Download - Skupština Crne Gore

23.05.2012. u 12.45 h
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani predstavnici 39.
Vlade Crne Gore, otvaram 6. śednicu proljećnog zasijedanja u 2012. godini.
Shodno dogovoru na Kolegijumu i Poslovniku, predloţio sam dnevni red.
Naknadnim razmatranjem na Kolegijumu smo konstatovali da dvije taĉke
dnevnog reda nemaju proceduralnu prohodnost, nisu dobile saglasnost oba odbora,
Ustavnog i matiĉnog i one su izostavljene iz predloga dnevnog reda.
Imamo dosta predloga za dopunu dnevnog reda, uz ove izmjene koje sam
napravio.
Idemo redom.
Poslanici Ervin Spahić i Dţavid Šabović podnijeli su Predlog zakona o dopuni
Zakona o Sudskom savjetu i predloţili da se donese po skraćenom postupku.
Tri minuta, izvolite, ako ţelite, nije obavezno.
ERVIN SPAHIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, uvaţene koleginice i kolege,
Ja i kolega Šabović smo podnijeli zakon o dopuni Zakona o Sudskom savjetu.
Naime, iz sredstava javnog informisanja smo uvidjeli da smo vjerovatno napravili previd
kada smo donosili Zakon o Sudskom savjetu i da smo izostavili odredbu kojom bi Sudski
savjet bio duţan da dostavi Skupštini izvještaj o radu sudova, i da isti ovdje se obrazlaţe
u Parlamentu. Našu dopunu smo i u tom smislu i napisali i odnosi se na stav 4 koji glasi:
" Skupština razmatra godišnji izvještaj iz stava 3 ovog ĉlana a predsjednik Sudskog
savjeta obrazlaţe godišnji izvještaj u Skupštini".
Razlog za hitnost donošenja i da se ovaj Predlog razmatra je taj da budući da
smo uvijek imali i razmatrali izvještaj o radu sudova u Parlamentu, budući da još uvijek
nijesmo dobili iako je to i po novom i starom zakonu bila obaveza Sudskog savjeta da
dostavi izvještaj o radu sudova Parlamentu do 31. marta, još uvijek nijesmo dobili taj
izvještaj o radu sudova, pa smo smatrali da treba ovo iz tog razloga uvrstiti u dnevni red,
kako bi mogli u narednom periodu da raspravljamo izvještaj o radu sudova. Da ne
priĉamo koliko je to znaĉajno za sve nas poslanike, da je to medjusobna kontrola. Vi
znate da mi treba da kontrolišemo izvršnu i sudsku vlast, da ono što radi Parlament
kontroliše Ustavni sud, tako da ta uzajamna kontrola mora postojati . Iz tog razloga
mislim da bi trebalo nastviti tu dobru praksu, jer najveći i najbolji naĉin da se prati rad
sudova je upravo rasprava izvještaja o radu sudova u Parlamentu. Svi se borimo za
transparetnost i mene zaista bi iznenadila ĉinjenica da je predsjednica Vrhovnog suda,
istovremeno i Sudskog savjeta, obrazlagala izvještaj o radu predstavnicima ambasada,
odnosno ambasadorima u Crnoj Gori a da je za isti izvještaj rekla da nema obavezu da
ga obrazlaţe niti će ga obrazlagati u Parlamentu Crne Gore.
Iz tog razloga smo mi mišljenja da treba izmijeniti taj ĉlan, da isto kao to što ima
obavezu vrhovna drţavna tuţiteljka, da ima obavezu da to ima i predsjednica Vrhovnog
suda, odnosno Sudskog savjeta. Dakle, ne samo obavezu da se dostavlja Skupštini
izvještaj,predsjedniku Vlade i predsjedniku Drţave, nego da isto obrazlaţe ovdje pred
Parlamentom i da se u Parlamentu o istome ovdje izjasne. Eto toliko, to je bio motiv
zbog koje smo podnijeli dopunu zakona.

PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Nije nuţno mijenjati zakon u ovom sluĉaju. Pošto ima dosta predloga ja bih
predloţio da odmah glasamo o predlozima, jer ima preko tridesetak predloga za dopunu
dnevnog reda. Ĉuli ste obrazloţenje kolege Spahića za preciziranje suštinske zakonske
norme.Izvolite.
Ko je za, protiv uzdrţan
Precizira se obaveza podnošenje izvještaja Skupštini Crne Gore u ime Sudskog
savjeta.
Hvala vam.
Glasalo je 66 poslanika, 35 za, jedan protiv, 30 uzdrţanih, konstatujem da je
Predlog dobio većinu da se uvrsti u Predlog dnevnog reda.
Idemo dalje. Poslanik Šehović predloţio je da se u dnevni red uvrsti Predlog
zakona o rokovima izmirenja novĉanih obaveza. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala.
Gospodine predsjedniĉe, poštovane kolege,
Ja sam na osnovu ĉlana 52 Poslovnika Skupštine Crne Gore predloţio da se u
dnevni red uvrsti i Predlog zakona o rokovima izmirenja novĉanih obaveza. Ţelim da
vam kaţem da je Ustavni odbor dao pozitivno mišljenje na taj zakon, da je matiĉni
odbor, Odbor za ekonomiju i budţet, odloţio izjašnjavanje o pedmetnom zakonu budući
da nijesmo u roku od dva mjeseca od kada sam predloţio zakon, još uvijek dobili
mišljenje Vlade. MeĊutim, smatrao sam da je jako vaţno da se taj zakon naĊe na
dnevnom redu ove sjednice iz prostoga razloga što će on poboljšati likvidnost u platnom
prometu, što će povećati transparentnost u poslovanju, što će eliminisati moguće ucjene
kod naplate potraţivanja, što će sprijeĉiti eventualnu korupciju kod naplate potraţivanja i
što će uskladiti ovu materiju sa najboljom regionalnom i evropskom praksom. Zašto je
vaţno poboljšanje likvidnosti privrednih subjekata, zbog toga što je to jedan od najvećih
problema sa kojima se svaki privredni subjekt u Crnoj Gori suoĉava. Ţelim da vam
kaţem da svako ĉetvrto preduzeće od 58.000 preduzeća koje postoje i koje su
osnovane u Crnoj Gori ima blokiran raĉun. Da je ukupan dug na kraju marta
2012.godine iznosio oko 380.000.000 eura i da je to dovoljan pokazatelj koji govori o
dubini i o znaĉaju rješavanja ovog problema.
Jedan od glavnih uzroka ovakve situacije jesu izuzetno i neprimjereno dugi rokovi
plaćanja koji se uglavnom nameću od strane velikih privrednih subjekata, koji ucjenjujući
ĉitavu plejadu malih i srednjih preduzeća, koji obiĉno dolaze iz reda poljoprivrednih
proizvoĊaĉa, zloupotrebljavaju svoj dominantan poloţaj na trţištu i time ucjenjuju ne
samo njih nego bih rekao time da ucjenjuju cjelokupno društvo, budući da na taj naĉin
šire talas nelikvidnosti. Ukoliko se omogući da se o ovom zakonu raspravlja u
Parlamentu, onda će se jasno pokazati da će se usvajanjem ovog zakona otkloniti
klasiĉna nepravda ili cinizam koji se sastoji u tome, što nesavjesne platiše gomilaju profit
i šire biznize na raĉun malog i srednjeg biznisa. Ovim zakonom ukoliko dozvolite da o
njemu raspravljamo će se skloniti šapa pojedinih velikih privrednih subjekata i trgovaĉkih
lanaca, najviše sa malih i srednjih preduzeća iz domena poljoprivredne proizvodnje.
Zašto je to vaţno Zato što su ta preduzeća ne samo pritisnuta neprimjereno dugim
rokovima plaćanja koji se nameću, nego su pritisnuti cijenama iz regije. Zbog toga sam
2

io motivisan da predloţimo ovaj zakon, Ţelim da vam kaţem, prije nego što se izjasnite
o ovom zakonu, da na ovom zakonu insistira Privredna komora, Unija poslodavaca i
Udruţenje poljoprivrednih proizvoĊaĉa iz Crne Gore, već duţi niz godina, da su oni u
svojim relevantnih dokumentima ovo traţili, da je ovo zakon koji postoji u skoro svakoj
zemlji u regionu i da je ovo obaveza po direktivi Evropske unije za implementiranje u
svakoj zemlji Evropske unije. Dakle, zakon je u potpunosti uraĊen i usklaĊen sa
direktivom koja je obavezujuća za zemlje Evropske unije, a sloţićete se da je problem
nelikvidnosti ipak veći u Crnoj Gori nego tamo. Zbog toga smatram da je vaţno da
otvorimo raspravu u Parlamentu i da zajedniĉki traţimo najbolja rješenja kako bismo
riješili jedan od vrućih problema koji trenutno tišti najveći broj preduzeća u Crnoj Gori.
Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ĉuli ste obrazloţenje.
Stavljam na glasanje predlog za dopunu dnevnog reda. Izvolite.
Ko je za, protiv i uzdrţan Hvala vam.
Glasalo je 70 poslanika, 36 za i jedan protiv, 33 uzdrţana.Konstatujem da je ovaj
predlog dobio potrebnu većinu da bude u predlogu dnevnog reda. Izgleda da novi
Poslovnik već stimuliše širenje dnevnog reda, iako još nije stupio na snagu, operativnu
snagu.
Poslanik Konjević predlaţe da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona za
amnestiju lica osuĊenih za kriviĉna djela uvreda i kleveta. Izvolite.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
U najkraćem, ja i koleginica Barjamspahić predloţili smo Zakon o amnestiji lica
osuĊenih za kriviĉna djela uvreda i kleveta.
Razlozi za donošenje zakona. Dakle, nakon ukidanja kriviĉnog djela uvrede iz
ĉlana 195 i klevete iz ĉlana 196 Kriviĉnog zakonika Crne Gore, pokazalo se da razlozi
pravde i jednakosti graĊana pred zakonom traţe amnestiju lica osuĊenih za ta djela.
Amnestijom su obuhvaćena sva osuĊena lica prema kojima kazna nije izvršena, kao i
lica koja zbog osude za oznaĉena kriviĉna djela trpe bilo kakve pravne posljedice osude,
prema kojima nijesu nastupili uslovi za zakonsku ili sudsku rehabilitaciju ili prema kojima
se primjenjuju mjere bezbjednosti zabrane vršenja poziva djelatnosti i duţnosti. Na ovaj
naĉin odmah i trajno se uklanjaju sve pravne posljedice ranije propisanosti oznaĉenih
kriviĉnih djela uvreda i kleveta brisanim Zakona o izmjenama i dopunama Kriviĉnog
zakona Crne Gore "Sluţbeni list 32/2001".
Ustavni odbor je ocijenio da je ovaj predloţeni zakonski tekst u skladu sa
Ustavom. Ja ću vas podsjetiti da upravo danas u medijskim nastupima u interpretaciji
izvještaja Evropske komisije, izmeĊu ostalog se kaţe da upravo ovaj problem u nekim
starijim sluĉajevima klevete, nenaplaćene kazne koje su pretvorene u zakonsku kaznu
na odreĊeni naĉin moraju biti riješene. Dakle, to je direktno saopštavanje da neke od
ovih problema koji su posljedica ukidanja kriviĉnih djela, moramo riješiti.
Ono što ţelim takoĊe da upoznam poslanike jeste da u parlamentarnoj proceduri,
kako je to predviĊeno Poslovnikom, Skupština je uputila Predlog zakona koleginice
Barjamspahić i moj Vladi. Vlada je 18.maja 2012.godine dostavila mišljenje da podrţava
Predlog zakona o amnestiji lica osuĊenih za kriviĉna djela uvreda i kleveta i daje ovdje
3

odreĊene pravno-tehniĉke sugestije koje će svakako u formi amandmana tokom
rasprave i procedure biti razmatrane. Ne samo zbog onoga na što nas podsjeća
Evropska komisija nego i zbog ĉinjenica da, izmeĊu ostalog, Vlada podrţava ovaj tekst,
a imajući u vidu da je postojao znaĉajan stepen konsenzusa kada smo dekriminazovali
uvredu, klevetu, oĉekujem da ćemo o ovom zakonu razgovarati i da će na kraju biti
usvojen. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Zahvaljujem.
Ĉuli ste obrazloţenje. Stavljam na glasanje Predlog poslanika Konjevića, ĉuo
sam i koleginice Barjamspahić. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 66 poslanika, 65 za, jedan protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da je i ovaj predlog uvršten u Predlog dnevnog reda.
Poslanik Borislav Banović. Izvinjavam se, poslanik je na Kolegijumu odustao od
predloga. Hvala vam.
Idemo dalje. Grupa poslanika Pokreta za promjene. Predloţili su ukupno 26
predloga zakona za dopunu dnevnog reda, sa mnogima od njih smo već upoznati, ali
nije naodmet da ĉujemo ponovo. Ista obrazloţenja u vremenu daju razliĉite rezultate,
tako da vidimo koji će efekat biti ovoga puta.
Izvolite, kolega Raduloviću. Koji zakon ţelite prvi ili ćete neku grupu zakona
Imate pravo po tri minuta. Prvi je Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica.
BRANKO RADULOVIĆ:
Gospodine Krivokapiću, nadam se da ovu posljednju konstataciju koju ste rekli
niko nas nije ĉuo iz Evropske komisije, da po stoti put ponavljamo jednu istu stvar, po
stoti put se dokazuje da smo u pravu. Onda bi rekli ili je ova Skupština zatoĉena, ili su
ovi poslanici zatoĉeni, ili je ova drţava luda. Oni bi to konstatovali. Istina je svuĊe manje
više u svakom od ovih segmenata.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Istina je da je drţava pametna, ali za poslanike ne garantujemo.
BRANKO RADULOVIĆ:
Podrţavao bih sve, smatram graĊane koji su glasali ovakvu vlast. GraĊani Crne
Gore, da ste nas glasali, imali biste ove zakone u ţivotu, imali biste drugi ţivot. Ne
bismo danas glasali o budţetu, o deficitu budţeta, o rebalansu budţeta, prvom, pošto će
biti jedan poslije izbora, garantujem vam, nego bismo danas uţivali i vidjeli kako
racionalno radon da ţivimo. Kako da raspolaţemo sa svojim resursima. Ne bismo
govorili ni o Deripaski, ni o Berluskoniju, govorili bismo o našoj Crnoj Gori.
Gospodo i graĊani Crne Gore, da razjasnim to i javno, što je bilo i na Kolegijumu,
prije godinu i po, dvije dana, nekoliko puta je insistirao današnji premijer da se sastane
sa nama i sa mnom i da razmotrimo ove predloge. Bio je u Skupštini, uslišio sam
njegovu molbu po treći put i primio ga sa saradnicima u Skupštini. On je došao sa
saradnicima i rekao da smo za sve u pravu. Zašto to, graĊani Crne Gore, nije
procesuirao, to je drugo pitanje. Oĉito zbog šefa o kome ćemo danas mi da govorimo.
Vlada je nekoliko zakona od ovih 26 koji su samo i iskljuĉivo u ekonomiji, socijali,
u radu, u neĉemu što je vanpolitiĉko. Ili postoji neko ludilo, ili postoji neka mrţnja, ili
4

postoji neka sujeta sa te druge bande, ne znam što je, ali znam što su efekti. Drago mi
je što pojedini poslanici ovo predlaţu, ali bih više volio da su to od 2009. godine kada
smo pokrenuli ovo, gospodine predsjedniĉe, prihvatili, iako Vlada neće, danas bi nam
druge ptice pjevale. Sada ću vrlo kratko, gospodo, da proĊem kroz njih. Dana
18.09.2009. godine promjena Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica, a ovo što danas
svi od profesora nekih univerziteta do svih kaţu o nekom progresivnom oporezivanju, ne
moţe crnogorska sirotinja koje je danas sve više, zahvaljujući ovoj i ovakvoj vlasti,
ovakvoj ekonomskoj politici i doktrini, da isto plaćaju porez kao i onaj koji ima tri, ĉetiri,
pet, šest, sedam do deset hiljada eura nego to ide progresivno.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala. Hajmo da glasamo taj predlog, pa ćemo onda dalje. Vi ćete sve. Koliko
vam treba, da znamo Je li vam deset minuta dosta Izvolite, deset minuta.
BRANKO RADULOVIĆ:
Zavisi od inspiracije i vaše provokacije.
Znaĉi, dohodak pravnih lica, ljudi, to je, takoĊe, jedan od naših problema. Treba
stimulisati, treba maći sivu ekonomiju, treba imati veći sveobuhvat, sve oĊe lijepo piše,
ali dţabe i zaludu piše. O PDV-u, o tom 40%, kako te 40% da budu mnogo više efektni,
oĊe lijepo piše što i kako. O koncesijama, ljudi, kralj Nikola da nam se probudi ili neko
drugi, rekao bi kako je ovo moje potomstvo, ne bilo ga. Ljudi, 50% od profita je
starocrnogorski zakon bio, nije vaţno toliko koliko ćeš sirotinju podijeliti nego vaţno je
kako i koliko ćeš imati od koncesija, da li dajete u nešto što imate totalni dil sa pojedinim
tajkunima, od zavarivaĉa auspuha, pa do ne znam koga, da jednostavno koncesija mora
biti prije toga projektovana na 50% profita drţavi i graĊanima 50% njemu, pa ko hoće,
hoće. Oko akciza. Ljudi, hiljadu puta vam kaţem, boca vina u Plantaţi košta tri eura, u
maloprodaji košta pet eura Prokorden. U najgoroj kafani, na Autobuskoj stanici, košta
preko deset eura. Povećajmo akcize da ne bi marţa bila od 50% do 500%. Je li vam
jasno to Bravo.
Zabava na igre na sreću. E, da vidim Ċe vam je petlja. Ovo je i Vlada Crne Gore
predloţila. NeĊe se zaturilo po fiokama Skupštine Crne Gore, nije ugledalo svjetlost
dana. Jaĉi su bili Brano i, kako se zove ovaj drugi, Dţiga, znaĉi oni jaĉi zaustavili,
okuraţila se Vlada i Igor Lukšić da oporezuje, to je ogromni profit dvojice ljudi i neĊe se
to zaustavilo. Evo vam prilike da vidite, kroz ova dva zakona, kako bi ova dvojica punili
budţet. Hajde da vidimo kakva vam je petlja. Obratite posebnu paţnju na ova dva
zakona, jedan je, da vam ponovim da ne bi bilo zabune, izmjena i dopuna Zakona o
porezu na igre na sreću i zabavne igre, jeste li zapamtili, jeste, drugi je izmjena i dopuna
Zakona o igrama na sreću. Ovo je bilo 2009. a danas smo 2012. Koliko bi napunili
budţet za tri godine E, kukala nam majka.
Promet nepokretnosti je nešto što je prošlo. Ono što su napravili je potpuna
liberalizacija, one grdne milione što su uzeli pojedinci, trebala je i drţava nešto, prošao
voz sa nekretninama, prošao voz i aktuelnosti ovoga zakona. Ovo što pojedini priĉaju
luksuz, ovo, ono, 2009. godine, avioni, kamioni, jedrilice, jahte i ostalo, gospodine
Krivokapiću, ništa Mank i ostali, zavarivaĉ auspuha, pojedini se voze, a ništa ne plaćaju.
Oko posljedica ekonomske krize. U 2011. godini, sjećam se našeg premijera
tada, ma to su gluposti, bre, naša ekonomija je ĉvrsta i tvrda, ništa nam neće kriza moći,
mi ćemo se oduprijeti, a mi predloţili tada 18.03.2011. godine kako i na koji naĉin od
5

kriznog poreza, od solidarnosti, od mnogo ĉega drugoga. Gospodo, sve se vraća, ali
drugi plaćaju, a ne mi.
Dopuna Zakona o radu. Stvarno svaki put sve manje idem u prodavnice jer me je
sramota od ljudi da idem sa kesom i cegerom, toliko ima sirotinje i toliko me zaustavlja.
Jedna gospoĊa me je ĉastimi i obraza, rekla - kako moţeš da kupuješ ja ne mogu ni
peti dio od te kese. To je, ministre, naša istina. Reći ću nešto drugo, daj da ovaj Zakon o
radu izglasamo i da im donesemo, ove derikoţe od ovih trgovaca rade i kad su praznici i
kad nijesu praznici, po ponoći i usred bijela podneva, ţale se radnici zato što nemaju
sindikat oni koji su za maloprodaju i sve ostalo. Dajte da zaštitimo barem njih. Uzmite
jedan ĉlan od ovog zakona da primjenimo u praksi.
Minimalnoj zaradi predlagali smo kroz ovaj veliki, sa ovim što se stvorio suficit
budţeta, da nemamo sirotinje koja nema da kupi hleb i smok, osnovni smok, znate li što
je smok Zna gospodin Krivokapić, on je izvorni Crnogorac što je to smok, to je malo
slanine ili malo luka i malo sira uz taj hleb i da to bude 50% prosjeĉne zarade. Nećete ni
to da zaštitimo sirotinju. Tako će sirotinja vas na sledećim izborima da pomete.
Zakon o budţetu, gospodine predsjedniĉe, ono što smo mi davno predlagali kada
je bilo i oko zaduţenja o KAP-u i Ţeljezari, da se ovdje raspravlja, a se ima kost benefit
analiza i sve ostalo, kad udari šakom gospodin Đukanović, mada Krivokapić, Đukanović
to partija zajedniĉka, mnogo se vole, i kad Berluskoni udara ne moţe proći ovaj zakon i
to je naša istina. Tranzit cigareta to su naši ĉuveni biznismeni. Evo i ovo što smo zborili,
gospodine predsjedniĉe Krivokapiću, i nudili rješenje kako oko zaduţenja KAP-a i
Ţeljezare 25.09.2009. godine, ĉuvena razvojna banka. Ima li drţave u svijetu normalne
ili malo normalne koja nema razvoju banku Ako mi odgovorite da ima ja više nikada u
ţivotu ovo neću predloţiti. Da imamo razvojnu banku ima li bi nove hidrocentrale, imali
bi autoput, moderan KAP i imali bi likvidna preduzeća. 50% od razvojnih banaka ide na
razvoj, 50% privreda da oţivi. Ovo je set cijelih zakona da politiĉar bude pošten, da ne
bude lopov, da ne krade, da nema pet plata, da nema ţenu tamo, brata ovamo, kuma
onamo, da nema konflikte interesa, da ne priĉamo, gospodine Lala, gdje vam ţene rade,
da ne priĉamo o tome ništa nećemo da priĉamo. Kaţem na principu norme, što voli naš
predsjednik da se pozove, znaĉi cijeli set izmjena zakona o spreĉavanju konflikta
interesa, o platama, o porezivanju, o osiguranju, o hiljadu drugih rabota, ali dţabe.
Ĉuvena energetika, samo da ste ovo prihvatili posljednje, a to je o naĉinu i
redosljedu valorizacije energetskih potencijala imala bi danas Crna Gora oko pet hiljada
radnika, naimara, graditelja, imali bi pola Kruševa, pola Komarnice, 3/4 termobloka 2,
moţda i Maoĉe, ako se dogovorimo. Imali bi, ali nemamo. GraĊani Crne Gore, nije ono
da je osnovna logika u Crnoj Gori, a to je: ako si bio u pravu do sljedećih izbora
povjerenje tebi. Mi ne samo što smo bili u pravu, nego znamo kako da riješimo dubioze
u koje ste nas uvalili. Policija neće uvijek biti tako jaka.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Što bi rekle kolege iz DPS-a: " Mi znamo kako". Jedan izborni slogan iz nemirnih
vremena.
Hvala Vam. Hvala vam na racionalnom korišćenju vremena kolege su ĉule vaše
predloge i idemo u glasanje.
Idemo na Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
fiziĉkim licima.
Izvolite. Za, protiv, uzdrţani
6

Hvala vam. Glasao je 61 poslanik, 23 za, 33 protiv, 65 uzdrţanih. Predlog nije
dobio potrebnu većinu.
Kolega Radulović je predloţio da glasamo sve, osim dva zakona, vezana za igre
na sreću i zabavne igre i Predlog zakona o dopunama Zakona o igrama na sreću.
Izvolite, prvo ćemo njegov šesti predlog, Predlog zakona o izmjenam i dopunama
Zakona o porezu na igre na sreću i zabavne igre. Izvolite- za, protiv, uzdrţani
Hvala vam. Glasalo je 64 posanaika, 26 za, 31 protiv, 7 uzdrţanih. Predlog nije
dobio potrebnu većinu.
Proĉitaću šta glasamo u bloku da bi se znalo. Jeste li povukli ostale predloge
Samo da se ĉuje, mikrofon, zbog stenograma.
Kolega Radulović, ţeli da se izjasni o glasanju o ostalim predlozima.
BRANKO RADULOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe,
Duboko sam razoĉaran i zbog tog razoĉarenja i zbog straha, iako je Vlada
predloţila isti zakon, da ne smije parlamentarna većina da glasa ovaj zakon, duboko
sam razoĉaran i povukujem sve ostalo.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ostalih 24 predloga su povuĉena za ovaj put.
Hvala kolegi Raduloviću, više nemamo predloga za izmjenu i dopunu dnevnog
reda. Da konstatujem, prije nego što budemo usvojili u cjelini Predlog dnevnog reda, da
iz osnovnog predloga su izostavljene taĉke 3 i 12, a da su Predlog zakona o izmjeni i
dopuni Zakona o sudskom savjetu, Predlog zakona o rokovima izmirenja novĉanih
obaveza i Predlog zakona o amnestiji lica osuĊenih za kriviĉna djela uvrede i klevete
sastavni dio Predloga dnevnog reda i glasamo dnevni red u cjelini. Izvolite, za protiv,
udrţani.
Hvala vam. Glasao je 61 poslanik 49 za, 9 protiv, tri uzdrţana. Konstatujem da
smo usvojili predloţeni dnevni red.
Dogovor je da danas radimo objedinjenu raspravu Predloga zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o budžetu Crne Gore za 2012. godinu, Predlog
zakona o dopuni Zakona o akcizama, Predlog zakona o poreskoj administraciji, Predlog
zakona o carinskoj tarifi i Predlog zakona o taksama na pristup odreĊenim uslugama od
opšteg interesa za upotrebu duvanskih proizvoda.
Znaĉi, objedinjujemo raspravu o pet zakonskih predloga, radimo do 17 ĉasova.
Uvodna izlaganja će imati predstavnici predlagaĉa i predstavnici klubova po 10 minuta,
a onda idemo u petominutnu raspravu koja će trajati do 17 ĉasova.
Ṥutra, pošto naša radna tijela završe izjašnjavanje o amandmanima, idemo u
raspravu u pojedinostima i na kraju će biti po pet minuta završnog izlaganja u ime
klubova prije izjašnjavanja o ovim zakonskim tekstovima. Molba je da to radimo ṥutra, jer
postoje rokovi za obraćanje Svjetskoj banci za garancije koje bi dali za naša moguća
nova zaduţivanja. Radi se o beneficiranim uslovima zaduţivanja uz te garancije i
raĉunamo da je to doprinos Parlamenta mogućnosti koju ne volimo kada se koristi, ali
mogućnost treba ostaviti.
Ako smo se razumjeli, dajem rijeĉ ministru finansija. Ministre, izvolite.
Ministar Katnić.
7

MILORAD KATNIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, poštovane dame i gospodo poslanici,
Crna Gora kao i sve drţave Evrope ulazi u petu godinu ekonomske krize koja,
naţalost, neće biti i posljednja.
Sve projekcije relevantnih institucija govore da se kriza koja je otpoĉela 2008. i
oslabila 2010.godine ponovo intenzivira. Ovog puta prvenstveno se reflektuje kroz krizu
javnih finansija zemalja euro zone. Današnja kriza je najduţa i sa najteţim posljedicama
u novijoj istoriji. Ekonomski oporavak je daleko sporiji od posljednjih 17 oporavaka
posljdnjih kriza u 20 vijeku, stopa oporavka ameriĉke ekonomije je duplo manja nego u
svim drugim sluĉajevima. Brzorastuće ekonomije koje vuku globalnu ekonomiju
usporavaju Evropa je ponovo na pragu recesije. Kriza duga Grĉke nije riješena, a
najveći rizici dolaze od velikih ekonomija poput Španije i Italije.
MeĊunarodni monetarni fond je procijenio ekonomski pad euro zone od 0,5%, a
Evropska komisija 0,3% u 2012.godini. Najsnaţnija ekonomija Evrope, Njemaĉka
ostvariće skroman rast od 0,3%, dok će italijanska ekonomija oslabiti do 2,2%. I u većini
drţava jugoistoĉne Evrope ekonomski rast je usporen, a projekcija za 2012.godinu su
pogoršane. Svjetska banka procjenjuje da će privredni rast u 2012.godini u šest zemalja
zapadnog Balkana, ukljuĉujući u Crnu Goru, biti upola sproji u odnosu na 2012.godinu.
U cjelini, ekonomska budućnost Evrope i pojedinih drţava euro zone nikada nije bila
nesigurnija i neizvjesnija. Zato će rast ekonomije naredne tri do pet godina biti kljuĉni za
fiskalnu odrţivost svih.
Ipak kriza ne smije biti izgovor niti smije biti opravdanje. Iskustva iz prethodnih pet
godina nam govori da drţave koje su odgovornom, ekonomskom politikom
implementirale mjere i prilagodile svoju fiskalnu poziciju novu krizu doĉekuju mnogo
spremnije nego zemlje koje kozmetiĉkim mjerama i nerealnim projekcijama išĉekuju kraj
krize. Crna Gora je specifiĉna drţava, što se tiĉe mjera u prevazilaţenju krize. Nemamo
mogućnost da kao naše komšije monetizujemo javnu potrošnju, odnosno da je relativno
smanjimo printanjem novca to jest inflacijom. Ne moţemo se oslanjati ni na instrumente
evropske Centralne banke koja bi kupovala naš dug. Ostaju nam teţi i nepopularniji
mehanizmi prilagoĊavanja. Vrlo restriktivnim mjerama smanjenja budţeta od
2009.godine do danas konsolidovali smo javnu potrošnju sa 10 procentnih poena bruto
domaćeg proizvoda. Jedna smo od rijetkih drţava u Evropi koja je ovo uspjela bez
urušavanja ekonomije i socijalnih prilika. Saĉuvali smo stabilnost sistema i izmirili sve
obaveze i u najteţim mjesecima o.g. Ipak, nijesmo uspjeli da deficit dovedemo na
ţeljenju mjeru i zacrtani cilj i da već naredne godine ostvarimo izbalansiran budţet. Dva
su osnovna razloga za zastupanje deficita od planiranih iznosa.
Prvi, postojani rast penzionih i socijalnih izdataka, samo deficit penzionog fonda
je veći od budţetskog deficita. Drugi razlog je neoporavak prihoda po realnim stopama
rasta ekonomije. Glavni razlog nedovoljnog oporavka je hroniĉna nelikvidnost
ekonomije, pospješena slabom bankarskom aktivnošću i manjim investicijama. Naš je
uspjeh što smo glavne poreske stope odrţali na pretkriznom nivou i to je vaţno
prepoznati i naglasiiti. Za realno sagledavanje naše fiskalne pozicije mora se pogledati i
okruţenje i Evropa.
Tokom rasprave ćemo se sigurno dotaknuti i osvrnuti dodatno na oba ova
razloga, ali ovdje ţelim da istaknem jedan poseban aspekt. Iako ĉitava javnost
prepoznaje neracionalna trošenja koja su vidljiva i sigurno ugroţavaju Vladine mjere
8

acionalizacije, ipak su ona u nominalnim iznosima veoma mala i svako ko saraĊuje sa
Ministarstvom finansija zna koliko smo napora uloţili da smanjimo potrošnju i koliko smo
restriktivni u odobravanju dodatnih sredstava.
Predlog zakona o izmjenama Zakona o budţetu donosimo prvi put poslije
2009.godine, ne raĉunajući tehniĉke izmjene iz prošle godine. Tri su glavna razloga za
donošenje rebalansa .
Prvi sam već pomenuo a to je znaĉajno lošije ekonomsko okruţenje nego što
smo oĉekivali prije pola godine. Projekcije ekonomskog rasta meĊunarodnih institucja su
lošije rejting agencije svakodnevno koriguju fiskalnu sposobnost bogatih evropskih
drţava, kamatne stope opet rastu, indikatori volativnosti na berzama opet postiţu nivoe
iz vremena Leman bradersa propasti a MeĊunarodni monetarni fond povećava kapital u
cilju dalje pomoći zemljama dok evropska centralna banka povećava programe
likvidnosti. Negativni trendovi meĊunarodnom ekonomskom okruţenju negativno utiĉu
na sve ekonomije, posebno male i otvoreno i posebno ekonomiju u Evorpi. Drugi razlog
je otplata garancija Kombinata aluminijuma i mogućnost pozivanja preostalih garancija
što nas obavezuje da reagujemo i budţetom obezbijedimo dovoljan prostor da budţet
servisira svoje obaveze. Treći razlog se odnosi na izrazito nepovoljne vremenske
uslove koji su krajem januara i poĉetkom februara ekonomski paralisali Crnu Goru. Ovo
je uslovilo znaĉajno smanjenje budţetskih prihoda i donijelo nove troškove.
U skladu sa prethodnim trendovima najniţe korigovali stopu rasta ekonomije u
2012.godini, na 0,5, što je, podsjećam, bila alternativna stopa rasta iz budţeta koji smo i
predloţili za 2012.godinu. Procjenu prihoda smo smanjili za oko 60 miliona eura ili nešto
od oko 2% bruto domaćeg proizvoda u odnosu na suvojeni budţet, dok smo rashode
korigovali za dodatnih 16 milionaeura. Deficit je projektovan na nivou 2,55% bruto
domaćeg proizvoda, odnosno uvećan je za 1,3% bruto domaćeg proizvoda u odnosu
na budţet za 2012.godinu. Povećanje deficita uticaće na veći nego projektovatni rast
duga tako da će on dostići do kraja godine 50% bruto domaćeg proizvoda ili od oko 2%
procenta više nego što je bilo predviĊeno prvobitnim budţetskim planom. Od rashoda
smanjili smo neproduktivne rashode i u tekućim i u kapitalnom budţetu, rukovodeći se,
prije svega, ekonomskim projektima. Pokušali smo da prepoznamo diskrecione rashode
koji ne zadovoljavaju visoke kamate kamatne stope zaduţivanja. IzmeĊu ostalog,
smanjili smo sluţbena putovanja ili rashode za sluţbena puptovanja i rashodi za
telefonske usluge. Zaštitili smo razvojnu komponentu budţeta i nijesmo znaĉajnije
umanjivali kapitalne projekte i javne investicije. Mislim, mada to kao ministar moţda ne
bih trebalo da kaţem, da smo ovim smanjivanjem ĉime smo budţetsku potrošnju sveli
na 30% domaćih proizvoda, došli do situacije dodatnim smanjivanjem potrošnje
moţemo ugroziti rad drţavnih institucija i dovesti do povećanja zaostalih budţetskih
obaveza što bi dodatno ugrozilo likvidnost ekonomije. Idealno bi bilo da moţemo
rashode korigovati još više, kako bismo izbjegli uvoĊenje novih poreskih daţbina i na taj
naĉin došli do ukupnog fiskalnog prilagoĊavanja od 1,2% bruto domaćeg proizvoda.
MeĊutim, to jednostavno nije moguće bez smanjivanja zakonom odreĊenih rashoda,
prije svega, zarada penzije i socijalnih davanja, ĉemu nijesmo pribjegli. Osim
predloţenih mjera smanjivanja potrošnje Vlada je usvojila ĉitav niz mjera koje tek treba
da se implementiraju usvajanjem odgovarajućih propisa i odnose sa na smanjivanje
zarada Vladinim funkcionerima, diplomatama, sudijama i tuţiocima za 7%, smanjivanje
naknade za kulturne stvaraoce i sportiste, smanjivanje funkcionerskih penzija, ukidanje
naknada za ĉitav niz glavnih radnih tijela, smanjivanje dnevnica 20% i druge
9

acionalizacije i smanjenja troškova. Kod prihodne strane uveli smo dodatne naknade za
korišćenje mobilnih telefona, kablovske televizije, struje i promijenili poreski tretman
akciza za loţ ulje. Razumijem da je dodatna naknada za korišćenje mobilnih telefona i
posebno strujna brojila osjetljiva mjera. Dizajnirali smo je tako da će pratiti dodatno
subvencionisanje ili oslobaĊanje od takse za socijalno najugroţenije. Alternativa ovim
mjerama je, moramo biti jasni i odgovorni, povećanje stope PDV-a ili poreza i doprinosa
na zarade. Sami znate da to već odreĊeni vremenski period Crnoj Gori preporuĉuju
veoma relevantne finansijske institucije u svojim izvještajima koji ĉitaju i naši kreditori i
investitori. UvoĊenje ovih fiskaliteta koji su predloţene rebalansom su odgovorno tvrdim
jedina alternativa povećanju poreskih stopa na PDV i zarade u ovom trenutku, i nadam
se da će biti dovoljno.
Spreman sam da saslušam i druge predloge vezano za povećanje poreza, ali cilj je
jasan. Prikupiti dodatnih 20 miliona eura u 2012. godini kako bismo smanjili deficit i
smanjili potrebu za zaduţivanjem.
Predloţenim rebalansom dodatno ćemo pripremiti javne finansije za buduće
fiskalne izazove i pokazati našim partnerima u Briselu, Vašingtonu i Londonu da smo,
prije svega, prepoznali aktuelne ekonomske tedencije i na vrijeme na njih reagovali.
Rebalans budţeta će nam omogućiti jeftinije zaduţivanje kod Svjetske banke, odrţiviju
tedenciju rasta drţavnog duga i pristup trţištima u sluĉaju aktiviranja garancija. Uz
rebalans Vlada će nastaviti bitne strukturne reforme, reforme unapreĊenja poslovnog
okruţenja i drţavne administracije, jer budţetska konsolidacija, sama po sebi, ne moţe
da riješi strukturna pitanja rasta ekonomije. Uz predloţeni rebalans Crna Gora ostaje
jedna od rijetkih drţava u Evropi koja nije povećavala osnovne poreske stope, niti
smanjivala plate, penzije, socijalna davanja, u posljednje dvije godine. Usvajanjem
rebalansa Crna Gora bi se pridruţila grupi rijetkih drţava u Evropi koje zadovoljavaju
mastrihtske kriterijume, po pitanju deficita i po pitanju javnog duga, što bi nas dodatno
prezentovalo kao kredibilnog partnera u procesu evropskih integracija.
Poštovani predsjedniĉe, poštovane dame i gospodo poslanici,
Rebalans budţeta predstavlja prepoznavanje ekonomske realnosti i znake
odgovornosti. Rebalans predstavlja osnov za jaĉanje stabilnosti, za rast povjerenja i
preduslov je za dinamiĉniji ekonomski rast. Tom cilju svi moramo biti posvećeni, bez
obzira na politiĉke boje i ekonomsku ideologiju koju zastupamo, jer je ekonomski rast
najefikasniji naĉin da lijeĉimo probleme nelikvidnosti, duga i siromaštva. Zato vam u ime
Vlade predlaţem rebalans budţeta za 2012. godinu i molim sve poslanike da ga podrţe
i usvoje.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam, ministre Katniću.
Po dogovoru idemo po klubovima. Klub albanskih poslanika, kolega Nimanbegu,
a da se pripremi Klub poslanika Bošnjaĉke stranke. Izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Zahvaljujem, predsjedniĉe Krivokapiću.
Poštovane koleginice poslanice i poštovani kolege poslanici, poštovani ministre,
Šta reći, poštovani graĊani Crne Gore Šta reći o ovom rebalansu budţeta a da
se ne ponovi priĉa koja je bila u ovom skupštinskom domu prije pet mjeseci prilikom
usvajanja Zakona o budţetu za 2012. GodinuTada smo iz našeg kluba rekli da i taj
10

udţet i ovaj rebalans nije razvojni, da je socijalni budţet, sa brojnim slabostima. Te
slabosti u budţetu su naslijedjene iz raznih ekonomskih politika. Više puta istiĉem da
Crna Gora, i pored stabilnosti fiskalnog sistema koje ima, javnih prihoda što se tiĉe na
drţavnom nivou, nije uĉinila dodatne napore da iskoristi prednosti koje su bile u periodu
od 2005. do 2009. godine kada smo imali veliki ekonomski rast, kada smo imali priliv
stranih invsticija, jer u pojedinim sluĉajevima tada nije funkcionisala drţava, vladavina
prava. Tu prvenstveno mislim na konkretne primjere privatizacije a i ono što je bilo u
resoru Vlada da nadgleda obaveze privatizacije ili kompanije koje su privatizovale naša
preduzeća .
Ugovori se nijesu poštovali, od opštine do opštine imamo na desetine tih primjera
i na taj naĉin su izgubljene godine, nijesu stvorene mogućnsoti za povećanje
zaposlenosti koje bi slestveno tome povećale investicije u drţavi, poreske prihode
drţave i na taj naĉin stvorile osnovu za veći ekonomski rast. U ovom budţetu, da se
primjetiti ono što je ministar Katnić rekao u poĉetku svog izlaganja, da je budţetska
potrošnja zadrţana na 36% društvenog proizvoda. Mi ovom rebalansu imamo pad
izvornih prihoda koji se procjenjuje na nekih 60 miliona eura , izdataka na 16 miliona
eura, a imamo povećanje, obaveza otplate duga blizu 50 miliona eura. Naĉin finansira je
da ćemo se dodatno zaduţiti za novih do 90 miliona eura. Primici od milijardu i 408
miliona su rasporedjeni na tekući budţet od 596 miliona, na budţet drţavnih fondova na
5 do 75 miliona, kapitalni budţet je 5 miliona manji nego budţet koji smo usvojili u
decembru, dok transakcije finansiranja sad već su 50 miliona, već iznose 181 milion.
U ovom budţetu se naslućuje ili se moţe reći da su rezultati ili problemi koji su tu,
da su oni u kontinuitetu i opterećuju finansije u Crnoj Gori i za to je trebalo imati
odgovornost. Za nasledjene probleme ispred Kluba albanskih partija mogu reći da u
većini sluĉajeva nijesmo uĉestvovali unjima i na taj naĉin se ne moţe ni djeliti
odgovornost. Ponoviću ono što sam rekao i tada da gradjani Crne Gore sigurno nijesu
ţeljeli uĉešće u profitima preduzeća, ali da su veoma zabrinuti kako će biti njihovo
uĉešće u gubicima, ili što se ovdje kaţe - dugovi, ili - garancije.
Sam iznos tih garancija je potpuno opasnost za staiblnost finansija i mi za tekući
budţet, za budţet koji je dat u obliku rebalansa ne moţemo snositi, ali kao odgovorni
nećemo biti protiv predloţenog zakona. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
U ime Kluba poslanika Bošnjaĉke stranke je poslanik Purišić. Izvolite.
KEMAL PURIŠIĆ:
Hvala.
Poštovane kolege, poštovani ministre, pomoćnici ministra,
Kao što znate, Klub poslanika Bošnjaĉke stranke je u decembru prošle godine
podrţao predloţeni Budţet za 2012. godinu cijeneći njegov ukupni kvalitet, iako smo
imali i niz zamjerki i predloga za unapreĊenje.
Kljuĉne naše zamjerke su se odnosile na to da on nije bio dovoljno okrenut
razvoju što je ozbiljni nedostatak u kriznim periodima, da nije bio dovoljno regionalno
pravedan i da nije obezbjedjivao dovoljno novca za funkcionisanje nekih institucija koje
štite i unapredjuju korpus ljudskih i manjinskih prava. U proteklih pet mjeseci su se
prilike i u regionu i kod nas znaĉajno pogoršale sa svim pratećim posljedicama koje
uslovljavaju da se u prvoj polovini godine ĉak za 5 puta naniţe koriguju projekcije
11

ealnog rasta ekonomije, a što sve uslovljava da se u znaĉajnoj mjeri, na niţoj osnovi,
koriguje potrošnja i pogoršavaju svi elementi budţeta.
Sigurno je da nije popularno raditi rebalans budţeta u prvoj polovini godine,
pogotovo kada se gotovo svim potrošaĉima planira smanjenje nivoa potrošnje, a neke
aktivnosti i neki projekti otkazuju ili odlaţu na neko vrijeme.
U uslovima ponovne eskalacije krize mnoge odluke su njom su determisane, a
Vladi bitno suţen prostor za djelovanje i mi smo prihvatili to kao okolnost.
U Bošnjaĉkoj stranci naĉelno podrţavamo i prijedlog rebalansa budţeta za
tekuću godinu, svjesni da se radi o goloj nuţdi i obavezi da se nivo budţetske potrošnje
prilagodi manjim mogućnostima budţeta. Na ovaj predlog budţeta je još jaĉe kriza
utisnula svoj peĉat, a Vladi dodatno suţen manevarski prostor da predloţi bolji budţet.
Ipak, ovu raspravu ću iskoristiti da javno saopštim i neke naše dileme i rezerve
vezano za realnost planiranja i odrţivost predloţenog nivoa potrošnje, vezano za naĉin
pribavljanja nedostajućih sredstava, zatim za novu strukturu budţeta, vezano za
regionalni aspekt trošenja novca, a kazaću i neke prijedloge u vezi sa tim.
Ponovo nam je diskutabilna realnost ... i s tim u vezi odrţivost novoplaniranog
nivoa potrošnje. Iz relevantnih meĊunarodnih izvora procjenjuju da će realni rast
ekonomije biti niţi od procjene Vlade. Najnovija procjena MMF-a je da ćemo imati nultu
stopu rasta, a i Centralna banka Crne Gore prognozira skromniji rast. To treba ozbiljno
uzeti u obzir, a nuţno je ukalkulisati i rizik od još niza globalnih i domaćih faktora, prije
svega dosta realni scenario zaustavljanja ili ozbiljnog smanjenja nivoa proizvodnje u
KAP-u i pratećih posljedica u industriji. Posebno mislimo da je neodrţivo i socijalno
neodgovorno nastavljanje sa praksom davanja prevelikih iznosa garancija firmama
riziĉnog boniteta koje su u konaĉnom došle kao trošak na budţet i, koliko znam, u
zadnjih dvije, tri godine više od 50 miliona toga troška se kroz isplatu garancija prevalilo
na budţet. To su sve sredstva koja su ubirale privatne firme i besplatno su finansirane
od strane graĊana.
S obzirom da je ovo trenutak kada i formalno konstatujemo budţetski izdatak za
otplatu garancija date KAP-u u iznosu od 23,4 miliona, hoću još jednom jasno da
saopštim nezadovoljstvo što je Vlada uopšte dala garancije kolektivu koji je prepoznat
kao riziĉan partner i što je to uradilo u trenutku kada su veoma zaoštrene fiskalne
okolnosti u drţavi. Pitanje davanja garancija je ureĊeno zakonom i podzakonskim aktima
koji dozvoljavaju davanje drţavne pomoći samo jednom, i to solidnom i odgovornom
partneru i uz solidno obezbjeĊenje. Naĉin davanja garancija KAP-u bitno odstupa od
propisa i nema nikakvog opravdanja, ma koliko vaţna bila ta firma. Radi se o
neodgovornom izletu koji ima već i ozbiljne, a moţda ima i strašne posljedice za
ekonomiju i drţavu. Kada govorimo o realnosti planiranja, mi mislimo da je ona sporna i
da ćemo raditi još rebalansa budţeta u ovoj godini.
Poseban problem je što novi Predlog budţeta ima znaĉajno lošiju strukturu u
kljuĉnim segmentima od postojećeg, i to se u jednom dijelu moglo izbjeći. Rebalansom
izvorni prihodi se smanjuju cirka 60 miliona, a izdaci za 16,97 miliona, a od toga kapitalni
izdaci za 4,7 miliona. To uslovljava povećanje deficita za 44 miliona i povećanje iznosa
zaduţivanja za 78 miliona, da bi se pokrio povećani deficit i stvorila nuţna fiskalna
rezerva. Zbog većeg iznosa zaduţivanja ukupni iznos budţeta je veći za oko 30 miliona
eura.
Hoću i argumentima da potkrijepim izreĉeni sud o lošijoj strukturi. Produbljuje se
neravnoteţa izmeĊu izvornih prihoda i rashoda u odnosu na postojeći budţet, jer se
12

izvorni prihodi nominalno iskazano smanjuju ĉetiri puta više od smanjenja rashoda, a što
kao posljedicu ima dupliranje deficita. Bilo je prostora da se traţi bolje rješenje i na planu
prihoda i na planu rashoda, u cilju pribliţavanja iznosa izvornih prihoda i izdataka i
poštovanje zlatnih pravila u planiranju budţeta. Na prihodnoj strani je trebalo planirati i
preduzeti mjere da se naplati makar dio od velikog poreskog duga od cirka 183 miliona
eura, barem od profitabilnih preduzeća i lokalnih samouprava kojima Vlada kontroliše
nivo potrošnje i strukturu budţeta. Zatim, postoji prostor da se dio sivog trţišta prevede
u legalni biznis i tako pribavi više prihoda, a bilo je još niz drugih mogućnosti. Na
rashodnoj strani moguća je bila dodatna racionalizacija troškova, ukljuĉujući i onih za
bruto zarade. Zna se da nijeste u Vladi ispunili odreĊene kvote racionalizacije uprave i
tako smanjili trošak zarada za cirka 34 miliona eura. Zatim, nije dobro što se ukupni
budţet uvećava za oko 30 miliona, a kapitalni budţet smanjuje za 4,7 miliona. To će
negativno uticati na traţnju sa svim dodatnim posljedicama i umanjiti stopu rasta
ekonomije. Trošak kamata je na nivou 3,9% ukupnog budţeta ili 1,6% procijenjenog
BDP-a i tri puta je veći od procijenjenog efekta realnog rasta ekonomije, što je opasni
trend. Zatim, već tri godine za redom ostvaruje se deficit veći od 3%, a sve govori da će
se to desiti i ove godine, što nas dovodi na ivicu duţniĉke krize. Bolje je bilo da je dio
zaduţenja usmjeren u kapitalni budţet. Time bi se podstakla privreda i tako obezbijedile
bolje budţetske performanse za vraćanje dugova. Pomenuo sam da imamo i odreĊenih
dilema. Jedna je da li je pravedno da se cio trošak neoprezno .... svali preko taksi na
leĊa graĊana od kojih je veliki broj njih u zoni siromaštva, na sjeveru se procjenjuje da ih
ima oko 50%, ili je trebalo privremeno povećati neke poreze kako bi i privreda snosila
dio tereta. Dilema je otvorena, mnogi imaju razliĉito mišljenje oko toga, nećemo se,
vjerovatno, ni sloţiti u konaĉnom, ali je svakako dilema.
Kada govorimo o propisima kojima se utiĉe na prihodnu stranu budţeta,
podrţaćemo one prijedloge za uvoĊenje dadţbina koje opterećuju imućnije slojeve
stanovništva ili aktivnosti kojima se suzbija siva ekonomija i uvode dadţbine na luksuz.
Moţemo negdje i prihvatiti da je luksuz koji nam ne treba da imamo oko milion sim
kartica za mobilne telefone, moţda i korišćenje kablovske televizije, ali se ne slaţemo
da je luksuz imati strujomer jer će kasnije biti luksuz imati vodomjer, biciklo itd. i ne
slaţemo se da se taj vid nameta uvodi. TakoĊe, mislimo da nije logiĉno kroz Zakon o
taksama revidirati osnovni Zakon o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima. Naš
prijedlog je da se to ne radi, a ako se već radi, zato što se navodno izlazi u susret
poslovnoj zajednici, onda treba saĉuvati intenciju osnovnog Zakona o zabrani pušenja
na javnim mjestima i tako ovu taksu tretirati kao svojevrsnu sankciju, što će reći da je
treba uvećati.
Glavni nedostatak budţeta što je on samo štedljiv, ali nije razvojan, iako je to
kvalitet o kojem je govorio ministar i na Odboru i ovdje. Naime, nezadovoljni smo što se
kapitalni budţet dodatno smanjuje za 4,7 miliona, iako je on planiran u gotovo duplo
manjem iznosu od onoga iz 2009. godine, kada je bilo srce krize i kada je ostvaren sa
112 miliona eura. Na udaru su se našli i neki projekti planirani na sjeveru drţave, a neki
obećani za ovu godinu ni rebalansom nijesu planirani. To znaĉi da će i u ovoj godini
Zakon o regionalnom razvoju koji je predvidio obavezu većeg ulaganja u nerazvijene
regione i podruĉja ostati mrtvo slovo na papiru. Mi smo se nadali da će se iskoristiti ova
prilika da planirani projekti sa sjevera opstanu u planiranju ....(Prekid) kako bi se
smanjile naslijeĊene razlike u stepenu razvijenosti, ali se to, naţalost, nije desilo.
Nasuprot tome, sredstva iz kapitalnog budţeta su koncentrisana na završetak nekih
13

projekata u centralni region na uštrb, recimo, zaobilaznice u Roţajama, nekih beranskih
projekata, neki uopšte nijesu ni planirani, a bilo je obećano. Liĉno me je zanimalo da li
će se uvrstiti u projekte rekonstrukcija puta Plav-Gusinje preko Kruševa. O tome se
govorilo i iz Vlade i u opštini, ali oĉigledno da ga nema. Ako imate nekih konkretnih
informacija oko toga, moţete mi reći, bio bih vam zahvalan. Ovo govorim zbog toga što
je Opština Plav najmanje razvijena opština sa nivoom razvijenosti od 20% prosjeka Crne
Gore i ona zasluţuje posebnu paţnju. Rebalans je prilika da se u tome nešto konkretno i
uradi. Mi ćemo u naĉelu podrţati ovaj rebalans, ali bismo voljeli, makar narednih prilika,
kada budete pravili budţet, uvaţite neke od ovih sugestija koje smo imali. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Purišiću.
U ime Kluba poslanika Pokreta za promjene će kolega Pejović. Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Kolega Pavlović i ja ćemo podijeliti ovo predviĊeno vrijeme.
Poštovani graĊani, u Crnoj Gori, iskustvo razvoja naše politiĉke scene pokazalo
je da se ne isplati govoriti istinu, ali svaka prognoza u ekonomiji koju smo dali i koju sam
dao pokazala se istinitom. Stoga smatram da će biti istinita i ona procjena koju ćemo
danas izreći.
Poštovani graĊani, imamo dva scenarija. Jedan je scenario pobjede ovog reţima
na idućim izborima, što podrazumijeva vjerovatno zaduţivanje do izbora da bi se poslije
izbora po hitnom postupku, vidjeli smo kod poslaniĉkih pitanja da tu Vlada i nema
strategiju, haotiĉno vršilo smanjivanje javne potrošnje i pokušavali da pošto-poto jako
skupe i nepovoljne dugove zamijene ... Ali kako god, vi dugove morate da vraćate. Da
biste te dugove vraćali, a da ne biste smanjivali javnu potrošnju, da se ne bi smanjivale
zarade i penzije, vi morate da stvarate privredni rast. Ova Vlada nije sposobna i nema
razvojnih politika da ostvari rast. Strategija ove Vlade po pitanju privrednog rasta je „ako“
i „dako“, odnosno stvari idu dobro zbog toga što stvari idu dobro globalno i onda Vlada
vodi dobru politiku. A kada stvari globalno idu loše pa se to odrazi na Crnu Goru, onda je
problem van. Zašto ne imati takvu stragegiju privrednu gdje će Crna Gora biti mnogo
otpornija na eksterne šokove Postoji, poštovani graĊani, jedna druga stragetija,
strategija pobjede opozicije u Crnoj Gori, odnosno pobjede Pokreta za promjene i onih
ljudi koji će se oko Pokreta za promjene okupiti kao stoţerne politiĉke snage. Što to
podrazumijeva To u kratkom roku podrazumijeva racionalizaciju javne potrošnje,
povećanje kapaciteta naše Uprave javnih prihoda, to podrazumijeva, kao što je
konstatovala Drţavna revizorska institucija, bolju naplatu prihoda kod kompanija koje se
bave naftnim derivatima i koje su provajderi mobilne telefonije. To podrazumijeva
progresivne zarade i smanjivanje javne potrošnje u domenu štednje. Ukoliko budemo
morali da smanjujemo naše liĉni prihodi, to ćemo raditi svi solidarno, a ne onako kao što
su to radili iz Ministarstva finansija koji u decembru kaţu da će da pretresu porodiljske
naknade, a onda poĊu tamo i isplate sebe nekih 150.000 eura na temelju nekih
ugovornih obaveza itd. Crnoj Gori su potrebne nove investicije. Ja ne mogu da vam
obećam i niko vam neće obećati brzi privredni rast. Za ono što smo mogli 2006. godine
da uradimo za pet godina sada će nam biti potrebno mnogo više vremena, jer prostora
za novo zaduţenje nema. Moraćemo da vratimo prethodne dugove, ali da traţimo
sredstva za ulaganje u sektor energetike i za obnovljive izvore energije, kao i za sektore
14

malih i srednjih preduzeća. Poštovani graĊani, gdje je neko javnu potrošnju samo u
jednoj godini uvećao za 120% kao što je uradila vlast 2008. godini Gdje ima da neko
uvećava dug u toku jedne godine za 10% bruto društvenog proizvoda, a da iza sebe i
iza toga duga ne ostavi nijedan konkretni kapacitet, da ne naprave nešto što će ovoj
drţavi donositi i budućim generacijama profit Ne, oni samo ostavljaju dugove. A kakvi
su ti dugovi I pored zalaganja cjelokupnog iznosa drţavnog zlata oni se zaduţuju po
nekih 9% kamatne stope. A po kojoj stopi onda trebate vi kao graĊani da se zaduţite ili
po kojoj stopi će se zaduţiti mala i srednja preduzeća ako drţava pored zaloţenog zlata
zaduţuje po 9 i 10% kamatne stope Shvatate li da idemo u duţniĉko ropstvo
Poštovani graĊani, scenario pobjede ove vlasti jeste scenario socijalnih nemira.
Ova vlast nas vodi u socijalne nemire. Definitivno je vrijeme i zadnji je trenutak da se
nešto promijeni i toga moramo da budemo svjesni. Svako od vas ko smatra da je ova
vlast sposobna da vodi ovu drţavu i da ostvari privredni rast neka glasa. Ako ima trunke
savjesti, neka zna da će kao graĊanin biti odgovoran za sve ono što će se dešavati. A
dešavaće se mnogo drastiĉnije nego što su trenutno sada ovi ljudi na ulici iako će
ministar finansija ustvrditi da će u Crnoj Gori najbolje ţivi u regionu. To su nevjerovatne
stvari.
Na drugoj strani... /Upadica/
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Da pokaţemo solidarnost sa kolegom Pavlovićem.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Sada ću završiti. Nema potrebe da me dekoncentrišete, pratim vrijeme. Znam da
vam diskusija ne odgovara, jer će ipak neko morati da snosi odgovornost, a zašto da
ne Moţda ćemo donijeti zakon prema kome ćemo oduzimati i liĉnu imovinu onima koji
su ova zaduţenja stvarali pa ćemo vašom liĉnom imovinom i vraćati ove dugove. To bi
trebalo uraditi.
Prema tome, gospodo, donosite rebalans, a dug vtb-a visi u vazduhu. Biće nam
potreban i novi rebalans ukoliko se aktiviraju garancije ruske banke. Krajnji je trenutak
ne da mi vas savjetujemo, nego da podnesete ostavku i da se formira prelazna Vlada
koja će stabilizovati prilike u ovoj drţavi i organizovati izbore demokratske koji su nam
nasušno potrebni kako bi se ova vlast u Crnoj Gori mijenjala na izborima, kao što se to
radi u svim civilizovanim zemljama, a ne putem socijalnih tendera i potresa za koje ćete
biti odgovorni. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, poslaniĉe Pejoviću.
Kolega Pavloviću, izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Gospodine ministre, gospoĊo Šćekić, gospodine Pavliĉiću,
Ja ću se nastaviti na ovo što je kolega Pejović odgovorio i pozvati vas da
konsultujete nedavna, skora, freška iskustva predsjednika Parlamenta, koji je nedavno
bio na Islandu. Island je vrlo efikasno vratio pola ogromnih dugova u koje je bio zapao,
ali karakteristika toga napora i uspjeha je da se njihov premijer, koji je bio premijer u
15

periodu kada su ti dugovi napravljeni, nalazi u zatvoru. I to ne zato što je utvrĊeno da je
uĉestvovao u korupciji ili nekom drugom kriminalu, nego zato što se pokazao
nekompetentnim. Pitajte predsjednika Parlamenta, on vas moţe o tome informisati.
Zašto ovim poĉinjem Zato što vi funkcionišete kao administratori, raĉunovoĊe
jedne pogubne politike. Postoji jedan antologijski crtani roman, serija romana Alan Ford,
vama odliĉno poznat, jer tu blizu Ministarstva se nalazi jedan lokal koji se tako zove. Vi
ĉesto tamo, koliko ja znam, navraćete. Na zidovima toga lokala se nalaze epizode iz
toga crtanog romana, a u tom crtanom romanu postoji jedan grotestkni surealni lik koji
se zove Super Hik. Obuĉen kao Supermen, jedna treš verzija Supermena, pijani jedan
lik koji krade od siromašnih i poklanja bogatima. Taj Supermen, takav kakav je, je
karikatura politike vaše vlade. To je karikatura onoga što vi trenutno radite Crnoj Gori.
Vi, gospodine ministre i gospoĊe i gospodo saradnici, priĉate o Crnoj Gori kao o
poreskom raju. Ali, svo vrijeme uporno ţmurite na razliku izmeĊu poreskoga raja i
lopovskoga raja. Jer, tri mjeseca, zahvaljujući politici vaše vlade, CEAK ne plaća struju,
sve pare koje tamo napravi uzima i stavlja u dţep. Još samo da poĉne da ne daje plate
radnicima. Nikakvih rashoda nema. Pravi dug drţavi, a drţava usput vraća sve ove
garancije. Je li to poreski raj ili lopovski raj, gospodine ministre
I šta se onda dešava Dešava se da vi izlazite ovdje pred nas sa rebalansom koji
smo, kao što su moji prethodnici rekli, mi najavili, i najavljujemo evo danas još jedan
rebalans odmah nakon izbora. Predlaţete da prihodna strana ostvari veći prinos tako što
ćete oporezivati najsiromašnije slojeve u Crnoj Gori, a nećete da prihvatite naše
sugestije koje su u formi 20 i nešto zakonskih predloga ovdje, izmeĊu ostalog, danas
prezentirane ili makar dio tih predloga, nećete prosto da kaţem da se okrenete na onu
stranu gdje bi mogli. Mogli biste da se okrenete prema Branu i Dţigiju, kako reĉe
profesor Radulović, ali vi ne smijete. Nakon svega ovoga što se desilo ne samo da je
nestao taj zakonski predlog iz procedure, nego odjednom gotovo da se gasi ova uprava
za igre na sreću. Prebacujete je u Ministarstvo kao posebni projekat. Smanjujete njima
znaĉajno pare. Ja mislim da bi im trebalo dati veće pare.
Dakle, osim ovoga na prihodnoj strani, ovoga oporezivanja mobilnih telefona i
struje, ovih brojila, itd. na rashodnoj strani se kreše vrlo malo, gotovo zanemarljivo, ali,
gospodine ministre, ne kreše se u Ministarstvu finansija.
Da li je primanje generalnog sekretara vašeg ministarstva tajna Ĉovjek prima
platu od drţavnih para, iz budţeta, od para graĊana Crne Gore i poreskih obveznika. Da
li to vi podrţavate ... da li se to smatra tajnom Da li je taĉno da je on samo u decembru
preko plate primio oko 6000 eura na ime raznih usluga ugovorenih usluga, to je ta
ĉuvena stavka, na ime uĉešća u raznim komisija Da li je taĉno, gospodine ministre, da
taj gospodin Rašketić prima po dva osnova naknade za stanovanje i odvojeni ţivot Da
li je taĉno da je u vašem Ministarstvu samo u decembru 50-tak ljudi primilo preko plate
150.000 eura i podijelilo meĊu sobom I zašto kada krešete prihode, ne krešete te
prihode Evo, uporedite poštovani graĊani i graĊanke Crne Gore, ti prihodi, prihodi koji
su namijenjeni za plaćanje odvojenog ţivota i stanovanja, za plaćanje putnih troškova,
za plaćanje ugovorenih usluga, za programe komisija, za programe upravljanja
budţetom, za program politika, propisi i ţalbe su ostali netaknuti.
Dakle, namjerava se i dalje, gospodine ministre, prekomponovano, na jednom
mjestu 500.000 skinuto, a na drugom mjestu je dodato na 4-5 mjesta po 100.000 i na
kraju upravljanje budţetom je povećano za 0,8. I sve te stavke na kraju narastaju,
gospodine ministre, i na kraju će opet decembra 2012. godine vjerovatno gospodin
16

Rašketić primiti preko plate 5-6 hiljada, a tokom godine on preko plate naravno
regularno za uĉešće u komisijama i raznim radnim tijelima Vladinim primi par hiljada
eura.
Zar imate obraza da izaĊete pred graĊane Crne Gore sa ovakvom strukturom
budţetske potrošnje unutar vašeg ministarstva i da traţite od graĊana Crne Gore
plaćajući na svoje mobilne telefone, na brojila strujna da raspodijele ovaj teret krize koji
je pritisnuo ovu drţavu
Kako imate obraza da izaĊete pred graĊane
To nije uradila ...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Ţelite li odmah odgovor
Izvolite. Red je da ĉujemo.
Zakon na Islandu je star više decenija, samo je sada aktiviran. Poseban je i vrlo
pouĉan primjer dje parlament pokreće postupak, ne treba tuţilac već postoji po zakonu
sudija koji će suditi Vrhovnom sudu te sluĉajeve. Vrlo je pouĉan kako treba neke stvari
raditi u maloj zemlji, posebno u maloj zemlji. Ja sam ga preveo i daću vam ga na uvid.
/Govor iz klupa/
Praksa je kada se neko prozove po imenu, da se odmah odgovori. Samo u dijelu
konkretne prozivke o nadoknadama u vašem Ministarstvu. Da ĉujemo.
Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem na prilici da odgovorim na konkretne navode. Odmah da kaţem da
nijesu taĉni.
Prvo, gospodin kojega ste pomenuli je dostavio uredno svoj imovinski karton i
prijavio sve prihode. Oni javni i transparentni. I svako moţe da izvrši uvid i u imovinu i u
prihode gospodina kojeg ste pomenuli koji radi u Ministarstvu finansija.
Drugo, naknade koje ste rekli da je primio u decembru, nije taĉan iznos. Daleko je
manji iznos koji je primio.
Treće, Budţet Ministarstva finansija smo smanjili za 980.000 u rebalansu
budţeta, tako da ili nijeste ĉitali rebalans budţeta, ili ste namjerno pogrešno interpretirali
ovdje. To ostavljam u domenu više politiĉke priĉe i politiĉkih optuţbi. U Ministarstvu
finansija nijedna naknada ni usluga nije isplaćena suprotno ni protivno zakonu, već u
okviru propisa i manje nego što predviĊaju propisi. Naknade koje su isplaćene isplaćene
su za ljude koji su radili na 35 zakona koje je usvojio ovaj parlament. Mnogo su manje
nego da su angaţovani ljudi sa strane i plaćene usluge sa strane. To odgovorno tvrdim.
Oni iznosi koje ste Vi pomenuli nijesu taĉni i nije dobro da se tako govori. I gospodin ne
prima naknadu za dva stana i za odvojeni ţivot, nego prima ono što ga pripada po
zakonu i što mu pripada, jer radi u mjestu koje nije njegovo mjesto boravka i stanovanja.
Nije red da kada razgovaramo o jednoj ozbiljnoj temi kao što je rebalans budţeta
da politizujemo odreĊena pitanja, da ih svodimo na liĉni nivo i na taj naĉin kritikujemo
rad ili Ministarstva ili Vlade. Spreman sam da pretrpim i kritiku za nepopularne mjere
koje donosimo, i nijesam ih predloţio da bih bio popularan. Ali, nijesam spreman da
razgovaramo o liĉnim optuţbama i optuţbama ljudi koji odgovorno rade svoj posao i koji
nijesu ovdje. Nijesam spreman i neću da dopustim da neistinito priĉate o njima.
17

PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ĉuli smo odgovor. Prozvali ste po imenima ljude. Nijeste po funkciji, nego po
imenu ste prozvali. Biće prilike u raspravi i završnoj rijeĉi. Ovo je bilo po imenu, inaĉe
mu ne bih dao rijeĉ.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, nijesam traţio vrijeme niti imam namjeru da polemišem,
biće prilike u kasnijoj raspravi da polemišem sa onim što je rekao ministar. Ţelio sam da
ukaţem na ĉinjenicu da je on nazvao neistinom nešto što sam ja rekao, a to nije
neistina. Dakle, u program upravljanja budţetom je bilo planirano 61.064.088, a sada je
planirano 61.526.632, što iznosi povećanje od 0,8%. Ako to nije povećanje od 0,8 ako je
moja matematika netaĉna, onda je ministar u pravu. Ako je ovo smanjenje, kako ministar
kaţe, onda ja laţem. Ako nije nego povećanje, onda laţe ministar a ne ja.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Molim vas, rijeĉ “laţe” zabranjena je u ovom parlamentu. Nijesam ĉuo nikoga da
za sebe kaţe da govori neistinu. Tako da je problem istine što je svako govori. A u
suštini postoje istina i neistina.
Samo da ĉujemo na temu 0,8% - da li je povećanje ili smanjenje budţeta vašeg
Ministarstva.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem na prilici da ovo pojasnim. Moguće da su ovo stvari i ekonomske
koje ne mora da zna svaki poslanik, ali još jednom odgovorno kaţem, budţet
Ministarstva finansija je smanjen za 970.000 eura. To moţete naći na stranici 21, gdje je
u vrhu tabele prikazano i analitiĉki i pojedinaĉno. Dakle, ono što sam rekao je taĉno.
Drugo, kada govorite o iznosima koje ste pomenuli, to se odnosi na finansiranje
koje je pod Ministarstvom finansija, a koje obuhvata plaćanje kamata. To je dio troška
koji je povećan zbog zaduţivanja i zbog obaveza i nema nikakve veze ni sa regularnim
poslom, niti sa naknadama, niti sa troškovima Ministarstva finansija.
Dakle, troškovi Ministarstva finansija, prvo poĊemo od sebe, su najviše smanjeni
u odnosu na bilo koju drugu instituciju i dijelu tekućih troškova, i u dijela rashoda za
material, i za usluge, i za telefone ...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre.
Kolega Ţivkoviću, biće prilike, dug je dan.
Sjutra ćemo o rebalansu budţeta, pa će biti prilike.
Izvolite, kolega Ţivkoviću.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, gospodine ministre, poštovani graĊani,
Kada god ĉujete bilo kog ministra, a posebno ministra finansija, da svoje uvodno
izlaganje poĉne od Ujedinjenih nacija, pa preko Evropske unije, završi na region i
obavezno proglasi liderstvo u regionu Crne Gore, znajte da nešto se tu mutno krije i da
hoće da obmane graĊane, kao što ih je svaki put obmanuo. Gospodine ministre,
18

oĉekivao sam barem jednu reĉenicu da i Vi liĉno kao ĉlan Vlade imate neku odgovornost
za ovakvo stanje u budţetu Crne Gore. Umjesto bilo kakve odgovornosti i pomena te
odgovornosti Vas i Vaših saradnika, a ĉujemo koliko su vaši saradnici preko ugovorenih
usluga uzeli, ne ovoliko koliko kaţe Pavlović, nego onoliko koliko kaţete Vi, ali su uzeli
sigurno dosta novca da vam pomognu da dobro sagledate budţetsku situaciju, da dobro
planirate budţet. Mi, poslanici opozicije, upozoravali smo na ovo sve što će da se desi.
A Vi kaţete da su glavni razlozi za rebalans budţeta nepovoljni vremenski uslovi u
februaru. Znaĉi, iznenaĊeni ste što je pao snijeg u februaru, iznenaĊeni ste što su
aktivirane garancije za KAP i iznenaĊeni ste što ste oĉekivali povoljniju ekonomsku
situaciju, a planirali ste budţet u decembru. Nijeste mogli ni šest mjeseci da predvidite
vašim genijalnim znanjem i genijalnim znanjem vaših mladih saradnika da će se desiti
ovo što se desilo.
Gospodine ministre, Vi treba da podnesete ostavku zbog ovoga što nijeste znali
da će panuti snijeg u februaru, što nijeste znali da će biti aktivirane garancije. Da vam
samo proĉitam dio jednog saopštenja koje je taĉno prije godinu dana u ime našeg
poslaniĉkog kluba saopštio doktor Bulajić, gdje kaţe da je javnost obaviještena da je
švajcarska kredit Swiss banka od juĉe olakšala budţet Crne Gore za 26,3 miliona, a
razlog je u tome što Ţeljezara nije izvršila obaveze po preuzetom kreditu, pa je Vlada
Crne Gore kao garant tog kredita morala da isplati taj novac. Ukoliko bi se naplatile
duţniĉke garancije za kredite od oko 500 miliona eura ili bezmalo trećine ukupno
planiranog budţeta za tekuću godinu, nastupio bi potpuni privredno-ekonomski kolaps.
Neodgovornost prema graĊanima, nesnalaţenje, neznanje, donošenje potpuno
neprimjerenih odluka i dalje se nastavljaju pri ukupnoj ekonomiji Crne Gore. Znaĉi, mi
smo taĉno prije godinu dana sve ovo predvidjeli. Imali ste, ovo su svi mediji crnogorski
objavili. Vi sada rebalansom budţeta predviĊate da povećate neka primanja da se
budţet konsoliduje makar za 20 miliona evra u prvoj situaciji, tako što ćete uvesti takse
na sim kartice, na kablovsku televiziju, na elektriĉna brojila, za pušaĉe, pušaĉku zonu da
povećate po kvadratnom metru. Mi smo zakon predlagali za to da se u nekim lokalima
pod odreĊenim uslovima to uspostavi, i uvoĊenje poreza na funkcionerske penzije.
Gospodine ministre, ne moţete time regulisati i poboljšati budţetsku situaciju. Vi
odmah trĉite na narod, da od naroda uzmete što se uzeti moţe, a preskaĉete mnogo
relevantnije i sposobnije da napunite mnogo više budţet nego što ćete ovim to regulisati.
Znate li, gospodine ministre, da imamo 183 miliona nenaplaćenih poreza koje ne smijete
da naplatite. Interesovali smo se koja preduzeća duguju toliki porez. Nijeste nam dali,
pravdajući se zakonom o slobodnom pristupu informacija, ne znam kojim zakonom, ali
glavni razlog je vaš strah. Ne smijete da kaţete ko vam duguje. Gospodine ministre,
moraćete to da objavite. Da ste naplatili samo 1/3 tih poreza, sve ove mjere bi mogle da
izostanu. Ali, vi to ne moţete. Zašto ne primjenjujete Zakon o javnim nabavkama Prije
nekoliko dana sam govorio ovdje o ovim promjenama poslaniĉkog kluba, pa mnogi
poslanici biraju mjesto direktora javnog preduzeća, a neće da budu na
najreprezentativnoj funkciji u ovoj drţavi - poslanik. Zamislite neki ameriĉki kongresmen
da se odrekne da bude kongresmen, a da bude direktor nekog šumskog preduzeća.
Tamo je navodno i manja plata. Nije, nego zbog sistema javnih nabavki. Više oni vole da
raspisuju tendere, nego da usvajaju zakone u Skupštini. Tu su propusti što nema
dovoljne naplate budţeta pored ovih što ne smijete da naplatite porez.
Zašto ne uredite sistem javnih nabavki Kada sam pitao u Engleskoj jednog
ministra parlamenta koji je ĉlan Odbora za budţet šta se dešava ako drţavni revizor
19

utvrdi da ministar ne poštuje zakon o javnim nabavkama, šta u tom sluĉaju radi Vlada
Znate li šta mi je odgovorio To se ne moţe desiti. O tome bi prvo saznala policija, pa bi
taj ministar bio uhapšen i ne bismo imali vremena da raspravljamo o tome. Naša
Drţavna revizorska institucija skoro za svako ministarstvo je utvrdila nepoštvovanje
Zakona o javnim nabavkama. Niko nije odgovarao.
Kaţete - nećemo smanjiti socijalna davanja. Rekao sam vam i na odboru, nijesu
to socijalna davanja, to su politiĉka davanja. Ima meĊu njima i socijalnih i te ne treba
smanjivati, ali kada bi se ova davanja koja odreĊuju opštinski odborni DPS-a i SDP-a i
daju se ljudima koji ne zasluţuju i nijesu u stanju socijalne potrebe skresala, znatno bi
se napunio budţet. Vi uporno ćutite o tome. Nijeste mi odgovorili na to.
Gospodine ministre, pitao sam Vas na odboru dva puta, da li je OTP-e banka
uslovila da Vektra Jakić mora da ide u steĉaj. Vektra Jakić je digla kredit kod OTP-e
banke, sad je to MaĊarska banka, i neće da ga vraća. Oni to mogu kod naših domaćih
banaka, ali OTP-e banka će vam sada aktivirati garancije i vi ste u velikoj muci. Ne
smijete natjerati Brkovića da vrati taj kredit, da vrati one pare što je iznio na Sejšele ili u
Švajcarsku prilikom pljaĉkaške privatizacije. Nego on se sada rastegao, on je struĉnjak
za hotele, za šume, za industriju, za sve je struĉnjak, a ustvari nije ni za šta struĉnjak.
Sve je uništio ĉega se dohvatio. Gospodine ministre, morate da raskrstite da li smijete
da naplatite porez porodici Đukanović, njihovim kumovima koji gazduju Crnom Gorom.
Tada ćete napuniti budţet. Ukoliko to ne smijete, dajte ostavku. Vi ne znate ovo da
radite ili ne smijete da radite. Odliĉno je rekao jednom predsjednik Parlamenta - ili je
neznanje, ili je korupcija. Sada kaţem - ili je neznanje, ili je strah. Vjerujem da je to strah
i vi nijeste sigurno sposobni da to uradite.
Zašto ne pominjete zaduţenje kod MeĊunarodnog monetarnog fonda Vi ste
zaloţili drţavno zlato kod Švajcarske banke, pod vrlo nepovoljnim uslovima. Platili ste tri
miliona eura samo obradu tog kredita, 10% skoro kamate, zaloţili drţavno zlato. Zašto
od MMF-a ne uzmete Zato što ne moţete da ispunite ove uslove MMF-a, jer mora se
javna potrošnja smanjiti. Vi ne smanjujete javnu potrošnju. Vi ste iz opština, iz
administracije vaše otpustili samo one najsiromašnije, ili one koji nijesu u partijskoj ili u
rodbinskoj vezi. Nikoga iz vaših porodica nijeste otpustili. Sve ste zaposlili, uţivate, u
blagostanju ţive nekoliko porodica, a sada hoćete da otpuštate radnike koji nemaju.
Morate smanjiti javnu potrošnju. Gdje su vam pare od Telekoma Tada ste rekli da ćete
auto-put da pravite od toga. Gdje su pare od Pivare Rekli ste da će pruga Nikšić -
Podgorica biti završena prije pet godina.
Gdje su pare od privatizacije Šta je sa hotelima u Herceg Novom, šta je sa
hotelom Berane u Beranama Ĉitav je opljaĉkan, umjetniĉka djela su iz njega
opljaĉkana. Vi ni glavu ne okrećete na to. Na mnogo naĉina moţete. Opraštate da se ne
plaća porez mnogim vašim tajkunima koji su preko vas, preko ove vauĉerske
privatizacije, preko ne znam kako došli do imovine koju ne umiju da koriste. I mi smo već
jednom rekli das u naši tajkuni nepismeni. Bolje bi bilo da su obrazovaniji malo pa da
nešto urade. Ovako nećemo daleko dogurati.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
U ime kluba poslanika Socijaldemokratske partije poslanik Šehović.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
20

