoj Gori moraju da imaju pravo na svoje informisanje preko<br />
štampanih medija na albanskom jeziku. Uostalom, svi narodi koji ţive u Crnoj<br />
Gori imaju svoje osobenosti i karakteristike. Najveća posebnost Albanaca je<br />
njihov jezik. Medjutim, to ne znaĉi da oni u kulturnom smislu nemaju dosta<br />
zajedniĉkog sa ostalim narodima u Crnoj Gori. Naime, vjekovni ţivot na ovim<br />
prostorima je uĉinio da su zajedniĉki postali i naĉin ţivota i tradicija i dio obiĉaja i<br />
stvaralaštva. Ti medjusobni uticaji bili su toliki da njihovi tragovi niĉim ne mogu<br />
biti izbrisani. Na kraju, poštovani pomoćniĉe ministra, kada smo već kod prava,<br />
to ste dosta toga i Vi sami rekli, "Koha Javore" je stvar ljudskih prava a ne
mogućnosti da se ona odrţi. Uostalom pretpostavljam da se slaţete sa mnom<br />
dok je drţave <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> a ona je vjeĉna uvijek će biti finansijski odrţivih<br />
projekata jer samo na taj naĉin moderno društvo uspijeva da odrţava balans,<br />
kako naš kulturni i duševni svijet ne bi osiromašio. Toliko i hvala vam.<br />
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:<br />
Hvala kolegi Gegaju, hvala pomoćniku ministra Rutoviću.<br />
Hvala svim koleginicama i kolegama koji su uĉestvovali u raspravi danas,<br />
odnosno u postavljanju pitanja i u odgovorima.<br />
Ovim zakljuĉujemo 9. (posebnu) sjednicu – poslaniĉkih pitanja.<br />
Nastavljamo u utorak 24.jula. Imaćemo prije toga kolegijum, bićete<br />
obaviješteni u koliko sati. U ponedeljak nećemo raditi.<br />
Na molbu kolega iz opozcije, iz SNP-a, sam shvatio da ipak ne radimo u<br />
ponedeljak jer imaju druge obaveze, tako da ćemo u utorak nastaviti sa radom,<br />
odnosno sa 8. sjednicom koju smo prethodno bili zapoĉeli. Hvala.
Change language