Uvaţeni gospodine predsjedniĉe, poštovani ministre Katniću, uvaţene kolege,
Dozvolite mi da u ime Socijaldemokratske partije i u svoje liĉno ime iznesem sud
o rebalansu Budţeta za 2012. godinu. Poštujući struku i ĉinjenicu da se i profesionalno
bavim ekonomijom, mislim da kod ovako vaţnih taĉaka dnevnog reda kakva jeste taĉka
koja je posvećena rebalansu Budţeta za 2012. godinu nema mjesta populizmu, bez
obzira iz kojih klupa dolazi. Smatram da bih bio neodgovoran kao neko ko se i
profesionalno bavi ekonomijom ukoliko bih prećutao ĉinjenicu da je jedan od razloga
zbog ĉega usvajamo rebalans za 2012. godinu ĉinjenica da imamo zvaniĉno proglašenu
recesiju u polovini zemalja Evropske unije. Smatram da bi bilo neodgovorno i ukoliko bih
prećutao ĉinjenicu da je devet zemalja Evropske unije suoĉeno sa sniţavanjem
kreditnog rejtinga. Neodgovorno bi bilo ukoliko ne kaţemo da Italija, Grĉka, Španija i još
neke zemlje biljeţe eksploziju javnog duga. Neodgovorno bi bilo da kaţemo da se danas
razmatra i napuštanje Evropske monitarne unije od strane pojedinih zemalja ĉlanica
Evropske unije i neodgovorno bi bilo da prećutimo da je danas u juţnom dijelu Evrope
najveća stopa nezaposlenosti u posljednjih 15 godina, da je preko 15% mlade
populacije u tom regionu nezaposleno. Ali bi još neodgovornije bilo u koliko bismo tim
razlozima pravdali rebalans Budţeta, jer je sljedeći razlog koji je uticao na potrebu za
rebalans Budţeta preoptimistiĉka projekcija koju je Ministarstvo finansija prilikom
usvajanja Zakona o budţetu za 2012. godinu dalo. Zbog toga cijenim jako vaţnim da se
ubuduće konzervativnije pristupa planiranju Budţeta da nam se planiranje Budţeta ne bi
svelo na puko nagaĊanje. Ali sam apsolutno siguran da je i bez obzira na sve ove
razloge ipak kljuĉni razlog zbog kojeg donosimo Budţet situacija koja je vezana za
Kombinat aluminijuma i ĉinjenica da su aktivirane drţavne garancije vezane za ovaj
privredni subjekt. Sada definitivno stiţe na naplatu posljedica pogrešnog izbora
strateškog partnera, koji umjesto da unosi novac u Crnu Goru novac iz Crne Gore
iznosi, zato bi jako bilo opasno da prethodnim greškama pravimo nove greške. Sada
nam dolazi na naplatu posljedica pogrešnih odluka na koje je Socijaldemokratska partija
u kontinuitetu ukazivala. I 2005. godine kada je sklapan prvi ugovor, i 2009. godine kada
je sklapan drugi ugovor, i 2010. godine kada je ovaj Parlament dao garancije u iznosu
od 132 miliona eura, koji su jedan od kljuĉnih razloga zbog ĉega danas govorimo o
rebalansu Budţeta.
MeĊutim, naše poštovane graĊane mnogo više od uzorka brinu posljedice
usvajanja rebalansa, a posljedice su sljedeće: Prva i osnovna posljedica usvajanja
rebalansa je ĉinjenica da će drţava Crna Gora da se zaduţi još za dodatnih 78 miliona
eura i da time sebi znatno ograniĉi razvojnim potencijal. Svako novo zaduţivanje koje
nije u funkciji povećanja produktivnih javnih rashoda, koje nije u funkciji produktivne
potrošnje, koje nije u funkciji povećanja kapitalnih izdataka koji vuku novu vrijednost
jeste trošenje budućnosti generacijama koje dolaze i to ovdje u visokom domu svakako
ne treba kriti. Zbog toga Socijaldemokratska partija svakako ne moţe podrţati predlog
Vlade da dobije blanko podršku za svako novo zaduţivanje iznad 308 miliona eura, jer
je to u suprotnosti sa Ustavom. Svaki poslanik u ovom visokom domu mora ĉuvati
ustavnu poziciju Parlamenta, a ustavna obaveza svakog od nas jeste da nakon
usvajanja rebalansa znamo koliki je maksimalni iznos zaduţivanja. Zbog toga smo i
predloţili amandman za koji oĉekujemo da ćemo dobiti podršku od strane predlagaĉa
ovog zakona, jer vjerujem da ćemo se sloţiti da svaki put kada Ministarstvo finansija
procijeni da moţe povoljnijim kreditom da vraća nepovoljniji kredit da će svakako dobiti
podršku od ove skupštine i zbog toga cijenimo smislenim da se usvoji amandman koji
21

zapravo ne bi prihvatio blanko podršku Vladi za svako novo zaduţivanje bez obzira o
razlozima koji su vas motivisali da to predloţite, nego da u koliko se kaţe potreba za
novim zaduţivanjem o tome raspravlja Parlament i naknadno zauzima stav. Posljedica
usvajanja rebalansa su i niţi rashodi za 16 miliona eura. Dobro je što je Ministarstvo
finansija smanjilo diskrecionu potrošnju za 11 miliona eura, ali svakako nije dobro što je
kapitalni budţet smanjen za nešto oko 4,5 miliona eura, jer će to uticati na dodatno
usporavanje i onako nedovoljne agregatne traţnje, to će doprinijeti dodatnom gušenju
ekonomije i to će se negativno odraziti na privredni rast u Crnoj Gori. Zbog toga kaţemo
da smanjivanje izdataka u dijelu kapitalne potrošnje jeste kontraproduktivno i nije dobro
za naš ekonomski sistem, zbog se ĉega nadam da je Ministarstvo finansija vodilo
raĉuna o ovome i da je procijenilo na adekvatan naĉin sa kojih pozicija treba da
smanjuje javne rashode.
Sljedeći efekat koji je je prisutan na bazi koji moţemo oĉekivati nakon usvajanja
ovog rebalansa jesu dodatni fiskalni prihodi u iznosu od 23 miliona eura koji će se
prikupiti po osnovu novih fiskaliteta koje je predlagaĉ predloţio.
Poštovane kolege, ovdje nije dilema oko toga da li treba prihvatiti uvodjenje taksi
na mobilne telefon, na elektriĉna brojila i na treću taĉku koja je predloţena ovim
zakonom, veće je ovdje dilema da li treba uvesti te takse ili povećavati neke druge
prihode. Uvodjenje tih taksi nije dobro rješenje, ali je manje loše rješenje od onih drugih
alternativa koje je Ministarstvo finansija pominjalo, a koje se tiĉu povećanja poreza na
dodatnu vrijednost koja bi dodatno ugrozila ţivotni standard najšire kategorije
stanovništva ili, pak, linearnog smanjivanja plata. Ali, poštovane kolege, hoću da
iskaţem bojazan da ove kozmetiĉke promjene na prihodnoj strani Budţeta hoću da
vjerujem da će one biti dovoljne za normalno funkcionisanje javnih finansija. Medjutim,
plašim se da to neće biti tako i plašim se da će biti potrebno otpoĉeti sa suštinskom
reformom poreskog sistema, a prije nego što se poĉne sa suštinskom reformom
poreskog sistema treba maksimalno iskoristiti fiskalni prostor koji u Crnoj Gori postoji.
Sa pravom je Ministarstvo finansija ukazalo - fiskalni prostor postoji u sivoj ekonomiji,
fiskalni prostor postoji u nenaplaćenim prihodima od koncesija, fiskalni prostor postoji
kod poreskog duga.
Poštovane kolege, ukupan poreski dug je osam puta veći od ukupnog fiskalnog
efekta svih fiskaliteta koji prate ovaj rebalans, tako da vjerujem da ćemo se sloţiti da tu
postoji izuzetno veliki fiskalni prostor i da ga treba iskoristiti, jer sebi ne smijemo dozvoliti
luksuz da iznos od 180 miliona eura bude nenaplaćen, a da sa druge strane uvodimo
ĉitav niz drugih taksi. Ono što bih takodje ţelio da kaţem jeste i ĉinjenica da već sada
treba razmišljati i o suštinskoj promjeni poreskog sistema. Poreska politika mora biti
konkurentna, ali poreska politika ne smije biti razlog za produbljivanje i onako izraţenih
društvenih i socijalnih nejednakosti koje postoje u našem društvu.
Lijeĉenje posljedica raslojavanja je skuplje od borbe protiv raslojavanja. Ako u
najliberalnijoj zemlji svijeta, kakve su Sjedinjene Ameriĉke Drţave, ministar finansija
moţe da izjavi sljedeće - ne vidimo ekonomski smisleniji niti pošteniji naĉin da smanjimo
budţetski deficit, da obezbijedimo prostor za ulaganje i za obrazovanje, socijalnu zaštitu,
infrastrukturu, a da se pri tom od najbogatijih ne traţi da plati nešto veći porez iz svog
dohotka, ako ovo Timoti Gajtner moţe da izjavi u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama,
svakako sam siguran da ovo još više vaţi u Crnoj Gori. Zbog toga što se SDP-a tiĉe
zrelo je vrijeme za promjenu i nekih sistemskih zakona, pri ĉemu prije svega mislimo na
izmjenu Zakona o porezu na dohodak pravnih lica, jer smatramo da nema ništa
22

prirodnije od zahtjeva da imućniji slojevi plate i budu oporezovani višom stopom a oni
siromašniji niţom stopom, jer je to mjera socijalne kohezije o kojoj treba da vodimo
raĉuna. I ovim završavam, ne mislim da bi bilo dovoljno da se upustimo samo na
reformu poreskog sistema. Mislim da nam treba i reforma modela rasta koji je do sada
bio oslonjen na liberalnu orijentaciju koja je podrazumijevala model rasta zasnovan na
rasprodaji nacionalnih resursa i na ĉinjenici da oĉekujemo da ćemo rasprodajom
crnogorske imovine mi zapravo dobiti više crnogorske drţave, u drţavi kojoj je sve na
prodaju. Na kraju, na prodaju, dodje i sama drţava. U drţavi u kojoj je sve roba, na
kraju i drţava postaje roba, da ne kaţem rob. Svaki put kada se to desilo u istoriji sa
Crnom Gorom, trebalo nam je ĉitavi vijek da bismo ispravili te greške. Zbog toga se
nadam da ćemo tih grešaka biti svjesni danas, da ne bismo morali da trošimo ĉitavi vijek
generacije koje dolaze da bi one naše greške ispravljali. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Svijest još nije priznanje.
Kolega Damjanoviću, izvolite, u ime Kluba poslanika SNP-a.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Katniću, pomoćnice Šćekić,
gospodine Pavliĉiću,
Kada slušam ova malopreĊašnja izlaganja gotovo da pomislim da imamo
poslanike SNP-a na toj tamo strani. MeĊutim, dobro je da se stvari pomjeraju u onom
dobrom pravcu i da dolazi na ono o ĉemu govorimo već godinama da i poslanici jednog
dijela, jednog dijela vlasti svakako odgovornih za politiku koja je kreirana svih ovih
godina, u ovoj partnerskoj priĉi i o privatizaciji i o ekonomskoj politici dolaze na ono o
ĉemu SNP uporno svih ovih godina priĉa i da to ovdje daju kao javnu podršku u svom
izlaganju.
Naravno, gospodine ministre, vi ste u vašem autorskom tekstu uoĉi usvajanja,
odnosno predlaganja ovog rebalansa izjavili da je rebalans budţeta prilagoĊavanje
novoj realnosti, imam taj tekst. Ipak mislim da je ovo prilagoĊavanje posljedicama loše
ekonomsko-socijalne politike, loše politike privatizacije, loše poreske politike, i da je ovaj
rebalans, je li tako, iznuĊen. O tome smo vodili polemiku. Naravno, oni razlozi koji su
vas formalno doveli do rebalansa mogu da stoje. Vi se pozivate na vanredno stanje u
februaru i izgubljenu dobit po pitanju PDV i tako dalje. Moţemo da polemišemo. Mislimo
da je to precijenjeno ovdje. Naravno da je bilo manjeg prometa u drţavi i uvoza i tako
dalje. Medjutim, neko ko nije mogao da uveze u februaru to je uradio u martu, aprilu i
tako dalje. Taj dio se nadoknadio jednim dijelom. Ovdje polemišem sa ovim sumama i
ovom dobiti od 25 miliona koja je izgubljena od strane budţeta, ali ne polemišem sa ovih
23 miliona garancija koje su, jednostavno, pale i sa ovim 100 i nešto miliona koji mogu
da padnu i sa onih 30 miliona garancija drţavnim domaćim firmama, Montenegro
Airilens i tako dalje, koje su takoĊe neizvjesne i koje obiĉno ne padnu, već Vlada njih u
postupku restruktuiranja preuzima, dokapitalizuje i tako dalje, i na taj naĉin šteti budţetu
i svim gradjanima. Tu politiku smo imali svih ovih godina, period 2007-2011. godina
kada je bilo moguće i opraštati dugove i tako dalje, proizvelo je nekih 40 miliona evra
opraštanja dugova po akcizama, porezima za doprinos i tako dalje i tako dalje. Naravno,
i ja se slaţem da je ovaj set fiskalnih mjera sa 23 miliona evra samo deseti dio ukupnog
23

zaduţenja, ĉak i manji, da je on 1/3 neto zaduţenja, da imamo obrazloţenje zašto se
povećava javni dug i zašto se povećava strani dug. Vi ste rekli da novim dugom
refinansirate stari dug, pod nekim boljim uslovima nego što je to uraĊeno. Moţemo i o
tome da polemišemo.Ako su bolji uslovi da ćemo se zaduţiti 150 miliona evra pri ĉemu
ćemo platiti 45 miliona evra kamate na nekih 8% plus 2% troška da se taj kredit realizuje
i to je za polemiku. Mislim da to nijesu perfektni uslovi. Dakle, da nas to vodi u jednu
spiralu gdje ne vidim izlaz i ne vidim kraj.
Ono što takoĊe moţemo da polemišemo jeste i dio kod rebalansa. Najmanje ću
se baviti tim dijelom, kolege će se više baviti ovim poreskim zakonima koji se odnose na
tzv. podsticaj i agregatnu traţnju i potrošnju i tako dalje . Iznio sam i na Odboru za
ekonomiju da je veoma ĉudno da smo po pitanju kapitalnog budţeta tokom 2008. i
2009. godine kada je kriza već poĉela imali ostvarenje od 200 miliona evra kapitalnog
budţeta za dvije godine, a sada po ovome što vi predlaţete imaćemo to za 3 godine.
Dakle, 30% manje ivzršenje kapitalnog budţeta u te tri godine, nije naĉin na koji se
podstiĉe traţnja. Ako znamo da nemamo bankarske kanale da plasiramo, tj. banke neće
, mi nemamo kanale da plasiramo novac u privredu, onda nam ostaje da razmišljamo da
to radi drţava. Pa evo jedan predlog. Kolega Bakić će na konkretnom primjeru oko toga
pa će nešto reći. Zašto drţava ne razmišlja da ta sredstva i ta zaduţenja, umjesto da
troši na finansiranje javne potrošnje, nagomilane administracije koju ste vi nagomilavali i
vi ćete na kraju krajeva sa tim da se nosite, da za ta sredstva preuzme imovinu tih
kompanija, preuzme imovinu pojedinaca, privremeno ili prevremeno otplati neke dugove
koje ima prema privatnom sektoru, da negdje ako je cijena te imovine od "Dakića" pa na
dalje na nekom najniţem nivou da bude kupac i na taj naĉin podstakne i tu agregatnu
traţnju. Ta imovina će ostati svakako drţavi, kad tad će doći za privatizaciju, za
investicije i tako dalje. O tome ni rijeĉ kao naĉinu rješavanja nekih problema. Ono što
mogu ovdje da kaţem, a tiĉe se seta poreskih zakona jeste da evo nakon naše priĉe i
odgovora na moje poslaniĉko pitanje iz februara kada sam vas pitao vezano za iznos
poreskoga duga i ovih 108 miliona novoga duga za zadnje tri godine i ove cifre od 180
miliona gdje ste mi to odgovorili, a poslije su neki otkrivali "toplu vodu" i pozivali se na te
podatke, da vas obavijestim na fonu našeg razgovora i dijaloga na Odboru da smo u
Klubu SNP-a podnijeli Predlog izmjena i dopuna Zakona o poreskoj administraciji. On će
biti za par minuta na stolovima poslanika, gdje idemo na intervenciju ĉlana 16 i traţimo
da poreska uprava kvartalno objavljuje iznos poreskoga duga svakog subjekta ĉiji je dug
veći od 10.000 eura. Evo prilike da transparetno riješim i tu dilemu da li kod vas ima
straha, bojazni i tako dalje, ili negdje ovdje, u ovim klupama, da se ne objavi neĉiji dug.
Dakle, imaćemo prilike da već sjutra oko toga razgovaramo i da tu bude jedan od uslova
da se jedan dio neminovni koji moramo da podrţimo poreskih zakona moţe da podrţi
onaj dio koji se tiĉe taksi, o tome smo se već izjasnili da je za SNP neprihvatljiv, kolega
Gošović će u tom dijelu imati svakako i amandmansko djelovanje i obrazloţiće zašto je
neprihvatljivo da se taksama koje su nesistemskog karaktera peglaju neke obaveze,
odnosno promašaji ekonomski pojedinaca,koji imaju ime i prezime, da za taj iznos taksi,
kao moţda najlakši vid zahvata od strane Vlade ka graĊanima, jednostavno svi gradjani
plaćju tudje cehove. To je nesistemski. A ako idemo na sistemski naĉin rješavanja
problema, e onda je to korjenita promjena poreske politike. ne vidim zaista, to sam vas
pitao, nisam dobio odgovor, ali zašto je logiĉki i kako je po vama logiĉki utemeljena vaša
izjava s kojom ste vi ovdje u ovom autorskom tekstu hvalite. Kaţete - i uz predloţeni
rebalans Crna Gora ostaje jedna od rijetkih drţava koja nije povećavala osnovne
24

poreske stope. Zašto je dobro to što je jedna od rijetkih drţava Zato što će pobjeći
inestitori, što će napustiti T-Com, Telekom, iz kojih izvlaĉe 20 - 30 miliona, pa će za tih 5
miliona da pobjegne. Neće, gospodine Katniću, to smo sto puta ovdje ponavljali, a ja to
moram da ponovim, neće niko pobjeći ovdje za to što će porez biti povećan u momentu
kada cijeli svijet o tome razmišlja. Pobjeći će zbog drugih razloga. Rekao sam i
prostornog reda i pravnih uslova i ugovora i svih tih procedura ali zbog ovog dijela niko
neće pobjeći.Tu je prostor da se razmišlja o izmjenama poreskih stopa. Dakle, niko
ovdje ne traţi ni neke nesistemske mjere u tom dijelu. Traţimo ono što ĉitav svijet radi.
Mi smo u SNP-u dali ponudu: porez na dobit, za godinu, dvije dana dok traje kriza, da
solidarno podnesu najbogatije firme u Crnoj Gori, monopolisti, porez na dohodak, za
graĊane, taj porez nije u proceduri, ne moţemo da intervenišemo svakako
amandmanski, ali za razmišljanje. Evo, do sad ako nismo, da to uradimo u nekom
periodu. Ako već oporezujemo 9% jedinstvenom stopom, hajmo za sve zarade preko
1000 evra, neka ih je 5000 u Crnoj Gori, 18%, imaćemo kakvu takvu dobit, i svi ti koji
budu oporezovani 18% neće zamjeriti, to je naĉin na koji se iskazuje solidarnost.
Porez na imovinu. Dakle, ovdje imam podatke veoma konkretne oko poreza na
imovinu. Prošle godine smo nešto uĉinjeli u tom smislu, povećali i to je odmah efektiralo
da se u 2011-toj pet miliona više ostvari od poreza na imovinu. Da smo to uradili malo
ranije moţda sad ne bi imali potrebe za ovih 20 miliona rebalansa. Akcize, gospodine
Katniću, 2007. godina enormne ekspanzije. Godina kada se trošilo i na luksuz i na
duvan i na sve ţivo 94 miliona prihoda od akciza, 2011. 143 miliona. Zamislite da je ovaj
nivo akciza koje su stabilene, i potrošnja tih dobara je stabilna, bio 2007. godine pa bi
imali tada 50 miliona i svake godine po 20, 30 miliona, eto rezervi fiskalnih da se ovo
prebrodi. Nije tada voĊena, kako bi ovi monetarci rekli, kontacikliĉna monetarna politika
i poreska, već politika koja se naslanjala i samo produbljivala krizu.
Dalje, ovdje imam priĉu oko poreza na finansijske transakcije. O tome smo
razgovarali i shvatio sam da ste u namjeri da razmišljamo o modelu o kojem razmišlja i
Evropska komisija na nivou Evropske unije.
Naravno, ja sam ovdje, a ĉudi me da to javnost nije uhvatila, a i znam razloge
zašto nije, jer znam kad neke nezavisne novine ne pišu o neĉemu, znam i zašto ne pišu,
uhvatio predlog s poĉetka godine viceguvernera Centralne banke gospodina Miloševića,
koji je predloţio, po meni, jedan loš model, ali je dao predlog o uvoĊenju poreza na
banke i vašu oštru reakciju, oštru reakciju udruţenja bankara, podrške itd. MeĊutim, sve
je ovo bilo u par tekstova u medijima, i ova priĉa, naravno, stala. Umjesto ovog modela,
hajde da razmišljamo da uvedemo, pošto to radi Evropska komisija, porez na finansijske
transakcije, pa da vidimo da li će prijetnja banaka, da će taj porez na finansijske
transakcije transponovati kroz troškove graĊana, to banke da ostvare. Imamo
mehanizama, i Centralna banka ima mehanizme da limitira iznos transakcija. Da vidimo
koja će to banka od ovih 11 da pobjegne iz Crne Gore zato što će profit biti moţda
milion i po, a ne dva miliona itd. Naravno, ovo je stvar koju treba raditi u skladu sa
meĊunarodnim standardima i onim što se polako dešava, da teret ove krize podnesu
najmoćniji. Ako je kriza inicirana finansijskom krizom i ako su to radile banke u Evropi, a
sve ove banke su kćerke tih banaka, onda su te banke duţne da snose odgovornost. Da
li na ovaj naĉin, dok je nekad funkcionisao SDK jedinstveni imali smo onu taksu, i to je
bilo, vjerovatno, veoma lako uraditi, uvede se jedna taksa samodoprinos, doprinos itd,
imamo to lako rješivo. Ovo nije jednostavno, ali se moţe na ovaj naĉin napraviti
25

ogromna ušteda budţetu. Ovo vam u SNP-u govorimo s namjerom da ne licitiramo oko
odgovornosti.
Ja sam rekao - moţe personalno, vaša odgovornost je najmanja, vi ste ministar
evo nešto više od godinu dana, sve ovo što vam je servirano kao ministru, raĊeno je u
onih pet, šest godina. Vi ste došli na gotovu štetu i vi nemate izlaska. Imate, izlazak je
vaš da kaţete - dajem ostavku neću da podlijeţem pritiscima, s jedne, druge, treće
strane, ako ovo ne mogu da riješim, to će te vi već sami vidjeti u narednom periodu. Ali,
evo vam konstruktivnih predloga da o tome razmišljamo. Naravno, mi smo odgovorni
ljudi, mi znamo da se obaveze drţave, ko god ih preuzeo, moraju izmiriti. Ali, takoĊe
znamo da ako je neko pravio obaveze drţavi, a taj neko ima ime i prezime u
personalnom i svakom drugom smislu, taj mora da snosi odgovornost. Vidjećemo na koji
naĉin se ta odgovornost snosi, ali samo traţimo jasnu identifikaciju u preuzimanje
odgovornosti. SNP je govorio i govori vam što se moţe i kako treba da se radi, ali
odgovorna za ove stvari svakako nije, i sama u tom dijelu ne moţe snositi odgovornost.
U tom smislu rebalans svakako ne moţemo da podrţimo ovakav kakav je.
Jedan dio poreskih zakona će zavisiti od odnosa prema našim amandmanima, a
ovaj dio koji se tiĉe taksi, naknada, smatramo da je to nesistemsko rješenje. U ime
Kluba SNP-a, jednostavno traţim da Vlada povuĉe taj predlog akta i da se taj dio
nadomjesti nekim drugim aktom. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Naš porez na dobit je na nivou prije referenduma, a ja se ne plašim da će pobjeći
investitori, plašim se da ćemo mi pobjeći odavde. To me više brine. Njima je toliko dobro
da samo nama ostaje da odemo.
Izvolite, kolega Vukĉeviću.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Uvaţene kolege, ministre Katniću, gospoĊice Šćekić, gospodine Pavliĉiću,
U poslednjih nekoliko godina koje su takoĊe bile sa ekonomskim teškoćama
Vlada Crne Gore je uspjela da svaku budţetsku godinu završi bez rebalansa.
Razlozi zbog kojih Vlada ove godine predlaţe rebalans budţeta su zaista nuţni.
MeĊunarodna situacija je takva da su ekonomski trendovi dodatno obeshrabrujući. Euro
zona je pred novom recesijom, kriza dugova u velikim zemljama kao što je Grĉka i
Portugal, veliki problemi u Španiji i Italiji, ukupan pad euro zone od 0,5%, i najsnaţnija
ekonomija u Evropi Njemaĉka koja ima planirani blagući rast od 0,3%.
Upravo, nepovoljni meĊunarodni trendovi, kao rezultat u Crnoj Gori imaju
smanjenje obima trgovinske razmjene, stranih investicija, i kreditnu aktivnost, što kao
posljedicu i ekonomski pad.
Dodatno tome, poĉetak godine, odnosno februar nije obiljeţio pad snijega, nego
je obiljeţila, prije svega, elementarna nepogoda. I upravo uvoĊenje vanrednog stanja,
zbog situacije koja je bila u tom periodu, je prouzrokovalo da ekonomska aktivnost
znaĉajno smanji budţetske prihode.
Ako tome dodamo i problemi sa KAP-om, jasno je da zaista postoje opravdani i
nuţni razlozi zbog ĉega se predlaţe rebalans budţeta.
MeĊutim, sve ove okolnosti ne smiju biti opravdanje za ovakvu situaciju, već su to
ĉinjenice sa kojima se moramo suoĉiti i pronaći rješenja i u tom pravcu vidim dobru
26

orijentaciju Vlade da u narednom periodu upravo traţi rješenja, i da je to, prije svega,
izazov.
No, i pored teške ekonomske situacije, obezbijeĊena je budţetska stabilnost i
likvidnost, uraĊena dodatna kontrola i racionalizacija drţavne potrošnje, bez
narušavanja postojećih prava, izmirene su sve redovne i vanredne budţetske obaveze,
nije bilo kašnjenja u isplati zarada, penzija i socijalnih prava.
Da bi se dalje oĉuvala budţetska stabilnost Vlada je predloţila rebalans budţeta
koji predviĊa smanjenje rashoda i povećanje poreske osnovice. Izdaci budţeta su
smanjeni za 16 miliona eura, što predstavlja negdje oko 0,5% bruto društvenog
proizvoda, od ĉega se najveći dio mjera odnosi na smanjenje neproduktivne potrošnje.
ObezbijeĊena je i razvojna komponenta budţeta. Zapravo nije došlo do
smanjenja, znaĉajnog smanjenja kapitalnih projekata i javnih investicija. Kapitalni budţet
je smanjen za 4,7 miliona.
Moje mišljenje je da je u ovom trenutku trebalo sagledati mogućnost promjene
strukture kapitalnog budţeta, jeste vaţno graditi nove škole, nove sportske skale, ali u
okolnostima u kojima se Crna Gora nalazi, smatram da je prioritetnije da se sredstva,
umjesto te graĊevinske objekte, uloţe u nova radna mjesta, tj. novo zapošljavanje. I u
sadejstvu sa kreditnim sredstvima od Evropske investicione banke, koje je dobio
investicioni razvojni fond, u pravom sdmislu rijeĉi, uĉinimo kapitalni budţet razvojnim i
ublaţimo problem nezaposlenosti. Tom cilju treba i banke da daju svoj puni dobrinos i
mislim da je to jedan od prioriteta rješavanje problema nezaposlenosti.
Rebalans prati i set fiskalnih mjera, pri ĉemu je prioritet da se izbjegne povećanje
osnovnih poreza. Taĉno je da je Crna Gora jedna od rijetkih drţava u Evropi koja nije
povećala osnovne poreske stope, niti smanjila plate, penzije i socijalna davanja. Imamo
ovu situaciju kada mnoge drţave povećavaju osnovni porez, odnosno PDV, da recimo
sada Hrvatska razmatra povećanje sa 23 na 25%, jer imamo situaciju da u mnogim
zemljama je taj iznos znaĉajno veći, kao u MaĊarskoj 27%, ili recimo kada govorimo o
zemljama kao što je Luksemburg koji ima najmanju stopu PDV-a to je 15%, iznos PDV-a
u Crnoj Gori zaista treba da bude stimulativan za, upravo nove investicije i treba da
bude stimulativan za nove investitore. MeĊutim, fiskalnim mjerama koje su predloţene,
ipak se povećavaju neka finansijska opterećenja graĊana i moglo bi se reći da se govori
o parafiskalnim opterećenjima.
Moramo se suoĉiti i sa drugim instrumentima i mjerama koje nam stoje na
raspolaganju, a koji su moţda mogli biti upotrijebljeni u većem iznosu, kada je u pitanju
povećanje prihodne strane, prije svega, mislim na sivu ekonomiju. Potrebno je
energiĉnim mjerama uticati na njeno smanjenje i pored toga što su postignuti odreĊeni
rezultati u posljednjim godinama. Na taj naĉin je moguće povećavati poresku osnovicu.
Ukupni poreski dugovi iznose 183 miliona eura. To je takoĊe ĉinjenica koja na jednoj
strani ozbiljno zabrinjava, a na drugoj strani daje šansu za obezbjeĊivanje neodstajućih
sredstava u budţetu. S paţnjom se mora razmotriti rast zaduţenja u predloţenom
rebalansu budţeta sa 230 na 308 miliona eura. Posebno što je to povećanje
zaduţivanja namijenjeno potrošnji i što je predviĊena neizvjesnost od potrebe za
dodatnim zaduţivanjem. Orijentacija zaduţivanja kojim se stvaraju trajne kapitalne
vrijednosti treba da bude jedini pravac, i to je posebno vaţno za ekonomiju Crne Gore,
posebno kada je u pitanju infrastruktura kao uslov povećavanja ukupne nacionalne
konkurentnosti. Ali, i pored toga što je javni dug povećan sa 46,93% na nešto više od
50% bruto društvenog proizvoda i budţetski deficit je na nivou od oko nešto više od 2%
27

u izmijenjenoj verziji budţeta govori da Crna Gora u potpunosti respektuje principe
Mastrihta. To je od egzistencialne vaţnosti, i u postojećim okolnostima još više je to
vaţno za ekonomsku budućnost Crne Gore. Krize u euro zoni i kriza u pojedinim
drţavama je u velikom dijelu kriza drţavnog duga koji je ubrzano i u kontinuitetu rastao
posljednjih godina. Ipak, moramo biti svjesni ĉinjenice da je negativan trend rasta javnog
duga prisutan i u Crnoj Gori, što ga ĉini riziĉnim i podloţnim ekstremnim šokovima. Zato
je potrebno briţljivo voditi raĉuna o daljem zaduţivanju i mislimo da moramo promijeniti
trendove. Zaduţivanje koje je namijenjeno potrošnji treba da bude u potpunosti
eliminisano kao budţetski instrument. Neophodno je da povećamo kredibilitet i
omogućimo pristup meĊunarodnom trţištu, ali i da obezbijedimo podršku meĊunarodnih
finansijskih institucija. Uz direktne strane investicije i domaće rezerve, prije svega,
bankarske kreditne podrške moramo obezbijediti rast, povećavati traţnju, posebno
investicionu, jer iz krize nije moguće samo štednjom. Takva orijentacija jednostavno nije
moguća jer u uslovima kada samo štedite, a ne povećavate privrednu aktivnost ne
obezbjeĊujete rast i direktno utiĉete na pad ţivotnog standarda.
Zato smatram da je pravilna orijentacija Ministarstva finansija da se ne oslanja
samo na instrumente štednje nego na povećavanje ekonomskog rasta. I upravo
povećanje ţivotnog standarda graĊana je cilj svake ekonomske politike, a da bi se
povećao ţivotni standard graĊana moraju se stvarati uslovi za nova radna mjesta. Zato
je to jedini prioritet u ovom trenutku i sve tome treba da bude podreĊeno.
Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Vukĉeviću.
Da bismo sad otvorili ono što smo htjeli sa ministrom i predlagaĉ akta ima pravo
uĉešća u raspravi opet, dobiće deset minuta, a vi po tri minuta komentar i idemo taj krug
u ime klubova.
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala Vam, predsjedniĉe.
Ĉulo se dosta i kritika i komentara i predloga, nijesam siguran da ću uspjeti za 10
minuta li probaću redom po najvaţnijim pitanjima koja su postavljena. Hvala.
Najprije oko projekcije i rebalansa Budţeta. Projekcije koje smo prezentirali i u
septembru i ranije su na liniji današnjih projekcija. Ekonomija je prošle godine rasla
2,5%, što je bilo i Budţetom predviĊeno za 2011.godinu. Za 2012.godinu, kada sam
predlagao Budţet, rekao sam da 2% predviĊeni ekonomski rast je ambiciozan zadatak
koji smo postavili, i u istom budţetu, podsjećam vas, smo definisali i alternativni scenario
od 0,5%. Dakle, mi smo rekli da ukoliko se dese nepovoljne okolnosti u euro zoni,
ukoliko se dese nepovoljne okolnosti u Crnoj Gori, da će biti smanjen ekonomski rast. I
toga se takoĊe i danas drţimo.
Drugo, rast Crne Gore prošle i pretprošle godine, kumulativno je nadoknadio
gubitak iz 2009.godine. I molim vas da nas uporedite sa bilo kojom drugom zemljom u
regionu u dijelu ekonomskog rasta. Naravno ekonomski rast ne znaĉi puno ukoliko
donose povećanje ţivotnog standarda, i to treba da je krajnji cilj. Ali, kada govorimo
realno, kada govorimo ekonomski i objektivno, onda moramo uzeti u obzir i objektivizirati
sliku i Evrope i zemalja regiona i Crne Gore. Dakle, ekonomski rast je bio na liniji
28

Vladinih politika. Dio ekonomskog rasta je odgovornost Vlade i zasluga Vlade, dio
ekonomskog rasta naravno zavisi i od okruţenja od vremenskih prilika u Crnoj Gori i od
mnogih drugih faktora. Ali ponavljam bio je brţi nego u drugim drţavama, i to treba
prepoznati ako hoćemo realno o izmjenama da priĉamo.
Ponovo za ovu godinu predviĊamo 0,5% ekonomskog rasta. Smatram da je to
nedovoljno, da moramo da ubrzamo ekonomski rast da bude bliţi potencijalnim stopama
rasta od 5%. 0,5% je brţe nego mnoge danas drţave u Evropi, naţalost zato što u
Evropi danas imamo stagnaciju,nemamo rast već većina drţava ima smanjenje
ekonomske aktivnosti i neke od drţava u regionu, prepoznajte drţave u regionu,
pogledajte kolike su stope rasta kod njih i kolike su u Crnoj Gori. Dakle, drţimo se onih
projekcija koje smo i sami saopštavali do sada. A ne bi bilo strašno ništa ni da projekcije
nijesu se potvrdile. Zato što MMF, Svjetska banka, Evropska komisija redovno mijenjaju
svoje projekcije i u odnosu na projekcije iz septembra danas su smanjile projekcije i za
rast u svijetu i za rast u Evropi i za rast drţava. Dakle, tamo sjede ekonomisti koji imaju
iskustva, znanja, institucionalnu memoriju koji svakih pola godine mijenjaju svoje
projekcije, i to ne znaĉi da su loše radili svoj posao. To znaĉi da je realnost drugaĉija i
da moraju prepoznati novu realnost. I mislim da je odgovorno i hrabro, da se predloţi
rebalans, zato što je jednostavnije i lakše bilo i za Ministarstvo finansija i za mene liĉno
ne predlaţemo rebalans, da ĉekamo sredinu godine, da ĉekamo veće budţetske
prihode zbog turistiĉke sezone i zbog ekonomskog ciklusa i onda da vidimo što se radi.
Ne mi smo predloţili zato što mislimo da treba odmah da se prilagodimo, da je to
odgovorno da bismo bili sigurniji. Sigurniji za potencijalni ekstermni šok koji moţe da
zadesi Evropu, koji posebno moţe da zadesi male otvorene ekonomije koje se nalaze u
Evropi i zato smo predloţili ovaj rebalans. I predlaganje rebalansa i ovih mjera je teţak,
noćna mora, ali mislimo da je nuţno, da je neophodno da stabilizujemo i finansije i da ih
uĉinimo jaĉim. Kad govorimo o ekonomskim prilikama u Crnoj Gori, teške su ekonomske
prilike i u Crnoj Gori, ali teške su prilike i u mnogim drţavama. Pogledajte druge drţave,
da li one donose rebalans Odgovorne drţave valjda donose. U Sloveniji su donijeli
rebalans u Hrvatskoj su drastiĉno smanjili potrošnju, drastiĉno povećali poreze, tamo je
stopa poreza povećana na 25-PDV, pogledajte MaĊarsku, pogledajte druge drţave
Evrope. Srbija je najavila rebalans, Makedonija takoĊe, Albanija, takoĊe. Dakle, nema
drţave koja nije promijenila svoje ekonomske indikatore i projekcije. I što prije to
uradimo to je bolje da budemo stabilniji i sigurniji razvojni budţet. Svjestan sam da bi
bilo pozitivnije po ekonomiju da je kapitalni budţet znaĉajno veći i da je u odnosu na
ukupni budţet njegovo uĉešće preko 5%. Kapitalni budţet u ukupnom budţetu je
uĉestvovao preko 5% u godinama kada smo to mogli da priuštimo. Danas kada je cijena
zaduţivanja preko 7%, ekonomskim reĉnikom moramo da definišemo projekte koji mogu
da odbace povrat preko 7%, da bismo ih finansirali i zaduţivanjem i to je logika koju prati
Ministarstvo finansija.
Dakle, smanjujemo tekuće rashode kako bismo srednjem i u dugom roku
omogućili i stvorili prostor za veći kapitalni budţet koji treba da bude jedan od poluga za
brţi ekonomski razvoj. Ali, danas u Evropi je suština osnove za ekonomski rast i razvoj i
stabilnost i to se pokazuje kao tako. I u drţavama stabilnost javnih finansija i finansijskog
sistema. Drţave koje nemaju stabilnost javnih finansija periferne ekonomije, Grĉka,
Portugal, Irska sve više Španija i još neke velike moćne drţave koje nemaju stabilnost
javnih finansija nemaju ni ekonomski rast, iz tih drţava bjeţi kapital i investicija, i to je
loše i to je najgore što se moţe desiti nekoj drţavi. Dakle, neophodna je stabilnost.
29

Budţet koji garantuje stabilnost i razvojni budţet i orijentisana rast, to potvrĊuju i bogate
neke drţave koje ... politiku. Njemaĉka vodi konzervativnu fiskalnu politiku, smanjila je
potrošnju, ograniĉila mnoge rashode i ima iz godine u godinu najjaĉe stope rasta. To nije
zbog ekstezivne politike nego zato što je garantovala stabilnost i zato što su to investitori
prepoznali.
Oko budţetskih prihoda. Budţetski prihodi su prošle godine iznosili milijardu sto
dvadeset osam miliona. Bili smo ih predloţili na milijardu i dvjesta deset miliona.
Ponavljam rijeĉi koje sam rekao i pred vama poslanicima. To je ambiciozan zadatak koji
je teško ostvariv, ali ćemo pokušati da zbog rasta ekonomije, zbog naplate poreskih
potraţivanja, zbog suzbijanja sive ekonomije i zbog novih fiskaliteta i nove akcizne
politike da ga ostvarimo. Sada prepoznajemo realnost. Realnost je da imamo manji
ekonomski rast, da imamo prvi kvartal koji je bio posebno teţak i zbog eksternih i zbog
internih razloga, eksterne sam naveo, interni, sloţićemo se, gdje su i problemi u ....
sektoru Kombinata aluminijuma, aktiviranje garancija, povećana nelikvidnost, izraţena
nelikvidnost u ekonomiji Crne Gore. Dakle, smanjeni krediti. Uprkos tome što tri godine
imamo smanjene kredite i smanjene direktne investicije. Dakle, sve su to razlozi i sve su
to faktori koje treba da prepoznamo i da ugradimo u rebalans ako hoćemo da budemo
ozbiljni ekonomisti i, na kraju, ozbiljni politiĉari. Tada sam rekao da je to ambiciozan i
teţak zadatak. Neki su predlagali da povećamo prihode da bi smanjili deficit. Rekli smo i
saopštili iz Ministarstva finansija da nije realno. Danas prepoznajemo novu realnost,
smanjujemo projekciju prohoda, ali ćemo se potruditi da naplatimo sve ono što su
obaveze poreskih obveznika. U tom kontekstu kaţem ni jednom poreskom obvezniku
nijesmo oprostili, niti na to imamo pravo. Dakle, predloţili smo zakon da ne moţemo da
oprostimo poreske dugove, tako da nijedan poreski dug nije oprošten. Poreska
potraţivanja koja pominjete jesu ukupna poreska potraţivanja koja su evidentirana, i
dospjela, i nedospjela. Trećina tih potraţivanja se odnosi na preduzeća koja su u steĉaju
i procesu restruktuiranja, a jedan broj tih potraţivanja se odnosi na preduzeća gdje bi
represivnim mehanizmima gurnuli ta preduzeća u steĉaj i likvidaciju, što bi znaĉilo i
gubitak radnih mjesta i gubitak ekonomije i, vjerovatno, nemogućnost da naplatimo te
prihode. Prošle godine 34 miliona se povećao poreski dug ili poresko potraţivanje. To je
svega 3,5% ukupnih prihoda. Znaĉi, mi smo naplatili ukupno 3,5%, u situaciji kada
imamo ogromnu nelikvidnost, kada imamo smanjene kredite, smanjene direktne
investicije. Mislim da to nije loš rezultat. To ne znaĉi da ih nećemo naplatiti, nego to je
potencijal da naplatimo, na tome radimo. Identifikovali smo svakog poreskog duţnika i
na svakom sluĉaju, posebno na velikim poreskim duţnicima radimo.
Oko deficita i zaduţivanja. Molim vas da to makar sa aspekta brojki, argumenata i
ĉinjenica. Tabela drţava Evrope. Samo dvije u Evropi se ove godine ne zaduţuju,
odnosno ostvaruju budţetski suficit, i to su Norveška koja ima budţetski suficit
zahvaljujući nafti i druga drţava Švedska, svega 0,3%. Danas u ovakvoj ekonomskoj
situaciji ne postoji drţava u Evropi koja nema deficit i koja se ne zaduţuje. Kaţite da li je
to taĉno. Crna Gora je smanjila deficit sa preko 6%, ĉak ukoliko se ukljuĉe garancije koje
su tada korišćene i date, koje su ušle u ekonomiju te godine sa preko 8 ili 9%, ove
godine predlaţemo ispod 3%. To je jedna od najvećih fiskalnih konsolidacija koja je
sprovedena. Mislim da to nije dovoljno, da treba više, da treba što prije da imamo
balansiran budţet i da smanjimo zaduţivanje, a pitanje je realnosti u koje troškove da
zadremo. Ako kaţete da smanjimo potrošnju, kaţite koje troškove da smanjimo, da li
30

plate, da li penzije, da li socijalna davanja. To je vaţno da saopštimo. Ako kaţete
smanjite deficit, gdje da ga smanjimo dalje.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Komentari su najavljeni, pa će biti prilike za o ovu temu zaduţivanja, tako da
ćemo ĉuti tu dobru razmjenu podataka, mislim i uporednih.
U ime Nove srpske demokratije kolega Danilović, u ime Pokreta za promjene
kolega Pavlović, u ime SNP-a kolega Damjanović, komentari, i u ime SDP-a kolega
Šehović.
Samo da objasnim. Kolega Šehović je dosta oponirao tako da vjerujem da će
oponirati i u komentaru.
Izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
Hvala, gospodine Krivokapiću.
Uvaţeni graĊani, gospodine ministre, mi znamo šta moramo, mi znamo šta se
dešava u Evropi. Znate li vi šta vi morate Nabrojte i jednu zemlju i Evropi koja ima
ovakve probleme, a da nema pokrenutu odgovornost i da nema smjenu Vlade. Nova
srpska demokratija javno saopštava, uz izvinjenje kolegama, nećemo podrţati nijedan
amandman koji pokušava da popravi ovo stanje koje vi predlaţete rebalansom.
Nedopustivo je. Nije nama problem da izdvajamo više i više, mi znamo da smo u
problemu do guše i da ćemo se daviti već godinama, znamo da ćemo sami platiti to što
smo u problemu. Traţimo odgovornost. Je li ova vaša Vlada nama obećala rebalans Je
li gospodin premijer koga ovdje danas nema rekao da će biti ovako ili je najavio da će
biti veći rast od ovoga koji vi danas priĉate Nemojte da nas tješite time svugdje je
teško. Svugdje se odgovara, kod nas se ne odgovara. Traţimo ostavku. Nova srpska
demokratija poziva opoziciju, bez obzira što se mnogo razlikujemo, na jedinstvo da
vidimo kako da vam odgovorimo. Ako treba na ulicu, na ulicu. Ne dam da mi uzimate
novac i da mi garantujete da ćete sada poštenije njime raspolagati nego do sada. Ko mi
je garant Vi morate da odgovarate, vi morate da podnesete ostavku, ovo je
nedopustivo. Evro po evro, pa da oporezujete one koji imaju preko hiljadu evra, pa kada
uzmete taj krug poslije izbora će oni koji imaju preko 500 evra, pa oni koji imaju šporet
na drva, pa oni koji troše preko pet metara drva mjeseĉno ili godišnje. Ne moţe,
ministre, ostavka. Nemojte mene da pitate šta da radite. Ako me pitate javno šta da
radimo, gdje da smanjimo javnu potrošnju, podnesite ostavku, pa ću vam ja reći gdje.
Šta vi oĉekujete, da mi iz opozicije vam predlaţemo, a da vi kaţete usvojili smo predlog
opozicije. Ovoga nema nigdje na zemaljskoj kugli bez kod nas. Zato su vas i poslali.
Meni je mala vajda to da vi podnesete ostavku, pa da na vaše mjesto doĊe neko drugi.
Mala mi je utjeha i ministar prvi, predsjednik Vlade da podnese ostavku. Onaj koji je
zavukao ruku u naš dţep, onaj koji je napravio ugovor sa KAP-om, pa došla na naplatu
prva potraţivanja 20 miliona, danas nam se smije u lice. Hoće li da odgovara Hoće,
budite u to sigurni, kad tad. Za ovo neko mora da odgovara. Biće vremena.
Uvaţene koleginice i kolege poslanici, kada Vlada ne radi svoj posao, mi smo
posljednji mehanizam zaštite. Uvaţene koleginice i kolege iz vlasti, pozivam graĊane da
obrate paţnju na vas, vi ne mi, ni po koju cijenu ne dozvoljavamo nijedan evro da nam
uzmu više, jedan evro, zato što moraju prethodno da odgovaraju. Vi ste sada krivci, vi
31

liĉno, pojedinaĉno, treba da budete odgovorni za ovo što ćete danas glasati i zato što
ćete nakon izbora potpisati sa MMF-om, ako osvojite vlast, pa ćete onda poĉeti da
pretumbavate socijalne kartone, a ja znam da ovakvu socijalnu politiku ne moţe izdrţati
Amerika, a mi je izdrţavamo da biste vi dobili izbore i da bismo ušli u jedan novi mandat
od ĉetiri godine. Ako graĊani ponovo budu govorili da nijesu znali, onda zasluţuju, onda
radite šta god ţelite, ali od nas podršku za ovo nemate. Amandmanski se ovo ne moţe
popraviti. Amandmanski ne moţe da odgovara Milo Đukanović. Traţimo odgovornost za
ovo što nas je doveo do toga da danas skupo plaćamo njegove projekte. Odgovornost
Igora Lukšića, jer ne radi svoj posao, ne umije, ne zna i ne smije. Ne interesuje nas ništa
drugo. Nemojte da nas tješite teško je u Evropi. U Evropi graĊani brane svoje
dostojanstvo, na ulici, demokratski, ali slobodno. Vi od nas traţite da ćutimo i da nam
uzimate evro na ovo, evro na ono i evro na ono onamo. Do kad, ista Vlada Neka uzmu
i sto evra, ali druga Vlada, sposobnija, ne ova nesposobna.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Ovo izgleda u politiĉkom maniru i uobiĉajeno. Kada nemate argumenata onda
politiĉka, neozbiljna priĉa, rekao bih neozbiljna priĉa i pozivanje na ulicu. Nemam
nijedan problem ni sa odgovornošću ni sa ostavkom, nijedan liĉni problem. Sjutra bih je
podnio kada bih znao da će riješiti bilo koji ekonomski problem. Ne traţim od vas ni
utjehu, ni podršku. Molio sam da razumijete ekonomske prilike i situaciju, da budete
odgovorni i prema graĊanima i da uradimo u ekonomskom smislu ono što moramo, bez
obzira ko je ministar i bez obzira ko je Vlada. Zbog toga sam traţio podršku. TakoĊe, ne
traţim od vas ni da predlaţete mjere umjesto Vlade. Moralna kritika znaĉi da, kada
kritikujete, predloţite ono što biste vi radili, a ne samo da kritikujete bez ijedne mjere, da
vidimo i da uporedimo koje su to mjere, i to je vaţno. To jedino moţemo kao ozbiljni ljudi
kada diskutujemo i kada razmatramo alternative.
Nijesam siguran, ovo sada ne govorim kao ministar finansija nego kao graĊanin,
da je bilo koja ulica donijela bilo kojoj drţavi sreću i dobro, ni drţavama u Evropi koje
ruše svoje sisteme, ruše svoje ekonomije preko ulice. Mnoge drţave koje su krenule tim
putem samo su u većim problemima, u većim ekonomskim problemima, u većim
dugovima i ti graĊani, odnosno te ekonomije su survaju i mislim da im je ugroţena
egzistencija. U Crnoj Gori radimo mnoge mjere, fiskalne konsolidacije koje su odgovorne
i koje će donijeti stabilnost i koje će omogućiti da crnogorska ekonomija raste, što je
jedini naĉin da riješimo probleme. Mislim da je to odgovorno i da je to zadatak.
Koliko god znam da kritikujete mjere koje se odnose na nove takse, ţelim da vam
kaţem da ove nove takse nijesu popularne, nijesu dobre, nijesam srećan što ih
predlaţemo, ali su bolje nego druge alternativne mjere koje predlaţu i druge vlade. Bolje
nego da povećamo PDV na 19, 20 i 25%, što rade mnoge drţave u Evropi. Mi smo našli
naĉin da obezbijedimo dodatnih 20 miliona eura koji su neophodni da bismo smanjili
deficit i smanjili javni dug. To je odgovorno. Ove mjere ne zadiru ni u konkurentnost
crnogorske ekonomije, niti u konkurentnost izvoda crnogorske ekonomije, niti u ţivotni
standard onih najsiromašnijih, jer njih nećemo oporezovati sa ovim. One najviše
pogaĊaju upravo ove kompanije, telekomunikacione, kompanije koje se bave prenosom
32

TV signala i distribucijom, tako da je u tom dijelu populistiĉka priĉa da optuţujete
Ministarstvo finansija da opterećuje najsiromašnije, zato što nijesmo opteretili
najsiromašnije nego će mjere na kraju da opterete kompanije koje pruţaju ove usluge i
njihovo poslovanje, jer će biti manji promet, manji njihovi prihodi, manji profit, i to je
pošteno da se kaţe. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Koĉa Pavlović, a da se pripremi kolega Damjanović.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Gospodine ministre, na poĉetku odmah da kaţem vezano za onu prethodnu
polupolemiku koju smo imali, polu u smislu da nijesam imao prilike da vam pojasnim na
pravi naĉin. Dakle, kada sam govorio o budţetu Ministarstva finansija, nijesam govorio
ni o Upravi carina, ni o Poreskoj upravi, ni o Upravi za imovinu, ni o Upravi za igre na
sreću. Govorio sam o ta tri, ĉetiri temeljna programa koja su automna vaša koja realizuje
vaše ministarstvo. Najveći dominantni program je upravljanje budţetom. Preko 60
miliona je u budţetu namijenjeno Ministarstvu za upravljanje tim programom tj. za
realizaciju toga programa je tu povećano. Ono na ĉemu sam insistirao, a molio bih vas,
vi to moţete vrlo eksplicitno da demantujete, navodeći koja je od stavki bilo kojem od
ova ĉetiri programa, znaĉi upravljanje budţetom, politika, propisi i ţalbe, administracija i
ĉetvrti program komisije, gdje su to smanjene ugovorene usluge, ostale naknade,
naknade za stanovanje i odvojeni ţivot itd, gdje su to smanjene i koliko. Pojedini
programi su nešto smanjeni, ali ovaj prvi najveći je kapitalno povećan. On je povećan za
480.000 u apsolutnom obimu, a ovi su smanjeni za po šest, devet hiljada, onda je to sve
zajedno više.
Ono što ţelim da kaţem, vi ste ovdje rekli jednu veliku istinu i ţelim da se sloţim
sa vama. Niti jednoj drţavi ulica nije donijela ništa dobro. Vaša partija je dokaz te
istorijske istine, vi ste pravi dokaz. Mi imamo jednu tešku situaciju, gospodine ministre.
Imate situaciju u kojoj je, medicinskim reĉnikom govoreno, arterija otvorena. Imate
arterijsko krvarenje, a vi na drugoj strani pokušavate da sanirate neke ogrebotine. Vi
imate, gospodine ministre, situaciju u kojoj vi zarad oĉuvanja nekakvog imidţa poreskoj
raja Crne Gore, i vi to navodite, neko od kolega je dobro to primijetio, potpuno apsurdno
navodite to kao kvalitet, našu postojanost, nijesmo promijenili nijedan porez. Zašto kada
svi mijenjaju u krizi poreze Zašto nećete da uradite ono što je Obama u Americi
uradio Ĉak ni te poreze ovdje u Crnoj Gori ne plaćaju oni koji rade kapitalne
transakcije.
Gospodine ministre, moram da kaţem da mi je, zaista, ĉisti sarkazam govoriti o
razvojnim aspektima, razvojnoj dimenziji ovog budţeta. Mi smo podnijeli .... (Prekid)
Pokret za promjene je jutros u proceduru predao predlog zakljuĉaka vezano za situaciju
u KAP-u i dugove. Gospodine ministre, vi ste u decembru prilikom usvajanja budţeta
napravili jedan antiustavni okvir unutar ĉlana 11 budţeta koji vama dozvoljava da radite
što god hoćete, da plaćate koliko god hoćete i da se zaduţujete maltene neograniĉeno.
Sada je upravo to problematizovano od strane kolege Šehovića, imaćemo to ovih dana
na Odboru, tu neustavnu normu. Gospodine ministre, kao što sam rekao, mi smo
podnijeli, Pokret za promjene, Predlog zakljuĉaka vezano za KAP. Taj predlog
zakljuĉaka predviĊa upravo ono o ĉemu je govorio moj prethodnik. Mi mislimo da,
33

ukoliko nemate hrabrosti i nemate snage da na pravi naĉin zaštitite ono što jesu
strateški interesi ove drţave, treba da podnesete ostavku. Pošto vi to oĉigledno nećete,
mi ćemo ovdje pokušati da napravimo većinu u parlamentu, da toj Vladi iskaţemo jasno
nepovjerenje. Ovo dalje ne moţe ovako da ide, ova drţava je na rubu ekonomskog
kolapsa.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Jednom sam objasnio, ali namjerno ili nenamjerno, nijeste shvatili što sam
saopštio. To je da ove podatke koje iznosite ne odnose se na troškove Ministarstva
finansija i stavka upravljanje budţetom ne odnosi se na troškove Ministarstva finansija
već na servisiranje dugova i obaveza. Ove 2012. godine ćemo ukupno platiti dugova i
obaveza 171 milion. Na to direktno ne moţemo da utiĉemo. To je otplata obaveza,
domaćih i stranih, ukljuĉujući i otplate restitucije i stare devizne štednje, ukljuĉujući
plaćanje kamata, plaćanje garancija i taj iznos je povećan jer smo analizom utvrdili da
ćemo imati dodatne obaveze i dodatna plaćanja. To nije volja Ministarstva finansija, niti
su to troškovi sluţbenika Ministarstva finansija, niti bilo koji trošak koji je diskrecioni.
Diskrecione troškove smo, ponovo vam kaţem, smanjili. Jedino tako objektivno moţemo
da priĉamo.
Ono što je vaţnije i što se tiĉe ekonomske politike i rebalansa jeste poreska
politika. Nijesam nikada rekao da u Crnoj Gori postoji poreski raj. Ne kaţem da bi bilo
loše da postoji poreski raj. Jednom sam ĉuo uvaţenog profesora koji je rekao da poreski
rajevi postoje zato što postoje poreski pakli. Dakle, daleko smo od poreskog raja, imamo
još uvijek veliki broj sitnih fiskaliteta, imamo još uvijek dosta diskrecije, posebno na
lokalnom nivou i veliki teret koji stavljamo graĊanima i privredi. Crna Gora treba da se
izgraĊuje u pravcu poreskog sistema koji je jednostavan, koji je nizak, ne nizak zbog
bogataša nego nizak teret privredi, preduzetnicima, malom biznisu, onima koji ţele da
rade i ţive od svog rada i, u krajnjem, da sa tim poreskim sistemom privuĉemo
investicije. To je jedini naĉin kako mala otvorena ekonomija, bez domaće štednje, moţe
da obezbijedi rast, bez obzira na svu priĉu.
Ono što ţelim da kaţem jeste da je vaţno da politika, posebno fiskalna bude
konzistentna, posebno poreska politika. Ako ĉesto mijenjate poresku politiku, nijedan
investitor vam ne vjeruje, nijedan investitor neće doći da ulaţe. Ne govorim o
investitorima koji su ovdje, da li će pobjeći ili neće, nego govorim o onima koji
namjeravaju da doĊu, koji se sele iz drţava koje su drastiĉno povećale poreze. Treba da
smo ponosni što je ovakav poreski sistem u dijelu osnovnih poreza, da smo ponosni što
imamo najveće investicije perkapita. Ako to saĉuvamo, moţemo imati i više investitora i
više novih radnih mjesta. To treba da je ozbiljna priĉa, da priĉamo o poreskom sistemu,
da vidimo da li je dobar i kako da ga promijenimo. Mislim da treba da ga promijenimo
tako da ukinemo sitne fiskalitete, da ukinemo one poreze koji opterećuju posebno
diskreciono mali i srednji biznis, a ne da rušimo ono što je dobro, to je jako vaţna tema,
ali da ga napravimo takvim da bude u korist najvećeg broja graĊana, dugoroĉno, a ne
populistiĉki kratkoroĉno da kaţemo - e, sada smo uveli progresivne borbe, da ide u
korist graĊana. Mi nemamo sistem kao u Americi. Nemamo veliku razliku u dohotku. Mi
34

imamo znaĉajnu razliku u imovini i zato smo uveli progresivne poreze na imovinu.
Imovina je stanje, imovina je bogatstvo, a dohodak nije. Treba da omogućimo ljudima
sa dohotkom da mogu da preskoĉe iz jedne socijalne grupe u drugu u socijalnu grupu
ako više rade, ako više zaraĊuju, da im drţava ne stavlja viši teret, da ih neobeshrabri u
većem radu.Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Moţda nijesmo poreski raj, ali neki bi posvjedoĉili da smo raj bez poreza. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţeni ministre,
Motiv mog javljanja za komentar jeste ĉinjenica što sam ţelio da tim komentarom
usmjerim raspravu u jednom pravcu i da na samom poĉetku kaţem da se danas Crna
Gora nalazi na ekonomskoj i politiĉkoj raskrsnici iz koje mora naći izlaz. Ukoliko
skrenemo pogrešnim putem moţemo doći u situaciju da i definitivno postanemo
zatoĉenici biznisa jedne strane kompanije i njihovih lobija, domaćih i stranih, i zbog toga
treba svi zajedno da smo svjesni ozbiljnosti i ekonomske i politike situacije i da
razmišljamo o pravom modelu koji bi problem KAP-a i negativne posljedice, koje su
izazvane,a vezane su za problem Kombinata aluminijuma sveli na najmanju moguću
mjeru. MeĊutim, motiv javljanja je i sljedeći, a to je, da kaţem da je libertalijanski model
u ekonomiji potrošen. Negdje sam proĉitao sentenciju koja kaţe da u situaciji kad se
promijene okolnosti, mijenjaju se i zakljuĉci. U svjetskoj ekonomiji su 2007.godine
promijenjene okolnosti. Pokazalo se da liberalni model koji zasniva svoj rast na
nekretninskom balonu, na ĉinjenici da se oĉekuje priliv stranih investicija i na
ĉinjenicama koje su podloţne eksternim šokovima, se pokazao kao loš.
Crna Gora, kao mala i otvorena ekonomija treba da u promijenjenim uslovima
traţi novi model rasta, zbog toga nudimo i vjerujem da oko toga ĉak i postoji i da se
moţe napraviti saglasnost u Crnoj Gori, da polako poĉnemo da izgraĊujemo kapitalizam
sa socijalnim licem. Da moramo biti svjesni ĉinjenice, da se mora hodati po tankoj liniji,
jer ako imate previše trţišta, a premalo socijalne zaštite, kreirate nejednako siromaštvo i
bijedu, a ako imate previše socijalne zaštite, a premalo trţišta, onda ubijate motivaciju
da se radi i proizvodi u jednoj ekonomiji, zato moramo naći balans i zato moramo, ĉini mi
se da je zrelo vrijeme, da pravimo zaokret u ekonomskom modelu rasta jednako onako,
kako su neki politiĉki subjekti 1997. godine pravili zaokret od dotadašnje politike, jer su
promijenjene okolnosti. U promijenjenim okolnostima moramo traţiti nove odgovore na
brojna iskušenja koja nas oĉekuju. Zbog toga smatram da treba da se u Crnoj Gori
pokrene najširi mogući dijalog na temu i poreske politike i modela rasta, jer vremena za
ĉekanje nema i kao mala i otvorena ekonomija, moramo se prilagoĊavati novonastaloj
situaciji. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASATODER:
Hvala, kolega Šehoviću.
Ministar Katnić. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
35

Hvala Vam na ovoj prilici da prodiskutujemo jednu vaţnu i teorijski i praktiĉno
temu koja se odnosi na ekonomski model i na ekonomski rast. Prije toga, pošto ste
pomenuli pitanje industrijskog sektora i garancija, ţelim da kaţem bez namjere da
sudim da li je to dobro ili loše. 2009.godine kada su izdate garancije za podršku
Kombinata aluminijuma, Ţeljezari i drugim preduzećima, izdate su sa namjerom da se
sprijeĉi urušavanje ekonomskog sistema i prepoznate su sistemske kompanije, koje
mogu u bitnom da promijene ekonomsku sliku, ne samo u realnom sektoru, već u
bankarskom sektoru i u fiskalnom sektoru. To je i tada ocijenjeno kao fiskalni rizik, kao
potencijalni fiskalni trošak,koji je rizik,koji je Vlada spremna da preuzme, kako bi
saĉuvala i ekonomiju i socijalne prilike u Crnoj Gori, i tada je to bila teška odluka, i
naravno da se uvijek plaćaju konsekvence. Ali, isto tako je taĉno da smo garancije
prema Ţeljezari i da je većina kritikovala garanciji prema Ţeljezari, a moţda su te
garancije danas omogućile da se restruktuira kompanije da dobiju strateškog partnera, i
sad se mnogi hvale kako smo našli novog strateškog partnera za Ţeljezaru. A
2009.godine da nijesu izdate moţda tamo ne bismo imali, ni zaposlenih, ni Ţeljezaru ni
mogućnost da traţimo strateškog partnera. Opet ne sudim da li je to dobro ili loše, samo
nije jednostavno reći- ovo je loše i graĊani plaćaju cijenu, da, ali plaćaju graĊani i imaće
benefita, zato što, ako sjutra strateški partner organizuje proizvodnju, ako bude plaćao
poreze ako zaposli nove ljude. To će biti benefit svih nas i graĊana i ekonomije Crne
Gore, naravno svi bismo voljeli. Vjerujem i vi da iza Kombinata aluminijuma se dogodi
strateško partnerstvo, da se restruktuira, da se pronaĊe strateški partner. To bi bila
najbolja opcija, ali ono što sad radim jeste što moram, to je da platim obaveze ako
imamo obaveze, u meĊuvremenu da probamo da ga restruktuiramo i da ga odrţimo u
ţivotu,što je Skupština zakljuĉila i obavezala se i samo to kao Vlada radimo i tome smo
posvećeni. Ako imate drugi predlog što treba da se radi spremni smo da razmatramo
zajedno. Mislim da je to pošten i odgovoran odnos.
Oko modela rasta.
Ja sam siguran da je stari model rasta, koji je karakteristiĉan bio za Jugoistoĉnu
Evropu, pretkrizni model koji se zasnivao na obilnom prilivu kapitala potrešen, posebno
kapitala koji je išao u tekuću potrošnju i da je neophodno uĉiniti, ali uĉiniti ekonomiju
konkurentnijom, produktivnijom, kako bi investicije išle u konkurentnije i produktivnije
sektore i dugoĉno stvarale dohodak i novu dodatnu vrijednost. Nijesam siguran da to
moţemo uĉiniti kroz stvaranje drţave blagostanja i nijesam siguran da je Crna Gora
imala liberalni model koji je istrošen. Crna Gora nikada nije imala liberalni model ni blizu.
Mi smo na ţalost pokušali da imitiramo drţave blagostanja. Znaĉi, mi moramo da
definišemo ekonomsku politiku koja je u funkiciji rasta i socijalnu politiku koja će pomoći
one kojima treba socijalna pomoć, starima, nemoćnima, bolesnima, onima koji ne mogu
da rade, ne i onima koji mogu da rade, koji mogu da naĊu posao u Crnoj Gori, ako ih
traţe od drţave, to treba da promijenimo, i to treba da bude balans izmeĊu trţišta i
socijalne politike. Ne mogu da prihvatim da moţe biti previše trţišta, previše slobode,
previše trţišta ne moţe biti. Što više trišta to više ekonomske aktivnosti, to je bolje za
poreske obveznike i to je bolje za sve nas. Samo drţava je tu i odgovorna da od tog
trţišta uzme jedan dio i da socijalno ugroţenima. Mislim da takvu politiku treba da vodi i
ova i buduća Vlada i mislim da će ona biti na benefit graĊana.Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, ministre.
36

Sljedeći komentar je kolege Kemala Purišića. Izvolite.
KEMAL PURIŠIĆ:
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţeni ministre,
Shvatio sam da ste polemisali sa jednom mojom tezom kada ste govorili o tome
da je stabilnost javnih finansija, uopšte fiskalna stabilnost, najznaĉajni faktor rasta u
Evropi i da će ta okolnost kompenzovati ĉinjenicu da je kapitalni budţet prepolovljen u
odnosu na 2009. godinu, dodatno smanjen za nekih 4,7 miliona. Mislim da ono što vaţi
za Evropu ne vaţi u mnogo ĉemu za našu zemlju. U Evropi imamo sjever razvijen, jug
nerazvijen, kod nas je obratno. U Evropi imamo konzistentnu politiku, godišnje se
ogromni novci izdvajaju za regionalni razvoj. Kod nas imamo Zakon o regionalnom
razvoju, ali u Budţetu se ne prepoznaju projekti koji podrţavaju ono što je intencija
zakona. Dakle, ja sam komentarisao da nije dobro da se šteĊelo na kapitalnom budţetu
i da to sigurno neće proizvesti dobre posljedice i komentarisao sam ĉinjenicu da je sa
nekim neto efektom od 1.000.000 eura smanjena podrška projektima na Sjeveru Crne
Gore i da je to svakako loše za razvoj pa i za rast.
Mi smo imali i period blagostanja od 2007. do 2009. Ogromni kapital se slio u
Crnu Goru, banke finansirale projekte masovno, na sjeveru vrlo malo efekata. To je
poznata ĉinjenica. Ako drţava odgovornom politikom i prije svega kroz kapitalni budţet
ne usmjeri tamo sredstva, ne moţe se generisati rast i razvoj u tom dijelu Crne Gore, to
ja tvrdim, to se moţe egzaktno dokazati. Pogledajte istoriju tih odnosa od momenta kad
su ukinuti podsticajni fondovi, nema rasta i razvoja, a polako prevladava siromaštvo. To
je jedna teza.
Drugo, ja sam našao logiĉnu korelaciju, ako platimo dug KAP-u manje je
sredstava za kapitalne objekte svuda u Crnoj Gori, pa i na sjeveru. Kada smo platili
Ţeljezari prošle godine isto manje sredstava, automatski to znaĉi sniţavanje. I ono što
je planirano kad razmatramo završni raĉun, vidimo da postoji jasna korelacija i ja sam
ukazao da to nije dobra politika i predloţio sam, ne samo kritikovao. Imate negdje
38.000.000 viška tamo izmeĊu rasta, deficita i ostalog. Bolje bi bilo da je to otišlo u
kapitalni budţet, bolje efekte bi dalo na rast i razvoj, nego što to stavljamo negdje drugo,
ne znamo gdje. Izuzetak je ako ste to stavili u rezervu i oĉekujete još jedan udar,
odnosno naplatu garancija od KAP-a. Tada bi trebali da jasno saopštite da postoji ta
opasnost i na kraju svi graĊani da se pripreme za taj scenario. Dakle, ja ne mogu da
prihvatim da ignorišete da imamo Zakon o regionalnom razvoju, da imamo potrebe i da
vi se oglušite o sve to i da nam kaţete nešto što je iskustvo svjetsko, a kod nas ne
funkcioniše.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Purišiću.
Ministar Katnić.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala Vam i zahvaljujem poslaniku Purišiću na korektnoj diskusiji i tonu, iako
sam ĉuo kritiĉke tonove i kritike o budţetu, mislim da su teme koje zasluţuju paţnju i
komentar i neke od njih jesu sa pravom i na mjestu.
Da bi shvatili poziciju Ministarstva finansija, ţelim da vam saopštim nekoliko
podataka. To je da je kapitalni budţet 37% raspisan na sjever, da smo kroz egalizaciju
37

dodatno 23.000.000 opredijelili uglavnom za sjeverne opštine, za manje razvijene
opštine, da smo kroz budţet Ministarstva poljoprivrede i kroz poseban budţet
investicionog razvojnog fonda preko 60% sredstava opredijelili za sjever i to je sve u
funkciji regionalnog razvoja. Ne moţe se samo sa jednom politikom i samo mjereno
kapitalnim budţetom posmatrati odnos Vlade prema sjeveru i prema nerazvijenim
podruĉjima. To ţelim da vam naglasim i vjerujem da ćete se oko toga sloţiti.
Ono što ste takoĊe pomenuli, što hoću da jasno kaţem, da kroz ovaj budţet smo
predloţili stvaranje fiskalnih rezervi. Bez obzira što to znaĉi veće zaduţenje, u neto
iznosu je ono isto. Znaĉi, neto zaduţenje je isto ukoliko se zaduţite i ukoliko maknete taj
iznos rezervi depozita, ali znaĉi sigurnost i sigurnost u sluĉaju da platimo obavezu koju
nijesmo planirali ili koja je riziĉna da se plati. Zato u ovim teškim vremenima drţava koja
nema posebno svoju monetarnu politiku, koja nema podršku Evropske centralne banke
treba da napravi rezervu. Kao što odgovoran domaćin treba da ima rezerve za
nepredviĊene okolnosti, tako vjerujem da drţava Crna Gora treba da ima makar rezervu
koja je jednaka dvomjeseĉnim rashodima budţeta i u dugom roku to treba da bude
teţnja. Ako ne moţemo ove godine da je u potpunosti ostvarimo onda treba da teţimo
da je iz godine u godinu povećavamo i da imamo tu stabilnost.
Ono što je naĉelno jeste da bez obzira koliko ulaţemo sredstava kroz budţet u
nerazvijena podruĉja, ne vjerujem liĉno, ekonomski, da ćete ikada biti ravnomjernog
razvoja. To potvrĊuje iskustvo svake drţave, to potvrĊuje iskustvo i Evrope. Evropa u
kohezioninu politiku, fondove podrške manje razvijenim drţavama, manje razvijenim
regionima, ulaţe milijarde i nikada nije bila veća razlika izmeĊu bogatih djelova Evrope i
siromašnih djelova Evrope. Ona je, ako pogledamo regione, preko 20 puta. Dakle,
nijedna politika ĉiji je instrument davanje novca, plaćanje, pomoć, ne donosi razvoj,
posebno kada imamo druge podsticaje. U ţivotu i ekonomiji sve je podsticaj. Ako imamo
podsticaj da ljudi dolaze u bogatije krajeve gdje imaju mogućnosti za biznis i za posao,
bez obzira koliki date finansijski stimulans ti ljudi će da doĊu, samo će moţda naći naĉin
da ga zloupotrijebe. Tu treba da naĊemo pravi balans. Ulaganje u infrastrukturu,
ulaganje u ono što moţe donijeti vrijednosti, što moţe donijeti.../Prekid/... pristalica
davanja koja su orjentisana regionalno, zbog regionalnog razvoja, zato što ona po
pravilu ne donose regionalni razvoj, nego naprave parazitske ili opštine ili regione. Zato
je bolje da damo sredstva koja će biti u funkciji dugoroĉnog razvoja kroz izgradnju
infrastrukture i valorizaciju ekonomsku prostora i bogatstva koja imaju manje razvijene
opštine. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, ministre.
Kolega Aleksandar Damjanović.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Makar u dijelu onoga gdje ste polemisali sa nekim stavovima, ja opet postavljam
kljuĉno pitanje i Vama i svima nama. Dakle, ako vam je rebalans prilagoĊavanja ovoj
realnosti, ovaj rebalans neće, ministre, riješiti nijednu od sistemskih slabosti, za koje vi
eksplicito priznajete da ih ima i da su uzrokovale ovu krizu. Podsjetiću na obrazloţenje
ovog rebalansa. Dakle, meĊutim kaţe - prelivanje negativnih efekata sa spoljnjeg trţišta
i unutrašnje slabosti i ...sistemskim problemima i slabosti privrede i tako dalje i tako
38

dalje, neće se riješiti na ovaj naĉin i rebalansom. Mi nećemo riješiti ni pitanje ostatka
garancija za Kombinat aluminijuma. Svima je jasno i ovdje mnogo ne potenciramo tu
priĉu, imaćemo tu priĉu naredne nedelje, da je ovaj rebalans ovdje uzrokovan i da je
kljuĉni razlog naplata garancije za Kombinat aluminijuma. Ova 102.000.000 vise. Dakle,
ovaj rebalans neće riješiti to pitanje. Naravno, ja sam ovdje vidio amandman vašeg
koalicionog partnera, koji ovdje definiše da svako naredno zaduţenje mora da se potvrdi
u Parlamentu i tako dalje, i tako dalje. On suštinski takoĊe ništa ne mijenja. Mi ćemo oko
ovoga razgovarati. On neće doprinijeti manjem zaduţivanju, već će samo uzrokovati, da
ako se budemo zaduţivali, po osnovu novih garancija, odnosno pada garancija po
nekom drugom osnovu, da ćemo to imati ovdje, "transparentno u Parlamentu" i da će
većina kao do sada to da poferma, ali to ne rješava probleme. To ne rješava ono o
ĉemu smo ovdje razgovarali. SNP za razliku od drugih, ţeli da nudi rješenja i nudimo ih,
pa i kada ih prihvatite kao naše rješenje, vi ih sprovodite, kao što je bila progresivna
stopa poreza na nepokretnosti i ostale koje ćete morati da uvodite. Radite, nije problem,
ako je nešto bolje za drţavu, ako je prilika od boljih, ako ima efekta nama nije krivo da to
sprovodi neko ko sad ima parlamentarnu vlast.
MeĊutim, govorimo o sistemskim stvarima. Kad govorimo o poreskom sistemu i
sami ste napisali ovdje, kolega Katniću, da vam je siva ekonomija 20%. U vašem
izvještaju oko sive ekonomije, to je veliko sedam osam miliona evra. Mi mislimo u SNPu
da je to nivo od 30% i da milijardu imamo sive ekonomije. Nijedna ovdje mjera o
tome na koji naĉin širiti taj poreski obuhvat. Dakle, po stoti put priĉa oko poreskih
kartona. Dakle, ako priĉa o socijalnom kartonu traje 12 godina ili 14 godina i sluţi samo
za prepadanje socijalno ugroţenih graĊana uoĉi izbora, dajte ovu priĉu oko poreskih
kartona da dovedemo do kraja. Evo prilike da krenemo od nas ovdje od svih javnih
funkcionera pa dalje, imovina prihodi, sve što ne odgovara u imovini o prihodima
dodatno oporezivanje. Eto prihoda veoma brzo, poreski obuhvat 30% je mnogo,
milijardu evra neoporezovanih u Crnoj Gori je ĉudo, kolega Katniću. E, tu prepoznajemo
da postoji problem nedostatka politiĉke volje ili moći ili jednog drugog da se uĊe u ovo
rješavanje ovih problema. Dakle, sa ovim nekim mjerama koje bi se sad sprovele
sistemskog karaktera, mi ne bi moţda ove godine ublaţili efekte krize, moţda bi ona bila
još veća, ali bi stvorili prostor za narednu godinu, 14, 15, 16-stu, da polako ulazimo u
red stabilnih ekonomija. Po nama se stabilnost postiţe time što nijesmo jedna od rijetkih
zamalja, kako Vi kaţete, koja nije radila to i to, već radimo što rade i ostale ozbiljne
zemlje ili makar većina tih ozbiljnih zemalja. Ja ne vidim ovdje ili u SNP-u, sem
pokušaja da se pegla realnosta sada do nekog novog rebalansa ništa više od toga.
Kada bi to prepoznali, vjerujte da bi imali podršku, ma koliko ta podrška koštala u
politiĉkom smislu, ali ništa nećete uraditi, sem što ćete gubiti još malo vremena uoĉi
izbora ili nakon izbora, potpuno je nebitno, gdje ćemo morati da razmišljamo o nekim
novim problemima koji će nas sruĉiti na glavu.
Ponavljam, Kombinat aluminijuma, garancija za domaće firme itd.itd. Sve se
ovdje svelo kolega Katniću na novo zaduţivanje i na to hoće li to novo zaduţivanje,
dakle govorim izmeĊu vas u vlasti DPS i SDP-a biti ovdje pokazano transparentno, "da
svi dijelimo odgovornost" ili ćete to raditi kao i do sada kroz Zakon o budţetu, godišnji.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Damjanoviću.
39

Ministar Katnić.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala.
I ja isto uvaţavam diskusiju poslanika Damjanovića, uglavnom su bile ekonomske
teme i teme koje se tiĉu rebalansa i ţelim da odgovorim na nekoliko teza.
Prvo, sa rebalansom koji predlaţemo ne kupujemo vrijeme i on nije ni politiĉki
oportun niti popularan. Kada bismo kupovali vrijeme, ne bismo predlagali rebalans, nego
smatramo da treba da se urade ove mjere da bi se dodatno stabilizovala ekonomija i
zaštitila od eventualnog novog šoka koji moţe da se desi.
Drugo, budţet ne moţe da riješi sistemske probleme bilo koje ekonomije pa ni
crnogorske, budţet je plan prihoda i rashoda, ali moţe da smanji nestabilnost i
disbalanse koji postoje u javnim finansijama i zato ga predlaţemo. Pored budţeta i
pored stabilizacije javnih finansija i finansijskog sistema, strukturni problemi se rješavaju
kroz strukturne reforme. Zajedno smo razmatrali neke od tih strukturnih reformi koje smo
predlagali ovdje u Parlamentu kroz popravljanje poslovnog ambijenta i kroz bolju
administraciju, drţavnu administraciju. To je jedini naĉin kako moţemo da rješavamo
strukturne probleme da obezbijedimo solidne osnove za odrţiv rast.
Dakle, saglasan sam da budţet ne rješava strukturne probleme, ali ovaj budţet
smanjuje disbalanse koji postoje u ekonomiji, posebno u javnom sektoru. Posebno je
vaţno u današnje vrijeme da sa budţetom ili sa javnim finansijama ne pravimo dodatne
probleme.
O zaduţivanju. Još jednom kaţem, ne postoji, osim Norveške i Švedske koja ima
balansiran budţet, drţava u Evropi koja se ove godine neće znaĉajno zaduţiti, u
relativnim iznosima, ne u apsolutnim, u apsolutnim mnogo više, ali u relativnim iznosima
mnogo više nego što se Crna Gora se zaduţuje. Većina tih drţava se ne zaduţuje do
iznosa kapitalnog budţeta, nego mnogo više. Prosjeĉan deficit u zemljama Evropske
unije, euro zone, je 3,5% u 2012.godini, dakle to je realno. Naravno, svaka od drţava
ima svoje probleme, svoje disbalanse. Crna Gora ima rizik izdatih garancija i sa tim
rizikom se suoĉavamo. Ne bjeţimo od toga, otvorili smo taj problem i pokušavamo da
smanjimo štetu u dijelu izdatih garancija i pokušavamo da riješimo problem kroz
restrukturiranje kompanije i eventualno traţenje partnera strateškog koji će uĉiniti ovu
proizvodnju odrţivom u Crnoj Gori. Ukoliko nema ekonomsku budućnost, onda da
jednom kaţemo da ne postoji ekonomska budućnost, i to je takoĊe odgovor. To se ne
moţe riješiti rebalansom i to niko ne moţe rebalansom riješiti, niti sam ja u uvodnoj ili
bilo kojoj rijeĉi rekao da će rebalans da riješi sve strukturne probleme u crnogorskoj
ekonomiji.
Što se tiĉe garancija, prepoznaćete makar da prošle godine i ove godine smo na
najmanju moguću mjeru smanjili garancije. Ove godine u budţetu imamo samo
garancije za ţeljezniĉku infrastrukturu, znaĉi za kapitalni budţet, nemamo nijednu
dodatnu garanciju. Dakle, prepoznali smo da ono što je bila politika u godinama
nastanka ekonomske krize, kada smo pokušali da pomognemo ekonomiju i kada je
Vlada odluĉila da pomogne sistemski vaţne kompanije, sada više ne postoji fiskalni
prostor ili je suţen i da postoji ozbiljan rizik i zato ţelim da smanjimo taj rizik i smanjili
smo izdate garancije i samo ih opredjeljujemo za infrastrukturne projekte.
O sivoj ekonomiji. Više puta smo komentarisali iz Ministarstva finansija, ali evo da
ponovim ovdje pred vama i pred crnogorskom javnošću. Napravili smo sistemski pristup,
40

identifikovali oblasti gdje smo prepoznali mogućnost da najviše prikupimo dodatnih
prihoda i najveći rizik od izbjegavanja plaćanja poreza. To su u prvom redu akcizni
proizvodi, zato što su drţavna opterećenja najveća na ove proizvode i zato što postoji
najveći podsticaj da se trgovina odvija u sivoj zoni. Zatim rad na crno, prepoznali smo da
i kod domaće i kod strane radne snage nerezidenata postoji znaĉajan broj radne snage
koji nije prijavljen ili koji je prijavljen a nije prijavljen na pune nadoknade koje dobijaju.
Tako da je to drugi segment vaţan sa kojim se suoĉavamo. Treći je trgovina, odnosno
izdavanje fiskalnih raĉuna, što je prepoznato kao pojava i kao problem koji treba da
rješavamo. Ĉetvrti segment su neregistrovani objekti.
Kroz ove ĉetiri cjeline, zajedno sa svim inspektoratima direktorima inspekcije,
zajedno sa resornim ministrima, zajedno sa sudskim organima pokušavamo da
definišemo kredibilne mjere, mjere koje će imati efekta, ne samo deklarativnog, ne samo
jednokratnog već dugoroĉnog da sreĊujemo sisteme.
Siva ekonomija je problem koji nije prisutan samo u Crnoj Gori, u Evropi je u
prosjeku 20%, 19% je u Evropi prosjeĉna siva ekonomija. Bez obzira što neke drţave
imaju malu sivu ekonomiju, kao što je Njemaĉka, vjerovatno Francuska, skandinavske
drţave, te drţave imaju deficit. Naravno, treba da rješavamo sivu ekonomiju, da
povećamo prihode. Da smo najefikasnija administracija koja najviše skuplja prihoda po
osnovu poreza i koja ima najmanju sivu ekonomiju, vjerovatno bismo imali neke
strukturne probleme sa kojima se suoĉavamo. To je realnost za svaku drţavu. Ono što
na nivou podataka i ekonomskih ĉinjenica jeste da je uz nisko poresko opterećenje
procenat prihoda u odnosu na bruto domaći proizvod veći nego u regionu. Znaĉi,
prikupljamo preko 35% bruto domaćeg proizvoda. Kada bi siva ekonomija bila visoka
onda ne bismo mogli da prikupimo više nego drugi što prikupljaju sa većim porezima.
Efikasno skupljamo prihode. Imamo problema, ima prostora, na tome radimo. Ne
zatvaramo oĉi i nijesmo nikada bjeţali od toga da prihvatimo vaš predlog ako je dobar.
Prihvatimo ga, zahvalimo na predlogu i spremni smo da ga implementiramo.
Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Ovim smo, uvaţena gospodo, zaokruţili prvi krug rasprave i prelazimo na sljedeći
krug rasprave, diskusija dakle.
Prvi diskutant je kolega Zoran Jelić, a da se pripremi kolega Dobrica Šljivanĉanin.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre
Katniću, gospodine Pavliĉiću, gospoĊice Šćekić,
Osnovni razlozi za rebalans budţeta za 2012. godinu su prilagoĊavanje
negativnim ekonomskim kretanjima, niţi planirani prihodi u prvim mjesecima
2012.godine, obezbjeĊenje dodatnih sredstava za plaćanje obaveza po osnovu izdatih
garancija, smanjenje rasta društvenog bruto proizvoda sa 2% na 0,5% i primjena
Vladine uredbe o organizaciji i naĉinu rada drţavne uprave.
Negativne ekonomske tendencije kako u zemljama Evropske unije tako i u crnogorskoj
ekonomiji, rezultirale su manjim ostvarenjem prihoda u prvom kvartalu 2012.godine.
Rebalansom budţeta prihodi su korigovani za 60.000.000 eura u odnosu na plan.
TakoĊe su rashodi smanjeni za 15.970.000 eura. Pokazatelji poĉetkom 2012.godine
41

ukazuju na pogoršanje ekonomske aktivnosti, raste procenat blokiranih raĉuna kao
rezultat nelikvidnosti, zabiljeţen je pad bankarskih garancija, prije svega kredita, pad
stranih direktnih investicija kao i rast poreskog duga. Sve ove aktivnosti su uslovile pad
fiskalnih prihoda. Obzirom na promjene osnovnih makroekonomskih pokazatelja na
niţe, javlja se potreba revidiranja osnovnih makroekonomskih pretpostavki kroz rebalans
budţeta. Tu je Ministarstvo finansija pokazalo jedan odgovoran odnos i veoma brzo
reagovalo na postojeće trendove donošenjem rebalansa budţeta za 2012.godinu.
Finansijsku situaciju u Crnoj Gori dodatno oteţavaju unutrašnji problemi, prvenstveno
dešavanja u vezi sa Kombinatom aluminijuma što se ogleda u stvaranju socijalnog i
fiskalnog pritiska kroz mogućnost potencijalnoga aktiviranja izdatih garancija.
Poĉetkom 2012.godine prihodi nijesu naplaćeni planiranom dinamikom. U prva tri
mjeseca o.g. prihodi su bili niţi za 40 miliona eura u odnosu na plan, dok su na
ostvarenje u odnosu na isti period 2011.godine bili niţi za 26,2 miliona eura. Pad
kreditne aktivnosti je uzrokovan smanjenjem raspoloţivosti kreditnih sredstava kod
banaka ĉije su matice izvan Crne Gore. TakoĊe je smanjena traţnja za kreditima zbog
privredne aktivnosti i oštrih uslova za odobravanje kredita kao posljedica povećanog
kreditnog rizika. Niţi priliv stranih direktnih investicija uzrokovan je padom investicionih
ulaganja u Evropskoj uniji zbog opreznosti investitora. Ovaj rizik se efektuira kroz pad
agregatne traţnje, uvoza i budţetskih prihoda i ima negativan uticaj na likvidnost i
potencijalno smanjenje otvaranja novih radnih mjesta. U ovakvim uslovima poslovanja
fiskalna politika je veoma znaĉajan instrument Vlade Crne Gore za stvaranje uslova za
odrţiv privredni rast i srednjoroĉni period kvalitetne fiskalne politike koju sprovodi
Ministarstvo finansija kroz rebalans budţeta usmjereni su prije svega na zadrţavanje
postojećih osnovnih poreskih stopa, konsolidaciju na rashodnoj strani i primjenu mjera
za povećanje budţetskih prihoda kroz smanjenje sive ekonomije. Rebalansom budţeta
opredjeljenje fiskalne politike Crne Gore biće usmjereno na zadrţavanje postojećih
poreskih stopa, primjenu mjera za povećanje budţetskih prihoda.
UnapreĊenje poreskog sistema biće nastavljeno kroz usklaĊivanje Zakona o
akcizama sa direktivama Evropske unije. Mnoge zemlje u Evropskoj uniji i okruţenju
pribjegle su povećanju poreskih stopa, naroĉito PDV-a. Ministarstvo finansija je baziralo
svoju poresku politiku za 2012.godinu na uvoĊenju simboliĉnih taksi na proizvode koji se
kategorizuju kao luksuzni, prije svega kablovska televizija i SIM kartice po 1 euro
mjeseĉno, i neće ugroziti finansiranje privrede i ţivotnog standarda graĊana. Finansijski
efekat pomenutih taksi ukljuĉiće i takse na elektriĉna brojila i pušaĉke zone, pa po
konzervativnoj metodi prihodi će iznositi oko 9,5 miliona eura. Revidiranjem modela za
primjenu niţe akcize na loţ-ulje za grijanje i plin izmjenom Zakona o akcizama u pravcu
njegovog povećanja oĉekuju se prihodi od oko ĉetiri miliona eura. Porez na dobit
funkcionerske penzije donijeće dodatnih 300 hiljada eura. Oporezivanjem
nerasporeĊene dobiti starije od tri godine, moţe se oĉekivati 10 miliona eura u budţetu
do kraja 2012.godine. Ukupni finansijski efekat novih mjera za 2012.godinu iznosiće
23,8 miliona eura što predstavlja 0,7 procentnih poena bruto društvenog proizvoda.
Dakle, prihodi budţeta za 2012.godinu procjenjuju se na 1.150.000 eura ili 33,8% bruto
društvenog proizvoda.
Planiranje prihoda podrazumijeva i efekte naplate poreskih prihoda i smanjenje
stope sive ekonomije, o ĉemu je danas bilo rijeĉi. Oĉekuje se da će izmirivanje obaveza
prema zaposlenim u 2012. godini usljed radikalnih mjera u naplati zaostalih i budućih
poreza i poreskog duga. Dobro je što je formirano koordinaciono tijelo pri Vladi za borbu
42

protiv sive ekonomije. Samo na trţištu rada u Crnoj Gori gubi se godišnje od oko 60
miliona eura zbog neprijavljivanja radnika na obavezno socijalno i zdravstveno
osiguranje, o ĉemu je i ministar rekao. Samo poreski dug prema Zavodu za
zapošljavanje Crne Gore po osnovu osiguranja od nezaposlenosti, koji predstavlja
izvorni prihod Zavoda za zapošljavanje, iznosi od oko 26,3 miliona eura.
Imajući u vidu i nenaplaćene prihode prije svega od poreza za koncesije, porez
nepokretnosti, PDV, naknade za legalizacije bespravno sagraĊenih objekata, turistiĉkih
taksa, oĉekujem da će se ovi prihodi naplatiti u budţetu Crne Gore. U tom smislu punu
podršku Ministarstvu finansija u vezi naplate zaostalih fiskaliteta.
Na kraju ţelim da kaţem da iz svega navedenog proizilazi da Vlada vodi
kvalitetnu ekonomsku politiku u uslovima krize i Demokratska partija socijalista će
podrţati ovaj predlog rebalansa budţeta za 2012.godinu.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Imamo komentar koleginice Nataše Vuković, na izlaganje kolege Jelića. Izvolite.
NATAŠA VUKOVIĆ:
Kolega Jeliću, u svom izlaganju ste pomenuli da su ovo simboliĉne takse. Ne bih
se sloţila sa vama.
Taksa od 1 evro predloţena za upotrebu kartice mobilne telefonije, tarifno brojilo,
prikljuĉak na kablovsku i sve ostalo za nekog moţda jeste simboliĉna, ali za mnoge
graĊane Crne Gore nije. SIM kartice su moţda luksuz, moţda je kablovska televizija
luksuz, ali ne mogu da se sloţim sa vama da je tarifno brojilo luksuz. Posebna priĉa je
uvoĊenje takse na upotrebu duvanskih proizvoda ugostiteljskim objektima, normama
jednog zakona suspendujemo norme drugog zakona. Ne znam da li je to moguće.
Valjda smo trebali da uradimo izmjene i dopune Zakona o ograniĉavanju duvanskih
proizvoda da bismo ovo mogli da uradimo. Samo bih ţeljela da zapitam sve nas ko je
procijenio koliko košta zdravlje, jer iz Ministarstva zdravlja, kad smo usvajali Zakon o
ograniĉavanju duvanskih proizvoda, reĉeno je da zdravlje nema cijenu. Meni se ĉini da
uvoĊenjem ovih taksi fino smo izraĉunali da zdravlje ima cijenu 1 evro po kvadratnom
metru prostora. Je li to budućnost Crne Gore Bez obzira na to što Ministarstvo zdravlja
iz godine u godinu traţi sve više novca, odnosno traţi onoliko koliko mu je potrebno za
funkcionisanje zdravstvenog sistema, budţet za zdravstvo se smanjuje. Evo, priĉa o
izgradnji objekata za medicinski otpad i to je otpalo ovim kapitalnim budţetom. Ovo je
zaista sramota, zdravlje u Crnoj Gori zaista ima cijenu, i to vrlo nisku.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Kolega Jelić.
ZORAN JELIĆ:
Dali ste mi priliku da saopštim i neke podatke u Crnoj Gori koji se odnose na
korisnike mobilne telefonije. Trenutno, po zadnjim podacima, u Crnoj Gori postoji
980.000 aktivnih SIM kartica. Do sada smo imali preko 1.200.000, što znaĉi da po
43

jednom graĊaninu Crne Gore imamo dvije aktivne SIM kartice. Po tome smo na prvom
mjestu po glavi stanovnika u Evropskoj uniji.
TakoĊe ţelim da vam kaţem, po potrošnji duvana po glavi stanovnika Crna Gora
zauzima drugo mjesto u Evropskoj uniji. Po potrošnji benzina po glavi stanovnika
nalazimo se na drugom mjestu u Evropskoj uniji, poslije Njemaĉke.
Gospodin ministar je rekao da oporezivanje SIM kartice kablovske televizije nije
socijalna kategorija i neće uticati na standard graĊana Crne Gore, nego će uticati na
smanjenje nekih luksuznih stvari. Prije svega nemoguće je i nedopustivo da odreĊeni
graĊani imaju recimo po pet - šest mobilnih telefona i onda se ljute što ćemo ih
oporezivati po 1 euro. Osim toga, vi ste pomenuli ovdje i tarifno brojilo. Taj porez će se
plaćati, kao što je gospodin ministar rekao, znaĉi kompanije koje se bave distribucijom,
recimo, elektriĉne energije itd. Dakle, ovim predlogom rebalansa budţeta išlo se na
najmanje moguće opterećenje graĊana i privrede, da se na neki naĉin ne stvore uslovi
za slabu konkurentnost privrede i da se utiĉe na smanjenje standarda samih
stanovnika.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Šljivanĉanin, a da se pripremi kolega Zarubica.
Izvolite.
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:
Gospodine potpredsjedniĉe, poštovani ministre, poštovani graĊani,
Zakon o Budţetu je najznaĉajniji godišnji pravni akt drţave. On je ne samo
najznaĉajniji pravni akt nego i ekonomsko-socijalni, finansijski a i politiĉki dokument sa
razliĉitim funkcijama usmjerenim ka ostvarivanju ukupne ekonomske i drţavne politike.
Zato smo mi iz Socijalistiĉke narodne partije prilikom planiranja Budţeta za sada
već tekuću godinu oĉekivali mnogo ozbiljniji, struĉniji i odgovorniji pristup aktuelne vlasti.
Tako smo prilikom razmatranja i usvajanja Predloga zakona o budţetu imali znaĉajne
rezerve prema ovom dokumentu, amandmanski predlagali poboljšanja koja naţalost
nijesu prihvaćena i tvrdili da je on neodrţiv. I evo, nakon ĉetiri mjeseca njegovog
izvršenja moralo se pristupiti njegovim izmjenama i dopunama tj. novom uravnoteţenju
primitaka i izdataka.
Dobili smo predlog za izmjene kojima su znaĉajno povećani ukupni izdaci, i to za
30 miliona, a uporedo smanjeni izvorni prihodi za 60 miliona. Znaĉajno su uvećani
rashodi za otplate garancija dugova i kamata koji dodatno opterećuju najširi krug
graĊana. Ono što posebno zabrinjava, znaĉajno su u odnosu na Zakon o budţetu
povećana nedostajuća sredstva za izmirivanje ukupnih izdataka, i to sa 168,49 miliona
na 258,24 miliona ili više za 89,75 miliona.
Nemogućnost izvršenja odnosno naplate planiranih budţetskih prihoda za
2012.godinu i aktiviranje garancija za neuspješnu privatizaciju KAP-a od strane Dojĉ
banke stvorili su potrebe za novim zaduţenjem koje neće biti usmjereno u razvojne
projekte, iako je Vlada prilikom usvajanja budţeta za 2012.godinu obećala da će svako
naredno zaduţenje biti upotrijebljeno upravo za razvojne projekte.
MeĊutim, aktuelni reţim odluĉio se da nedostajuća sredstva u najvećoj mjeri
obezbijedi novim zaduţenjem od 78.000.000 eura, koje zaduţenje će biti upotrijebljeno
za otplatu dugova, pa ukupno zaduţenje u ovoj godini planirano je na 308.000.000 eura,
44

koje u trenutku kad se javni dug povećava a izdaci za kapitalni budţet smanjuju dovodi
do problema fiskalne odrţivosti i ugroţavanja finansijske stabilnosti zemlje.
Opredjeljenje Vlade da jedan dio nedostajućih sredstava u budţetu nadomjesti
proširivanje poreske osnovice uvodjenjem taksi na SIM kartice, kablovsku televiziju i
elktriĉna brojila, samo je još jedan od udara na ionako loš ţivotni standard gradjana, dok
uvodjenje takse na upotrebu duvanskih proizvoda u ugostiteljskim objektima odslikava
svu nedoslednost ove Vlade.
Naime, od poĉetnog zalaganja za zdravlje i zaštitu prije svega nepušaĉa i
zaposlenih u ugostiteljskim objektima, Vlada se u cilju ostvarivanja finansijskih efekata
predloţenih ovim izmjenama budţeta, izmedju zdravlja gradjana sa jedne strane i novca
neophodnog radi punjenja budţeta, opredijelila za novac, suspendujući na taj naĉin i
odredbe Zakona o ograniĉavanju upotrebe duvanskih proizvoda koje se odnose na
zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima. Oĉekivani efekti od naplate svih ovih taksi
na SIM kartice, kablovsku televiziju, elektriĉna brojila, kao i takse za upotrebu duvanskih
proizvoda u ugostiteljskim objektima su oko 23,8 miliona eura i biće dovoljni samo da
pokriju novonastale rashode za već izvršenu isplatu garancija izdatih KAP-u kod Dojĉ
banke što zaĉi da i ova sredstva i sredstva od novog zaduţenja usmjerena su iskljuĉivo
na potrošnju. Zato mi iz Socijalistiĉke narodne partije i dalje izraţavamo znaĉajne
rezerve prema ovom Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu Crne
Gore za 2012. godinu.Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, kolega Šljivanĉanin.
Kolega Zarubica, a da se pripremi kolega Slaven Radunović. Izvolite.
VELJKO ZARUBICA:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe Rastoder.
Poštovane kolege, poštovani ministre Katniću sa saradnicima, poštovani graĊani,
Nijedna priĉa o rebalansu budţeta koja izmeĊu ostalog predvidja smanjenje
javne potrošnje, logiĉno, ne moţe naići na odobravanje prije svega korisnika budţeta, ali
prosto, on predstavlja realnu sliku sadašnjeg stanja. Osjećam da je Zakon o budţetu za
2012. godinu koncipiran u uslovima kada je većina zemalja kao i svjetske finansijske
institucije korigovalo projekcije ekonomskog rasta na niţe predvidjajući stagnaciju
ekonomije, ne iskljuĉujući i mogućnost recesije. Takav trend kretanja na
medjunarodnom finansijskom trţištu uslovio je smanjen priliv direktnih stranih investicija
kao i nedovoljnu bankarsku podršku, što utiĉe na dinamiku oporavka naše privrede. I
zato alternativni rast od 0,5% i u ovom budţetu za 2012. godinu. Ako tome dodamo
ono što ste i Vi, ministre Katniću, dali u obrazloţenju, naše unutrašnje slabosti izazvane
sistemskih problemima i slabošću privrede usled izraţene nelikvidnosti i problema u
industrijskom sektoru, onda je jasno zbog ĉega rebalans.
Uprkos ekonomskoj krizi osnovne poreske stope rebalansom ostaju
nepromijenjene, iako su sve zemlje u okruţenju prebjegle njihovom povećanju, naroĉito
PDV-a. I dalje poreske stope ostaju najniţe u region, što je osnovni preduslov za veći
priliv investicija.
Glavno fiskalno prilagodjavanje odnosi se na rashodnu stranu budţeta,
smanjenje tekuće budţetske potrošnje za 11,3 miliona eura, kao i kapitalnog budţeta za
4,7 miliona, što ukupno ĉini 16 miliona eura smanjenja. Treba pomenuti da je zbog
45

izmjena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, povećanog broja
penzionera, kao i povećanog broja korisnika socijalnih davanja došlo do rasta tih pozicija
na rashodnoj strani u budţetu za 2012. godinu, što rebalansom u znaĉajnoj mjeri ostaje
nepromijenjeno. Na prihodnoj strani predviĊene su kratkoroĉne mjere koje su izazvale
dosta komentara u javnosti. Zaista treba realno procijeniti da li su ove, u svakom sluĉaju
nepopularne mjere, kao što je uvodjenje takse za mobilne telefone i na tarifna brojila,
manje opterećenje za graĊane od povećanja poreskih stopa, recimo PDV-a, što bi se
drastiĉno odrazilo na potrošaĉe kroz povećanje cijena. U svakom sluĉaju, znaĉajnije
povećanje prihoda treba traţiti u smanjenju sive ekonomije kao i boljoj naplati poreskog
duga. Otplate garancije izdate KAP-u povećaće planirane izdatke budţeta i samim tim
povećati potreban nivo zaduţivanja. Pretpostavke i mjere predvidjene rebalansom
dovešće do povećanja deficita budţeta na 2,5% BDP-a kao i rastom javnog duga na
50,1% BDP-a. Ono što treba istaći jeste da i pored povećanja deficit i javni dug i posle
rebalansa ostaju ispod granice definisane mastrihtskim kriterijumima.
Na kraju, za oĉekivati je da je Ministarstvo finansija dobro procijenilo i da su ovo
zadnje intervencije na ovogodišnjem budţetu kao i da se neće koristiti stav 4 ĉlana 11
Zakona o budţetu kojim se pruţa mogućnost daljeg zaduţivanja. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, kolega Zarubica.
Kolega Slaven Radunović, a da se pripremi kolega ĐorĊe Pinjatić.
Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre,
Kako je uopšte došlo do ove rasprave danas o Budţetu
Mislim da razlog nije taj što su vas iznenadile negativne tendencije u ekonomskim
kretanjima ili što nijeste oĉekivali nešto što smo svi znali da dolazi. Razlog je što nijeste
imali dovoljno hrabrosti u decembru da saopštite punu istinu gradjanima Crne Gore
onako odjedanput, nego ste to odluĉili da radite u porcijama. Nema uštede i nema koristi
koju vi moţete da smislite danas ovim rebalansom koja moţe da nadoknadi štetu koju je
napravila Vlada Mila Đukanovića i on liĉno gradjanima Crne Gore. To je istina i zbog
toga, gospodine minister, danas je uzaludna svaka priĉa o 16 miliona povećanih
prihoda ili smanjenju 30 i ne znam koliko miliona. Sve j to ništa u odnosu na stotine
miliona koliko iznose garancije koje je izdala Vlada Mila Đukanovića, koje će da padnu
ove godine, to je najveći problem. Vi sada oĉekujete od nas da Vam pomaţemo ili da
Vas razumijemo i da Vas podrţimo, a taj novac koji se obezbijedi rebalansom ili
zaduţivanjem novim opet će da koristi i njime da upravlja Milo Đukanović, ĉovjek koji je
sve ovo uradio, on i njegova ekipa od koje većina je i u današnjoj Vladi. Treba li mi da
vjerujemo da ćemo bilo kakavim maĊioniĉarskim trikom kojim bi na trenutak popravili
ekonomsku sliku u Crnoj Gori da nešto uĉinimo kad i dalje isti ĉovjek po istim kafićima i
na isti naĉin raspolaţe imovinom svih gradjana Crne Gore. Ne, dok se on pita mi ne
dajemo nikakvu podršku ni vama liĉno, ni pomoć nikakvu ni vama liĉno ni vašoj Vladi.
Vaša Vlada mora da padne jer ona mora da odgovara za sve što je uraĊeno.
Odgovornost je ono što fali vašoj Vladi i našem društvu ukupno. Vas ću da citiram.
Kaţete da Crna Gora ostaje jedna od rijetkih drţava u Evropi koja nije povećala osnovne
poreske stope niti smanjivala plate, penzije, socijalna davanja. To nije taĉno. Ako
46

nekome uzmete jedan evro za brojilo za struju, jedan evro za mobilnu telefoniju, jedan
evro za kablovsku televiziju, zar mu niste smanjili platu za tri evra To moţe da se kaţe
tako što smo uveli takse, a moţe da se smanji plata ili penzija, penzioner ima tri evra
manje. Kakav crni luksuz mobilna telefonija u XXI vijeku, o ĉemu priĉamo mi ovdje
Kakava priĉa o milion korisnika, kad svi znamo da 500.000 korisnika su pripejd SIM
kartice turista koji dodju u Crnu Goru ljeti i koje vaţe godinu dana Kakve su to priĉe
laţne o luksuzu u Crnoj Gori i o tome kako mi ţivimo sjajno, imamo najviše mobilnih
telefona po glavi stanovnika Kakav je luksuz kablovska televizija Kad je druga opcija
da se gleda RTCG onda kablovska televizija je neminovnost i ljudi se mnogi odriĉu
radije hleba nego kablovske televizije. O brojilu za struju da ne priĉam.
Pošto vrijeme brzo istiĉe okrenuću se još jedino zaduţivanju kod kredit SWIS
banke od 150 miliona evra. Zašto Prvo, hajde da kaţemo da je u datim uslovima
kamatna stopa koja je postignuta korektna, iako je ona izuzetno visoka, ali da uvaţimo
sve što se dešava u okruţenju i uopšte u Evropi. MeĊutim, šta je sa dva miliona i 800
hiljada troška za obradu kredita koji ste Vi platili. Postavljam Vam direktno pitanje da mi
odgovorite kako obrazlaţete trošak obrade kredita Piše da je to trošak obrade kredita
od dva miliona 800 hiljada. Znaĉi Vi znate da graĊani kad podiţu kredit za stan ili za
kola od pet, deset ili dvadeset hiljada evra pokušavaju da pregovaraju sa bankom da ga
spuste sa dva na jedan posto, i ako tu imam razumijevanja za 100,200,300, 500 evra
koji uplati banka za obradu i za iste troškove koje ima obrada kredita,ali ovdje se radi od
tri miliona evra. Osnovano sumnjam, nemam dokaze, osnovano sumnjam da je po
srijedi korupcija, klasiĉna korupcija. Uz ovakvu kamatnu stopu koja je više nego
zadovoljavajuća za banku Vi ste isplatili tri miliona za obradu kredita, i još jedna stvar
kad je taj kredit u pitanju. Trećina ovog kredita je pokrivena zlatnim polugama kao
kolateral. Za kredite koji su pokriveni zlatnim polugama se ne plaća kamata od 8%.
Znamo svi da je za te kredite kamata ĉisto malo veća nego što je inflacija. Radi se od
dva ili tri posto, što znaĉi da ovdje imamo skrivenu stopu kamatnu od preko 10% jer ovih
ostalih 100 miliona koji nijesu pokrivene zlatnim polugama nose kompletan iznos kamate
koji se odnosi na svim 150 miliona, jer je 50 miliona pokriveno zlatnim polugama. Tako
da Vas molim da mi odgovorite na ovo pitanje vezano za obrazloţenje troška obrade, i
da mi odgovorite da li je taĉno da nije isti iznos kamate kad se pokriva, kad su kolateral
zlatne poluge i kad su druga sredstva obezbjeĊenja u pitanju. Hvala vam.
PREDŚ EDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala kolega Radunoviću.
Ministar Katnić ima direktno pitanje.
Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Bilo je direktno pitanje i bilo je nekoliko ekonomskih tema i tema koje se tiĉu
budţeta i ţelim da odgovorim.
Ova politiĉka pitanja i politiĉki dio neću komentarisati osim što ţelim da ponovim
još jednom. Garancije su izdate 2009. godine u jako teškim ekonomskim uslovima kada
je crnogorska ekonomija bila pred kolapsom. Ekonomija se smanjila za 5,7%, odnosno
bruto domaći proizvod. Depoziti su povuĉeni u iznosu od 25% ukupnog depozita i tada,
te godine 2009. godine, kada je ekonomska kriza u najvećem dijelu uticala na lošije
performanse svih ekonomija u Evropi, u Crnoj Gori su donosioci odluka, dakle Vlada, bili
47

pred dilemom da li da kroz odreĊene mjere podrţe privredu, da pomognu odreĊena
preduzeća koja imaju sistemski zanaĉaj, i da smanje uticaj ekonomske krize. Odluka je
bila da se prepoznaju vaţni industrijski kompleksi i vaţna preduzeća koja će biti korisnici
drţavne pomoći, kako bi se omogućilo njihovo restrukturiranje i njihov opstanak. Opet ne
sudim da li je to dobro ili loše. Veliko je pitanje šta bi se desilo da drţava tada nije
podrţala Kombinat aluminijuma i Ţeljezaru Nikšić, da li bi se urušila crnogorska
ekonomija i da li bi smo imali veću krizu i još veće probleme u bankarskom sektoru. To
nije bila podrška ovim kompanijama, već realno reĉeno i radnicima koji rade u tim
kompanijama i bankama koje postoje u Crnoj Gori i uopšte na kraju ekonomiji. I neke od
ovih kompanija koje su podrţane su pomogle da se stvari ekonomski razviju 2010. i
2011. godine, kroz rast proizvodnje, kroz rast cijena na meĊunarodnom trţištu i danas
ponavljam u jednoj od ovih kompanija imamo strateškog partnera upravo zbog
restruktuiranja koje je izvršeno i to je takoĊe realnost koju treba da objekteviziramo i da
prepoznamo….(Prekid).
Dakle, niko ih ne prezentira kao dobre i pozitivne već jedna od nuţnih mjera koje
su mnoge vlade u svijetu pribjegle u uslovima ekonomske krize, kako bi odrţale svoju
ekonomiju i to je uradila tada Vlada Crne Gore. Jednim dijelom sada imamo negativne
posljedice koje se tiĉu plaćanja fiskalnog troška,a imamo i pozitivne koje se tiĉu
strateškog partnerstva i, eventualno, nadamo se novoj proizvodnji, novom zapošljavanju
i novoj dodatoj vrijednosti koja će biti... u Crnoj Gori.
Oko taksi, ponavljam. Ja nijesam ni jednom rekao da su takse.... kaţem da u
Crnoj Gori ne postoje nivoi dohotka koji su bitno razliĉiti, svega 5.000 ljudi po analizi
Ministarstva finansija ima neto zaradu preko 1.000 eura, dakle u drţavama kao što su
Sjedinjene Ameriĉke Drţave, Njemaĉka, Francuska, gdje su rasponi dohotka od 500
eura do 5.000.000 na godišnjem nivou, tamo ima smisla, proporcionalno oporezivanju. U
drţavama gdje imate jako uzak raspon dohotka tada proporcionalno oporezivanje
progresivno ne daju rezultate, veći su troškovi od ministriranja i veći je negativan efekat,
mijenjanje poreskog sistema nego direktni poreski efekat. Dakle, umjesto uvoĊenja
dodatnog poreza na potrošnju ili povećanje stope PDV-a izabrali smo simboliĉno, mada
za neke znaĉajne takse na mobilnu telefoniju, na elektriĉna brojila, na kablovsku
televiziju. Zašto Zato što sa ovim sitnim prilagoĊavanjima moţemo da obezbijedimo
20.000.000 i moţemo da drţimo PDV koji je jedan od najniţih u Evropi. Svega dvije
drţave u Evropi, i to vjerujem da znate, imaju niţu stopu PDV-a nego u Crnoj Gori i
pitam vas da li bi bilo bolje da smo povećali PDV na 19 ili 21% ili kao neke drţave
pribliţili ga maksimumu od 25 ili 27%. Ja sam se potrudio da vas uvaţim i da odgovorim
na svako pitanje, ukoliko smatrate da treba da preskoĉim neko pitanje odricaću se.
Dakle, u vezi zaduţivanja ono takoĊe što je taĉno je da se drţava Crna Gora zaduţila u
bruto iznosu 150.000.000 kroz kredit spisa, da je u neto iznosu novo zaduţenje
98.000.000 zato što jedan dio zaduţenja, od 52.000.000, se odnosi na refinansiranje.
Refinansiranje zato što smo imali interes da refinansirano dug, da dobijemo bolji
emortizacioni plan i manje je troškova, manje je opterećenje po godinama. Cijena, znaĉi
produţimo rok, vi kao ekonomista, vjerujem da shvatate ekonomsku logiku toga.Uslovi
koje smo dobili su bili konkurentniji, povoljniji nego uslovi bilo koje druge banke koju smo
dobili. Obratili smo se aranţerima za novu emisiju euro obveznica. Cijena na trţištu
euro obveznica je bila 10%, u nekim danima ili nedeljama je bila preko 11%, to moţete
pratiti, moţete vidjeti na berzama kolika je bila cijena sekundarne trgovine obveznicama
Crne Gore i to nije tajna za bilo koga.
48

Drugo, dobili smo podršku od svega dvije banke i cijena je bila oko 10% -ponudu.
Od pet spisa dobili smo povoljniju ponudu izmeĊu ostalog i ovo što ste Vi rekli zato što je
jedan dio već kolaterizovano kod njih, znaĉi iskoristili smo postojeće kolateral na zlato,
postojeći koji je bio za mnogo manji kredit, da bi smo obezbijedili znaĉajno veća
sredstva pod povoljnijim uslovima i uslovi su: šestomjeseĉni euribor plus 6,5%, što je
danas manje od 8% oko 6,8, 6,9%. Obrada kredita, ukoliko ukljuĉite obradu kredita
cijena je oko 8,3, 8,4%. Ako uporedite sa drţavama koje imaju veću emisiju, veću
likvidnost, veći kreditni rejting u našem okruţenju, imaju bolju reputaciju na
meĊunarodnom trţištu zato što duţe izlaze na meĊunarodno trţište to je cijena koja je
negdje sliĉna, upravo zato što jedan dio kolaterizovan zlatom‚ i mislimo da je to dobra
odluka i ispravna odluke, a vrijednost zlata kada je kolaterizovano nije bila 50 miliona,
nego 25 miliona. Dakle, ona obuhvata manje od ĉetvrtine ukupnog iznosa kredita.
Danas je cijena tog zlata oko 40 miliona, dakle, ponovo manje od trećine te vrijednosti.
Dakle, u svakom smislu vjerujem da je to zaduţivanje bilo pod najpovoljnim uslovima
koje smo mogli da obezbijedimo. Nijesam srećan i ponosan što se zaduţujemo i nijesam
srećan i ponosan što je cijena preko 7%, zato što je to negdje granica gdje se razdvaja.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Molim Vas samo još jednu reĉenicu. Dakle, jako je vaţno da obezbijedimo
zaduţivanje koje će biti pod povoljnijim uslovima. IzmeĊu ostalog zato predlaţemo
rebalans. Od Svjetske banke smo na poĉetku ove godine dobili sredstva od 60 miliona
pod uslovima koji znaĉe 20 godina otplate i 2,5% kamatne stope, spremni su da, ukoliko
ojaĉamo finansije, ukljuĉujući kroz ovaj rebalans, da nam daju garancije za dodatnih 60
miliona na osnovu kojih moţemo da uzmemo sredstva na trţištu izmeĊu 100 i 120
miliona i eventualno na kraju godine dodatnu podršku razvojni kredit. Dakle, zato radimo
ovaj rebalans, zato jaĉamo javne finansije da bi obezbijedili povoljnije finansiranje.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolege, ja znam da je interesovanje sve veće. Ulazimo u finiš današnjeg radnog
dana, ali nećemo time završiti. Vjerujem da ćete svi dobiti rijeĉ koji ste se prijavili.
Nastavljamo i sjutra, imajmo strpljenja. Uĉinilo mi se da je rijeĉ o vaţnim informacijama
koje je valjalo ĉuti.
Kolega Radunović je postavio nekoliko pitanja. Valjalo je ĉuti odgovore na njih a
bilo je i jedno pitanje, tako da ću mu dozvoliti dva minuta.
Izvolite, kolega Radunoviću.
BRANKO RADULOVIĆ:
Duboko protestujem, gospodine potpredsjedniĉe, zbog današnjeg voĊenja
sjednice. Ponavlja se scenario koji je bio uvijek. Budţet je poslije donošenja zakona
jedna od osnovnih funkcija rada ovog parlamenta.
U današnjem sluĉaju, ministar govori kao svi ostali poslanici. Toliko vremena.
Objašnjava i govori i ponavlja jednu istu stvar po sto puta. Molim vas, omogućite nam da
radimo nedelju dana o rebalansu budţeta, da bi svako mogao da govori, ukrsti
49

argumente ili nam omogućite da moţemo da govorimo mi danas i sjutra. Znaĉi,
pogledajte samo minutaţu ili sate koliko je ministar danas govorio. Preko dva sata je
govorio, tri.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Raduloviću, uvaţavam ovaj apel da je tema interesantna i da treba
omogućiti poslanicima da kaţu ono što imaju.
MeĊutim, ministar kao predlagaĉ zaista ima pravo da govori, odnosno da
odgovara kad god se javi jer je to predlagaĉ.
Bili smo tolerantni i molim ministra i naravno njegove saradnike da vode raĉuna o
tome da imaju potrebe, prije svega, poslanici da govore o ovom predlogu i da i vi
racionalizujete svoje uĉešće u raspravi.
Kolega Radunović. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Hvala.
Ja sam postavio dva pitanja, ali se radi o tome da je ministar iskoristio prvih 3-4
minuta da odgovara na pitanja za koja je on smatrao da treba da se pojasne, a ne na
moja pitanja. Tek na kraju svoga izlaganja odgovorio je na ono što sam ja pitao. I sada
samo da iskomentarišem to što ste vi rekli, vezano za ovaj kredit i da mislite da je
povoljan. Ja sam rekao u startu da moţda nije mogao bolje da se dobije , ali ste opet
predstavili javnosti da je to kredit, znaĉi ne deset nego 7,9, a to je kredit od 10%. Zašto
Zato što prvo, ako obraĉunate kao što ste rekli troškove obrade i plus obraĉunate da ste
sa onim zlatom koje je inaĉe kod njih mogli da obezbijedite neuporedivo niţu stopu za
taj iznos, neuporedivo niţu stopu, ali ne mogu da vam tretiraju dio kredita za koji imate
poloţene zlatne poluge, kao da nisu zlatne poluge poloţene. Znaĉi za taj iznos koji
pokrivaju zlatne poluge neuporedivo treba da se dobije iznos kamate. Ja znam što je
problem duţniĉkog ropstva kada vi nemate mnogo mogućnosti da pregovarate, nego daj
što daš. To je takva situacija, ali ovdje priĉamo o tome. Ne odgovaraju oni koji su nas
doveli u ovu situaciju. Imamo taj problem. Vi sada hoćete da mi danas riješimo problem
koji imamo danas. Ali šta ćemo mi da radimo sa odgovornošću ljudi koji su nas u sve
ovo doveli Šta ćemo ovdje da radimo kada se opet ovdje sretnemo, kada padne još
100 miliona garancija
Vi kaţete mogli smo 2009. godine da biramo ovo ili ono, da ugasimo kombinat ili
ne. Ali zašto smo došli u poziciju da 2009. biramo da gasimo kombinat ili da ga
spašavamo ovakvim nepopularnim ekonomskim mjerama Pa neko mora konaĉno da
odgovara za ovakve stvari.
Mi priĉamo o uštedama od 100 hiljada ili 500 hiiljada, a sa druge strane imamo
štete po 100 miliona evra. Odgovornost...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolega Radunoviću.
Sljedeća diskusija je kolege Zorana Gospića, pošto ĐorĊe Pinjatić nije u sali.
Kolega Zoran Gospić, a da se pripremi kolega Dragoslav Šćekić.
Izvolite.
ZORAN GOSPIĆ:
50

Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani graĊani,
Na današnjoj sjednici imamo Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona
o budţetu za 2012. godinu ili jednostavnim reĉnikom, rebalans budţeta.
Moj kolege su već govorile da rebalans budţeta predstavlja uobiĉajeni instrument
i da ništa nije problematiĉno jer je to praksa u svim zemljama u okruţenju. Prema tome,
dozvolite da iznesem osnovne razloge za rebalans budţeta o kojima danas
raspravljamo.
Pod 1) primjena Vladine uredbe o organizaciji i naĉinu drţavne uprave;
2) potreba obezbjeĊenja potrebnih sredstava zbog plaćanja obaveza po osnovu
izdatih garancija;
3) niţi prihodi budţeta u prvim mjesecima ove godine uslovljeni elementarnim
nepogodama i
4) prilagoĊavanje negativnim ekonomskim kretanjima u drţavama EU zone, a
time i smanjivanje stranih direktnih investicija i samim tim smanjenje budţetskih prihoda.
Analizirajući dostavljeni materijal što je u suštini posao Odbora za budţet i
finansije jasno je opredjeljenje fiskalne politike Crne Gore.
Prvo, zadrţavanje postojećih osnovnih poreskih stopa, dalja fiskalna konsolidacija
na rashodnoj strani, primjena mjera za povećanje budţetskih prihoda. Dakle, naše
poreske stope su najniţe, a javni dug, deficit i javna potrošnja su na nivou prosjeka u
regionu. Ono na šta treba posebno dati akcenat je to što rebalans prepoznaje kategorije
koje znaĉe diskrecionu potrošnju, odnosno potrošnju koja se moţe korigovati, tj.
optimizirati bez zadiranja u osnovna prava koja se tiĉu zarada najveći broj sluţbenika u
drţavnoj upravi, penzija i socijalnih davanja.
Iz ovoga se izvodi zakljuĉak da se zarade, penzije i socijalna davanja neće
smanjivati kao što je sluĉaj u drugim zemljama regiona, te da rebalans ne bi trebao da
pogodi ovaj dio stanovništva u našoj zemlji.
Iako je to ukazano, ja ću ponoviti da prihodi budţeta Crne Gore za 2012. godinu
se procjenjuju u iznosu od 1 milijade 150 miliona eura ili 33,8% bruto društvenog
proizvoda, što je u odnosu na planirani iznos niţe za 4,5% u odnosu na za oko 60
miliona izraţeno u novcu.
Ukupni fiskalni efekat novih mjera za 2012. godinu iznosio bi, to smo već ĉuli,
23,8 miliona eura što predstavlja povećanje za oko 0,7% PDV. Planiranje prihoda
podrazumijeva i efekte mjera naplate poreskih prihoda i smanjenje sive ekonomije.
Smatram da ovim mjerama treba dati prioritet, jer njihovim sprovoĊenjem dobio bi
se pozitivan efekat na ĉitavu ekonomiju Crne Gore. Dakle, dodatna pretpostavka je da
će se uslijed radikalnih mjera za naplatu budućih poreza kao i poreskog duga iz ranijeg
perioda doći do naplate dijela poreskih potraţivanja, a naroĉito do širenja poreske
osnove.
Jasno je da se u narednom periodu mora nadoknaditi jedan dio izgubljenih
prihoda iz prvog kvartala ove godine, a prvenstveno mislim na izmirivanje obaveza na
osnovu zarada zaposlenih.
Uvaţene kolege, jasno je da je kapitalnim budţetom za 2012. godinu planiran
završetak odreĊenih projekata ĉija je realizacija u završnoj fazi, kao i projekata manjeg
obima koje realno moguće realizovati.
Dakle, današnjim prijedlogom zakona nastojalo se da se kroz kapitalni budţet
zaokruţi investicioni ciklus projekata u 2012. godini kako bi se ostvarila planirana
51

dinamika izvoĊenja radova sa jedne strane i zatvaranje finansijske konstrukcije na što
efikasniji i efektniji naĉin s druge strane. Struktura kapitalnog budţeta, po mom
mišljenju, trebalo je preusmjeriti tako da bude usmjeren prije svega prema problemu
nezaposlenosti. Smatram da nije dobro što su sredstva koja su planirana kod Direkcije
za saobraćaj umanjena za 5,55% jer realizacija tih projekata ima multiplikativne efekte
na sve segmente ekonomskog i društvenog ţivota Crne Gore.
TakoĊe, iako je malo smanjenje kada je u pitanju fond rada mislim iz simboliĉnih
razloga to nije trebalo raditi. Na samom kraju, s obzirom da zaista u pet minuta je teško
iznijeti neke detaljnije analize, dozvolite mi da iznesem moguće makroekonomske i
fiskalne rizike koji se mogu desiti do kraja godine.
Gospodine potpredsjedniĉe, pola minuta ako moţe.
Smanjenje stranih direktnih investicija, dalji pad .... aktivnosti, smanjenje traţnje
za našim izvoznim proizvodima ukljuĉujući turizam, dalji rast cijena nafte i naftnih
derivata, nepovoljna hidrološka situacija koja uslovljava uvoz elektriĉne energije, a
naroĉito fiskalne obaveze koje bi mogle nastati aktiviranjem garancija koje su date
preduzećima u Crnoj Gori, naroĉito KAP-u, a što bi uslovilo odrţivost budţeta i imalo
krajnje negativne aplikacije po ekonomiju Crne Gore.
Kao prioritet, po mom mišljenju, Vlada do kraja godine treba da realizuje, prije
svega, smanjenje sive ekonomije jer će se realizacijom mjera stvoriti uslovi za zdravu
trţišnu ekonomiju, a posebno će se doprinijeti boljem punjenju budţeta. Istovremeno,
omogućiće se nosiocima fiskalne politike da više sredstava usmjere u razvojnu
komponentu budţeta, odnosno u kapitalni budţet.
Treba podsjetiti da je Vlada Crne Gore za razvoj preduzetništva obezbijedila 50
miliona eura od Evropske investicione banke, ĉime je data podrška malom i srednjem
biznisu i regionalnom razvoju. Dakle, nova radna mjesta su prioritet svih prioriteta. Na
bazi reĉenog smatram da treba da podrţimo današnji zakon.....
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega.
Radosav Nišavić, a da se pripremi koleginica Valentina Radulović Šćepanović.
Izvolite.
RADOSAV NIŠAVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovana gospodo iz Ministarstva finansija, poštovani
graĊani,
Zamislite drţavu i njenu ekonomiju gdje se zdravlje prodaje po jednom
kvadratnom metru. To se upravo Predlogom zakona o taksama za pristup odreĊenim
uslugama opšteg interesa i za upotrebu duvanskih proizvoda ţeli i legalizovati. Tako u
stvari Vlada, koja je predlagaĉ ovog zakona, tumaĉi i reĉenicu da je zdravlje novac,
odnosno bogatstvo.
Naime, ĉlanom zakona 12 i 13 propisani su naĉin i visina takse 1 euro po metru
kvadratnom prostora koji se koristi za upotrebu duvanskih proizvoda. Ovim se anulira
zakon o ograniĉavanju duvanskih proizvoda. Vaţeći zakon donešen sa ciljem da
omogući zdravu radnu sredinu i za one koji rade i u ugostiteljstvu. Potpuno je usklaĊen
sa trendovima u razvijenim zemljama i preporukama Svjetske zdravstvene organizacije.
52

Ĉinjenica je da je pušenje veliki neprijatelj zdravlja i da konzumiranje duvana ima
za posljedicu pojavu mnogih pa i neizleĉivih bolesti. Podatak da u Crnoj Gori oboli od
tumora pluća oko 300 osoba godišnje, a da su od njih 80% pušaĉi dovoljno je da se
vaţeći zakon poštuje. I ne samo to, već i ĉinjenica da je morbilitet i mortalitet isti što
znaĉi da je u istoj godini isti broj onih koji obole i umru, a u Crnoj Gori u prosjeku od
karcinoma pluća umre i oboli po jedna osoba svakoga dana.
To bi bio dovoljan razlog da se istraje na primjeni zakona o ograniĉavanju
duvanskih proizvoda, a ne da se zbog pritiska pojedinih poslodavaca, uvoĊenja takse
na pušenje ispuni istovremeno i budţet i manjak profita u ugostiteljskim objektima. Po
ovom predlogu zakona ostaje nejasno da li on obuhvata samo ugostiteljske objekte i to
samo one koji popune obrazac da je u njihovom lokalu dozvoljeno pušenje, a za ostale
javne prostore i dalje će vaţiti postojeći zakon.
Pitam predlagaĉa koji će zakon biti u upotrebi i da li se Zakon o ograniĉavanju
upotrebe duvanskih proizvoda potpuno suspenduje do 2014. godine. Koliki će biti
finansijski efekat i da li će svi koji budu u obavezi prijaviti ugostiteljske objekte u kojima
će biti dozvoljeno pušenje. Jer, izmeĊu ostalog, izgovor Ministarstva zdravlja je da je u
sprovoĊenju vaţećeg zakona nedovoljno uradila turistiĉka inspekcija iako je po rijeĉima
glavnog inspektora radila dobro koliko je mogla. Navodi poslodavaca o drastiĉnom padu
prometu ugostiteljskim objektima i posljediĉnom otpuštanju radnika nijesu
argumentovani i potkrijepljeni uporednim podacima iz poreske uprave i ĉinjenica da se
povećanjem cijene cigareta ne bi uvećao prihod drţave, već pospješilo crno trţište nije
argument Vlade, samo priznanje o njenoj nesposobnosti da sprovodi u ţivot zakone koje
ona donosi. Najlakše je udariti po dţepu i to sirotinjskom.
I kada smo kod uvoĊenja taksi na mobilne telefonije i kablovsku televiziju ako se
to moţe podvesti pod neki luksuz bez ĉega bi ĉovjek mogao da ţivi, zašto taksa na
tarifno brojilo bez kojeg se ne moţe instalirati elektriĉna energija, odnosno struja i koji je
sastavni dio elektriĉne instalacije. To bi bilo isto da vam, poštovani graĊani, naplaćuju
poreze na nos i usta preko kojega udišemo vazduh koga se, svakako, ne moţemo
odreći.
350 hiljada brojila puta jedan euro, puta 12 mjeseci jednako 3,5 miliona. Kaţete
izuzećete korisnike prava i socijalne zaštite, a nećete da priznate da je pola Crne Gore u
stanju socijalne potrebe i od sirotinje samo sirotinja. Ovim taksama je planirano punjenje
budţeta za oko 15 miliona. Zar se ta sredstva nijesu mogla obezbijediti na neki drugi
naĉin
Poštovani graĊani, predlogom rebalansa budţeta smanjena su sredstva u sferi
zdravstvene i socijalne politike, kapitalni budţet umanjen je za 1,5 milion eura i to na
primjer Kliniĉkom centru za oko 800.000 eura, Odjeljenju za intezivnu njegu i bolesti u
Brezoviku, vjerovatno shodno i anuliranju Zakona o pušenju opredijeljeno je samo
10.000 eura, Fond za zdravstveno osiguranje smanjen za oko milion i 77.000 eura, od
toga plate zaposlenih za 150.000 eura. Kapitalni izdaci za opremu zdravstvenih
ustanova umanjeni su za 500.000 eura. U oblasti zdravstvenog sistema 400.000 eura, a
hoćemo bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu graĊana.
Što se tiĉe penzijsko-invalidskog osiguranja, poštovani penzioneri i korisnici
materijalnog osiguranja, predlogom rebalansa budţeta oduzeli su vam pravo na
jednokratnu materijalnu pomoć u ukupnom iznosu od 200.000 eura ne vodeći raĉuna i o
tako niskim penzijama i invalidninama za ĉiji se iznos ne mogu kupiti ni lijekovi i od
toliko malih sredstava Vlada vam oduzima i preusmjerava sredstva. Za garancije koje su
53

preuzeli ne moţe se ustanoviti ni za koga, ali je sigurno na štetu svih graĊana Crne
Gore.
Hvala na paţnji.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama kolega.
Valentina Radulović - Šćepanović, a da se pripremi kolega Branko Radulović.
Izvolite.
VALENTINA RADULOVIĆ - ŠĆEPANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovani ministre, odnosno poštovani pomoćnici ministra, jer ministar trenutno
nije u sali, uvaţene kolege, poštovani graĊani,
Ĉinjenica je da Ministarstvo finansija prilikom koncipiranja budţeta zapravo teţi
da on bude odrţiv, odnosno da je utemeljen na toj realnoj projekciji na neki naĉin
sinergije i prihodne i rashodne strane. I na taj naĉin se stvaraju osnove za efikasnu
realizaciju planiranih vladinih politika.
Prema tome, rebalans budţeta je nuţna ali i nepopularna mjera i on je uvijek
povod da opozicija u svakom parlamentu svijeta manje ili više utemeljeno ili ne
utemeljeno malo ili više argumentovano ili neargumentovano ali, ipak uvijek iskoristi
priliku da kritikuje Vladu i njen rad i toga smo bili svjedoci u ovom domu i to je potpuno
legitimno i na kraju i oĉekivano.
Ali, s druge strane ni jedna vlada se ne odluĉuje sasvim lako na rebalans
budţeta, o tome smo danas ĉuli i od samog ministra i rebalansu se pristupa uvijek po
pravilu onda kada postoji ta poremećena ravnoteţa izmeĊu prihoda i rashoda na jednoj i
na drugoj strani i kada se ta prihodna i rashodna strana ne mogu izjednaĉiti nekim
drugim mehanizmima uravnoteţenja.
Prema tome, kada se Vlada odluĉi ili Ministarstvo finansija da uĊe u rebalans
budţeta onda ja to doţivljavam na sljedeći naĉin da se prosto upalila ona lampica
upozorenja koja ukazuje da drţava mora da primijeni i one graĊanima nedopadljive i
nepopularne mjere, a da bi postigla garant za jaĉanje ekonomske stabilnosti i
prevenirala moguće ekonomsko i finansijsko poljuljavanje sistema ili eventualno većih
posljedica. Da li nam je rebalans budţeta bio iznenaĊenje ili ne to moramo sagledati u
kontekstu ĉinjenice da smo makar svi mi u ovom parlamentu informisani i dovoljno
upućeni ljudi, da smo znali da je ĉak i u trenutku kada smo razgovarali o budţetu za
2012. godinu postojala negdje latentna mogućnost od rebalansa budţeta koja se
prepoznavala moguće u zraku i ako smo se svi nadali da ipak do toga neće doći. Ne
moţemo razmišljati van konteksta kome pripadamo i prosto je nemoguće ţivjeti u Evropi
a oĉekivati da se izbjegnu efekti snaţne krize u euro zoni i prosto je nemoguće bilo
ţivjeti u okruţenju u kojem je svaka drţava već usvojila rebalans budţeta ili je pred
rebalansima budţeta, a vjerovati da će mogućnost rebalansa budţeta zaobići i našu
zemlju. Te globalne probleme i te eksterne uticaje i na te eksterne okolnosti ne moţe
bilo koja Vlada pojedinaĉno, pa ni Vlada Crne Gore, djelovati i mijenjati ih, jer da je tako
problem svjetske finansijske krize bio bi lako rješiv, bio bi već odavno riješen i ne bi
toliko dugo trajao i ne bi ostavio tako ozbiljne posljedice i na Evropu, ali i na ostale
krajeve svijeta. Postoji nešto što Vlada moţe da uradi, što Vlada Crne Gore, prije svega,
Ministarstvo finansija su blagovremeno uradili, a to je usaglašavanje te prihodne i
54

ashodne strane budţeta. I ako se ove kratkoroĉne mjere o kojima smo danas više puta
govorili i kojima se ţeli uštedjeti 23 miliona eura, izazvale razliĉite reakcije, od negacija
do opravdavanja po mom osjećaju stari zatista imaju svoje duboko utemeljenje. Ţelim da
ukaţem da posebno cijenim što je rebalansom buţeta ipak oĉuvena ta socijalno
osjetljiva dimenzija kojom se obezbjeĊuje dalja redovnost isplate korisnika prava i
socijalne zaštite, penzija i redovnosti isplate zarada. To je, po meni, vrlo znaĉajno.
TakoĊe smatram da je veoma vaţno da je i pored ĉinjenice da je došlo do
rebalansa budţeta i smanjenja izdvajanja za kapitalni budţet, ipak, bilo prostora da se
nastave ulaganja u objekte kapitalnog budţeta koji su, prije svega, namijenjeni
obrazovanju, omladini i u opšte brizi o djeci i omladini. Zaista smatram da je to posebna
vrijednost svakog društva i da takvo ulaganje ima opet svoju snaţnu dimenziju. Osim
ovoga, ţelim da kaţem na samom kraju, da je ovaj rebalans budţeta zapravo bio
neminovnost ali neminovnost koja vodi u dalju stabilnost javnih finansija kao uslova
ekonomskog rasta. To je odgovoran odnos ekonomske politike koja nastoji da javnu
potrošnju prilagodi ekonomskim mogućnostima, ali to je i naĉin da se zadrţi kredibilitet i
podrška i kod meĊunarodnih institucija ukljuĉujući i Svjetsku banku. Zaista smatram da
će upravo rebalansom budţeta biti ostvaren jedan naĉin više ...(Prekid) da Crna Gora i
dalje ostaje prepoznata kao siguran ekonomski ambijent inspirativan i za strane
investitore i za dalji razvoj preduzetništva. To nam je zaista neophodno, jer je to uslov
otvaranja novih radnih mjesta i smanjenje nezaposlenosti u Crnoj Gori, a ubijeĊena sam
da nam je to svima i na jednoj, i na drugoj strani, i vlasti, i opoziciji prioritet i interes
graĊana Crne Gore i u tom smislu zaista pozivam sve da podrţe ovaj rebalans budţeta.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vama, koleginice.
Imamo komentar prijavljen. Kolega Obrad Gojković. Izvolite.
OBRAD GOJKOVIĆ:
Hvala potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, gospodo iz Ministarstva,
Ovdje je koleginica Radulović reklada su mnoge evropske drţave uvele već
rebalanse, odradile rebalanse i tako dalje i to se dovodi u vezu sa situacijom u Crnoj
Gori, a uzroci su potpuno razliĉiti. Uzroci rebalansa u evropskim drţavama su
poremećaji u ekonomiji i finansijski problemi koji postoje u toj drţavi, kraj finansijskih
trţišta i tako dalje, to su globalne promjene. Mi moramo ovdje reći ono što zna
cjelokupna javnost Crne Gore. Razlog ovog rebalansa je potpuno pogrešna ekonomska
politika zadnjih godina, zadnjih desetljeća, pogrešna privatizacija i to mogu da dokaţem
na vrlo jednostavan naĉin. Od ĉega se pune budţeti Poreza i drugih sredstava.
Recimo Herceg Novi, ĉetiri - pet preduzeća, ĉetiri hiljade radnika bez posla. Za
mandata jedne Vlade 100 miliona eura direktne štete za grad Herceg Novi i stanovnike u
vidu plata i tako dalje. Izraĉunajte koliko su na to porezi, doprinosi i doći ćete do
situacije, da ne izmišljamo toplu vodu, šta je razlog ovome. Nemojte mi samo reći da
crnogorska privreda funkcioniše, nemojte mi reći da finkcioniše Vektra, da funkcionišu
hoteli. Imam osjećaj da mi ovdje, znam potrebu vladajuće stranke da ona prikrije tu neke
stvari, meĊutim, morate da priznate da ste uništili ekonomiju Crne Gore, da je
crnogorska privreda privatizacijom opljaĉkana, da su to uradili ljudi bliski DPS-u i SDP-u
55

i da neko za to treba da odgovara. Nemojte mi samo reći da ne znate ko su vlasnici
Vektra Boke, ko su vlasnici Solane, ko su vlasnici svih firmi po Crnoj Gori. Ni jedan
sistem, pa ni Amerika ne bi mogla da funkcioniše na ovaj naĉin ako joj uništite sve
kompanije, ako dovedete ljude, ako dovedete kriminalce da oni upravljaju imovinom.
Sasvim je logiĉno da je najbogatija zemlja na svijetu mora da propadne, a ne Crna Gora.
Mi to treba da kaţemo ovdje jasno i glasno, bez obzira da li smo poslanici opozicije ili
pozicije, jer moramo jednog dana da krenemo da izlazim iz ovog problema ...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Koleginica Radulović-Šćepanović, pravo na odgovor.
VALENTINA RADULOVIĆ-ŠĆEPANOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe, hvala kolegi Gojkoviću na prilici da još malo
produţimo ovaj razgovor.
Dakle, potvrdilo se ono što sam već negdje najavila. Svaka priĉa o rebalansu
budţeta otvara mogućnost komentarisanja vlasti, Vlade i politika Vlade, ali sa druge
strane postoji još nešto o na šta nijesam htjela da ukaţem u tom svom uvodnom dijelu, a
to je ĉinjenica da onda kada vam nedostaju argumenti poseţete za politiĉkim
kvalifikacijama i konotacijama i umjesto da razgovaramo jezikom ĉinjenica ulazimo u
jezik kvalifikacija. Da li je vrijeme za nama vrijeme pogrešnih privatizacija i pogrešnog
voĊenja ekonomske politike, lako se moţete razuvjeriti u takvu svoju konstataciju samo
ako se prisjetite ekonomskih okolnosti, prilike, rasta i ekonomske stabilnosti u Crnoj Gori
koja je bila evidentna i prepoznatljiva. Crna Gora je zaista, i još uvijek vaţi, za jednu
stabilnu destinaciju koja je vrlo prepoznatljiva i vrlo inspirativna stranim preduzećima.
MeĊutim postoji nešto na šta mi ne moţemo uticati, a to je ekonomska kriza i efekti
ekonomske krize koji zaista ne biraju zemlju po zemlju, ovdje hoću da budem, a ovdje
neću da budem prisutan. Dakle, ekonomska kriza je nešto što zahvata sve zemlje
Evrope, sve zemlje svijeta i vi to jako dobro znate.
Ima još jedna stvar, koliko se moţe ekonomska politika realizovati na drţavnom
nivou, toliko se uspješno voĊenje ekonomske politike moţe pratiti na lokalnom nivou, pa
bi bilo vrlo zanimljivo da ste u kontekstu svog izlaganja dali jednu opservaciju na vaš
doprinos, doprinos razvoju opštine u kojoj ste vi na vlasti i naravno u tom kontekstu
razmotrite vrednovanje graĊana takvog vašeg snaţnog doprinosa razvoju opštine
Herceg Novi, koja na ţalost i ako ima sve predispozicije da bude jedna od ...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, koleginice.
Kolega Branko Radulović, a neka se pripremi kolega Radivoje Nikĉević.
Izvolite.
BRANKO RADULOVIĆ:
GraĊani Crne Gore, biću krajnje otvoren i krajnje direktan. Vaše ekonomsko
stanje je proizvod politiĉke volje i slobode, nije proizvod ekonomskog znanja, jer da je
proizvod ekonomskog znanja onda sigurno da bi Pokret za promjene bio 100% danas
vlast u Crnoj Gori, a moja malenkost moţda i premijer ili neko ko se slavi. Znaĉi, sve što
se desilo, graĊani Crne Gore, sve smo predvidjeli i oko autoputa, i oko KAP-a, i oko
56

Ţeljezare. Predloţili smo samo danas 23 zakonska rješenja gdje bi imali veću fiskalnu
mogćnost, gdje bi javna potrošnja bila do kraja izbalansirana, gdje bi ono što je osnov
svega i ono što Štiglic kao moj profesor govori stalno, gdje bi imali dinamiĉan privredni
razvoj. Gospodo, u decembru sam ministru govorio, da ovo nije dobro, na kraju sam
završio da je ovo glupost. Bio sam krajnje u onim vodama koje se bave monetarnom
politikom, fiskalnom politikom i rekao da je glupost, projektovati PDV-e na više od 11%
kao nešto što je 40%, primica a ne pokrenuti neki investicioni ciklus pa imati taj makar
uvezeni PDV-e kratkoroĉni.
MeĊutim, ministar je, kao i svi prethodnici, arogantno odgovorio da nijesam ni
ĉitao budţet. E, ako je ministar od principa sigurno danas ne bi sjedio ovdje. Šta je
istina, graĊani Crne Gore Istina je sledeća, da ono što je Lukšić, kada je dolazio prije
godinu i više dana kod nas, ... barem 10% kada je rekao da smo u pravu i da sve što
predlaţemo smo u pravu, je to da bi danas trebalo da sjede tri ĉovjeka ovdje i da
diskutujemo, a to je Đukanović, Deripaska i Berluskoni, jer zbog njih donosimo ovaj
rebalans budţeta, zbog njih se ponovo haraĉ na sirotinju crnogorsku sprovodi, zbog njih
Crna Gora će biti crna rupa danas i sjutra.
Samo podatak, ministre, da mi od ovako projektovanog budţeta koji sam ja rekao
da će biti rebalans u ovo doba i da će poslije izbora biti novi rebalans, ali da ćemo ga,
nadam se Bogu, mi sprovesti, onda ministre bi bilo sasvim drugaĉije.
Ja ću da vam, graĊani Crne Gore, kaţem plastiĉno. GraĊani Crne Gore, ovo je
zastava, zato što mašu mnogo sa zastavama Knjaţevine Crne Gore, ovo je zastava sa
Vuĉjeg Dola, meni najdraţa zato što su moji tamo se tukli i bili za ĉasnu Crnu Goru. Ovo
je Kraljevine Crne Gore, ovo je ono što nam je vlast napravila i skrojila i što je sada, i što
trebamo u odreĊenim stvarima da je popravimo, ali je istina, graĊani Crne Gore, da je
crnogorska zastava ovo, da je to imperijalistiĉka, imajući u vidu što nam radi sa
Elektroprivredom i kako će je opustošiti, italijanska zastava zajedno sa ruskim
imperijalistiĉkim grbom. To je naša istina, graĊani Crne Gore. I nemojte više da mi se
obraćate na ulici da kaţete da nemate leba da jedete. Ja nisam kriv niti Pokret za
promjene, niti opozicija. Imali ste mogućnost na prethodnim izborima. Birali ste ovu
vlast. Imaćete ubuduće graĊani Crne Gore, na sljedećim izborima. Samo ono što smo
bili u pravu treba da glasate nas, a glasajte posebno zato što ćemo izvaditi Crnu Goru iz
crne rupe u kojoj je danas i ova vlast i ova trojka i portparol od Lukšića nadalje šire
neistinu ovdje.
GraĊani Crne Gore, izaĊite na protest svi, ima rješenja. Moramo napraviti
demokratski front koji će uvaţiti Crnu Goru i koji će ponuditi rješenja. Voda je došla do
poda, graĊani Crne Gore, raskomadaju vuci i kojoti posljednje što je ostalo Crnoj Gori.
Nemojte propustiti posljednju šansu, jer poslije ove šanse, ako izgubimo, ako oni ponovo
prave rebalans poslije izbora, tada baviti se politikom postaće bespredmetno.
S ovim rebalansom 400 miliona do 500 miliona trebamo da se zaduţimo.
Zaduţiće se i ono koje će se roditi ove godine sa 800.000 eura, sa 800 eura. To je
istina, portparole ove trojke koja danas odreĊuje sudbinu Crne Gore.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Raduloviću.
Sljedeća diskusija je kolege Radivoja Nikĉevića.
57

RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Poštovane kolege, poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre,
Poslije ovakvog inspirativnog izlaganja i jakih argumenata meni ništa nije
preostalo nego da ponovim ono što je već reĉeno od strane predlagaĉa ovog zakona i
mojih kolega iz poslaniĉkog kluba Demokratske partije socijalista, u više navrata, gdje su
istakli razloge za njegovo upućivanje ovom domu na razmatranje i konaĉno usvajanje.
I pored toga cijenim da nije suvišno ponoviti još jednom te razloge, prije svega
zbog naših graĊana poreskih obveznika i korisnika budţetskih sredstava. Ne treba
zaboraviti i one eksperte iz jedne nevladine organizacije koji imaju odgovore na sva
pitanja, bez obzira da li se radi o ekonomiji, ekologiji, ljudskim pravima,
telekomunikacijama, koji nas upozoravaju i ovih dana da ni po koju cijenu ne treba
usvojiti predlog ovog zakona.
Prvi razlog za rebalans budţeta je prilagoĊavanje negativnih ekonomskih kretanja
u drţavama euro zone koji su uticali na smanjenje investicija, pa samim tim i budţetskih
prihoda.
Treba li još nekoga podsjećati na ocjene Evropske komisije date još i prije dvije
godine o saopštenju pri izradi njihove strategije za pametan i odrţiv rast, kao mogući
odgovor na krizu koja je poĉela u samoj Evropskoj uniji. Citiram: "Kriza je izbrisala
godine ekonomskog i socijalnog napretka i ukazala na strukturne slabosti Evropske
ekonomije. Kriza je bez presedana u našoj generaciji, stabilne vrijednosti ekonomskog
rasta i razvoja i stvaranja radnih mjesta kojima smo bili svjedoci u posljednjih 10 godina,
jednostavno izbrisala. Naša industrijska proizvodnja pala je na nivo iz 1990.godine, a 23
miliona ljudi ili 10% našeg radnog stanovništva sada je nezaposleno. Kriza je došla kao
veliki šok za milione ljudi, te je ukazala na temeljne slabosti naše ekonomije".
To su ukazali zvaniĉnici Evropske komisije prije dvije godine, a kriza je još uvijek
aktuelna i ne nazire se njen kraj.
Treba li podsjećati na stanje u Grĉkoj, Portugaliji, Italiji, Španiji i drugim zemljama
Evropske unije, pa i onima koji su od skora ĉlanice njene zajednice Treba li još ikog
ubjeĊivati da je ta kriza uticala i na ekonomiju zemlje koja je tek u razvoju, kao što je
Crna Gora
Sve je manje direktnih stranih investicija, bez kojih nema razvoja, nema novih
radnih mjesta, nema budţetskih prihoda.
Sljedeći razlog za rebalans budţeta, iako sezonskog karaktera, ipak je bio
karakteristiĉan zbog slabog priliva prihoda u prvom tromjeseĉju, koji je uzrokovan
nepovoljnim vremenskim prilikama. Transportna preduzeća, graĊevinska operativa, dio
usluga, dio turistiĉkog sektora nije funkcionisao. Oteţano su radila rudarska preduzeća,
avio saobraćaj je bio u blokadi.
Jedan od bitnih razloga za rebalans budţeta je i obezbjeĊenje dodatnih sredstava
zbog plaćanja obaveza po osnovu izdatih garancija. Razlog koji se najviše kritikuje i
zbog koga se najviše napada Vlada i smatra kao jedan od promašaja ove vlade,
zaboravljajući ĉinjenicu da je to direktna posljedica ekonomske krize, jer imajući u vidu
da je aluminijum berzanska roba, a da je KAP prvi osjetio posljedice finansijske krize, za
koju mnogi struĉnjaci kaţu da takva nije bila u posljednjih 80 godina u Evropi.
I na posljetku, primjena Vladine uredbe o organizaciji i naĉinu rada drţavne
uprave, tehniĉka usaglašavanja u skladu sa reorganizacijom Vlade Crne Gore bio je i
razlog sam za sebe da se pristupi izmjenama budţeta za 2012. godinu.
58

Na prihodnoj strani mjerama ekonomske politike predviĊa se implementacija
novih poreskih oblika, o njima je bilo rijeĉi, ja ih neću ponavljati. Pored ovih mjera, ništa
manje znaĉajnije nije efikasnija naplata poreskih prihoda i smanjenje sive ekonomije o
kojima je danas bilo dovoljno rijeĉi, i u tom smislu podrţavam mjere koje Vlada
preduzima izmjenama Zakona o poreskoj administraciji u cilju stvaranja uslova za
efikasniju primjenu.
Da iskoristim priliku, pošto mi je ostalo malo vremena. Mislim da bi trebalo ukazati
na sljedeće, a to je da jedan od najvaţnijih prioriteta za 2012. godinu vidim u nastavku
aktivnosti na unapreĊenju poslovnog ambijenta, kako sa stanovišta privlaĉenja direktnih
stranih investicija, tako i sa stanovišta razvoja preduzetništva. Posebno brze efekte sa
malim sredstvima i boljom strategijom moţemo postići u kratkom roku u strateškoj grani
u oblasti poljoprivrede i šumarstva, imajući u vidu ĉinjenicu da male ekonomije, kao što
je naša, ne mogu razviti uslove bez podrške proizvodnog sektora. Zato poljoprivredu i
šumarstvo treba smatrati kao pokretaĉe ruralnog razvoja, razvoja preraĊivaĉke
industrije, posebno prehrambene, gdje nastaje ogroman potencijal i sa relativno malim
ulaganjima na kratak rok moţemo dobiti pozitivne efekte.
Mislim da u tom smislu treba preduzeti niz mjera, supstituciju uvoza
poljoprivrednih i stoĉarskih proizvoda Ċe drţava ima znaĉajnu ulogu. Evo i danas smo
imali prilike da proĉitamo jedan tekst, Ċe je samo prošle godine uvezeno 350 miliona
eura hrane ţivotinjskog porijekla. Mislim da su to ogromne rezerve i ĉini mi se da treba
na tom planu pod hitno raditi. Ĉini mi se da je to jedna znaĉajna grana gdje sa malo
ulaganja za veoma kratak period moţemo dobiti veće efekte. I da još jednom ponovim
ono što smo ĉuli od strane ministra u odgovoru na pitanje našeg predsjednika Kluba u
okviru Premijerskog sata, oko onoga što je sve uĉinila Vlada Crne Gore kada je u pitanju
Ţeljezara oko garancija, oko pokušaja da se odrţi proizvodnja...(prekid)…
Danas razgovarati o tome da ćemo najvjerovatnije imati priliku da se priprema za
obuku preko Zavoda za zapošljavanje 400 do 500 Nikšićana, to je primjer za ĉitavu Crnu
Goru. U posljednjih pet šest godina nijesmo imali prilike da proizvodnog radnika
primimo, a evo imaćemo kroz ovaj primjer prodaje, ja bih rekao privatizacije, dolaskom
jednog strateškog partnera, dugoroĉno i za Crnu Goru, i za grad, i za budţet i za sve
graĊane. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolega Nikĉeviću.
Došli smo do kraja predviĊenog radnog vremena sa televizijskim prenosom, tako
da bih zakljuĉio današnji radni dan.
Neću zakljuĉivati raspravu u naĉelu namjerno, jer dozvolite nam da paţljivo
pogledamo prispjele amandmane i da isplaniramo tako da imamo makar još jedan sat
rasprave u naĉelu, a ostavimo dva sata za raspravu u pojedinostima. Nastavljamo
sjutra, po redosljedu prijavljenih, u 11 sati.
Hvala vam.
59

24.05.2012. u 12.40 h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani ministre 39. Vlade
sa pomoćnicima, nastavljamo raspravu o prvom rebalansu Budţeta za 2012.godinu.
Poštovanje, kolega Bulatoviću.
Dogovorili smo se da radimo dok ne iscrpimo ovo što je prijavljeno diskutanata, a
do tada će, nadam se, završiti i naša radna tijela raspravu o amandmanima.
Na redu je kolega Kneţević, a u ime vlasti neka se pripremi kolega Gegaj, poslije
njega će biti iz opozicije kolega Bulajić, a iz vlasti Milorad Vuletić. To su prva ĉetiri
diskutanta.
Izvolite, kolega Kneţeviću.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine ministre sa saradnicima,
ono što su moji prethodnici iz opozicije vama govorili na kraju, ja ću vam reći na
poĉetku.
Pozivam vas da bez obzira na rezultate glasanja o rebalansu danas podnesete
ostavku i da saĉuvate ipak malo svog dignieteta i autoriteta kao ekonomista, pošto se
kao politiĉar još uvijek nijeste potvrdili u Demokratskoj partiji socijalista. Više je razloga
zašto treba da podnesete ostavku. Jedan od kljuĉnih jeste da ste u decembru prošle
godine rekli da je budţet razvojni, da je budţet socijalan, imali ste optimistiĉne
prognoze, a već ste odmah poslije Nove godine, poslije onog vašeg dolaska iz Maroka
već u januaru, februaru poĉeli da razmišljate o rebalansu i u martu mjesecu ste ga već
pisali. Već se znalo da u martu mjesecu imamo rebalans budţeta, što je katastrofa za
jednu Vladu, katastrofa je za jednog ministra koji je u decembru mjesecu imao potpuno
drugaĉiju prognozu i potpuno drugaĉije pretpostavke.
Ja sam tada, u decembru 2011.godine, govorio da vaš budţet nije ni razvojni ni
socijalni nego je apokaliptiĉni, što se i sada potvrdilo. Zato danas radimo rebalans. A
zašto ga radimo, jer ste vi u decembru mjesecu zaboravili 170.000.000 eura garancija
KAP-u, koje ako budu aktivirane porašće naš javni dug za 5 do 6% bruto društvenog
proizvoda. Već smo prebacili 50% javnoga duga i pribliţićemo se na 2 do 3% oni
mastrihtskim kriterijumima tj. poštovani graĊani ĉeka nas grĉki scenario. Ali, za razliku
od Grĉke kojoj pomaţe Evropska unija, plašim se da Crnoj Gori teško će ko moći da
pomogne. Ovaj rebalans budţeta u stvari me podseća na jednog kockara koji je
prokockao svu svoju imovinu i planira da se izvuĉe na naĉin što će ponovo uzimati
dugove sa kamatom i na takav naĉin vraćati prethodne dugove, a ono što ostane
ponovo će kockati nadajući se dobitku.
Vi ste u osnovnim razlozima sa makroekonomskog aspekta za izradu Predloga
zakona rekli da se radi o revidiranju makroekonomskih pretpostavki u skladu sa
novonastalom situacijom u euro zoni u Crnoj Gori. Mislim da to nije taĉno, da je kljuĉni
razlog obezbjeĊivanje dodatnih sredstava za finansiranje aktiviranih garancija KAP-u i
da je to kljuĉni problem vaše politike, odnosno kljuĉni odnos prema Kombinatu
aluminijuma Podgorica, da ne govorim sada o Elektroprivredi Crne Gore. I kako ste se vi
odluĉili da reviditirate makroekonomske pretpostavke Tako što ste udarili poreze i
daţbine na one koji uopšte nisu krivi zbog aktiviranja garancija KAP-u, na obiĉne
graĊane. I to zamislite, izraz simboliĉnim oporezivanjem po jedan evro na SIM kartice,
60

kablovske televizije i elektriĉna brojila. Dobro se nijeste sjetili, a moţda nije ni to loše
prije nego što se sjeti Mugoša, da oporezujete prelazak preko mostova. U Podgorici ima
pet mostova, oporezujete po 50 centi prelazak za graĊane i 1,50 za automobile i na taj
naĉin da pokušate da obezbijedite makroekonomske pretpostavke zaa obezbjeĊivanje
garancija koje će biti aktivirane u toku ove godine, a mislim da će sve garancije biti
aktivirane za KAP. Znaĉi, one koji su nas doveli da se aktiviraju ove garancije, one koji
su sklopili ugovor sa Rusalom odnosno sa Rusima nemate namjeru da oporezujete, ali
ste zato udarili po crnogorskoj sirotinji. Mislim da je vrlo vaţno da oporezujete bankare,
privrednike i sve koji imaju platu preko hiljadu evra. Poĉnite prvo od vaših redova, prvo
opomenite premijera da nije uputno, da nije fino u jeku ekonomske krize, dok vi
razmišljate o povećanju daţbina, da od raĉuna poreskih obveznika kupuje bokserice ili
da kupuje donji veš po evropskim prestonicama, niti je fino da ministar Roćen jede
pekinšku patku u Madridu, niti je fino da njegova zamjenica koja će biti ambasador u
Njemaĉkoj potroši 500 ili 600 evra na martel u Parizu za jednu noć, a ovamo planirate
da nas oporezujete na naĉin što ćete nam oporezovati mobilne telefone, elektriĉna
brojila i kablovsku televiziju. Znaĉi, poĉnite iz vaših redova, pa ministar Roćen kada
poĊe na neko putovanje umjesto pekinške patke, pošto znam da je to specijalitet na
Ţabljaku, neka se prebaci na njeguški stek ili na miješano meso. Ovoj gospoĊi umjesto
martela pošaljite sanduk nikšićkog piva u Berlin, a premijera Lukšića dobro pretresite da
vidite kada bude krenuo na putovanje, da li je sve ponio što mu je potrebno da prestavlja
Crnu Goru. Zato nema potrebe da tu demagošku priĉu o simboliĉnom oporezivanju
prebacujete na graĊane, nego da promijenite poresku politiku i da vam nosioci poreskih
obaveza budu dobitnici tranzicije, a ne gubitnici tj. da vam ... nosi gudbitniĉka Crna
Gora, gubitniĉka u smilslu tranzicije.
TakoĊe, smatram da treba da uvedete porez na višak stambenog prostora. U
Crnoj Gori imamo 120 hiljada više stanova nego domaćinstava. Znaĉi, to je veoma
zabrinjavajući podatak i onaj višak stambenog poslovnog prostora u onom bumu, jeku
investicionog ulaganja u Crnu Goru treba da oporezujete. TakoĊe, o tome je govorio i
kolega Damjanović, neophodno je uvesti porez na finansijske transakcije.
Kada sam rekao da je onaj budţet bio apokaliptiĉan i da je ovaj rebalans apokaliptiĉan,
dokaz vam je i drastiĉan pad prirodnog priraštaja. Mi danas u Crnoj Gori imamo
najmanju stopu prirodnog priraštaja u odnosu na drugi svjetski rat, gospodine ministre.
Zamislite taj poraţavajući podatak, ali ne vjerujem da se djeca funkcionera uopšte biti
zabrinuta zbog toga, jer kao što kaza Mira Banjac u filmu "Balkanski špijun", vi prvo
zaposlite svoju djecu pa ih onda raĊate. Morate da mislite i o djeci ostalih graĊana Crne
Gore, jer nas zbilja ĉeka apokaliptiĉni scenario i to ne scenario Grĉke, jer nama neće
imati ko da pomogne kad nas u septembru zadesi ekonomski cunami. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Kneţeviću.
To sa mostarinama ima dobru logiku. Kaţu da je Burţoaska revolucija, izmeĊu
ostalog, izbila zbog mostarina koje su se naplaćivale u feudalizmu, tako da biznis nije
mogao da funkcioniše normalno. Ideja je negdje revolucionarna, odnosno podstiĉe
revoluciju.
Idemo dalje, najavio sam kolegu Gegaja, a kolega Bulajić neka se spremi.
NIKOLA GEGAJ:
61

Poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovani ministre Katniću, pomoćnici Pavliĉić
i Šćekić, dame i gopodo poslanici, poštovani graĊani Crne Gore,
Po meni, rebalans budţeta je prilagoĊavanje realnosti. Ovaj predlog Vlade je bio
nuţan i najbezbolnije rješenje u suoĉavanju sa krizom koja je evidentno pogodila i našu
drţavu. Dakle, predloţene izmjene i dopune Zakona o budţetu znaĉe prepoznavanje
realnosti i ono što smo imali priliku da ĉujemo juĉe od ministra Katnića, i dokaz
odgovornosti. Ovo predstavlja, po meni, po nama poslanicima DPS-a i SDP-a,
neophodna korak ka većoj stabilnosti koja je preduslov za odrţivi rast i ekonomski
prosperitiet naše drţave. Moram vam reći da uprkos poteškoćama i u jeku ekonomske
krize odrţana je budţetska stabilnost i likvidnost, izmirene su sve redovne i vanredne
budţetske obaveze i, što je veoma znaĉajno, nije bilo kašnjenja u isplati zarada, penzija
i socijalnih davanja. Dakle, ponavljam, sve u jeku ekonomske krize.
Bitno je naglasiti i to da je Vlada ovim rebalansom znaĉajno zaštitila razvojnu
komponentu tako što nije nešto znaĉajnije umanjivala kapitalne projekte i javne
investicije. Mi svi znamo da će i ova godina kao i prethodna biti naporna i teška godina u
Evropi, a znamo isto tako da nepovoljno meĊunarodno okuţenje negativno utiĉe i na
ekonomiju Crne Gore, pa su zbog toga obimi trgovinske razmjene, kreditne aktivnosti
kao i strane investicije smanjeni što automatski uslovljava i niţi ekonomski rast od
projektovanog 2%. Znajući da prvi kvartal u Crnoj Gori koji je prepoznat po niţim
budţetskim prihodima obiljeţili su ovaj naš prvi kvartal i dodatni budţetski pritisci i da su
budţetski prihodi preko 25 miliona eura manji nego što su bili u istom periodu prošle
godine. TakoĊe, izrazito nepovoljni vremenski uslovi koji su krajem januara i poĉetkom
februara, mogu reći, ekonomski paralisali Crnu Goru, uslovili su znatno smanjenje
budţetskih prihoda i stvorili nove obaveze.
Moram naglasiti to što smo imali mogućnost da ĉujemo i od strane opozicionih i
pozicionih poslanika da i aktiviranje garancije kredita za potrebe Kombinata aluminijuma
u iznosu od 23 miliona eura znaĉilo je dodatno obezbjeĊenje finansiranja. Te nepovoljne
interene i eksterne okolnosti uĉinile su privi kvartal, moramo priznati, najizazovnijim od
poĉetka krize. Dobra vijest je da uz pomoć Svjetske banke i komercijalnih banaka i
drugih izvora većina potrebnih sredstava za finansiranje budţeta za 2012. godinu su
obezbijeĊena. Na strani rashoda izdaci budţeta su smanjeni za 16 miliona eura, što
predstavlja 0,5% bruto društvenog proizvoda, a uglavnom se to odnosi na sluţbena
putovanja, gorivo, materijale, telefone i na smanjenje plata, odnosno zarada drţavnih
funkcionera. TakoĊe, moram reći i to da mi svi znamo, da ne ponavljam, i vlast i
opozcija, da ove mjere nijesu popularne, ali su bile neophodne kako bismo obezbijedili
stabilnost i izbjegli da se duţniĉka kriza ozbiljnije prelije na Crnu Goru. Naravno, uvijek
smo tu za konstruktivne kritike, meĊutim stiţu pohvale i za rad naše Vlade.
Imali smo nedavno sastanak koji je organizovan u Briselu, takozvani "ministarski
dijalog" i na tom sastanku smo imali mogućnost da putem medija, elektronskih i
štampanih, ĉujemo da je pohvaljeno nastojanje Vlade crne Gore da se osnaţi fiskalna i
finansijska stabilnost kao preduslov za dugoroĉni rast, i ono što je neophodno,
povećanje stepena zaposlenosti. Toliko i hvala vam.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama, kolega Gegaj.
Kolega Bulajić, a neka se pripremi kolega Vuletić.
62

Da iskoristim priliku, kolega Bulajiću, da poţelim dobrodošlicu novom poslaniku
Radomanu Gogiću i da mu poţelim uspješan rad zajedno sa nama.
Izvolite, kolega Bulajiću.
STRAHINJA BULAJIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, uvaţene kolege,
Juĉe je gospodin Katnić naveo tri osnovna razloga zbog kojih se vrši ispravljanje,
odnosno prvi rebalans budţeta za ovu godinu. Prvi, ekonomsko stanje okruţenja i
Evrope, ako sam ja dobro zapisao, zatim date drţavne garancije za kredite KAP-a i
treće, klimatske promjene ili nešto što liĉi na to, pale su veće koliĉine snijega poĉetkom
godine.
Ako govorimo o ovom prvom razlogu, onda mogu samo da izrazim nadu da kao
ministar i ekonomista izvlaĉite odreĊena iskustva iz okruţenja i Evrope, a vidjećemo koji
će biti razlozi navedeni u novembru ili decembru kada ovdje bude na dnevnom redu
drugi rebalans budţeta za ovu godinu.
Gospodine ministre, ne moţe se iz krize izaći povećavanjem, bar ja tako mislim,
raznih nameta dadţbina ili poreza. Doduše, još uvijek, bar zasad, nijeste povećavali
PDV, što ne znaĉi da se već u sljedećoj iteraciji to neće i desiti, odnosno da će do ovog
drugog rebalansa PDV otići na oko 20%. Ĉujem da se šuškalo o nekih 23%. Vjerujem
da povećavanje raznih dadţbina moţe da uveća probleme. Zašto Zbog toga što teret
drţava ne rasporeĊuje ravnomjerno, već se teret krize prenosi na već opljaĉkane i
prevarene graĊane, zbog toga što partijska drţava amnestira svoje tajkune i razne
kadrovske strize, zato što su oni krivi i zato što su oni najveći profiteri u krizi. Na taj
naĉin Crna Gora stvara primitivni kapitalizam koji socijalizuje gubitke tajkunske i politiĉke
oligarhije, kapitalizuje njihove personalne i familijarne privilegije, za crnogorske prilike
ogromne finansijske prihode. Istovremeno, paralelno se stvara oĉajna masa prevarenih i
osiromašenih graĊana, armija obespravljenih ljudi uniţenog dostojanstva. Istina, takvo
stanje moţe da traje odreĊeno vrijeme, ĉemu je Crna Gora ţivi dokaz, ali na duţi rok
takvo stanje nije odrţivo. Svaki dan moţemo da vidimo sukob graĊana sa snagama
drţavne sile, na ulicama već skoro bankrotiranih drţava Evropske unije. GraĊani se bore
protiv duţniĉkog ropstva, a za oĉuvanje liĉne, ali i nacionalne slobode.
Gospodine ministre, meni je logiĉno da u situaciji kada drţava povećava razne
namete, dadţbine ili šta već, da se povećava i broj onih koji to neće da plaćaju, ne zato
što neće već zbog toga što ih data ekonomska situacija limitira i oni traţe lakši naĉin da
preţive, jer nema dovoljno novca da podmire sve i drţavu i da prehrane porodicu. Onda
drţava moţe da se izloţi dodatnim troškovima, odnosno povećava troškove prinude nad
graĊanima kako bi se naplatili svi ti dugovi. Dakle, povećavaju se troškovi zbog primjene
sile, odnosno prinude i svih oblika autokratskog ili već u toj fazi totalitarnog aparata koji
sluţe da se od stanovništva bukvalno otme u cilju punjenja budţeta.
Poštovani graĊani, u vremenu kada se prihodi na koje drţava raĉuna i koje
oĉekuje veoma smanje, budţet koji je inaĉe postavljen sa deficitom, pa se još i dodatno
smanjuje, to proizvodi neminovnu napetost u društvu jer će sve biti jaĉa bitka oko sve
plićeg kazana i drţava ne moţe da izbjegne ulicu i socijalne nemire. Poštovani graĊani,
ukoliko hitno ne doĊe do promjena, to je sve izvjesnija perspektiva Crne Gore. Šta je
izlaz U principu, postoje dvije mogućnosti. Prvo, ono što se u Crnoj Gori radi već
godinama, status kvo po svaku cijenu, ništa da se ne mijenja, da se nastavi po starom,
da se sve rasproda, ako ima, naravno, ko da kupi, da se nastavi sa zaduţivanjem
63

naredne generacije, da se drţava finansira iz duga, ne bi li nekako preţivjeli i zadrţali
vlast. Ovakva politika, odnosno takav scenario, kao što svi vidimo, vodi neminovno u
ekonomski krah i socijalne nemire. Samo je pitanje kada, u kom momentu će se to
desiti, a desiće se. Druga mogućnost je prirodno, normalno, nauĉno, logiĉno, trajno
rješenje koje će nas, sasvim sigurno, izbaviti iz problema, rješenje koje je nuţnost, a to
je temeljna, korjenita i sveobuhvatna promjena sistema.
Nova srpska demokratija je mnogo puta o tome govorila. Dakle, radi se o
drugaĉijem koncepcijskom viĊenju. Ipak, polako, malo po malo, sviţe vrijeme smjene
liberalnog neokolonijanizma u koji je Crna Gora onako ...(Prekid) i o primjeni novog
ekonomskog pristupa. Za tako nešto na vlasti su potrebni novi ljudi i nova vizija, jer
dosadašnja priĉa i njeni rezultati su nas doveli do toga da danas u Crnoj Gori ĉetvrtina
ţivi ispod linije siromaštva, da je Crna Gora trenutno duţna oko milijardu i šesto miliona
evra, sa tendencijom rasta duga, da crnogorska ekonomija jedva da postoji. Dakle, vlast
koja nas je dovela u ovakvu situaciju ne moţe da nas izbavi iz ove zaglibljenosti u koju
nas je sama uvela. Uostalom, to nije ni u redu, nije ni prirodno, nije ni logiĉno, nije ni
nauĉno, a ako ćemo pravo, nije nekako ni estetski. Promjena sistema i novi ekonomski
pristup u prvom redu zavisi od graĊana, odnosno od njihovog praga trpljenja.
Sasvim na kraju, izvinjavam se zbog prekoraĉenja, nastavlja se brutalan odnos
Vlade prema sopstvenoj privredi, a posebno prema energetici, rekao bih, Elektroprivredi
Crne Gore. Mediji su senzacionalistiĉki prenijeli kako je Elektroprivreda smanjila za 20%
isporuku energije Kombinatu aluminijuma, odnosno za 30 megavata. Treba biti pošten,
pa reći, jer je i Vlada znala za to, da je 17. maja Elektroprivreda upozorila KAP i sve
relevantne ĉinjenice, pa i Vladu, da će 24. maja umanjiti za taj iznos isporuĉenu energiju
KAP-u, a da će za toliko biti smanjen uvoz energije. Pitam vas kako ćete da naplatite 40
miliona duga KAP-a, ono što nije plaćeno Elektroprivredi S druge strane, pitam vas šta
se krije iza svega toga Kljuĉno je pitanje da li je moguće da već dvije godine, za 2011. i
2012. godinu, ne postoji ugovor izmeĊu Elektroprivrede i Kombinata aluminijuma o
isporuci energije
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Puno je pitanja, biće i odgovora.
Izvolite, poslaniĉe Vuletiću, a da se spremi kolega Šćekić.
MILORAD VULETIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni gospodine ministre
sa saradnicima, poštovani graĊani,
Na juĉerašnjoj cjelodnevnoj raspravi na temu rebalansa budţeta, ispriĉana je
gotovo u potpunosti priĉa sa argumentacijom jedne grupe poslanika protiv izglasavanja
rebalansa i većine uĉesnika u raspravi koji su dali podršku rebalansu budţeta. Pripadam
toj većini, uz kratak osvrt na ono što je bitno, a nije bilo predmetom dosadašnje
rasprave.
Suoĉeni smo sa ĉinjenicom da razorni efekti globalne ekonomske krize diktiraju
rast ekonomije u mnogim zemljama svijeta. Svjedoci smo da i moćne bogate drţave
svaku ekonomsku priĉu poĉinju sa negativnim ekonomskim tendencijama, niskim,
projektovanim i još niţim ostvarenim ekonomskim rastom. Niska, reproduktivna i
akumulativna sposobnost privrede, diktat krize, kriza diktira rast, kriza diktira uslove,
64

kriza diktira mjere, ţivimo po diktatu krize. Sa druge strane, ovo je izvanredna prilika da
se ekonomska priĉa, a što se potvrĊuje i u ovom parlamentu pretvori u politiĉku, da se
pokaţe i dokaţe da smo krizu sami proizveli, da nam u svijetu nema ravnih u proizvodnji
krize, odnosno da je ostatku svijeta kriza od nas prijenula. No, vratimo se u realnost.
Pred nama je Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu za
2012. godinu. Što karakteriše makroekonomski scenario i što su makroekonomski rizici.
Prvo, tema na koju je potrošeno dosta vremena u ovoj Skupštini krajem februara, a to je
Kombinat aluminijuma Podgorica i njegov uticaj na produbljivanju krize. Kombinat
aluminijuma u kome produbljavanje krize znaĉi smanjivanje proizvodnje, a istovremeno i
smanjenje izvoza, a samim tim i smanjenje budţetskih prihoda. Što se duţe bude
odlagalo rješavanje njegovog statusa, on će svakim danom predstavljati sve veći
makroekonomski rizik, naroĉito imajući u vidu da bi se aktiviranjem datih garancija
mogla dovesti u pitanje odrţivost samog budţeta. Bojim se da će tema Kombinata
aluminijuma, o ĉemu je nešto govorio i kolega Bulajić, i dalje biti aktuelna, zato treba još
jednom proispitati odluku Elektroprivrede da KAP-u znaĉajno smanji isporuke elektriĉne
energije, što će direktno uzrokovati smanjenje proizvodnje i nove probleme za Kombinat
aluminijuma.
Ovim rebalansom budţeta predviĊa se, pored ostalog, zadrţavanje postojećih
osnovnih poreskih stopa, dalja fiskalna konsolidacija na rashodnoj strani i primjena
mjera za povećanje budţetskih prihoda, a koji se procjenjuje za 2012. godinu u iznosu
od 1150 miliona eura, ili 33,8% brutodruštvenog proizvoda, a što je u odnosu na
planirani iznos niţe za 4,5% u odnosu oko 60 miliona eura. Uporedo sa ostvarenim u
prošloj godini planirani prihodi po rebalansu više za 2%, a isto tako kako je već reĉeno
na prihodnoj strani mjera ekonomske politike implementiraće se novi poreski oblici,
uvoĊenjem taksi i poreza o kojima je ranije bilo rijeĉi. Komentarisanje pojedinih stavki
budţeta od toga kako će biti rasporeĊivani primici budţeta preko projekcije rashoda i
mjera fiskalne konsolidacije, otplate dugova, zaduţivanje u 2012. godini do utvrĊivanja
prioritetnih ciljeva za 2012. godinu, zahtijealo bi mnogo više vremena u odnosu na
raspoloţivo vrijeme za diskusiju.
U jedno sam siguran, da ovu problematiku i nastojanje da se iz nje što bezbolnije
i racionalnije izaĊe, treba posmatrati u okviru sklopa ĉitavog niza makroekonomskih
rizika koji trenutno opterećuju ĉitav region, sa posebnom opasnošću prelivanja
recesionih procesa iz bliţeg i šireg okruţenja. Na kraju, smatram da je predloţenim
rebalansom budţeta Vlada svela pomenute rizike na prihvatljiv nivo, zbog ĉega Predlog
zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu Crne Gore za 2012. godinu
podrţavam i predlaţem Skupštini da ga usvoji. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Vuletiću.
Kolega Šćekić, a da se pripremi koleginica Vujanović. Izvolite, kolega Šćekiću.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţena Skupštino, poštovani ministre, gospodine pomoćniĉe, poštovani
graĊani,
Nakon pola godine od usvajanja budţeta za 2012. godinu razgovaramo o
izmjenama i dopunama istog tog budţeta. Razgovaramo o izmjenama koje su posledica
65

loše ekonomske politike koju uporno sprovode vlade kontinuiteta. Zašto kaţemo mi iz
Socijalistiĉke narodne partije Tada smo priĉali kada smo usvajali ovaj budţet da je on
nerealan, da je loše planiran i loše projektovan, da mu je loša i struktura. Evo iz kog
razloga. Rekli ste tada da će realni rast biti 2%, nominalni 4%. Sada kaţete da će biti
0,5%, a najavljuje se u nekim najavama i 0,3% od 0,5%. Izrazili ste oĉekivanja da će biti
bolja prihodna strana, da će biti od fiskalne politike znaĉajnih prihoda, rast prihoda 3,6%,
a sada imamo pad prihoda. Nije se smjelo pribjeći ili se nije znalo onome što uporno
traţi Socijalistiĉka narodna partija, a to je oporezivanju ekstra profita. Vi ste rekli da ste
preduzeli neke mjere koje smo mi predlagali, da ima uspjeha u tome. Preduzmite i ove,
imaćete i dalje uspjeha, ali ako oĉekujete konkretno rješenje od nas, mi smo ih već
predloţili i rekli ste sami da ste ih imali. Prihvatite i ovo što sada traţimo.
Namećete mišljenje da je ovo štedljivi budţet tako što je rashodna strana
umanjena za 16 miliona. Kada smo predlagali tada da se umanji rashodna strana i da se
sredstva opredijele za razvojni dio, za socijalni dio, rekli ste da će se ugroziti
funkcionisanje institucija. Zašto se sada nije ugrozilo Kako sada ne ugroţavaju
funkcionisanje institucija Zašto je mnogo bitnije uzimati sredstva od rashodne strane i
davati ih za garancije koje su prihvaćene, rekao bih, gospodine predsjedniĉe, ne iz
neznanja nego iz namjere, jer ovo sve što se radi uraĊeno je iz namjere Prihvatili su se
garancije, jer se znalo kakav će biti slijed dogaĊaja, a onda kada su se prihvatile zna se
da se mora plaćati. Svaka drţava koja potpiše neku garanciju i ugovor, ona mora da
stane iza toga, i svaka priĉa je suvišna. Ono što je posebno pitanje, gospodine ministre,
na koji će naĉin Vlada plaćati ove garancije, osim od ovih sredstava, kada se pojave ove
nove, ako nemamo razvojnu strukturu i razvojnu komponentu budţeta, ako ste kapitalni
budţet umanjili za 4,7 miliona i ako je on loše strukture i nije obećavao Kako ćemo
plaćati, odnosno kako će Vlada plaćati ako nije stvorila novu vrijednost, iz kojih
sredstava Ako se oslanjate na turizam, pitam koliko će ostati od tog turizma ako sve
proizvode uvozimo Sve prehrambene proizvode i one koji su potrebni za domaćinstvo
uvozimo. Od ĉega ćemo mi to plaćati Koji turizam, nema poljoprivrede, šta je to nova
vrijednost
Kada kaţete ako se poveća poreska strana, odnosno povećaju porezi, da to ne
znaĉi sam prihod. Šta je opravdanje za to, zato što će se povećati siva ekonomija Mi
kaţemo da se neće povećavati siva ekonomija ako ima sposobnosti u drţavi, ako ima
hrabrosti, ako smijete da se suprotstavite svima onima kojima zbog politiĉkih razloga ne
smijete stati na kraj, jer su oni nosioci sive ekonomije. Zato, prije svega, ovo nije samo
ekonomski akt, ovo je, prije svega, politiĉki akt jer politiĉke strukture diriguju i
usmjeravaju ovaj budţet. Zato što ne smijete da se suprostavite politiĉkim strukturama,
zato je ovakav budţet, onim strukturama koji su i politiĉke i van politiĉke. Nešto što je
već izvjesno da će budţet biti usvojen a to je onošto je bio uslov amandmanski SDP-a.
Prihvatili ste uslovljavanje i prenijeli odgovornost, pokušali prenijeti odgovornost na
Parlament. MI to ne smijemo da dozvolimo da bude Parlament taj preko koga će da se
unutar partijske, odnosno SDP-DPS kaluklacije prenose na Parlament. Mi to ne
prihvatamo, kao što ne prihvatamo budţet. Ne moţemo voditi takvu politiku, zadovoljiti
graĊane i traţiti izgovor kroz amandman da bi se prihvatio rebalans. Ne poštujete, vidim,
i pozive vaših mladih koji su rekli da su interesi graĊana bitniji od interesa pojedinaca,
već ste prihvatili to.
Na kraju, obratiću se onima koji pozivaju poslanike ovog parlamenta da glasaju
protiv rebalansa budţeta. Kaţem da oni pozivaju, prije svega, poslanike vladajuće
66

koalicije jer poslanici Socijalsitiĉke narodne partije nikada nisu ni ĉinili ni predlagali
budţet, i izmjene budţeta. Kada smo mi kritikovali sve ono što je znaĉilo uništavanje
privrede Crne Gore i uništenje standarda graĊana Crne Gore oni su ćutali. Gdje su tada
bili Nema potrebe nas prozivati. Mićemo biti protiv rebalansa budţeta. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Samo kolegi da dam jednu osnovnu parlamentarnu poruku. Parlament je nastao
na budţetskom pravu. Engleski kralj nije mogao skupiti novac, nije imao sile da ga skupi
i onda je formirao parlament da bi mu aristokratija omogućila da se odredi koliko je
potrebno za odrţavanje drţave i parlament je nastao na budţetskom pravu. Kada to
pravo ukinete parlamentu ukinuli ste mu rodno mjesto, ako tako mogu reći. Ovo je
istorijska lekcija, ništa drugo.
Imate komentar ministra, pa ćete vi moći sa ministrom to da rašĉistite.
MILORAD KATNIĆ:
Vjerujem da danas graĊane mnogo više interesuje ekonomska priĉa , pitanje
redovnih isplata i plata i penzija, odrţavanje socijalne sigurnosti i jaĉanje ekonomije
Crne Gore, nego politiĉka priĉa. Moje obraćanje će biti u vezi sa ekonomskim temama i
u vezi sa konkretnim pitanjima, koja se odnose na budţet.
Prvo, ekonomski rast, ponavljam, u Crnoj Gori, nakon krize, nakon 2009. godine,
brţi je i veći nego u prosjeku u Evropi, i to ne moţe biti rezultat loše nego dobre
ekonomske politike. Naravno, znamo sve slabosti, znamo strukturne probleme, izazove
sa kojima je suoĉena crnogorska ekonomija, kao i mnoge druge ekonomije, posebno
ekonomije u 2012. godini.
Ako govorite o krizi u Crnoj Gori a ne uzmete u obzir opšti, generalni kontekst
onda ne ţivimo niti u isto vrijeme niti razmatramo ekonomski iste probleme, zato što
danas se bogate drţave Evrope ekonomski urušavaju, ne mogu da plate svoje obaveze.
Nasuprot tome, kroz sve ovo vrijeme krize Crna Gora upravlja dobrom i javnim
finansijama i ekonomijom. Ekonomija raste brţe, obezbijeĊena je isplata svih budţetskih
obaveza, za drţavu je poresko opterećenje koje je niţe nego u drugim drţavama i
smanjili smo troškove za 10% poena. Znaĉi, teret drţavne potrošnje smo smanjili za
preko 300 miliona. Teret svake godine koji podnose graĊani i privreda Crne Gore.
TakoĊe smo smanjili prethodnih godina i veliki broj taksi i naknada kojim su bili izloţeni
poreski obveznici. Sve je to pomoglo da se unaprijedi poreski i ukupni ekonomski
ambijent, da se unaprijedi biznis ambijent i dobijemo prepoznavanje od relevantnih
meĊunarodnih institucija...(Prekid). U strukturnim reformama MMF je naveo da smo
lideri u regionu u dijelu penzijskih reformi, reformi rada, reforme socijalne zaštite i
reformi na konsolidaciji budţeta. U dijelu ekonomskog rasta, ponavljam, 2,5 % je bio
ekonomski rast 2010. godine, 2,5% je bio rast 2011. godine. Ove godine smo sami
predloţili u rebalansu budţeta da se smanji projekcija ekonomskog rasta 0,25. To nije
popularno, ali smo to uradili zato što smo odgovorni, zato što hoćemo da budemo
konzervativni da nas ne bi budućnost iznenadila negativno, nego da bismo imali dobre
procjene koje znaĉe dodatnu zaštitu Crne Gore od eksternog šoka koji moţe da se desi.
Svakog dana se dešavaju problemi u evropskim drţavama i oni utiĉu na sve
ekonomije i to moramo da prepoznamo. Zato je ovaj budţet, ne znak slabosti
crnogorske ekonomije nego prepoznavanje generalnog konteksta, prepoznavanje
67

odgovornosti i on je odgovoran odnos prema poreskim obveznicima, da bismo mogli da
platimo sve obaveze, da bismo mogli da izmirimo sve plate i penzije i da ih ne
umanjujemo.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Izvolite, kolega Šćekiću.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Potpuno znamo šta je smisao parlamenta, nije smisao parlamenta da se preko
njega vodi neka demagoška priĉa i interesi graĊana stavljaju u drugi plan. To je jedno.
Drugo, gospodine ministre, rekli ste da nećete komentarisati politiĉku priĉu, ali
ćete komentarisati moju ekonomsku priĉu. E upravo ste one moje konstatacije koje ste
rekli da nisu ekonomske već politiĉke, upravo ste njih komentarisali, a ovo je ekonomija,
suva ekonomija, da kaţete planirate rast 2,5% a sada je 0,5%. Zašto tada niste realno i
precizno planirali Kada ste dobro projektovali i planirali, zašto sada se dolazi da se na
osnovu taksi ubiraju prihodi Zašto od taksi, kada je dobro planiran budţet Gdje su ti
prihodi koje ste predvidjeli Kaţete da je naša ekonomija dobra i da je dobro voĊena.
Koji su tu privredni subjekti znaĉajni koji funkcionišu u drţavi, a znamo koliko ih je bilo,
poĉni od sjevera pa redom ovamo Svi su uništeni i zatvoreni. Koliko je radnika ostalo i
koliko je na zavodima tih radnika Kaţete, morali ste da zaštite od eksternih šokova, na
ovaj naĉin se ne moţe štititi. Zašto Zato što ste oslabili crnogorsku ekonomiju A
ozbiljne drţave, vi kaţete da imaju problema. Ozbiljne drţave i ozbiljne ekonomije ne
mogu imati. Zašto kada se pozivate na Norvešku kaţete da jedino Norveška nije
smanjila, nije imala problema, zašto Švedska i tako dalje Zašto nismo mi kao oni, nego
se uporeĊujemo sa velikim ekonomijama
Znamo koje oni prihode imaju i kako funkcionišu, kakve su njihove ekonomije,
neće oni da postradaju. Nikada nisu postradali pa neće ni sada. Moţe da naiĊe neki loš
period, a mi smo navikli da ţivimo loše, odnosno 20 godina mnogo gore. Ja ne znam u
zadnjih 20 godina od kada je ova vlast preuzela Crnu Goru, koji je to projekat uraĊen, a
znamo da su privredu koja je do tada uraĊena svu uništili. Prema tome, gospodine
minister, trebali su valjda da se ĉuvaju ono što je imalo, a ne da unište, a sada se
pozivaju na neke druge širokih razmjera probleme.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam, kolega Šćekiću.
Koleginica Vujanović, da se pripremi kolega Bakić.
NJEGOSAVA VUJANOVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe Skupštine Crne Gore, poštovani ministre sa
pomoćnicima, dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani,
Već dva dana ovdje govorimo o rebalansu budţeta i zahvaljujem ministru što je
kroz svoje odgovore, kao da su poslaniĉka pitanja na dnevnom redu, sve dileme
razjasnio i dao odgovor na sva pitanja koja su se ĉula tokom ova dva dana. Zato će i
moja diskusija biti vrlo laka i jednostavna.
68

Poĉeću od razloga koji su doveli do rebalansa budţeta a o kojima je već dosta
reĉeno. Saglasni smo svi u jednom a to je da je rebalans budţeta bio nuţnost i da su ga
uslovile nastale okolnosti, prvenstveno loše ekonomske prilike u zemljama euro zone
zbog ĉega je došlo do smanjenja investicija, odnosno smanjenje budţetskih prihoda.
Nadalje, loše vremenske prilike u prvim mjesecima 2012. godine, koje su dovele do
vanrednih troškova, smanjenja privredne aktivnosti, slabiju naplatu prihoda. TakoĊe i
aktiviranje garancija KAP-a u iznosu od 23 miliona eura. Uprkos svim nepovoljnim
okolnostima, odrţana je budţetska stabilnost i likvidnost, izvršena je dodatna kontrola i
racionalizacija drţavne potrošnje, izmirine su sve redovne i vanredne budţetske
obaveze i nije bilo kašnjenja u isplati zarada, penzija i socijalnih isplata. Uz podršku
Svjetske banke i komercijalnih banaka obezbijeĊena je većina sredstava neophodnih za
finansiranje budţeta u 2012. godini.
U cilju odrţavanja fiskalne stabilnosti rebalansom budţeta predloţene su mjere
kao podrška daljoj fiskalnoj konsolidaciji. Neke od njih su, već smo dosta ĉuli o tome,
nepopularne, ali su neophodne. Uglavnom se odnose na uvoĊenje takse na SIM kartice,
uvoĊenje takse na kablovsku televiziju, uvoĊenje takse na elektriĉna brojila, takse za
pušaĉke zone, revidiranje modela za primjenu akcize za loţ ulje za grijanje i plin,
uvoĊenje poreza na funkcionerske penzije, oporezivanje nerasporeĊene dobiti, ali ipak
njihov ukupni finansijski efekat za 2012. godinu iznosio bi 23,8 miliona eura.
Od presudne vaţnosti je da se smanji potreba za zaduţivanjem, poveća
kredibilitet i omogući pristup meĊunarodnom trţištu, ali da se obezbijedi podrška
meĊunarodnih finansijskih institucija.
Rebalansom budţeta predviĊeno je smanjenje rashoda i povećanje poreske
osnovice.
Na strani rashoda izdaci budţeta su smanjeni za 16 miliona eura što predstavlja
0,5% BDP-a od ĉega se najveći broj mjera odnosi na smanjenje neproduktivnih
troškova. Zaštićena je razvoja komponenta budţeta i nijesu znaĉajnije umanjivani
kapitalni projekte i javne investicije.
Rebalansom budţeta sredstva za kapitalni budţet planirana su u u kupnom
iznosu 65,5 miliona eura što je za 4,7 miliona eura manje u odnosu na planirana.
Rebalansom budţeta povećana su sredstva kod odreĊenog broja projekata ĉija je
realizacija uslovljena finansiranjem iz meĊunarodnih donacija. Nastojalo se da se kroz
kapitalni budţet zaokruţi investicioni ciklus projekata u budţetskoj 2012. godini kako bi
se ostvarila planirana dinamika izvoĊenja radova sa jedne strane i zatvaranje finansijske
konstrukcije na što efikasniji naĉin sa druge strane.
Kapitalnim budţetom za 2012. godinu planirano je da se završe projekti ĉija je
realizacija u završnoj fazi kao i projekti manjeg obima koje je realno moguće realizovati.
Ja ću ih ovog puta navesti iako su oni ranije oko rasprave o budţetu navoĊeni. To su
izradnja eko zgrade UN u Podgorici, izgradnja agencije za ljekove i medicinska sredstva
u Podgorici, izgradnja i opremanje sporstke streljane u Danilovgradu, izgradnja bazena
na škveru u Herceg Novom, objekti djeĉijeg vrtića u Tivtu, djeĉijeg vrtića u Golubovcima,
centra za azilante u Spuţu, Osnovna škola Milan Vuković u Golubovcima, rekonstrukcija
i adaptacija centra za mlade Ljubović u Podgorici, adaptacija dvorca na Kruševcu u
Podgorici, izgradnja i modernizacija lokalnih puteva, gradskih saobraćajnica i prioritetni
projekti iz programa pomoći ...
Projekat unapreĊenja turistiĉke ponude sjevera Crne Gore planiran je u okviru
tekućeg budţeta Ministarstva odrţivog razvoja i turizma, dok će se projekti
69

Kanalizaciona mreţa na Rijeci Crnojevića i Sportska infrastruktura za potrebe MOS
igara u Beranama realizovati preraspodjelom sredstava sa postojećih projekata.
Projekti kod kojih su sredstva umanjena rebalansom budţeta su projekti kod kojih
je akcenat dat na završetak izrade projektne dokumentacije, pri ĉemu bi se kroz
tenderske uslove zapoĉeo jedan broj projekata uz plaćanje u 2013. godini.
Naravno, neophodno je nastaviti sa preduzimanjem mjera koje su u funkciji
oĉuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, unapreĊenja poslovnog ambijenta i daljih
reformi u oblasti zdravstva, prosvjete, nauke, rada i socijalnog staranja. Svakako da će
se, što je i prioritet rada Vlade za 2012. godinu, daljim sprovoĊenjem regulatorne
reforme stvoriti uslovi za jaĉanje produktivnosti i konkurentnosti malih i srednjih
preduzeća, povećanje privrednih aktivnosti i privlaĉenje stranih direktnih investicija,
podizanje nivoa zaposlenosti i povećanje ekonomske konkurentnosti Crne Gore.
Programirane mjere, posebno u oblastima energetike, turizma, saobraćaja i
tranzita treba da podstaknu ukupan privredni rast i doprinesu smanjenju razlika u
regionalnoj razvijenosti.
Na kraju, predloţeni rebalans budţeta za sve nas znaĉi neminovnost, realnost,
korak ka stabilnosti, preduslov za odrţiv rast i prosperitet i mi kao odgovorni partneri
Vlade ćemo dati punu podršku predloţenom rebalansu budţeta Crne Gore za 2012.
godinu. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice.
Kolega Bakić, a da se pripremi kolega Murić.
VESELIN BAKIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, uvaţeni predstavnici Vlade,
Juĉerašnja i današnja rasprava pokazala je da je budţet mehanizam ekonomske
politike drţave kojim se ostvaruju anticikliĉni efekti u ekonomiji, ali i postizanje i sredstvo
za postizanje razliĉitih ciljeva – ekonomsko-socijalnih, finansijskih, a i politiĉkih.
Od dobro planiranog budţeta, to jest od dobre procjene javnih prihoda i
racionalno odobrenih javnih rashoda, u najvećoj mjeri zavisi finansijska, a i ukupna
ekonomska stabilnost jedne drţave. Oĉigledno, aktuelni reţim nije to uspio da postigne
planiranjem budţeta za 2012. godinu.
Posjetiću sve vas, a i širu crnogorsku javnost da smo mi iz SNP-a prilikom
rasprave o budţetu i prilikom njegovog usvajanja ukazali na njegovu neodrţivost i u
kratkoroĉnom periodu, a i na dugoroĉnom nivou i predlagali odreĊene mjere,
amandmanski djelovali u cilju postizanja njegove veće objektivnosti i stabilnosti na duţi
rok. Govorili smo da je neodrţiv iz sljedećih razloga. Prije svega, njegovo planiranje nije
zasnovano na dobrim makroekonomskim procjenama i pretpostavkama, a isti sluĉaj je i
sa ovim izmjenama. U prethodnom periodu on je relativno brţe rastao od društvenog
bruto proizvoda, što je za posljedicu imalo neracionalnu javnu potrošnju. I dalje se iz
njega finansira prekobrojna, skupa i neefikasna administracija. Sadrţi ogromandeficit
drţavnih fondova, koji sada iznosi 220 miliona eura. Evidentan je rast deficita budţeta, a
i trend ubrzanog zaduţivanja.
70

Kao posljedice svega ovoga imamo rast sive ekonomije, tj. korupcije i kriminala,
kontinuirani pad direktnih stranih investicija, nelikvidnost u realnom sektoru, veliku
unutrašnju zaduţenost kako privrednih subjekata, tako i graĊana i rast poreskog duga.
Naţalost, naše tvrdnje su se obistinile i nakon ĉetiri mjeseca pristupilo se
izmjenama budţeta. Rebalans budţeta, kao i ovaj, je postupak izmjene budţeta u toku
njegovog izvršenja u situaciji kada nije moguće prikupiti planirane prihode i finansirati
predviĊene rashode, ili je potrebno neodloţno izmiriti neplanirane rashode budţeta. U
sluĉaju izmjena o kojima govorimo i raspravljamo obje stvari su u pitanju, izvorni prihodi
budţeta projektovani su manje za 60 miliona, a ukupni izdaci veći su za izvršene
garancije KAP-a od 23,4 miliona i otplate za dugove i kamate, posebno rezidentima.
Zato graĊani treba da znaju šta dobijaju ovim rebalansom - veće izdatke za skoro 30
miliona, povećanje deficita sa 42,6 miliona na 86,7 miliona, ili za 44 miliona, pa je i on na
nivou od 2,55 bruto nacionalnog dohotka ili uvećan je za 1,3%. Povećanje nedostajućih
sredstava za finansiranje izdataka sa 168,4 miliona na 258,2 miliona, što jeste i pravi
deficit budţeta. Povećanje javnog duga na milijardu i 706 miliona eura, ili na 50,1%
bruto nacionalnog dohotka. Veće je zaduţenje u ovoj godini za 78 miliona, jer je
zakonom bilo predviĊeno 230, a izmjenama 308 miliona, što je 6,7 više ili 3,17% rasta u
društvenom nacionalnom dohotku. Manji je kapitalni budţet za 4,7 miliona, najviše na
uštrb projekata sa sjevera koji su i u zakonu o budţetu imali malo uĉešće.
Na drugoj strani, aktuelni reţim se odluĉio da nedostajuća sredstva nadomjesti
kroz najgori mogući naĉin, novim i velikim zaduţivanjem, a i uvoĊenjem novih nameta
najširem krugu graĊana. Taj cilj ţele postići kroz predloge zakona o taksama, na pristup
odreĊenim uslugama od opšteg interesa i za upotrebu duvanskih proizvoda u
ugostiteljskim objektima, predlogom dopuna Zakona o porezu na dohodak graĊana i
predlogom Zakona o akcizama. UvoĊenje taksi na SMS kartice, na tarifna brojila, na
kablovski prikljuĉak, takse na upotrebu duvanskih proizvoda u ugostiteljskim objektima i
smanjenje penzija za 50% funkcionerima, kako drugaĉije tumaĉiti nego kao neozbiljnu i
kratkoroĉnu drţavnu politiku, kao i zavlaĉenje ruku u ionako prazne dţepove graĊana,
ĉiji oĉekivani efekti od 23,8 miliona ne mogu pokriti ni jedan mali dio promašene
privatizacije KAP-a.
Zato vam, gospodo iz Vlade, predlaţemo da se umjesto ovih mjera posvetite
razvoju konkurentne ekonomije, koja bi obezbijedila odrţiv i dugoroĉan rast i razvoj.
TakoĊe, vam predlaţemo strukturne reforme u oblasti poreske politike, pravednije i
sveobuhvatnije oporezivanje kroz progresivne poreske stope, reformu javne uprave,
smanjenje sive ekonomije i efikasniju naplatu javnog duga. Ako nijeste spremni da to
uradite, a sva je prilika da nijeste, onda prepustite da to neko drugi uĉini. U suprotnom, i
ovaj predlog izmjena neće doĉekati kraj godine.
I na kraju bih rekao da smo pogriješili što juĉe i danas nijesmo bar saslušali one
koji su nas ĉekali juĉe ispred zbrade Skupštine, radnike Radoja Dakića, koji već dugi niz
godina na ulicama ispred institucija sistema ţele da ostvare svoja prava. Kao što je
drţava isplatila garancije tako je obavezna, i drţavni organi su obavezni da izvrše i
sudske presude koje oni posjeduju. Trebalo je bar otvoriti raspravu o tome da se iz
budţeta u neko dogledno vrijeme, koje ne bi narušivalo budţetsku stabilnost, isplate
njihova potraţivanja, a da drţava preuzme imovinu koja je znaĉajna imovina, da je
valorizuje u periodu kad je to mnogo povoljnije i bolje, i na taj naĉin pomogne radnicima,
i ne samo radnicima. To bi bio i jedan model koji bi se mogao primijeniti i na ostale
kolektive i radnike u Crnoj Gori, kojih naţalost ima sve više i više.
71

Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bakiću.
Najavili smo kolegu Šefkiju Murića, a neka se pripremi kolega Vasel Sinishtaj kao
posljednji uĉesnik u ime opozicije.
ŠEFKIJA MURIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe,
Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani, uvaţeni predstavnici Vlade,
predstavnici medija,
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu za 2012. godinu koji
danas razmatramo izazvao je veliku paţnju cjelokupne javnosti u Crnoj Gori, jer su
oĉekivanja i projekcije ekonomske politike u to vrijeme bila drugaĉija, kada smo prošle
godine usvajali Zakon o budţetu.
Naime, uslovi u kojima smo usvajali Zakon o budţetu i predviĊanja koja smo tada
imali, a i oĉekivanja, bila su drugaĉija od današnjih. Ekonomske aktivnosti koje su se
dešavale krajem 2011. nazirale su ovakvu mogućnost, kao i makroekonomski
pokazatelji koje ste vi dali i predvidjeli, a iskazali ste ih na 7. strani vašeg obrazloţenja
Zakona o rebalansu.
TakoĊe, dešavanja u eurozoni i u okruţenju dovela su do pada mnogo većih
ekonomija od naše, što je uticalo i ostavilo traga na našu ekonomiju - znatno niţi prihodi
poĉetkom 2012. godine, a i zbog nepovoljnih vremenskih prilika koje su zadesile našu
zemlju a koje se budţetom ne mogu predvidjeti, kao i iznalaţenje modela za odrţivost
Kombinata aluminijuma uslovili su da je neophodno izmjeniti Zakon o budţetu.
Posebno treba istaći recesiju kod razvijenih zemalja što je uslovilo i smanjenje
priliva direktnih stranih investicija koje imaju znaĉajan uticaj na prihodnu stranu u
budţetu.
Preostalo vrijeme ću iskoristiti da pomenem nekoliko projekata koji se tiĉu opštine
Roţaje, a neki od njih su tretirani kapitalnim budţetom, a neki nijesu. Cijenim da u ova
dva minuta treba ih pomenuti, a to su obilaznica Roţaje - II faza za koju je rebalansom
predviĊeno da se ta sredstva znaĉajno umanje u ovoj godini, predviĊeno je da se uradi
projektna dokumentacija. Moja molba i apel s ove govornice je da nadleţne institucije,
Ministarstvo saobraćaja, Direkcija za saobraćaj i lokalna uprava rješavaju zajedno taj
problem i definišu zajedniĉki projektni zadatak kako bi iznašli najbolje rješenje da
nemamo poslije problematiku koju smo imali sa I fazom obilaznice.
Jedan projekat, koji je izuzetno vaţan, a cijenim da ga treba pomenuti a ne tiĉe
se kapitalnog budţeta i budţeta drţave, jeste projekat koji je finansirala lokalna uprava
Roţaje, a odnosi se na izradu prostorno-urbanistiĉkog plana Roţaje, u fazi je usvajanja,
odnosno do poĉetka odmora oĉekujemo da se taj projekat završi i da se i taj znaĉajan
dokument usvoji.
Rekonstrukcija gradskog vodovoda u Roţajama, to je projekat koji takodje nije
tretiran budţetom, ali uz pomoć Ministarstva finansija i Evropske investicione banke
smatram da je taj projekat doveden do kraja. Oĉekujemo, kako je i premijer rekao prije
nekoliko dana u ovoj istoj sali u odgovoru na poslaniĉko pitanje poslaniku Haliloviću,
odgovor Evropske investicione banke. Sve radnje su, po nama, izvršene u zakonskom
roku i sve su studije uraĊene, ĉekamo taj odgovor i molimo da Ministarstvo finansija i tu
72

malo posreduje da bi ta sredstva bila konaĉno operativna i da bi se zapoĉela izgradnja
ovog vodovoda.
TakoĊe, program odrţavanja puteva, magistralnih puteva, koji je u budţetu a koji
je znatno smanjen, da u ovom dijelu iskoristim priliku da pomenem pored ovog glavnog
magistralnog puta i put Roţaje - Bukovica - Vuĉak, koji je regionalni put, traţim od
Ministarstva saobraćaja da i taj put dovede u pristojno stanje kao i magistralni put. To je
granica sa Srbijom i regionalni put na kojem postoji punkt, odnosno odnosno graniĉni
prelaz.
Na kraju, ţelim da komentarišem i program šumarstva, a opština Roţaje je
potpisala sporazum sa italijanskom regijom Froiĉo - Venezia Giulia, prije dvije godine.Taj
sporazum je rezultirao i poĉela je sertifikacija šuma u opštini Roţaje kao pilot projekat u
Crnoj Gori i mislim da sve šume treba urediti po tom modelu. Nadamo se da će u
narednom periodu taj resurs biti znatno bolje iskorišćen nego što je do sada bio i kada
znamo da drvni proizvodi i asortimenti ne mogu biti konkuretni u Evropskoj uniji od 2013.
godine I zato nam je vaţno da dobijemo taj sertifikat i da nas svi, kao Vlada, podrţite u
ovim nastojanjima i u ovom projektu. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Siništaj, pa kolega Šabović, na kraju ćemo biti kolegijalni prema koleginici
Peković, koju su kolege zaboravile u spisku.
Izvolite.
VASEL SINISHTAJ:
Hvala, predsjedniĉe.
Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani, uvaţeni predstavnici Vlade.
Gospodine predsjedniĉe, u vidu proceduralnog do jednog minuta bih htio nešto
reći u ime Kluba, da moj ili naš kolega Genci Nimanbegu u juĉerašnjem izlaganju nije
pominjao podršku poslanika Kluba o rebalansu Budţeta niti je pominjao podršku Force.
Ovo je najbolji demant izvještavanju Televizije In i drţavnoj televiziji, da ne bih rekao
javnom servisu.
Sada oko predloga koji je na dnevnom redu.
Nakon Ustava i Prostornog plana drţave, Budţet predstavlja najvaţniji akt
ekonomskog razvoja svake drţave. Stoga ću rizikovati da sa vaše strane budem na
udaru kritike, navodno zbog toga što ću govoriti narodnim jezikom.
Iskreno reĉeno u našem Klubu nema doktora nauka, ali ima doktora nauka za
ţivljenje od teškog, mukotrpnog i poštenog rada. Takvu sudbinu dijeli i ogromna većina
graĊana Crne Gore, jedva sastavljajući kraj sa krajem, samo oko 10% nijesu bogataši i
ekstra profiteri, ili oni koji su se snašli ili radili u duhu onoga - ko ne bude se sada
snašao nikada neće. Ostali imaju samo za osnovne ţivotne potrebe, a neki ni za to.
Predstavnici Ministarstva u vašem obrazloţenju Zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o Budţetu Crne Gore za 2012. godinu naveli ste tri krupna razloga za to: KAP,
nepovoljne vremenske neprilike i penzioni fond.
Oko KAP-a treba reći da su na vrijeme struĉnjaci ukazivali na lošu privatizaciju, a
bogami i politiĉari, a graĊani malo ili nimalo nijesu imali koristi od toga zato što ino
partner nije ispoštovao ugovorene obaveze. S druge strane graĊani stalno plaćaju
73

aĉune za struju za njih, sada treba da plaćaju, vi moţete ih nazvati gubicima, ili
garancijama, kako god hoćete, ali plaćaju i to.
Nepovoljne vremenske prilike u srećnim okolnostima i srećnim drţavama se
predvidjaju ili se planiraju ono što su budţetske rezerve.
Penzioni fond je posebna priĉa, jer ako nijesu redovna primanja, onda se
doprinosi ne uplaćuju redovno, a kod nas i po nekoliko godina se duguju plate tako da i
tu imamo problema. S druge strane imamo ljude koji su penzionisani u 50-oj godini ili do
6o-oj, od invalidske komisije, sa trajnim oštećenjima, navodno, sa vrlo diskutabilnim
dijagnozama, medicinskim, a danas nam obavljaju visoke funkcije u drţavi.
Moţemo i to da dokaţemo.
Kazali ste da evropska budućnost nikad nije bila neizvjesnija nego danas, da je
kriza zahvatila Grĉku, Španiju, Italiju, da u mnogim drţavama ima stagnacije u razvoju i
pitamo li se gdje smo mi. Naravno, sve je to taĉno, ali to što nijesmo ĉuli jeste ĉinjenica
sa koje startne taĉke kreću gradjani tih drţava za razliku od nas ili, pošteno reĉeno, u
tim drţavama socijalna davanja su u višem iznosu nego naša prosjeĉna plata.
Od poslanika koji su pokušali braniti Predlog rebalansa ĉuli smo da ima gradjana
koji imaju ĉetiri - pet mobilnih telefona, da naši gradjani troše, negdje su na drugom
mjestu po potrošnji goriva i tako dalje.
Kolega Šehović je pominjao Sjedinjene Ameriĉke Drţave kao jedan primjer kako
se oporezuje, a ja ću vam reći da tamo gorivo je duplo jeftinije u odnosu na nas, sada je
i neko pojeftinjenje ali usudio bih se reći duplo jeftinije. Ako je stan radi ţivljenja za
stanovanje, porez je 2%, a ako je za izdavanje i nešto drugo već je u minimumu 4%.
Pitaću vas ili dozvolite mi sada da nešto kaţem povodom naših prava. Koliko ima u
Crnoj Gori graĊana koji imaju ĉetiri, pet stambenih jedinica, dvije ili tri kuće, preko 200
metara metara kvadratnih poslovnog prostora i kako se od njih naplaćuje porez Gdje
su naša prava, poĉev od Ulcinja, Malesije, Plava, ....opština Roţaje. Narod kaţe "koliko
para toliko i muzike". U Ulcinju loša privatizacija Solane, skoro svih hotela, ne vraća se
imovina bivšim vlasnicima. Od metropole turizma opština Ulcinj je grad sa skoro 20
miliona duga zahvaljujući bivšoj vlasti . Malesija nekad sa pet opština, danas bez ijedne,
bez budţeta, teritorije i svoje svojine. Oduzimaju se ĉak i bratstveniĉka imanja i to po
0.50 centi po metru kvadratnom i pokušava se prodati 10 do 12, a opet kako se to
oporezuje. Ja ću navesti nešto što je juĉe u novinama osvanulo, da direktorica ili
direktorka najveće ili najjaĉe firme u Crnoj Gori, Plantaţe, ima platu oko 8.000 eura
mjeseĉno, da Plantaţe padaju na teritoriji Malesije preko 65%, a da gradjani Malesije
nemaju ni centa koristi od toga. Plav je potpuno uništen, sveden na 20% stanovništva
albanske nacionalnosti, pokušava se oduzeti nešto za potrebe izgradnje mini
hidrocentrale i oni će ostati bez mogućnosti da ţive od svog rada. Dacaj, posebno ono
što ĉuva identitet, nacionalna i osnovna škola pred zatvaranje.
Ako pogledamo, gospodine ministre, sa aspekta brojki ili procenta 97,03%, 2003.
godine 5,03, 2011.godine 4,91%, u pogledu zapošljavanja ispod 0,5%. Od ukupno 103
pripravnika u toku ove godine samo je dvoje pripravnika albanske nacionalnosti. Kad se
god pokušava zapošljavanje pa makar i pripravniĉki staţ da se odradi, pravdaju se
Ministarstvo finansija je stopirao zato što nema sredstava. Kada bismo govorili jezikom
uslovljavanja, mogao bih sada slobodno reći - zaposlite toliko i toliko, podrţaćemo
rebalans budţeta. Nećemo ni to uraditi, jer nikad se to neće ispoštovati.
Ovaj rebalans nije predloţen po mjeri da se uzima od porcije onih koji imaju ili
bolje reĉeno imaju premnogo, nego se uzima od svih jednako. Ja vam poruĉujem,
74

uzmite od onih koji imaju premnogo, dajte onima koji nemaju za hljeb i mlijeko, dajte
sirotinji, isplatite plate onima kojima se mjesecima duguje, pomognite zemljoradnike i
stoĉare. Nemojte zaprijetiti ili veći PDV ili ovo što vi zahtijevate, ionako graĊani plaćaju
PDV i na raĉun za struju i za usluge mobilnih operatera. Ono što graĊani prepoznaju, a i
mi sa ovog mjesta govorimo, neće da plaćaju raĉune i dalje za troškove KAP-a, oni koji
su u privatilizovali skoro sve u Crnoj Gori, a danas prikazuju da su pred bankrotom ili da
su bankrotirali.
Na kraju ţelim da vam kaţem nešto što se stalno u gradu Podgorici govori, da su
“ako” i “dako” dvoje najgorih ljudi. Mi ne moţemo prihvatiti šta bi bilo da nijesmo to
uradili, “ako” ili “dako”, nego moramo jasno i glasno reći da su ovo sve razlozi zbog kojih
mi ne moţemo ili nećemo podrţati predloţeni rebalans budţeta. Hvala vam,
predsjedniĉe, izvinite za prekoraĉenje.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vama.
Završili smo komentare.
Kolega Šabović, koleginica Peković i preći ćemo na raspravu u pojedinostima.
Izvolite.
HUSNIJA ŠABOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Kolege poslanici, gospodine ministre,
Predmet moje paţnje je kompletan Predlog zakona o rebalansu, ali ću svoju
paţnju usmjeriti na Predlog zakona o taksama.
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o taksama na pristup odredjenim
uslugama od opšteg interesa i za upotrebu duvanskih proizvoda su potreba
obezbjedjenja dodatnih prihoda u Budţetu za tekuću godinu za nekih 12 miliona eura
na godišnjem nivou, a sve u funkciji oĉuvanja finansijske stabilnosti budţeta. Intencija
odredbi Predloga ovog zakona je obraĉun i plaćanje takse na karticu mobilne telefonije
u iznosu od jednog eura na mjeseĉnom nivou, takse na elektriĉna brojila u iznosu od
jednog eura po tarifnom brojilu na mjeseĉnom nivou, takse na kablovski prikljuĉak za
korišćenje radio i tv programa takodje po jedan euro po korisniku na mjeseĉnom nivou,
kao i takse za upotrebu duvanskih proizvoda u ugostiteljskim objektima u iznosu po
jedan euro po metru kvadratnom prostora koji vlasnik ili korisnik opredijeli za ovu
namjenu u okviru svog ugostiteljskog objekta. Treba napomenuti da su takse za tarifno
brojilo oslobodjeni korisnici prava na socijalnu zaštitu. Cijenim opravdanim razloge za
uvodjenje tarifne takse na karticu mobilne telefonije, takse na prikljuĉak radio i tv
programa, kao i takse na tarifno brojilo s obzirom da su od ove oslobodjeni korisnici
socijalne zaštite. Nijesam siguran da je taksa na upotrebu duvanskih proizvoda u
ugostiteljskim objektima vrijedna unošenja konfuzije u novousvojenom Zakonu o
zabrani upotrebe duvanskih proizvoda na javnim mjestima, a posebno ne s obzirom na
ĉinjenicu da je duvan jedan od najvećih otrova koji ĉovjek unosi u svoj organizam. S tim
u vezi dajem punu podršku ministru zdravlja gospodinu Radunoviću što se ogradio od
ovog vida takse i što je stao na strani zdravlja nasuprot nekoliko stotina hiljada eura koje
obezbjedjuje taksa. Tješi me ĉinjenica da je ovo zakon ĉije je trajanje ograniĉenog roka
i da je njegovo trajanje do 1.2014. godine.
75

Gospodine predsjedniĉe, koristim priliku da komentarišem jednu izjavu koju je
diskutant prije mene izjavio, da je Plav uništen, da je sveden na 20% stanovnika
albanske nacionalnosti. Mislim da je to paušalna informacija, da ona ne odgovora
stvarnosti, ţao mi je što on nije prisutan, Plav nije uništen.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Tim prije moraću mu dati repliku ako ga tako prozivate.
Nije rekao da je uništen.
HUSNIJA ŠABOVIĆ:
Mislim da nije taĉno, prvo u finansijskom, investicionom pogledu da je Plav
uništen. Plav je jedno od najvećih gradilišta u Crnoj Gori zahvaljujući Vladi Crne Gore.
Normalno, nerazvijene opštine, bez obzira kolko uĉinite, malo se vidi. Drugo, odakle mu
pravo na paušalnu procjenu da je Plav sveden na 20% albanskog stanovništva. To nije
taĉna ĉinjenica, mislim da struktura stanovništva u Plavu nikada nije bila veća od 20%
Albanaca, a posebno ne da je svedena na 20%, tako da to ne odgovara stvarnosti.
Mislim da kolega Siništaj ne bi trebao da operiše podacima koje ja bolje znam i koji su
iz moje opštine. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Koleginica Peković. Izvolite.
VESELINKA PEKOVIĆ:
Poštovani gradjani, poštovane kolege, gospodo iz ministarstva, poštovani
predsjedavajući,
Prelijepe plaţe, nacionalni parkovi Durmitor, Prokletije, Biogradska gora,
Skadarsko jezero, Zetsko-bjelopavlićka ravnica, rudna bogatstva, hidroenergetski
potencijal i ne umijete voditi privredu jedne takve drţave sa 600 hiljada stanovnika na
oko 14 hiljada kvadratnih kilometara. Umijete, ali nećete, jer su interesi pojedinaca bili
mnogo vaţniji od interesa graĊana. Ostavili ste nam u nasljeĊe pokorovljena polja,
staraĉka i raseljena sela, sirotinjske gradove, izlokvane i dţombaste puteve, propale
fabrike i do prosjaĉke torbe dovedene graĊane, nezaposlenu omladinu, ogromne i još
neizbrojane dugove, praznu drţavnu blagajnu, sveopštu bijedu, strah i propadanje, a
obećali ste nam kada se osamostalimo, budemo nezavisni, da ćemo biti razvijeni kao
Luksemburg, Monako, Lihtenštajn, Malta, kad od svega toga ne osta ništa, naţalost i
muku većine graĊana Crne Gore.
Kao što reĉe ministar Katnić juĉe, kapitalni budţet je poluga razvitka svake
drţave, a onda naravno i svake opštine, pa ću se ja osvrnuti na neke stavke iz
kapitalnog budţeta vezane za Opštinu Nikšić. Gdje će Vlada uštedjeti ako ne na Nikšiću,
jer se ekonomska politika usmjerena prema Nikšiću moţe definisati kao restriktivna
štednja. Neka mi ne zamjere graĊani u ostalom dijelu Crne Gore, ali nigdje Vlada ne
štedi kao na Nikšiću. Ni sa jednom završenom kapitalnom investicijom se ne moţemo
pohvaliti, a i oni giganti koji su postojali za vrijeme socijalizma ili su ugašeni ili će se
pretvoriti u kioske sa objašnjenjem da Vlada podstiĉe razvoj malog privatnog
preduzetništva.
Poštovani graĊani, kapitalnim budţetom za 2012. godinu bila je planirana studija
izvodljivosti za dom revolucije u Nikšiću u iznosu od 100 hiljada evra. Rebalansom
76

kapitalnog budţeta za 2012. godinu umanjena su sredstva za 50 hiljada evra, a ministar
kulture gospodin Mićunović nam obećava 57 miliona evra za Dom revolucije u Nikšiću.
Ne znam odakle sva ta sredstva i na osnovu ĉega on to obećava ako nemamo ni studiju
izvodljivosti, ako nemamo sredstava ni za studiju izvodljivosti.
Kapitalnim budţetom za 2012. godinu za Odjeljenje intenzivne njege Bolnice u
Brezoviku bilo je planirano 50 hiljada evra, a rebalansom budţeta je taj iznos umanjen
za 40 hiljada evra. Dakle, ostalo je samo 10 hiljada, a svi dobro znamo šta brezovaĉka
bolnica znaĉi ne samo Nikšićanima, nego i svim graĊanima Crne Gore koji pate od
plućnih bolesti. Planiranim kapitalnim budţetom za 2012. godinu za Filološki fakultet u
Nikšiću bilo je predviĊeno 240 hiljada evra. Rebalansom kapitalnog budţeta taj iznos je
umanjen za 205 hiljada evra. Za studentske domove u Podgorici i Nikšiću kapitalnim
budţetom za 2012. godinu predviĊeno je bilo 100 hiljada evra. Rebalansom kapitalnog
budţeta taj iznos je umanjen za 30 hiljada evra. Na ĉiju štetu Da li će na štetu ovo ići
nikšićkih ili podgoriĉkih studenata, ili jednih i drugih - ne znamo.
Hvala vam.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice Peković.
Replika Ja sam priĉao sa drugim Nikšićaninom pa nijesam ĉuo da ste pomenuli
prvog Nikšićanina. Gdje su Vas pomenuli, kolega Nikĉeviću
Rekli smo da u posljednjem satu nema komentara. Dozvolili smo komentar
izmeĊu Vlade i poslanika, a nijesmo izmeĊu poslanika u posljednjem satu. Daću rijeĉ
ministru sad, mislim da će on odbraniti dobro budţet. Prije rasprave u pojedinostima
biće i završne rijeĉi, a biće i prilike, kolega Nikĉeviću, da u ime Kluba DPS-a neko to
dotakne.
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
....na ovoj mogućnosti, nekoliko teza koje su se ĉule ili ponavljale tokom današnje
i juĉerašnje rasprave i koje ţelim još jednom da objasnim.
Prvo, osnovni cilj rebalansa jeste smanjenje deficita i smanjenje zaduţivanja da
bismo bili sigurniji i otporniji na krizu i šokove koji se spremaju u 2012. godini.
Drugo, budţet nije strukturiran da se uzima od siromašnijih i od najvećeg broja
graĊana, a da se daje bogatijim i malom broju graĊana, nego upravo obrnuto. 500
kompanija, 1,5% kompanija u Crnoj Gori plaća 90% budţeta. 90% prihoda budţeta je
prihod od 500 kompanija u Crnoj Gori. A 80% korisnika budţeta su rashodi za plate,
penzije i socijalna davanja. Dakle, ovo je odgovorna razvojna i socijalna politika.
Nijesmo povećali poreze, nijesmo ugrozili konkurentnost, na drugoj strani ispunili smo
sve socijalne obaveze koje postoje u ovom budţetu. Ono što mogu da prihvatim kao
kritiku jeste uvoĊenje taksa i dodatno opterećenje graĊana i domaćinstava, ali to je
nuţna mjera koja je manje loša od bilo koje druge mjere koja znaĉi povećanje trajnog
poreza koje mogu da ugroze i konkurentnost, i produktivnost, i poreski sistem.
I još nešto, dodatne takse smo strukturirali tako da ne ugroţavaju najsiromašnije.
Od takse na elektriĉna brojila smo izuzeli socijalno ugroţene kategorije, a danas sam na
Odboru predloţio da iskljuĉimo sve one koji treba da je plate za primarni stambeni
objekat. Znaĉi, svaka porodica koja ima taj jedan stan ne treba da plati tu taksu, samo
plaćaju na drugi stan, na treći stan, nerezidenti na vikendice itd. I mislim da to niko ne
77

moţe kritikovati. Razvoj ne moţe doći preko noći. I odreĊena ekonomska politika daje
rezultate u srednjem i u dugom roku. Ekonomska politika koju je Vlada vodila, i ova i
prethodne, daje rezultate i jedino kada govorimo o ekonomskoj politici moţemo govoriti
ekonomski o rezultatima kada uporeĊujemo podatke indikatora i ĉinjenice, a to su bruto
domaći proizvod, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, plate prosjeĉne, penzije u
Crnoj Gori i perspektiva rasta i razvoja. I danas je prepoznato da je stabilnost osnovni
preduslov rasta i razvoja i zato ovaj budţet je usmjeren na stabilnost, a onda nam ostaje
ponovo teţak posao, da obezbijedimo rast kroz nove investicije, kroz strukturne reforme,
kroz unapreĊenje poslovnog ambijenta. To je zadatak Vlade, najprije stabilnost, a zatim
rast ekonomije koji će donijeti nova zapošljavanja i nova radna mjesta.
Ono što je bilo pitanje koje se tiĉe oporezivanja imovine. Dakle, Vlada je predloţila
zakon a Skupština usvojila, koji predviĊa progresivno oporezivanje imovine. Povećali
smo poreske stope na imovinu i posebno smo povećali poreske stope na imovinu koja
nije u ekonomskoj funkciji. Ukoliko opština uvede maksimalnu poresku stopu na stan od
100 metara kvadratnih, u prosjeku to bi znaĉilo hiljadu eura opterećenja godišnje.
Ukoliko je to sekundarni objekat, drugi stan, to bi moglo da znaĉi dvije hiljade eura.
Znaĉi, ostavili smo fleksibilnost i slobodu lokalnim samoupravama da uvedu dodatne
takse, dvostruke, na sekundarne stambene objekte, na drugi, na treći stan. Ta politika,
takoĊe, daje rezultate. Povećani su prihodi prošle godine 22%, pretprošle godine 20%.
Kumulativno su preko 40% povećani prihodi po osnovu imovine. Dakle, sve što smo
radili radili smo promišljeno, sistematiĉno, poreski sistem smo saĉuvali u osnovnom
dijelu, a akcize, takse i poreze na imovinu koja nije u ekonomskoj funkciji smo uveli u
cilju punjenja budţeta i lokalnih samouprava i budţeta drţave. I u tom smislu, najbolja
podrška razvoju i budućnosti jeste usvajanje budţeta koji znaĉi dodatnu stabilnost i
dodatnu sigurnost i to nas ĉini kredibilnim i kod investitora i kod meĊunarodne zajednice.
Ukoliko nam Svjetska banka odobri sredstva, ukoliko nam komercijalne institucije
odobre sredstva, ukoliko investitori dolaze u Crnu Goru, to nijesu slabosti crnogorske
ekonomije, nego znak da dobro radimo i da imamo povjerenja. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre.
Idemo na raspravu u pojedinostima.
Matiĉni odbor je razmotrio amandmane. Kolega Medojeviću, ja znam da ste Vi
više za zbor, nego za Parlament, ali moramo odrţati parlament. Za śednik da, prava je
rijeĉ śednik za njega.
Idemo u raspravu u pojedinostima.
Završio je matiĉni odbor razmatranje, a mi smo to iskoristili produktivno, malo
produţavajući raspravu, što mislim da je bilo korisno.
Na Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu bilo je pet
amandmana. Molim vas da se ĉujemo.
Da li treba da dam pauzu, nema dovoljno poslanika
Dajem pet minuta pauzu dok doĊu poslanici za raspravu u pojedinostima.
Glasaćemo odmah o amandmanima. Poslije toga ide završna rijeĉ.
Poslije završetka rasprave u pojedinostima po pet minuta.
Kolega Simoviću, moţemo li, ili da dam pauzu
Pet minuta pauze. Molim vas da saĉekamo.
- pauza -
78

Poštovani poslanici 24 saziva, idemo na raspravu u pojedinostima, a to znaĉi po
amandmanima na Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu Crne
Gore za 2012. godinu, što bi rekli prvi rebalans.
Na Predlog zakona podnijeto je pet amandmana, i to:
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo jedan amandman, koji je sastavni dio
Predloga zakona. Je li tako, kolega Šaboviću Hvala vam.
Poslanik Zoran Vukĉević jedan amandman o kojem treba glasati. Hvala vam.
Poslanik Šehović jedan amandman koji je sastavni dio Predloga zakona.
Je li u redu, kolega Šehoviću Hvala vam.
Poslanici Spahić i Bajramspahić, jedan amandman o kojem treba glasati.
Koleginica Bajramspahić ţeli da obrazloţi amandman. Izvolite.
Dovoljno je dva minuta. Izvolite.
HIDAJETA BAJRAMSPAHIĆ:
Uvaţeni ministre, poštovane kolege,
Kao što su izmjene i dopune Zakona o budţetu za 2012. godinu nuţna mjera
realnog stanja, tako je i amandman koji smo predloţili rezultat realnog stanja u
potrošaĉkoj jedinici Tuţilaštvo. Ovoj potrošaĉkoj jedinici nedostaju sredstva za
nesmetano obavljanje zadataka tuţilaĉke organizacije. Neprihvatanjem amandmana
problem se ne rješava, samo se odlaţe, izdaci se ne mogu izbjeći ako ova institucija
treba nesmetano da funkcioniše.
Nedostajuća sredstva u dijelu ugovorenih usluga u iznosu od 421.600 eura
odnose se na advokatske i pravne usluge za angaţovanje advokata po sluţbenoj
duţnosti, shodno Zakoniku o kriviĉnom postupku, konsultantske usluge koje
podrazumijevaju usluge vještaĉenja u okviru razliĉitih oblasti, medicine, graĊevinskih
oblasti, finansija. Dalje se odnose na usluge usavršavanja zaposlenih, izradu i
odrţavanje softvera, ostale usluge. Troškovi za ove pozicije odnose se na ostale
troškove proistekle iz postupka istrage kao što su analize krvi, DNK, urina, troškove
postupaka, kao što su troškovi za svjedoke i ostale ugovorene obaveze.
Sa pozicije ostale naknade, isplaćuju se troškovi po osnovu naknada drţavnim
tuţiocima i zamjenicima drţavnih tuţilaca za ĉlanstvo u radnim grupama, komisijama,
ĉlanovima tuţilaĉkog savjeta, kao i naknade ĉlanovima zajedniĉkog istraţnog tima, a
koja naknada nije bila planirana, ova naknada nije bila predviĊena Predlogom budţeta
za 2012. godinu.
TakoĊe, shodno ĉlanu 9 i 10 Zakona o zaradama i drugim primanjima nosilaca
pravosudnih funkcija, tuţioci, zamjenici tuţioca koji nemaju riješeno stambeno pitanje
imaju pravo na naknadu dijela troškova zakupa stanovanja u iznosu od tri najniţe cijene
rada mjeseĉno. U prva tri mjeseca 2012. godine, ovu naknadu je koristilo 23 zamjenika
drţavnih tuţilaca.
Dalje, rashodi za kancelarijski materijal, rashodi za sluţbena putovanja,
nedostajuća sredstva u iznosu od 22.700 eura, odnose se na troškove koje Vrhovno
drţavno tuţilaštvo ima prilikom organizacije Dana drţavnih tuţilaca Crne Gore.
Nedostajuća sredstva u iznosu od 58.570 eura odnose se na rashode za energiju koji
obuhvataju troškove elektriĉne energije, troškove goriva i troškove grijanja. Obraĉun
troškova izvršen je na osnovu stvarnih mjeseĉnih troškova elektriĉne energije,
79

mjeseĉnih troškova za gorivo za sva tuţilaštva i troškove grijanja za tuţilaštva u
Pljevljima i Bijelom Polju do kraja 2012. godine.
Ovo sam ĉitala zbog toga da vam pokaţem da se ovi troškovi ne mogu izbjeći,
faktiĉki oni postoje i ne mogu se izbeći, znaĉi oni se moraju platiti. Da li ćemo sada
prihvatiti ovaj amandman ili nadomjestiti nedostajuća sredstva tuţilaštvu ili ćemo ĉekati
tu neku drugu priliku, a znamo našu evropsku obavezu da je jedan od zahtjeva
vladavina prava i da se moraju tuţilaštvu stvoriti nesmetani uslovi za funkcionisanje.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice Bajramspahić.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o budţetu u naĉelu. Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 63 poslanika, 46 za, 16 protiv, jedna uzdrţan.
Konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu.
Sada smo ĉuli i obrazloţenje koleginice Bajramspahić oko dodatnih tuţilaĉkih
zahtjeva. Izvolite, stavljam na glasanje Predlog amandmana poslanice Bajramspahić i
kolege Spahića o dodatnom iznosu sredstava za tuţilaštvo. Izvolite. Valjda smo zaradili
oko 20 miliona oduzimanjem imovine.
Hvala vam. Glasalo je 59 poslanika, osam za, 38 protiv, 3 uzdrţana. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Kolega Vukĉević, jeste li ostali kod vaših amandmana Izvolite onda, kolega
Vukĉeviću.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem.
Moj amandman se odnosi na Ministarstvo kulture, kojim se predlaţe, da se u cilju
ostvarenja zakonske obaveze u pogledu proizvodnje, emitovanja namjenskog programa
koji je namijenjen, prije svega, za informisanje lica oštećenog sluha i vida,s obzirom da
je u prethodnom budţetu bilo predviĊeno 400 hiljada na ugovorene usluge kad je u
pitanju Ministarstvo kulture, da je izmjenama i doupnama, odnosno rebalansom smanjen
taj iznos za 200 hiljada, doveli bi u situaciju dvije stvari. Jedna je da Ministarstvo kulture
ne ispoštuje ugovorene obaveze i ono što je puno vaţnije od toga ova lica kojima je taj
program namijenjen uskratili bismo za jedan veoma vaţan program. Zato predlaţem da
se ovaj amandman usvoji i da ga Ministarstvo finansija prihvati kako bi smo ostvarili ovu
osnovnu misiju koja je bila predviĊena i na poĉetku ove godine. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ĉuli smo obrazloţenje.
Stavljam na glasanje amandman.
Hvala vam. Glasalo je 60 poslanika, 35 za, 8 protiv, 17 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Idemo dalje. Amandman kolege Pejovića i Pavlovića je sastavni dio Predloga
zakona pa se o njemu nećemo izjašnjavati. Ovako su se stekli uslovi da se izjasnimo o
Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budţetu Crne Gore za 2012.
godinu. Samo izvolite, kolega.
Kolega KaluĊeroviću, izvolite.
80

VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe,
Kolega Šehović je najavio amandman, Vi ste rekli da je prihvaćen od strane
Vlade, da li u cjelini ili u modifikovanom tekstu Nijesam bio u prilici, pitao sam kolege,
da pogledma teks amandmana. S obzirom da se radi o vaţnoj intervenciji koja je u
principu, po mom sudu, pozitivna, ali prvenstveno zbog toga što moramo da radimo po
proceduri precizno, mislim da treba precizno saopštiti prije izjašnjavanja kako nakon
usaglašavanja glasi tekst ĉlana 6. Tim prije što je on bio predmet sporenja u okviru
vladajuće koalicije. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Mi smo dobil Izvještaj odbora, razmatranje amandmana Predloga zakona,
izmjena i dopuna, Damir Šehović.
Odbor je nakon izjašnjavanja odluĉio da sa pet glasova za i tri glasa protiv
predloţi Skupštini da prihvati amandman koji je podnio poslanik Damir Šehović,
predstavnik Vlade je prihvatio navedeni amandman. To piše u Izvještaju. Znaĉi,
amandman je onaj koji piše u tekstu koji je podnijet. To je amandman u tekstu koji je
podnijet. Imate ga pred sobom. Amandman jedan u Predlogu zakona o izmjenam i
dopunama Zakona o budţetu za 2012. godinu ĉlan 6 stav 1 brišu se rijeĉi -ne ukljuĉući
zaduţivanja u cilju refinansiranja duga. U ĉlanu 6 stav 2 se briše. Sve je onako kako je i
podnijeto. Znaĉi, prihvaćen je u cjelini amandman. Bolje je da se razjasnimo oko bitnih
stvari.
Moţemo li sada glasati Stavljam na glasanje Predlog zakona u cjelini. Izvolite.
Kolega Nimanbegu, kolega Medojević, kolega Mandić, pa kolega Šćekić. Izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Poštovane koleginice poslanice i kolege poslanici, poštovani ministre,
Na kraju rasprave o dopunama i izmjenama Zakona o budţetu Crne Gore za
2012. Godinu, ţelim ponoviti neke stavove koje smo iznijeli i prilikom usvajanja budţeta,
ali i prilikom rasprave o drugim zakonima. Statistika je veoma interensantno oruţje kod
onih koji ţele manipulisati nekom istinom ili pokazati neku ĉinjenicu. Tako su graĊani
Crne Gore ĉesto frustrirani kada ĉuju da je prosjeĉna cijena struje po elektriĉnom brojilu
30-tak eura. To se dešava zato što ovdje ima dosta tih kuća koje su nenastanjene i ljudi
koji su inostranstvu silom prilika, ali bogami i oni koji imaju ovdje kuće za dodatni odmor
i rekreaciju u toku godine se ta brojila i ne koriste. Statistika recimo, što se tiĉe finansija,
koje sam koristio ranije, kaţe da Opština Ulcinj i Budva zajedno imaju budţet od 50
miliona od kojih pet ima Opština Ulcinj, a 45 Opština Budva. Ĉesto pominjem ovu
ĉinjenicu iz razloga što, gospodine ministre, i u ovom budţetu Crne Gore se ne vide
napori da se vrši decenralizacija prihoda, ne vide se napori da se ujednaĉi nerazvijenost
regiona i ne vide se napori da se decentralizuje puno onoga što iz albanskih
nacionalnih partija traţimo i zagovaramo, a to je veoma velika centralizacija u školstvu, u
zdravstvu, u policiji. Ovom budţetu je ĉinjenica da 85% svih preskih prihoda u Crnoj Gori
se prihoduje na stani budţeta drţave, a samo 15% sve opštine zajedno. Sve te opštine,
kada bi iskljuĉili Budvu i Podgoricu, opet prihoduju polovinu, znaĉi, 40% za 19 opština
dok je nekih 60% za dvije opštine.
To govori u kakvoj su situaciji. Mi iz Kluba albanskih partija zagovaramo da se
mora izvršiti potpuna izmjena sistema prihoda ili poreskog sistema u Crnoj Gori. U ovom
81

predlogu budţeta vidi se da je mogućnost realizacije budţeta koja je predviĊena
umanjenjem od 26 miliona govori da je privreda u padu.
Imamo 90 miliona novih eura zaduţenja, i sve to govori da je ovo godina u kojoj
neće biti nikakvih pozitivnih promjena u situaciji u kojoj se nalazimo. Moram istaći da se
ranijom vladavinom prava moglo izbjeći, ili se moglo podstaći da se poštuju
privatizacioni ugovori, time bi bile veće investicije, bilo bi više radnih mjesta, veći
privredni rast pa i budţetski prihodi, manje siromaštvo.
No, to se nije radilo i danas smo u ovakvoj situaciji. U ovom rebalansu se ne daju
nova rješenja za razvojne politike, tako da investicije koje su završene gdje ţive Albanci
mislim na put Tuzi-Boţaj ili put Ulcinj-Sukobin su dugo oĉekivane i zasluţene za taj
narod u tim podruĉjima.
Stoga, na kraju ţelim ponoviti još jednu reĉenicu, a to je da svi graĊani Crne Gore
nijesu uĉestvovali u dobiti ovih preduzeća koja su privatizovana i zbog ĉega je naš
budţet ugroţen. Ovdje prvenstveno mislim na Kombinat aluminijuma i na druge gdje su
davane garancije. Ponavljam da je garancija po jednom radniku KAP-a, gospodine
ministre, preko 110 hiljada eura. Zato, da se ne bi ugrozio naš budţet bilo bi dobro da se
ispošuju ove preporuke skupštine koje su bile da bi mogli funkcionisati, jer sigurnost
budţeta Crne Gore predstavlja i socijalnu sigurnost za bar 140 hiljada graĊana koji
primaju ili penzije ili plate iz budţeta.
Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Nimanbegu.
Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovani graĊani Crne Gore, mislim da je trenutak da svi zajedno malo paţnje
posvetimo ĉinjenici da Vlada Crne Gore predlaţe rebalans budţeta i time pokazuje
jednu veoma zabrinjavajuću politiĉku ĉinjenicu, a to jeste da Vlada u ovom trenutku u
Crnoj Gori ne moţe da sprovodi svoju ekonomsku politiku, da Vlada ne vlada u drţavi
Crnoj Gori. Ovaj rebalans budţeta, analizirajući ga paţljivo, mogao bih ga nazvati
budţet sa otvorenim krajem, zato što nije zatvoren politiĉkim odlukama ove drţave
parlamenta i Vlade, pa ostaje da se vidi šta će odreĊeni subjekti koji nemaju ustavom
definisanu moć meĊusobnim pregovorima uraditi.
Dakle, drţave kojima budţet zavisi od privatnih korporacija se u principu nazivaju
banana drţavice. Dakle, to su drţave u kojima Vlada nema ustavom definisanu moć i u
kojoj malo svakih par mjeseci mi ovdje imamo situaciju da zbog ovog ili onog izuzetka
mijenjamo jedan ĉitavi ekonomski, pa samim tim i politiĉki, pa mogu slobodno reći, i
ustavni sistem.
Dakle, ako drţava Crna Gora ne moţe da definiše svoj budţet, bez prethodno
sklopljene saglasnosti od strane privatnih korporacija, onda je vrijeme da se svi dobro
zamislimo. Da li je vrijeme, to sam rekao i kada je bilo premijersko pitanje, da sjednemo i
razmislimo je li ovaj sistem koji ovdje prezentirate dobar. Da li je ovo problem trenutne
situacije ili imamo sistemski problem, strukturni problem. Da li je konaĉno vrijeme da
kaţemo, ovo što smo zagovarali ovih deset, dvanaest godina od 2000. godine svugdje u
svijetu se pokazalo kao loše, da taj neoliberalni koncept u kome robujemo nekim
82

mantrama iscrpio je svoj kapacitet ulazimo u zonu opasnih odluka, gdje ne moţemo da
usvojimo budţet, gdje ne moţemo da vodimo ekonomsku politiku i gdje naravno
zavisimo od privatne korporacije.
Mislim da graĊani treba da dobro razmisle kuda vodi jedna ovakva politika bez
politike. Inaĉe, ovo je uglavnom epilog svih vlada koje tvrdoglavo vode neoliberalnu
politiku i brutalnu privatizaciju, deregulaciju jednog trenutka doĊu u situaciju u kojoj se
nalazite sada, dakle Ċavoljeg kruga, ne znate odakle da krenete, trĉite za sopstvenim
repom i bavite se dnevnim problemima.
Budţet nije dnevna politika, budţet je strateški drţavni dokument. Ako u njemu
nema politike, ako u njemu nema ideologije, ako u njemu nema razvoja i gospodine
ministre, ako u njemu nema patriotizma, mi smo u ozbiljnom problemu. Dakle, budţet
nije raĉunovodstvena kategorija, najmanje je raĉunovodstvena kategorija, a vi ovdje
dolazite kao raĉunovoĊa. Ministar finansija nije raĉunovoĊa. Ne moţe da govori u
ciframa i da kaţe - fali 20 miliona, napunićemo tako što ćemo uvesti, znate li vi koji je
ovo korak unazad u poreskoj reformi Porez perkapita uvodite porez po glavi
stanovnika. Zato što neko ima nešto on plaća porez. Mislim to je zaista dokaz da ste
izgubili prvo svaku inventivnost, svaku kreativnost, da s druge strane ne moţete da se
suoĉite sa problemima koji su strukturne, drţavne prirode.
Dakle, gospodine ministre, vrijeme je da svi budemo odgovorni prema sudbini
ove zemlje i da pokaţemo malo patriotizma i graĊanske hrabrosti da kaţemo - Crna
Gora nije na prodaju, ovo je budţet drţave Crne Gore, ja sam ministar finansija drţave
Crne Gore i mene neće ucjenjivati nijedan vlasnik privatne kompanije.
Zaista je vrijeme da graĊani shvate da ovaj trend koji imamo da se zaduţujemo
pod enormnim kamatama da bi pokrili ĉistu potrošnju ili platili garancije privatnim
firmama. Ja moram da kaţem KAP to ću imati drugu temu, to je već ozbiljno pitanje da
li se radi o jednom velikoj zavjeri protiv interesa Drţave Crne Gore.
Molim vas ovakve raĉune, ovakve cehove, ovakvo stavljanje na glavu ĉitavog
jednog naroda jedne male drţave zbog toga što je neko napravio privatni dil i što je
duţan neke pare i sad mi da plaćamo i da ne znamo koliko da mu platimo, ja bih zaista
volio kad bi predsjednik DPS-a, rekao koliko mu treba para, raspišemo jedan zajam fino
uzmemo po kartici ili po brojili ili po novĉaniku damo mu po hiljadu eura, ajde koliko
tome ĉovjeku treba para da pusti ovu drţavu da se normalno razvijamo da pravimo
razvojne projekte, jer ovo je, gospodine Katniću, ja mislim prije svega poniţenje Vlade,
poniţenje Parlamenta, da vi radite rebalans budţeta i da ne moţete da stanete da
kaţete biće još. Od ĉega zavisi ekonomska politika Vlade Od toga hoće li neki
privatnik investitor platiti raĉun za struju.
Dakle, zaista nalazimo se u situaciji kao politiĉar i ĉlanovi parlamenta i ministri u
Vladi da je vrijeme zaista da vidimo koje su to kljuĉne stvari u drţavnoj politici koje treba
promijeniti. Da li je to ostavka Vlade, da li je raspuštanje parlamenta, dajte da vidimo da
li je formiranje vlade nacionalnog spas. Dajte, ako vas je strah vašeg predsjednika dajte
da mi pomognemo, dajte da mi pomognemo, dajte ako ne moţete da napravite taj, da
raspletete taj ĉuvar Elektropvireda, Kombinat aluminijuma, budţet, poreski zakoni,
razvoj zemlje, kreditni rejting, dajte da ovdje u parlamentu otvorimo, moţe da bude i
zatvorena sjednica ako ţelite, ako nekome prijeti, ako je nekome ţivot ugroţen, ako je
nekome obaveza takve prirode da moramo svi da plaćamo, recite i mi ćemo vam biti na
raspolaganju.
83

Gospodine predsjedniĉe, ja se izvinjavam na ovom prekoraĉenju. Dakle, zaista
smatram kolege iz DPS-a i iz SDP-a, da je drţava suviše ozbiljna stvar da bi se ovako
sa njim igrali kako nam Vlada sada radi sa rebalansom budţeta.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Mandić u ime Nove srpske demokratije.
ANDRIJA MANDIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo, gospodine ministre Katniću,
Mislim da je vaţno podsjetiti sve graĊane Crne Gore koji prate ovu skupšinu,
gotovo prije nešto više od dva mjeseca graĊani Crne Gore su izašli na ulice i traţili od
vaše Vlade, od vašeg premijera, od vašeg Ministarstva, da utiĉete na politiku cijena tako
što ćete zaustaviti povećanje cijene struje. Vi znate da su tada izašli sindikati, izašli
student, izašla nevladina organizacija i ljudski, shvatajući tešku situaciju u kojoj se ţivi,
ljudi su došli ispred Vlade i traţili da radite ono za što ste zaduţeni. Kakav je uslijedio
odgovor od strane Vlade svi su shvatili veoma brzo. Ne da nije došlo do spreĉavanja
ugradnje i vraćanje cijena na raniji iznos nego se desilo da ste vi ili ćete donijeti danas
odluku o novim zaduţenjima drţave Crne Gore, da ćete donijeti novu odluku o
zavlaĉenju ruke u dţep svakom graĊaninu Crne Gore da prebrojite koliko ima sim
kartica, koliko ima televizijskih antena, za pušaĉe da im se naplati onaj prostor gdje će
da puše te cigarete na koje su uredno platili visoke daţbine, da se, znaĉi na svakom
mjestu gdje postiji mogućnost da se nešto ošiša, vi ćete ošišati. E to je ono što nije
dobro i to je ono što mora biti prije ili kasnije osuĊeno na propast.
U demokratskim zemljama postoji vrijeme za neke politike kada se one
nagraĊuju. Znate, kada vodite dobru politiku, kada raste ţivotni standard, kada se
povećava zapošljavanje, kada je zemlja sigurna, bezbjedna i sa jasnom
perspektivom,onda je normalno da graĊani, izlazeći na izbore, takvu politiku nagraĊuju.
U demokratskim zemljama postoji vrijeme i kada se kaţnjava. Dakle, kada neko vodi
politiku kakvu vodite vi danas, vi iz parlamentarne većine i Vlada Crne Gore, onda je u
demokratskim zemljama normalno da se ta politika kazni, i da neko sposobniji,
odgovorniji, neko ko ima bolje ideje nego što vi imate, i bolje mogućnosti bez ikakvih
dugovanja da uĊe u rješavanje problema koje ste vi napravili.
Ja vam moram reći da je ovaj vaš Predlog rebalansa budţeta u suštini partijski
budţet koji se sad pravi. Mi ulazimo u izbornu godinu za najkasnije godinu dana
imaćemo izbore i kao što je rekao predsjednik vaše partije, nemojte dozvoliti da neko ko
doĊe da mu se ne uĉini. Sada treba dodatno zaduţiti Crnu Goru da se uĉini da se kroz
tu vrstu korupcije, pristalicama partijskim, onim svim ljudima koji će doći na šalter zato
što su siromašni, zato što su zbog vaše politike dovedeni u teško stanje, da se kroz ta
nova zaduţivanja, da se kroz nova oporezivanja izlazi u susret tim ljudima. Da se preko
Ministarstva finansija, da se preko svih onih sluţbi koji ĉine vlast u Crnoj Gori servisira
taj aparat, odnosno da se korupcija nastavi do najniţih slojeva.
Niko ovdje od nove generacije ministara, od novog premijera nije ţelio da priĉa o
uzrocima zbog ĉega se mi tu danas nalazimo, zbog ĉega je ovakva kriza. Niko nije ţelio
da kaţe - vodili smo pogrešnu politiku. Pogrešno smo prodali naša preduzeća, pogrešno
smo dali garancije, mi smo krivi što se danas nalazimo ovdje, nije kriva ta ekonomska
kriza koja je zahvatila Evropu, nije kriv neko sa strane nego su upravo krivi domaća
84

pamet i domaći potencijal koji je vodio Crnu Goru sa ovom neoliberalnom ekonomskom
školom. I tu smo gdje smo. Ali, ono od ĉega boluje Crna Gora 20 godina, toga se
moramo oslobaĊati. Ako je neko korupcionaške prirode, on ne umije da razmišlja
drugaĉije osim kao korupcionaš i misli da su svi isti, da se svak moţe korumpirati samo
treba nabaviti malo novca.
Ranije se novac, gospodo, i vi to dobro znate, zato što su vas oni glasali, ranije
se novac nabavljao od Šarića, od Kalića, od ovog i od onog. To su bili glasaĉi
parlamentarne većine. Organizovani kriminal je snaţno podrţavao parlamentarnu većinu
i mogu slobodno reći, finansirao politiĉke projekte koje je definisala parlamentarna
većina.
Danas nema priliva kakav je bio nekada. Zato treba da se dodatno zaduţimo,
zato treba dodatno da saopštimo da ćemo uzeti nove kredite.
I na kraju, mora svaki graĊanin Crne Gore da zna, pogotovo siromašni penzioneri
koji će sada da plaćaju ovo kompanijama koje im pruţaju usluge, telefonske, televizijski
signal i sliĉno, da Piter Mank u Portumontenegro plaća PDV od 9%. Nije se Vlada sjetila
da njega oporezuje i da ga izjednaĉi sa domaćim preduzetnicima, da i on plaća PDV
kako plaćaju domaći preduzetnici. Ne, to njemu nije uraĊeno, nego ćemo naše
penzionere, naše tetke, naše strine, naše roĊake siromašne po selima, njih ćemo da
napadnemo i iz njih ćemo da iscijedimo suvu drenovinu.
A tajkune koje je doveo predsjednik DPS-a, kojima je dao garancije za propale
privatizacije, kojima je dao najbolja preduzeća i najbolje lokacije u Crnoj Gori, njima
ćemo da omogućimo da i dalje ostvaruju ekstra profit. E to nije dobra politika. I ja znam
da vi ne moţete tome da se suprostavite. Ja sam vjerovao da će nova generacija, da će
novi premijer, da će novi ministri imati snage da se suprostave bar onoliko koliko je
Đukanović imao snage da se suprostavi onome ko ga je doveo na ĉelo Vlade Crne
Gore. Naţalost, izgleda da je on bolje birao od onoga koji je dovodio njega na ĉelo
Vlade i na ĉelo Crne Gore.
Još uvijek postoji, još uvijek postoji mala mogućnost da se nešto uradi, ali mi iz
opozicije imamo posebnu odgovornost.
I ţelim na kraju da kaţem da će Nova srpska demokratija, narednih dana, na
nivou šefova poslaniĉkih klubova, pokušati da obavi jedan razgovor u okviru opozicije,
kako bi vam jedinstveno dali odgovor vezano za ovo što traţite od nas kooperativnost i
konstruktivnost, a za uzvrat vraćate tako kako vraćate. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
U ime Socijalistiĉke narodne partije kolega Damjanović. Izvolite. Bio je najavljen
kolega Šćekić, ali došao je predsjednik Kluba.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Katniću, pomoćniĉe ministra
Pavliĉiću,
Juĉe kada ste komentarisali izlaganja poslanika SNP-a, vezanih za set poreskih
zakona i izmjene i dopune Zakona o budţetu, vi ste vjerovatno nesvjesno komentarisali
kako se sa ovim rebalansom ne mogu rješavati strukturni problemi crnogorske
ekonomije sistemske prirode. Dakle, jedno priznanje da naša ekonomija boluje od
85

strukturnih problema, i, ako vratimo film unazad, ne ulazeći u to od kada ti problemi
datiraju, jasno je da su oni i dijelom i u cjelokupnom tom periodu uzrokovani politikom
voĊenja od strane ove vlasti ili vlasti kontinuiteta ili svih prethodnih vlasti koje imaju
jasan kadrovski pa i personalni kontinuitet.
To vaše priznanje moţe da znaĉi dvije stvari. Dakle, da ste svjesni toga problema
i da, iako ste svjesni, nećete da reagujete sa kljuĉnim ekonomskim mjerama, već
pokušavamo da ovim rebalansom koji je samo posljedica onoga što sam rekao juĉe a to
je loše voĊenje ekonomske politike u ranijem periodu,peglamo stvari, ili znaĉi da ste
spremni da uĊete u korjenite reformske ekonomske politike i ekonomskog modela i
poreske politike i da ovaj rebalans bude, da kaţem, prvi ĉin u svemu tome. Nisam
shvatio da ste za ovo što je SNP traţio, a to je promjene u ekonomskoj politici, promjene
u poreskoj politici, promjene u politici paradigme razvoja u Crnoj Gori. Do sada, da se
sloţimo, da to nije dobro bilo i da to nije urodilo plodom, i da imamo ovo što imamo i na
podruĉju privatizacije, na podruĉju nekih strateških investicija koje se nisu pokazale kao
dobre, itd.itd.
Naravno, mi u SNP-u smo jasno istakli da probleme koje Crna Gora ima sa
pojedinim kompanijama, sa pojedinim kompanijama, realne probleme, koji su uzrokovani
dijelom ponašanjem tih kompanija, dijelom ponašanjem onih koji su doveli te kompanije,
nikada nećemo prebacivati na teren odnosa prema drţavama predstavnicima tih
kompanija.
Dakle, ako neko ovdje misli da vodi harange i ratove protiv pojedinih drţava
Rusije, Italije, itd. a na raĉun toga što postoje neki problemi koje ova vlast ne umije da
riješi, mi u SNP-u nećemo biti podloga za tu politiku. Ko god to mislio, od koga god to
dolazilo, a o tome ćemo razgovarati i kada bude priĉa o Kombinatu aluminijuma.
Druga stvar, u dijelu poreskih zakona, krenuli ste naprijed jedan korak, a onda ste
se vratili dva koraka. Mi smo vam rekli, podrţaćemo sve ono što je sistemske prirode i
ovaj Predlog izmjena i dopuna Zakona o akcizama, koji ide na fonu povećanja
olakšavanja poslovanja i povećanja, na kraju krajeva, budţetskih prihoda, i u dijelu
Zakona o poreskoj administraciji koji takoĊe doprinosi sistemskom punjenju budţeta. I u
tom dijelu smo rekli imate podršku, sve što je sistemskog karaktera, a na fonu je
zalaganja SNP-a za punjenjem budţeta na normalan naĉin, koji neće štetiti graĊane I
privredu, vi to imate.
U dijelu ovog predloga oko poreske administracije, izmjena i dopuna, da ovdje
jasno kaţem da je dobro što ste prihvatili danas na odboru ideju SNP-a da se konaĉno u
Crnoj Gori objave imena poreskih duţnika. Dakle, imamo prihvatanje od strane Vlade
našeg amandmana da se u roku od 90 dana definiše naĉin na koji će biti objavljena
imena poreskih duţnika u Crnoj Gori, prvi put u njenoj istoriji. Neka se vidi ko u Crnoj
Gori plaća porez, a ko ne plaća i neka se uĊe u razloge zašto se to ne radi.
Dakle, u tom dijelu, rekao sam, vazda podrška.
MeĊutim, onamo gdje se nesistemski rješava i gdje su dva koraka nazad, a to je
ovaj predlog koji se tiĉe taksi, uvoĊenja ad hok taksi, pa onda na brojila i td., tu ne
moţete da imate podršku iz razloga što se radi o nesistemskim mjerama, o iznuĊenim
mjerama, o mjerama koje su moţda lakše za vas u Vladi da ih sprovedete, koje
pogaĊaju sve, umjesto da pogaĊaju one gdje bi to trebalo da bude, da kaţem najlakše,
dakle one koji imaju.
Ni ovaj rebalans nije obezbijedio, ne kao izraz rješenja problema ili mogućih
rješenja, već kao posljedica i kao priprema za nešto što Crnu Goru ĉeka, a to je ozbiljan
86

dijalog o budućoj ekonomskoj politici i poreskoj politici. I toga smo svjesni, i to je ono
jedino dobro juĉe bilo i što ste rekli. Mi ovdje razmišljamo, to smo ĉuli od jednog od
koalicionih partnera, o promjeni poreske i ekonomske politike u dijelu da se i dalje
poseţe za nekim kratkoroĉnim mjerama ...riješiti problem nije dobar. Naravno, kolege su
to već rekle. Na kraju neću to da ponavljam. Jasno je koji su razlozi doveli do rebalansa.
Jasno je da je to neĉija loša politika i neodgovornost sa imenom i prezimenom u nekom
periodu koji je za nama. Jasno je da svaka ozbiljna drţava mora odgovoriti svojim
obavezama ma ko ih stvorio. Jasno je da svaka buduća vlast mora izmiriti drţavne
obaveze Crne Gore, ma ko ih bude stvorio i ko ih je stvarao.
MeĊutim, ono što, za sada, nije jasno Vladi Crne Gore, a to je da se mora
persanilozovati odgovornost i za te poteze koji su raĊeni i za poteze koji će se od sada
raditi. U tom smislu ministre, mislim da smo juĉe mi u SNP-u Vama rekli imate lak izbor.
Dakle, ili se na normalan naĉin nosite sa ekonomskim nedaćama i rješavate ih kako bi ih
struka rješavala i kako se jedino mogu rješavati ili kaţete ja ovo ne mogu da radim,
podnosim ostavku ne trpim pritiske koji dolaze od bilo koje strane. U tom smislu još
jedanput da ponovim stav SNP-a po pitanju rebalansa. Ovaj rebalans ne moţemo da
podrţimo niti smo uĉestvovali u onim imputima koji su do njega doveli, niti smo pitani za
naĉin kojim smo mogli da riješimo ove probleme.Svakako ćemo da budno motrimo šta
Vlada radi. Za sve poreske zakone koji su nakon onoga što je SNP predlagao imate
podršku za ono što nije SNP predlagao i što je nesistemsko nemate našu podršku.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Damjanoviću.
Ministre ţelite li Vi da date završnu rijeĉ Imate pravo pet minuta.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovani predsjedniĉe, poštovane dame i gospodo poslanici,
Najprije da kaţem da smo predloţili rebalans Skupštini zato što smo odgovorni i
zato što radimo svoj posao i hrabri smo da radimo svoj posao i ako znamo da i rebalans
i ove mjere koje predlaţemo nijesu ni popularne ni lake, nego i sam rebalans, samo
smanjenje potrošnje, samo predlaganje dodatnih taksi i obaveza jeste taţak posao,
nepopularan posao, koji je mogao biti odloţen, ali ne bi riješio probleme. Mi smo
nasuprot tome predloţili ono što su izazovi, što su realni problemi, što je realna
ekonomska situacija da to prepoznamo i to da rješavamo u što kraćem roku, da ne
odlaţemo problem, jer se problem odlaganjem ne moţe riješiti, već samo uvećati. Dakle,
rebalans je teţak i nepopularan posao, ali smo ga predloţili, jer vjerujemo da je
budţetska stabilnost, stabilnost javnih finansija preduslov i za ekonomsku i za socijalnu
stabilnost, ali mnogo više od toga. Budţetska stabilnost je preduslov i za ekonomski rast
i za napredak i to pokazuju danas drţave Evrope i one koje idu u lošem smjeru i one
koje ekonomski se urušavaju, ali i one koji napreduju. Ako nijesu i ako ne mogu
obezbijedite budţetsku stabilnost, stabilnost finansijskog sistema drţave propadaju. I
ovo je korak u pravom smjeru. Danas ĉitava Evropa hoda po ivici i mi moramo se
prilagoditi da bi ostali na pravoj strani. Ovaj Budţet znaĉi i odgovoran odnos i prema
poreskim obveznicima, ali i prema onima koji dobijaju novac iz Budţeta. Prema
poreskim obveznicima zato što nijesmo povećali osnovne poreske stope, nijesmo
87

ugrozili konkurentnost privrede, nijesmo ugrozili najkonkurentnije grane poput turizma,
poljoprivrede, energetike.
Na drugo strani nijesmo ugrozili budţetska davanja. Odgovoran odnos prema
svima koji dobijaju zarade iz Budţeta, prema svima koji dobijaju penzije iz Budţeta i koji
dobijaju socijalna prava iz Budţeta. I ovaj Budţet jeste u prilog i sigurnih, i redovnih
primanja i zato je takoĊe odgovoran prema svima koji su korisnici Budţeta.
U prethodne dvije godine smanjili smo potrošnju za preko 350.000.000 eura i to
je bio teţak i nepopularan posao. Smanjili smo teret poreskim obveznicima za preko
10% bruto domaćih proizvoda. Smanjili smo deficit Budţeta za preko 100.000.000 eura
na godišnjem nivou i smanjili pritisak za zaduţivanje. Zaduţivanje jeste problem,
problem svake moderne drţave u Evropi i sa tim problemom se suoĉavamo tako što
smanjujemo deficit i smanjujemo potrebu za dodatnim zaduţivanjem i ovaj rebalans je u
tom pravcu. Od opozicije u najvećem dijelu poštujem ono što su bile struĉne rasprave
ekonomske i budţetske rasprave, raspravljamo o Budţetu i zato mislim da je najvaţnije
da se skoncentrišemo na ekonomska i budţetska pitanja, ali od jednog velikog dijela
pozicije jedinu ideologiju koju sam ĉuo jeste obaranje Vlade i da VLada podnese
ostavku, bez ijedne ekonomske mjere, bez programa, bez plana, bez vizije, kako
ekonomija treba da se stabilizuje i treba da raste i da napreduje . Nasuprot tome,
ekonomska ideologija Vlade jeste stabilnost, jeste obezbjeĊenje uslova za rast i to rast
kroz stabilnost javnih finansija, stabilnost finansijskog sistema, kroz teške strukturne
reforme koje opozicija ovdje nije podrţala i kroz unapreĊenje poslovnog ambijenta.
Dakle ono što nas oĉekuje nakon rebalansa i nadam se i zahvaljujem za naĉelnu
podršku rebalansa, zato što je to odgovoran odnos prema ekonomiji i prema graĊanima,
oĉekuje nas borba za nove investicije, za nova radna mjesta, za ekonomski rast i on ne
moţe doći i strukturni problemi koji postoje se ne mogu rješavati bez strukturnih reformi.
Penzijsku reformu kada smo predlagali opozicija je bila protiv. Zakon o radu kada smo
predlagali opozicija je bila protiv, sjutra ćemo predloţiti zakon o izmjenama socijalnih
prava.
Vjerujem da ćete podrţati ako mislite na budućnost i ako mislite na rješavanje
strukturnih problema. To je odgovoran odnos. UnapreĊujemo poslovni ambijent. To
prepoznaju meĊunarodne institucije i danas smo jedna od drţava koja je napravila
najveći napredak na listama poslovnog ambijenta i biznisno ime i sa kritikom investitora
investicija nećemo donijeti dobro graĊanima i poreskim obveznicima. I ove koje imamo i
buduće nećemo privući tako što ćemo kritikovati otvaranje novih radnih mjesta i
perspektive razvoja. Budţet i rebalans budţeta nije orjentisan na novi namet, nego
upravo na redovno servisiranje svih obaveza, a 80% Budţeta su obaveze prema
platama, penzijama i socijalnim davanjima, i 90% Budţeta se puni od 500 kompanija,od
jednog i po posto ukupnih kompanija u Crnoj Gori. Zato najveći teret Budţeta i troškova
Budţeta snose kompanije u Crnoj Gori. Ja imam poštovanje prema kompanijama koje
plaćaju porez i spreman sam da se suoĉim sa svakom kompanijom koja ne plaća porez i
to smo pokazali ovdje prihvatanjem i ovog amandmana na kojem smo zajedno radili, a
koji znaĉi obaljivanje spiska svih koji ne plaćaju porez, ali ne da ih objavili, nego da bi
imali transparentnije podatke i da bi smo zajedno mogli da se suoĉimo sa problemom
likvidnosti u crnogorskoj ekonomiji koji je prisutan. Dakle,Ministarstvo finansija je takoĊe
na tom poslu radilo. Predloţili smo i u okviru Zakona o platnom bilansu objavljivanje svih
onih koji su u blokadi i prihvatili smo da definišemo dobar koncept za objavljivanje svih
onih koji duguju drţavi, odnosno poreskim obveznicima.
88

Oko poreskih mjera, odnosno ideologije poreske. Duboko vjerujem i ekonomski, i
politiĉki da je poreski sistem u Crnoj Gori dobar. On je prepoznat kao dobar i da nisko
poresko opterećenje koje postoji u Crnoj Gori moramo saĉuvati. Saĉuvati, ako ţelimo da
imamo konzistentnu politiku, politiku koja znaĉi privlaĉenje investitora, koja znaĉi
otvaranje novih radnih mjesta. Svaka promjena, posebno u sred budţetske godine,
osnovnih poreskih stopa i poreskog sistema znaĉi nestabilnost, znaĉi loš signal, znaĉi
neodgovornost i zato smo orjentisani da saĉuvano osnovni sistem, a ukoliko je
neophodno neophodno je da obezbijedimo dodatne prihode onda smo to predloţili da
uradimo kroz najmanje bolne mjere, dodatne takse koji neće pogoditi najsiromašnije.
Predloţio sam, a prihvaćemo je na Odboru da se iskljuĉi iz takse svaki onaj ko treba da
plati obavezu za elektriĉno brojilo kome je to jedini stan, dakle biće pogoĊeni samo oni
koji imaju drugi stan, treći stan, vikendicu, nerezidenti. U tom dijelu smo prihvatili kao
Ministarstvo finansija i prepoznali potrebu da zaštitimo najranjivije, socijalno ugroţene i
one koji imaju jedan stan kao primarni stambeni objekat.
Ţelim na kraju da se zahvalim Skupštini i Vama predsjedniĉe što ste uvrstili na
dnevni red zakon o izmjeni i dopuni Zakona o Budţetu, takozvani rebalans, zato što je
on vaţan preduslov za prepoznavanje dobre politike Vlade i za kredibilitet prema
meĊunarodnim finansijskim institucijama koje treba da nam pruţe podršku. To će biti
pozitivno ocijenjeno vjerujem i od kreditnih rejting agencija i vjerujem da izglasavanje
budţeta jeste odgovornost i pozitivan odnos i Vlade, i Skupštine prema ekonomskim
okolnostima sa kojima smo suoĉeni i pravi odgovor za stabilnu ekonomsku budućnost.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama, ministre, i na zahvalnosti koju ste ukazali kolegama koji su se
potrudili što prije da razmotre ovaj rebalans.
Sada konaĉno stavljam na glasanje Predlog zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o Budţetu za 2012. godinu. Glasamo ga u cjelini. Izvolite. Većina svih, 41.
Hvala vam. Glasao je 71 poslanik, 45 za, 24 protiv, dva uzdrţana. Konstatujem
da smo usvojili Predlog zakona o dopunama Zakona o Budţetu za 2012. godinu.
Idemo na taĉku dva - Predlog zakona o dopuni Zakona o akcizama. Sastavni dio
predloga zakona ĉini jedan amandman poslanika Zorana Vukĉevića. Nema drugih
amandmana. Izjašnjavamo se o zakonu u naĉelu. Izvolite. Predlog zakona o dopuni
Zakona o akcizama.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasalo je 69 poslanika, 57 za, 10 protiv, dva
uzdrţana, konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu. Kao što rekoh, amandman poslanika
Vukĉevića je sastavni dio.
Glasamo o zakonu u cjelini.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasalo je 69 poslanika, 56 za, 11 protiv, dva
uzdrţana, konstatujem da smo Zakon usvojili.
Idemo na taĉku tri šeste śednice, a to je Predlog zakona o izmjenama i
dopunama Zakona o poreskoj administraciji. Glasamo zakon u naĉelu. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika, 57 za, 10 protiv, dva uzdrţana, utvrdili smo
ga u naĉelu.
Idemo na pojedinosti. Bila su dva amandmana poslanika Aleksandra
Damjanovića, Veselina Bakića, Dragoslava Šćekića i Dobrice Šljivanĉanina, od kojih su
89

amandman 1 i amandman 2 u izmijenjenoj formulaciji sastavni dio Predloga zakona i
nema drugih amandmana.
Moţemo li tako, kolega Damjanoviću Hvala Vam. Pošto je ovo sastavni dio u
izmijenjenoj formulaciji, glasamo o Predlogu zakona u cjelini. Izvolite, Predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji. Transparentnost duţnika. Do
sada su duţnici bili više zaštićeni od onih koji objavljuju svoje podatke i koji njih
kontrolišu.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika, 59 za, devet protiv, dva uzdrţana.
Konstatujem da smo ga usvojili u cjelini.
Taĉka ĉetiri je Predlog zakona o carinskoj tarifi. Glasamo u naĉelu Predlog
zakona o carinskoj tarifi. Izvolite, koleginice i kolege. Glasa se o tarifama.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasalo je 70 poslanika, 60 za, 10 protiv, nije bilo
uzdrţanih i mi smo ga utvrdili u naĉelu.
Dva amandmana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sastavni su dio
Predloga zakona. Nema drugih pa ga glasamo u cjelini. Izvolite, Predlog zakona o
carinskoj tarifi u cjelini.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika, 60 za, 10 protiv, nije bilo uzdrţanih,
konstatujem da smo ga usvojili u cjelini.
Prelazimo na taĉku pet - Predlog zakona o taksama na pristup odreĊenim
uslugama od opšteg interesa za upotrebu duvanskih proizvoda. Prvo ga glasamo u
naĉelu da vidimo da li ćemo moći da se bavimo sa 15 amandmana. Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 72 poslanika, 45 za, 27 protiv, nije bilo uzdrţanih,
konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu.
Kao što najavih, 15 amandmana i to ovih podnosilaca:
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo pet amandmana koji su sastavni dio
Predloga zakona. Kolega Šaboviću je li u redu Hvala.
Odbor za ekonomiju, finansije i budţet jedan amandman koji je sastavni dio
Predloga zakona. Kolega Damjanoviću U redu.
Poslanik Vukĉević osam amandmana o kojima treba glasati. Hvala.
Poslanici Gošović, Golubović, KaluĊerović jedan amandman o kojem treba
glasati. Hvala, kolega KaluĊeroviću.
Ĉućićemo obrazloţenje o amandmanima poslanika Vukĉevića. Da li je dovoljno tri
minuta Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem.
Radi se o amandmanima koji su, prije svega, inicirani od strane ugostitelja
Opštine Budva i koji su definisani zakljuĉkom za pripremu turistiĉke sezone. Zapravo
ovi amandmanima ja ţelim da predloţim mogućnost da se ugostiteljskim objektima
omogući upotreba elektroakustiĉnih i akutstiĉnih ureĊaja nakon 24 sata i to u situacijama
kada se dešavaju razne manifestacije. Imajući u obzir ĉinjenicu da je to potreba, prije
svega, preduzetnika i da omogućavamo na taj naĉin da preduzetnicima, u skladu sa
pravilima koje definiše lokalna uprava, damo šansu za dodatnu turistiĉku ponudu. Da se
ne bi desilo kao prethodnom amandmanu, ja vas molim da se Ministarstvo, odnosno
Vlada izjasni oko ovih amandmana. Ja imam informaciju da su amandmani od strane
Vlade prihvaćeni, tako da na taj naĉin ćemo odustati od glasanja. Zahvaljujem.
90

PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala. Vlada moţe da prihvati amandman.
Ministre ţelite li rijeĉ Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Ne bih se javljao, već ţelim da iskaţem saglasnost i podršku za amandman i da
predloţim da se u ĉlanu 2 doda stav 2 koji glasi: "Izuzetno od stava 1 ovog ĉlana, takse
iz ĉlana 1, stav 1, taĉka 5, pripadaju lokalnoj samoupravi". Na taj naĉin ţelimo da ono
što su prava lokalne samouprave, a to je da omogući produţenje puštanja muzike u
ugostiteljskim objektima, da to bude i pravo da prikupe ta sredstva i da ta sredstva budu
sredstva koja će pripasati lokalnoj samoupravi. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ministre, ne moţete da predlaţete amandman po završetku. Vaţe ista pravila za
vas kao i za ostale. Vi ste završili pretres u naĉelu, u pojedinostima smo. U
pojedinostima nema prenošenja novih amandmana. Kao što vidite, kolega je obrazlagao
amandmane i ne moţete podnositi amandman više na predlog zakona.
Ove koji su prihvaćeni da, to je nesporno, dodatak ne moţete da dajete, jer smo
završili raspravu u naĉelu i prešli smo pojedinosti.
Konstatujemo da su amandmani kolege Vukĉevića sastavni dio Predloga zakona.
Ne, ne, oni su sastavni dio Predloga zakona. Prihvatio ih je, prihvatanje nije ništa nego
izjašnjavanje o neĉemu što je bilo predmet razmatranja.
Idemo na amandmane kolega iz SNP-a.
Izvolite. Ko ţeli
Molim vas, nauĉimo se redu.
Kolega Gošoviću, izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Uvaţena Skupštino, poštovani graĊani, predstavnici Vlade,
Predlogom ovog zakona uvodi se obaveza obraĉunavanja i plaćanja takse na
karticu mobilne telefonije, na tarifno brojilo za mjerenje utroška elektriĉne energije, na
prikljuĉak kablovske komunikacione mreţe za distribuciju radio i TV programa.
Iz odredbi zakona jasno proizilazi da su obveznici obraĉunavanja i plaćanja takse,
mobilni operateri za taksu na karticu mobilne telefonije, snabdjevaĉi elektriĉnom
energijom za taksu na tarifna mjerila, dok bi obraĉun i plaćanje takse na kablovski
prikljuĉak za distribuciju radio i TV programa vršio kablovski distributer.
Niti jednom rijeĉju, gospodine ministre, graĊani, kao krajnji korisnici ovih usluga,
ovim zakonom nisu obavezani za plaćanje navedenih taksi. Ali je više nego jasno da
ovim predlogom zakona pokušavate da preko ovih privrednih subjekata naznaĉenu
taksu naplatite od strane graĊana.
Da predloţim ovaj amandman koji se odnosi na brisanje odredbi Zakona koje se
odnose na takse za tarifna mjerila, opredijelila me je i sljedeća okolnost da, saglasno
Zakonu o energetici, mjerni ureĊaji nijesu vlasništvo graĊana, oni su vlasništvo
snabdjevaĉa elektriĉnom energijom, koji ih i ugraĊuje kao svoje sredstvo, a drţava
obezbjeĊuje baţdarenje i vrši mjerenje isporuĉene energije. Saglasno istom ne mogu se
91

graĊanima i drugim krajnjim kupcima elektriĉne energije zakonom uvoditi obaveze
plaćanja takse na mjerne ureĊaje koji nisu u njihovom vlasništvu.
Da se uvodi plaćanje takse graĊanima za sredstvo koje nije njihovo vlasništvo.
Ako su korisnici elektriĉne energije nijesu korisnici tarifa za mjerenje utroška elektriĉne
energije.
Ono što je bio rezultat podnesenog amandmana jeste vaše prihvatanje i
predlaganje amandmana da se od ove taksene obaveze oslobode i vlasnici stanova za
primarno stanovanje, ali se time, gospodine minister, ne rješava problem. Ne moţete
oslobaĊati od obaveze graĊane, kategoriju lica i vlasnike odreĊenih objekata, ako
prethodno ta obaveza zakonom nije utvrĊena prema tim graĊanima i prema vlasnicima
pojedinih objekata.
I ono što je apsolutno jasno, gospodine ministre, odredbe ovog zakona moţete
primijeniti samo prema mobilnim operaterima, prema snabdjevaĉima elektriĉne energije i
prema kablovskim distributerima. Ti subjekti, po tom osnovu od graĊana ne mogu da
naplate ni jedan jedini cent. I ako ste imali tu namjeru, a oĉigledno jeste, ovaj zakon to
ne omogućava. Ne postoji zakonski osnov za odreĊivanje taksi sada prema graĊanima.
U Ustavu, u ĉlanu 142 precizira se da se porezi i druge daţbine mogu uvoditi samo
zakonom. A vi ovim zakonom te obaveze, te takse niste uveli prema graĊanima, uveli
ste ih prema ovim operaterima, snabdjevaĉima elektriĉne energije i kablovskim
distributerima.
Prosto ne mogu da shvatim, gospodine ministre, kako moţete stati iza primjene
ovog zakona, ako ovi sada operateri, distributeri, snabdjevaĉi elektriĉnom energijom
krenu da od graĊana naplaćuju ove takse na nezakonit naĉin, ne postoji zakonski osnov
za to, kakav će haos da nastane u Crnoj Gori i ko će da snosi odgovornost za tako
nešto. Zato ovo je moja dobronamjerna preporuka, još imate vremena za to, povucite
predlog ovog zakona jer će time nastati neuporedivo manja šteta, nego ako ova
skupština donese zakon koji se ne moţe primijeniti prema graĊanima, a jasna je
namjera da to uradite. Biće mnogo bolje da to uradite nego da se donese ovakav zakon
sa posljedicama kojih ste vi, duboko sam ubijeĊen, sada apsolutno svjesni. Nedostaje
samo hrabrost da to uradite, a bolje da to uradite danas nego da krenemo u primjenu
jednog ovakvog zakona, i zaista ovo je nešto što i Skupština ne bi smjela sebi dozvoliti
sa aspekta prava graĊana i zaštite interesa graĊana. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala na pravnom trudu, kolega Gošoviću.
Stavljam na glasanje amandman kolega Gošovića, KaluĊerovića, Golubovića.
Izvolite. Za, protiv i uzdrţan.
Hvala. Glasao je 61 poslanik, 20 za, 32 protiv, devet uzdrţanih. Amandman nije
dobio potrebnu većinu.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u cjelini. Da podsjetim da je predlagaĉ
prihvatio osam amandmana poslanika Vukĉevića po proceduri.
Izvolite, zakon u cjelini.
Hvala vam. Glasalo je 60 poslanika, 42 za, 18 protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo zakon usvojili.
Mogu li da konstatujem glasanje, kolega Damjanoviću
Hvala vam.
92

Po dogovoru, ovim smo prvi dio šeste sjednice završili, onaj koji je bio vezan za
rokove prema Svjetskoj banci.
Mi ćemo se u utorak vratiti na ĉetvrtu sjednicu da bismo je završili. Kad nju
završimo nastavićemo sa šestom sjednicom, onako kako je ostalo od dnevnog reda, a
dogovorićemo se na Kolegijumu koji je to prioritet.
Vidimo se u utorak u plenumu, a ranije na radnim tijelima. Hvala vam.
30.05.2012. u 13.00 h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, nastavljamo po dogovoru
šestu śednicu proljećnog zasijedanja.
Pred nama je Predlog zakona o dopuni Zakona o platnom prometu u zemlji.
U ime Ministarstva je tu pomoćnica ministra Bojana Bošković, a dobili smo i
dodatnu podršku, ako bude pitanja, iz Centralne banke viceguverner Dakić i gospoĊica
Kalezić.
Plan je da radimo sat, a ako bude interesovanja, moţemo produţiti.
Idemo po pet minuta. Ţelite li uvodno izlaganje
Izvolite.
BOJANA BOŠKOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovani predsjedniĉe, poštovani dame i gospodo poslanici,
Pred nama je danas Predlog zakona o dopuni Zakona o platnom prometu u zemlji
i u svom uvodnom izlaganju ţelim da se osvrnem na postojeće stanje u regulatornom
okviru, rezultate, analize i utvrĊivanje kriterijuma na osnovu koga smo utvrdili predlog
zakona i efekte ovih predloţenih rješenja.
Dakle, postojeći regulatorni okvir omogućava da povjerioci ili potencijalni poslovni
partneri mogu dobiti informaciju o stanju likvidnosti duţnika, odnosno potencijalnog
kupca samo posredno, odnosno jedino ako se obrate duţniku ili potencijalnom partneru,
koji se, nakon primljenog zahtjeva, obraća Centralnoj banci radi izdavanja potvrde ĉime
se stvaraju dodatni administrativni troškovi privredi.
Zbog svoje relativne efikasnosti i jednostavnosti, mehanizam blokade raĉuna
izuzetno se puno koristi i primjenjuje prema velikom broju pravnih lica i preduzetnika i
ĉesto je prvi indikator nastajanja problema u poslovanju. Stoga je pravovremeno
posjedovanje ovih informacija od velikog znaĉaja za povjerioce.
S obzirom na iznijete okolnosti, evidentno je da zbog nedostatka postojećeg
regulatornog okvira, pri korišćenju mehanizma blokade raĉuna kao dominantnog oblika
izvršenja, postojeći oblik pribavljanja informacija o stepenu likvidnosti duţnika, odnosno
potencijalnih poslovnih partnera utiĉe na usporavanje i smanjenje privredne aktivnosti,
stvarajući nepotrebne administrativne troškove.
Centralni registar raĉuna Centralne banke trenutno sadrţi 58.218 raĉuna, od kojih
je znaĉajan broj, odnosno 15.530, odnosno njegovih 26% u blokadi. Ukupan iznos
blokade iznosi 394,9 miliona eura, pri ĉemu se od ukupnog iznosa blokade ĉak 95,67
odnosi na 10.434 pravna lica.
93

U proteklom periodu apsolutni broj blokiranih raĉuna biljeţi konstantan rast i u
prosjeku broj blokiranih raĉuna mjeseĉno poraste za 100 do 150.
Odredbom ĉlana 12 Zakona o steĉaju, propisani su steĉajni razlozi prema kome
se steĉaj moţe otvoriti usljed trajnije nesposobnosti plaćanja i prezaduţenosti. Trajnija
nesposobnost plaćanja nastaje ako duţnik nije u stanju da odgovori svojim novĉanim
obavezama u roku od 45 dana od dana dospjelosti obaveze, ili je potpuno obustavio sva
plaćanja u periodu od 30 dana neprekidno.
S obzirom da obustavljanje plaćanja u periodu od 30 dana neprekidno predstavlja
mogućnost za otvaranje steĉajnog postupka, usvajanje drugih rokova bi bilo arbitrarno,
te je kao kriterijum za objavljivanje odgovarajućih podataka o izvršnim duţnicima
identiĉan roku predviĊenom Zakonom o steĉaju. Na osnovu analize blokiranih raĉuna,
stavljanjem duţnika na listu bez obzira na iznos dugovanja, odnosno bez eksplicitno
utvrĊenog iznosa visine blokade, kao kriterijuma stavljanja na listu, veliki broj pravnih
lica i preduzetnika bi se našlo na listi, iako nije rijeĉ o suštinski znaĉajnom iznosu
blokade. Stavljanjem takvih lica na listu stvorio bi se podsticaj povjeriocima koji nijesu
blokirali raĉun da to uĉine, ĉime bi se bez potrebe dodatno ugrozila likvidnost takvih lica.
S obzirom na ovakav mogući ishod, razmatrane su posljedice nekoliko razliĉitih
pragova u vezi blokirane sume. Uvaţavajući navedeno, utvrĊeno je da bi pragom od 10
hiljada eura bilo obuhvaćeno 92% vrijednosti ukupne blokade koja se odnosi na 2.712
blokiranih duţnika.
TakoĊe, ţelim da napomenem da je predloţeno rješenje u prethodnim mjesecima
u više navrata prezentirano u javnosti, kao da je dopuna Zakona inicirana od strane
privatnog sektora i podrţana od strane svih udruţenja poslodavaca u Crnoj Gori, sa
ciljem da doprinese prevazilaţenju problema nelikvidnosti, insolventnosti privrednih
subjekata, a samim tim i unapreĊenju poslovnog ambijenta.
Koji su efekti predloţenih rješenja Oĉekujemo da će implementacija predloţenih
rješenja doprinijeti boljoj naplati realizovanih poslovnih aktivnosti i poštovanju
ugovorenih rokova plaćanja. Predloţeno rješenje je usmjereno na definisanje rokova i
modaliteta naplate potraţivanja, unapreĊenje regulative i prakse, kao i administrativno
brisanje privrednih subjekata koji ne obavljaju poslovne transakcije. TakoĊe, rezultiraće
efikasnijem praćenjem pravnog statusa pravnih i fiziĉkih lica koji ĉine korporativni sektor
Crne Gore. Sve ovo će doprinijeti znaĉajnom unapreĊenju poslovnog ambijenta, pravne
sigurnosti i bolje informisanosti o bonitetu poslovnih partnera.
Usvajanjem zakona postignuće se veći stepen informisanosti zaštite povjerilaca,
smanjenje troškova pribavljanja informacije, kao i stvoriti podsticaj za redovno izmirenje
dospjelih obaveza.
Predloţena rješenja pozitivno će uticati na finansijsku stabilnost, povećanje
transparentnosti poslovanja preduzeća, pravovremenom dobijanju neophodnih
informacija i doprinijeće smanjenju troškova, kao i smanjenju produbljivanja problema
nelikvidnosti privrednih subjekata.
I ţelim, na kraju, da napomenem da smo na predlogu radili u saradnji sa
kolegama iz Centralne banke Crne Gore. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Prijavljen je kolega Bakić, a da se pripremi kolega Šćekić.
Moţete i Vi, nije problem.
Izvolite.
94

VESELIN BAKIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, uvaţeni predstavnici Ministarstva finansija i
Centralne banke,
Ovo je jedan od nekoliko propisa koje smo ovih dana razmatrali, neke usvojili,
neke tek treba da razmatramo ili usvojimo na ovom zasijedanju, ĉiji osnovni cilj treba da
bude povećanje likvidnosti i solventnosti u realnom sektoru, kao i povećanje
transparentnosti u poslovanju. Time će se obezbijediti bolji poslovni ambijent u
privreĊivanju u Crnoj Gori. Ovako postavljeni ciljevi jesu jedan od razloga zbog kojih će
SNP podrţati donošenje ovakvog zakona.
Drugi veoma vaţan razlog koji nas je opredijelio, takoĊe, da podrţimo ovaj zakon
jeste što su njegovo donošenje, kako smo ĉuli od predstavnika predlagaĉa i iz medija,
inicirali i privredni subjekti kao i njihove brojne asocijacije, kao što je Unija poslodavaca,
kao što je Montenegro biznis alijansa i druge. No, pored ostalih problema kao što je
smanjena kreditna aktivnost, visoke kamatne stope, nelikvidnost i insolventnost
privrednih subjekata su jedan od najznaĉajnijih problema u crnogorskoj ekonomiji.
Prema zvaniĉnim podacima ukupan dug izmeĊu preduzeća, dug prema bankama, kao i
broj firmi ĉiji su raĉuni u blokadi konstantno raste kod nas zadnjih godinu, godinu i po
dana. Evo, kao što smo ĉuli, na kraju aprila mjeseca prema podacima iz Centralne
banke i Ministarstva, od 58 hiljada registrovanih preduzeća 15.678 je u blokadi sa
dugom od 414, 6 miliona. To znaĉi da je svako ĉetvrto preduzeće u Crnoj Gori u blokadi.
Norma iz ĉlana 1 ovog zakona, to jest jedina norma u ovim izmjenama zakona
kojom je propisano da Centralna banka objavljuje nazive pravnih lica, odnosno
preduzetnika sa njihovim matiĉnim brojem i u postupku prinudne naplate u neprekidnom
trajanju blokade u iznosu većem od 10 hiljada eura i duţem od 30 dana, mislimo da
neće znaĉajno povećati likvidnost, ali će uticati na djelimiĉno smanjenje nelikvidnosti i
povećanje transparentnosti u radu privrednih subjekata.
Mi iz SNP-a smatramo da će uticati i na veći stepen informisanosti privrednih
subjekata, a i banaka, veći stepen zaštite povjerilaca ili zaštite preduzeća sa dobrim
poslovanjem. Lista će posluţiti i stranim i domaćim preduzećima da kvalitetnije kreiraju
svoju poslovnu saradnju, buduću, ubrzaće, kao što je reĉeno i u obrazloţenju, i olakšati
postupak otvaranja steĉaja. Samim tim smanjiće administrativne troškove i vrijeme
potrebno da se doĊe do potrebnih informacija.
Prema informacijama koje smo dobili na Odboru za ekonomiju, finansije i budţet i
od Ministarstva finansija i predstavnika Centralne banke, crna lista, takozvana, odnosiće
se na 2.300 do 2.400 preduzeća koja po ovim kriterijumima treba da se naĊu na njoj.
Na njih otpada 92% duga koji je evidentan u Crnoj Gori, pa zabrinjava ĉinjenica na tako
mali broj privrednih subjekata da se odnosi ovoliki dug. Ranije smo imali informaciju da
ĉak na 10 firmi otpada 80% meĊusobnog duga u privredi, što je alarmantno. Ovo su neki
razlozi i prednosti zbog kojih ćemo podrţati izmjene, meĊutim, mi iz SNP-a smatrali
smo i imamo mišljenje da je period od 30 dana blokade isuviše kratak da bi se
kompanija našla na listi. Moţda je period trebalo da bude i duţi, jer će predstavljati
izuzetan problem, posebno malim i srednjim preduzećima. Moţe se takoĊe desiti i
najboljoj firmi da kratkoroĉno doĊe u blokadu, i evidentiranje na ovu takozvanu crnu listu
moţe joj pogoršati poloţaj na trţištu i u poslovanju. Zato je trebalo primijeniti moţda i
neke druge kriterijume. Mi smo mišljenja da je trebalo jedan od kriterijuma da bude i da
95

se vidi koliko je ta firma u blokadi u toku tekuće godine i da se ne tretira jednako firma
koja je prvi put u blokadi i ona koja je konstantno u blokadi, moţda je trebalo sagledati
rezultate poslovanja iz prethodne godine.
Donošenje ovog zakona mi ćemo podrţati kao što smo podrţali i donošenje
Zakona o administraciji poreskoj, gdje smo i predloţili amandmane da se na sliĉan naĉin
dešava i sa poreskim dugom, da se, jednostavno, objave kvartalno liste poreskih
duţnika. Taj amandman naš je prihvaćen i sastavni je dio Zakona. Zato i kaţem na
kraju da ćemo podrţati ovaj zakon kao što ćemo podrţati i neke zakone koji će se
raspravljati, to jest sljedeći zakon izmirenja obaveza koji takoĊe ide u pravcu ubrzanja
novĉanih tokova i smanjenja nelikvidnosti u našoj ekonomiji. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bakiću.
Da drţimo ritam, vlast - opozicija.
Kolega Jelić, pa kolega Radunović, pa onda iz vlasti kolega Vukĉević, pa kolega
Šćekić. Eto, da bi smo znali kako idemo.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, gospodine Bakiću, gospoĊice
Kalezić i Bošković,
Zakon o platnom prometu u zemlji donijet je u oktobru 2008. godine i do
današnjeg dana su jednom izvršene izmjene i dopune ovog zakona. Ova današnja
dopuna ovog zakona se predlaţe u cilju povećanja likvidnosti privrednih subjekata
kreiranjem transparentnog sistem periodiĉnog izlistavanja firmi ĉiji su raĉuni u blokadi, a
sve u cilju podrške zdravim firmama i preduzetniĉkim idejama.
Predloţeno rješenje, kao što je saopšteno, već je prezentirano u javnosti.
Dopuna Zakona o platnom prometu u zemlji inicirana je prije svega od privatnog sektora
i podrţana je od svih udruţenja poslodavaca na nivou Crne Gore, a u cilju
prevazilaţenja problema nelikvidnosti i nesolventnosti, a samim tim i unapreĊenja
poslovnog ambijenta u Crnoj Gori. Oĉekuje se da će implementacija predloţenih
rješenja pozitivno uticati na finansijsku stabilnost, povećanje transparentnosti u
poslovanju privrednih subjekata, blagovremenom dobijanju neophodnih informacija i
doprinijeti smanjenju troškova kao i smanjenju produbljivanja problema nelikvidnosti u
Crnoj Gori.
Predloţenim izmjenama i dopunama ovog zakona je propisano da Centralna
banka Crne Gore objavljuje nazive pravnih lica, odnosno preduzetnika sa njihovim
matiĉnim brojevima u postupku prinudne naplate u neprekidnom trajanju blokade raĉuna
u iznosu većem od 10 hiljada eura, i u neprekidnom trajanju blokade koja je duţe od 30
dana. Objavljivanje podataka će se vršiti na mjeseĉnoj osnovi na Internet stranici
Centralne banke Crne Gore. Da bi se ovo sve implementiralo potrebno je preĉišćavanje
baza podataka Centralnog registra Privrednog suda i Centralne banke, što je rezultiralo
aţuriranjem podataka, to jest njihovom uparivanju, a u cilju utvrĊivanja taĉnog broja
privrednih društava ĉiji su raĉuni pod blokadom i u kojem vremenskom trajanju. Ĉuli smo
od gospoĊice Bošković da je to nešto preko 10 hiljada privrednih subjekata koji trenutno
su danas u blokadi.
96

Nakon realizacije ovih navedenih aktivnosti i pripremljene analize na osnovu
dobijenih podataka iz Centralnog privrednog registra i Centralne banke Crne Gore,
predloţeno je najoptimalnije rješenje za postizanje većeg stepena transparentnosti u
poslovanju privrednih subjekata u Crnoj Gori. Postojeći regulatorni okvir omogućava da
povjerioci ili potencijalni poslovni partneri mogu dobiti informaciju o stanju likvidnosti
potencijalnog kupca samo posredno, odnosno jedino ako se obrate duţniku ili
potencijalnom partneru koji se nakon prijema ovog zahtjeva obraća Centralnoj banci
Crne Gore radi izdavanja potvrde, a na taj naĉin se prave i dodatni administrativni
troškovi ili takozvane biznis barijere.
Što se tiĉe implementacije predloţenih rješenja, ona će prije svega doprinijeti
povećanju prometa, boljoj naplati realizovanih poslovnih aktivnosti, a samim tim i
poštovanju ugovorenih rokova plaćanja. Predloţeno rješenje je usmjereno na
definisanje rokova, modaliteta naplate potraţivanja, unapreĊenja regulative i prakse kao
i administrativno brisanje privrednih subjekata koji ne obavljaju poslovne transakcije, jer
smo bili svjedoci da su mnogi prvredni subjekti bili, praktiĉno, samo na papiru.
TakoĊe, rezultiraće efikasnijim praćenjem pravnog statusa pravnih i fiziĉkih lica
koja ĉine korporativni sektor Crne Gore. Sve ovo će doprinijeti zanaĉajnom unapreĊenju
poslovnog ambijenta, prije svega pravnoj sigurnosti i boljoj informisanosti o ... poslovnih
subjekata. Zbog svoje relativne efikasnosti i jednostavnosti mehanizam blokade raĉuna
se izuzetno puno koristi i primenjuje prema velikom broju pravnih lica i preduzetnika i
ĉesto je pravni indikator nastajanja problema u poslovanju. Stoga je pravovremeno
posjedovanje informacija od velikog znaĉaja, kako za kupce tako i za prodavce. S
obzirom na iznijete okolnosti, evidentno je da se zbog nedostatka postojećeg
regulatornog okvira, o kojem je priĉala gospoĊica Bošković, pri korišćenju mehanizma
blokade raĉuna kao dominantnog oblika izvršenja, postojeći oblik pribavljanja informacija
o stepenu likvidnosti duţnika, odnosno potencijalnih poslovnih partnera utiĉe na
usporavanje i smanjenje privredne efikasnosti, stvaranje nepotrebnih troškova i biznis
barijera.
Zbog svega izloţenog, treba podrţati Predlog zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o platnom prometu u zemlji. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Jeliću.
Idemo po rasporedu, kolega Radunoviću, a kolega Vukĉević će, nadam se,
pristići. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovane dame i gospodo, naši gosti iz Ministarstva,
Biću dosta kratak, kratak je i zakon, praktiĉno samo dva ĉlana, ali vaţna. U
svakom sluĉaju, hoću da pozdravim svaki potez koji vodi ka većoj transparentnosti u
poslovanju u Crnoj Gori. Ovo je jedan od znaĉajnih pomaka. Objavljivanje spiska
blokiranih preduzeća trebalo bi stvarno da olakša poslovanje ljudima koji još uvijek
uspijevaju da plivaju u ovakvim neregularnim uslovima. MeĊutim, s druge strane,
stvoriće probleme onima koji inaĉe nijesu favorizovani od strane drţave, jer će sada
drţava kao najveći kupac u Crnoj Gori, ubjedljivo najveći kupac, to je drţavni budţet,
opet poĉeti da favorizuje sa plaćanjem one svoje, a oni koji nijesu svoji, pod znacima
navoda, ostajaće bez novca iz budţeta do krajnjih granica.
97

Morao bih da podvuĉem nekoliko primjera. Jedan je, recimo, sjetićete se svi
vremena kada se Prva banka igrala bankarstva i kada su dvadeset ili mjesec dana, ĉak,
nalozi ĉekali na naplatu, a graĊani tj. pravni preduzetnici su dobijali ovjerene kopije da je
novac prošao. Zamislite situaciju kada dobijete od jedne poslovne banke ovjeren treći
primjerak virmana da ste dobili novac, a vi ste blokirani, onda izaĊete na neki spisak kao
neko ko posluje neupješno. Vi kao Ministarstvo i uopšte Vlada Crne Gore mora, pored
ovakvih mjera koje pozdravljam, da stvori ambijent da ljudi mogu na zakonit naĉin da se
bave biznisom u Crnoj Gori. Znaĉi, ko ne bude sprovodio poslovne procese na naĉin koji
je zakonit, ovdje podvlaĉim taj primjer Prve banke koji je bio potpuno neregularan, a niko
iz drţave nije preduzeo ništa, ako se to ne bude radilo onda ovo nema smisla, jer će
ljudi koji imaju najmanje veza u vašem ministarstvu i u trezoru da proĊu loše i doći će na
crnu listu i onda će opet zbog toga da dobiju poslove oni koji su bliski vlasti jer oni nijesu
na crnoj listi, jer je njima neko iz trezora platio.
IzmeĊu ostalog, da se podsjetimo svi kako funkcioniše kod nas dobijanje poslova
na tenderima. Onaj koji bez koruptivnih aktivnosti nego na najpošteniji naĉin sa najniţom
ponudom uspije da se izgura za neki dobar posao i koji radi za najmanju marţu, on na
kraju najteţe i dobija novac jer nije blizak sa ljudima koji odluĉuju kome će i kada da
bude plaćeno. Strašno je bitno da znamo u momentu dok podrţavamo ovakve mjere
kakve predviĊa Zakon o dopuni Zakona o platnom prometu u zemlji, da mora da se
stvori ambijent da one firme koje nijesu pod patronatom ljudi iz vrha Demokratske partije
socijalista i SDP-a, da ne budu pogoĊene, da se stvori ambijent jednak za sve.
Inaĉe, nisam siguran da je ovaj limit od 10.000 evra u neprekidnom trajanju
duţem od 30 dana korektan, sloţio bih se s gospodinom Bakićem, prvo 30 dana je
jedan rok koji moţe da se desi svakoj firmi, ali smatram da je 10.000 evra previsoka
granica jer za najveći broj firmi u Crnoj Gori koje se bave, priĉam o porodiĉnim firmama,
to je relativno veliki iznos. Znam da je ovo garancija za ljude koji se bave ozbiljnijim
biznisom, kada je neko blokiran preko 10.000 evra, ali znate li koliko ima porodiĉnih firmi
ĉije su fakture 500, 700 ili 1000 evra. Kada ona posluje sa firmom koja je blokirana
9.000 ili 10.000 evra, pa je nema na spisku, to je za nju ozbiljan problem što neće moći
da naplati potraţivanja. Mislim da je to 10.000 evra previsoka granica, trebalo bi da
bude, recimo, pet i da rok bude 60 dana. Konsultovaću se sa kolegama iz SNP-a i da
moţda zajedno damo neki amandman, ukoliko stignemo dok traje ova rasprava. Inaĉe,
sve u svemu, generalno podrţavam ovakve poteze Vlade, s tim što se nadam da ćemo
vrlo brzo da dobijemo i mogućnost da saznamo ko su najveći poreski duţnici u Crnoj
Gori. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala. Obećao je ministar finansija, pa se nadamo da to nije komplikovana
izmjena zakona i da ćemo brzo dobiti tu izmjenu zakona.
Pošto nema kolege Vukĉevića, onda će kolega Gegaj, a kolega Šćekić je sljedeći.
NIKOLA GEGAJ:
Hvala, predsjedniĉe.
Poštovani Kaleziću, Boškoviću i Dakić, dame i gospodo poslanici, poštovani
graĊani,
U cilju povećanja likvidnosti, Vlada Crne Gore je u saradnji sa Centralnom
bankom pristupila kreiranju transprentnog sistema periodiĉnog izlistavanja firmi ĉiji su
98

aĉuni blokirani, a u cilju podrške zdravim firmama i preduzetniĉkim idejama.
Predloţenim propisom, odnosno dopunom Zakona o platnom prometu u zemlji postiţe
se veći stepen informisanosti, zaštite povjerioca, smanjuju se troškovi pribavljanja
informacija, takoĊe se postiţe i blagovremeno pokretanje steĉajnog postupka, kao i
podsticaj za redovno izmirenje dospjelih obaveza.
TakoĊe, moram naglasiti da Savjet za regulatornu formu i unapreĊenje poslovnog
ambijenta je, u okviru aktivnosti na unapreĊenju poslovnog ambijenta, u oktobru prošle
godine, formirao radnu grupu od predstavnika Ministarstva finansija, Centralne banke
Crne Gore i privrednog suda sa zadatkom da pripremi izmjenu i dopunu regulative, u
cilju objavljivanja podataka o privrednim subjektima ĉiji su raĉuni pod blokadom i da
predlaţe rješenje za prevazilaţenje problema nelikvidnosti i meĊusobnih dugovanja.
S obzirom na odreĊene okolnosti, evidentno je da zbog nedostatka postojećeg
preciznog zakonskog okvira pri korišćenju mehanizma blokade raĉuna kao dominantnog
oblika izvršenja, postojeći oblik pribavljanja informacija o stepenu likvidnosti duţnika,
odnosno potencijalnih poslovnih partnera utiĉe na usporavanje i smanjenje privredne
aktivnosti stvarajući nepotrebne administrativne troškove. Na osnovu analiza blokiranih
raĉuna, stavljanjem duţnika na listu, bez obzira na iznos dugovanja, odnosno bez
eksplicitno utvrĊenog iznosa visine blokade kao kriterijuma za stavljanje na listu, veliki
broj pravnih lica i preduzetnika bi se našao na listi, iako nije rijeĉ o suštinski znaĉajnom
iznosu blokade. Stavljanjem takvih lica na listu stvorio bi se podsticaj povjeriocima koji
nijesu blokirali raĉun da to uĉine, ĉime bi se bez potrebe dodatno ugrozila likvidnost
takvih lica. Ispunjenje ciljeva mjeriće se na osnovu većeg broja indikatora, a osnovni su
broj pravnih lica i preduzetnika u blokadi, ukupan iznos blokade, struktura blokiranih
raĉuna i broj podnijetih zahtjeva.
Usvojivši zakon, Centralna banka će prvi spisak naziva pravnih lica i preduzentika
ĉiji su raĉuni u blokadi u iznosu od 10.000 eura, kao što smo ĉuli od predstavnika
Ministarstva finansija i u neprekidnom trajanju duţem od 30 dana, objaviti prvog radnog
dana po isteku mjeseca u kome je donijet zakon. Iz Centralne banke su podsjetili da će
podatke Centralne banke objavljivati po azbuĉnom redu naziva pravnih lica i
preduzetnika jednom mjeseĉno sa presjekom stanja na posljednji dan u mjesecu.
Imajući u vidu da navedene predloţene dopune Zakona o platnom prometu u
zemlji kojima su definisani kriterijumi za objavljivanje raĉuna blokiranih firmi, doprinijeće
postizanju većeg stepena transparetnosti u poslovanju privrednih subjekata, mišljenja
sam da zasluţuje podršku nas poslanika. Toliko i hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, poslaniĉe Gegaj.
Kolega Šćekić, pa da privodimo raspravu kraju.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovani predstavnici Centralne banke Crne Gore, poštovana pomoćnice
ministra,
Radi se o jednoj kratkoj dopuni Zakona o platnom prometu. Kolega Bakić je
uglavnom obuhvatio sve ono što je Socijalistiĉka narodna partija vezano za ove dopune i
mislila da iznese. Ja bih samo rekao da je ovo na fonu onoga što je inicijativa
Socijalistiĉke narodne partije bila da se objavi spisak poreskih obveznika i to je već
99

krenulo sa tim samim prihvatanjem zakona i usvajanjem Zakona o poreskoj
administraciji. Ovo je na fonu toga i iz tog razloga mi i podrţavamo ovaj tok, a sve u cilju
i ove dopune povećanja likvidnosti prirodnih subjekata, kao i samoj podršci zdravim
firmama u Crnoj Gori.
Samo bih iznio neke dileme o samoj duţini ovog roka od 30 dana. Moţda sam u
jednom momentu mislio i da taj rok bude manji ali u konsultacijama koje smo imali ipak
se vidjelo da treba da je rok duţi. Zašto sam mislio da treba rok da bude manji Samo iz
razloga što moţe u meĊuvremenu od tih 30 dana neki privredni subjekat, koji je već
ušao u fazu poslovnog problema, a na taj naĉin ušao i u poslovni aranţman sa nekim
privrednim subjektom, nebitno da li su u pitanju promet roba ili usluga, moţe i tog
privrednog subjekta da uvuĉe, ako se radi o nekom ozbiljnijem poslovnom aranţmanu,
u zonu nelikvidnosti. Ali, ipak smo se odluĉili za ovaj dugi rok. Druga dilema nam je i o
tome treba da razmislimo, moţda i u meĊuvremenu i predloţilimo amandman, zašto ste
baš odluĉili da to bude objavljivanje spiska po azbuĉnom redu. Mislim da je mnogo
logiĉnije da to bude po visini duga jer ne moţemo staviti one koji su, primjera radi, duţni
od 10.000 ili 11.000, a znamo da su to manje firme i da su u problemu i da budu stalno
prvi na listi. Oni koji gro duga ĉine, koji su duţni milione ili stotine hiljada po tom
azbuĉnom redu bi bili pri kraju liste. Ipak spisak treba da bude po visini duga jer oni su ti
koji najviši problem prave privredi. Mogli bi o tome da razmislimo, a u svakom sluĉaju,
još jednom ću ponoviti sve što je u cilju povećanja likvidnosti privrede, zaštitu zdravih
firmi Socijalistiĉka narodna partija će podrţati i sve ono što mora da se stavi na vidjelo,
bez obzira ko su privredni subjekti koji prave problem crnogorskoj ekonomiji, moraju da
budu pred licem javnosti.
Hvala gospodine predsjedniĉe.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama.
Porast će broj firmi sa ś i sa ź, vjerovatno zbog niţe ljestvice na azbuci.
Hvala vam.
Kolega Šehović u meĊuvremenu se javio pod š, Šehović.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe, uvaţena gospoĊice Bošković, poštovane kolege,
Dozvolite mi da ja u ime Socijaldemokratske partije iznesem sud o Predlogu
zakona o dopuni Zakona o platnom prometu i da vas upoznam sa našim razmišljanjima
koja su vezana za ovu materiju.
Na samom poĉetku ću ponoviti ono što je već neko od mojih kolega prethodnika
rekao, a vezano je za to da je zaista evidentno da je problem nelikvidnosti u Crnoj Gori
danas definitivno najizraţeniji problem sa kojim se suoĉava bukvalno svako preduzeće.
Da je to zajedno sa problemom koji imamo sa aktiviranjem drţavnih garancija nešto
ĉime ova drţava treba da se bavi, jer ukoliko uspijemo da te probleme riješimo na
adekvatan naĉin onda vjerujem da ćemo pomoći i cjelokupnoj crnogorskoj ekonomiji.
Dokaz da je problem nelikvidnosti najizraţeniji problem u crnogorskoj ekonomiji
moţemo naći u ĉinjenici da danas imamo situaciju da je praktiĉno ukupan dug iznad 400
miliona eura. Danas imamo situaciju da svako ĉetvrto preduzeće ima blokiran raĉun, da
danas imamo situaciju da nije samo to problem, da je problem i ĉinjenica što i ona
preduzeća koja nemaju blokirane raĉune takoĊe kubure sa problemom nelikvidnosti i
100

vrlo brzo će vjerujem i oni biti na ovoj listi blokiranih raĉuna, tako da drţava ne smije
stajati po strani kada je rijeĉ o ovom fenomenu. Kako se u principu ovaj problem moţe
rješavati On se moţe rješavati na dva naĉina ili kreditnom podrškom od strane banaka
i drţave, ili pak uvoĊenjem reda u politici naplate potraţivanja.
Ovdje imamo, kada govorimo o kreditnoj podršci od strane banaka, problem da
banke pokazuju nezainteresovanost za kreditiranje i da pokazuju jedan, rekao bih,
benevolentan odnos prema brojnim projektima koji ĉekaju da dobiju kreditnu podršku od
strane banaka, dok sa druge strane imamo ĉinjenicu da drţava ne raspolaţe znaĉajnim
iznosom finansijskih sredstava koja bi mogla da usmjeri u kreditiranje malog i srednjeg
biznisa što bi znaĉajno riješilo problem likvidnosti. Ali, kako nemamo adekvatnu podršku
od strane bankarskog sektora i kako nemamo dovoljnu podršku od strane drţave zbog
niza subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su s tim u vezi vezane, s tim u vezi istaknute
onda dolazimo u situaciju da problem nelikvidnosti trebamo da rješavamo uvoĊenjem
reda u politici naplate potraţivanja. Taj red u naplati potraţivanja moţemo da uradimo
na naĉin što ćemo usvojiti zakon kojim ćemo propisati obavezu da sva preduzeća koja
imaju raĉun u blokadi duţe od 30 dana bivaju javno istaknuta na sajtu, što će u
znaĉajnoj mjeri uticati na povećanje transparentnosti, što će u znaĉajnoj mjeri uticati na
spreĉavanje i dovoĊenje u zabludu ĉitavog niza pravnih lica koja imaju motiv da posluju
sa ovim preduzećima koja imaju blokirane raĉune i što će vjerujem doprinijeti da se ne
riješi ovaj problem, ali makar da ne postaje još veći.
MeĊutim, problem zakona o dopuni zakona o platnom prometu neće riješiti jedan
drugi problem, a to znaĉi da zakon o dopuni platnog prometa neće riješiti problem i
ekstremno dugih rokova plaćanja, neće sprijeĉiti ekstremno duge rokove plaćanja jer ću
vas podsjetiti da je na bazi relevantnih podataka koje smo dobili od strane predstavnika
privredne komore i unije poslodavaca, da se barata sa podatkom da ukupan rok
plaćanja u Crnoj Gori dolazi i do 180 dana. To je nešto što je neizdrţivo, to je nešto što
naš privredni sistem ne moţe da izdrţi i zbog toga taj problem treba rješavati. Ovaj
zakon neće eliminisati moguće ucjene kod naplate potraţivanja. Podsjetiću vas,
poštovane kolege, da danas veliki privredni subjekti, koristeći svoj dominantan poloţaj
na trţištu, koriste da ucjenjuju ĉitavu plejadu malog i srednjeg biznisa pogotovo iz sfere
poljoprivredne proizvodnje i koriste svoj dominantan poloţaj da im nameću ekstremno
duge rokove plaćanja ĉime dovode u problem normalno funkcionisanje tim privrednim
subjektima. Ovaj zakon neće otkloniti cinizam ili klasiĉnu nepravdu koja se sastoji u
tome da savjesne platiše šire svoj biznis i gomilaju profit na raĉun ĉitavog niza drugih
nesavjesnih platića upravo zbog ovih dugih rokova plaćanja. Ovaj zakon neće sprijeĉiti
eventualno spreĉavanje korupcije kod naplate potraţivanja, ovaj zakon neće sprijeĉiti da
im drţava bude generator nelikvidnosti, ali hoće povećati transaprentnost i zbog toga
treba usvojiti ovaj zakon, ali uz ovaj zakon je neophodno usvojiti i zakon o rokovima
izmirenja novĉanih obaveza, gdje se moraju ograniĉiti rokovi plaćanja, jer će jedino na
taj naĉin problem nelikvidnosti u crnogorskoj ekonomiji poĉeti da se rješava i zbog toga
bih ja ţelio da iskoristim priliku da i prisustvo pomoćnice ministra finansija i da ih javno
upitam zbog ĉega, nakon dva mjeseca, nijesmo dobili od Vlade zvaniĉan stav o Zakonu
o rokovima izmirenja novĉanih obaveza, zbog ĉega nijesmo dobili njihov stav u tako
dugom vremenskom periodu iako ćemo imati priliku da o tom zakonu raspravljamo
sjutra, iako smo dobili pozitivno mišljenje i od strane Pivredne komore i od strane Unije
poslodavaca, iako je taj zakon dobio većinu na Odboru za ekonomiju, ali nemamo
mišljenje Vlade. To mišljenje bi nam svakako dobro došlo u sjutrašnjoj raspravi zbog
101

toga bih ako ne sad ono zamolio da do sjutra svakako dostavite to mišljenje Vi ili
Ministarstvo ekonomije, u zavisnosti od vaše nadleţnosti kako bismo sjutra mogli da na
kvalitetan naĉin vodimo raspravu o zakonu o izmirenju rokova novĉanih obaveza. U
svakom sluĉaju zakon je dobar, zakon je dobrodošao, zakon treba usvojiti, zakon ćemo
podrţati, ali on će imati smisla jedino ukoliko usvojimo i zakon o kojem ćemo sjutra imati
priliku da razgovaramo, kojim će se skratiti rokovi plaćanja jer je ovaj zakon, o kojem
danas raspravljamo, potreban uslov, ali dovoljan uslov, da se riješi problem jeste
usvajanje i ovog drugog zakona.Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Zakon o skraćenju rokova na koji Vlada ne odgovara mimo roka.Prije zatvaranja
berze javljanja, uskoĉio je sa posljednjom ponudom kolega Medojević. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem se, gospodine predsjedniĉe.
Dolazi set propisa koji se tiĉu likvidnosti i problema likvidnosti. Javio sam se za
rijeĉ da podsjetim na jedno staro makroekonomsko pravilo.
Kada se jedna privreda suoĉi sa problemom nelikvidnosti tada je Ċavo došao već
po svoje. Ova nelikvidnost je problem nesolvetnosti crnogorskog privrednog sistema,
bankarskog sistema i finansijskog sistema, a nesolvetnost je strukturni problem.
Nelikvidnost je samo vidljivi dio strukturnih problema iako ćemo mi ovako da rješavamo,
kao što je i premijer mjerama Vlade krenuo da rješava probleme strukturne tako što će
naplaćivati euro po euro, neuro, porez , taksu, na brojila i na sim kartice, tako što će,
kako mu se priliv budţeta smanji tog mjeseca, izmisliti novi haraĉ. Rekao sam to je
zaista nezabiljeţen primjer poreza perkapita. Znaĉi, porez se obiĉno raspisuje na
imovinu, prihode, na profit, ali po glavi stanovnika porez još od turskog zemana a nije mi
tu kolega Sulejman Veliĉanstveni iz Bošnjaĉke stranke, da me ispravi, da kaţe da li je
bilo takvih poreskih nameta od turskog zemana. Kolega moţe da me podsjeti, ja to
nijesam izuĉio.
Dakle, moja intervencija je sljedeća.
Ovo je posljedica jedne strateški pogrešne odluke. Podsjetiću vas, 2000. godine
ova reformska vlada koja je mislila da drţava ne treba da ima poluge za kontrolu
finansijskih transakcija je ukinula najbolje što je socijalistiĉki sistem imao, a to je Sluţba
društvenog knjigovodstva. Znaĉi, kada ste ukinuli Sluţbu društvenog knjigovodstva,
kada ste ukinuli njenu funkciju upravo u ovoj oblasti da kontroliše i finansijske
transakcije, i likvidnost, i naplatu doprinosa, i da daje ono što je osnovno kreatorima
ekonomske politike pravovremene informacije o stanju u finansijskom sektoru, vi danas
tumarate umraku. Dakle, vi donosite odluke a da ne znate kakva su kretanja u
finansijskom sektoru. Vi ne znate bilanse, ne znate koliko je finansijskih sredstava
zamrznuto u zalihama, ne znate koliko je finansijskih sredstava zamrznuto u
potraţivanju, ne znate odnose izmeĊu kretanja gotovine i bilansnih pozicija. To je sve
nekad radila Sluţba društvenog knjigovodstva. Bio sam u privilegiji, kao tada mladi
istraţivaĉ, da mogu na jednom mjestu da dobijem podatke, praktiĉno bilans stanja i
uspjeha, presjek svakog dana u Crnoj Gori. Vi danas donosite odluke na bazi osjećaja,
na bazi podatka da nemate pare vi onda traţite kako da naĊete pare a ne pitate se
zašto nemate pare. Zašto je privreda nelikvidna.
102

Smatram da će ovaj zakon i ovaj što su kolege iz SDP-a predloţili to je samo
suoĉavanje sa posljedicama. On neće uticati na uzroke ovog našeg fenomena.
Još jednom da vas podsjetim, kada se suoĉite sa praznim novĉanikom, onda vam
ne trebaju nikakve dugoroĉne strateške ili filozovske mjere, onda razmišljate kako ćete
da preţivite bez para u novĉaniku i onda filozofija preţivljavanja sa praznim novĉanikom
postaje strategija. Mi imamo sada tu poliku - ako se naplati garancija Kombinatu
aluminijuma, šta ćemo dalje da radimo Da naplaćujemo auta, takse na auta Pa ako
još jedna garancija pane, šta ćemo onda Onda ćemo vidjeti na oruţje, na lovĉake
puške, pa na ovo. Mislim to je zaista nedostojno jedne ozbiljne drţave. Ovo vam
govorim sada kao konsultant koji je ĉesto u kontaktu sa stranim investitorima. Da vam
ne kaţem kako strani investitori doţivljavaju ovako nepredvidivu,ovako plahovitu,
ovakvu dnevnu ekonomsku politiku koja se mijenja u zavisnosti od nepredvidivih faktora
koji donose neki odnosi privatni dilevi sa Rusima, sa Talijanima, sa ovim i onim.
Dakle , gospodo ovaj akt koji ste predloţili pokazuje da vi, kao što sam rekao
prošli put, vodite ekonomsku politiku trĉite za sopstvenim repom, ne prepoznajete šta je
uzrok a šta je posljedica i kada jedna drţava zamjeni kratkoroĉne i dugoroĉne efekte i
pokukšava dugoroĉne strukturne probleme da rješava kratkoroĉnim mjerama, vi ste u
potpunom hausu. Ovo dalje ide u petlju, pogrešno motivisanih odluka. Ovo vas vodi u
petlju gdje ćete stalno donositi mjere koje će, od strane privrede, biti odbaĉene,
doţivljene kao namet, kao neka disciplina i oni će ići u sivi sektor. Tako vas još jednom
pozivam, ne vas nego graĊane Crne Gore da shvate da su problemi u kojima se sada
nalazimo problemi loše politike. Lošu politiku ne moţete da mijenjate vi iz DPS-a i SDPa,
već treba da vi budete promijenjeni, da doĊe nova vlast koja će sprovoditi novu
politiku. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nije u negativnom kontekstu. Prvo, titula veliĉanstveni ne moţe biti negativna.
Izvolite, pravo na repliku.
SULJO MUSTAFIĆ:
Zahvaljujem, uvaţeni predsjedniĉe, što ste dozvolili da dobijem repliku.
Kolega Medojeviću, zahvaljujem Vam što ste mi dali takav kompliment, odnosno
takav epitet uz moje ime, ali samo da Vam kaţem nekoliko ĉinjenica.
Sulejman Veliĉanstveni, odnosno magfnifisent je evropsko ime a njegovo ime u
turskoj imperiji kome je pripadala tada i Crna Gora i najveći dio ovdašnjih zemalja bilo je
Kanuni, odnosno Zakonodavac. Dakle, rijeĉ je o ĉovjeku koji je dao zakone i koji je
napisao sjajne zakone za to vrijeme i zakone od kojih je Evropa tog vremena prepisivala
i preuzimala.
Rijeĉ je o ĉovjeku koji je ţivio u XVI vijeku i rijeĉ je o ĉovjeku koji je jedan od
najtoleratnijih vladara u istoriji civilizacije. TakoĊe je jedan od najuspješnijih vladara u
istoriji civilizacije.
Nadam se da ćete Vi, kolega Medojeviću, kao ĉovjek koji je demokrata, koji je
modernih pogleda i ĉovjek koji je uvijek spreman da radi na novom ĉitanju vlastite istorije
i na modernijem ĉitanju istorije ovih krajeva, pomoći da se razbiju ovi dominantni
stereotipi koji govore o Osmanlijama, odnosno u neku ruku o našim srodnicima, nas
Bošnjaka, s obzirom da su donijeli kulturu i civilizaciju na ovim prostorima, kao o ljudima
koji su neviĊene haraĉe ili poreze narodu na ovim prostorima nametali i kao ljudima koji
103

su donosili nešto što je negativno na ove prostore. Sigurno da su uredili ove prostore na
znaĉajan naĉin, dali veliki doprinos ako ništa drugo gotovo 500. godina se niko nije
mnogo bunio na ovim prostorima sve dok centralna vlast u Istanbulu nije sama oslabila.
Dovoljno vam je dragi kolega da ĉitate knjige koje se trenutno u Americi štampaju o
tome, a isto tako da gledate seriju koja upravo ide na Prvoj televiziji o ovom velikom
vladaru kome je ime Sulejman Kanuni, odnosno Sulejman Zakonodavac. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nekoliko stvari samo.
Taĉno je da je bio veliki, bio je mudar kada su Španci istjerivali Jevreje, on je
rekao - nepametni Španci nam šalju pametne Jevreje, tako da je i dotle bio tolerantan.
To je taĉno, ali nijesu samo Crnogorci ratovali, ratovali su i Bošnjaci sa njim tako da ne
vidim tu potrebu za afirmaciom. Svi slovenski narodi su ratovali sa Turskom imperijom.
Uvijek istorija ima i ljepšu i ruţniju stranu, da je ĉitamo danas sa ljepše strane.
Komentar, završili smo izlaganja.
Kolega Medojeviću, biće prilika o tom zakonu,obojica ste priĉali o drugom
zakonu, a ne o svom.
Ţelite li završnu rijeĉ Kolega Dakić. Izvolite.
Ja znam da kolega Vukĉević neće reći ništa što nismo ĉuli, a kolega Medojević je
rekao nešto što smo ĉuli. Ja samo gledam o sadrţajnosti rasprave. Vi niste bili tu kada
je bio vaš red. Biće prilike u pojedinostima, biće amandmana.
Izvolite.
MILOJICA DAKIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, ovaj zakon je imao za cilj da stvori ambijent za
normalno obavljanje poslova u Crnoj Gori. Na regulatornim tijelima je da obavljaju svoj
dio posla i sigurno da će se na ovaj naĉin povećati stepen finansijske discipline. Inaĉe,
izmjenom ovog zakona uspostavljena je praksa koja je prihvaćena i u meĊunarodnim
okvirima i zemljama u regionu. Samo da napomenem da je, s druge strane, podsticaj da
se ne dospije na listu doprinos boljoj finansijskoj disciplini u cjelini. Ovdje je bilo pitanja
oko duţine vremena koje se uzima kao osnov. Neprekidnog obustavljanje plaćanja u
roku od 30 dana, shodno Zakonu o steĉaju, stvara mogućnost za pokretanje steĉajnog
postupka. Svaki drugi rok bi znaĉio zalaţenje u ingerencije ovog zakona, a moţda i
otvara pitanje kolizije.
Što se tiĉe iznosa od 5 hiljada, iznosom od 10 hiljada, o ĉemu je bilo rijeĉi u
uvodnom izlaganju, obuhvaćeno je 92 % ukupnog broja blokiranih lica. Smanjenje ovog
limita praktiĉno, sistemski, ne bi imalo neki poseban znaĉaj.
Primjera radi, prema posljednim podacima kojima raspolaţemo u Centralnoj
banci, meĊu 50 najvećih duţnika, 41 je u blokadi duţe od godinu dana sa iznosom od
170 miliona i njihova blokada uĉestvuje 41% u ukupnom dugu. Devet je blokirano manje
od godinu dana, sa iznosom od 17 miliona i procentom od 4,3 u ukupnom dugu.
Što se tiĉe abecednog reda objavljivanja podataka to je više softversko pitanje.
Mi imamo podatke, moţemo svrstavati i na jedan i na drugi naĉin. MeĊutim, ako bi se
opredijelili prema visini duga onda bi se upuštali u jednu kategorizaciju za koju mislim da
u ovoj prilici ne bi bila primjerena. Hvala.
104

PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Idemo dalje.
Imamo Predlog zakona o izmjeni Zakona o digitalnoj radio difuziji.
U ime Vlade su potpredsjednik Vlade i ministar za informaciono društvo i
telekomunikacije Vujica Lazović i pomoćnica ministra gospoĊa Strugar.
Ţelite li uvodno izlaganje
Izvolite, potpredsjedniĉe Vlade.
VUJICA LAZOVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Uvaţene dame i gospodo poslanici, Skupština Crne Gore je na 24. sazivu 9.
sjednice prvog redovnog proljećnog zasijedanja u 2011. godini u julu 2011. donijela
Zakon o digitalnoj radio-difuziji. Zakonom je ureĊen naĉin i uslovi za digitalnu zemaljsku
radio-difuziju, postupak prelaska sa analogne na digitalnu radio-difuziju i druga pitanja
od znaĉaja za digitalnu radio-difuziju.
Poslije usvajanja Zakona, Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije
je oformilo mješovitu komisiju za praćenje implementacije programa prelaska sa
analognog na digitalni radio-difuzni sistem. U Komisiju su, pored predstavnika
Ministarstva, ušli predstavnici Agencije za elektronske komunikacije i poštansku
djelatnost kao i predstavnik Radio-difuznog centra.
Cilj komisije je bio da obavi neophodnu pripremu u cilju monitoringa cjelokupnog
procesa implementacije programa prelaska sa analognog na digitalni radio-difuzni
sistem, kao i praćenje realizacije nabavke predajniĉke opreme. Agencija za elektronske
komunikacije i poštansku djelatnost je donijela plan raspodjele radio-frekventskog
spektra za digitalnu radio-difuziju, a sa donošenjem tog plana raspodjele radiofrekventskog
spektra za digitalnu radio-difuziju su faktiĉki stekli uslovi da se krene u
implementaciju zakona.
Na ţalost danas smo prinuĊeni da ovdje pred parlamentom Crne Gore
predloţimo odreĊene izmjene i dopune zakona zato što nijesmo u mogućnosti da
pokrenemo tenderski postupak za relaizaciju druge faze, jer prva faza nije realizovana.
Prvu fazu je finansirala Evropska komisija i partner delegacije Evropske unije koji je po
ovom projektu izabran, kompanija Eurotel, na ţalost nije realizovala svoje obaveze u
skladu sa ugovorom. Ĉak je prekoraĉen rok iz prvog ugovora, napravljen je aneks,
prekoraĉen je rok i za aneks i svi su izgledi da zbog jednog, rekao bih, dosta
problematiĉnog pristupa ove kompanije ne moţemo da ispratimo dinamiku koja je
predviĊena zakonom. Zato smo se odluĉili da predloţimo izmjenu rokova i u tom
kontekstu su ovi ĉlanovi ovdje prepoznati kao predlog izmjene i dopune sa namjerom da
krajnji rok za digitalizaciju, odnosno za svit šoft što se tiĉe analognog signala bude 17.
jul 2015. godine.
Dakle, u momentu usvajanja zakona nijesmo mogli predvidjeli nastale okolnosti, a
ne donošenje izmjene zakona bi moglo da prouzrokuje štetne posljedice i potrebno je
usvojiti izmjene i dopune Zakona po skraćenom postupku.
Ja se zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
105

Ĉuli smo, 2015. analogna 2012.
Izvolite. Redom su prijavljeni kolega Gospić iz DPS-a, kolega Lalošević iz SNP-a,
kolega Vukĉević iz DPS-a.
Izvolite.
ZORAN GOSPIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe Skupštine.
Poštovani potpredsjedniĉe Vlade sa saradnicom,
S obzirom da se radi o manjim izmjenama i dopunama Zakona o digitalnoj radiodifuziji,
ako se tiĉu samo prolongiranja roka, smatram da treba podrţati ove izmjene.
MeĊutim, prilika je da se ukaţe na znaĉaj digitalne radio-difuzije, jer DVBT 2
predstavlja najnoviju tehnologiju na polju digitalne zemaljske televizije. To je najnovije
tehnološko rješenje za emitovanje TV signala zemaljskim putem, a ĉija primjena, kada
je rijeĉ o nacionalnoj pokrivenosti, još nije uzela maha u zemljama Evrope iz razloga što
u doba kada su razvijene zemlje zapadne Evrope krenule u proces digitalizacije taj
standard još nije bio razvijen.
Sa druge strane taj standard definiše tehnologiju kojom omogućava da se
oslobodi dio frekvencijskog spektra što je od izuzetnog znaĉaja za razvoj informacionog
društva u Crnoj Gori, a i da se u okviru jednog multipleksa smjeste svi TV programi koji
imaju nacionalnu pokrivenost što su i bili glavni motivi za izbor ovog standarda.
Na poĉetku je prihvaćen jedan standard koji je u meĊuvremenu tehnološki
unaprijeĊen, pa je poĉetni projekat redizajniran i prilagoĊen divibiti 2 standardu prostim
rjeĉnikom, standardu budućnosti. Ja liĉno se ne bih bavio kompleksnošću prethodnih
aktivnosti u vezi tendera, odabira ponuĊaĉa i ţalbi već bih istakao da je digitalizacija kao
cjelina podijeljena u dvije kljuĉne faze koju uslovljavaju jedna drugu, odnosno
kompatibilne su. I da napravim jednu digresiju, dakle, uspostavljena je jasna vizija, Crna
Gora digitalno društvo fokusirano na graĊane, privredu kao i istraţivaĉke projekte.
Kada smo donosili osnovni tekst ovog zakona ja sam komentarisao da su rokovi
zaista preambiciozni i ispostavilo se da sam bio u pravu. Sadašnjim izmjenama predlaţe
se da krajnji rok za kompletnu digitalizaciju bude 15.06.2015. godine, a to je ujedno i
krajnji rok za prelazak sa analognog na digitalni TV signal da sve zemlje Evropske unije
što je predviĊeno sporazumom koji je potpisan na regionalnoj konferenciji odrţanoj u
Ţenevi 2006. godine.
Ukoliko bi došlo do realizacije projekta prije navedenog roka, a što se moţe
uspostaviti kao realno oĉekivanje bilo bi dobro, jer je krajnji rok obavezujući za sve
zemlje Evropske unije.
Uvaţene kolege, poštovani potpredsjedniĉe,
Iako se radi o donaciji Evropske unije ne bi smjeli nikako da dozvolimo da se
isporuĉi oprema koja ne zadovoljava kriterijume koji su utvrĊeni tenderom. Loša oprema
moţe da izazove prostim rjeĉnikom kvarove koji se teško otklanjaju onda kada se
postave u radio-difuznom centru, a uslovljava prekide programa i prouzrokuje nove
troškove. Svi eventualni problemi koji bi nastali iz ovog izazvali bi kod graĊana negativne
reakcije, a bili adresirani na drţavne organe koji su uĉestvovali u realizaciji cijelog
projekta. Zbog toga mislim da moramo da insistiramo na što kvalitetnijoj i savremenijoj
opremi, sada i odmah dok je vrijeme, jer ovim projektom postavljaju se temelji
digitalizacije naše drţave za narednih 10 godina. Veoma je vaţno da temeljni posao
bude uraĊen što kvalitetnije. To je moja dobronamjerna sugestija.
106

Na samom kraju, naglašavam da je Crna Gora lider u regionu kada je u pitanju
informativno društvo i sektor telekomunikacija, pa i nagrade koje se dobijaju na
meĊunarodnoj sceni svakako prijaju, ali i dodatni motiv da se nastavi sa daljim
aktivnostima u ovoj oblasti u kojoj moţemo najbrţe da dostignemo standarde
savremenog društva zemalja Evropske unije.
Posljednja nagrada u Ţenevi, za promociju - Informaciono društvo meĊu
osobama sa invaliditetom, osvojena u kategoriji etiĉka dimenzija informacionog društva,
ima poseban znaĉaj i senzibilitet. Dakle, ĉestitam na ovom i na svim prehodnim
priznanjima.
Mislim da je vaţno istaći da mi poslanici iz ovog doma treba da damo snaţnu
podršku Strategiji razvoja informacionog društva do 2016. godine, kao i svim projektima
koji se realizuju - vrlo aktuelan projekat ovih dana je projekat 10 za 10, projekat
takmiĉenja mladih inovatora, projekat izgradnje inkluzivnog informacionog društva,
projekat Ţene i djevojĉice u ICT-u, projekat Edukujte se i pazite nas, kao i projekat Prvi
izazov, dobrodošli u Crnu Goru.
Svi ovi projekti, kao i zakon koji danas usvajamo su preporuka da je Crna Gora
na dobrom putu kada su informaciono društvo i digitalizacija u pitanju. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Gospiću.
Kolega Lalošević.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Poštovane kolege, gospodo iz Vlade, poštovani graĊani Crne Gore,
Pred nama je Zakon o izmjenama Zakona o digitalnoj radio-difuziji i ovo nije
pokušaj replike, i neće me Zoran pogrešno shvatiti, uz duţno poštovanje svih ovih
ĉestitki za sve ove nagrade koje slijede i koje su došle, mi treba da postavimo
elementarno i osnovno pitanje - kako je moguće da zemlje iz regiona su već ušle u
cjelokupni ovaj proces, neke su i zapoĉele, a mi kad smo donijeli i usvojili Zakon, sada
ga mijenjamo, prolongiramo rok do 2015. godine, a ovamo kaţemo da smo zemlja lider
u regionu
Niko ne kritikuje, jer ovdje se desilo i nešto što moţda i nije bilo u ingerenciji onih
ljudi koji su predlagali ovaj zakon, došlo se do toga da jednostavno imamo jedan propali
tender, imamo jednu firmu koja izgleda nije bila u mogućnosti da realizuje sve ono što je
prihvatila, imamo i ćutanje naše administracije, imamo i ćutanje predstavnika Evropske
komisije, dokle je taj proces stao i ajmo da napravimo jednu priĉu koja treba da dovede
do osnovnih razloga zašto smo ovdje gdje jesmo, zašto prolongiramo rok do 2015.
godine.
Da se vratimo malo u prošla vremena kada smo raspravljali i ovdje usvajali prošle
godine Zakon o digitalnoj radio-difuziji. Tada smo kazali da emiteri koji na dan stupanja
na snagu zakona imaju odobrenje za korišćenje frekvencija moraju prestati sa
emitovanjem televizijskih programa u analognoj tehnologiji do 31. decembra 2012.
godine. Evo sada je kraj maja, poĉetak juna, mi imamo zakon koji nas udaljava do 2015.
godine i imamo šansu da kaţemo jednu stvar koja nam zaista ništa u ovom trenutku nije
trebala i ništa nam ne vrijedi. Imamo mogućnost u skladu sa narodnom poslovicom:
"Evo ti ga robe, neću ti ga Boţe", da na osnovu IPA programa, dobijemo milion i nešto
107

evra od strane uvaţene gospode iz Evrope. To je taĉnije milion i 50 hiljada evra. Imamo
mogućnost da taj projekat podijelimo u nekoliko faza, da prvu fazu finansira Evropska
komisija, da ostale dvije faze imaju mogućnost da naši organi, drţavni organi, odnosno
institucije finansiraju i da jednostavno krenemo s tim procesom.
Zbog svega ovoga što se dešavalo u tenderu, ja Vas molim, gospodine ministre,
da nam kaţete kakva je situacija sada. Da li je došlo do odgovora Evropske komisije
Da li ste Vi reagovali Kako je moguće da je ta firma uopšte i dobila mogućnost da
napravi jedan program i proces za obnovu, odnosno poĉetak jednog veoma znaĉajnog
procesa digitalizacije u Crnoj Gori
O usaglašenosti sa evropskim zakonodavstvom ne treba govoriti ovom prilikom.
Mi zaista moramo jer smo Sporazumom o stabilizaciji prihvatili brojne obaveze, izmeĊu
ostalog, i ove. Ali, ponavljam vam još jednom, kada je Hrvatska ovo radila, postojala je
jedna velika akcija cijelog društva. VI ste imali, ko je imao prilike da posmatra Hrvatsku
televiziju, gotovo svakodnevno edukativne emisije, reklame, koje su ukazivale da se ovo
mora riješiti.
Gospodine ministre, i na Vama je odgovornost i Vašeg ministarstva. Vi ste morali
da imate uvid u sve ovo što se zbiva i jednostavno sve ovo što sada ste prikazali ovdje u
ovim obrazloţenjima, razlozima za donošenje zakona po skraćenom postupku ide
jednim dijelom i na ruku Vas i Vašeg ministarstva. Krenuli smo onda sa zaštitom od
sajber kriminala, krenuli smo u ovaj proces, krenuli smo u favorizovanje ideje da Crna
Gora mora da postane elektronsko društvo. I kada smo postigli neke rezultate, ja ih ne
sporim, došli smo do jedne ĉinjenice - ne da smo lider u regionu, nego da ćemo biti
jedna od zadnjih zemalja regiona koja će ovaj posao završiti.
Ovdje ne samo da treba otvoriti pitanje digitalizacije, digitalne televizije, nego,
naţalost, 2012. godine, uoĉi poĉetka pregovora sa Evropskom unijom, mi moramo da
postavimo sebi pitanje - a kakva nam je ta analogna televizija Kakav nam je taj
takozvani obiĉni uobiĉajeni signal Da li ona ispunjava sve ono za što je ovo društvo
izdvojilo ogromna sredstva i zašto ovo društvo minulih godina, pogotovo minulih
mjeseci, pokušava da u skladu sa svim onim obavezama koje nas ĉekaju napravi neke
standarde
Ko ima prilike da posmatra, veoma je lako, pritisnite onaj gumb na daljinskom
upravljaĉu, da prati javne servise i elektronske medije iz regiona, vidjeće da su mnogi
uznapredovali u odnosu na nas iako ne koriste digitalnu televiziju.
Dakle, gospodine ministre, morate sve uraditi da se ovaj zakon koji ste nametnuli
ovdje po skraćenom postupku, a koji ujedno omogućava da se ovaj proces nastavi,
morate dovesti ovo pitanje vezano za evrotel i vezano za ovaj tender do kraja, morate
napraviti jednu strategiju, morate ta sredstva koja nam Evropska komisija preko ipa
fondova daje, morate ih već sada usmjeriti na sve ono što treba da donese taj poĉetak.
Bojim se da će ove tri godine koje smo, ponavljam još jednom, malo vašom krivicom,
malo krivicom onih ljudi koji su konkurisali i koji su se javili na taj tender ako ništa drugo
nadoknaditi da bi napravili strategiju da bi te godine uoĉi poĉetka ovog procesa imali
kompletnu papirološku infrastrukturu. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Vukĉević, pa Slaven Radunović.
108

ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Uvaţene kolege, potpredsjedniĉe Vlade Lazoviću, gospoĊo Strugar,
Dozvolite prije nego što krenem u diskusiju da se obratim predsjedniku Skupštine
zbog nedozvoljavanja u prethodnoj taĉki dnevnog reda da se obratim, jer sam došao na
vrijeme i nije korektno da mi se ne da rijeĉ. Tim prije što sam bio prijavljen kao diskutant
i to što je redosljed promijenjen je stvar Kluba odbornika, iz objektivnih okolnosti.
Ja znam da ste Vi pravnik, ali nijesam znao da ste vidoviti, da znate unaprijed što
će poslanik govoriti.
Mislim da elementarno nije korektno kolegama saopštavati šta će oni kazati
unaprijed ili neće, da li ima nešto novo da saopšte, ili nema nešto novo da saopšte. To
je moje ustavno pravo i moje je pravo kao poslanika da kaţem ono što mislim u moje
ime i u ime partije kojoj pripadam. Prema tome...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nijesam vidovit. Ne dajem rijeĉ odbornicima. Vi rekoste da ste napravili promjenu
u redosljedu Kluba odbornika. Prema tome, odbornicima ne dajem rijeĉ, ovdje ste u
funkciji poslanika. Kada ste najavljeni, budite tu. Ako nijeste, onda nećete imati rijeĉ.
Moţda kao odbornik moţete dobiti, ali kao poslanik ne moţete.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Da, ali onda mora da vaţi pravilo za sve.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Za sve vaţi. Kolega Medojević se javio prije nego što sam zakljuĉio raspravu.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Ja samo insistiram na tome da se poštuju pravila. Da budu jednaka za sve, a ne
da ih Vi tumaĉite onako kako Vama odgovara.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ne, ja ih tumaĉim onako kako sam rekao.
Kolegi Medojeviću je data rijeĉ, rekao sam, posljednji se javio i završavamo
raspravu. Ĉuli su svi ovdje, a moţete pogledati stenogram.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
I ja sam bio prijavljen.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Vi ste utrĉali poslije toga.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Nijesam poslije toga, nego je bilo prije toga jer ste dobili pismeno.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nijeste bili tu kad sam Vas prozvao. Izvinite.
109

ZORAN VUKĈEVIĆ:
Pa postojali su razlozi. Samo da preciziramo stvari, da imate isti aršin prema
svima.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imam isti aršin, ali morate biti objektivni. Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem.
Kada govorimo o Zakonu o izmjenama Zakona o digitalnoj radio-difuziji ima
nekoliko stvari koje su veoma vaţne kada je u pitanju ovaj zakon. U cilju postizanja svih
onih neophodnih standarda koje Crna Gora treba da ispuni kada je u pitanju pristup
Evropskoj uniji, jedan od tih standarda upravo jeste i taj tehniĉko-tehnološki aspekt. U
tom kontekstu vidim da ove aktivnosti koje se sprovode u okviru izmjena i dopuna ovog
zakona idu upravo ka tom cilju. Mislim da ispunjavanje svih tehniĉko-tehnoloških uslova
da se preĊe na digitalni sistem TV signala će omogućiti, prije svega, obezbjeĊivanje
znaĉajno boljih ţivotnih uslova graĊana, povećanje ţivotnog standarda. Smatram da je
to izuzetno vaţan uslov koji je potreban da bi mnogli da obezbijedimo sve one potrebne
uslove graĊanima Crne Gore koje postoje i u drugim razvijenim zemljama. Mi smatramo
da je to zaista znaĉajna orjentacija.
MeĊutim, postoji nekoliko stvari koje su izuzetno vaţne sa ovog aspekta.Prije
svega mene zanima koji je to standard koji omogućava da graĊani Crne Gore imaju isti
onaj tretman kao graĊani Evrope kada je u pitanju digitalizacija TV signala i da mi
objasnite one probleme koji su postojali kada je u pitanje voĊenje ĉitavog postupka koji
je nastao sa kompanijom koja je dobila na tenderu ovaj posao, prije svega sa drugog
veoma vaţnog aspekta - koji će se standard upotrebljavati, koja će se kompresija tog
standarda primjenjivati zavisiće od toga i koja će se vrsta TV prijemnika obezbijediti za
korišćenje digitalnog sistema. Zato je izuzetno bitno da obezbijedimo informacije i
edukaciju graĊana koji će te prijemnike kupiti da se ne bi desilo da kupimo jedan TV
prijemnik, a da se taj TV prijemnik ne moţe koristiti zbog toga što je standard koji se
implementira za prenos digitalnog sistema potpuno drugaĉiji. Mislim da je to izuzetno
vaţno, da ne bi graĊani došli u situaciju da imaju nepotrebne troškove. Sa tog aspekta
mislim da je izuzetno bitno da vidimo koji su to uslovi koje je ova kompanija zadovoljila.
Posebno je vaţno kada je u pitanju ova problematika, a govorim o tome da se ovaj
projekat ... sredstvima Evropske komisije, ĉini mi se oko milion i po eura i sredstvima
budţeta Crne Gore nešto preko milion eura i da zbog neisporuĉivanja opreme u prvoj
fazi, jer postoje dvije faze naznaĉenog projekta, nije došlo do realizacije i konaĉno
završetka druge faze i to je jedan od razloga zbog ĉega se prolongira ovaj rok. Znaĉi li to
da oprema koja kasni sa isporukom zaista je pribliţna standardima koji potoje u
zemljama Evropske unije ili tu dolazi do odreĊenih korekcija ili do odreĊenih izmjena
Bilo bi loše da graĊani Crne Gore dobiju neku opremu koja je, kada je u pitanju signal,
zastarjela i da ne odgovara onim principima koji su vaţni kada je u pitanju tehnologija u
Evropskoj uniji. Vaše Ministarstvo je reagovalo u javnosti i saopštilo svoje stavove, pa
me zanima u tom kontekstu šta je uraĊeno. Mislim da su to interesi prije svega graĊana i
da vidimo na koji je naĉin moguće izaći iz tog problema. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
110

Hvala Vama.
Kolega Koĉa Pavlović ima rijeĉ, a nakon njega kolega Damir Šehović.
Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, uvaţene graĊanke i graĊani
Crne Gore,
Danas je Vlada tj. resorno ministarstvo pred nas ovdje iznijelo Predlog zakona
koji je u suštini isprovocirao neko potpuno treći. Znaĉi, Vlada drţave Crne Gore je
predloţila prije nešto više od pola godine zakon, ova skupština ga je usvojila. Taj zakon
je povezivao razliĉite subjekte i zato što se nešto dešava u komisiji Evropske Unije u
Podgorici, Vlada je prinuĊena da mijenja rok. Zbog toga izlazi ovdje sa jednim zakonom
kojim se taj rok, koji je bio odreĊen kao krajnji rok za digitalizaciju, mijenja. Pri tome dvije
stvari ovdje ostaju nejasne. Uprkos ĉinjenici da su istraţivaĉki mediji pokušavali da
ogonetnu šta su stvarni razlozi za ovo kašnjenje, ĉini mi se da nijesmo došli do jasnog
odgovora na to pitanje. Sa druge strane, u zadnje vrijeme se pojavila ozbiljna sumnja da
se radi o još jednom poslu u kome se graĊanima Crne Gore ţeli uvaliti smeće. To je bio
izraz koji je upotrijebljen od strane struĉnih osoba iz Radio-difuznog centra.
U tom smislu Pokret za promjene stoji na stanovištu da bi ovaj zakonski projekat
trebalo povući i da bi u cilju oĉuvanja dostojanstva drţave Crne Gore i u cilju
dostojanstva ovog doma trebalo da ministar traţi od nadleţnih involiranih ovdje iz
komisije Evropske Unije da doĊu pred nas poslanike i da nam objasne o ĉemu se tu
radi, jer sve miriše na korupciju. To sve miriše, makar za relativno obavještene, za one
koji su pratili pratili medijske napise, miriše na korupciju u Evropskoj uniji, tj. u delegaciji
Evropske unije u Podgorici. Ko je tamo, da li je tamo pominjani gospodin Bertolino, ili
gospodin Mugoša, ili neko drugi, ne znam. Ja imam neku svoju predstavu ko bi to bio, ali
mislim da bi to trebalo rašĉistiti u ovom domu ako se već od ovog doma traţi da
prethodno donijeti zakon poništi na naĉin što će usvojiti novi zakon.
Druga stvar, gospodine ministre. U poglavlju VI obrazloţenja vi kaţete da ovaj
zakon, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, zahtijeva dodatno finansiranje od pola
miliona eura iz budţeta Crne Gore. Ta velika priĉa o donaciji Evorpske Unije kada je u
pitanju digitalizacija našeg medijskog prostora, elektronskih medija, stoji ovako:
1.600.000 je trebala Evropska komisija da da kroz IPA projekat, a 1.050.000 Crna Gora.
E, sada neće više biti tako. Zbog ove eventualne potencijalne korupcije koja se tamo
dešava, ja se ne bih zaĉudio, bilo bi potpuno normalno i oĉekivano da bude ukljuĉen
neko od visokih duţnosnika iz vaše Vlade, gospodine ministre, moţda iz vašeg
Ministarstva, jer vidim kako se vrlo, da kaţem ašićarno predlaţe ovim zakonom da se
odvoji još pola miliona. Znaĉi, u toj varijanti Crna Gora drţava neće biti manjinski, nego
gotovo da će postati većinski finansijer ovog projekta. Ono što mene interesuje je gdje
idu ta sredstva, gospodine ministre, pola miliona. O ĉemu se tu radi Kome se to nešto
plaća
Drugo, konstatujemo svi ovdje zajedno da se ovim zakonom neće sprijeĉiti
eventualna prodaja smeća u tehniĉkom smislu drţavi Crnoj Gori i crnogorskim
graĊanima, a to su rekli relevantni struĉnjaci iz Radio-difuznog centra, koji je ovim
zakonom proglašen za referentnu instituciju u Crnoj Gori i dobio novi status. Dakle,
upravo u tom cilju, kako bi ne samo saĉuvali dostojanstvo ovog doma, drţave Crne
111

Gore, nego i sprijeĉili prodaju smeća, ja vas još jednom pozivam u ime Pokreta za
promjene da povuĉete ovaj zakon, da dovedete gospodu iz Evropske komisije ovdje i
gospodu iz Radio-difuznog centra da nama poslanicima koji treba o tome da odluĉujemo
zbog graĊana Crne Gore objasne o ĉemu se ovdje radi. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem. Idemo dalje.
Kolega Damir Šehović sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Velizar KaluĊerović.
Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Uvaţeni ministre Lazoviću, poštovane kolege, ĉini mi se da na osnovu
dosadašnje rasprave moţemo zakljuĉiti da su svi diskutanti sloţni oko jednog, a to je da
Crnoj Gori treba digitalizacija. U tom smislu je Vlada Crne Gore još 2008. godine poĉela
sa pripremama tog, rekao bih izuzetno vaţnog projekta za našu drţavu, i to na naĉin što
je planirala da taj projekat realizuje na bazi DVBT II tehnologije koja predstavlja, kao što
smo ĉuli od strane kolega poslanika koji su struĉnjaci u toj oblasti, tehnologiju koja je
najnovija tehnologija na polju digitalne zemaljske televizije. Kako je Vlada planirala da
realizuje taj posao a da uspije da sa što manje sredstava ipak doĊe do finalizacije svega
toga, upravo na naĉin što je kandidovala preko IPA projekata projekat digitalizacije i još
2009. godine je taj projekat bio odobren od strane Evropske komisije, koji je
podrazumijevao da je ovaj projekat moguĊe realizovati uz cifru od 2 miliona i 600 hiljada
eura, na naĉin što bi Evropska komisija obezbijedila milion i 600, a kofinansiranje od
strane Vlade bi bio ostatak od milion eura. MeĊutim, da bi se realizovao taj projekat
moralo se ući u raspisivanje tendera. Taj tender je raspisan 15. septembra 2010. godine
i bio je otvoren dva mjeseca. Ono što je vaţno reći ovdje da bi smo imali sve podatke i
da bi smo na adekvatan naĉin izvlaĉili zakljuĉke jeste ĉinjenica da je cjelokupan
postupak tendera nadgledala Evropska komisija. Dakle, kompletan postupak
raspisivanja tendera je bio kontrolisan od strane Evropske komisije i na bazi tog tendera
je izabrana kompanija Eurotel, o kojoj je bilo dosta bilo rijeĉi u medijima prethodnih
mjeseci. Šta je taj tender podrazumijevao
Prema rokovima koj su bili postavljeni u tenderu pretpostavka je bila da se
poĉetkom 2012. godine poĉne sa emitovanjem digitalnog signala na teritoriji koja pokriva
oko 65% stanovništva, dok bi ova druga faza bila završena do jula 2012. godine.
MeĊutim, prema ugovoru koji je delegacija Evropske komisije krajem maja potpisala sa
firmom Eurotel za prvu fazu digitalizacije je bilo potrebno za kompletan posao bude
završen do 15. februara. MeĊutim, projekat je kasnio. Projekat je kasnio ne zbog
problema koji se dešavao u drţavi Crnoj Gori, već zbog problema sa kojim se suoĉavala
firma koja je pod pokroviteljstvom Evropske komisije bila izabrana na tenderu, koji je
opet kontrolisala Evropska komisija. Ustupak je tada napravljen na naĉin što je produţen
rok do 15. juna 2012. godine. MeĊutim, došli smo u situaciju da, i nakon tog roka,
Eurotel oĉigledno dolazi u situaciju da krši i ovaj novi rok, koji je napravljen kao ustupak
firmi da pokušamo da od njih dobijemo ono što je bilo precizirano samim tenderom.
Stiĉe se utisak na osnovu svog ovog vremena koje je proteklo da je drţava Crna Gora ni
kriva, ni duţna ţrtva lošeg partnera. To ovdje treba otvoreno reći. Oĉigledno da se
112

Eurotel kod ovog posla pokazao kao nedovoljno ozbiljan, jer ukoliko dva puta ne
ispoštujete rok koji ste sami prihvatili, onda se postavlja pitanje zbog ĉega je to tako.
Ono što bismo ovdje trebali reći jeste ĉinjenica da bismo kao Parlament trebali da
pomognemo Vladi da izaĊe iz ovog posla, jer za postupak raskidanja posla sa ovom
italijanskom kompanijom nije nadleţna Vlada. Vlada to ne moţe uraditi, već to mogu
uraditi strane koje su potpisnice ugovora. Ugovor su potpisali Evropska komisija i
Eurotel. Zbog toga smatram da bi bilo cjelishodno da iz ovog Parlamenta pošaljemo
poruku i pozovemo Evropsku komisiju da taj problem riješi, da mi ne bismo bili ţrtva
problema koji je nastao izmeĊu Evropske komisije i Eurotela, jer oĉigledno da prema
onome što smo mogli da proĉitamo u sredstvima javnog /Prekid/ da i pored ĉinjenice što
su predstavnici Radio-difuznog centra koji su boravili u nekoliko navrata u Italiji, došli
smo u situaciju da se nikakao ne poštuje tender prema kojem je obavezu uzela ova
kompanije. Zbog toga se logiĉno postavlja pitanje - šta mi kao drţava Crna Gora
moţemo da uradimo da bi se taj posao raskinuo Oĉigledno da na ovaj naĉin ovo ne
ide. Moţda ne bi bilo loše da se mi kao cjelokupno društvo posvetimo tome da Radiodifuzni
centar naplati ono što po zakonu je duţan da naplati, po Zakonu o budţetu i za
prethodnu i za ovu godinu, i moţda tu postoji prostor da ono samo u komunikaciji uz
pomoć nadleţnog ministarstva krene u realizaciju ovog posla.
U svakom sluĉaju, jasno je da je ovdje situacija više nego transparentna, da je
jasna svim poslanicima koji su do sada diskutovali i zbog toga svi zajedno trebamo da
smislimo najbolji naĉin da se jednostavno krene sa realizacijom ovog projekta, jer do
2015. godine i sve zemlje Evropske unije su duţne da implementiraju ovu tehnologiju pa
neće biti zgoreg da i Crna Gora u ovom paroduţenom roku to ispoštuje. Problem postoji,
problem nije izazvala Vlada, problem treba traţiti na relaciji Evropska komisija i Eurotel,
koji je dobio tender, i jedostavno se stiĉe utisak da mi kao Parlament zajedno sa Vladom
trebamo da iniciramo i da pomognemo da se ovaj problem što prije riješi. Što se on bude
prije riješio, to će Radio-difuzni centar prije poĉeti sa osmišljavanjem moţda i novog
modela za realizaciju ovog projekta, a ono što bi ingerencije poslanika bile to bi moţda
bilo to da ono što smo zajedniĉki usvojili u ovom Parlamentu bude na kraju ispoštovano.
To nije ispoštovano ni prošle ni ove godine, a ukoliko bi RDC kao korisnik ovog tendera
bio u prilici da naplati to, moţda bi on sam iz svojih sredstava mogao da realizuje ovaj
projekat. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama. Hvala i u ime Radio-difuznog centra.
Sada kolega Velizar KaluĊerović ima rijeĉ, a nakon njega kolega Šefkija Murić.
Izvolite.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala Vam, potpredsjedniĉe.
Nadam se da ćete sliĉno kao kolegi Šehoviću meni zahvaliti u ime svih graĊana
Crne Gore i posebno struĉne javnosti koja prati našu raspavu na ovu temu, a priznajem
motiv da i ja kaţem nekoliko reĉenica na ovu temu je prvenstveno taj, jer nijesam ĉovjek
kojem je ova materija bliska, ali sam upravo na preporuku jednog broja zaposlenih u
Radio-difuznom centru postavio u martu na posebnoj sjednici Skupštine posvećenoj
poslaniĉkim pitanjima i premijerskom satu pitanje na ovu temu. Pisani otpravak
odgovora dobio sam prije desetak dana, u okviru je poslovniĉkog roka, i uĉiniću napor
113

da najširoj javnosti, posebno onoj struĉnoj uĉinim dostupnim odreĊene podatke iz
odgovora koje mi je potpredsjednik Vlade i resorni ministar za ovu oblast gospodin
Lazović dao, da bi mogli kvalitetnije svi skupa da pratimo ovu veoma sloţenu
problematiku.
Reći ću i ja da je suština ovih nekoliko ĉlanova kojim se predlaţu izmjene i
dopune Zakona o digitalnoj radio-difuziji, kojeg smo usvojili u ovom domu prije nešto
manje od godinu dana, da se rok za prelazak sa analogne na digitalnu radio-difuziju
zemaljske radio i telivizijske signale, koji je ovim zakonom, sada vaţećim zakonom
utvrĊen za prelazak do kraja ove godine pomjeri za otprilike tri godine. Dakle, do kraja
2015. godine. Ţivimo vrijeme, nadam se da se svi saglašavamo sa tim da je tri godine u
ovom vremenu izuzetno dug rok, i ĉini mi se da, gospodine potpredsjedniĉe Vlade
Lazoviću, treba ovaj Parlament i preko njega ukupna javnost da dobije dodatnu
argumentaciju zar je zaista neophodno bez obzira na svu problematiku koja se izrodila i
koja, i ja ću se saglasiti, jer tako makar piše u odgovoru na poslaniĉko pitanje koje sam
u martu postavio, nije prvenstveno vezana za problematiku koju je uzrokovala Vlada
Crne Gore, nego odreĊeni sluţbenici Evropske komisije, ali bez obzira koje, Crne Gora,
ovaj Parlament i ukupna javnost preko njega moraju da znaju u kojoj fazi je rješavanje
ovog problema. Ĉini mi se do ovog trenutka Parlament nije bio u prilici da dobije
kvalitetnu informaciju.
Mislim da ne bismo smjeli da lagano preĊemo preko ĉinjenice da se rok za
prelazak sa analogne na digitalne frekfencije pomjera za tri godine. Dobili smo i ja ću
nekoliko detalja iz odgovora na poslaniĉko pitanje ću saopštiti.
Evropska komisija je raspisala javni tender u martu 2011. godine. Vi ste mi,
gospodine Lazoviću, rekli na taj tender se prijavilo 13 svjetski najpoznatijih firmi za
proizvodnju opreme za ovu vrstu koja je potrebna za digitalizaciju. Izabran je Eurotel,
firma sa izgleda ponajmanje referenci za kvalitetnu isporuku ovakve vrste opreme.
Posebno firma koja nema opremu koja je sada na predajnicima na Lovćenu, Bjelasici
itd, itd. Ljudi od struke koji prate ovu oblast, koji decenijama odrţavaju te objekte i te
instalacije, motivišući me da postavim ovo poslaniĉko pitanje, skrenuli su mi paţnju da je
izuzetno opasno da se koristi sada oprema nekog drugog proizvoĊaĉa, a ne ona koja se
decenijama koristi i za koju su naši struĉnjaci osposobljeni da, za sluĉaj da treba praviti
odreĊene intervencije, to ĉine. Ne treba ukupnoj javnosti govoriti koliko je sloţeno i
fiziĉki, a ne samo sruĉno, u zimskom periodu, doći do vrha Lovćena, Bjelasice i tako
dalje da bi se uĉinila odredjena intervencija.
Prelazim na kraj vašeg odgovora iz marta. Struĉni tim Radio-difuznog centra je u
januaru ove godine uperiodu od 11. do 17. januara boravio u Eurotelu sa ciljem
fabriĉkom prijema 2-5 kilovatna predajnika koji supredviĊeni da budu insalirani na
Lovćenu i Bjelasici. Fabriĉki prijem je dio standardne procedure, i to nije sporno. Pazite
konstataciju, naţalost, struĉni tim Radio-difuznog centra morao je konstatovati da
predajnici nijesu u skladu sa specifikacijama i nezadovoljavaju kvalitetom i
funkcionalnošću što je i konstatovano u izvještaju sa prijema koji su potpisali i
predstavnici Eurotela. Tu je kraj. I do ove rasprave ne znam koji je novi iskorak, bez
obzira što se radi o 2,6 miliona vrijedne investicije od koje je 1,6 miliona donacija
Evropske komisije preko IPA fondova, ispada da ova donacija, ako su taĉne tvrdnje, u
ovom trenutku nemam razloa da im ne povjerujem, gospodine Lazoviću, da je upravo
Evropska komisija svojom odlukom izabrala, svi su izgledi, lošeg saradnika za realizaciju
posla po raspisanom tenderu, ali Crna Gora ima izuzetan interes da se ovo pitanje što je
114

moguće brţe i kvalitetno riješi. Mislim da zavreĊuje i zasluţuje i obavezuje da ovaj dom
dobije i preciznije informacije šta se dalje uĉinilo, jesmo li konaĉno i kritikovali neke
pojedince iz Evropske komisije koji su nam napravili probleme kojima se sada bavimo.
Hvala na razumijevanju što sam prekoraĉio.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem Vama, kolega KaluĊeroviću.
Kolega Šefkija Murić sada ima rijeĉ, nakon njega, posljednji prijavljeni uĉesnik u
raspravi kolega Emilo Labudović. Izvolite.
ŠEFKIJA MURIĆ:
Zahvaljujem, uvaţeni potpredsjedniĉe.
Dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani, poštovani ministre, uvaţena
pomoćnice minsitra Strugar,
Gledaću da se ne ponavljam sa kolegama, pokušaću da nešto kaţem vezano za
izmjene i dopune Zakona o digitalnoj radiodifuziji.
Ĉuli smo da se radi o promjenama, odnosno rokovima koji se pomjeraju. U
potpunosti ću se sloţiti sa kolegom Gospićem koji je rekao, kada smo usvajali ovaj
zakon, da su ti rokovi bili preambiciozni i da za godinu dana je ipak, mišljena sam, vrlo
teško bilo instalirati svu tu opremu i napraviti ovaj posao koji treba napraviti.
Moja sugestija na Odboru za politiĉki sistem je bila da rokovi paralelnog
emitovanja analognog ili digitalnog signala treba da traje godinu dana. Znamo da su u
komunikacionim tehnologijama i u tim sistemima, gdje imamo to paralelno emitovanje,
oni duţi zbog jednostavnog prilagoĊavanja graĊana i privikavanju na novi sistem. Mislim
da to ne remeti vaš concept. Slaţem se da je to rok koji je do 2015. za mene potpuno
realni rok kada bi ovo trebalod a se završi. Ali, ţelim da dam par sugestija, nevezano za
zakon, i ono što se ĉulo u ovom parlamentu, oko odabira standarda kodiranja kada ste
predloţili zakon koji je usvojen, pitao sam vas koji ćete standard koristiti. Vi ste tada
odgovorili, vjerovatno je to i ugraĊeno u zakonu, standard koji podrţava digitalnu
televiziju ĉiji je krajni produkt televizija visoke rezolucije. Ne moţemo koristiti nešto što
će nam biti kratkoroĉno pa ga ponovo ulagati i trošiti novac da bi dobili krajni produkt.
Znaĉi, standard ĉiji je krajni produkt televizija visoke rezolucije znaĉi koristiti ovaj DVB-
T2 standard. To je nešto što je definisano ranije.Oko opreme ĉuo sam dosta stvari i
smatram i ţelim da vas pitam - da li naši struĉnjaci mogu da uĉestvuju u odabiru
opreme,predstavnici Ministarstva i Radio-difuznog centra i ljudi koji se razumiju u ovu
opremu, da ne govorimo da nam uvaljuju smeće iz Evrope i da nam donose nešto što
nije dobro,ipak je vaţno prilikom ovih stvari ukljuĉiti naše ljude da pomognu u odabiru
opreme.
Sledeća stvar, rekli ste da je ovo podijeljeno u dvije faze i da je prvo 43 lokacije,
gdje sam razumio da ĉete pokriti 85% teritorije Crne Gore. Druga faza je za ono što je
posao Vlade još za 53 emitera. Ţelim da vas pitam za sve te emitere dozvole istiĉu ove
godine, Agencija za elektronske komunikacije treba da im produţi dozvolu, da li ćete,
shodno izmjenama i dopunama zakona, jer se oĉekivalo da ovaj projekat bude
nastavljen, pomoći emiterima da te dozvole budu produţene do 2015. godine Ne
zmam da li sam bio jasan. Evo, razumio sam još da oko ovih finansijskih sredstava koje
ste vi opredijelili od ovih 500 hiljada eura, smatram da je to neka okvirna cifra, a u to
mislim da objekti Radio difuznog centra, i vama preporuĉujem da formirate jednu
115

komisiju iz vašeg Ministarstva i sa njihovim ljudima da srede te objekte, da ta oprema
koja bude instalirana da ima se Ċe instalirati. Znaĉi, da se dovede u jedno pristojno
stanje, i da kad uĊete u kućicu tamo Radio difuznog centra, da ne moţete biti, da ne
morate praviti novu, nego jednostavno da nasloţe, da je sve malo drugaĉije
organizovano. Mislim da su to neke preporke koje bi mogli da ispoštujete i da ih
provjerite. Evo toliko i hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Labudović ima rijeĉ. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Koleginice i kolege, gospodine ministre,
Ima u Crnoj Gori neko skoro nepisano pravilo koje glasi, da ko god je
progonozirao loše i ko nije slutio na dobro, vazda je bio u pravu. Upozoravali smo Vas,
gospodine ministre, i kod prvog i kod drugog produţenja ovog roka, da ovo neće biti
završeno, i da Crna Gora, ovako organizovana, sa ovakvom Vladom, nije u stanju da
ovo ispoštuje i dovede do kraja.
Ĉinjenica da kao novi rok predlaţete krajnji rok koji dopušta Evropska unija,
govori da ni sad nijeste sigurni da će u pomenutom roku to biti završeno. Ali, nije samo
to problem. Problem je, gospodine ministre, što se u ĉitavom ovom poslu Vlada
ponašala, ili kao da se ne pita koliko svitac sa svojim fenjerom, ili da nema pojma o
ĉemu se radi. Imam utisak da je to otprilike bilo kombinovano. Ĉinjenica je da se ne
pitate zbog toga što zanaĉajan dio ovih sredstava treba da doĊe iz fondova Evropske
unije, a oni imaju svoje uslove. Ali, ĉak i u onom dijelu u kojem ste se pitali, postupili ste
na već posloviĉan naĉin kada je rijeĉ o vašoj Vladi, pa je ĉitav tender bio raspisan i
sproveden tako da smo za rezultat dobili isto ono što smo dobili i kad je u pitanju bio
tender za lijekove. Samo je olakšavajuća okolnost što ovo nije toliko opasno po zdravlje,
kao što je opasna ĉinjenica da su rafovi apoteka odavno prazni, i da najugroţeniji
bolesnici ne mogu da naĊu ta pomagala. TakoĊe, gospodine ministre, ostalo je
nedefinisan u svim ovim vašim pomjeranjima ovog datuma, ne samo sudbina onih koji
će morati da se pripreme za emitovanje digitalnog signala, a to se prije svega odnosi na
Javni servis i na emitere, koliko god da ih ima u Crnoj Gori - oni će se uz vašu i uz
pomoć Evropske unije kako tako snaći – već šta je sa najvećim problemom, šta je sa
onima do kojih taj signal mora da doĊe, šta je sa graĊanima Crne Gore. Ni u jednom od
ponuĊenih rješenja koje ste ovdje podastirali nema ni rijeĉi o tome. Da li će graĊani, da
bi taj i takav signal mogli da koriste, biti prinuĊeni da kupuju ili veoma skupe adaptere ili
još skuplje televizore sa digitalnim sistemom Šta radi Vlada koja ih prisiljava sada na
ovaj naĉin da zbog obaveza koje ima prema Evropskoj uniji preĊu na ovu vrstu
televizijskog signala i šta namjerava da uradi da bi im omogućila da taj signal prime
Ukoliko to ne uradite njima, sve ovo što radite, radite za dţaba.
Gospodine ministre, ima jedna druga stvar u sjenci ĉitave ove priĉe, o kojoj vi kao
Vlada, ne govorim za vas personalno, moţda to nije vaš resor, uporno ćutite, a to je
situacija u Javnom servisu. Danas su novine objavile da je samo za šest mjeseci nova
uprava Javnog servisa uspjela da posluje sa 900.000 evra gubitka, u šta nije uraĉunata
ona „magareća avantura“ u Bakuu, a prethodnu upravu ste smijenili zbog gubitka od
116

1.200.000 evra. Samo pitam, ako ovu upravu pustite da se ponaša na naĉin na koji se
ponaša i ako joj omogućite dinamiku tonjenja u gubitke na koju je dosad navikla, šta
ćete onda sa njome kada se na kraju sabere raĉun Ili ćete ga, kao i uvijek, ispostaviti
ovom domu i da za njih koji se uporno svaĊaju sa nama i uporno nas ucjenjuju da bi
prenosili ovo o ĉemu danas priĉamo, zatraţiti da damo paraf za novo zahvatanje iz
budţeta Crne Gore. Mislim, gospodine ministre, od gospodina Sita Rakoĉevića pa
ovamo da je dosta avanturista i da je dosta neznalica koje s televizijom nemaju pojma
koliko ni Marko Kraljević i za njihove bahanalije stalno ispostavljati raĉun ovom domu.
Gospodine ministre, uozbiljite ovu stvar. Projekat digitalne televizije i digitalnog
radio signala je suviše ozbiljan, suviše je zahtjevan i suviše skup da biste se ponašali na
ovakav naĉin. Morate sjesti, ozbiljno razmisliti, ako vam treba pomoć i ovog parlamenta,
ima u Crnoj Gori, hvala bogu, dovoljan broj struĉnjaka koji se u ovo i te kako razumiju i
da stvarno stvorimo jedan zajedniĉki koncept koji će omogućiti da do toga tehnološkog
ĉuda doĊemo svi. Ovo nije pitanje Vlade, ovo nije pitanje vladajuće koalicije, ovo nije
pitanje Javnog servisa, ovo je pitanje svih graĊana Crne Gore. Molim vas da se
ponašate u tom duhu. Ne vjerujem vam, kao što ni vi ne vjerujete sebi, da će 2015.
godina biti dovoljna ako se budete ponašali na naĉin na koji se do sada ponašate i
nećemo vam dati podršku za to. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovane kolege, zakljuĉujem raspravu u naĉelu povodom ove taĉke dnevnog
reda. Pretpostavljam da potpredsjednik Lazović ţeli da iskoristi pravo na završnu rijeĉ.
Izvolite, imate rijeĉ.
VUJICA LAZOVIĆ:
Uvaţene dame i gospodo poslanici, dozvolite mi da se samo kratko osvrnem na
jedan broj pitanja koja su u toku rasprave danas ovdje u parlamentu vezano za ovu
izmjenu zakona postavljena. Neću se osvrtati na neka pitanja koja izlaze iz korpusa ove
problematike, ali mi iz Vlade stojimo na raspolaganju i biće prilike u narednom periodu
da i na njih odgovorimo.
Uvaţeni poslanik Gospić je rekao da je rok bio preambiciozan. Mi smo htjeli da
vjerujemo da je izbor delegacije Evropske unije dobar i prosto smo oĉekivali da će se
sve završiti u skladu sa definisanom dinamikom, da će se od momenta potpisivanja
ugovora ispoštovati njihova obaveza u dijelu isporuke opreme u roku od 270 dana.
Naţalost, kao što vidite, to nije uraĊeno i zbog toga smo prinuĊeni da se danas obratimo
parlamentu za izmjenu i dopunu ovog zakona.
Što se tiĉe izabranog standarda i tehnologije, vodimo raĉuna da to nije
tehnologija koja će za dvije ili tri godine zastariti nego tehnologija koja će u dugoroĉnom
pogledu obezbijediti graĊanima Crne Gore jedan konfor koji imaju graĊani Evropske
unije. Dakle, u pogledu kvaliteta maksimalno smo rigorozni. Ţelim da saopštim da
krajnje ozbiljni i struĉni tim iz Radio-difuznog centra neće potpisati i prihvatiti opremu
koja ne bude u skladu sa standardima, koja ne bude u skladu sa raspisanim tenderom i
pratećom tehniĉkom dokumentacijom, iz prostog razloga što ne ţelimo da ovaj projekat
bude neuspješan nego nam je namjera da ovo bude izuzetno uspješan i kvalitetan
projekat i u tom pogledu. Imamo ovu vrstu komunikacije i sa delegacijom Evropske unije
i sa Eurotelom Naţalost, kao i u nekim drugim sluĉajevima i ovdje smo zarobljenici, ali
117

ne kompanije koju smo mi izabrali nego kompanije koju je izabrala delegacija Evropske
unije i u tom kontekstu moramo da vodimo raĉuna da u komunikaciji ne budemo
ponekad preoštri, pregrubi kao što radimo to u našoj internoj komunikaciji, što ne znaĉi
da smo spremni da trpimo sve rokove i da prihvatamo rješenja i tehnologiju koja ne
odgovara onome što je primarni zahtjev ovog projekta. Ukoliko u naredna dva mjeseca
ne bude ozbiljnog pomaka, mi ćemo imperativno traţiti od delegacije Evropske unije da
raskine ovaj ugovor i da uĊemo u novu proceduru da traţimo boljeg i kvalitetnijeg
partnera.
Uvaţeni poslanik Lalošević je postavio pitanje da li smo ćutali. Nijesmo ćutali jer,
kao što vidite u prethodnom periodu, bila je puna štampa i bili su puni mediji naših izjava
iz Ministarstva i izjava iz Radio-difuznog centra, na vrijeme smo upozoravali, ĉak su ljudi
iz Radio-difuznog centra koji su u startu imali informacije bili ukljuĉeni u ovu proceduru,
na vrijeme upozoravali da neće biti dobar partner, da neće biti dobra kompanija. Kao što
znate, ovaj sluĉaj je pred evropskim sudom pravde i oĉekujemo njegovo razrješenje.
Normalno, vodimo raĉuna da u našim nastupima ne napravimo neki grubi prekršaj i
nešto što mislim da ne bi bilo uputno, bez obzira na to ko je kriv u komunikaciji sa
delegacijom Evropske unije.
Ovdje je bilo, takoĊe, komentara od gospodina KaluĊerovića da li pomjeramo rok
za tri godine. Da ne bi ponovo dolazili u sliĉnu priliku da protokom odreĊenog vremena
traţimo novo pomjeranje, uzeli smo ovo kao krajnji rok, ali vjerujte po našoj internoj
dinamici i akcionom planu mi ćemo to i prije realizovati. Uzeli smo taj rok koji je
definisala Evropska unija i nešto što, u konaĉnom, trebamo prepoznati kroz zakon. Šta
se u meĊuvremenu dešavalo, od pitanja koja ste mi postavili. Moram vam reći da su bila
dva redovna fabriĉka prijema koji su napravili struĉnjaci RDC-a ove opreme i ta oprema
nije prošla ta dva redovna, jedan vanredni fabriĉki prijem je prošla. Dakle, prosto vodimo
raĉuna da to bude oprema onog kvaliteta i standarda koja je neophodna. Zašto nam je
paralelno emitovanje, gospodin Murić je pitao, ovdje predviĊeno za šest mjeseci. Iz
prostog razloga što raĉunamo da to moţemo završiti za taj period. S druge strane,
ukoliko bi paralelno emitovanje i analognog i digitalnog signala bilo na nivou od godine
dana, to bi bili ogromni troškovi elektriĉne energije i drugi troškovi odrţavanja, što mislim
da sebi ne moţemo priuštiti.
Što se tiĉe televizijske tehnologije, svi TV prijemnici koji su sada na trţištu
dominantno odgovaraju ovom standardu, a mi ćemo kao i sve druge zemlje u okruţenju
i Evropi koji su ušle u proceduru digitalizacije voditi raĉuna da graĊanima obezbijedimo
po veoma povoljnim cijenama adaptere, pri ĉemu će Vlada biti i u obavezi da one koji su
u stanju socijalne potrebe subvencionira. Moţda srećnom ĉini okolnost to što imamo oko
120.000 domaćinstava koja koriste kablovsku televiziju, a nekih moţda 50.000 od
ukupnog broja domaćinstava u Crnoj Gori koji su još uvijek na nivou one starije
tehnologije. Vremenom, normalno, cijena tih adaptera pada, ali to nas ne moţe ostaviti,
s druge strane, relaksiranim i mi imamo namjeru da to u kontekstu potpuno završimo.
Da li DVBTV2 ili DVBTV tehnologija, o tome sam već govorio, ono što je pitao
poslanik Vukĉević. Ţelim na kraju da vam saopštim da nam nije namjera da potrošimo
ovaj rok i nijesmo ga zato definisali, dali smo predlog da to bude krajnji rok, a sve su
naše aktivnosti usmjerene da se to završi u kraćem roku i kraćem periodu i maksimalno
smo i u Vladi i u Ministarstvu i u Radio-difuznom centru posvećeni realizaciji ovog
projekta. Uostalom, sama ĉinjenjica ove korespodencije koju smo imali sa delegacijom
118

Evropske unije i sa izabranom kompanijom moţda najbolje o tome govori. Oĉekujem da
će poslanici podrţati usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Zakljuĉujem ukupni pretres povodom ove taĉke dnevnog reda. Zahvaljujem
potpredsjedniku Lazoviću i njegovoj saradnici na uĉešću u našem radu. O ovoj taĉki
ćemo se izjasniti naknadno, zajedno sa ostalim taĉkama sa 6. sjednice.
Prelazimo na sljedeću taĉku dnevnog reda Predlog zakona o izmjenama i
dopunama Zakona o staranju o privremenoj i trajno oduzetoj imovini.
Ovlašćeni predstavnici Vlade su ministar finansija Milorad Katnić i direktor Uprave
za imovinu Blaţo Šaranović. Oni su tu i ja ih pozdravljam.
Izvjestioci odbora su LuiĊ Škrelja, u ime Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo i Dragoslav Šćekić, u ime Odbora za ekonomiju, finansije i budţet.
Otvaram pretres i pitam predstavnika Vlade ţeli li da da dopunsko obrazloţenje.
Ţeli.
Rijeĉ ima ministar Katnić. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovane dame i gospodo poslanici,
Zakon o staranju o privremeno i trajno oduzetoj imovini donijet je 29. jula 2008.
godine. U toku implementacije zakona ukazala se potreba za detaljnijim ureĊivanjem
pojedinih pitanja, koja se posebno odnose na upravljanje privremeno oduzetom
pokretnom i nepokretnom imovinom privrednih društava, privremeno oduzetim
vlasniĉkim udjelima i hartijama od vrijednosti u privrednim društvima, davanje u zakup i
na korišćenje, bez naknade, privremeno oduzete imovine, kao i posebni sluĉajevi
prodaje privremeno oduzete nepokretne imovine.
Prilikom izrade Predloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o staranju o
privremenoj i trajno oduzetoj imovini, korišćena su iskustva zemalja iz regiona, kao i
dobra praksa drţava iz Evropske unije.
Prilikom izrade ovog zakona, takoĊe, je i konsultovan spisak pravne tekovine
Evropske unije za poglavlja 23 i 24 i to odluke Vijeća Evropske unije.
Glavne novine koje donose izmjene i dopune ovog zakona su: unapreĊuje se
definicija imovine i pod imovinom se smatra i pokretna i nepokretna imovina privrednih
društava i drugih oblika obavljanja privredne djelatnosti, vlasniĉki udjeli i hartije od
vrijednosti u skladu sa zakonom. Uvodi se novo poglavlje kojim se ureĊuje upravljanje
privremeno oduzetim vlasniĉkim udjelima i hartijama od vrijednosti u privrednim
društvima, što je do sada bila manjkavost zakona.
Obaveza organa upravljanja je da saĉini izvještaj o zateĉenom stanju, a takoĊe je
i precizirano koje podatke treba taj izvještaj da sadrţi. U cilju efikasnijeg upravljanja
privremeno oduzetom imovinom uvedena je obaveza za organ upravljanja da hitno
preduzima sve neophodne mjere i radnje, kao i da o svom radu podnosi mjeseĉne
izvještaje starješini drţavnog organa. TakoĊe je data mogućnost nadleţnom organu da
privremeno oduzetu imovinu moţe dati u zakup putem javnog nadmetanja, a odreĊeni
su uslovi kada se privremeno oduzeta imovina moţe dati na korišćenje bez naknade,
kao i kada se moţe dati u zakup neposrednom pogodbom.
119

Propisano je da se privremeno oduzeta imovina moţe prodati uz saglasnost suda
i samo u sluĉajevima kada troškovi ĉuvanja, upravljanja i odrţavanja znaĉajno
prevazilaze vrijednost te imovine i kada toj imovini prijeti opasnost od propadanja.
Ovim predlogom predviĊeno je da u sluĉaju privremenog oduzimanja hartija od
vrijednosti, nadleţni organ vrši zabiljeţbu zabrane raspolaganja i otuĊenja tih hartija od
vrijednosti u Centralnoj depozitarnoj agenciji. S tim u vezi propisana je i mogućnost
nadleţnog organa da angaţuje odreĊenog ovlašćenog uĉesnika na trţištu hartije od
vrijednosti radi praćenja kretanja trţišne vrijednosti privremeno oduzetih hartija od
vrijednosti. Precizirana je i precizno definisana meĊunarodna saradnja o upravljanju
oduzetom imovinom i naĉini snošenja troškova. PredviĊeno je da ukoliko na raĉunu na
kom se ĉuvaju sredstva ostvarena davanja u zakup privremeno oduzete imovine nema
dovoljno sredstava, troškovi odrţavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom
mogu se namiriti sa raĉuna na kojem se ĉuvaju sredstva ostvarena prodajom pokretne
imovine.
U tom smislu smo ţeljeli da najveći dio troškova za upravljanje i ĉuvanje sa
privremeno oduzetom imovinom snose upravo oni subjekti kojima je oduzeta privremeno
imovina.
Na kraju, ţelim da kaţem što su osnovni ciljevi izmjena i dopuna ovog zakona. To
su maksimalno oĉuvanje imovine uz minimalne troškove za drţavu i za drţavne organe,
na kraju za poreske obveznike i stvaranje pravnog osnova za donošenje podzakonskih
akata neophodnih za sprovoĊenje ovog zakona.TakoĊe se precizno definiše naĉin
upravljanja vlasniĉkim udjelima i akcijama privrednih društava, što će omogućiti
efikasnije upravljanje privremeno i trajno oduzetom imovinom.
Dakle, izmjene i dopune ovog zakona, treba da omoguće drţavi drţavnim
organima da još efikasnije upravljaju privremeno i trajno oduzetom imovinom, kako bi na
kraju drţava snosila manje troškove, a u krajnjem poreski obveznici imali koristi ili veće
benefite od privremeno oduzete imovine.
Do sada se drţava pokazala kao organizovana i snaţna da izvrši odluke sudskih
organa i po tom osnovu već imamo presude koje znaĉe da drţava ima u trajnom
vlasništvu odreĊenu imovinu koju moţe prodati i taj prihod će pripadati budţetu
repbulike, koji će biti namijenjen za troškove podmirenja svih obaveza. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala i Vama.
Izvjestioci odbora, pretpostavljam, ne ţele rijeĉ. Dobili smo detaljne izvještaje.
Predlaţem da uĊemo u raspravu i predlaţem da povodom ove taĉke dnevnog
reda idemo u raspravu na taj naĉin što će prvo predstavnici klubova u trajanju od pet
minuta imati rijeĉ.
Nema prijavljenih komentara.
Vidim da nema na monitoru, ako ste se prijavili, izvolite. Vjerujem da ste se
prijavili.
Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Ĉlan 6 Zakona kojim se mijenja ĉlan 11, kaţe: "Nadleţni organ moţe privremeno
oduzetu imovinu, kuću ili stan dati na korišćenje bez naknade ĉlanovima uţe porodice
120

lica od kojeg je ta imovina oduzeta, ukoliko su u momentu oduzimanja stanovali u
privremeno oduzetoj kući ili stanu".
Standard jeste da se obezbijedi porodici kriminalca kome se imovina plijeni nuţni
smještaj, ali ne ovo. Šta ovo znaĉi kada su u pitanju Amina Kalić i porodica Kalić
Druga stvar - Privremeno oduzete pokretne stvari privrednog društva neophodne
za obavljanje njegove djelatnosti nadleţni organi mogu dati u zakup tom istom
privrednom društvu neposrednom pogodbom. U istom ĉlanu. Šta to znaĉi kada je u
pitanju Mat kompani Šta to znaĉi kada je u pitanju Vasion komerc
Gospodine ministre, mi imamo ozbiljan problem sa primjenom ovoga instituta koji
bi trebao da bude najefikasnije oruţje borbe protiv organizovanog kriminala. Diĉi se
naše pravosuĊe i tuţilaštvo da je 40-setak miliona zaplijenilo. Samo jedna kriminalna
grupa, najveća narkokriminalna grupa Šarić, je dnevno imala promet od ĉetiri miliona.
Znaĉi, oni su do sada u borbi protiv Šarićeve kriminalne grupe uspjeli da zaplijene, i to
nijesu tih 40 miliona od njih sve zaplijenili, zaplijena je na nivou desetodnevnoga
prometa Šarićeve kriminalne grupe. A šta je sa Kalićem Šta je sa Dudić Fric grupom u
Kotoru Šta je sa barskom grupom Šta je sa kljuĉnim ĉovjekom Nikšićaninom Branom
Mićunovićem Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Gospodine ministre, ţelite li da odgovorite na ove konstatacije Ne.
Idemo onda u raspravu.
U ime Kluba Demokratske partije socijalista kolega Mevludin Nuhodţić. Zatim, u
ime Kluba Socijalistiĉke narodne partije kolega Dragoslav Šćekić. Izvolite.
MEVLUDIN NUHODŢIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe Skupštine, uvaţene kolege poslanici, cijenjeni
ministre,
Društveni i politiĉki napredak svakog društva zavisi od sposobnosti da se
suprotstavi kriminalu, posebno njegovim najteţim oblicima.
Pretpostavka za uspješnu borbu protiv svih oblika kriminala je preduzimanje
sveobuhvatnih zakonskih i društvenih reformi. Kriviĉnim djelima, posebno
organizovanog kriminala, stvara se imovinska korist ĉiju je vrijednost teško procijeniti.
Zato je razvoj sistema otkrivanja privremenog oduzimanja i konfiskacije imovine steĉene
kriviĉnim djelima neodloţan zadatak i ujedno najdjelotvorniji naĉin da se povrati imovina
koja moţe da se koristi za finansiranje javnih rashoda. Sve profesije, institucije i
pojedinci imaju svoj zadatak, a posebno odgovornost u ostvarivanju definisanih ciljeva,
imaju institucije od ĉijeg izvršavanja nadleţnosti zavisi uspjeh u borbi protiv
organizovanog kriminala. Da bi institucije mogle ostvariti svoju misiju, potrebno je da
imaju adekvatan zakonodavni okvir koji će omogućiti pravi naĉin i efikasnu borbu protiv
organizovanog kriminala, a ova zakonska rješenja su, po mom mišljenju, prilog tome.
Postojeći zakon omogućavao je uspješne aktivnosti protiv organizovanog
kriminala, kao i povraćaj imovine steĉene tim radnjama, ali je ĉinjenica da uvijek postoje
potpuniji modeli koji mogu podstaći postizanje još boljih rezultata. Suština ovog
predloţenog modela je primjena rješenja koja se odnose na dalje unapreĊenje
upravljanja, prije svega privremeno oduzetim privrednim društvima, odnosno udjelima u
privrednim društvima. Iz predloţenih zakonskih rješenja se moţe vidjeti da je cilj bio
precizno definisanje naĉina upravljanja vlasniĉkim udjelima u privrednim društvima.
121

Ovo nije regulisano bilo prethodnim postojećim zakonom pa je za posljedicu
imalo stagnaciju poslovanja privrednih društava, ĉiji su vlasnici okrivljeni u kriviĉnom
postupku, a njihova imovina privremeno oduzeta. Dakle, do okonĉanja postupka
privredna društva ne bi mogla da obavljaju svoju djelatnost što bi izazvalo umanjenje
imovine i socijalni problem, odnosno problem radnika zaposlenih u tim društvima.
Uprava za imovinu kao nadleţni organ je kroz implementaciju postojećeg zakona
prepoznala tu vaţnost i predloţila izmjene a Ministarstvo finansija u saradnji sa upravom
i drugim institucijama, kojih se ovo pitanje tiĉe, izradilo predlog zakona o staranju o
privremeno i trajno oduzetoj imovini koji je pred nama. Njime se proširuje definicija
imovine, ukljuĉuje se pokretna i nepokretna imovina privrednih društava i drugih oblika
obavljanja privrednih djelatnosti, vlasniĉki udjeli, hartija od vrijednosti što je dobro, jer
daje osnov za izmjenu i dopunu ostalih ĉlanova zakona.
Tekst predloga zakona, izmeĊu ostalog, predviĊa novo poglavlje 3a, koje tretira
upravo upravljanje privremeno oduzetim vlasniĉkim udjelima i hartijama od vrijednostima
u privrednim društvima. Afirmativno je što se njime uvodi organ upravljanja, propisuje
naĉin imenovanja ĉlanova tog organa, hitno preuzimanje svih neophodnih mjera i radnji,
obaveza saĉinjavanja izvještaja o zateĉenom stanju kao i obaveza polugodišnjeg
dostavljanja izvještaja Vladi.
Istakao bih posebnu novinu u predlogu da nadleţni organ moţe postaviti lice koje
će zastupati interese manjinskih vlasnika, kao i mogućnost da nadleţni organ moţe
privremeno oduzeti imovinu, dati u zakup putem javnog nadmetanja, odreĊeni uslovi
kada se moţe privremeno oduzeta imovina ustupiti na korišćenje bez naknade, a kada
neposrednom pogodbom.
Uvedena je mogućnost da se upravljanje moţe povjeriti organizaciji ili instituciji,
što je dobro rješenje. TakoĊe je propisano da privremena nepokretna imovina moţe biti
prodata uz saglasnost ….. da uz precizno navedene sluĉajeve kada se to moţe uraditi,
što je takoĊe dobro rješenje. Sve navedeno potvrĊuje da se ovim zakonskim rješenjima
postiţe veći nivo prevencije i suzbijanja organizovanog kriminala kroz razvoj sistema,
oduzimanje imovinske koristi steĉene kriviĉnim djelima a sve u skladu sa meĊunarodnim
standardima. TakoĊe ovaj zakon je ostavio prostora za donošenje podzakonskih akata,
što nije bio sluĉaj sa starim zakonskim rješenjima. Propisi iz ĉlana 11, 11a, i 13, donijeće
se u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona što će ovaj zakon uĉiniti još
djelotvornijim i efikasnijim.
Dobro je što se u izradi predloga zakona koristila uporedna iskustva i iskustva
istraţitelja iz SAD i Italije koji se uspješno bave borbom protiv organizovanog kriminala
što je ugraĊeno u ovaj predlog zakona. Ja sam imao prilike da pratim konferenciju koja
se odrţavala u Budvi, koja se struĉno bavila ovom problematikom i gdje su bili istraţitelji
iz SAD, Italije, Hrvatske i naravno prateći ova vaša zakonska rješenja i ono što su oni
rekli na meĊunarodnoj konferenciji ĉini mi, ne ĉini mi se nego tvrdim da je dobro što su
se i ta iskustva našla u ovim rješenjima.
Iz svega izloţenog vidi se da je namjera da se snaţniji zakonskim okvirom ojaĉa
borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, a ne na štetu drţavnih organa i
gradjana, već sa preciznim definisanjem naĉina upravljanja spornom imovinom što se
ĉini ovim zakonom. A ĉime se će se osigurati pravda i ojaĉati povjerenje u drţavu i njenu
vlast.
Do ostvarivanja postavljenog cilja predstoji nam mukotrpan rad uz bezbroj
izazova koje nameću objektivni uslovi u kojima ţivimo, a kroz koje moramo proći. Veliko
122

ime crnogorske pravne istorije Valtazar Bogišić je rekao: ko samo rijeĉi zakonske znade
taj još zakon ne zna. Dopuni svaki razum i smisao. Tako je i sa zakonodavstvom u
oblasti oduzimanja imovine. Moţemo ga razumjeti samo ako imamo u vidu krajnji cilj, a
to je poruka da se kriminal nikome ne isplati.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Dragoslav Šćekić ima rijeĉ, nakon njega u ime Kluba Socijaldemokratske
partije kolega Raško Konjević.
Izvolite.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovani ministre, poštovani pomoćnici ministra, kolege poslanici, poštovani
graĊani,
Radi se o vrlo zahtjevnom i ozbiljnom predlogu izmjena i dopuna Zakona o
staranju o privremeno trajnoj oduzetoj imovini. Ovo je nešto što je bilo prinudno, što je
moralo da se uradi, moţda je trebalo i mnogo ranije da se uradi, s obzirom da je zakon
bio nedostatan i da je pokazao i samim ovim izmjenama da ima velike falinke.
Kada se govori o ovoj materiji i ovoj oblasti, zna se da je ovo prijeka potreba kako
bi se na ovaj naĉin upozorili svi oni kriminalci, svi oni koji su stekli nezakonito imovinu da
će im se vrlo brzo oduzeti ali se postavlja pitanje na koji naĉin će se raspolagati sa ovom
imovinom.
Ja bih prije svega, prije nego što poĉnem konkretno o ĉlanovima i o samim
predlozima pitao, a na osnovu izlaganja gospodina ministra, kolika je vrijednost trenutno
oduzete, privremeno oduzete imovine i da li su u ovom periodu nastupili troškovi
odrţavanja i koliki su troškovi za drţavu za ovaj period od vremena oduzimanja.
Da li ima presuda na osnovu kojih je trajno oduzeta imovina, s obzirom da sam
ĉuo u vašoj diskusiji, ili sam moţda pogrešno ĉuo, da ima trajno oduzete imovine i kolika
je ta vrijednost, s obzirom da bi na osnovu toga mogli znati kako će se pokriti troškovi i
kolike će troškove imati drţava
Nije samo cilj da drţava plaća troškove, cilj je da se od ove imovine ubiraju
prihodi, da imaju koristi graĊani kao što i u Americi je to na najbolji naĉin organizovano
da se upravo od ove imovine ubiraju veliki prihodi.
Kada govorimo konkretno o ĉlanovima, primjera radi ĉlan 4, gdje se kaţe da
nadleţni organ moţe izvršiti procjenu privremeno oduzete pokretne i nepokretne
imovine za potrebe davanja u zakup, davanja na korišćenje bez naknade ili prodaje te
imovine. Ovdje nije preciziran rok u kojem će se izvršiti procjena, ni lice koja će vršiti tu
procjenu, odnosno kriterijume na osnovu kojeg će biti predloţeno to lice ili izvršeno
njegovo imenovanje i izbor.
Kada je u pitanju ĉlan 9, takoĊe se kaţe organ upravljanja je duţan je da saĉini
izvještaj o zateĉenom stanju u privrednom društvu u kojem su vlasniĉki udjeli i hartije od
vrijednosti privremeno oduzeti. TakoĊe nema roka u kojem će biti saĉinjen izvještaj i da
li u tom vremenu dok se saĉini taj izvještaj, ako nema precizan rok, moţe se
prouzrokovati odreĊena šteta. Ono što se takoĊe odnosi na eventualnu mogućnost
prouzrokovanja štete jeste i organ upravljanja koji je duţan da u najkraćem roku saĉini
123

izvještaj, malo previše diskrecije je ovdje ostavljeno, diskrecionog prava za Vladu da
ureĊuje svojim propisima. Bukvalno svaki ĉlan je ostavljen, a i rok, na volju Vlade kako
će i na koji naĉin propisati odreĊene stvari i kriterijume.
Znaĉi nema roka u kojem će se preduzeti sve mjere i radnje. Ono što je posebno
vaţno ovdje kada je u pitanju davanje u zakup privremeno oduzete imovine je da
nadleţni organ moţe privremeno oduzeti imovinu ukoliko nije data na korišćenje u
skladu sa stavom 1 ovog ĉlana dati u zakup putem javnog nadmetanja, a onda se u
sljedećem ĉlanu kaţe - ukoliko se poslije dva puta javnog nadmetanja ne uzme u zakup
ova imovina daje se privremeno oduzeta imovina organima lokalne samouprave. Pitanje
je da li mogu ovi organi lokalne samouprave ili preduzeća upravljati sa ovakvom
imovinom posebno ako je u pitanju milionska imovina, ako su upravo lokalne
samouprave toliko zaduţene i nemaju mogućnosti da raspolaţu sa onim svojim
preduzećima, a kamoli sa ovom imovinom, i na koji naĉin će oni moći da raspolaţu sa
ovom imovinom ako nema kriterijuma. Da li su oni sposobni, da li ima lica koja su
osposobljena da u zavisnosti od djelatnosti kojom se bavilo ovo preduzeće raspolaţu sa
svom ovom imovinom Ima dosta nedostatnosti, ali samim ovim predlogom su svakako
napravljeni znaĉajniji pomaci i ovi predlozi su napredak u odnosu na postojeći zakon,
tako da ćemo mi, u zavisnosti i od naših amandmana, imaćemo amandmane, opredijeliti
se da li da podrţimo predlog ovih izmjena i dopuna. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Pozivam kolegu Konjevića da uzme rijeĉ
Hoćete sada Izvinjavam se kolegi Konjeviću, za rijeĉ se javio ministar Katnić.
Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem na mogućnosti da odgovorim na konkretna pitanja koja su
postavljena, a koja će, vjerujem, pomoći u razjašnjenju odreĊenih stvari koja nijesu
dovoljno jasna ili prepoznata od strane poslanika koji ih je postavio i da saopštim par
podataka i informacija koje mogu biti u prilog radu drţavnih organa, sudstva, pravosuĊa,
tuţilaštva ali i organa koji su zaduţeni za upravljanje privremenom ili trajno oduzetom
imovinom.
Dakle, u Crnoj Gori se vode tri postupka od kojih su u dva postupka donijeta
rješenja o privremenom oduzimanju imovine i Uprava za imovinu je preuzela upravljanje
navedenom imovinom po rješenjima sudova.
U trećem postupku u proceduri je preuzimanje privremeno oduzete imovine.
Procijenjena vrijednost privremeno oduzete imovine koju je Uprava za imovinu
preuzela na upravljanej, iznosi u sluĉaju "Šarić" 12.483,577,00 €; u sluĉaju "Kalić"
28.668.161,00 €.
Troškovi drţave po ovom osnovu, konkretan odgovor na pitanje su: - realizacija
zabiljeţbi zabrane raspolaganja privremeno oduzetom nepokretnom imovinom,
1.000,00€;- procjena trţišne vrijednosti privremeno oduzete imovien - 20.000,00€;-
osiguranje privremeno oduzete imovine, 20.000,00 €;- troškovi izvršnog postupka
6.000,00€;- usluge pravne pomoći 4.000,00 €;- troškovi realizacije i postupka 5.000,00
€, što ukupno iznosi 56.000,00 €.
124

Presudom Šarić je obavezan da na ime protivpravno pribavljene koristi plati
novĉani iznos u korist budţeta Crne Gore u iznosu od 16.670.029,00 € a optuţeni
Lonĉar Jovica iznos od 4.736.859,00 €. Privremeno oduzeta imovin, koja je bila oduzeta
u toku postupka, sada postaje drţavna svojina nakon pravosnaţnosti presude. Nakon
toga, drţava moţe ovu imovinu otuĊiti i po osnovu toga prihodovati sredstva iz kojih se
namiruju, ne samo ovi trošković, nego i znaĉajna sredstva koja pripadaju kao opšti
prihod budţeta.
U dijelu procjene neophodno je da se upoznate i sa Kriviĉnim zakonom koji
predviĊa da sudovi vrše procjenu imovine. U sudskom postupku se vrši procjena
imovine a ovim zakonom je predviĊena mogućnost, ne obaveza već mogućnost, ukoliko
je neophodno prilikom otuĊenja imovine eventualnog, da se izvrši naknadna procjena od
strane Uprave za imovinu zato što rokovi od kada je sud izvršio procjenu do eventualnog
otuĊenja mogu da budu dugi i moţe da se razlikuje vrijednost koju je sud procijenio od
one vrijednosti nakon isteka roka. U tom smislu nije precizirano kada treba izvršiti
ponovnu procjenu, zato što je sud već izvršio, a samo u sluĉaju eventualnog otuĊenja
Uprava za imovine ima mogućnost da još jednom izvrši procjenu.
TakoĊe pitanje koje se odnosi na mogućnost Uprave za imovinu da ovu
privremeno oduzetu imovinu stavi u funkciju drţavnih preduzeća ili opštinskih preduzeća
jeste mogućnost ukoliko se na postupku prodaje, prvi ili drugi put, ne naĊe kupac i
ukoliko se procijeni da sa ovom imovinom moţe da efikasno upravlja drţavno preduzeće
ili opština tada se to kao opcija nudi ili opštini ili drţavnom preduzeću. Dakle, sa ovim
zakonom ne obavezujemo ni opštinu ni drţavna preduzeća da upravlja imovinom već
dajemo mogućnost, ukoliko ova imovina koja je oduzeta moţe biti u funkciji nekog
drţavnog preduzeća ili neke opštine, ukoliko su zainteresovane da mogu da upravljaju
sa ovom imovinom do odluke i presude suda.
Istovremeno ţelim da kaţem, iako ovaj zakon spada u korpu zakona kojim se
jaĉa borba protiv korupcije, protiv kriminala, on je posvećen upravljanju privremenom i
trajno oduzetom imovinom. Prvenstveno svrha jeste dobro upravljanje, da se smanje
troškovi za drţavu i da se eventualno nakon presuda ta imovina koja postaje drţavno
vlasništvo stavlja u funkciji i da se,po tom osnovu, prihoduju sredstva. Ovaj zakon se ne
moţe baviti niti presudama, niti presuĊivati, niti je to zadatak Ministarstva niti uprava,
nije zadatak ni poslanika ni Skupštine i zato se ne bavimo konkretnim sluĉajevima niti
procesuiramo nadleţne sluĉajeve kroz ovaj zakon, već upravljamo imovinom na osnovu
presuda sudova. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala. Ovo su bili odgovori na postavljena pitanja. Vjerujem da moţemo ići dalje.
Kolega Konjević, u ime Kluba Socijaldemokratske partije, nakon njega kolega
Goran Danilović u ime Kluba Nove srpske demokratije. Izvolite.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe Šturanoviću.
Upravo ovo što je ministar Katnić na samom kraju rekao, upravo mi tako i
doţivljavamo ovaj zakon. Zakon koji će obezbijediti upravljanje privremeno oduzetom
imovinom kroz kontrolu u mjeri mogućih troškova koje će drţava imati u tom postupku
do pravosnaţnosti presuda. Dok ta imovina ne postane vlasništvo drţave Crne Gore i
svakako kroz taj postupak ĉini mi se ostvariće se još jedna stvar a to je da tu imovinu
125

koja je privremeno oduzeta saĉuvamo neku njenu vrijednost koja postoji da bi u tom
intervalu, dok ona postane drţavna, upravo kroz tu vrijednost, prihodovali u crnogorski
budţet znaĉajna imovinska sredstva.Sudski procesi posebno u ovim sluĉajevima koji će
se ticati privremeno i trajno oduzete imovine nijesu sudski postupci koji traju kratko.
Višegodišnji su sudski postupci do pravosnaţnosti presuda i upravo je smisao ovog
zakona da kroz njegove izmjene i dodavanje novih poglavlja u zakonu, kroz praksu koja
se vidjela u radu drţavnih organa u periodu od 2008. godine kada smo donijeli ovaj
zakon, potvrdilo se prosto nešto što je pravilo da praksa i ţivot uvijek demantuju neku
normu koja je prethodno napisana. Ne zato što ta norma nije bila dobra, nego što se
prosto nakon ĉetiri godine posebno u ovoj oblasti javljaju nove situacije na koje drţava
mora da da adekvatan odgovor. Mislim da kroz razradu ovog zakonskog rješenja upravo
obezbjeĊujemo ove dvije ili tri kljuĉne stvari: da tom imovinom upravljamo na kvalitetan
naĉin, da bismo za drţavu smanjili troškove do pravosnaţnosti presude i da bismo
saĉuvali vrijednsot te imovine. Ona nakon pravosnaţnosti postaje drţavna imovina i
moţemo prihodovati, nadam se, toliki iznos sredstava koja ćemo po tom osnovu imati u
budţet. Ĉinjenica da mijenjamo ovaj zakon, rekao bih, da indirektno potvrĊuje jednu
drugu stvar, a to je da od izmjena Kriviĉnog zakona kada smo ušli sa mogućnošću
proširenog oduzimanja imovine, do zakona o kojem danas govorimo o izmjenama i
dopunama Zakona o staranju o privremeno trajno oduzete imovine, da su upravo u te tri
ili ĉetiri godine institucije krenule da implementiraju nova zakonska rješenja i da se došlo
do rezultata. Bojim se da je negdje tu problem kod pojedinih kolega koji upravo zbog
rezultata koji su postignuti u prethodne dvije ili tri godine vide mane u ovome zakonu.
Kroz ovaj zakon mi samo potvrĊujemo rezultate, i ne to samo mi, rezultati koji su
postignuti u ovoj oblasti neke od tih rezultata je naveo i minsitar Katnić jesu upravo
doveli do onoga što je kljuĉno za Crnu Goru a to je da su rezultati u ovoj oblasti
preporuĉili Crnu Goru da otvori pregovore u junu.
Iako kolega Medojević dobacuje sa mjesta, ponoviću tezu nemojmo da zbog toga
kada vidimo sebe u ogledalo poĉinjemo da mrzimo sve oko sebe. Ono što jeste stav
Evropske komisije koji je jasno iskazan kroz i posljednje mišljenje Evropske komisije
ovog mjeseca jeste da će zbog svih rezultata koji su ostvareni u Crnoj Gori u proteklih
godinu dana Evropska komisija preporuĉiti Savjetu da još jednom potvrdi odluku o
otvaranju pregovora sa Crnom Gorom .To se nije moglo uraditi bez rezultata i u ovoj
oblasti. I ovaj zakon samo potvrĊuje da smo imali rezultate i da samo kroz ovaj zakon
ţelimo da saĉuvamo ono što jeste privremeno oduzeta imovina da bi Crna Gora, kao
drţava kada te presude postanu pravosnaţne, mogla kroz taj oblik da prihoduje
odreĊena sredstva. Pohvalio bih zakon koji je Minsitarstvo finansija u ovom dijelu
pripremilo i oĉekujemo da će kroz njegovu implementaciju da dobijemo još jednu poruku
a to je upravo kroz implementaciju ovakih i drugih zakonskih rješenja osnaţujemo
institucije kroz snaţenje istitucija, do kraja ispoštujemo ono što jeste evropska
vrijednost, a to je vladavina prava. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama. Pozivam kolegu Danilovića da uzme rijeĉ, nakon njega kolega
Medojević u ime Kluba Pokreta za promjene.
Izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
126

Uvaţani graĊani, gospodine potpredsjedniĉe, gospodine ministre,
Izmjene zakona da bismo poboljšali naĉin upravljanja privremeno oduzetom
imovinom, da vas podsjetim, optuţeni za ratne zloĉine neutvrĊenom krivicom i
odgovornošću otišli su u Hag, a onda je poĉeo proces u kojem su morale da im se ukinu
penzije. Niko nije vodio raĉuna o njihovim porodicama i ako niko nije prethodno znao, da
li su oni napravili ratni zloĉin ili ne. Vi zloupotrebljavate nešto što je pozitivno iskustvo
Evropske unije i predlaţete nam izmjene zakona, po kojemu, u koliko je u sluĉaju u
trenutku oduzimanja privremeno steĉene imovine neko stanovao u kući moţe tu kuću
dobiti na korišćenje ukoliko je prvi srodnik kćerka, sin, supruga, otac, majka, hiljadu
kvadrata stambenog prostora. Hoćete li vi mene da kaţete, je li se vi šalite sa nama ili
mislite zaista da ovako moţemo Vi se dogovrite sa njima nadleţni organ, pa će
nadleţni organ odluĉiti. Koji nadleţni organ Formiraće Vlada nadleţni organ koji će da
se uhvati ukoštac i koji će da objasni kako mora baš da se koristi ta kuća, jer drţava je
na šteti, ako tako ne bude. Imate ĉlan 6. Rekao vam je kolega, moguće o prinudnom
smještaju da razgovaramo, ali to da neko koristi to pravo, to ne moţe gospodine
ministre.
Porodica snosi odgovornost zajedniĉku, i vaša i moja, za posao koji radimo Vi i ja.
I porodice kriminalaca moraju da znaju ĉime se bave njihovi oĉevi ili njihove majke. Ne
moţemo mi nikome garantovati da će u trenutku oduzimanja imovine sa njima se
povesti razgovor pa da im se ostavi kuća sa ĉetiri bazena. Ne moţe, moraju da shvate
da je neko to pokrao i na krvi zaradio. Moraju da shvate da je to nedopustivo, ali vi to
morate da objasnite svojim predsjednicima opština ili svojim predsjednicima opštinskih
odbora. Naravno da vi tako razmišljate kad imate predsjednika opštinskog odbora koji
kaţe, da ne bi sve i da zna, rekao gdje je Šarić. Drţava preuzima odgovornost kad
pokrene postupak, valjda je tuţilaštvo drţavni organ i valjda je policija u nekom postupku
prikupljala neke podatke, preuzima odgovornost i rizikuje da moţda i izgubi spor, ali
gospodine Katniću, drţava će onda to i da plati i da objasni poreskim obveznicima ko je
bio krivac, pa će taj ko je kriv, ko je pokrenuo postupak za privremeno uzetu imovinu da
odgovora. Ako tu bude problema treba naplatiti iz njegove privatne imovine. Vi hoćete
da pod izgovorom da mi binemo o steĉenoj imovini da ljudima omogućimo i to da oni
uţivaju benefite onoga što je steĉeno na kriminalu. Morate da napravite jedan javni ĉas,
da objasnite ljudima, da objasnite graĊanima koji su tamo radili, da je u meĊuvremenu
osnovana sumnja da se ĉovjek bavi dilovanjem droge u tim koliĉinama da su na
desetine hiljada ljudskih ţivota u okruţenju i u Evropi dovedena u pitanje zahvaljujući
tom biznisu. Morate napraviti takvu atmosferu da je nemoralno ţaliti za takvim radnim
mjestom. Ne moţemo se praviti ludi, ne moţemo opravdavati da neko potpisuje peticiju
zbog toga što se ĉovjek u mjestu svog roĊenja ponašao vrlo prijatno. Znate li da se
svaki kriminalac na Siciliji ponaša vrlo prijatno, ĉak poštuje najtradicionalnija pravila
svoje porodice, ide na sauĉešća, plaĉe za prijateljima, ali ima kriminalni novac u dţepu.
Ne ţelim kao poreski obaveznik da dajem jedan jedini evro za ovakve stvari, ne moţe
porodica izuzev prinudni smještaj da koristi, ne pristajemo na to. Ograniĉite, mi za ovo
nećemo glasati, ograniĉite amandmanom vlastitim do koje to kvadrature, šta, kako, gdje
ĉovjek ţivi, šta sjutra ako uhapsimo vlasnika neke banke u Crnoj Gori koji ţivi u toj
banci, koji moţe da kaţe da je to sve njegovo privatno vlasništvo, da on ima stan od 1
800 m2 i da su njegova djeca, ili njegovo dijete nauĉilo na to pa će imati stres ako mu mi
privremeno oduzmemo imovinu. Nemojte pod izgovorom da brinemo malo bolje i da
plaćamo malo manje. Mi vjerujemo, pazite sad ovo ĉudo, graĊani dominantno vjeruju
127

drţavnim organima, sigurni da ćemo se na kraju naplatiti, brinite o toj imovini, nemojte
da dopustite da propadne i da vidimo kad doĊemo u njen posjed definitivno kako ćemo
da je koristimo. Nemojte da iskoristite loša iskustva Srbije koja je krenula da prodaje
imovinu narko-bosova pa se desilo da neće niko da je kupi, jer ne smije, pa se cijenom
sišlo ispod svakog nivoa i na kraju su neki studenti za za 250 evra u direktnoj pogodbi
uselili u stanve na najluksuznijim lokacijama u Beogradu, zbog toga što nije bilo pameti
da se ta imovina da na raspolaganje taĉno odreĊenom drţavnom organu kojem treba i
to organu koji predstavlja silu u drţavi, da se zna da ćemo to valorizovati na pravi naĉin.
UbijeĊen sam, ĉini mi se, da ćete vi imovinu Mat kompanija dati nekome ko je u
nekakvom korporativnom odnosu sa gospodom iz Mat kompanija. Ne ţelim to, hoću da
ta imovina bude na raspolaganju drţavi i da košta što manje. Vidim da se vaš pomoćnik
smije, on ovo zna mnogo bolje, on je mnogo ovih stvari dosad uradio, pa mu vjerovatno
to daje za pravo da se smije.
Volio bih da mi vi objasnite, uvaţeni gospodine, ako vam dozvoljava vaš ministar,
zbog ĉega se smijete Da li je Vama smiješno, to što ne pristajem da neko ţivi u hiljadu
kvadrata koji je u trenutku oduzimanja imovine zateĉen u stanu od hiljadu kvadrata Je li
to Vama smiješno
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje. Ministar Katnić ţeli rijeĉ. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Ţelim najprije da kaţem da svako odgovara za svoje postupke, ali i za svoje rijeĉi
i porodica ukoliko nije bila uĉesnik ili sauĉesnik u nedozvoljenim radnjama ne moţe
pravno da odgovara za postupke svojih roĊaka, pa ĉak i najbliţih, osim moralno, to je
prvo.
Drugo, razumijem da smo napredovali od kritike sistema da nikada neće biti
oduzeta imovina ni privremeno, ni trajno, sada do kritike o upravljanju imovinom i to je
dobro. Prethodno ste govorili da se u Crnoj Gori nikada neće oduzeti imovina, niti
privremeno niti trajno, a sada kada imamo konkretne sluĉajeve da je i odzeta imovina i
privremeno i trajno i da sada pripada drţavi, sada govorimo o upravljanju tom imovinom.
Mislim da je to dobro i to je dokaz da sazrijevamo kao društvo, da naše institucije
sazrijevaju, da funkcioniše vladavina prava i da se moţe i u najteţim i u najosjetljivijim
sluĉajevima sprovoditi zakon i oduzimati imovina koja je steĉena na kriminalu i na
korupciji.
Konkretno u dijelu pitanja kritike, nikome nije vraćena imovina na korišćenje osim
porodiĉne kuće koja je prethodno bila korišćena od strane porodice. Ukoliko se utvrdi i
ukoliko u skladu sa zakonom to nije adekvatno u smislu smještaja, nego prevazilazi
neke standarde, moţemo da razgovaramo o tome da se limitira taj prostor, ali standardi
su i u Evropi i u svim drţavama regiona, a molim vas konsultujte i pravila Evropske unije
i zakone drţava regiona da se porodicama ostavi na korišćenje imovina privremeno
oduzeta, ovdje govorimo o privremeno oduzetom, ukoliko su boravili u mjestu boravka u
toj imovini prije nego što je pokrenut sudski postupak. Dakle, ovdje ne govorim o trajno
oduzetoj imovini nego o privremno i ne moţe biti niko proglašen krivim, niti mu se moţe
trajno oduzeta imovina, prije nego što to sud presudi. Dakle, standard je jasan, standard
smo prenijeli u ovaj zakon i standard implementiramo kakav jeste i u drţavama
128

Evropske unije i u drţavama regiona. Ovdje nijesmo definisali ništa što je privilegovano,
ništa što će koristiti porodice okrivljenih, posebno ne onih dok nije objavljena sudska
pravosnaţna odluka. U tom smislu zakon je dobio i prepoznavanje i podršku eksperata
koji se bave ovim pitanjem i preporuĉili su da kroz ovu dopunu unaprijedimo zakonsku
regulativu kako bi smo mogli efikasnije da upravljamo imovinom. U tome je poenta, da
efikasnije upravljamo imovinom, a to znaĉi da je oĉuvamo do pravosnaţnih presuda, bilo
da su te presude, da ona postaje drţavna, bilo da se vraća optuţenima, zato što drţava
moţe imati velike štete ukoliko se imovina vrati optuţenima nakon pravosnaţnih odluka i
ukoliko sa njom nije dobro upravljano. Zato je duţnost organa, bez obzira kome će
pripasti na kraju imovina, da efikasno, racionalno upravlja sa tom imovimom. To je
suština ovog zakona, zato smo predloţili ove izmjene.
Dakle, nismo se bojali da predloţimo izmjene, nego smo ţeljeli upravo i da sa
vama unaprijedimo ovu regulativu kako bi smo efikasno upravljali i do sada smo
upravljali, mogli smo da nastavimo, ali ţelimo da unapreĊujemo sistem i da imamo
manje troškove, odnosno eventualno veće koristi od ovog procesa. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Pošto je ovo bio komentar, imamo pravo i na odgovor na komentar. Kolega
Daniloviću, izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
Gospodine ministre, ja kao ĉlan Odbora za bezbjednost i odbranu pokrenuo sam,
a ne Vi, proces oduzimanja imovine i sluĉaj Šarić. Ja, a ne drţavni tuţilac, zajedno sa
ovim ljudima, a ne Vi. Tako da nemojte da govorite stvari koje se lako provjere da su
neistinite. Ja da sam vjerovao da neće biti oduzimanja imovine ne bismo iz Odbora za
bezbjednost, prva institucija u Crnoj Gori, pokrenuli postupak gdje smo traţili da se
imovina oduzme i traţili od drţavnog tuţioca da reaguje i on reagovao po inicijativi
Odbora za bezbjednost i odbranu.
Ovakav vam je otprilike i ostatak istine koju ste ovdje saopštili.
Ima jedan ĉovjek koji ţivi, recimo, ne ţelim ime da mu pomenem jer će mi uzeti
rijeĉ gospodin, pa ću biti asocijativan, a biće vrlo plastiĉno, vidio sam ga nedavno sada
kad sam bio na primorju, koji ţivi u hotelu, u Splendidu, porodiĉna kuća. Vi mislite u
trenutku kada budemo eventualno, mada vidim da drţava protiv njega ne vodi nikakve
sporove, plijenili njegovu imovinu da mu ostavimo Splendid ili taj dio gdje on ţivi. Pa
nemojte to da radite, mi od vas traţimo da ograniĉimo. Nemojte da zloupotrebljavamo
pozitivna iskustva evropskog zakonodavstva, nego dajte da primijenimo stvar na licu
mjesta. Nemojte da govorite da smo uznapredovali, sad ja više ne sporim, ja traţim da
se oduzima imovina, traţim da drţavu to što manje košta, ali nije problem, dobra stvar
da se naplatimo iz njihovog novca. Samo nije dobro da pod ovim izgovorom - srodnici ne
moraju da trpe, srodnici moraju da znaju ako trpe zašto trpe. Imovina je steĉena
kriminalom. Još nijesmo to utvrdili, ali u postupku utvrĊivanja mogu dobiti onoliko koliko
imaju drugi ljudi. Vi znate kao i ja da ti ljudi uglavnom ţive u nevjerovatnim uslovima, u
hiljadu, dva, ili pet hiljada kvadrata. Pa ne moţemo to da im omogućimo, moraju da
razumiju da je to steĉeno na kriminalu. Moraju da trpe sankcije zbog toga. Ne oni, ne
moţe njihovo ljudsko pravo biti dovedeno u pitanje, ali ne mogu se ponašati kao da se
ništa nije dogodilo. Ti ljudi imaju hotele u kojima ţive, a da ne priĉamo o kućama, svi
129

znamo. Pa vi ste i sami prisustvovali tome kad ih iseljavaju iz tih kuća, ili makar kad
doĊu na te zidine, na te obruĉe, na tu vizantiju, u carigrad njihov.
Gospodine ministre, gledali ste kao i ja preko televizije i znate o ĉemu se radi.
Nemojte ovu stvar bilo ko da nam zloupotrijebi. Nova srpska demokratija za ovo neće
glasati ne bude li precizirano do koliko, šta moţemo da im ostavimo, šta je to, je li malo
da imaju koliko mi narodni poslanici. Moţemo li da se ograniĉimo da to bude do 100
kvadrata, ili ćete da ih pustite da rade šta god hoće
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem. Idemo dalje.
Kolega Medojević ima rijeĉ. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Ja sam proĉitao zaista detaljno ovaj zakon i mogu da kaţem da se ne mogu
otrgnuti utisku da je ovo kontinuitet politiĉkog ideološkog stava ove vlasti prema
kriminalcima.
Dakle, ako ste vi kao vlast bili spremni da vodećem svjetskom narko dileru date
pozitivno mišljenje i predloţite ga za drţavljanina moje Crne Gore, ako je predsjednik
vaše partije lobirao za njega, ako je predsjednik opštinskog odbora DPS-a za njega
rekao da je "dobar momak", ako je bivša koleginica poslanica iz Pljevalja rekla da su oni
strašni momci, da su zaposlili 500 i 600 ljudi u Crnoj Gori, onda mi imamo ozbiljan
moralni drţavotvorni problem. Ta drţava nije moja Crna Gora, gospodine Katniću.
Nadam se da nije ni Vaša. Mlad ste ĉovjek, na vrijeme ste da shvatite da se ovdje
borimo za jednu jedinstvenu Crnu Goru, onakvu kakvu su nam je preci ostavili.
Ako je Darko Šarić dobar momak, ako je u pravu vaš predsjednik partije, onda je
ovo sve ok. Ovo je kontinuitet brige i staranja o organizovanom kriminalu u Crnoj Gori.
Dakle, ako je drţavni tuţilac ustvrdio da su kriminalci moralni, da imaju veći moral nego
poslanici iz opozicije koji napadaju nju zašto oštro ne reaguje protiv najveće pošasti
drţave Crne Gore, koja ovih dana dobija svoj pravni i politiĉki okvir kroz pregovore sa
Evropskom unijom, i vidjećete, kolega Konjević će da vidi veoma brzo da ovo što je
Evropa dala pozitivno mišljenje nije zbog rezultata, nego zbog opasnosti koje dolaze iz
Crne Gore. I ovo što sada objavljuju vodeći svjetski ĉasopisi, sinoć što je BBC emitovao,
a BBC, sloţićete se, valjda ne ureĊuje opozicija crnogorska, a vi znate šta je kad BBC
objavi reportaţu u kojoj drţavu naziva mafijaškom i u kojoj locira predsjednika vaše
partije kao kljuĉnu figuru takvog reţima. Pregovori koji dolaze u junu vrlo brzo će reći ko
su krupne ribe u Crnoj Gori. Ĉitate ih u Vijestima i Danu ovih dana. Znaĉi, vrlo brzo će
tuţilac, i vrlo brzo Vlada, i vrlo brzo premijer dobiti zvaniĉno spisak koji su to ljudi koji
okreću stotine miliona, koji vrte milijarde po Crnoj Gori i koji treba da budu privedeni k
poznaniju prava. Mi se svi radujemo otvaranju pregovora, ali bojim se da će prvi kontakti
Vlade sa Evropskom unijom biti takvi da će zakukati svaki koji je u Vladi i ko dobije
zaduţenje da hapsi one ljude o kojima smo ovdje priĉali, a koje vi ne smijete da
pomenete. Grlite se, ljubite se s njima, govorite da su dobri momci, da su patriote,
govorite da su stvorili Crnu Goru, ĉak predsjednik vaše partije kad ga pita - ko je stvorio
Crnu Goru, Milo, on kaţe - Ti si stvorio Crnu Goru. Više puta. E, takva Crna Gora nije
ova u kojoj mi hoćemo da ţivimo i takva Crna Gora je koja će kriminalcu reći da je to
najveći neprijatelj i izdajnik svake demokratske drţave, a patriota svake pokvarene
130

drţave. Mi nećemo Crnu Goru pokvarenu drţavu. Hoćemo poštenu drţavu i zato prema
ovim kriminalcima ne treba da imamo Zakon o socijalnom staranju. Gospodine ministre,
ovo je zakon gdje se vi brinete o njima. Ovo treba da se zove zakon o socijalnoj zaštiti
ĉlanova organizovanog kriminala. Da se ne naljute kad ih uhapsimo, da se ne naljute
ako im privremeno oduzememo, da nam ne zamjere što se borimo protiv organizovanog
kriminala.
Ĉlan 1. Gdje vam je imovina povezanih lica u inostranstvu Definišete imovinu.
Gdje vam je imovina povezanih pravnih lica i fiziĉkih lica u inostranstvu Nema je.
Drugo, zašto izbjegavate ĉinjenicu da ovaj zakon ne moţe da se primijeni ako ne
donesemo poseban zakon o zapljeni imovine, o zamrzavanju i zapljeni imovine, koji
treba, kao u Hrvatskoj, da bude baziran ne samo na imovini za koju se u sudskom
postupku dokaţe da je porijeklom iz organizovanog kriminala, nego cjelokupne imovine
Treba da se zaplijeni sva imovina, a ne samo ona koja je nastala organizovanim
kriminalom. I kad dobijemo taj posebni zakon, koji nemamo a koji treba da imamo, pa ga
uskladimo sa ovim zakonom i onda moramo da pošaljemo jasnu poruku - šta ima mi
njima da se izvinjavamo, gospodine ministre To su kriminalci, ubice, narko dileri, šta
ima mi da vodimo raĉuna o njihovim ljudskim pravima Zna se koja su njihova ljudska
prava. Uniforma u zatvoru, posjeta, da imaju obrok koji je normalan, da rade fiziĉki, da
treniraju, to su njihova ljudska prava, gospodine ministre. Šta je ovo, bre, ovo ko da
formiramo drţavu na bazi dila ove vlasti sa mafijom /Prekid/ kad je Eskobar u
Kolumbiji, koji je finansirao svoju kampanju i bio ĉlan kongresa, pogodio se s tuţiocem
da on izgradi svoj zatvor. Pazite, on je izgradio svoj zatvor da bi u njemu sluţio kaznu. I
onda tamo u njemu dolaze ekstradne zvijezde, dolaze reprezentacije Kolumbije. Igrale
se utakmice, uţivalo se, provodilo se, a on sluţio zatvor. Ovo ide ka tom pravcu.
Molim vas, gospodine ministre, da se ovdje pogodimo, da li je drţava Crna Gora
naša Crna Gora ili njihova Ako je naša, dajte da ovo bude represivni zakon. Najbolje da
osnuju nevladinu organizaciju „organizovani kriminal Crne Gore“, pa da njima uplatimo
prihode od iznajmljivanja ili prodaje ove imovine za koju vi predviĊate da se nadleţni
organ bavi sa njom.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje.
Na ovaj naĉin smo završili prvi krug naše rasprave u kome smo ĉuli predstavnike
poslaniĉkih klubova.
Sada dajem rijeĉ kolegi Zoranu Vukĉeviću, a nakon njega kolega Predrag
Bulatović. Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe,
Uvaţene kolege, ministre Katniću,
Borba protiv organizovanog kriminala podrazumijeva, pored sistemskih mjera
koje su vezane za institucije kao što su policija, tuţilaštvo i sudovi, i ovaj zakon, koji,
prije svega, treba da obezbijedi jedan sistemski pristup u rješavanju ovih tekućih
problema kada se vodi kompletan postupak kada je u pitanju organizovani kriminal. Na
taj naĉin se stvara taj sistemski okvir koji je izuzetno vaţan kada je u pitanju njihova
implementacija i ono što reĉe kolega Nuhodţić da se jasno stavi do znanja da se
131

kriminal ne isplati i da se time da znaĉajan doprinos unapreĊenju demokratije, vladavini
prava, prije svega sa prevencijom i suzbijanjem organizovanog kriminala kroz
oduzimanje i upravljanjem oduzete imovine. SprovoĊenje ovog zakona u predhodnom
periodu je naišlo na odreĊene probleme, prije svega sa aspekta implementacije nekih
zakonskih odredbi i zato je vaţno da se upravo ovim izmjenama i dopunama omogući
pristup da se stvore odreĊeni podzakonski akti koji bi prije svega otklonili te nedostatke i
kako bi uĉinili da ovaj zakon ima operativna dejstva kako bi mogli nadleţni organi da
sprovode sve one aktivnosti koje su vaţne. Sa jedne strane da se ispoštuju sve one
zakonske procedure i sudske procedure, a na drugoj strani da se omogući da drţava
ima što manje troškova i da uprava koja je za to zaduţena na kvalitetan naĉin moţe da
uradi ĉitav taj posao.
Usvajanjem ovog zakona, odnosno izmjena kompletnih ovih propisa za
privremeno oduzetu imovinu bi se uštedjeli troškovi odrţavanja koje nadleţni organ
mora da ima kada je u pitanju sprovoĊenje svih onih postupaka kada se sprovodi
postupak kompletno oduzete imovine. MeĊutim, moramo voditi raĉuna u smislu dvije
stvari. Jedna je taj formalno-pravni aspekt, kada se govori o privremeno oduzetoj imovini
i moramo u ĉitavom tom postupku biti svjesni jedne ĉinjenice, da jedan od osnovnih
postulata ukupnog pravnog sistema jeste da niko nije kriv dok se ne dokaţe, odnosno u
formalnom smislu dok ne postane sudska odluka pravosnaţna odluka. Tek u tom
trenutku se moţe govoriti o daljim mjerama kada je u pitanju i imovina onima kojima je ta
imovina oduzeta.
Sa druge strane, imamo i ekonomski aspekt. U ĉitavom tom postupku sudskom
koji traje, ta imovina ili moţe da propadne ili treba da se odrţi na onom nivou da bi imala
tu svoju upotrebnu vrijednost i da bi drţava imala odreĊene koristi, ili ima odreĊene
štete. Zato je neophodno da se obezbijedi operativnost i da svi oni objekti, koji su prije
svega privredni objekti, imaju funkciju, da imaju prije svega upotrebnu vrijednost da bi sa
ekonomskog aspekta ta vrijednost, vrijednost imovine mogla da bude bar na onom nivou
na kojem je ta imovina i privremeno oduzeta. Zato je potrebno da se obezbijedi,
naravno, upravljanje i operativnost tom imovinom kako bi nadleţni organ mogao na
kvalitetan naĉin da saĉuva tu imovinu i da nije u interesu ni drţave da ima dodatne
troškove kada je u pitanju ĉuvanje te imovine. Ne vidim tu nikakvih problema. Ĉuli smo
ministra da ĉitavi postupak sprovoĊenja ovog postupka upravljanjem i ĉuvanjem
privremeno oduzete imovine je zasnovan na standardima Evropske unije i standardima
iz okruţenja, i zaista tu se mora voditi raĉuna o svim aspektima, i socijalnim. Ne vidim
nikakvog razloga da se unaprijed moţe okriviti neko za svoja djela, pa ĉak i ĉlanovi tih
porodica, i sa tog aspekta mislim da treba traţiti realna rješenja koja su prihvatljiva sa
aspekta primjenjivosti. Ono što je, po meni, najvaţnije, omogućavanje organu koji je
zaduţen za sprovoĊenje ovih zakonskih rješenja da moţe operativno da vodi ĉitav taj
postupak, a naravno da policija, sudski organi, tuţilaštvo rade svoj posao. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Bulatović sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Milorad Vuletić.
Izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
132

Gospodine ministre, mi nijesmo još dobili od vas odgovor. Dakle, ne postavljam,
ali konstatujem da ovdje nije saopšteno koja je to trajno oduzeta imovina, trajno ne
privremeno, nego trajno oduzeta imovina i koji je to iznos i za koji proces koji postoji.
Savršeno je jasno, i to je Evropska komisija definisala u svom najnovijem izvještaju koji
će razmatrati Evropski savjet krajem juna mjeseca, da je preko 40 miliona privremeno
oduzete imovine, i to Safetu Kaliću koji je optuţen pred organima u Crnoj Gori i koji je u
bjekstvu, i od Duška Šarića, ponavljam, Duška Šarića i Jovice Lonĉara, gospodine
minister, za pranje novca. Znaĉi, oni su optuţeni na šest, odnosno osam godina za
pranje novca. OsloboĊeni su za kriminalno udruţivanje, osloboĊeni su da su stavili u
promet i da su proizvodili opojne droge, odnosno nijesu ĉlanovi kriminalne organizacije
Darka Šarića, najvećeg svjetskog narko bosa. To veoma dobro znate, i to je nonsens, i
mi ne moţemo u ovom trenutku posmatrati odvojeno jedno od drugoga ono što je
neefikasnost policijskih, sudskih i tuţilaĉkih struktura i onoga što vi radite.
Moram da kaţem moje liĉno mišljenje. Mislim da ste moţda Vi u ovom trenutku
kao ekonomista, kao ĉovjek koji raspolaţe budţetom pozvani da budete tu, ali ovo je
parekselans materija koja se u ovom trenutku tranzicionog perioda tiĉe izmeĊu ostalog
potpredsjednika Vlade koji treba da pregovara oko poglavlja 23 i 24, Duška Markovića.
Vi ovdje obrazlaţete nešto što ja ţelim da pozdravim, a to je da se vi starate o tome
kako će se upravljati imovinom da ona ne bude devastirana. Ta imovina je steĉena
kriminalom, ponavljam, kriminalom i prekršajnim postupcima, i suština ĉitave priĉe je tu.
Vi imate pred sobom privremeno oduzetu imovinu. Imate jedan zakon koji trenutno vaţi,
koji je loš zakon. Znate zašto je loš Loš je zato što je 2008. godine 29. juna donesen,
stupio na snagu 01. januara 2009. godine I, gospodine minister, 2008. i 2009. godine
poslovni partner jednog broja ljudi iz vlasti su bili i Duško Šarić i Jovica Lonĉar i Darko
Šarić i Safet Kalić. Oni su bili ugledni biznismeni i tada niko nije mislio da će doći na
dnevni red pitanje oduzimanja imovine. Slaţem se, napravljen je iskorak, razgovaramo o
upravljanju privremeno oduzetom imovinom od kriminala, i to je iskorak. Da li je za to
zasluţna Vlada Crne Gore Ne. Za to je prije svega zasluţna Evropska komisija,
evropske integracije, jer pod pritiskom Brisela i zemalja koje su uticajne u Evropskoj
uniji, mi smo došli do ove taĉke.
Drugo, Crna Gora vezano za te narko klanove nije napravila zanĉajnije pomake.
Kao ĉlan Odbora za bezbjednost sam imao prilike da vidim da je drţavni tuţilac prvi put
ĉuo za operaciju “balkanski ratnik” 01. marta 2010. godine. Nikada ne bi dobio drţavni
tuţilac papire od cijenjenog direktora Uprave policije da nije bilo Odbora za bezbjednost
Skupštine Crne Gore. Nešto je poremećeno u ovoj drţavi što se toga tiĉe, ali to nije
vaša tema. Vama se ne obraćam, ţelim samo da uoĉim vaš napor personalno, da
troškovi koji su 60 hiljada za odrţavanje te imovine koja je privremeno oduzeta nijesu
mali, veliki su troškovi, Vi ne ţelite da imate te troškove. Ti troškovi treba da se prenesu
na nekog drugog i da se vrate graĊanima u budţet, i to je potpuno jasno, i to mi potpuno
pozdravljamo. TakoĊe, postoji opasnost, gospodine ministre, što su ti procesi dugi i
neizvjesni. A sad ću da vam kaţem zašto su neizvjesni.
Vuk Vulević koji je poznat crnogorskoj javnosti je osloboĊen od jednog kriviĉnog
djela zbog zastare. Zamislite, u sudskom postupku je zastarelo protiv Vuka Vulevića.
Još uvijek se ne zna izvršilac ubistva Duška Jovanovića. A vezano za ubistvo Slavoljuba
Šćekića, gospodine ministre, nekoliko puta zbog zareza, taĉke je pala presuda.
Ponavljam, Duško Šarić i Jovica Lonĉar su uhapšeni na osnovu dokaza iz Italije u akciji
“loptica”. OsloboĊeni za dva krupna djela potpuno evidentna, i njihov advokat najavljuje
133

proces gdje se moţe u krajnjem desiti i oslobaĊajuća presuda. OslobaĊajuća presuda
znaĉi sledeće, da drţava mora da vrati sve onima ĉije je sve to.
Pozivam sve nas da napravimo front u borbi protiv organizovanog kriminala i
korupcije, za oduzimanje imovine. Ovo je krupno za Crnu Goru, 40 miliona, ali ovo je
ništa koliko je kriminalom steĉeno imovine. Pozivam vas, jer je Socijalistiĉka narodna
partija podrţala na odborima ovaj zakon i ja liĉno mislim da ovo ĉini jedan iskorak u
odnosu na ovaj predhodni zakon, jer je više od 60% inovirano u ovom zakonu, ali
pozivam vas, gospodine ministre, jer je veoma vaţna materija. Kolege koje su uoĉile u
ĉlanu 6 stav 1 i stav 4, su u pravu, a ĉini mi se da ste i vi dali jedan signal da se moţe na
tu temu razgovarati, da vidimo da li je u redu da neko ko je u nekom objektu koji je
napravljen kriminalom veliĉine 1000 kvadrata, 2000 kvadrata, treba da nastavi da ţivi ili
se moţe razgovarati o ograniĉenjima. Mi mislimo da treba da se razgovara o
ograniĉenjima, jednako onako kako treba i u stavu 4 vezano za upravljanje tim
privrednim društvima, napraviti ograniĉenja i ući u neke realne tokove.
Dakle, da zakljuĉim sledeće. U Crnoj Gori je evidentno da organizovani kriminal
postoji, evidentno je da korupcija postoji. Ĉinjenica da je ovoliko imovine zaplijenjeno od
strane nadleţnih organa na osnovu zahtjeva tuţioca znaĉi to. Postoji i ĉinjenica da je
jedan broj kriminalaca djelovao u sprezi sa djelovima vlasti i to je taĉno. Ali je taĉno i to
da su svi to sada postupci u toku i koji nijesu dovedeni do kraja. Dobićemo datum
pregovora najvjerovatnije, to neće znaĉiti da smo amnestirani od toga da nemamo
kriminal, ne naprotiv, mi imamo organizovani kriminal i u izvještaju, ministre, ĉitali ste ga
Evropske komisije koji će biti krajem juna na dnevnom redu se kaţe: A konfiskacija
imovine za korupciju uopšte, a posebno za korupciju na visokom nivou nije evidentirana.
Prevedeno na prost jezik, znaĉi uvedena je nova kategorija korupcija na visokom nivou
ili odreĊeni zvaniĉnici bivši ili sadašnji koji su koruptivnim radnjama, privatizacionim
radnjama opljaĉkali ili nanijeli štetu ovoj drţavi, to je ono što se od nas oĉekuje.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Katnić, odnosno ministar Katnić ţeli rijeĉ. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Najprije ţelim da zahvalim Vama i SNP-u na podršci koju smo dobili na Odboru
za ovaj zakon i zato što ste prepoznali da je on korak naprijed u regulisanju upravljanja
oduzetom imovinom i upravljanjem trajno oduzetom imovinom, kao prvo.
Drugo, takoĊe da se zahvalim na korektnoj diskusiji u okviru zakona i pitanja koja
se tiĉu ovog zakona i da kaţem da podaci koji se odnose na trajno oduzetu imovinu još
uvijek nijesu dostupni Ministarstvu finansija i Upravi za imovinu kao drţavnim organima
zato što presuda nije pravosnaţna. Po pravosnaţnosti presude dobićemo i procjenu,
dobićemo podatke koji se tiĉu vrijednosti trajno oduzete imovine. Ja sam već u
prethodnom odgovoru naveo kolika je vrijednost privremeno oduzete imovine na osnovu
presuda sudova. Ono što je izazvalo najveću paţnju, a ţelim da svi zajedno o tome
objektivno i korektno razgovaramo, jeste ĉlan koji predviĊa da nadleţni organ, znaĉi
Uprava za imovinu, moţe privremeno oduzeti imovinu, kuću ili stan.
Dakle, ovdje se ne govori o hotelima, o apartmanima itd., kuću ili stan, dati na
korišćenje bez naknade ĉlanovima uţe porodice, dakle samo uţe porodice, braĉni drug,
134

djeci, roditelji lica od kojeg je ta imovina privremeno oduzeta ukoliko su tada stanovali u
privremeno oduzetoj kući ili stanu. Ovdje se ne govori o bilo kakvoj privilegiji ili
mogućnosti da nadleţni organ ustupi nekome nešto što je privremeno oduzeto. Ovdje se
govori o mogućnosti da uţa porodica ukoliko je stanovala u kući ili stanu koja je
privremeno ne trajno, nego privremeno oduzeta da mogu da nastave. I zašto je ovo
racionalno sa aspekta troškova Ministarstva finansija, samo i taj element da pomenem.
U sluĉaju kada ne bi bilo ove odredbe, kada bi iseljavali porodice iz kuća u kojim su
ţivjeli prije privremenog oduzimanja, morali bi da im obezbijedimo nuţni smještaj, što
znaĉi da bi morali negdje da plaćamo zakup za te porodice koji bi bili premješteni
izmješteni u druge objekte. A na drugoj strani morali bi da plaćamo troškove odrţavanja
ovih objekata, zato što nije realno, budimo objektivni, da neko sjutra uzme ove objekte
koji su privremeno oduzeti u zakup ili u staranje.
Dakle, imali bismo dvostruki trošak i zato vas pozivam da budete objektivni. Ako
mislite da treba utvrditi neke kriterijume pa da ograniĉimo prostor i da će to pomoći,
spreman sam o tome da razgovaramo, ali ne politiĉki da kritikujemo nešto što vjerujem
da je dobra norma, što je norma koju sadrţe svi zakoni i u regionu i u Evropi i da
optuţujemo Ministarstvo ili bilo koji organ da ţeli nekome da pomogne, posebno
nekome ko je optuţen za kriminalna djela. Dakle, ovaj zakon jeste u funkciji oĉuvanja
imovine koja će vjerujemo postati drţava nakon pravosnaţnih odluka, a ukoliko neće
biti drţavna da ne plaćamo troškove za smanjenje vrijednosti te imovine. Hvala vam za
podršku što ste prepoznali taj napor kroz izmjene i dopune ovog zakona.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Bulatović.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo, gospodine ministre,
Ja sam imao namjeru i drago mi je da sam kod vas prepoznao ţelju i oĉigledno
da ta ţelja kod mlaĊih ljudi koji su u Vladi, a pošto je praktiĉno vašim potpisom ovaj
zakon mi evo smo napravili konstataciju, pozivamo vas da do kraja vidimo ovaj stav 1,
da razmislimo i o stavu 4. Evo da vam kaţem zbog ĉega.
Niko normalan neće da protjeruje nekoga ko je srodnik bilo koga ko je optuţen za
kriminal ili je izvršio neko kriviĉno djelo. Da ne politizujemo neke stvari koje su se
dešavale za potpise. Svi znamo šta se dešavalo sa ĉuvenom Vilom legije koji je bio
godinu i više dana u bjekstvu osuĊen je za ubistvo Zorana ĐnĊića oko podjele sa
njegovom suprugom itd. da ne ulazimo u to. Vjerovatno jeste sada, ali Crna Gora jeste
mala, mi veoma dobro znamo da oni koji su se bavili narko poslovima ne prave kuće
koje imaju 200 kvadrata, nego prave kuće koje imaju 800 kvadrata, prave kuće koje
imaju hiljadu, dvije i više kvadrata. Stavite se vi koji ćete staviti potpis za takvo nešto u
poziciju šta će vam reći graĊani Crne Gore kojima ste predloţili rebalans prije nekoliko s
tim u vezi. Prihvatamo predlog da o tome porazgovaramo da bi ovaj zakon dobio što
veću podršku, ovaj zakon nije idealan, on je korak naprijed u odnosu na ovaj prethodni
zakon. Mi ţelimo da ovaj zakon bude dobar i prihvaćen sa što većim stepenom
saglasnosti unutar ove Skupštine da ne ostane ni jedna mrlja prema javnosti zašto
ţelimo to. Ţelimo da se ovaj proces oduzimanja imovine, napravljene kriminalom,
kriminalom prije svega koja se tiĉe krijumĉarenja droge, a znamo da su ovdje se ukrštaju
135

putevi konfederacije balkanskih narkobosova, da im se stavi do znanja da neće moći
neograniĉeno da funkcionišu sa tim i još nešto onima koji će da doĊu na dnevni red koja
imovina će sasvim sigurno biti oduzeta u nekom periodu za godinu, dvije, tri, pet, ali
svakako...(Prekid.)
Gospodine ministre, pozdravljamo napore koje ste uĉinili, jer ste ţeljeli kroz sve
napore, ja to preoznajem što se vas tiĉe, da Crna Gora nema troškove, da Crna Gora
valorizuje tu imovinu koja je bila u nekoj funkciji ranije i pod voĊdstvom drugoga i
pozivamo vas da uĉinite još ovaj jedan mali napor.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Milorad Vuletić sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Andrija Mandić.
Izvolite.
MILORAD VULETIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući.
Uvaţene dame i gospodo poslanici, gospodine ministre sa saradnicima,
poštovani graĊani,
Danas u svijetu organizovani kriminal uz terorizam predstavlja najveću opasnost
za sigurnost, slobodu i pravdu. Ta opasnost nije zaobišla ni Crnu Goru. Ako se tome
doda da znaĉajna opasnost po ukupna društvena kretanja predstavlja korupcija koja
bitno utiĉe na smanjenje efikasnosti u preduzimanju mjera za suzbijanje organizovanog
kriminala, ista da blokira kvalitetan rad javne uprave, pravosuĊe ĉini nedjelotvornim i
neefikasnim, narušava temeljne društvene vrijednosti i ugroţava vladavinu prava. U
cilju suzbijanja ovih pojavnih oblika nalazimo se u dosta sloţenoj situaciji gdje bi
svakako za poĉetak trebalo ustrojiti kvalitetnu pravnu regulativu. Jedan od zakona koji u
jednom izuzetno bitnom segmentu doprinosi da drţava na pravi i efikasniji naĉin reguliše
staranje o privremeno i trajno oduzetoj imovini je i Predlog ovog zakona kojeg danas
razmatramo.
Ovim izmjenama i dopunama Zakona o staranju o privremeno i trajno oduzetoj
imovini, prevashodno se ţeli postići efekat da se imovina maksimalno oĉuva uz
minimalne troškove kao i da se precizno definiše naĉin upravljanja vlasniĉkim udjelima u
akcijama u privrednim društvima kao i postupak prodaje pokretne i nepokretne imovine
koju bi vršila Uprava za imovinu, naravno uz prethodnu saglasnost suda koji je
privremeno oduzeo datu imovinu.
Privremeno oduzeta imovina je ona koja je do završetka sudskog postupka pod
lupom istraţivanja da li je steĉena kriviĉnim djelom ili nije. Ukoliko se zakonski utvrdi da
je imovina steĉena kriviĉnim djelom u odreĊenom obimu, kao što smo ĉuli u kome je
steĉena, smatra se da se radi o trajnoj imovini koja prelazi u Fond drţavne imovine i
takva oduzeta imovina postaje drţavna imovina.
Osnovni cilj ovog zakona je da se maksimalno oĉuva vrijednost imovine.
Predlogom izmjena i dopuna ovog zakona, data je mogućnost da se imovina moţe izdati
u zakup putem javnog nadmetanja. OdreĊeni su i uslovi kada se ona bez naknade moţe
ustupiti na korišćenje ili izdati u zakup putem neposredne pogodbe. Propisana je i
mogućnost prodaje privremene oduzete pokretne i nepokretne imovine. Uslov je kada
troškovi ĉuvanja i upravljanja i odrţavanja imovine znaĉajno prevazilaze vrijednost i
kada toj imovini prijeti opasnost od propadanja. Prodaja ove imovine moţe se vršiti
136

iskljuĉivo uz saglasnost suda. PredviĊeno je takoĊe otvaranje posebnih raĉuna na
kojima će se ĉuvati prihodi od upravljanja privremeno oduzetom imovinom, kao i
mogućnost davanja u zakup, ali i korišćenje privremeno oduzete imovine, bez naknade,
odnosno besplatno. To se odnosi, kao što smo ĉuli, na ĉlanove uţe porodice, braĉnog
druga, djecu, roditelje i tako dalje. Sve u svemu utisak je da se predloţenim izmjenama i
dopunama ovog zakona u odnosu na vaţeći zakon iz 2008.godine, preciznije i
kvalitenije regulišu pojedini oblici imovine, kao i uslovi, njenim daljim upravljanjem, a
izbjegava se i nepotrebno odugovlaĉenje u realizaciji sudskih odluka, što bi trebalo da
utiĉe na smanjenje drţavnih troškova potrebnih za ĉuvanje i odrţavanje privremeno
oduzete imovine. Zato podrţavam ovaj predlog zakona i predlaţem Skupštini da ga
usvoji. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Pozivam kolegu Andriju Mandića da uzme rijeĉ, a neka se pripremi kolega Refik
Bojadţić. Izvolite.
ANDRIJA MANDIĆ:
Dame i gospodo, poštovani graĊani Crne Gore,
Vi dobro znate, kao što to znaju i svi poslanici u ovoj Skupštini, da u zadnjih
dvadesetak godina stvorena je ĉitava jedna klasa novobogataša u Crnoj Gori i da
najveći broj njih od tog nevelikog broja onih koji se izdvajaju po svom bogatstvu da su taj
imetak stekli u organizovanom kriminalu, što su se povezivali sa drugim kriminalcima
koristeći tu politiĉku moć ili koristeći razliĉite pozicije u sluţbama bezbjednosti. TakoĊe
znate da ovdje na ovom prostoru niko nije otkrio ni internet, niti je imao neku uspješnu
kompaniju sa kojom je mogao da zaradi i prihoduje milijarde eura,nego da se radilo o
najprostijim poslovima šverca cigara, šverca akciznih roba, trgovine bijelim robljem i
drugim. Posebno su bili u jednom vremenu veoma popularni u tom nedozvoljenom,
skandaloznom i svakom drugom, ne znam za koju rijeĉ ruţnu da naĊem za taj posao,
sjećate se tragedija raje populacije što su ljudi iz Crne Gore, koji su na tome zaraĊivali
novac, topili ih dolje po Jadranskom moru,sjetite se Kineza u hladnjaĉama, sjetite se
nakon toga ove gospode o kojoj danas priĉamo, ove što su trgovali kokain, što su
trgovale heroin. I ono što je karakteristiĉno za Crnu Goru, to nijesu bili poslovi o kojima
nijesu bile obaviještene njihove porodice. Crnoj Gori je i dalje porodica organizovana na
tradicionalni naĉin, pa je i kao u Siciliji garancija za te nedozvoljene poslove, uglavnom
bila porodica, bratstvo, a u nekim sluĉajevima koristio se i ono staro dobro oprobano
pleme, i ti su poslovi ostajali povezani, ti nedozvoljeni poslovi na toj relaicji. Šta bi
trebala neka odgovorna vlast i neka pravno sreĊena drţava da radi
Prvo, da identifikuje ko su ti ljudi kojima treba da se oduzme imovina i ko su ta
lica preko kojih treba poslati poruku prvenstveno mladoj generaciji, ne ovim starijim oni
su već dovoljno toga vidjeli za zadnjih 20 godina, ali prvenstveno mladoj generacij da se
kriminal ne isplati i da ono što je steĉeno kriminalom treba da bude oduzeto, a lica koja
su se bavila tim poslom da budu sankcionisana. Ovdje sam malo prije ĉuo od strane
ministra na jednu intervenciju koju je imala Nova srpska demokratija, mi ćemo vezano
za ĉlan 6 predloţiti odreĊeni amandman, kojim bi ţeljeli da ograniĉimo taj prostor, koji bi
eventualno mogle da koriste porodice ovih lica koja su okrivljena za najteţa kriviĉna
djela, ali sam ĉuo da po onoj staroj ne moţe porodica biti odgovorna za poslove koje su
137

adili oni koji su u ovom poslu bili upetljani. Svi znate da je nedavno i to je bilo u javnosti
majka jednog osumnjiĉenog i okrivljenog i optuţenog kriminalca iz Crne Gore, da je dala
300 ili 400 hiljada eura jednoj grupi ljudi koja je obećala da moţe da izvuĉe njihovog
sina iz zatvora i da jedan od tih koji se prevarno posluţio da izvuĉe novac od te ţene da
je na kraju ubijen u zatvoru. I svi znate da se to desilo, ali niko ne ţeli da postavi pitanje
otkud toliki novac toj ţeni, ĉim se ona bavila, je li ona znala da njen sin nije bio na Vol
stritu nije bio neki ĉovjek koji se bavio nekim krupnim biznisom, kao ni oni iz Roţaja, ni
onaj iz Budve, ni onaj iz Bara,niko od njih nije poznat ni po ĉemu u svijetu biznisa niti u
svijestu krupnog kapitala, sve go kriminalac do golog kriminalca.
Mi smo sada navodno zabrinuti kako ti ljudi da budu, gle ĉuda, zaštićeni i kako
da im saĉuvamo ove veleletne vile u kojima ţive njihove porodice, a ja mislim da bi bilo
pošteno i pravedno da ona raseljena lica iz ratova što su došli u Crnu Goru, što su zbog
ratova na kojima su upravo ovi ljudi stekli ogromni imetak da njima bude na
raspolaganje i da se iskoristi ĉlan 2 ovog zakona da im ta imovina bude data na
korišćenje bez ikakve nadoknade. Evo ĉitava jedna populacija na Koniku, vrlo
interesantna‚ vidite u kakvim uslovima ţive, evo u Roţajama ogromni kapaciteti na
raspolaganju, evo u Pljevljima neki drugi kapaciteti. Baš će da me zanima kako će da
se raspolaţe i kako će da se koristi ovaj ĉlan 2 ovog zakona, da li će se ta imovina
staviti u pravu funkciju.Da ne govorim o ovoj kompaniji Mat kompani koja raspolaţe sa
sjajnim mašinama. Imamo tu još kompanija u Podgorici kojima treba vrlo brzo, ĉim doĊe
neka ozboljna vlast da budu i njoihove mašine oduzete. Moţemo kao drţava, moţemo
kao Vlada sa najboljim mašinama da krenemo da radimo onaj famozni put prema
sjeveru Crne Gore. Dakle, imali bi drţavno preduzeće, imali bi opremu i mogli bi da
radimo put. Ne bi to samo bio projekat mali aerodrom u Pljevljima odakle će stizati roba
iz Kolumbije i navodno jedna cementara kako iz Pljevalja da se ta roba zajedno sa
cementom bolje transportuje širom Evrope. Vi se sjećate i vi znate da ako ne budemo
poslali tu poruku, ako se ne budemo obraĉunali sa kriminalcima, a na prvo mjesto, ako
ne budemo oduzeli imovinu i onome iz Splendida sa kojim se grlite i ljubite i onima
drugima što se sada nalaze u Juţnoj Africi ili se kriju na Kosovu ili u Turskoj, ako se taj
proces ne dovede do kraja ova zemlja moţe samo da nastavi putem kojim ide. Naţalost,
pojedini politiĉki predstavnici duguju mnogo šefovima organizovanog kriminala i iz
razloga tih obaveza a i straha za svoju liĉnost ili za svoju porodicu, duţni su da igraju
onako kako sviraju ove kriminalne organizacije.Zato smo imali loš zakon. 2008. Godine.
Ovo je iskorak, ali toliko mali, toliko jadan u datim okolnostima da se slaţe sa ocjenom
gospodina Medojevića, da u ovom vremenu, poslije svih iskustava koje imamo, treba da
imamo mnogo oštrije i jasnije zakonske formulacije i kljuĉne elemente jedne ozbiljne
akcije u kojoj bi pokazali da se kriminal u Crnoj Gori neće više isplatiti nikome. Za
zadnjih davedesetak godina, gospodine Šturanoviću, Vi ste svjedoci, kao i svi graĊani
Crne Gore, da postoji jedna mala grupa ljudi kojoj se kriminal i te kako isplatio, a
naţalost drţava je servisirala te njihove nedozvoljene potrebe. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ.
Zahvaljujem.
Kolega Refik Bojadţić ima rijeĉ, nakon njega kolega Veselin Bakić. Izvolite.
REFIK BOJADŢIĆ:
Poštovane kolege poslanici, poštovani ministre i saradnici, poštovani graĊani,
138

Iskustva u primjeni Zakona o staranju o privremenoj i trajnoj oduzetoj imovini koji
se primjenjuje od 1.januara 2009.godine, ukazuju na potrebu potpunijeg ureĊenja
pojedinih pitanja, posebno u dijelu upravljanja privremeno oduzetom pokretnom i
nepokretnom imovinom privrednih društava, privremeno oduzetim vlasniĉkim udijelima i
hartijama od vrijednosti u privrednim društvima, davanja u zakup i na korišćenje bez
naknade privremeno oduzete imovine, kao i posebne sluĉajeve prodaje privremeno
oduzete nepokretne imovine. Cilj donošenja zakona je da se unaprijedi postojeći pravni
okvir i obezbijede normativne pretpostavke za efikasnije upravljanje privremenom ili
trajno oduzetom imovinom u kriviĉnom, odnosno prekršajnom postupku, to jest
obezbijedi da se oduzetom imovinom i sredstvima postupa sa paţnjom dobrog
domaćina i na naĉin kojim će se obezbijediti da se vrijednost imovine, odnosno
imovinske koristi ni na koji naĉin ne umanji, odnosno to umanjenje usled proteka
vremena svede na najmanju moguću mjeru.
Primjena novog Zakonika o kriviĉnom postupku, osposobljavanje i jaĉanje
institucija koje se bave otkrivanjem i gonjenjem poĉinilaca teških kriviĉnih djela ima za
rezultat oduzimanje imovine velike vrijednosti steĉene kriminalom. Drţava treba da
obezbijedi da se na adekvatan naĉin upravlja tom imovinom i ista odrţava. Zbog toga je
potpunije ureĊenje ove oblasti neophodno za efikasno i racionalno upravljanje oduzetom
imovinom.
Primjena u praksi postojećih rješenja u Zakonu pokazala je potrebu da definiciju
imovine utvrĊenu ĉlanom 2 postojećeg Zakona treba proširiti i na pokretnu i nepokretnu
imovinu privrednih društava i drugih oblika obavljanja privredne djelatnosti, kao i na
vlasniĉke udjele i hartije od vrijednosti u skladu sa zakonom. TakoĊe da pravo
upravljanja imovinom treba proširiti i na pravo davanja u zakup privremeno oduzete
imovine, kao i davanja privremeno oduzete imovine na korišćenje bez naknade. Ĉlanom
9 Zakona na drugaĉiji naĉin se ureĊuje pitanje procjene vrijednosti privremeno oduzete
imovine za potrebe davanja u zakup, davanja na korišćenje bez naknade ili prodaje
imovine i ureĊuje ko vrši procjenu vrijednosti imovine. Saglasno prijedlogu da se pod
imovinom smatraju i privremeno oduzeti vlasniĉki udjeli i hartije od vrijednosti,
Prijedlogom zakona se dodaje i novo poglavlje kao i pet novih ĉlanova kojima se ureĊuje
naĉin upravljanja privremeno oduzetim vlasniĉkim udijelima i hartijama od vrijednosti u
privrednim društvima.
Prijedlogom zakona znaĉajno se mijenja ĉlan 11 vaţećeg Zakona i preciznije
ureĊuju ovlašćenja nadleţnog organa u upravljanju privremeno odruzetom imovinom,
tako da se zakonom predviĊa da se ta imovina moţe dati na korišćenje bez naknade
ĉlanovima uţe porodice, da se moţe dati u zakup putem javnog nadmetanja kao i bez
naknade drţavnim organima, organima jedinice lokalne samouprave ili javnim sluţbama
koje osniva drţava, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i da privremeno oduzete
pokretne stvari privrednog društva neophodne za obavljanje njegove djelatnosti nadleţni
organ moţe dati u zakup tom privrednom društvu, takoĊe neposrednom pogodbom a u
funkciji obavljanja te djelatnosti. Svi argumenti koje je ministar u ime predlagaĉa ovdje
iznio za ovakve mogućnosti koje se daju ovim novim ĉlanom su za mene potpuno
argumentovani i smisleni, i mislim da su krajnje sraĉunati da se oĉuva vrijednost te
imovine i racionalno sa njom upravlja.
Izmjenama Zakona se ureĊuju i pitanja prodaje privremeno oduzete nepokretne
imovine na naĉin da nadleţni organ moţe privremeno oduzetu nepokretnu imovinu uz
prethodnu saglasnost suda prodati, ako troškovi ĉuvanja, upravljanja i odrţavanja
139

znaĉajno prevazilaze vrijednost te imovine i ako toj imovini prijeti opasnost od
propadanja. Znaĉajno se mijenja i ĉlan 28 Zakona, gdje se potpunije ureĊuje
meĊunarodna saradnja u upravljanju oduzetom imovinom i naĉin snošenja troškova
nastalih po tom osnovu.
Uvjereni da će se predloţenim izmjenama i dopunama Zakona unaprijediti pravni okvir
za efikasnije upravljanje oduzetom imovinom, poslanici Demokratske partije socijalista
će podrţati Prijedlog ovog zakonskog projekta. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Bakić sada ima rijeĉ, nakon njega koleginica Lubica Aranitović.
Izvolite.
VESELIN BAKIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, uvaţeni predstavnici Vlade,
Prilikom razmatranja izmjene ovog zakona treba se podsjetiti da jedan od
osnovnih motiva teških kriviĉnih djela i organizovanog kriminala jeste finansijska korist.
Organizovane kriminalne grupe investiraju nezakoniti prihod u nove nezakonite
aktivnosti, i vrĊše pranje novca kako bi ga legalizovali i sakrili njegovo porijeklo i ifitrirali
ga u redovne tokove ekonomije radi ostvarivanja ekonomskog a i politiĉkog uticaja u
društvu, što je i kod nas sluĉaj.
Oduzimanje imovine i prihoda steĉenim kriviĉnim djelima sve više se priznaje kao
efikasno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala. Zato trajno privremeno
oduzimanje imovine steĉene na ovaj naĉin i pored kazni i zaštite drţavnih interesa ima
brojne efekte od kojih ću pomenuti samo sljedeće: Vrši prevenciju, jer kako sam rekao,
imovinska korist je razlog i motiv većine kriviĉnih djela; spreĉava integrisanje
nezakonitog novca imovine u legalnu ekonomiju i spreĉava korupciju; ukida sredstva za
buduće ĉinjenje kriviĉnih djela; podrţava vladavinu prava i moralni princip da niko ne
moţe imati koristi od kriviĉnog djela. U Crnoj Gori, prema procjenama drţavnih organa,
tako oduzete imovine ima preko 43 miliona eura. Pošto se postupak oduzimanja imovine
moţe podijeliti u tri faze, istraţnu, sudsku i fazu raspolaganja, prema mišljenju nas iz
SNP-a, ako sudski i istraţni organi budu brţe, efikasnije i odluĉnije radili kod nas će se
brzo i enormno povećavati vrijednost oduzete imovine. Zato i donošenje ovog zakona
smatramo korakom naprijed u stvaranju boljih normativnih pretpostavki, u cilju boljeg i
efikasnijeg korištenja ove imovine i njene bolje valorizacije.
Posebno su nuţne i znaĉajne ove izmjene, jer postojeći zakon je predvidio samo
staranje o ovoj imovini i njeno ĉuvanje, a ne i mogućnost valorizacije. Tako i ĉlanom 3
predloţenog zakona predviĊeno je samo voĊenje evidencije o imovini, njena procjenu,
skladištenje, ĉuvanje i povraćaj i deponovanje novĉanih sredstava dobijenih prodajom.
Zato izmjene iz ĉlana 2 smatramo korakom naprijed kao i promjene definicije imovine
koja se moţe oduzeti, predviĊene ĉlanom 1 ovog zakona.
Ono što takoĊe smatramo novim i boljim rešenjem jesu norme iz ĉlana 7 i 10 kojima se
definiše mogućnost prodaje oduzete nepokretne i pokretne imovine kao i definisanje
meĊunarodne saradnje predviĊene ĉlanom 12 ovog zakona.
Po mom mišljenju, a i stavovima SNP-a, ovaj zakon je ostao nedoreĉen u
nekoliko normi. Smatramo da je ĉlanom 4 trebalo definisati rokove za procjenu imovine i
140

to ne duţe od 30 dana od dana preuzimanja oduzete imovine. TakoĊe, u ĉlanu 5 to jest
novom ĉlanu 9d, trbalo je predvidjeti rokove i obavezati nadleţni organ na preduzimanju
odgovarajućih mjera, a ne ostaviti rješenje da je duţan u najkraćem mogućem roku
preduzeti sve neophodne mjere i radnje u cilju efikasnijeg upravljanja privremeno
oduzetom, vlasniĉki oduzetom, vlasniĉkim udijelima i hartijama od vrijednosti u
privrednim društvima, što moţe da se produţi u nedogled.
Smatram da je i novim ĉlanom 9b, trebalo predvidjeti kriterijume za predlaganje
ĉlanova organa upravljanja koja imenuje Vlada. TakoĊe ću podrţati ono što je, da ne
ponavljam ono što je rekao kolega Bulatović, da je potrebno redefinisati ĉlan 6 u dijelu
stava 1 i stava 4 i takoĊe, podrţavam to što je on rekao, a i jedan broj kolega. Ali, jedan
od razloga zbog koga SNP smatra da jeste napravljen korak naprijed u donošenju ovih
normi, je taj što se izmjenama prije svega stvara mogućnost za bolju valorizaciju i
korišćenje ove imovine i, nadam se, prekida prakse i uvjerenja drţavnih organa da je
ona balast i opterećenje, a ne mogućnost za stvaranje novih prihoda i korist za drţavu i
graĊane. Zato se nadam da sledeći put neće biti potrebno izdvajati dodatna sredstva za
primjenu ovog zakona kao što je sad predviĊeno, i to u iznosu od 80 hiljada eura.
Nadam se da će ta i mnogo znaĉajnija sredstva obezbijediti kroz korišćenje i efikasnije i
bolje ove imovine koja se oduzima. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Koleginica Aranitović sada ima rijeĉ, neka se pripremi kolega Aleksandar
Damjanović.
Izvolite.
LJUBICA ARANITOVIĆ:
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici,
uvaţeni graĊani,
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o staranju
o privremenoj i trajno oduzetoj imovini sadrţano je u ĉlanu 6 taĉka 15 Ustava Crne Gore
kojim je propisano da se Zakonom u skladu sa Ustavom ureĊuju i druga pitanja od
interesa za Crnu Goru.
Zakon o staranju o privremenoj i trajno oduzetoj imovini donesen je 2008. godine
("Sluţbeni list " br. 49 od 15. avgusta 2008. godine) koji je u primjeni od 1. januara 2009.
godine. Danas razmatramo njegove izmjene i dopune kako bi se detaljno uredila
pojedina pitanja koja je nametnula praksa u toku primjene zakona. Privredni i
organizovani kriminal, korupcija, pranje novca, predstavljaju veliku prijetnju privredi,
demokratiji, vladavini prava širom svijeta. Jugoistoĉna Evropa je posebno ugroţena
ovim prijetnjama iz geografskih i istorijskih razloga, pa samim tim i Crna Gora. Kriviĉnim
djelima stvara se imovina i imovinska korist, ĉiju je vrijednsot teško procijeniti. Razvoj
sistema otkrivanja, oduzimanja i kofiskacija imovine steĉene kriviĉnim djelima je
neodloţan zadatak i ujedno najdjelotvorniji naĉin, ne samo da se povrati imovina, već i
da se zadovolji pravda i shvati da se bavljenje kriminalom nikom ne isplati.
Davanje doprinosa demokratiji i vladavini prava prvencijom i suzbijanjem
ekonomskog kriminala kroz razvoj sistema oduzimanja imovinske koristi steĉene
kriviĉnim djelima je s toga danas opšti cilj svih. Šta donose izmjene i dopune zakona
141

To da se imovinom smatra pokretna i nepokretna imovina privrednih društava i
drugih oblika obavljanja privredne djelatnosti vlasniĉkih udjela hartija od vrijednosti u
skladu sa zakonom. Da staranje, odnosno upravljanje imovinom obuhvata davanje u
zakup privremeno oduzete imovine i davanje privremeno oduzete imovine na korišćenje
bez naknade. O ovome je bilo dosta govora i ţelim nekoliko rijeĉi da kaţem o tome.
Staranje i upravljanje privremeno i trajno oduzetom imovinom propisano je da
upravlja uprava za imovinu na naĉin koji garantuje najveći stepen oĉuvanja vrijednosti
oduzete imovine uz najniţe troškove. Ono što prvobitnim zakonom nije bilo ureĊeno je
upravljanje privremeno oduzetim vlasaniĉkim udjelom i hartijama od vrijednosti u
privrednim društvima, te u tom smislu dodato novo poglavlje po kojem: upravljanje
privremeno oduzetim vlasniĉkim udjelima i hartijama od vrijednosti u privrednim
društvima nadleţni organ vrši preko organa upravljanja; ĉlanove organa upravljanja
imenuje Vlada; nadzor nad radom organa upravljanja vrši nadleţni organ koji je duţan
da polugodišnje Vladi podnosi izvještaj o upravljanju privremeno oduzetom imovinom
privrednih društava. O ovome je bilo dosta govora. Nadleţni organ moţe privremeno
oduzetu imovinu kuću ili stan dati na korišćenje bez naknade ĉlanovima uţe porodice,
braćnom drugu, djeci i roditeljima lica od kojeg je ta imovina oduzeta, ukoliko su u
momentu oduzimanja stanovali u privremeno oduzetoj kući ili stanu.
Ukoliko nije data na korišćenje nadleţni organ je moţe dati u zakup putem javnog
nadmetanja. Ukoliko se ne izda u zakup nakon dva uzastopna javna nadmetanja,
nadleţni organ je moţe dati na korišćenje bez naknade drţavnim organima i organima
lokalne samouprave, pravnim licima ĉiji je osnivaĉ drţava, ili jedinica lokalne
samouprave, humanitarnim ili nevladinim organizacijama.
Naĉin i postupak davanja u zakup privremeno oduzete imovine propisuje Vlada.
Nadleţni organ moţe privremeno oduzetu nepokretnu i pokretnu imovinu prodati uz
prethodnu saglasnost suda, ako troškovi ĉuvanja, upravljanja i odrţavanja znaĉajno
prevazilaze vrijednsot te imovine, ili toj imovini prijeti opasnost od propadanja. Oduzeta i
pokretna imovina ne moţe se prodati ispod procijenjene trţišne vrijednosti koju utvrdi
nadleţni organ izuzev kada se prodaje neposrednom pogodbom. U sluĉaju privremenog
oduzimanja hartija od vrijednosti nadleţni organ vrši zabilješku raspolaganje i otuĊenja
tih hartija u centralnom depozitarnoj agenciji. Izmjenama i dopunama je preciznije
ureĊena i meĊunarodna saradnja u upravljanju oduzetom imovinom i naĉin snošenja
troškova.
Na osnovu dosadašnjih iskustava a u vezi oduzete imovine u Crnoj Gori
vrijednost ....(prekid)... od ĉega je trajno oduzeto 80.000,00€ evidetno je da su troškovi
upravljanja privremeno oduzetom imovinom visoki, tako da su samo troškovi uprave za
imovinu na ime realizacije zabiljeţbi zabrane raspolaganja privremeno oduzetom
nepokretnom imovinom procjena trţišne vrijednosti, osiguranje privremeno oduzete
imovine, troškovi izvršnog postupka, usluge pravne pomoći, troškovi realizacije postupka
dostigli iznos kako je saopštio ministar 56.000,00 €. S toga je predloţeno donošenje
zakona po skraćenom postupku iz razloga što je neophodno što prije omogućiti
upravljanje oduzetom imovinom radi izbjegavanja troškova i propadanja imovine.
Ukupno ovom procesu treba pristupiti krajne ekspeditivno u vezi ĉega su konsultovani i
predstavnici Evropske komisije u Crnoj Gori koji su predloţili reviziju vaţećeg zakona o
staranju privremeno oduzetom imovinom.
142

Na kraju, na putu ka evropskim integracijama ovom zakonu dajem bezrezervnu
podršku jer se njegovom primjenom u potpunosti zadovoljava pravda i uvjerena sam da
će Crna Gora istrajati na njegovoj dosljednoj primjeni.
Ostali propisi neophodni za sprovoĊenje zakona donijeće se u roku od 60 dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ne postoji izvor prava Evropske unije ove
vrste sa kojim bi se prijedlog propisa moga uporediti radi dobijanja stepena njegove
usklaĊenosti. U budţetu Crne Gore potrebno je obezbijediti 80.000,oo€ za sprovoĊenje
ovog zakona. Zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Sluţbenom listu".
Predlaţem Skupštini da usvoji Predlog zakona o staranju o privremeno i trajno oduzetoj
imovini. Hvala za paţnju.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Aleksandar Damjanović je posljednji prijavljeni uĉesnik u raspravi
povodom ove taĉke dnevnog reda.Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Katniću, pomoćnice Ivanović,
gospodine Šaranoviću,
Tri i po godine primjenjujemo Zakon o staranju o privremeno ili trajno oduzetoj
imovini. Ja sam i onda traţio da bez obzira što je ovdje dat hitan postupak, evo vidimo
mjesec i po dana je prošlo, ali na sjednici Odbora koju smo pravovremeno odradili, da
se neki podaci ovdje dostave, kako bismo znali kako smo do sada primjenjivali ovaj
zakon, naroĉito dio koji se odnosi na prodaju imovine radi oĉuvanja njene vrijednosti
(ĉlan 11 tekućeg Zakona). Ĉlan 14 trajno oduzeti predmeti koji se daju specijalizovanim
ustanovama, misli se na Minsitarstvo kulture, da li je toga bilo to mi je posebno
interesantno, koliko je novca uplaćeno u budţet i tako dalje i tako dalje.
Kada bi se detaljno analizirale tri i po godine primjene ovog zakona vidjeli bismo
da smo ipak na poĉetku, da je bilo i mnogo prostora da se i ranije reaguje a ne da
ĉekamo da nam s neba padne, odnosno da nam padne zbog nekih dešavanja koja su
vezana za izvještaj saradnje u regionu i za djelovanje drugih drţava, da nam je ta
imovina vrijedna 40-ak miliona evra i da ne znamo šta ćemo sa njom da radimo.
Dakle, pretpostavljam, da toga nije bilo, da bismo dalje ĉekali izmjene i dopune
ovog akta, ali bolje ikad nego ikad, a što se tiĉe razloga za izmjene i dopune Zakona
SNP daje tu podršku. Što se tiĉe konkretnih rješenja ĉuli smo i od kolega Bakića,
Šćekića i Bulatovića gdje su problemi i šta je u ovom zakonu nedoreĉeno. Mi u SNP-u
ne ţelimo da se ovaj zakon sa ovim rješenjima koja nijesu do kraja definisana pretvori u
svoju suprotnost i da on aminuje neke stvari umjesto da na najefikasniji mogući naĉin
kaţnjava kriminalce. Ĉuli smo na konferenciji u Budvi, bio sam prisutan, i od
Amerikanaca i od Italijana, i od Hrvata da je najbolje sredstvo da se zaustavi
organizovani kriminal udar na imovinu. Moţete udariti na kriminalca, hapsiti ga,
maltretirati ga u zatvoru i tako dalje, ali bez oduzimanja imovine je sva priĉa
nedoreĉena. Jedino pravo i efikasno sredstvo. Sada ne samo oduzimanje, već i staranje
o toj imovini koja moţe biti u razliĉitim vidovima. Najlakše se starati o nekretninama gdje
se zna kakva je vrijednost ili o stanovima, automobilima i tako dalje, ali tu postoje neke
stvari poput takse u preduzećima i tako dalje gdje drţava mora da se pokaţe. U tom
143

dijelu kaţem da ne bi bilo, da se ne bi izvelo u svoju suprotnost, kao recimo kad dajem
banalan primjer “institut odloţenog gonjenja“ i nagodba sluĉaj "Keljmendi", 10.000,00€
platiti i nagoditi se ni ta sredstva nijesu pošla lokalnoj samoupravi, nego budţetskim
potrošaĉima. A to je drugo pitanje, za nešto što je divlja gradnja, koja je mogla da odbci
za ovih nekoliko godina 100.000 evra, izdavanje poslovnog prostora i tako dalje. Da li
smo našli dobar balans i da li je taj institut posluţio svrsi Ima opasnosti da se sa
ovakvim rješenjima i ovakav zakon pretvori u svoju suprotnost. Govorili smo o nekoliko
stvari, samo da ih ovdje ponovim i da ministre Katniću pošto Vi imate pravo do momenta
rasprave u pojedinostima da podnosite amandmane, da obratite paţnju i da pokušate da
riješite nekoliko stvari koje nijesu riješene. Dakle, sada priĉamo o 40 miliona evra. To su
dva rebalansa koja smo imali prije neki dan. Nije mala stvar da se ovako nastavi
saradnja sa drţavama u okruţenju, biće još neka imovina, da kaţem da “zapane“ da
moramo o njoj da se staramo. Dakle, nekoliko stvari po meni i nekoliko pitanja. Uprava
za imovinu, dio koji radi ovaj posao upravlja s imovinom od 40.000.000 sada sa pet ljudi
i direktno. Je li to dovoljno Dakle, sada nemamo ograniĉenje da kaţemo ovako. Dio i
procenat od ove imovine koja se zaplijeni neka ide na konto Uprave za imovinu za
ojaĉavanje ovog sektora kadrovski i u svakom drugom smislu. Izvolite naĊite neko
rješenje. Ja znam da je sistem takav da ne valja ići nesistemskim rješenjima, ali se
moţe naći rješenje da se od ovih prihoda, povodom valorizacije imovine ova sluţba
ekipira. Ako ovu sluţbu nemamo ekipiranu, a pet ljudi je malo da se staraju o
40.000.000 evra onda sav zakon gubi na znaĉaju. Znali smo i ĉuli smo iskustva i Italije
koja se ovim bavi 20-30 godina i Amerike koliko oni imaju problema i nedostatka
kapaciteta, a to su sluţbe koje su mnogo jaĉe nego što je ova naša. Pet ljudi ovo ne
moţe da radi. To je prva stvar.
Druga stvar, konkretna rješenja i na tri ću da skrenem paţnju. O ovome dijelu je
govorio Predrag koji se tiĉe korišćenje imovine od strane uţe familije. To se mora riješiti.
Mislim da imate tu mogućnost i da li smo oprilike put kako to rješavati. Dakle, u okviru te
imovine ne mora 1.000 kvadrata da ostane da se koristi, neka bude ono u okviru
imovine što mora, ono što ne mora da se izdaje. MeĊutim, ja postavljam nekoliko
pitanja. Evo vam u ĉlanu 9b i dajte mi molim vas minut, dva biće interesantno.
Ĉlan 9b. Ĉlanove organa upravljanja imenuje Vlada na predlog starješine
nadleţnog organa, organa upravljanja u toj imovini. To su ova preduzeća Mat kompanija
itd. milionske vrijednosti sa imovinom.
Na predlog, dakle imenuje Vlada, na predlog gospodina Šaranovića. Ja
gospodinu Šaranoviću mogu da vjerujem da će on da da najbolji mogući predlog, ali
nigdje ograniĉenja koga moţe to da imenuje. Dakle, ovdje nijesu steĉajni upravnici,
mogli su da budu. Nigdje ne piše ko to moţe od 620.000 graĊana minus maloljetni da
bude predloţen od strane gospodina Šaranovića. Ovo je Zakon o steĉaju, ovdje imate
uslove za imenovanje steĉajnih upravnika, pa ima neki struĉni ispit za steĉajnog
upravnika, pa vodite raĉuna o potrebi struĉnosti i tako dalje. Ali imaju i ograniĉenja.
Dakle, gospodin Šaranović moţe nehotice da imenuje bliţeg roĊaka,nekog kome se
imovina oduzela, kuma za koga ne zna da mu je kum, roĊaka u ĉetvrtoj, petoj liniji,
prijatelja i tako dalje nekog ko ima interes u toj istoj firmi, dakle nemate ograniĉenja,
gospodine Šaranoviću, ili bilo kome ko to bude radio. Molim vas vodite raĉuna uz svu
dobru volju da će odgovorni ĉinovnik i direktor drţavne uprave da ovaj posao radi dobro,
ovdje se ovo mora ograniĉiti. Imaćemo probleme ne zbog namjere, nego zbog greške i
onda ćemo imati haos. Da kum ili roĊak upravlja sa imovinom vrijednom 20.000.000
144

evra. Mi to nijesmo znali. Ograniĉite, gospodine ministre, imate vremena. Druga stvar. U
tom dijelu, dakle i oni rokovi gdje organ upravljanja i tako dalje preduzima neophodne
mjere moraju biti ograniĉeni, ili se makar odgovornost tog organa negdje normirati. Ovaj
dio koji je takoĊe bitan.
Ĉlan 10 - oduzeta pokretna imovina ne moţe se prodati ispod procijenjene trţišne
vrijednosti koju je utvrdio organ ili neka se imovina prodaje neposrednom pogodbom.
Koji je to minimum te trţišne vrijednosti. Hoćemo li da kaţemo da je trţišna vrijednost
300.000 evra i idemo na licitaciju. Ko će da se javi u Crnoj Gori da licituje imovinu
gospode iz Roţaja i tako dalje iz Pljevalja. Nema toga majĉinoga sina koji će da izaĊe
da kaţe hoću da kupim pet puta jeftinije kuću toga i toga i tamo da ţivim. To je
nemoguće. Vi znate kolege da je to nemoguće. Niko se neće javiti na te licitracije u
Crnoj Gori. Zaboravite. I da se nakon toga ide na neposrednu pogodbu da se nekome
da onom istom kumu, prijatelju, roĊaku koji će da se javi na licitaciju i da pogaĊe
imovinu. Nemojte da se igramo sa tim stvarima. Vodite raĉuna da postoje, dakle
nedoreĉenosti zbog male Crne Gore roĊaĉko-kumovskih veza, da se sve ovo vrati kao
bumerang, da ovu imovinu, da upotrijebim jedan ruţan izraz, zajašu roĊaci i prijatelji i da
faktiĉki ne napravimo ništa, sem da se staramo zajedniĉki o toj imovini dok lica koja su
uĉinila kriminal ne izaĊu iz zatvora. To je ono gdje ţelimo da vas upozorimo. Mislimo da
ima dovoljno vremena do utorka da se ove stvari nekako izdefinišu na bolji naĉin. Ovih
ĉetiri, pet stvari se moraju definisati i svakako u tom dijelu uz vaš napor koji ćete
napraviti, a podrţavajući razloge za ovaj zakon, imaćete podršku SNP-a kod ovog
zakona. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vam.
Zakljuĉujem raspravu u naĉelu povodom ove taĉke dnevnog reda. Pitam
gospodina ministra ţeli li sada da iskoristi pravo na završnu rijeĉŢeli.
Izvolite. Ministar Katnić.
MILORAD KATNIĆ:
Najprije oko izmjena i dopuna Zakona i rokova koji su protekli od donošenja
Zakona. Zakon je donijet krajem 2008.godine, a u primjeni je od 2009.godine. U pravoj
primjeni je od 2011.godine i to sredine 2011. godine zato što je tada prvi put donesena
presuda o privremeno oduzetoj imovini, tako da se ne moţe govoriti o primjeni zakona
od 2009.godine, kada nijesmo imali nijedan sluĉaj privremeno oduzete imovine. I praksu
i iskustvo smo mogli da steknemo upravljanjem imovinom, tek od druge polovine prošle
godine. Od tada do danas smo prepoznali sve ono što su slabosti i nedostaci zakona i u
martu smo, Vi ste bili prisutni, organizovali i konferenciju meĊunarodnu na kojoj su bili
uvaţeni eksperti koji su predloţili dopune i izmjene zakona i modele koji mogu pomoći u
boljem upravljanju imovine. Dakle, najefikasnije i najaţurnije, što smo mogli makar sa
strane Ministarstva i Vlade smo reagovali. Od sredine prošle godine od primjene zakona
u martu smo organizovali razmjenu meĊunarodnih iskustava i od marta do aprila smo
pripremili izmjene i dopune zakona. Vjerovatno nijesu savršeni, vjerovatno nikada neće
biti savršene, a za mjesec dana smo sve ono što je nabolja praksa ugradili u ovaj zakon
i ponudili Parlamentu. Na odborima ste, izmeĊu ostalog, i Vi i neki drugi poslanici
predloţili amandmane, odnosno saopštili da će predloţiti amandmane, mi vas pozivamo
145

da predoţite amandmane. O njima ćemo razgovarati,izjasniti se, sve ono što ide na liniji
unapreĊenja ovog zakona, mi ćemo kao Ministarstvo prihvatiti.
Oko kapaciteta Uprave za imovinu.
Svjestan sam da Uprava za imovinu i mnogi drţavni organi nemaju dovoljno
kapaciteta posebno za pitanja koja su velika, vaţna,nova u našem sistemu i posebno
osjetljiva i svjestan sam da broj ljudi i sam po sebi ne moţe da znaĉi ni dovoljno
kapaciteta, niti nedostatak kapaciteta. IzmeĊu ostalog, za ovaj zakon se predviĊa
mogućnost da se povjeri upravljanje na odreĊenom imovinom i da se imenuju druga lica
koja će upravljati imovinom, i u tom smislu kapaciteti nijesu ograniĉeni samo na Upravu i
na drţavni urgan, već na dobru organizaciju i mogućnost povjeravanja pravim ljudima
da moţe da upravlja imovinom.
Pitanje koje je najviše ovdje problematizovano jeste omogućavanje da porodica,
uţa porodica moţe da nastavi da ţivi u kući ili stanu u kojem je ţivjela prije nego što je
pokrenut sudski postupak, i to je suština. I kaţem ponovo, sa aspekta Ministarstva
finansija i racionalnosti to rješenje je dobro. Ukoliko imate predlog da se to ograniĉi ili
da se drugaĉije definiše, predloţite amandman mi smo spremni o njemu da
razgovaramo. Zašto je sa aspekta Ministarstva finansija to dobro Zato što, prvo
iseljavanje porodice iz bilo koje kuće ili stana, koliko god kvadrata imali, znaĉi da
moramo toj porodici ili toj najuţoj porodici da damo drugi smještaj, da vjerovatno
plaćamo troškove tog drugog smještaja u vidu zakupa.
Drugo, kako ste i sami rekli, u maloj sredini u Crnoj Gori, vjerovatno niko neće
uzeti u zakup tu privremeno oduzetu imovinu, već će drţava morati da snosi troškove
odrţavanja te privemene oduzete imovine, troškove, struje vode i svih drugih reţija, koji
se odnose na tu privrenemo oduzetu imovinu. Znaĉi drţava bi po predlogu da se iseli
porodica kako smo ĉuli ovdje imala dvostruke troškove, tako da vas molim, ukoliko
smatre da imate bolje rješenje predloţite ga, ukoliko smatramo da je dobro mi ćemo to
ga prihvatiti i zajedno donosimo konsekvence tog eventualnog predloga koji bismo
zajedniĉki prihvatiti. U dijelu imenovanja za upravljanje, razmišljali smo dugo o tome, da
li da ograniĉimo samo na steĉajne upravnike, meĊutim, moţe se desiti da steĉajni
upravnik ili steĉajni upravnici na listi, koji poznaje Privredni sud nemaju znanja ili nemaju
iskustva u upravljanju odreĊenom imovinom i zato nijesmo limitirani samo na steĉajne
upravnike,drţava moţe i u preduzećima koji su u drţavnoim vlasništvu da predloţi neko
lice, tako smo pošli od te predpostavke. Dakle, ovo je privremena imovina kojom
raspolaţe drţava u krajnjem moţe biti trajno oduzeta imovina i drţava treba kroz svoju
jasnu proceduru da predloţi lica koja će na najbolji naĉin da upravlja ovom imovinom.
Ukoliko smtrate da treba ograniĉiti i propisati neke kriterijume, spremni smo i o tome da
razgovaramo, s tim što uvijek kada se propišu neki kriterijumi onda moţete biti uskraćeni
da djelujete sa boljim rješenjem u postupku imenovanja tih lica.
U završnoj rijeĉi, ţelim da iskoristim još jednom da kaţem što je koncept koji je
Crna Gora prihvatila, koji promovišemo. To je obraĉun sa kriminalom i kroz oduzimanje
imovine i potvrda tog obraĉuna i presude koje su donijeli sudski organi i oduzeta imovina
privremeno i trajno oduzeta imovina i svi smo se sloţili da je tu napravljen jedan veliki
iskorak, iako su mnogi govorili i osporavali taj proces i usporavali da Crna Gora ima
kapaciteta i snage da to uradi. Sada Crna Gora je po iznosu trajno oduzete imovine
ukoliko taj iznos relativno posmatramo u odnosu na ekonomiju na bruto domaći proizvod
je iskoraĉila znaĉajno ispred drţava koje implementiraju sliĉna rješenja godinama.
146

Drugo, mnoge drţave, ukljuĉujući neke u regionu na koje se pozivate nemaju
institut privremeno oduzete imovine. Imaju privremeno oduzetih novĉanih sredstava, ali
ne i nepokretnosti. Crna Gora se odluĉila za model privremenog oduzimanja i
nepokretnosti, upravo da pokaţe primjer i da da jasan signal da je spremna i na ovaj
naĉin da se suoĉi sa problemom i korupcije i organizovanog kriminala i da privremeno
se stara o oduzetoj imovini, i to je teţak zadatak i to je maĉ sa dvije oštrice. Zato što u
krajnjem pravosnaţna presuda moţe znaĉiti da se vrati imovina prethodno okrivljenim,
a u meĊuvremenu drţava treba da se stara, i to staranje moţe biti godinu, dvije, tri, ĉetiri
ili pet. I u tom periodu neophodno je da se staramo najoptimalnije što moţemo, sa
najmanje troškova i da oĉuvamo vrijednost imovine kako eventualno ne bi plaćali velike
troškove, ili ukoliko postane drţavna imovina na kraju da ta imovina saĉuva svoju
vrijednost. Dakle, preuzeli smo koncept koji u tom dijelu daje najveću obaveznost
drţavi, najveća prava drţavi i naš je zadatak da kroz ovaj zakon omogućimo efikasnije
upravljanje tom privremeno oduzetom imovinom i kasnije valorizaciju trajno oduzete
imovine. I ja zahvaljujem svima koji su uzeli uĉešće u raspravi, posebno onima koji su
govorili o samom zakonu i koji su govorili, argumentima i koji pomaţu da unaprijedimo
ovu oblast i zajedno da drţava na kraju poreski obaveznici imaju efekata od ovog
ukupnog procesa koji smo zapoĉeli.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Na ovaj naĉin završavamo ovaj dio.
Znam šta je procedrualna intervencija, ali da skratimo vrijeme u svemu ovome da
bi omogućili da poĉnemo raspravu oko Zakona o pomilovanju, predlaţem sljedeće:
Oĉigledno tokom rasprave je pokazano da ima odreĊenih dilema kada je ovaj
zakon u pitanju, prije svega vezano za ĉlan 6, stav 1 i stav 4. Vidim da su neki poslaniĉki
klubovi već podnijeli amandmane na tu temu, neki poslaniĉki klubovi nagovještavaju da
predloţe takoĊe amandmane u odnosu na taj ĉlan. Ministar je takoĊe govorio o
spremnosti Vlade da razgovara u odnosu na ova rješenja, tako da predlaţem da
omogućimo da se podnesu amandmani sjutra do 11 ĉasova kada poĉinjemo plenum.
Znaĉi, napravićemo, kao što smo nekoliko puta to napravili, da kaţem, ustupak,
odstupanje od onog opšteg pravila. Znaĉi do 11 sati amandmani na ovaj zakon, to je
jedno.
I drugo, pošto smo trebali da se izjasnimo i oko razloga hitnosti koje je Vlada
navela kada je u pitanju ovaj zakon, u ĉlanu 14 je predviĊeno da zakon stupa na snagu
danom objavljivanja u "Sluţbenom listu", pa prihvatanjem tog ĉlana, evo predlaţem da
mi prihvatimo i razloge hitnosti koje je Vlada predloţila kada je ovaj zakon u pitanju.
Slaţete li se i sa jednim i sa drugim predlogom Slaţete. Zahvaljujem ministru
Katniću i njegovim saradnicima na uĉešću u našem radu.
Prelazimo na sljedeći zakon - Predlog zakona o pomilovanju.
Ovlašćeni predstavnici Vlade su potpredsjednik i ministar pravde i ljudskih prava
Duško Marković i pomoćnica ministra Slavica Rabrenović. Oni su ovdje i ja ih
pozdravljam u ime svih nas.
Izvjestioci odbora su: Milorad Vuletić u ime Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo i Evrin Spahić u ime Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu.
147

Ţeli.
Otvaram pretres, pitam predstavnika Vlade ţeli li da da dopunsko obrazloţenje
Rijeĉ ima potpredsjednik Vlade gospodin Marković. Izvolite.
DUŠKO MARKOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Uvaţeni poslanici,
Dopunsko obrazloţenje će biti malo duţe pa bih molio za razumijevanje ako se
taj produţetak desi.
Pomilovanje predstavlja akt milosti i u iskljuĉivoj je nadleţnosti predsjednika Crne
Gore što je propisano ustavnom odredbom iz ĉlana 95 stav 1 taĉka 9. Cijeneći ustavne
odredbe ovaj akt milosti nije i ne moţe biti ograniĉen materijalno pravnim uslovima. Sa
pravnog aspekta pomilovanje je institut kojim se mijenjaju dejstva sudske odluke u
pogledu izreĉene kriviĉne sankcije, odnosno spreĉava donošenje odluka u sluĉaju
kriviĉnog gonjenja. Komparativno iskustvo ukazuje da u velikoj većini drţava, pravo
pomilovanja pripada šefu drţave. Na primjer, u drţavama klasiĉne demokratije razlikuju
se dva modela. Model vlasti, kao što su Sjedinjene Ameriĉke Drţave, gdje predsjednik
ima pravo pomilovanja i drugi model parlamentarni, Austrija, Njemaĉka, Italija u kojima
se vlast pomilovanja dijeli izmeĊu predsjednika i Vlade, a u zemljama u okruţenju
pomilovanje iskljuĉivo daje predsjednik drţave. Odredbom ĉlana 12 vaţećeg zakona o
pomilovanju propisano je da Predsjednik Crne Gore moţe dati pomilovanje samo kada
je sud takvog mišljenja ili je to predloţio ministar pravde iz ĉega proizilazi da predsjednik
ne moţe dati pomilovanje bez pozitivnog mišljenja suda, odnosno predloga ministra
pravde, što nije saglasno sa Ustavom Crne Gore, jer predsjedniku Crne Gore, ne samo
da je ograniĉena Ustavom utvrĊeno pravo da daje pomilovanje već mu je to pravo i
uskraćeno u sluĉajevima kada nije dato pozitivno mišljenje suda ili predlog ministra
pravde.
Treba reći da institut pomilovanja ne dira u prava trećih lica, prije svega lica koja
su oštećena kriviĉnim djelom. Dakle, lica koja su oštećena kriviĉnim djelom mogu da
ostvare svoj imovinski pravni zahtjev, a eventualno i druga prava koja se zasnivaju na
pravosnaţnoj presudi u kom pogledu pomilovanje nema dejstvo.
Odluka o pomilovanju ili njegovom odbijanju ne moţe se ni na koji naĉin
osporavati, a eventualne arbitrernosti pa ĉak i zloupotrebe lica nadleţna da odluĉuju o
pomilovanju podlijeţu politiĉkoj i parlamentarnoj odgovornosti i kontroli. Suština instituta
pomilovanja jeste da pomilovanje ima dejstvo na poimeniĉno odreĊeno lice što je u
skladu sa kriviĉnim Zakonikom ĉlan 131 stav 1 kao i da u odnosu na vaţeći zakon
drugaĉije definisano podruĉje primjene pomilovanja. Dakle, pomilovanje se odnosi na
lice kome je izreĉena kriviĉna sankcija za kriviĉno i drugo kaţnjivo djelo propisano
zakonima Crne Gore, zakonima strane drţave, ĉija su presude izvršavane na teritoriji
Crne Gore što je u skladu sa Konvencijom Savjeta evrope i saveznim zakonom za koje
je u prvom stepenu u periodu od 1998. do 1990.godine, sudio sud na teritoriji Crne
Gore. Pomilovanje je diskreciona vlast predsjednika koju osigurava zakonsko naĉelo
oportuniteta tj. koje se zasniva na ocjeni donošenja odluke o pomilovanju kao i izbora
oblika pomilovanja odabranim jedne od zakonom taksativno odreĊenih alternativa.
Na navedeni naĉin Prijedlog zakona o pomilovanju prati zakonsko rješenje
Kriviĉnog zakonika, te se u skladu sa ĉlanom 131 KAZ pomilovanje da je osloboĊenje od
kriviĉnog gognjenja i potpuno i djelimiĉno osloboĊenje od izvršenja kazne zamjenjuje se
148

izreĉena kazna blaţom kaznom ili uslovnom osudom ili se odreĊuje brisanje osude.
Ukida ili odreĊuje kraće trajanje mjera bezbjednosti zabrane vršenja poziva djelatnosti ili
duţnosti zabrana upravljanja motornim vozilom i protjeravanje stranaca iz zemlje.
Ukidaju odreĊene pravne posljedice, osude predviĊene zakonom ili odreĊuje njihovo
kraće trajanje. Znaĉajna novina u postupku pomilovanja je da se više molba ne podnosi
prvostepenom sudu, već Ministarstvu pravde dosadašnji postupak primjene pomilovanja
bio je specifiĉan oblik upravnog postupka i van sudskog postupka u kojem uĉestvuju
zajedno i sud i drugi upravni organi. Uloga suda je bila dvostruka, s obzirom da je sud
bio obavezan utvrditi sve relevantne ĉinjenice i dati svoje obrazloţeno mišljenje o
opravdanosti i neopravdanosti molbe za pomilovanje a samim tim sudsko vijeće stavljalo
se u poloţaj upravnog tijela. Postupak pomilovanja nije sudski već upravni postupak
utemeljen na diskrecijskom odluĉivanju, sud je za odluku za koju se traţi pomilovanje
već donio i njegova uloga tu prestaje. Ne moţemo dozvoliti sudu da dva puta odluĉuje u
istom sluĉaju,odnosno u upravnom postupku. Molba za pomilovanje, moţe se ponavljati
po propisanim rokovima za ponavljanje. Kada Ministarstvo pravde primi molbu za
pomilovanje, ispitaće se da li je molbu podnijela ovlašćena osoba u smislu ovog zakona
i da li je proteklo vrijeme koje je potrebno za podnošenje molbe za pomilovanje. O ĉemu
će u pisanoj formi obavijestiti podnosioca molbe što je u cilju zaštite prava interesa
osuĊenika. Treba reći da molba za pomilovanje ne odlaţe izvršenje kazne zatvora, što
znaĉi da se osuĊeni moţe pomilovati i prije i u toku izdrţavanja kazne zatvora. Postupak
za pomilovanje koje se daje osloboĊenje od kriviĉnog gonjenja pokreće se i po
sluţbenoj duţnosti i nije novina. Vidio sam da je u nekim raspravama na odborima to
pitanje osporavano i do cjelishodnog rješenja dovoĊeno u pitanje, ali to je rješenje iz
starog zakona, iz ĉlana 13 već postojećeg zakona i mi nismo u tu normu dirali. Postupak
po sluţbenoj duţnosti pokreće ministar pravde, postupak pomilovanja po ovom osnovu
se sprovodi kao i postupak po molbi za pomilovanje osuĊenog lica i drugog ovlašćenog
lica i po svojoj suštini i sadrţaju odgovara prijedlogu koji ministar pravde daje u postupku
po molbi za pomilovanje. Na kraju polazeći od prioriteta prijedloga zakona o pomilovanju
koji u suštini predstavlja svojevrsnu zaštitu prava i sloboda graĊana, hitnost u
postupanju još je jedan od principa koji doprinosi ostvarenju zaštite prava. Zahvaljujem
se.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Izvjestioci odbora se nijesu prijavili za rijeĉ. Dobili smo izvještaje.
Imamo za sada tri prijavljena komentara u odnosu na dopunsko obrazloţenje koje
smo upravo ĉuli. Prvo dajem rijeĉ u ime Kluba Socijalistiĉke narodne partije kolegi
Gošoviću, a zatim u ime Kluba Demokratske partije socijalista kolega Aprcović. Izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, predstavnici Vlade, uvaţeni graĊani,
Kao osnovni i jedini razlog za donošnje novog Zakona o pomilovanju Vlada je u
obrazloţenju Predloga zakona navela, a ministar sada naznaĉio, da je postojećim
zakonskim rješenjima ustavno pravo predsjednika Crne Gore da daje pomilovanja, ne
samo ograniĉeno već da mu je to pravo uskraćeno u sluĉajevima kada nije dato
pozitivno mišljenje suda ili predlog Ministarstva pravde. S tim u vezi ministar je i sada
149

citirao odredbe ĉlana 12 Zakona o pomilovanju kojim je propisano da predsjednik Crne
Gore moţe dati pomilovanje samo kada je sud takvog mišljenja ili je to predloţio ministar
pravde.
Gospodine ministre, ĉinjenice na kojima temeljite razlog za donošenje ovog
zakona uopšte ne stoje. Naime, Odlukom Ustavnog suda Republike Crne Gore broj 7/99
od 18.maja 1999. godine odredbe ĉlana 12 Zakona o pomilovanju kao nesaglasne sa
Usavom, stavljene su van snage. Dakle, kao razlog za donošenje zakona navodite
odredbe ĉlana 12 zakona koje se ne nalaze u pravnom sistemu Crne Gore i ne
proizvode pravne posledice već punih 13 godina. Od takve norme, mislim da ste
apsolutno saglasni, nema potrebe da štitite ustavna prava bilo koga pa ni predsjednika
Crne Gore. Oĉigledno, gospodine ministre, da je u pitanju neki veliki propust.
TakoĊe, ako ne postoje razlozi koje ste naveli za donošenje zakona, ako
postupak propisan sada vaţećim zakonom ni u kom vidu ne ograniĉava ustavna prava
predsjednika Crne Gore da daje pomilovanja, što je takoĊe fakat, ako ne postoji
odgovarajući propis Evropske unije, ni Savjeta Evrope sa kojima je potrebno obezbijediti
usklaĊenost ovog zakona, onda bi gospodine ministre bilo elementarno korektno i po
vas obavezujuće da o stvarnim razlozima za donošenje ovog zakona upoznate
Skupštinu i ukupnu javnost. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Ako ima potrebe za odgovorom onda to u ovoj fazi naše rasprave ide odmah
nakon postavljenog pitanja. Izvolite.
DUŠKO MARKOVIĆ:
Samo kratko, potpredsjediĉe, pretpostavljam da ima interesovanja za raspravu, a
vrijeme istiĉe. Naravno, biće prilike da o svakom detalju dam odgovor, ali nema dileme
da je ovaj zakon bio neustvan. On je dugo na snazi i jedan od razloga zbog ĉega su
izmjene ovog zakona uvrštene, odnosno donošenje novog Zakona o pomilovanju
uvrštene u program rada Vlade, jeste da se i usklade sa postojećim Ustavom. Prema
tome, rješenja iz starog zakona nijesu bila saglasna sa Ustavom, jer se izmeĊu ostalog i
predsjedniku drţave uskraćivalo pravo koje mu je dato Ustavom.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Biće vremena tokom rasprave. Tako je, dopunsko obrazloţenje, komentar,
ĉujemo odgovor i idemo dalje. Biće vremena tokom rasprave.
Kolega Aprcović u ime Kluba Demokratske partije socijalista, nakon njega kolega
Medojević u ime Kluba Pokreta za promjene. Izvolite.
ŢELJKO APRCOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege poslanici, uvaţeni ministre, uvaţena gospoĊo Rabrenović,
Javio sam se za komentar iz razloga što je predloţeni zakonski tekst Zakona o
pomilovanju izazvao polemike kako struĉne, tako i laiĉke javnosti. U uvodnom izlaganju
ministra dobio sam odreĊena razjašnjenja u vezi norme precizirane u ĉlanu 6 Predloga
zakona, ali ţelio bih da iznesem i neke dileme u vezi same norme koja je precizirana na
150

naĉin kako je precizirana u Predlogu zakona, a tiĉe se postupka za pomilovanje koji se
pokreće po molbi za pomilovanje ili po sluţbenoj duţnosti.
Mislim da ovo što ste sada naglasili se odnosi na ĉlan 13 vaţećeg zakona iz
1998. godine. Trebalo je puno preciznije da se obrazloţi kako ne bi došli u nedoumicu
ko to pokreće po sluţbenoj duţnosti postupak za pomilovnje iz razloga što i struĉna i
laiĉka javnost ima pravo da zna da li se po sluţbenoj duţnosti pomilovnje pokreće samo
izuzetno ili ono u suštini predstavlja pravilo.
Ţelim da kaţem da predloţeni zakonski akt u dijelu novina koje se tiĉu da je
postupak pomilovanja izmješten iz nadleţnosti sudova u dio koji se odnosi na
Ministarstvo pravde i definitivno do kraja poštuje ustavno naĉelo da predsjednik drţave
ima utvrĊeno pravo da donosi pomilovanje, iz prostog razloga što smatram da su sudovi
morali da budu pristrasni prilikom donošenja mišljenja o pomilovanju iz razloga što kroz
mukotrpni sudski postupak koji su vodili oni su....(Prekid). TakoĊe, ono što je na Odboru
za politiĉki sistem pravosuĊa i upravu izazvalo dilemu kod kolega poslanika tiĉe se ĉlana
15 predloţenog zakona u dijelu koji se odnosi da predsjednik moţe dati pomilovanje i
bez sprovoĊenja postupka propisanog ovim zakonom. Mislim da je ova norma trebala da
bude preciznija, koje će to njegove struĉne sluţbe, tako da ih nazovem, odraditi
pripremni postupak i u suštini donijeti jedno odreĊeno mišljenje i na šta će se moći
predsjednik drţave pozvati prilikom donošenja akta o pomilovanju.
Jasni su mi razlozi zbog ĉega se donosi ovaj zakon i jasne su mi ustavne
odrednice iz svih zemalja u okruţenju koje imaju sliĉna rješenja, ĉak i velika većina svih
svjetskih drţava imaju Ustavom utvrĊenu nadleţnost predsjednika drţave da moţe da
donese akt o pomilovanju i mislim da kroz predloţeni zakonski akt uz odreĊene dorade,
ako se ministar pravde sloţi, moţe da bude kvalitetan pomak u dijelu koji se odnosi na
institut pomilovanja. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Ministre, izvolite. Imate rijeĉ.
DUŠKO MARKOVIĆ:
Samo da saopštim, rekao sam da tu nema nikakve nejasnoće. Postupak po
sluţbenoj duţnosti pokreće ministar pravde. Ne znam gdje se tu vidi nejasnoća i u
kojem dijelu treba to pojašnjavati. Nema razloga za dodatnim pojaĉavanjem norme u
tom smislu. Rekao sam da je i u prethodnom zakonu koji je na snazi u ĉlanu 13 reĉeno
da postupak pomilovanja po sluţbenoj duţnosti pokreće ministar pravde. Tu, po meni,
zaista nema nikakvih nejasnoća. Cijenim mišljenje kolege Aprcovića, ali ne bi bio sklon
da ove njegove argumente uvaţim.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Medojević sada ima rijeĉ. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem se, gospodine potpredsjedniĉe.
Gospodine ministre,
151

Tragom diskusije kolege Gošovića, ovako vaţni zakoni imaju odreĊene elemente
koji dovode u pitanje ustavni poredak i koji ostavljaju mogućnost da predsjednik drţave
na diskrecionoj osnovi, kako ste Vi rekli, donese odreĊenu odluku i tako suspenduje
odluke jedne ĉitave grane vlasti, kao što je pravosuĊe. Smatram da je Vlada morala da
ima mnogo više senzibiliteta i osjetljivosti kada je ovakav zakon u pitanju. Potpuno se
slaţem, ne vidim drugog razloga osim politiĉkog. Mi u Pokretu za promjene ne moţemo
da zaboravimo da trenutno funkciju predsjednika svih graĊana Crne Gore vrši
potpredsjednik Demokratske partije socijalista koji nije podnio ostavku na svoju funkciju i
koji ĉak ne samo formalno nego i operativno ima funkciju koordinatora za Podgoricu.
Gospodine ministre, ako Vi mislite da potpredsjedniku Demokratske partije socijalista i
koordinatoru za Podgoricu treba dati ovakva, boţanska prava. Ja zaista mislim da mi
idemo pogrešnim pravcem.
Pravo na pomilovanje se mora odrediti za odreĊena kriviĉna djela. Šta ovo znaĉi
Svi se mogu pomilovati, najteţa kriviĉna djela, kriviĉna djela koja zadiru u naš
tradicionalni kodeks, koja zadiru moral nacije, koja zadiru ustavni poredak,šta je ovo.
Znaĉi, potpredsjednik Demokratske partije socijalista moţe da pomiluje narko
dilera. Moţe da pomiluje ubicu višestrukog, moţe da pomiluje teroristu, moţe, moţe da
pomiluje ako je to u interesu Demokrtske partije socijalista.Znaĉi ako sada ova prava
dajete vašem potpredsjedniku partije, suspendujete Skupštinu, suspendujete Vladu,
suspendujete struĉnu javnost, suspendujete bilo koga. Dozvolite da mi imamo pravo da
sumnjamo da iza ovoga stoji konkretni politiĉki interes i volio bih da nam, nemojte da se
iznenadimo da kad usvojite ovaj zakon da pred izbore bude pomilovana odreĊena grupa
ljudi kriminalaca koji trenutno sluţe zatvorsku kaznu.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Potpredsjednik Marković.
Molim vas da damo rijeĉ potpredsjedniku Markoviću. Kolega Stanišiću.
DUŠKO MARKOVIĆ:
Gospodine poslaniĉe Medojeviću,
To što ste rekli sada je ĉisti politiĉki pamflet i ĉista politiĉka propaganda. Vi ne
govorite o zakonu, i ne govorite o normi, ne govorite o iskustvima, Vi govorite o politiĉkoj
dimenziji liĉnosti koja obavlja funkciju predsjednika drţave. Gospodin Vujanović je
predsjednik drţave sa svim pravima i obavezama koje proizilaze iz Ustava. Ja ne znam
da li ste vi ili bilo ko drugi, pokrenuo bilo koju inicijativu u smislju da predsjednik drţave
vrši neustavno i nezakonito svoju funkciju. Do sada je nije bilo, do sada nije
konstatovano.
Prema tome, ovaj zakon, gospodine Pavloviću, dozvolite mi da završim, ja vas ne
prekidam, znaĉi, ovo je zakon koji je Vlada pripremila u skladu sa svojim programom, sa
programom rada Vlade i o tome se ozbiljno promišljalo. Ovo nije zakon za liĉnost, ovo
nije zakon koji ima namjeru da pomiluje ljude, kako to vi govorite, ţivi bili pa ćemo vidjeti
i vidjećemo gdje će ta istina, ĉija će istina pobijediti, ako taj zakno bude primjenjivan na
naĉin kako ga vi primjenjujete, ja se više neću baviti politikom. Znaĉi motivi za
predlaganje ovoga zakona nisu ti nego zbog toga što je prije, što je prvi zakon koji je
promijenjen, ja mislim 98. godine, ima ova rješenja gospodine Medojeviću, koja smo mi
vratili u ovaj zakon. Ta rješenja zakona iz 98. godine, takoĊe je osporavao Ustavni sud i
152

ekao da nije u skladu sa Ustavom ograniĉavati pravo predsjednika na pomilovanje,
mišljenje Ministarstva pravde, a posebno suda.
I mi poštujemo i odluku Ustavnog suda, i poštujemo ustavnu normu. Ovdje nema
politizacije. Mi ovdje donosimo zakon, ja vjerujem za svakoga predsjednika i ovoga
danas i onog budućeg, a ne na naĉin kako vi to govorite. To je druga stvar, ja ne ulazim
u to. Mi donosimo, to je vaša politiĉka priĉa, ali ĉinjenice su ovakve, gospodine
Medojeviću.
I dajte da razgovaramo, znaĉi da li je predsjednik Obama, predsjednik
demokratske stranke. Da li predsjednik Obama moţe da donese odluku o pomilovanju
nekoga ko je osuĊen na doţivotnu kaznu Moţe. U ĉemu je problem, zašto to ne bi
mogao predsjednik Crne Gore Zbog toga što se vi politiĉki ne slaţete sa ovim.
Zahvaljujem se.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Na ovaj naĉin smo završili današnji rad.
Prošlo je 17 ĉasova.
Zahvaljujem na uĉešću u radu. Nastavljamo sjutra u 11 sati. Prvi uĉesnik u
raspravi je kolega LuiĊ Škrelja.
31.05. 2012. u 11.45 h
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani potrpedsjedniĉe
Vlade, ministre pravde i ljudskih prava, pomoćnice Rabrenović, nastavljamo sa šestom
śednicom.
Dogovor je da dva sata da radimo Predlog zakona o pomilovanju. Ĉuli smo
uvodna izlaganja, radićemo ga dva sata od ovog trenutka, a ono od juĉe što je bilo neka
ide u dodatak.
Prvi prijavljeni u ime vladajuće većine je kolega LuiĊ Škrelja, a da se pripremi
kolega Neven Gošović.
Izvolite.
LUIĐ ŠKRELJA:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţeni potpredsjednici, koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre,
uvaţena javnosti,
Prvo, izvinjavam se, jer od prekjuĉe imam neki napad alergije, pa ukoliko dolazi
do nekog kijanja, unaprijed se izvinjavam ukoliko remetim atmosferu ovdje.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Onda da konstatujemo na šta je alergija.
LUIĐ ŠKRELJA:
Alergija na polen.
153

PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
E dobro, u redu, to je bolja solucija.
Izvolite, kolega.
LUIĐ ŠKRELJA:
Ţivot je najznaĉajnija vrijednost koja daje osnovni smisao svim ostalim
vrijednostima koje ĉovjek ima. Stoga je u svakom civilizacijskom društvu pravo na ţivot
najznaĉajnije ljudsko pravo. Ako se za ljudska prava moţe smatrati da su prirodna prava
ĉovjeka, onda se to najprije moţe utvrditi za pravo za ţivot. U tom smislu svi pravni
dokumenti kojima se proklamuju prava graĊana, odnosno ljudska prava definišu i
potvrĊuju ovo pravo. A Ustav iz savremenih drţava u odredbama o pravima ĉovjeka
istiĉu pravo na ţivot kao prvo meĊu pravima graĊana. Svako proklamovano i priznato
pravo ima svoju pravu vrijednost samo onda ako je efikasno pravno zaštićeno. Zato i
pravo na ţivot mora od strane pravnog poredka biti zaštićeno odgovarajućim pravnim
mjerama. A s obzirom na izuzetnu vaţnost toga prava i kriviĉno pravna zaštita, kao
najjaĉi vid pravne zaštite, mora biti na odgovarajući naĉin postavljena.
Po Kriviĉnom pravu svi ljudi imaju jednako pravo na ţivot, bez obzira na rasu,
nacionalnost, etniĉku pripadnost, vjeru, društveni poloţaj, porijeklo, pol, uzrast i druge
karakteristike. Konaĉno, u okvir prava na ţivot spada i pravo svakog osuĊenika da traţi
pomilovanje i zamjenu kazne. On se moţe koristiti amnestijom koja predstavlja
kolektivno pomilovanje, nijedan od ovih naĉina ukidanja ili ublaţavanja kazna nije u
rukama suda, već izvršnih ili zakonodavnih organa. Pa ovo i nije pravni lijek u pravom
smislu rijeĉi, već mogućnost da se stvar razmotri i još jednom s moralne, humanitarne i
politiĉke strane.
Izvršenje smrtne kazne, recimo, protivno je pravu na ţivot ako osuĊenik nije
uopšte imao mogućnost i prilike da traţi ublaţenje kazne. Danas se u Crnoj Gori u
pravnoj i politiĉkoj javnosti zaista raspravlja, o pravnoj prirodi predsjedniĉke prerogative
pomilovanja i znaĉenju te vlasti u kaznenom pomilovanju. Pri tome se naglašava da se
sadrţaj i priroda pomilovanja nuţno nadovezuju na pitanje razloga i motiva nastanka tog
instituta, njegovog razvoja kroz pravno politiĉku istoriju i mjesta u savremenim pravnim
sudovima.
Otvorena su pitanja ustavnosti ograniĉavanja predsjedniĉke vlasti. Stvarne i
pravne prirode te vlasti i njezina ureĊenja kao akta milosti, a ne kao akta neograniĉene
politiĉke volje ili izvnarednog pravnog lijeka.
Zakljuĉak, da je naša politika pomilovanja predimenzionirana, bila bi logiĉna
posledica ĉinjenice da pomilovanje u Crnoj Gori sluţi iskljuĉivo ostvarivanju cilja
izvršavanja kazne, resocijalizacije, što u isto vrijeme otvara i neka pitanja o kaznenoj
politici i politici izvršavanja kazne. Kada pomilovanje postane redovni instrument
intervencije nesudskih tijela u podruĉju kaznenog pravosuĊa, nedvosmisleno je da ili
nešto nije u redu sa samim pravom ili se ono pogrešno primjenjuje. Redovna primjena
pomilovanja stavlja na sumnju postojeću kaznenu politiku i politiku izvršavanja kazne.
Stoga je oĉigledno sazrelo vrijeme za reforme kaznenog zakonodavstva u širem
smislu,ili primjene pomilovanja. Put kojim pomilovanje prolazi kroz ravno politiĉku istoriju
od pukog akta kraljevske milosti do funkcionalnog instituta kaznenog pravosuĊa bio je
stalno proţet idejom da je pomilovanje potrebno osloboditi i racionalnosti i ideje milosti.
TakoĊe, ĉinjenica da jedino što je na tom putu ostalo gotovo oduvijek neizmijenjeno
154

jeste nosilac vlasti, poglavar drţave, monarh ili predsjednik. Sve ostalo vezano uz
pomilovanje mijenjalo se u većoj ili manjoj mjeri, mada se ono kao potomak apsolutne
vladareve moći uveliko i uspješno branilo od svih akcija da se stegne odreĊenim
pravilima.
Materijalno pravno biće ili oblici pomilovanja nijesu nikada bili odreĊeni Ustavom,
nego zakonima. Najveći broj ustava u svijetu ne odreĊuje oblik i uĉinke pomilovanja, jer
su ustavne odredbe obiĉno iskazane opštim izrazima koje ne oznaĉavaju precizno ni
granice, ni razloge vlasti. Stoga su ta pitanja prepuštena ureĊenju Kaznenog
zakonodavstva, procjeni propisa ili sudskih tumaĉenja zavisno od pravnog postupka.
MeĊutim, u novije vrijeme postoje dileme je li moguće ako Ustav ne predviĊa nikakva
ograniĉenja, pomilovanja, takva ograniĉenja ipak predvidjeti Zakonom o pomilovanju.
Zaista je sporno, je li dopušteno limitiranje oblika ili uĉinaka pradsjedniĉke vlasti. U teoriji
iste, postoji mišljenje da predsjedniĉka pomilovanja nijesu podloţna nikakvim
zakonodavnim ograniĉenjima i kontrolama. Ali, kako većina zakonodavstva ipak
odreĊuje da se pomilovanje daje iskljuĉivo osuĊenim osobama, kao i ĉinjenica da je
dosadašnje crnogorsko zakonodavstvo kojem se mogu uputiti isti prigovori ustavno
pravne prirode ograniĉavalo tu vlast, ĉini se prihvatljivim, dopustiti ograniĉavanje
predsjedniĉke povlastice posebnim zakonom.
Odluka o pomilovanju u materijalnom smislu nema zakonodavnu prirodu, jer ne
stvara prava, nego samo ispravlja ili ponekad i suspenduje primjenu vaţećeg prava, ali
pri tome ne ukida ili ne mijenja samu opštu pravnu normu.
Stoga predstavlja ili akt pomilovanja, opštu osnovu floništenja ligašenja kazne,
odnosno bezslovni prestanak drţavnog prava na kaţnjavanje.
Akt pomilovanja ne poništava formalni integritet presude. Presuda ostaje na snazi
kao zakonita i pravosnaţna, jer je temelj pomilovanja upravo poĉinjeno dijelo i sudski
utvrĊena krivica poĉinioca. Premda Odluka o pomilovanju koja se odnosi na
pravosnaţnu presudu ne mijenja presudu o Odluci o dijelu i krivici. Njezino je materijalno
biće takvo da ipak dira u drugi dio sudske presude, Odluku o odreĊenoj kazneno pravnoj
sankciji. Pri tome pravna priroda akta pomilovanja je dvostruka. Jednom on predstavalja
..ili prepreku kaţnjavanju ka apsolutnom odricanju drţave od prava proganjanja
kaţnjavanja u sluĉaju abolicije, te potpunog ili djelimiĉnog opraštaja od izvršenja kazne.
Naime, pomilovanje kojim se daje potpuni ili djelimiĉni oproštaj od izvršenja kazne ne
mijenja pravosnaţnu presudu odluke o kazni jer o aktu nema nikakve ili drugaĉije odluke
o kazni. Pravosnaţna presuda egzistira kao takva uvijek kada je to potrebno kod
primjene drugih zakonskih institucija. Inaĉe, u svijetu su poznata dva modela kojima se
postupak pomilovanja naĉelno usklaĊuje o prihvaćanju podjele vlasti. Angloameriĉki
model prema kojem nosilac vlasti, predsjednik, obavezno samo obavještava sud o
podnešenoj molbi, kako bi sud mogao, ako to ţeli dati relevantno mišljenje ili neke
informacije, te francuski model po kojem prethodni postupak umjesto suda vodi drţavno
tuţilaštvo koje je kao drţavno tijelo izvršne vlasti kaznenog progona zainteresovano za
izvršavanja izreĉene presude. Hvala na paţnji i hvala na omogućavanju da završim
diskusiju.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ne, vi govorite na nematernjem jeziku i to je uvijek teţe. Osim toga u vašem
izlaganju nema ništa sporno, u vašem izlaganju nema ĉak ni politiĉkih stavova nego
jedna dobra edukacija o toj oblasti za sve nas.
155

Kolega Gošoviću, izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, predstavnici Vlade, uvaţeni graĊani,
Gospodine ministre, mislim da smo juĉe razriješili dilemu i da ne moţe biti sporno
da nekadašnje odredbe ĉlana 12 Zakona o pomilovanju ne mogu biti razlog za
donošenje ovog zakona jer ta ograniĉenja koje je sadrţala ta norma u pogledu prava
predsjednika da daje pomilovanja, više ne postoje Odlukom Ustavnog suda iz 1999.
godine, kojom je ta norma stavljena van snage.
TakoĊe ţelim da napomenem da i u drugim odredbama sada vaţeći Zakon o
pomilovanju ni u kom vidu ne ograniĉava ustavno pravo predsjednika drţave da daje
pomilovanje.
Naime, njegovim odredbama u osnovnom propisano je da se molba za
pomilovanje podnosi sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. U daljem postupku
sud po pribavljenom mišljenju drţavnog tuţioca, zajedno sa svojim mišljenjem o
opravdanosti molbe za pomilovanje, istu dostavlja ministarstvu nadleţnom za poslove
pravosuĊa.
Na kraju, kada razmotri i ocijeni navode u molbi za pomilovanje ministar pravde
dostavlja molbu sa svojim predlogom predsjedniku Crne Gore. Dakle, predsjednik Crne
Gore u donošenju odluke o pomilovanju nije bio vezan mišljenjem suda niti tuţioca, niti
prijedlogom ministra pravde, kao što ni po Zakonu kojeg danas razmatramo neće biti
vezan predlogom za pomilovanje koje će podnositi i saĉinjavati ministar pravde po
podnesenoj molbi za pomilovanje. Ako ne postoje ovi razlozi koje ste naveli za
donošenje zakona, ako postupak propisan sada vaţećim zakonom ni u kom vidu ne
ograniĉava ustavna prava predsjednika Crne Gore da daje pomilovanje, ako ne postoji
odgovarajući propisi Evropske unije ni Savjeta Evrope sa kojima je potrebno obezbijediti
uskla]enost ovog zakona, što ste takoĊe naveli u obrazloţenju predloga zakona, onda
bi, gospodine minister, da ponovim ono što sam rekao juĉe bilo neophodno, mislim po
vas i obavezujuće da o stvarnim razlozima za donošenje ovog zakona upoznate
Skupštinu i ukupnu javnost. Sada ste, ĉak i prilikom pribavljanja podataka i ĉinjenica u
postupku davanja pomilovanja potpuno eliminisali i sud, i tuţilaštvo, a što je prosto
nemoguće. Primjera radi, gospodine ministre, da biste kao ministar pravde po sluţbenoj
duţnosti pokrenuli postupak pomilovanja za oslobaĊanje nekog lica od kriviĉnog
gonjenja, podatke za to lice o kriviĉnom gonjenju moţete pribaviti jedino od suda i
nadleţnog tuţilaštva, ali takvu mogućnost pribavljanja tih podataka nijeste predvidjeli
predlogom zakona u odnosu na sud i tuţioca ali jeste na organe drţavne uprave,
lokalne samouprave i tome sliĉno.
Postupak za pomilovanje shodno predloţenom zakonu pokreće se po molbi za
pomilovanje koju mogu podnijeti osuĊeno lice, njegov zakonski zastupnik, braĉni drug,
srodnik po krvi u prvoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, staraoc, hranilac ili lice sa
kojim osuĊeno lice ţivi u vanbraĉnoj zajednici. Dakle, zadrţan je veoma širok krug lica
koja mogu podnijeti molbu za pomilovanje. Istovremeno predlogom zakona je
predviĊeno da se postupak za pomilovanje moţe pokrenuti i po sluţbenoj duţnosti.
Takva mogućnost sada vaţeći zakon predviĊena je samo u sluĉaju ako je izreĉena
smrtna kazna a molba za pomilovanje nije podnijeta. Radi se svakako o normi koja je
unesena u zakon još u vremenu kada je u našem kriviĉnom zakonodavstvu postojala
156

mogućnost izricanja smrtne kazne. Sada se mogućnost pokretanja postupka
pomilovanja po sluţbenoj duţnosti predvidja samo kada je u pitanju postupak
pomilovanja za oslobaĊanje od kriviĉnog gonjenja. Rijeĉ je o postupku koji se sprovodi
mimo lica protiv kojeg se vodi kriviĉni postupak ali i takav postupak poznaju pojedina
uporedna zakonodavstva i odluka o pomilovanju donesena u tom postupku bila bi
svakako obavezujuća. MeĊutim, rješenja sadrţana u odredbama ĉlana 15 predloga
zakona da predsjednik moţe dati pomilovanje i bez sprovoĊenja postupka propisanog
ovim zakonom predstavlja potpunu novinu u našem zakonodavstvu, a takvo rješenje ne
poznaju zakoni drţava u našem okruţenju. Ovakvo rješenje je neprihvatljivo iz puno
razloga. Ova norma ne razraĊuje se ni u kom vidu, ne precizira se postupak na osnovu
kojeg bi mimo odredbi ovog zakona predsjednik mogao po sluţbenoj duţnosti dati
pomilovanje, ne navode se ni specifiĉni sluĉajevi za koje bi predsjednik mogao dati
pomilovanje primjenom odredbi ovog ĉlana. Ono što je u svemu tome najvaţnije jeste da
ovako koncipirana norma u suštini bi predstavljala neposrednu primjedbu ustavnog
ovlašćenja predsjednika Crne Gore da daje pomilovanja. MeĊutim, primjena
naznaĉenog ustavnog ovlašćenja mora imati za pretpostavku zakonom utvrĊeni
postupak u kom postupku bi i predsjednik ostvarivao svoja ovlašćenja, a graĊani bili u
mogućnosti da ostvaruju svoja prava. U protivnom, narušio bi se ustavni princip
ravnopravnosti graĊana pred zakonom i mislim da je, gospodine minister, nesporno ako
bismo mogli vršiti neposrednu primjenu odredbi Ustva, onda nam zakon ne bi ni trebao.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Gošoviću.
Kolega Spahić. Tu smo mi zemlja parlamentarne demokratije, a ne predsjedniĉke
demokratije.
ERVIH SPAHIĆ:
Hvala.
Uvaţeni ministre, pomoćnice ministra, uvaţene koleginice i kolege,
Ako znamo da je pravosnaţna presuda iskljuĉivo stav o teţini poĉinjenog djela,
da je to stav suda, a dosuĊena zatvorska kazna dio ukupne kaznene politike koju takoĊe
sprovodi sud, onda pomilovanje moţemo tumaĉiti kao diskreciono pravo predsjednika
drţave da mimo i iznad sudskih organa moţe mijenjati, na neki naĉin, i tu sudsku
presudu.
Akt milosti za koji kaţemo da je pomilovanje upravo jedan akt milosti, upravo je i
nova presuda. Nije ništa tu sporno kada je u pitanju i naš predlog zakona, koji danas
razmatramo, ali moţemo samo govoriti o tome šta su najĉešći motivi za pomilovanje
osuĊenih lica. Obiĉno su to liĉni ili porodiĉni razlozi koji se navode kao motivi, znamo da
iste te razloge tumaĉi sud prilikom donošenja presude, opet su u pitanju isti liĉni ili
porodiĉni razlozi pa se ima u vidu odmjeravanje kazne po osnovu tih razloga, tako da
sami ĉin pomilovanja, na neki naĉin, po drugi put tumaĉi iste one razloge koje je već sud
jednom tumaĉio.
Da nije to samo privilegija koja se daje predsjedniku naše drţave to se moţe
vidjeti kroz istoriju, to je jedan da kaţemo relikt prošlosti. To je bilo suvereno pravo
kraljeva, vi znate tu odanost i vezanost izmeĊu podanika i kraljeva, odnosno vladara.
Oni su imali to diskreciono pravo da oslobaĊaju od izdrţavanja zatvorske kazne ,
157

primjenjivali su to u raznim situacijama, nekada kada bi im se drmao presto, nekada iz
ovih ili onih razloga, ali uvijek je na neki naĉin postojala ta veza izmeĊu podanika i
kraljeva. Nije to ništa novo, to poznaje i Rimsko pravo pa i Kanonsko pravo poznaje taj
akt milost. Milost je tu da bi ublaţila moţda i strogost u nekim sluĉajevima zakona, pa i u
revolucionarnim prevratima imate taj zakon o pomilovanju kada se zbog prevrata ili
nesnalaţenja ljudi da bi se na neki naĉin ljudi oslobodili koji su ţivjeli u jednom drugom
ureĊenju, tako da je uveden taj zakon o pomilovanju. Slaţem se i da ne moţe postojati
sudska ograniĉenja za predsjednika drţave kad donosi ovakva pomilovanja. Sudovi
moraju biti izvan toga. Oni su svoje, kada je u pitanju odreĊeno kriviĉno djelo, samim
razmatranjem tog kriviĉnog djela, donošenjem presude, rekli i više nema šta da traţe.
Oni su svoj posao završili. Akt pomilovanja znamo zbog ĉega se donosi, to nije
privilegija koju ţelimo ovim zakonom da damo predsjedniku naše drţave, to imaju svi
predsjednici drţava i to je to diskreciono pravo. Zaboravljamo na ĉinjenicu da se taj akt
pomilovanja daje za najteţa kriviĉna djela i za najstroţije kazne. Sudove u tom dijelu
treba osloboditi. Ovo je ipak jedan upravni postupak gdje sudovi nemaju šta da traţe,
svoje su rekli. Ĉuli smo da od ranije postoje dva sistema - aglosaksonski i francuski.
Anglosaksonski predsjednik ili guverner mogu dati pomilovanje, ali uz taj regulacioni
sud. U francuskom modelu tuţilaštvo kao najzainteresovanija strana dostavlja podatke
predsjedniku drţave da li je došlo do promjena. Njihovo mišljenje je vjerovatno za njega i
opredjeljujuće.
Pokušao sam, sa kolegama iz SDP-a, pisao sam amandman, da ovaj zakon
poboljšam u smislu što smo ĉlanu 15 rekli, budući da sada ovo pravo pored rodbine,
uţih ĉlanova porodice da pokrene postupak o pomilovanju bez saglasnosti optuţenog
lica ima predsjednik drţave, da bi sve bilo transparentno i da bi bi predsjednik imao
manje glavobolje kada donosi odluku zatraţi mišljenje od resornog ministarstva koje za
predsjednika nije obavezujuće. Smatramo da bi to prema javnosti pokazalo jednu dobru
volju predsjednika da se ne radi samo o pojedinĉnom sluĉaju, nego ćemo imati za ista
kriviĉna djela u sliĉnim situacijama za koje su ljudi optuţeni tu mogućnost da predsjednik
kaţe: ovaga ću da pomilujem, a ne ostale. Prema tome, ovako bi se traţilo mišljenje od
Ministarstva pravde, gdje bi vi sugerisali i kazali šta mislite o datom sluĉaju, da li ima
razloga za pomilovanje, a predsjednik drţave to ne bi obavezivalo da mimo tog mišljenja
donese odluku o pomilovanju tumaĉeći neke svoje ili druge razloge.
U nekim zakonima imate i da se sve te, kao što je u Hrvatskoj, odluke o
pomilovanju objavljuju javno na sajtu predsjednika. Vjerovatno je to uvedeno. U
Hrvatskoj veliki broj ljudi je poslije rata osloboĊen aktom o pomilovanju od kriviĉnog
gonjenja i izdrţavanja kazne, upravo zbog toga što se smatralo da je to bio ĉin rata,
agresije na Hrvatsku, da su se oni pokazali u domovinskom ratu i preko 500, 600 ljudi je
tim aktom osloboĊeno. Ĉuo sam da nije u kriviĉnom zakoniku da se odluke objavljuju, pa
ćemo se dogovoriti. Ipak, predsjedniku drţave je olakšana okolnost, jer moţe doći u
situaciju da neko iz najbliţe familije, ne daj Boţe, bude u situaciji, sam da sam na tom
mjestu nelogiĉno mi je da sam pokrećem postupak, donosim odluku o pomilovanju i
nigdje to ne objavim, bez obzira o kome se radi. SDP zaista nema, niti ţeli da uzme ta
ovlašćenja kao što ima ovih dana naslova u novinama. Mi samo ţelimo da mu olakšamo
posao na taj naĉin što će imati mogućnost da pokrene postupak o pomilovanju,
zatraţiće mišljenje od resornog ministarstva koje ga ne obavezuje, pribaviće mu se
dokumenta i na kraju će on sam donijeti odluku. Na taj naĉin i sebe ne dovodi u
158

nezgodnu situaciju da sam pokreće, donosi odluku i da je nigdje ne objavljuje. Onda se
zaista kod javnosti stvara utisak da nešto nije u redu.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Interesantno bi bilo da vidimo što povezuje nas i ameriĉkog predsjednika kod
pomilovanja. I ameriĉki predsjednik i jedan naš predsjednik su pomilovali iz metalskih
industrija. Jedan tri sata prije isteka mandata, a drugi nešto malo prije isteka mandata.
Ima uporednih iskustava. Volimo metalce i mi i Amerikanci.
Kolega Labudović, pa kolega Duković neka se pripremi.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodo predsjedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege,
„Ko prašta, praštaće mu se“, zapisano je u Bibliji još onda kada je gospod naš
Isus Hrist, onda kada su htjeli da kamenuju Magdalenu, rekao – u redu, onda neka se
baci kamenom prvi koji je bezgrešan. Milost i mogućnost praštanja je, kaţu, najveća
ljudska vrlina i ona je za pojedinca mjera ĉovjeĉnosti, a za drţavu i za društvenu
zajednicu mjera demokratiĉnosti. Drţava je duţna da poĉiniocima kriviĉnog djela pokuša
stvoriti priliku da se vrate sa krivog puta i postanu korisni ĉlanovi društva, tim prije što
mnogi poĉinioci i najteţih kriviĉnih dijela nijesu zloĉinici po vokaciji, nego ih splet
okolnosti, takozvana ţuta psihološka minuta, dovede u situaciju na koju pri nekom
normalnom rasuĊivanju ne bi ni pomislili, a kamoli uradili. Tim i takvim ljudima drţava je
duţna da da novu priliku i ja sam za tu vrstu milosti, ali se kao ĉovjek i kao neko ko je i u
širem porodiĉnom okruţenju bio i biva svjedokom takvih situacija pitam - šta je sa
milošću prema ţrtvi, šta je milošću prema ĉlanovima njene porodice, koje je to pravo,
koja je to pravda, koja je to kazna koja moţe da nadoknadi taj bol, i taj gubitak, i taj
osjećaj nepravde i bez prava i da li ovaj ĉin milosti koji se iskazuje prema poĉiniocu
istovremeno i u istoj mjeri vrijeĊa osjećanja i ţrtve i njenih ĉlanova porodice, a nepisano
je pravilo je da tas vage mora biti u horizontali Na kraju krajeva, ovdje se iz ovih
rješenja postavlja pitanje šta je i sa samim poĉiniocem kriviĉnog djela, šta je sa onim
ĉovjekom koji nakon što je uĉinio to što je uĉinio, nakon što je došao sebi shvatio šta je
uradio, ima neodoljivu i potrebu i ţelju da do kraja otkaje poĉinjeni grijeh, da vrati dug
društvu da bi se sjutra uzdignute glave koliko toliko mogao vratiti meĊu drţavnu
zajednicu.
Shvatio bih, gospodine ministre, da pod izgovorom na neke vrste revitalizacije
ustavnih prava predsjednika drţave, kojih ste se sjetili pose šest godina, dovedete
predsjednika u situaciju da moţe da preinaĉi vaše mišljenje, da se zna ko je ministar a
ko je predsjednik, pa da predsjednik bez obzira kakav Vi stav o odreĊenoj molbi za
pomilovanje zauzmete kaţe - ja prihvatam mišljenje ministra pravde Markovića, odluĉi
po njemu ili kaţe - po mom osjećanju ja ga ne prihvatam i mogu da odluĉim da
pomilujem ili da ne pomilujem i tu bih shvatio tu ustavnu neograniĉenost predsjednika
drţave. Ali dati prvo bilo kome pa makar bio on i predsjednik drţave da bez pitanja bilo
koga, bez pitanja ĉak i onoga ko je okrivljen, donosi odluku, to je nešto što, konsultovao
sam brojne pravnike, ne postoji ne samo u okruţenju, nego ni u jednoj civilizovanoj
drţavi. Zadnji koji se koristio tim pravom bio je Idi Amin. Nećete valjda od našeg Filipa
Vujanovića praviti Idi Amina.
159

Gospodine ministe, da se ne laţemo, ovdje se ne radi o spasavanju redova
Rajana, odnosno o spasavanju ustavno ugroţenog prava predsjednika drţave. Ovo što
danas pokušavate je takozvani treći stub priprema za predstojeće izbore. Prvi je onih
62.000.000, koje ste iz ovih pozajmljenih para već napapirĉili a koje ćemo morati svi
skupa da vraćamo. Drugi je zahtjev predsjednika Vaše stranke da niko ko Vam se obrati
za pomoć ne smije biti odbijen, već mu se mora izaći u susret i mora mu se „uĉiniti“, a
treći je pretvaranje Filipa Vujanovića u Filipa Milostivog, koji će, kao što je nekad Papa
dijelio indulgencije, da dijeli milost na sve strane. Znajući njega, gospodine ministre,
znajući ĉinjenicu da on nikad nije bio predsjednik svih graĊana Crne Gore, već
potpredsjednik Demokratske partije socijalista ubijeĊen sam ako to vi zatraţite od njega
da će Filip Vujanović, pomilovati i amnestirati i Judu Iskariota i njegovih 30 srebrenjaka
U to ime, gospodine ministre, da se ne bismo obmanjivali, mi vam nećemo prihvatiti ovaj
zakon. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Labudoviću, indulgencije su se prodavale, ali što je bilo dobro kod indulgencija,
rodile su reformistiĉki pokret, tako da nije svako zlo bilo u indulgencijama, zbog
indulgencija pobunili su se pravi hrišćani i zakucali one preporuke na vrata.
Idemo dalje, kolega Duković, a neka se pripremi Milan Kneţević.
HALIL DUKOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Dame i gospodo poslanici, uvaţeni ĉlanovi Vlade,
Predlog zakona o pomilovanju o kojem danas raspravljamo sadrţi nekoliko
znaĉajnih oblasti kojih se i dotiĉe na specifiĉan naĉin. Jedan je pravni aspekt zakona o
kojem ću najmanje govoriti, jer vjerujem da su poslanici od struke rekli mnogo onog što
je bitno u vezi ovog zakona. Ja ću samo napomenuti da je pomilovanje poznato još od
antiĉnog doba, da su u srednjem vijeku vladari bili ti koji su mogli dati nekom
pomilovanje, a da je u parlamentarnim demokratijama ova institucija uglavnom u rukama
predsjednika drţave. Ono što je bitno sa ovog aspekta jeste da pomilovanje ima
izuzetno jak pravni uĉinak, jer je jaĉe od sudske presude i jaĉe od samog zakona.
Naime, obiĉno su u razmatranju pomilovanja uzimaju iste one okolnosti koje je sud imao
na raspolaganju i na osnovu kojih kriterijuma je donio presudu, i to dovoljno govori da pri
donošenju odluka o pomilovanju, predsjednik drţave uzima i one kriterijume koje sud na
osnovu vaţećih zakona nije mogao uzeti u obzir, a to su,pored ostalog, i zravstveno
stanje osuĊenog, stanje u porodici iz koje potiĉe i tako dalje. Drugim rijeĉima dopunjuje
pravni sistem tamo gdje je zakon dosta krut, jer znamo zakon mora biti jednak za sve.
Pitanje da li se tim vrši diskriminacija onih koji ne dobijaju pomilovanje, jer
pomilovanje sigurno ne mogu dobiti svi oni ga zatraţe, dobijaju i odgovor da se ne vrši
diskriminacija, jer je mnogo razliĉitosti u svakom pojedincu, razliĉite su porodice, a isto
tako i sredine iz kojih dolaze, a moraćemo priznati da pravni sistem te osobitosti mnogo
teţe prepoznaje.
Drugi aspekt ovog zakona je po meni mnogo bitniji, a to je princip humanosti, jer
oprostiti nekome kaznu koju je zasluţio jeste humano djelo. Svi smo ljudi i svi moţemo
pogriješiti. Moţemo pogriješiti ne postupajući po zakonu i time zasluţiti kaznu propisanu
zakonima naše drţave ili meĊunarodnim pravom, moţemo našim ĉinjenjem ili
neĉinjenjem ugroziti prava drugih i tako zasluţiti sankcije i tako dalje, ali uvijek praštanje
160

je bio akt koji se smatrao djelom od najveće moralne vrijednosti. Inaĉe, odluka hrabrih
bila je da oproste tada kada mogu da kazne, pri tom ne treba zaboraviti ĉinjenicu da
aktom pomilovanja ne ugrozimo prava onih kojima su zbog ĉinjenja osuĊenog bila
ugroţena njihova prava, koja im garantuje naš pravni sistem. Tu se moraju sagledati sve
ĉinjenice i dobro izanalizirati, pa i one ĉinjenice koje za sud nemaju neku veliku pravnu
teţinu.
Još jedna vaţna ĉinjenica koju sadrţi ovaj zakon, jeste resocilizacija, kao vaţan
element, jer daje mogućnost da osuĊenik shvati smisao izreĉene kazne. Resociolizacija
u najednostavnijem pevodu znaĉi povratak osuĊenog lica normalnom društvenom
ţivotu. Svaka izeĉena kazna mora biti u funkciji što uspješnijeg povratka osušenog lica
normalnom društvenom ţivotu, odnosno da preduzete sankcije ukaţu osuĊenom licu na
neophodnost sopstvenog ponašanja, a poznato je da iskljuĉivo represivne mjere tom
cilju ne mogu doprinijeti u potrebnoj mjeri. Zato pomilovanje i predstavlja institucionalnu
pomoć da sredina ponovo prihvati onog koji nije poštovao uobiĉajene norme ponašanja.
Ovako se i otvara nova mogućnost ponovne integracije osuĊenih lica. Inaĉe, ako
osuĊenika vratimo u društvenu zajednicu osposobljenog da ţivi u datim uslovima i
uspješno radi, privreĊuje, tada je sigurno da su i mjere koje su preduzimane imale svoju
svrhu. Pomilovanje je samo jedna karika u tom lancu, ali jako znaĉajna koja u mnogome
moţe pomoći ovom cilju, a cilj je da se onom koji je osuĊen omogući puna integracija u
društvu,jer i kazna mora,pored onog represivnog dijela, sadrţati elemente koji ukazuju
da je društvo spremno da prihvati onog ko se o zakon ogriješio. Svi struĉnjaci u ovoj
oblasti se slaţu, da samo represivne mjere ne dovode do potpunog cilja, jer ako se ne
upotrijebe i druge metode veliki broj povratnika,što nije cilj nijednog zakonodavstva, zato
i pomilovanje spada u grupu zakona, odnosno postupaka,koji će omogući da broj
povratnika bude sve manji.U tom cilju slaţem se da je zakon dobar i naravno da ćemo
ga podrţati.Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Dukoviću. Kolega Kneţević, a da se pripremi kolega Bojadţić,
poslije kolege Bojadţića kolega Medojević, a poslije kolege Medojevića kolega
Vuletić.Izvolite.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Poštovana Skupštino, gospodine potpredsjedniĉe sa saradnicom, uvaţeni
graĊani,
Imam osjećaj da ste prije nego što ste pristupili pisanju ovog zakona proĉitali
zbirku pjesama Desanke Maksimović „Traţim pomilovanje“, gdje se lirski subjekat
obraća caru Dunašu i traţi pomilovanje za sve vrste prestupnika, tako da mogu i
doţivljeti ovaj zakon kao moţda nekakvo uvoĊenje i monarhistiĉkog sistema u Crnoj
Gori. Ĉitajući ovaj zakon, neminovno mi se nametnula misao da se Đukanović vraća na
drţavnu funkciju, i to na funkciju predsjednika. Pošto se do sad predsjedniĉka funkcija
Filipa Vujanovića svodila na obilaske porodilišta, polemike sa Rankom Krivokapićem da
li je Seluka Drljević 12. jula 41' nosio šešir i kaĉket i doĉeke novih godina u porodilištima,
odluĉili ste ipak da promijenite malo nadleţnost, jer se Đukanović ne snalazi baš
najbolje ni na fejzbuku niti da se slika pored glavne babice taĉno u ponoć za Novu
godinu, zato su mu potrebne nadleţnosti preko kojih moţe oslobaĊati iz Spuţa koga
god zaţeli, i kad god zaţeli i bez prethodnog mišljenja sudova i ministarstva. Drugim
161

ijeĉima, svako ko se nalazi u zatvoru, bez obzira za koje je kriviĉno djelo osuĊen, a u
dobrim je odnosima sa predsjednikom drţave, moţe oĉekivati da bude pomilovan.
Znaĉi, neki narkobos, višestruki ubica, korumpirani politiĉar ili bilo ko drugi moţe biti
pomilovan, a da pri tom ni sudovi,ni ministarstvo,niti ovaj parlament imaju bilo kakvu
kontrolnu, savjetodavnu ili svaku drugu funkciju u tom dijelu. I zamislite sada nekog
višestrukog ubicu da ga pomiluje predsjednik drţave da izaĊe ponovo u društvo i da
ponovo poĉini kriviĉno djelo. I šta onda treba da uradimo Da unesemo amandman da u
takvom sluĉaju treba strijeljati i predsjednika drţave koji je pomilovao takvog višestrukog
ubicu ili narkobosa ili nekog eventualnog korumpiranog politiĉara. I ja se plašim da
ovakve nadleţnosti,pokušao sam da istraţujem i na internetu, nije imao ni pokojni
Homeini u Iranu, koje pokušavate da date novom predsjedniku za kojeg,naravno
prognozirate da će da bude. Zato oĉekujem od Vas kao od potpredsjednika i DPS-a i
potpredsjednika Vlade da ovdje kaţete crnogorskoj javnosti da li Milo Đukanović planira
da se vrati na predsjedniĉku funkciju. Jasno, da ili ne, bez nekih floskula i okolišanja.
Ako se uporedi praksa o uporednom pravu znaĉi postoje dva modela.
U sistemima klasiĉne demokratije razlikuju se dva modela. Model vlasti koji
pripada predsjdniku drţave i daje mu prava pomilovanjem, ali njegova široka
demokratija je ograniĉena u odreĊenim uslovima, izvještajima zakonodavnoj vlasti ili
javnosti i drugi model parlamentarni koji bi trebao da smo mi, kao što je sluĉaj u Austriji,
Njemaĉkoj, Italiji, u kojima se pravo pomilovanja dijeli izmeĊu predsjednika i Vlade. Ali
mi ne bi bilo mi da nijesmo izmislili treći model koji nigdje ne postoji u svijetu i vi ste juĉe
pokušali da uporedite gospodina Obamu, predsjednika Amerike, nazdravlje njemu, sa
Filipom Vujanovićem i sa Crnom Gorom, što je potpuno apsurdno, …Ĉudi me od
politiĉara vašeg kalibra da moţe da poredi Sjedinjene Ameriĉke Drţave i Crnu Goru i
Obamu i Vujanovića koji imaju sliĉnosti moţda jedino po visini, ni po ĉemu drugome.
Trebalo bi da znate da je predsjedniĉki sistem u Americi, da je kod nas neki potpuno
drugi sistem, ali vi derogirate taj sistem. S obzirom da Evropska unija oĉekuje neka
hapšenja nekih krupnih riba iz raznih redova vlasti, da li se moţe hipotetiĉki desiti da se
ovdje uhapsi neki korumpirani gradonaĉelnik zbog politiĉke korupcije, nekih drugih
pronevjera i da ga poslije toga pet, šest, sedam mjeseci pomiluje predsjednik drţave,
recimo u liku Mila Đukanovića Da li je to ţrtva za Demokratsku partiju socijalista ili je to
ţrtva za unutarpartijske interese u Demokratskoj partiji socijalista
TakoĊe, gospodine Markoviću, nadam se da me slušate i da će sufleri imati
vremena da vam pomognu kada završim. Da li smatrate, s obzirom da je vaš
predsjednik partije rekao da poslije jeseni ulazimo u izbornu godinu, da osim skraćenja
mandata Skupštine Crne Gore treba da doĊe i do skraćenja mandata predsjednika
drţave Filipa Vujanovića Ne oĉekujete, valjda, da u novembru ili decembru mjesecu
imamo parlamentarne izbore, a da u martu imamo predsjedniĉke izbore jer Đukanović
ţeli da vidi kako će se biraĉko tijelo odnijeti prema njemu na parlamentarnim izborima, a
onda da zamijeni Filipa Vujanovića na predsjedniĉkoj funkciji. Oĉekujem od vas
konkretne odgovore vezano za to da li se Đukanović vraća na predsjedniĉku funkciju i
oko skraćenja mandata za parlamentarne i predsjedniĉke izbore. Naravno, pozivam
Filipa Vujanovića da još ovo malo koliko mu je ostalo, koliko sitno broji na mjestu
predsjednika drţave, ne potpiše ovaj zakon i saĉuva svoj autoritet i dignitet, makar
onoliko koliko je ostalo od njega.
Što se tiĉe i samih predsjedniĉkih izbora, ubijeĊen sam da će opozicija naći pravo
rješenje, kao što već vidite, neki veliki favoriti u Francuskoj, regionu ili na nekim drugim
162

mjestima su poraţeni. Znaĉi, dolaze nove snage, dolaze novi talasi promjena i ubijeĊen
sam da će taj talas promjena zapljusnuti Crnu Goru koliko god se vi ukotvili u toj Nojevoj
barci koja se zove Demokratska partija socijalista. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Jedino znam da je Sekula Drljević nosio šajkaĉu dok je bio zamjenik ministra
pravde u Beogradu, dvadesetih godina, precizno.
Nijeste morali pitati suflera. Sufler je i vama pomogao, da ĉujemo. Izvolite.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Mogu samo da primijetim da ste Vi i Sekula Drljević imali isti razvojni put. On je
mnogo vremena proveo u Beogradu, intelektualno se nadograĊivao i onda se vratio u
Crnu Goru. Ništa drugo.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Postoji samo bitna razlika. Nikada nijesam sluţio Beogradu, a on je sluţio
Beogradu protiv interesa svoje ukinute drţave. Nikada nijesam bio kvisling, a on je bio
kvisling, tako da su bitne razlike, kao što vidite. Hvala vam.
Idemo dalje. Najavljen je kolega Bojadţić. Izvinite, malo istorijski, kolega
Kneţević je inspirativan, pa volimo da popriĉamo.
REFIK BOJADŢIĆ:
Hvala, predsjedniĉe Skupštine.
Poštovane kolege poslanici, poštovani potpredsjedniĉe Vlade, poštovana
pomoćnice ministra, poštovani graĊani,
Na dnevnom redu sjednice je zakon kojim se ureĊuje pomilovanje kao vaţan
institut u pravnom sistemu drţave, institut kojim se mijenja dejstvo sudske odluke u
pogledu izreĉene kriviĉne sankcije ili, pak, sprjeĉava donošenje te odluke u sluĉaju da
do kriviĉnog gonjenja nije došlo.
Donošenje zakona uslovljeno je potrebom usaglašavanja i ureĊivanja instituta
pomilovanja u skladu sa Ustavom Crne Gore. Ustavom Crne Gore ĉlanom 95 utvrĊena
je nadleţnost predsjednika Crne Gore, gdje je u stavu 1 taĉka 9 utvrĊeno da predsjednik
Crne Gore daje pomilovanje. Zakonom o pomilovanju iz 1995. i izmjenama iz 1998.
godine, ĉlanom 12 bilo je propisano da predsjednik Republike Crne Gore moţe dati
pomilovanje samo kada je sud takvog mišljenja ili je to predloţio ministar pravde. Kako
se ovakvom odredbom ograniĉava Ustavom utvrĊeno pravo predsjedniku Crne Gore da
daje pomilovanje i uskraćuje to pravo uslovljavanjem pozitivnim mišljenjem ili predlogom
suda i ministra pravde, Ustavni sud je svojom odlukom utvrdio da ova odredba nije u
saglasnosti sa Ustavom Republike Crne Gore i ista je prestala da vaţi juna 1999.
godine.
Predlogom zakona se, u okviru osnovnih odredbi, ĉlan 1 do 5 ureĊuje da
predsjednik Crne Gore daje pomilovanje, propisuju zakoni ĉijom primjenom je izreĉena
sankcija za kriviĉno i drugo kaţnjivo djelo za koje predsjednik moţe dati pomilovanje
poimeniĉno odreĊenom licu i utvrĊuju vrste, odnosno oblici pomilovanja u odnosu na
dejstvo, odnosno posljedice koje proizvode sudske odluke u pogledu izreĉene sankcije
ili sprjeĉavanja donošenja te odluke, ako do kriviĉnog gonjenja još nije došlo.
163

Odredbama ĉlana 6 do 18 zakona ureĊen je postupak za pomilovanje koje se pokreće
podnošenjem molbe za pomilovanje ili po sluţbenoj duţnosti.
Novina u odnosu na dosadašnje rješenje je da se molba za pomilovanje podnosi
ministarstvu nadleţnom za poslove pravosuĊa, ranije je to bilo sudu, koje sprovodi
prethodni pripremni postupak u kojem u prethodnom postupku ispituje da li je molba
podnijeta od strane ovlašćenog lica u smislu ovog zakona i da li su ispoštovani rokovi u
kojima se molba moţe podnijeti, odnosno ponoviti, o ĉemu odluĉuje rješenje. Kada ispita
ove okolnosti i u daljem postupku ministarstvo prikuplja informacije od nadleţnih organa
i vrši provjeru podataka bitnih za donošenje odluke o pomilovanju. Nakon razmatranja
molbe i ocjene prikupljenih podataka ministar pravde saĉinjava prijedlog za pomilovanje
i uz molbu dostavlja predsjedniku drţave na odluĉivanje, što je utvrĊeno ĉlanom 12. U
odnosu na ĉlan 12 Prijedloga zakona, mišljenja sam da kroz amandmansko djelovanje ili
korekcije od strane predlagaĉa normu treba drugaĉije formulisati, jer iz sadrţaja
predloţene norme stiĉe se utisak da svaka molba za pomilovanje ima pozitivan ishod
kroz prijedlog za pomilovanje, a što u praksi u stvari nije sluĉaj. Odluke o pomilovanju su
izuzeci. Mislim da ista takva mala intervencija treba da bude i u ĉlanu 13 u zadnjoj
alineji. Pored postupka po molbi, postupak za pomilovanje se moţe pokrenuti i po
sluţbenoj duţnosti od strane ministra pravde za osloboĊenje od kriviĉnog gonjenja.
Znaĉajna zakonska odredba i novina je da predsjednik moţe dati pomilovanje i
kada nije sproveden postupak za davanja pomilovanja predviĊeno ovim zakonom, ĉime
se osigurava neograniĉena primjena odredbe ĉlana 95 taĉka 9 Ustava. Ovu normu
razumijem da je predlagaĉ, imajući u vidu ustavnu poziciju predsjednika drţave,
legitimitet koji ima i ustavnu normu da predsjednik drţave daje pomilovanje, ovom
normom se ţeli osigurati pravo davanja pomilovanja ne ograniĉavajući predsjednika
drţave ni posebnom propisanom procedurom, a predsjednik drţave prije donošenja
ovako vaţne odluke svakako će morati u odreĊenoj proceduri utvrdi ĉinjenice.
Pomilovanje predstavlja akt milosti ĉije davanje nije ograniĉeno nekom materijalno
pravnim uslovima, te se odluka o pomilovanju ili o njegovom odvijanju ne moţe ni na koji
naĉin osporavati. Primjena ovog instituta moţe biti jedino podvrgnuta politiĉkoj i
parlamentarnoj odgovornosti i kontroli.
Donošenjem ovog zakona Crna Gora izvršava još jednu obavezu u stvaranju
uslova za otvaranje procesa pregovora sa Evropskom unijom, pa će poslanici
Demokratske partije socijalista podrţati predlog ovog zakonskog projekta. Hvala vam.
Izvinite na malom prekoraĉenju.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
U redu je. Hvala vam, kolega.
Kolega Medojević, a priprema se kolega Vuletić, a poslije kolege Vuletića kolega
Šljivanĉanin, a poslije Šljivanĉanina kolega Konjević. To je redosljed.
Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Juĉe smo imali kratak komentar vezano za uvodnu rijeĉ predstavnika Vlade.
Pokret za promjene se protivi ovakvom naĉinu regulisanja ove oblasti iz više razloga.
Prvenstveno smatramo da Crna Gora nije na tom razvoju demokratskih politiĉkih odnosa
i tom razvoju stepena povjerenja izmeĊu graĊana i drţave da bi ovakva ovlašćenja mogli
164

dati potpredsjedniku Demokratske partije socijalista i koordinatoru za Podgoricu. To su
suviše velika ovlašćenja.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nije više koordinator, samo ta ispravka. Nije više koordinator, za Cetinje je sad.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Izvinjavam se, koordinator za Cetinje, oprostite, molim vas, ne mogu na sve
strane. Ostavio sam izbore iz DPS malo odmore glas, imam vaţnije probleme i vaţnija
pitanja.
Dakle, mi inaĉe smatramo da je odnos prema kriminalu, prema zloĉinu u Crnoj
Gori krajnje izopaĉen. Ĉitavim nizom odluka na svim nivoima vlasti od policije, tuţilaštva,
pravosuĊa, zakonodavstva mi smo naše kriminalce uĉinili posebno zaštićenom vrstom o
ĉijim ljudskim pravima, o ĉijim sudbinama drţava i ova vlast vrlo paţljivo brine. Dakle,
ako pogledate Kriviĉni zakon vidjećete da su kazne zaprijećene za neka teška djela
posebno minimalne zakonske kazne najblaţe u regionu. Ako pogledate sudsku praksu
recimo za distribuciju narkotika, najmanja kazna 3 godine, a 80 % kazni izmeĊu 3 i 5
godina. A samo 5% kazni maksimalno. Znaĉi, ovdje već postoji jedna klima pomilovanja
prema kriminalcima, da ne govorim da su oni politiĉki vaţne figure i da nam već dijele
moralne lekcije. Vidjeli ste danas u novinama prljava je policija, ne moţe policija da uĊe
u ĉizmama u neki objekat nego neka doĊe u lakovanim cipelama, da ne govorimo o
nekim moćnim ljudima u Crnoj Gori iz zone organizovanog kriminala kako se drţava
plaši njih.
E, ja hoću da vidim drţavu Crnu Goru koja se nikoga i niĉega ne plaši osim svoga
graĊanina. Znaĉi, samo treba da se plašimo i to je jedna preporuka za vas, za graĊanina
koji je doveden u zonu pukog preţivljavanja, koji mora svaki dan da razmišlja kako će da
prehrani svoju porodicu, i koga ova vlast osiona, arogantna sa njihovim kapitalistima,
tajkunima, zajedno sa kriminalcima dovodi u zonu razmišljanja o liĉnom dostojanstvu.
Znate, siromaštvo je ekonomski i socijalni pojam, ali bijeda je društveni problem. Dakle,
siromašan ĉovjek kome pogazite dostojanstvo, on ulazi u zonu bijede, osjeća se loše.
Prva reakcija koju ima jeste da krene u zonu osvete, da krene u zonu borbe za svoja
elementarna ljudska prava, za svoje dostojanstvo. Dosta su nas tlaĉili kriminalci u Crnoj
Gori zajedno sa njihovim šefom, hajde da mu ne pominjem ime.
Narod se buni na ulicama, narod neće hljeba niti radna mjesta, narod traţi
pravdu, ne moţe više da izdrţi. Zato smatramo da ovaj zakon danas koji se donosi mora
da ima odreĊena ograniĉenja da za neka kriviĉna djela koja ugroţavaju javni moral, koja
ugroţavaju bezbjednost drţave, koja ugroţavaju osjećaj pripadnost jednoj civilizaciji da
se to mora regulisati kao ograniĉenje. Ne moţe koordinator za Cetinje recimo da
oslobodi ili pomiluje nekoga ko je izvršio neka silovanja, ubistva teška, ko je ubio djecu,
ko je terorista. Zamislite, teroristu da oslobaĊate. Baci bombu ovdje ili izvrši atentant na
nekog visokog drţavnog funkcionera i doĊe neka druga vlast i pomiluje ga. Znaĉi neka
kriviĉna djela ne mogu biti predmet pomilovanja zbog opasnosti po javni moral, po
društveni poredak i po ustavni poredak i posebno zbog ugroţavanja našeg
meĊunarodnog kredibiliteta. Zamislite genocid, zloĉini protiv ĉovjeĉnosti i to ima pravo
neko da pomiluje. Ko ima to pravo da pomiluje Molim vas, ja smatram na ovom
stepenu razvoja politiĉkog ţivota u Crnoj Gori, demokratskih odnosa treba malo da
razmislimo o ovom zakonu.
165

Nije svaki zakon i svaka praksa za svaku zemlju. Crna Gora je zemlja sa jakim
osjećam pravde i ako ste ugušili, pritiscima ste ovaj narod ostavili bez elementarnih
ljudskih prava, bez dostojanstva. Da bi se prehranio mora da bude ĉlan DPS-a, da bi
hljeb obezbijedio svojoj porodici mora da bude vaš ĉlan. Šta je to nego novo
robovlasništvo Uzeli ste dušu ljudima, kupujete ljude, pritiskate ih i hvalite se
rezultatom na semaforu. Poslije izbora kaţete pogledajte semafor. Jesu li vam to
slobodni glasovi, je li vam to slobodna volja ljudi
Ne moţe to dovijeka. E, kada ti ljudi krenu na ulice, a krenuće, onda će biti druga
priĉa i samo da završim predsjedniĉe.
Dakle, amandman sam pripremio za ova kriviĉna djela koja se tiĉu kriviĉnog
zakona da se izuzme pravo predsjedniku da daje pomilovanja. Posebno na kraju ţelim
da kaţem i nemojte pogrešno shvatiti, juĉe zašto govorim liĉno, zato što je predsjednik,
ovaj sad, recimo 2008. godine pomilovao pok. Dragana Dudića Frica u trenutku kada je
protiv njega, jeste, jeste, pomilovao ga je, a u tom trenutku on je bio pod istragom
najvećih svjetskih bezbjednosnih agencija, kao kljuĉni ĉovjek narko-kartela. I ne ĉudi to,
kada je u Crnoj Gori, u zatvoru, pazite gospodin Vujanović jedini predsjedniĉki kandidat
koji je pobijedio u zatvoru, dakle, DPS, vas zatvorenici u Spuţu glasaju većinom. To je
zaista, ako mi negdje naĊete primjer da ĉak ni u zatvoru oni koji su uhapšeni od vaše
strane i osuĊeni ne glasaju opoziciju onda ću stvarno reći da je stanje takvo da zahtijeva
ovako liberalne i ovako fine zakone, a ja mislim da je stanje drugaĉije, trebaju oštriji
restriktivni zakoni pa kada se stvari slegnu, kada doĊu u neku normalnu dajte da
razmišljamo o ovakvim ovlašćenjima...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imamo komentar iz vlasti, što je logiĉno, kolege Spahića.
(Razgovor u sali)
Kolega Spahiću, izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Kolega Medojeviću, ja shvatam vašu potrebu da iskoristite vaše pravo kada
govorite o ovom Zakonu o pomilovanju i iznesete vaše politiĉke stavove i vaše viĊenje u
Crnoj Gori. Ono s ĉime se ja ne slaţem u vašoj diskusiji što ste vi istakli je da se akt
pomilovanja moţe donositi za odreĊena kriviĉna djela. To se reguliše drugim zakonima,
Zakonom o amnestiji moţete odreĊena kriviĉna djela da ne dozvolite da budu
amnestirana, odnosno poĉinioci tih kriviĉnih djela, ali zakonom o pomilovanju zaista se
to ne moţe ograniĉiti, to nigdje u svijetu nema i zato je Zakon o pomilovanju jedan
poseban akt milosrdnosti i poseban akt diskrecionog prava predsjednika da moţe da da
za sva kriviĉna djela, a obiĉno je uveden za ona najteţa kriviĉna djela. Upravo iz toga
razloga je uveden ovaj akt o pomilovanju.
Ono o ĉemu ste vi govorili o kaznenoj politici sudova to je druga priĉa. Da li su
kazne shodno zakonima našim niske ili visoke o tome moţemo razgovarati, ali da bi o
tome razgovarali ja se nadam da ćete vi podrţati moj predlog zakona o dopuni Zakona o
sudskom savjetu gdje se traţi da predsjednik sudskog savjeta svoj izvještaj obrazlaţe u
parlamentu, pa ćemo o tome govoriti i o sudskoj politici, odnosno kaznenoj politici u
Crnoj Gori. To je taj predlog da li su kazne visoke ili ne. Vezano za ovaj zakon nigdje u
svijetu nećete naći ograniĉenja predsjedniku drţave. Upravo je zbog toga ovo i
166

specifiĉan zakon. Zato smo mi rekli, ajde da ne moţe da bude da predsjednik moţe sam
da pokrene postupak, sam da donese odluku i da nigdje ne objavi da se barem zatraţi
mišljenje resornog ministarstva, pa da on bude upoznat sa mišljenjem tim a ne mora da
ispoštuje, to je njegovo diskreciono pravo ali će onda imati odjek prema javnosti i svaki
će od njih voditi raĉuna da li će donijeti odluku mimo mišljenja koje je donijelo
Ministarstvo...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Korisna pravna rasprava, ali taĉno je da smo u reliktu pravnog sistema pa je onda
ĉudno naći dobar model.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Kolega Spahiću, dakle, pretpostavka pravne drţave je demokratska drţava. Kao
što smo se sporili da li je pretpostavka demokratije drţavni status ili nije, e sada ja
mislim da oko ovoga naprosto nema spora.
U demokratskim drţavama, kakva je Crna Gora nije, moţemo da razgovaramo o
uporednim iskustvima. Ali, kada bih ja ovdje vama govorio kakvih ima situacija u Crnoj
Gori, pa vi ćete vidjeti da to ne postoji nigdje u svijetu. Da ne govorim o sudskim
presudama. Ovdje je i majkrosoft ofis upotrijebljen da se spasu kriminalci kriviĉnih djela i
sudija nije kaţnjen. Ovdje nema šta se nije dešavalo, viĊela se ruka nije se viĊela glava.
Mislim da ne ulazimo u detalje. Crna Gora nije demokratska drţava, naše pravosuĊe
nije nezavisno pravosuĊe od vlasti i od organizovanog kriminala. Postoje nedodirljivi ljudi
kojima ne smijete da uvedete mjere tajnog nadzora iako ih uvode sve agencije svijeta vi
ne smijete. Kakva je to drţava, privatna drţava i nemojte se ĉuditi što Forino fers piše o
nama kao o mafijaškoj drţavi. U mafijaškoj drţavi vladaju mafijaška pravila. Sudija i
predsjednik Vrhovnog suda dolazi i poljubi ruku donu. Mi smo u takvoj fazi. Vama pravo
daju graĊani koji prihvataju dobrovoljno ovaj robovski status. Naši graĊani nisu slobodni
graĊani, a sloboda se ĉesto ne stiĉe raspravama u parlamentu niti izborima, za slobodu
se po neki put valja i potruditi i nešto ţrtvovati.
Apelujem, da ne radite ovakve zakone pred izbornu kampanju, ne radite ovakve
zakone kao što je kolega Kneţević rekao, moţe za nekog novog predsjednika koji ne
razmišlja o drţavi Crnoj Gori, nego razmišlja o svojoj partiji. To govorim zato što mislim
da je ova partija pod uticajem struktura organizovanog kriminala to jeste vrh njen i da
onda ne moţe da razmišlja ĉak ni u okvirima partijskim, nego mora da razmišlja da
zaštiti najteţe moguće kriminalce u Crnoj Gori od progona. Tako da je ovo pokušaj
Pokreta za promjene da vam pokaţem šta znaĉi ako ovakva ovlašćenja date jednom
nedemokratskom predsjedniku u jednoj drţavi koja nije demokratska, koja je moţe se
reći i privatna.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Labudoviću, da ĉujem što oponirate kolegi Medojeviću. Samo da ĉujem.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
167

Predsjedniĉe, oponiram njegov stav da u zatvoru ubjedljivo pobjeĊuje DPS. Sa
stanovišta....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
To je njegovo pravo da tvrdi i....
EMILO LABUDOVIĆ:
I moje pravo da ga demantujem. Apsolutno i da komentarišem to.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ne, ne moţete to komentarisati. To je u svojoj raspravi moţda imao i politiĉki
razlog da to kaţe, inaĉe mnoge stvari bi se mogle utvrditi…
EMILO LABUDOVIĆ:
Upravo zbog njegovog politiĉkog razloga to kaţem. Ja imam politiĉki razlog da to
komentarišem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ali postoji prezumpcija da ste vi na istoj strani miljea.
EMILO LABUDOVIĆ:
Pa nemojte, ja nisam na istoj strani ponekad ni sa gospodinom Bulajićem, a ne sa
Medojevićem. I ako vi oĉekujete neku koaliciju, grdno ste se prevarili.
Gospodine Medojeviću, sa stanovišta zvaniĉno objavljenih rezultata moţda ste vi
u pravu, ali ti zvaniĉni rezultati imaju svoju predistoriju, kao neko ko je imao privilegiju da
bude ĉlan izbornog štaba za sprovoĊenje izbora u pritvorskoj jedinici zatvora u Spuţu
2000. Godine. Utvrdio sam i svojim potpisom ovjerio rezultat po kome je opozicija, u
dvije stranke oliĉena, imala 76 glasova više od DPS-a i vladajuće koalicije. Samo
trenutak.
Pola godine kasnije, jer sam odrobijao ovu vašu volju tamo, proĉitao sam
zvaniĉne rezultate i zaprepastio se. Ne da je bilo obrnuto, nego je bilo strahovito
obrnuto. Prema tome, gospodine Medojeviću, u zatvorima pobjeĊuje administracija
DPS-a jer ti izvještaji na putu od Spuţa do Podgorice obavezno poplave i daju neke
druge rezultate.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
To bi moglo navesti na pogrešnu pretpostavku…treba da vas bude što više u
zatvoru iz opozicije da biste obezbijedili većinu. To nije dobra pretpostavka. Prema
tome, ja bih volio da opozicija gubi u zatvoru i dalje. Ne bih volio da imamo previše
opozicije u zatvoru, pravo da vam kaţem, nego da bude opozicija u politiĉkom ţivotu.
Hvala kolega, Labudoviću.
Poslanik Vuletić, a poslije njega kolega Šljivaĉanin.
Izvolite.
168

MILORAD VULETIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni gospodine ministre
sa saradnicom, poštovani graĊani,
Sam pojam pomilovanja u svom poĉetnom i opštem odreĊenju predstavlja akt
milosti i praštanja uĉiniocu kriviĉnog djela i gotovo na svim slovenskim jezicima se
istovjetno ili sliĉno izgovara. Etimološko znaĉenje pomilovanja bukvalno znaĉi, kao što
smo imali prilike da ĉujemo, milost i oproštaj. Smisao pomilovanja sastoji se u tome da
se pomilovani osuĊenik za svoje djelo pokaje i shvati da je poĉinio nedjelo. Kao što smo
već ĉuli donošenje zakona o pomilovanju proizilazi iz ustavne odredbe ĉlana 95. stav 1.
taĉka 9, Ustava koji propisuje pravo predsjednika Crne Gore da daje pomilovanje.
Dosadašnjom odredbom ĉlana 12. postojećeg zakona o pomilovanju propisano je da
predsjednik Crne Gore moţe dati pomilovanje samo kada je sud takvog mišljenja ili je to
predloţio ministar pravde zbog ĉega ova zakonska odredba nije u saglasnosti sa
Ustavom Crne Gore, jer predsjedniku Crne Gore, ne samo da je ograniĉeno Ustavom
utvrĊeno pravo da daje pomilovanje već mu je to pravo i uskraćeno u sluĉajevima kada
nije dato pozitivno mišljenje suda ili prijedlog ministra pravde.
Razlika u odnosu na prethodno zakonsko riješenje sadrţano je u odredbi ĉlana 9
prijedloga zakona kojom se propisuje da se molba više ne podnosi prvostepenom sudu
već ministru pravde. Kako postupak pomilovanja nije sudski već upravni postupak
utemeljen na diskrecionom pravu novim rješenjem izbjegava se dvostruka uloga suda
da se sudsko vijeće, pored sudske uloge, istovremeno stavljalo u poloţaj upravnog
tijela. Dakle, sud je pored utvrĊivanja relevantnih ĉinjenica u postupku davao i mišljenje
o opravdanosti ili neopravdanosti molbe za pomilovanje na svoje odluke.
Novim rješenjem propisuje se nadleţnost Ministarstva za poslove pravosuĊa da
predlaţe pomilovanje po podnesenoj molbi osuĊenog lica ili lica ovlašćenih za
podnošenje molbe. Odluka o pomilovanju koju donosi predsjednik Crne Gore je konaĉna
i protivu nje ţalba nije dopuštena. Odlukom o pomilovanju ne dira se u pravo trećih lica
koja se zasnivaju na osudi pa se od osuĊenog moţe traţiti naknada štete nastala
izvršenjem kriviĉnog djela. Prije svega to se odnosi i radi se o graĊansko-pravnim
posljedicama kriviĉnog djela.
Ono što je izazvalo dilemu kod mene, a i još nekih kolega poslanika na sjednici
Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo jeste pitanje ko moţe da odluĉuje o sudbini
osuĊenika i njegovim pravima bez njegovog uĉešća u tome, odnosno da li osuĊenik
moţe da odbije pomilovanje, smatrajući da ga ne zasluţuje, a predsjednik mu ga da bez
sprovoĊenja postupka propisanog zakonom ĉlan 15, a u vezi sa ĉlanom 6 predloga
zakona. No, budući da pomilovanje nije dar nego obaveza proizilazi da se na donesenu
odluku od strane onoga na koga se odnosi ne moţe uticati. Sliĉna je praksa i u nekim
evropskim zemljama i zemljama iz bliţeg okruţenja da je odluka predsjednika pravnoneopoziva.
Postavlja se dalje pitanje, da li se odluka o pomilovanju moţe povući i tu su
iskustva razliĉita, a logiĉno bi bilo da se odluka o pomilovanju moţe opozvati u sluĉaju
kada se pomilovana osoba pokaţe nedostojna pomilovanja i bez voĊenja sudskog
spora po tom pitanju, a koji institut poznaju pravni sistemi nekih evropskih zemalja.
Na kraju, ovim zakonom data su prava predsjedniku drţave da moţe davati
pomilovanja bez ograniĉenja koja je propisivao dosadašnji zakon. I u cjelosti izvršeno
je usaglašavanje.....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
169

Hvala Vam.
Kolega Šljivanĉanin, izvolite, a da se pripremi kolega Drago Ĉantrić jer kolega
Konjević je odustao od rasprave. Izvolite.
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, gospodine ministre, poštovani graĊani,
U razlozima za donošenje Zakona o pomilovanju kao osnovni razlog navodi se da
odredba ĉlana 12 vaţećeg zakona nije saglasna sa Ustavom Crne Gore, jer
predsjedniku Crne Gore ne samo da je ograniĉeno Ustavom utvrĊeno pravo da daje
pomilovanje, već mu je to pravo i uskraćeno u sluĉajevima kada nije dato pozitivino
mišljenje suda ili prijedlog ministra pravde. I ništa spektakularno u sluĉajevima kada nije
dato pozitivno mišljenje suda ili prijedlog ministra pravde. I ništa spektakularno da je ta
odredba i dalje u pravnom sistemu Crne Gore.
MeĊutim, već punih 13 godina, ta odredba je prestala da vaţi i niti proizvodi, niti
moţe proizvoditi bilo kakvo pravno dejstvo.
Naime, odlukom Ustavnog suda od 18.maja 1999.godine, utvrĊeno je da odredba
ĉlana 12 Zakona o pomilovanju nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Crne Gore i da
vaţi danom objavljivanja u Sluţbenom listu Republike Crne Gore i ista je objavljena u
Sluţbenom listu broj 21/99, pa razlozi za donošenje ovog zakona za koje predlagaĉ
kaţe da proizilaze iz ustavne odredbe ĉlana 95, stav 1, taĉka 9 koja propisuje pravo
predsjedniku Crne Gore da daje pomilovanje, te da mu je to pravo ne samo ograniĉeno
već i uskraćeno odredbom ĉlana 12 vaţećeg zakona o pomilovanju, ne mogu da stoje.
Oĉigledno je da su razlozi negdje drugo. Jer, za razliku od vaţećeg zakona o
pomilovanju koji prepoznaje odreĊena kriviĉna djela za koja njihovi izvršioci, bilo u fazi
kriviĉnog gonjenja ili pravosnaţno osuĊeni , su izuzeti od akta milosti, odnosno odluke
o pomilovanju dok predlog ovog zakona daje pravo svakom poĉiniocu bilo kog kriviĉnog
djela da aktom milosti predsjednika bude osloboĊen, poĉev od potpunog osloboĊenja
od izvršenja kriviĉne kazne, ukidanja svih pravnih posljedica osude, izreĉenih mjera
zabrana itd. odnosno da bude osloboĊen od svih kriviĉno-pravnih posljedica konkretnog
kriviĉnog djela samo ako osuĊeno lice ili neko iz kruga lica prepoznatih ĉlanom 7
predloga ovog zakona, nakon što presuda postane pravosnaţna, podnese molbu za
pomilovanje Ministarstvu nadleţnom za poslove pravosuĊa, dok postupak za
pomilovanje po sluţbenoj duţnosti pokreće ministar pravde samo za osloboĊenje od
kriviĉnog gonjenja i to isto za bilo koje kriviĉno djelo.
MeĊutim, u oba postupka, bilo da je postupak za pomilovanje pokrenut molbom
za pomilovanje ili po sluţbenoj duţnosti, Ministarstvo moţe ali i ne mora. Ĉlanom 11
predloga zakona je predviĊeno, prije nego što saĉini predlog za milovanje, prikupiti
odreĊene podatke od organa drţavne uprave, lokalne samouprave, javnih preduzeća
ustanova i drugih pravnih lica, ali ne i od pravosudnih organa, suda ili tuţilaštva, što
svakako ĉini nepotpunim i neobjektivnijim ministrov predlog za pomilovanje koje
dostavlja predsjednik. Zašto se i u toj fazi postupka zaobilazi sud i tuţilaštvo, odnosno
zašto se bar u toj fazi postupka ne pribavlja i njihovo mišljenje o opravdanosti ili
neopravdanosti davanja pomilovanja koja mišljenja svakako neće obavezivati
predsjednika u donošenju odluke i uz ostale prikupljenje podatke zajedno sa predlogom
za pomilovanje dostavljaju predsjedniku na odluĉivanje. Zašto se tek o odluci o
pomilovanju obavještava sud nakon donošenja iste
170

I na kraju, ĉlan 15 Predloga zakona, norma da predsjednik moţe dati pomilovanje
i bez sprovoĊenja postupka propisanog ovim zakonom uz direktnu primjenu ustavnog
ovlašćenja, a bez ikakvog prethodno sprovedenog postupka kad ni jedno kriviĉno djelo
pa ni ono najteţe, odnosno njihovi izvršioci nijesu izuzeti od akta milosti, odnosno
pomilovanja predlogom ovog zakona, smatram da nije dobra i mi iz Socijalistiĉke
narodne partije ne samo zbog ove norme nego i zbog drugih rješenja datih u predlogu
ovog zakona isti nećemo podrţati.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, kolega Ĉantriću, a da se pripremi kolega Sinishtaj.
DRAGO ĈANTRIĆ:
Poštovani predsjedniĉe Skupštine, koleginice i kolege poslanici, poštovani
ministre pravde, pomoćnice ministra, uvaţeni graĊani,
Smatram da je problematika koju razmatra Predlog zakona o pomilovanju
izuzetno znaĉajna sa više aspekata što je samim tim ĉini i veoma osjetljivim podruĉjem
koje upravo zato treba na adekvatan naĉin prezentovati široj javnosti.
Svjedoci smo da je posljednjih dana predlog koji razmatramo doţivio razliĉite
interpretacije u javnom mnjenju što sigurno nije bila intencija predlagaĉa. Naprotiv,
predloţenim zakonskim rješenjima jednoj ustavnoj odredbi je data preciznije definisana
forma koja će omogućiti da predsjednik Crne Gore u potpunosti sprovodi svoja
ovlašćenja koja mu Ustav propisuje. Ĉinjenica je da institut pomilovanja svoje korijene
ima u društvenim ureĊenjima daleko u prošlosti, u vremenu kad je vlast bila drugaĉije
organizovana i kad je pojedinac kao kljuĉni stub sistema donosio odluke i, slobodno
mogu reći, ĉesto presuĊivao po odreĊenim pitanjima. Pomilovanje je i u tom vremenu
predstavljalo akt milosti, ali je i stvaralo i obavezu onima koji su bili u toj situaciji u
odnosu na onoga ko je takvu odluku donosio.
U savremenim demokratskim društvima i savremenim pravima, sistemima, iako
predstavlja zaostavštinu iz prošlosti, pomilovanje je vaţan segment u dijelu funkcije šefa
drţave u najvećem broju zemalja, mada se u pojedinim zemljama ta izuzetno zahtjevna i
odgovorna privilegija dijeli izmeĊu predsjednika i Vlade. Pomilovanje moramo posmatrati
prvenstveno kao akt milosti, a nikako kao akt neograniĉene politiĉke volje ili vanrednog
pravnog lijeka kako to pojedinci ţele da predstave u široj javnosti. Ukoliko bi postupak
pomilovanja posmatrali drugaĉije u odnosu na prethodno navedeno onda bi to bio
postupak van sudskog odmjeravanja kazne jer bi se iznova tumaĉili razlozi koje je sud u
samom postupku ocijenio i na osnovu kojih je presuda donesena.
Naime, kada bi pomilovanje posmatrali kao ponovno vrednovanje istih okolnosti
koje su bile relevantne za kaţnjavanje to bi naĉelno bilo apsolutno neprihvatljivo zato što
bi moglo da se tumaĉi kao iskazivanje odreĊenog nepovjerenja prema sudskoj vlasti i
ponovnog ocjenjivanja ispravnosti pojedinih sudskih odluka, pa bi se moglo desiti da
dovede do neprihvatljive nejednakosti u odnosu na sve ljude koji pripadaju kategoriji
osuĊenika.
Ĉinjenica je da bi moglo biti prihvatljivo da se u današnjem vremenu u Crnoj Gori
moţe prigovoriti znaĉaju instituta pomilovanja u situaciji kada imamo znaĉajno efikasnije
sudove u odnosu na ranije periode, kao i u situaciji kada isti ti sudovi primjenjuju
171

zakonodavstvo koje poznaje institute kao što su olakšavajuće okolnosti, ublaţavanje
kazne, obnovu postupka, vanredno ublaţavanje kazne, uslovni otpust i drugo što
direktno dovodi do znaĉajno manje neophodnosti pomilovanja. Dakle, do smanjenja
uloge pomilovanja i njegovog podruĉja djelovanja. Iako pojedinci predloga zakona o
pomilovanju vide kao ogroman prostor za zloupotrebu od strane predsjednika drţave,
apsolutno se sa tim ne slaţem jer sam uvjerenja da je akt pomilovanja kao ustavno
odreĊeno pravo predsjednika jedno od vaţnih, ali nikako najznaĉajnijih funkcija šefa
drţave. Pa zar bi u ovom dijelu trebalo da dovodimo u pitanje odgovornost i savjesnost
lica kome je Ustav drţave, izmeĊu ostalog, propisao i obaveze da predstavlja drţavu,
zemlju u inostranstvu da komanduje vojskom, da predlaţe mandatare za sastav Vlade i
da vrši mnoge druge i najodgovornije poslove u drţavi. Zar treba da dovodimo u pitanje
odgovornost lica kome su graĊani većinski dali povjerenje da bude na ĉelu drţave. Oni
koji ovaj predlog zakona tumaĉe kao politiĉko pitanje prosto moraju traţiti i naći
mogućnosti za zloupotrebe jer na taj naĉin ţele da u dijelu javnosti dobiju politiĉke
poene. MeĊutim, uvjeren sam da su sva predviĊena rješenja usklaĊena sa Ustavom i da
će dovesti do unapreĊenja ove oblasti.
Smatram, izmeĊu ostalog da je...(Prekid) sprovoĊenja postupka od strane
Ministarstva pravde apsolutno prihvatljiva jer, kao što sam nešto ranije naglasio,
pomilovanje ne treba da tumaĉimo kao ponovno vrednovanje ĉinjenica koje je sud ranije
utvrdio već su u pitanju naknadne okolnosti koje su dovele do toga da se odreĊena,
ranije jasno definisana i od strane suda vrednovana, situacija moţe posmatrati još sa
nekog drugog aspekta koji otvara neka nova tumaĉenja i mogućnosti. Ja se izvinjavam.
Na kraju, ţelim da istaknem i pozitivan stav prema odredbi predloţenog zakona
koja za razliku od ranijih zakonskih rješenja postupak pomilovanja prebacuje iz sfere
sudskog u sferu sudskog postupka jer je propisana nadleţnost Ministarstva pravde da
predlaţe pomilovanje po podnesenoj molbi osuĊenog lica, odnosno lica koja su
ovlašćena za podnošenje molbi. U svakom sluĉaju navedeni predlog Ministarstva
pravde neće biti ograniĉavajući faktor koji treba da odredi postupanje predsjednika Crne
Gore, za razliku od dosadašnjih rješenja prema kojima je predsjednik drţave svoju
Ustavom propisanu obavezu mogao da primijeni samo ukoliko su bile saglasne sve
istance koje su bile ukljuĉene u proces pomilovanja, te smatram apsolutno
neprihvatljivim, zato što za propisano pravo moraju biti stvorene mogućnosti, kako bi bilo
u potpunosti realizovani.
Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Najavio sam kolegu Sinishtaja, poslije njega kolegu Stanića.
VASELJ SINISHTAJ:
Gospodine predsjedniĉe, gospodine potpredsjedniĉe Vlade, ministre pravde i
ljudskih prava, poštovane kolege, poštovani graĊani,
Kada se ima u vidu Zakon o pomilovanju upravo ja se slaţem da je ovo akt
milosti prvog graĊanina drţave i htio bih nešto reći da moţemo govoriti i u politiĉkom
smislu ovog zakona i u pravnom smislu, više je vaţno ono što je pravni smisao ovog
zakona i mala je nijansa dvije su bitne razlike izmeĊu vaţećeg zakona koji je i dan
danas na snazi i predloţenih rješenja iz novog zakona.
172

Prva je da predsjednik drţave ne zavisi od mišljenja ministra pravde naravno i
drugih organa, jer ograniĉava mu se mogućnost iako je ta odredba ukinuta Odlukom
Ustavnog suda iz 1999.godine i objavljena u sluţbenom listu i druga je da se postupak
za oslobaĊanje od kriviĉnog gonjenja više ne ide kod suda nego ide direktno, pokreće je
u stvari ministar pravde. To su dvije najbitnije novine u predloţenom zakonskom rješenju
koje je danas na raspravi. Jedno je sigurno, da neko iz moje manjine teško će biti
predsjednik drţave. Ali, zbog ĉega će Klub albanskih poslanika podrţati ovaj Predlog
zakona Iz razloga što kada je ustavopisac napisao odredbu nije sluĉajno stavio
odredbu “daje pomilovanje”, ne pomilovanja, jer ovo je akt koji se daje poimeniĉno,
pojedinaĉno za svakog koji se ganja ili je osuĊen, ima pravosnaţnu presudu i to je pravo
predsjednika. Politiĉki moţemo nagaĊati ko će biti budući predsjednik. Ali je stvar u tome
da ima najveće povjerenje i ima pravo, barem govorim sa aspekta prava, da daje akt
milosti permanentno. Da li treba po sluţbenoj duţnosti pokrenuti ili da li treba ĉlan
porodice ili neko, onako kako je propisano zakonom. Naravno, ja ću vam govoriti i sa
prakse, jer vjerovatno rijetko je ko pisao zahtjev a ja jesam radio na tome, da moţe neko
da podsjeti i sa druge strane predsjednika drţave i da ga podsjeća da pokrene i po
sluţbenoj duţnosti, pa ĉak i ministar pravde da uĊe u postupak za ublaţavanje kazni.
Ono što treba reći i što mi priţeljkujemo, jer kaţem i hoću da ponavljam, mi ovaj zakon
ne podrţavamo radi predsjednika imenom i prezimenom nego i radi jaĉanja institucije
samog predsjednika. Kada ĉovjek prolazi pored zgrade predsjednika ipak treba da ima
uvaţavanje u odnosu na druge zgrade u ovom centru. To je cilj zakona i sad dozvolite
mi da dam uporedna iskustva iz Ustava.
Ja ću pominjati matiĉnu drţavu, moţda Kosovo, pa nekome neće odgovarati.
Identiĉna su sa predloţenim rješenjem. Predsjednik drţave ne bi trebalo da bude
zavisan od mišljenja ministra pravde ako oĉekuje neko da će predsjednik zloupotrijebiti
ovaj ĉin ili ovo što je dato zakonom, predloţeno u stvari sada, slobodno neka ne raĉuna
na to zato što predsjednik da hoće da zloupotrijebi sa poloţaja predsjednika drţave,
slobodno moţe da nazove ministra pravde ili odreĊenog drţavnog organa ili rukovodioca
odreĊenog drţavnog organa i da kaţe dajte pozitivno mišljenje. Ono što mi priţeljkujemo
kao ljudi koji raĉunaju, jer mi znamo da mišljenja niĊe nijesu odluĉujućeg karaktera,
mišljenje ne obavezuje nikoga. U ovom konkretnom sluĉaju po ranijem propisu nije bilo
tako. Mi bismo htjeli da u Komisiji koja će raditi pri instituciji ili koji će pripremiti akta za
predsjednika budu razne structure, prije svega i nacionalne i politiĉke i vjerske. To je
posebno što treba podzakonski razraditi i da predsjednik ima ipak ekipu, bez obzira
hoće li biti pravnik ili će biti drugog zanimanja, da ima ekipu koja će pravovaljano da
priprema akt koji će potpisati, a samim tim nakon toga dostaviti ministru pravde da se to
i izvrši.
Hvala vam, predsjedniĉe.
PREDṤENDIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Spahiću ţelite li komentar Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Ja ne vidim razloga da bi se pri predsjedništvu formiralo novo tijelo kao komisija
koja bi rješavala i koja bi davala mišljenje. Mi imamo već takvu jednu komisiju tj. pri
Ministarstvu, znaĉi to je moje mišljenje koje je za njega neobavezujuće. Da li u ostalim
strukturama vlasti treba da bude zastupljenost manjinskih naroda i nacionalnih
173

zajednica, to je drugo pitanje, to je već pitanje koje smo mi raspravljali na našem
Odboru. Tako da ne bi bilo loše i da se u sastavu te Komisije naĊu pripadnici manjinskih
naroda, ali mislim da bi duplirali kapacitete, da imamo sada i veliku administraciju, da
imamo sad još jednu komisiju koja se nalazi pri Predsjedniku Crne Gore, a već imamo
komisiju koja je struĉna za to i ĉije mišljenje nije obavezujuće kao i što nije mišljenje te
komisije. Iz tog razloga mislim da je nepotrebno da otvaramo. Nigdje u okruţenju nećete
naći sluĉaj da predsjednik pokreće da daje pomilovanje i da to nigdje ne odreĊuje, e to
nigdje nećete naći. Znaĉi, evo i u Americi pa mora da se zatraţi mišljenje regulatornog
suda da vidimo da li da pribavi mišljenje. U redu je, ima tamo odjeljenje za predstavke i
ţalbe kod predsjednika da se njemu podnose evenutalno predstavke ili molba za
pomilovanje, on tu pokreće, traţi mišljenje od Ministarstva, dobije mišljenje, a on moţe
sam da odluĉi. Znaĉi već imamo takvo jedno odjeljenje za prituţbe kod predsjednika.
Moţe ţalba, moţe molba da se uloţi kod njega eventualno za ljude koji su zaboravljeni,
nijesu obuhvaćeni amnestijom, na neki drugi naĉin, predsjednik ne zna da ima taj sluĉaj
pa se njemu umjesto Ministarstvu ili tamo gdje izdrţava kaznu moţe da podnese molbu,
dostavi njemu, on zatraţi mišljenje, dobije mišljenje, to prikupi od svih ostalih institucija
nadleţna komisija, i od sudova i od policije i od svih moţe da pribavi to mišljenje vezano
upravo za ove ţrtve, šta je sa ţrtvama odreĊenog kriviĉnog djela, pa se onda kaţe
imamo mogućnosti, neće uticati i neće promijeniti, neće biti osvete i tako nešto pa se
onda moţe donijeti odluka. Zašto smo formirali jednu komisiju kod njega, a istu takvu
komisiju već imamo u Ministarstvu
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Ministarstvo je garant struĉnosti i sistemskog bavljenja tom problematikom, da
ona ima svoju dublju podlogu, akt volje i akt milosti je nadleţnost predsjednika.
Izvolite.
VASELJ SINISHTAJ:
Vjerovatno. Hvala što ste mi dali prije svega mogućnost. Ja imam razloga zbog
ĉega sam to kazao.
U onoj informaciji o zastupljenosti pripadnika manjina, u sekretarijatu
predsjednika navodi se da su svi zapošljeni jedne nacionalnosti, sad da ne govorim koje.
To je jedna stvar.
Druga je da ja priţeljkujem kao graĊanin, ne kao politiĉar, ne kao poslanik, da
predsjednik drţave u trenutku kada polaţe zakletvu prestaje sa svim politiĉkim
funkcijama.To su demokratski standardi, ali treba ih dostići. To je ĉinjenica i to je
trenutak kulminacije moţda demokratskog kapaciteta jedne drţave. Da ne govorim sad
da smo imali sluĉaj u drugoj drţavi da je predsjednik morao da podnese ostavku na
mjesto predsjednika, zato što je zadrţao funkciju. Upravo iz tih razloga, nijesam govorio
da treba profesionalna komisija nego interno u okviru sekretarijata predsjednika da
postoje ljudi koji će pripremiti, a ja vam govorim ovo, kad se podnosi zahtjev podnosi se
Ministarstvu. Ministarstvo će pripremiti predlog, pribaviće dokumentaciju potrebnu, i ta
ĉinjenica kad se daje pomilovanje ne moţe se ni sakriti. Da se zalaţemo za
transparentnost, i volio bih da znam za svakog graĊanina, jer kada sam ovo što sam
pominjao pisao, tada sam i obavio razgovor sa predsjednikom. Ali mi je reĉeno da takvih
sluĉajeva do tada nije bilo u Crnoj Gori, da bi ispalo na kraju da je u Crnoj Gori odreĊena
174

osoba osloboĊena i od ĉina gonjenja, krivĉnog, od strane predsjednika drţave, i to po
vaţećem zakonu. To su te razlike i vjerujem da polako idemo ka tome, sazrijeva svijest,
ide demokratija naprijed, proces je, i ovo što je predsjednik Skupštine rekao jeste proces
i jeste ĉin, ali to oĉekujem od budućeg predsjednika drţave. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ako mi vjerujete, a kolega Šoć mi je svjedok, mislim da to i sad piše u našem
Ustavu u formulaciji da predsjednik drţave ne moţe obavljati drugu javnu funkciju. To
piše u našem Ustavu i sad.
Intencija gospodina Šoća i moja je bila takva kad smo to pisali.
Idemo dalje. Ni kolega Stanić ni gospodin Šoć ni ja nijesmo u Ustavnom sudu.
NOVICA STANIĆ:
Poštovani graĊani, uvaţeno predsjedništvo, gospodine ministre,
Pravo da vam kaţem, da sam juĉe umro ne bih znao da su predsjedniku Crne
Gore uskraćena ustavna prava i da je diskriminisan šest godina.
Sa te strane ţao mi ĉovjeka. I evo javno saopštavam, gospodine predsjedniĉe
sauĉestvujem u vašem bolu zgog diskriminacije koja vam nije omogućila da pomilujete
ljude koje Vi hoćete. Ali, mi je ţao, s druge strane, što predsjednik Crne Gore nije
predsjednik svih graĊana, i to ću da pokaţem na nekoliko primjera.
Predsjednik Crne Gore ne sauĉestvuje u bolu najvećeg broja graĊana Crne Gore,
koji govore srpskim jezikom. To je najbrojnija jeziĉka populacija. Najmanje 100 hiljada
nacionalnih Crnogoraca govori tim jezikom ili se tako izjasnili, a Predsjednika Crne Gore
baš briga za to. Ne mogu da uĊu u Ustav, ne mogu da budu zastupljeni kao sluţbeni
jezik, pojela maca.
Drugi primjer, potpredsjednik DPS-a, znam, neko će reći, pogotovu oni koji dobro
poznaju prilike u Crnoj Gori i koji znaju da u Crnoj Gori vaţi gospodarski system, zna se
ko se pita i u Crnoj Gori i u DPS-u, da funkcija potpredsjednika DPS-a ne znaĉi mnogo.
Koordinator, evo do danas smo mislili za Podgoricu, kaţu nije nego za prestonicu
Cetinje. E pa, šta mislite da li politiĉka moć gospodina Predsjednika Crne Gore proizilazi
iz njegove funkcije ili iz funkcije potpredsjednika DPS-a i koordinatora za Cetinje. Mislim
da je to jasno. Gospodine predsjedniĉe, takoĊe, se bojim da se ova izmjena ne priprema
za vas nego za juĉerašnjeg i današnjeg i sjutrašnjeg gospodara Crne Gore. A to kako
sazrijeva politiĉka svijest u Crnoj Gori, kako demokratija ide naprijed, evo vam primjera.
Tvrdim vam i garantujem, kad biste Sizifa pitali da li bira da i dalje gura onaj
kamen uzbrdo ili da bude opozicija u Crnoj Gori, rekao bi ostavite me da guram ovaj
kamen. Bio sam, gospodine Markoviću, poslanik u prvom višestranaĉkom sazivu
crnogorskog parlamenta i tada je moglo da se bude istovremeno i ministar i poslanik. Pa
kao ministar predloţite zakon, kao poslanik dignete ruku za njega. Mi iz opozicije smo se
i tada “ubijali” da dokaţemo da to nije demokratski, i potrošili najmanje 10 godina dok
smo se izborili za to. E sad će nam vjerovatno trebati još 10 godina da dokaţemo da se
ne moţe biti predsjednik Crne Gore i potpredsjednik DPS-a. ako to moţe jedan
Tomislav Nikolić koji je do juĉe bio radikal, a znate šta znaĉi radikal, da podnese ostavku
poslije dva dana, zašto to ne moţe u Crnoj Gori potpredsjednik DPS-a. Kad je juĉe
ovdje izreĉena sumnja da iza ovoga stoji politika, da bi se u narednim izborima na jesen
ovo zloupotrijebilo, gospodin Marković, evo ga gleda u mene, kaţe - ja se u tom sluĉaju
neću baviti politikom. I vjerovao bih vam da ne pamtim jednu drugu stvar. Kad je ubijen
175

Duško Jovanović, tadašnji ministar policije, neću da mu pominjem ime, je rekao - ukoliko
se ne otkrije ubica, ja više neću biti ministar policije. Ubica nije otkriven poslije osam
godina. Taj ĉovjek nije više ministar policije, ali iz drugih razloga. A šta porodica Duška
Jovanovića i ukupna demokratska javnost ima od toga Ništa.
I još nešto, u svojoj naivnosti ja sam do danas vjerovao da je DPS pobjeĊivao u
zatvorima po onom principu, - majka bila, majka mila. Ali, evo, gospodine Markoviću,
danas ste ĉuli gospodina Labudovića koji je svojom rukom potpisao zapisnik da je
opozicija pobijedila u ZIKS-u, a poslije pola godine kad je izašao otud proĉitao da je
obrnuto, i to na kvadrat. I ne reaguje ni predsjednik Skupštine, ne reagujete ni Vi, i
pozivam vas javno i prozivam da to provjerite, ako stalno traţite dokaze evo vam
dokaza. Bojim se da je ovo priprema za vrijeme i dogaĊaje koji nas ĉekaju, a to je
hapšenje krupnih riba iliti ajkula. Te krupne ribe neko treba sjutra da pomiluje, a zna se
ko. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Demokratskim izazovima nikad kraja, zato i postoji parlament.
Kolega Šabović, da li je tu
Onda završavamo sa kolegom Budimirom Aleksićem koji je još jedini prijavljeni.
Ţeli li još neko
Izvolite.
BUDIMIR ALEKSIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovani gospodine ministre, poštovana Skupštino, poštovani graĊani,
Suvišno je reći da Nova srpska demokratija neće glasati za ovakav zakon, to se
prosto podrazumijeva, jer mi smatramo da je donošenje ovog zakona uslovljeno
potrebom da se uoĉi predstojećih izbora ostavi mogućnost predsjedniku Republike da
moţe pomilovati koga god hoće. Dakle, pored ostalog i višestruke ubice i narko dilere,
korumpirane politiĉare, korumpirane gradonaĉelnike i tako dalje. Dakle, po mom
mišljenju sve je ovdje politiĉki motivisano, politiĉki instrumentalizovano, pa i donošenje
ovog jednog zakona. Dakle, sve je motivisano osvajanjem i odrţavanjem vlasti, i samo
se traţe modeli da se namakne što više glasova. I jedan od modela je donošenje jednog
ovakvog zakona, ĉime se nastavlja ovo o ĉemu je gospodin Labudović govorio. Dakle,
ovo je prosto dopuna one poznate izjave predsjednika Demokratske partije socijalista
Mila Đukanovića da uoĉi izbora ko god se obrati izbornim štabovima i partijskim
strukturama, treba mu se izaći u susret i mora dobiti ono što traţi.
Dakle, to je jedini motiv za donošenje ovakvog jednog zakona, namicanje
glasova. Inaĉe, govoreno je dosta danas o tome šta je motiv donošenja ovakvog
zakona, pa se traţilo etimološki šta znaĉi rijeĉ pomilovanje, pa se išlo duboko u istoriju
i dokazivalo da je to prošlost, da su to radili kraljevi, carevi i drugi vladari, da je to veza
izmeĊu podanika i kralja, da to poznaje rimsko pravo, da to pravo imaju predsjednici svih
drţava svijeta, što nije taĉno. Ĉuli smo od ljudi koji su to istraţivali, bavili se tom
problematikom, jasno izuĉili i došli do zakljuĉka da u civilizovanim zemljama to ne
postoji. Ĉuli smo jedino u kvazi drţavi Kosovo. Dakle, nigdje u civilizovanim zemljama
nema predsjednik republike to što vaš ovaj predloţeni zakon predviĊa za ovlašćenja u
smislu te vrste pomilovanja.
176

Pošto vrijeme izmiĉe, da bih dokazao koliko je taj zakon apsurdan sam po sebi,
pravno neutemeljen iako nijesam pravnik, ali vi ste pravnik i potpredsjednik Vlade
zaduţen za pravosudni sistem, objasnite vi meni sljedeće. Hipotetiĉka situacija. Šta ako
predsjednik drţave donese odluku da pomiluje ĉovjeka protiv njegove ţelje i volje
Dakle, osuĊen je ĉovjek, leţi u zatvoru, ţeli da odsluţi ĉitavu kaznu, ţeli da okaje grijeh i
ne ţeli nikakvo pomilovanje. Dakle, postoje ljudi sa savješću koji imaju svijest o tome da
su poĉinili neko teško kriviĉno djelo i ţele da za to djelo odgovaraju i do kraja izdrţe
kaznu. Predsjednik Filip Vujanović ili Milo Đukanović ili Marko Marković, nebitno, donese
odluku da se on pomiluje i izbacite ga iz zatvora, je li tako Treba li on deset godina da
sjedi ispred zidina zatvora i da okajava grijeh za koji ima svijest da je poĉinjen i ne ţeli
pomilovanje Nemate sada takvih, ali šta ako bude, dakle teorijski je to moguće. Je li to
moguće ili nije Znaĉi, moguće je, neće on u manastir, on hoće da odsluţi kaznu za koju
ima svijest da je poĉinio i ţeli da je odsluţi do kraja. Inaĉe, poznat je sluĉaj da je ĉovjek
ubio suprugu, da su njegova djeca napisala molbu da se on pomiluje, a on to ne ţeli.
Vidite da ima konkretnih primjera koji dokazuju koliko je besmislen ovaj vaš predlog
zakona za koji kaţete da postoji svuda u svijetu, a ĉuli smo da ne postoji. Znaĉi, opet
obmana od strane pravnih struĉnjaka iz vladajućih stranaka koji obmanjuju javnost.
Svaki graĊanin moţe da provjeri na internetu kakva su ovlašćenja u Americi, u Italiji,
Njemaĉkoj, Austriji, pominjale su se ovdje mnoge evropske drţave i vidjeli smo da takva
ovlašćenja niko nema. Prema tome, da se vratimo. Šta su motivi kada je to već tako
kako jeste Po našem mišljenju, motivi su predizborna kampanja ovlašćenja
predsjedniku Republike da moţe da pomiluje i da na taj naĉin dobija glasove
Demokratska partija socijalista. Inaĉe, što za šest godina nikome nije palo na pamet da
predloţi ovaj zakon nego baš sada, nekoliko mjeseci pred izbore. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
To je ĉesta pojava, ljudi izdrţe kaznu, a ţele da ostanu u zatvoru, nemaju Ċe.
Poslije dugih kazni prekinuli su socijalne kontakte, porodiĉne kontakte i nemaju Ċe.
Imate te pojave kao dosta ĉeste, naţalost, imate i zloĉince koje bjeţe u manastir, na
primjer, da okajavaju grijehe, tako da imate raznih kombinacija.
Nemamo više uĉesnika u raspravi. Imamo ţelju ministra pravde i potpredsjednika.
Da ĉujemo potpredsjednika Vlade i ministra pravde. Izvolite.
DUŠKO MARKOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
Poštovani poslanici, osjećam potrebu da se na samom kraju ukljuĉim u raspravu
zbog toga što je ovo bila jedna impresivna atmosfera koja je pratila raspravu o Predlogu
zakona o pomilovanju. Ona je za mene bila impresivna sa više aspekata, prije svega
politiĉkog i pravnog, ali i sociološkog, psihološkog i svakog drugog aspekta. Bez obzira
kakva će biti krajnja odluka Parlamenta, meni je bilo zadovoljstvo da uĉestvujem u
jednoj ovakvoj raspravi i da iz te rasprave savladavamo svakog dana, svi pojedinaĉno,
nešto što jeste demokratski iskorak i što su standardi koje treba da osvajamo i
implementiramo i u našoj drţavi.
Komentarišući ono što su osnovni prigovori, poĉeću od tog politiĉkog kljuĉnog
prigovora, da ovaj zakon nije izraz potrebe usaglašavanja sa Ustavom i jaĉanja našeg
pravnog poretka nego izraz ĉiste politiĉke volje koja proizilazi iz jednog novog momenta
da smo u izbornoj godini, da slijede parlamentarni izbori i da ovaj zakon i ovlašćenja
177

predsjednika drţave treba da posluţe vladajućoj koaliciji da ponovo obezbijedi većinu.
Zaista jedna, iako je politiĉki pristup, iako je u politiĉkim pristupima svaka varijacija
moguća, apsurdna konstatacija, da se pomilovanjem za deset, petnaest i evo da
kaţemo i stotinu ljudi moţe promijeniti većinska biraĉka volja graĊana Crne Gore. Ako
uzmemo podatke da je predsjednik u 2010. godini od 200 i nešto molbi donio odluku o
pomilovanju samo za 40-tak, što ne znaĉi da su oni bili pomilovani u smislu oslobaĊanja
od kazne nego da je to preinaĉeno ili u uslovnu slobodu ili novĉanu kaznu itd, to opet
ima drugaĉiju dimenziju. Prema tome, ono što su uporedni podaci i što su ĉinjenice iz
ovog ovlašćenja predsjednika drţave ne idu u prilog tog politiĉkoj tezi.
Druga stvar je da je ovaj predlog zakona ušao u program Vlade još u decembru
2011. godine. Tada već nije bilo priĉe o izborima ili moţda pretpostavljate da mi na
dugoroĉno ili strateški razmišljamo o izborima i po godinu i po dana unaprijed. Treća
stvar koja je kljuĉna, da ne vjerujete meni, da ne vjerujete vladajućoj koaliciji jeste ono,
ako ste paţljivo ĉitali, što se skoro objavilo kroz izvještaj Evropske komisije o napretku
Crne Gore, gdje je na kraju tog izvještaja bila kljuĉna stvar ili kljuĉni zakljuĉak da
Evropska komisija predlaţe poĉetak pregovora o ĉlanstvu sa Crnom Gorom u junu. U
jednom od tih izvještaja stoji da je Vlada Crne Gore kao pozitivan primjer, izmeĊu
ostalog, predloţila Zakon o pomilovanju koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, što znaĉi
i da u ovom segmentu politike Vlada ţeli da je usaglasi sa evropskim standardima.
Molim vas, proĉitajte to u Izvještaju Evropske komisije i nemojte da mislite da smo mi
toliko moćni i uticajni da podmećemo Evropskoj komisiji ovako vaţne stvari iz politiĉkih
razloga. Vi kada ĉitate izvještaj, ĉitate samo ono što se zamjera, a ne ono što se
pohvaljuje.
Prema tome, ovo je kljuĉna stvar koja eliminiše politiĉku tezu da je ovo zakon za
izbore, a ne zakon za sistem. Sada ću preći na komentare. Da li predsjedniku pripada
pravo da moţe donijeti odluku o pomilovanju i bez molbe Moj liĉni stav, stav je
Ministarstva na ĉijem sam ĉelu, stav je Vlade koja je utvrdila ovaj zakon, mislim da on
nije osporen na odborima parlamenta, ima pravo. To pravo proizilazi iz odluke Ustavnog
suda koja je ovdje citirana. Tim povodom ţelim da se zahvalim poslaniku Gošoviću, da
mu se izvinim za juĉerašnji nesporazum. Jesmo napravili grešku u obrazloţenju
pozivajući se na ĉlan 12 u dijelu njegove neusaglašenosti jer se on poziva na republiĉki
zakon da se pomilovanje moţe odrediti u odnosu na kriviĉna djela propisana republiĉkim
zakonom. Poslaniĉe Gošović, vi znate da mi sada ovim predlogom zakona obuhvatamo i
kriviĉne kazne i zakonima drugih drţava, stranih drţava. Imate Savezni sud(Prekid) Vi
ste u pravu, izvinjavam se, to stoji u obrazloţenju. Mi smo spremni da prihvatimo kada
pogriješimo, mi ćemo to obrazloţenje upodobiti zbog dokumentacije, ali znate da
obrazloţenje nije sastavni dio zakona. Zahvaljujem vam se na tome, naravno i poslaniku
Šljivanĉaninu koji se, takoĊe, osvrnuo na to.
Znaĉi, ne moţe se iz obrazloţenja odluke Ustavnog suda na ocjenu ustavnosti
zakona iz 1998. godine dovesti pravo predsjednika da donese odluku o pomilovanju bez
molbe. Njegovo pravo proistiĉe iz Ustava. Taj naš pristup nije stvar da uĉinimo
sadašnjem predsjedniku Vujanoviću, to će biti pravo, nadam se, za svakog predsjednika
u drţavi Crnoj Gori. Jasno je reĉeno u obrazloţenju Ustavnog suda da se to pravo
predsjedniku ne moţe ograniĉiti. Istovremno vi se sjećate da je u zakonu od 1995.
godine to pravo predsjedniku bilo dato da moţe donijeti odluku o pomilovanju i bez
podnijete molbe, ali da je izmjenama zakona 1998. godine to promijenjeno i ograniĉeno
pravo predsjedniku o pozitivnom mišljenju suda i predlog ministra pravde. U ĉijem
178

mandatu U mandatu predsjednika Đukanovića je ta izmjena zakona donijeta. U
mandatu predsjednika Đukanovića je postojala i komisija o kojoj je govorio poslanik
Sinishtaj. Kada bi se rukovodili pogrešnom analitikom, jer poslanik Kneţević ĉita
Desanku Maksimović, ali se slabo bavi politikom posebno analitikom u politici. Ako bi se
tom logikom išlo, ako to radimo za predsjednika partije gospodina Đukanovića, onda mi
ne bi mijenjali ovaj zakon, nego bi zadrţali ono rješenje koje je vaţilo u njegovom
vremenu. Nema sluĉaja da je bilo koji predsjednik drţave od 1998. godine donio odluku
o potpunom oslobaĊanju od kazne, nema takvog primjera. Prema tome, odbacuju se i
one teze da su predsjednici zloupotrebljavali ova svoja ovlašćenja. Reći ću nešto
poslanku Aleksiću, mi imamo zahtjev ovih dana, ĉitao sam ga i bilo mi je vrlo
interesantno ĉitati ga sa svakog aspekta, ne sa aspekta ĉinjenica, nego i osjećaja dok
sam ĉitao to. molba Nikšićko - Budimske eparhije za pomilovanje jednog zatvorenika koji
je na izdrţavanju kazne u Spuţu. Vrlo dobra molba, obrazloţena, ali oni ne mogu biti
predlagaĉi za pomilovanje.
Da smo imali na snazi ovakvu odredbu, vjerujem da bi predsjednik drţave
prihvatio taj zahtjev. Ţivot je veoma kompleksan. Ne moţemo predvidjeti svaku situaciju
i zbog toga je ova norma ovako koncipirana, odrediću se na onome što grupa poslanika
iz SDP-a predlaţe kroz svoje amandmane.
Kada sam slušao poslanika Labudovića poţelio sam da ga imam ili da budem sa
njim u Komisiju za uslovni otpust, jer je to ono zašto se ja zalaţem u Komisiji za uslovni
otpus. Imam velike probleme sa ĉlanovima komisije koji dolaze iz drugih drţavnih
organa. Ne moţe se nekome ko traţi uslovni otpust ili kome pripada pomilovanje, ne
moţe se oslanjati na odluku onoga ko ga je već osudio ili kaznio. Ne moţe se jedna
odluka zasnivati na onome što je ovo već doţivio kroz prethodnu sankciju. Mi kaznenom
politikom, odnosno kaznama kaţnjavamo nekoga ko se ogriješio o drţavu i njene
zakone, ali politkom izvršenja kazneni kljuĉna stvar i interes drţave je da te ljude
uĉinimo društveno prihvatljivim i odgovornim i sposobnim da se ukljuĉe u društvenu
zajednicu poslije izdrţane kazne. Mi politikom odnosno politikom izvršavanja kriviĉnih
sankcija ne smijemo da ubijemo ĉovjeka u ĉovjeku i ne smijemo da mu ogrniĉavamo
njegovo pravo na ţivot. Vi ste u pravu kada ste rekli niko se ne raĊa kao ubica ili kao
kriminalac, nego mu to donosi sticaj društvenih okolnosti. Drţava mora to da
sankcioniše, ali drţava mora i da obezbijedi sve uslove ako za to ima prilike i ako ima
šanse da on bude koristan ĉlan društvene zajednice. Ova odluka i ovaj predlog za
predsjednika da moţe bez molbe o pomilovanju, donijeti odluku ide u tom pravcu.
Na kraju, poslanik Medojević je imao jedan politiĉki pristup, to moram da
iskomentarišem, ne vezano za Spuţ, nego vezano za odnos prema sopstvenoj drţavi,
karakteru te drţave i ambijentu u kojem se ţivi. Ja se tako ne osjećam i ne vjerujem da
se iko od vas tako osjeća, na naĉin kako je to poslanik Medojević rekao. Ako ste u svojoj
drţavi skuĉeni, ako se u svojoj drţavi ne osjećate slobodno, ako u svojoj drţavi ne
moţete da preţivite, kao što kaţe poslanik Medojević, onda je to drţava koja ne treba
da postoji. Crna Gora nije takva drţava, makar ne po onome što kaţu drugi o nama.
Vjerujem da je poslanik Medojević ograniĉen u svojim pravima kao politiĉar, jer svoju
politiĉku ambiciju koja je naglašena ne moţe da ostvari pobjedom na izborima i
smjenom vlasti. To je jedna vrsta ograniĉenja, posebno kada je neko samo u politici. Jer
ni jedno pravo, koliko ja znam, poslanika Medojevića i njegove porodice i njegovih
prijatelja nije ogrniĉeno, ni pravo na rad, ni pravo na slobodno kretanje, ni ne znam ni ja
neka druga prava, politiĉko izjašnjavanje i bavljenje politikom i tako dalje. Prema tome, i
179

sa tog aspekta, gospodine predsjedniĉe, ta vrsta politiĉke analize je neprihvatljiva, pitaću
za ovo, prvi put ĉujem da ste tako jaki u Spuţu. To moţe biti dobra naznaka za sljedeće
izbore. Predsjedniĉe, zahvaljujem se, zaista sam impresioniran i zadovoljan ovom
raspravom i na kraju da se opredijelim u odnosu na amandmane.
Ovdje postoje amandmani poslanika Socijaldemokratske partije, gospodina
Spahića. U ime Vlade prihatam prvi amandman. Drugi amandam ne mogu prihvatiti,
zbog toga što je on suprotan Zakonu o KZ koji štiti liĉna prava i po ovom osnovu, ali
moţemo razgovarati o tome da se taj, ako ste saglasni, amandman preformuliše u
smislu da je predsjednik drţave obavezan da objavljuje broj odluka o pomilovanju,
strukturu odluka po kriviĉnim djelima, do 31. januara tekuće godine za prethodnu
godinu. Znaĉi iz jedne takve obaveze na sajtu predsjednika Republike ne u Sluţbenom
listu, jer to nije moguće, ako je prihvatljiva ta formulacija za vas onda je to dovoljan
razlog da se moţe sa politiĉkog nivoa pratiti politika pomilovanja od strane predsjednika
i ona ocjenjivati. Molim vas da u tom smislu preformulišete amandman.
TakoĊe, imamo amandman poslanice Ljerke Dragiĉević i poslanika Ţeljka
Aprcovića da se ĉlan šest precizira na taj naĉin što će se definisati da pokretanje
pomilovanja po sluţbenoj duţnosti ministar pravde moţe vršiti samo u skladu sa
ĉlanom 17 koje proizilazi iz ovlašćenja ĉlana 17 da se ne bi stvorio utisak. Za mene to
nije bilo jasno, ali uvaţavam nisam se dobro razumio sa poslanikom Aprcovićem o ĉemu
je rijeĉ, pa je zbog toga bila malo veća distanca u odnosu na njegovu argumentaciju sa
prihvatanjem ovog amandmana. Preciziramo pravnu normu i oko nje ne moţe više biti
spora.
Zahvaljujem se predsjedniĉe.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Juĉe je predsjedavao kolega Šturanović, onda je to teţe išlo.
Hvala vam, kolege. Završavamo ovu raspravu. Nastavićemo u pojedinostima,
mada suštinske stvari smo ĉuli u pojedinostima oko amandmana.
Idemo na Predlog zakona o dopuni Zakona o Sudskom savjetu. Predlog
zakona su podnijeli poslanici Spahić i Šabović. Uvodno obrazloţenje će dati kolega
Spahić. Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţene koleginice i kolege,
Kolega Dţavid Šabović i ja smo podnijeli Predlog zakona o dopuni zakona o
Sudskom savjetu. Traţili smo da se o njemu raspravlja po skraćenom postupku iz
razloga što smo već imali razmatranje Izveštaja o radu Tuţilaštva, a uobiĉajena praksa
je bila da se raspavlja o radu Sudskog savjeta. Radi se o jednom veoma simpatiĉnom
zakonu koji ima svega dva ĉlana. Jedan ĉlan se odnosi na dopunu ĉlana 26, poslije
stava 4 dodaje se novi stav koji glasi: “Skupština razmatra godišnji izvještaj iz stava 3
ovog ĉlana, a predsjednik Sudskog savjeta obrazlaţe godišnji izvještaj u Skupštini”. Ovo
smo uradili radi preciziranja ove norme, jer mi smo shvatili da, kako je u starom zakonu
pisalo da je i tu obavezu imao predsjednik Sudskog savjeta. MeĊutim, sada novim
zakonom koji smo donijeli prošle godine piše da predsjednik Sudskog savjeta dostavlja
Skupštini izvještaj predsjedniku Vlade i predsjedniku drţave. To sam tumaĉio ĉim se
180

dostavlja normalno da o njemu se i raspravlja. MeĊutim, predsjednica Sudskog savjeta
je objasnila da kada je pozvana da obrazlaţe izvještaj pred ambasadorima u Crnoj Gori
da više nema obavezu pred Skupštinom da obrazlaţe jer je na to zakon više ne
obavezuje. Mene i kolegu Dţavida Šabovića je to ponukalo da podnesemo dopunu
ovog zakona jer smatramo logiĉnim da ukoliko predsjednik Sudskog savjeta ima potrebu
da pred stranim ambasadorima se pohvali o rezultatima rada Sudskog savjeta, da bi
dobro bilo da se to isto uradi pred poslanicima Skupštine Crne Gore, budući da je njih
narod delegirao, da je njima narod dao da u ime njih vrše vlast, pa bi bilo logiĉno da o
tom izvještaju o radu Sudskog savjeta raspravljamo i ovdje u Parlamentu.
Razlog više za to je upravo što je Evropska komisija imala dosta primjedbi kada
je u pitanju rad pravosudnih organa u Crnoj Gori. Mi smo ti koji treba da vršimo
kontrolnu i nadzornu ulogu nad radom sudova u Crnoj Gori. Uzajamna kontrola ove tri
grane vlasti je poţeljna. Vi znate da svaku odluku Parlamenta, svaki zakon moţe da
Ustavni sud obori, svaku Vladinu odluku moţe sud da poništi, a mi bi izgubili na ovakav
naĉin mogućnost da raspravljamo o izvještaju i o radu Sudskog savjeta. Imali bi jednu
granu vlasti koja bi bila van sistema . Bila bi to jedna zatvorena grana vlasti. Prihvatio
sam volju većine da se predsjednik Vrhovnog suda barem ovim amandmanima, što ih
vjerovatno i nećemo usvojiti, bira van Parlamenta, da to ĉini sudska vlast. Imaćemo
jednu ĉinjenicu da će to biti jedan zatvoreni sistem gdje će se oni sami izmeĊu sebe
birati, Ċe će sigurno nepotizam carovati, a i sada ga ima. Tada će još više doći do
izraţaja, mi nećemo imati nikakvog uticaja i nećemo moći da raspravljamo ni o ovoj
kaznenoj politici sudova. Ja sam i tada govorio da uslov za dobijanje pregovora nije
izmjena Ustava. MeĊutim, ovdje su me svi ĉudno gledali, jer ako nijesam pravnik znam
barem dobro da ĉitam i to nigdje nijesam našao u izvještaju Evropske komisije. Ušli smo
sami u to i evo sada smo došli u situaciju da smo izgubili silno vrijeme, a po naznakama
od kolega iz opozicije neće se dobiti saglasnost za izmjenu Ustava, iako je ţelja bila
samo u ovom dijelu pravosuĊa da će da se udovolji. Mada samom ĉinjenicom da smo
prihvatili da radimo izmjene Ustava u ovom dijelu mi smo priznali ĉinjenicu da se politiĉki
uticaj vrši na sud i da je mjesto gdje se to vrši upravo Parlament. Mi smo to trebali da
odbacimo jer Parlament nije imao nikakvog politiĉkog uticaja, barem ne pojedini
poslanici. Uticaj, vi znate, moţe se na drugi naĉin izvršiti na ove sudske organe, a
najmanje mjesto koje je to bilo to je bio Parlament. Logiĉno je da raspravljamo o
predsjedniku, o izboru predsjednika Vrhovnog suda, evo ostalo je i najvjerovatnije će i
biti.
Kako ćemo mi znati sa kojim se problemima suoĉavaju sudski organi ako ne
raspravljamo o njihovom izvještaju ovdje Kako ćemo moći da razgovaramo i o tom
politiĉkom uticaju Ĉesto smo znali da pitamo predsjednicu Vrhovnog suda da li ima
politiĉkog uticaja na rad sudova i dobijali mišljenje da nema. Ako izmjestimo raspravu o
izvještaju, o radu sudova van ovog parlamenta, mi zaista doći ćemo u situaciju o kojoj
sam govorio da će jednostavno nam reći, uskoro reći evo vam šaljemo ovaj izvještaj,pa
kao da smo mi Centralna biblioteka, ĉitajte, ako nećete ne morate. Tako da u tom dijelu
smatram i traţim podršku svih kolega, ako ţelimo transparentan rad svih organa vlasti,
najtransparentniji rad je sigurno Skupština, evo javni prenos, svako svoje mišljenje moţe
da iznese, narod vidi šta mi radimo, ĉak imamo i nadzor od strane medija i kad smo u
hodnicima, i kad smo u restoranu, zašto ne bi mogli da imamo i ovdje bar jednom
godišnje taj izvještaj o radu svih tih ostalih organa vlasti o kojima bi raspravljali, pomogli
im da prevaziĊu odreĊene probleme ako ih imaju prilikom donošenja budţeta ili na neki
181

drugi naĉin, da se upoznamo sa kaznenom politikom, da li je treba mijenjati, ili ne treba
mijenjati. Ako će nama strani ambasadori prenositi šta se radi u sudovima, onda zaista
ja ne vidim onoga koji ovdje ne bi digao ruku za ovakav predlog ovog zakona.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Spahiću.
Samo da dodam jedno zapaţanje, ako mi je dozvoljeno.
Jasno je da mi biramo predsjednika Sudskog savjeta i da nam mora podnositi
raĉune. Ko bira, to je jasno. Mislim da je ĉak i ta formulacija tumaĉena na naĉin koji nije
opravdan i vaše preciziranje je normalno.
Još jedna stvar koju ne razumijem, a pokušavam da razumijem. Demokratska
kontrola nije politiĉki uticaj i jednostavno se pokušava, što bi rekli, zamijeniti teza.
Parlament vrši demokratsku kontrolu jer je izvor demokratskog legitimiteta. Sudstvo
nema nikakav demokratski legitimitet ako mu ga neko ne prenese. I to je baziĉna stvar u
podjeli vlasti i iz toga izlazi naše pravo da razmatramo izvještaje. Ništa više od toga, a to
je demokratski uticaj, a ne ogoljeni, nelegitimni ili nelegalni politiĉki uticaj.
Hvala.
Komentar ima kolega Pavlović, a za diskusiju se prijavio poslije njega kolega
Medojević, pa Labudović. Iz vlasti se još niko nije prijavio.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Moram reći da nije lako graĊanima Crne Gore. Vjerovatno su potpuno zbunjeni
razliĉitim politiĉkim mišljenjima, stavovima itd. Ja sam ustao sa namjerom da oponiram
kolegi Spahiću, meĊutim, onda ste se vi predsjedniĉe ukljuĉili, koji ste, koliko znam, još
uvijek na ĉelu stranke kojoj pripada kolega Spahić, pa ste se njemu konfrontirali, a
kolega Spahić se konfrontirao parlamentarnoj većini, a SDP i dalje podrţava i podrţao je
Vladu, podrţao je i ove izmjene Ustava, a kolega Spahić kritikuje izmjene Ustava, onda
se vi javite sa kritikom te kritike i potencirate. Nije lako graĊanima Crne Gore.
Evo, ja moram priznati da sam potpuno zbunjen ovakvim politiĉkim inovacijama u
kojoj neko ne samo da...(Prekid) unutar vlasti, pa je opozicija unutar vlasti, nego je
opozicija i opoziciji i onim svojim vlastitim stavovima i svojim izraţenim glasovima,
glasanjem izraţenim stavovima itd.
Ja se zaista se slaţem sa vama u smislu da se ovdje pokušava napraviti jedna
velika i vrlo mutna manipulacija, i ĉini mi se da je, ali nisam shvatio da li je i u kom
kontekstu je to kolega Spahić iznio. Dakle, Parlament je mjesto gdje se vrši politiĉki
uticaj na sud. Ja mislim da je svakome u Venecijanskoj komisiji jasno da to nije mjesto
Ċe se vrši politiĉki uticaj na sud. Mislim da su Venecijanci i ostali u Evropi dobili vrlo
jasnu sliku o tome Ċe se odrţavaju sastanci Vesne Medenice, Ranke Ĉarapić i gospoĊe
Vujanović, sa kim oni sjede i dogovore kako će da odigraju predstave vezano za razliĉite
sluĉajeve, od sluĉaja Cemovića, sluĉaja Bele Đokovića, sluĉaj Lambulića, itd. Kako da
se provuĉe, kako da se i smanjuju te presude ne bi li se kako na kraju te presude svele
na neke dvije, tri godine za teška kriviĉna djela.
Dakle, kolega Spahiću, zašto podrţavate vi ove izmjene Ustava kada
prepoznajete to kao manipulaciju Ĉiji je cilj da se Parlament potpuno iskljuĉi i da se
ukine Parlamentu svaka mogućnost da vrši nadzor nad radom jednoga tako znaĉajnoga
segmenta. Zašto podrţavate da se predsjednik Vrhovnog suda bira van Parlamenta,
182

zašto podrţavate te amandmane Zašto podrţavate da se potpuno konstituisanje
Savjeta izmjesti iz ovoga Parlamenta, Sudskoga savjeta
Ţelim samo da vas podsjetim, kolega Spahiću, na sljedeće. GospoĊa Medenica,
odavno već pokazuje znaĉajan prezir prema ovome domu. Ja ću vas podsjetiti na
sjednicu prošle godine, kada smo raspravljali o budţetu suda i Sudskoga savjeta kada
se ona nije udostojila da doĊe na raspravu o tom budţetu, nije se udostojila da doĊe. I
samo ţelim da kaţem da u tom smislu je ovo njeno ponašanje ovakvo i tumaĉenje
zakona potpuno u skladu sa svim njenim prethodnim tumaĉenjem. Ja je podrţavam u
tome. Ona je uspjela da obezbijedi sebi poziciju potpuno neodgovorne predsjednice
Vrhovnog suda, koja nema obavezu bilo kome da podnosi bilo kakve raĉune i ne vidim
zašto bi se sada pravio bilo kakav izuzetak. Uostalom, vi još uvijek podrţavate ove
izmjene Ustava koje upravo idu u pravcu da se ustavno utemelji i ozakoni ovakvo njeno
neodgovorno ponašanje.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Htjeli ste druge da ubijedite zamjenom teza. Prvo sam ja rekao da naĉin na koji je
parlament prihvatio, dakle nije odavde potekla inicijativa, izmjene Ustava, znaĉi nijesmo
ga donijeli mi u vladajućoj koaliciji, ovdje je obezbijeĊeno dvije trećine u ovom
parlamentu da bi se moglo krenuti u ustavne izmjene. To nije bila volja ni DPS-a ni DPSa
nego većine u parlamentu, i to preko dvije trećine. Dakle, to nije naša ţelja bila.
Naĉin kada smo prihvatili da idemo u izmjene u oblasti pravosuĊa, druge dvije
grane vlasti rekle ako ima politiĉkog uticaja, kako kaţe Evropska komisija, onda kaţe da
je to u parlamentu jer se tamo bira izbor, i mi smo to prihvatili, svi smo to prećutno
prihvatili, naĉinom izbora predsjednice Vrhovnog suda vrši se politiĉki uticaj na rad
sudova. Mi smo prihvatili da idemo u te izmjene, znaĉi sami smo prihvatili jer su nam
drugi nametnuli da je ovdje taj politiĉki uticaj. Taj politiĉki uticaj ne moţe biti u
parlamentu nikada. Naĉin izbora sudija nije prevashodan za politiĉki uticaj na sudije. Vi
imate sada u sudovima Crne Gore sudije Vrhovnog suda, Apelacionog suda, najviših
sudskih instanci koje su birali lokalni parlamenti. Protokom godina oni su napredovali,
viši su, a birali su ih lokalni parlamenti iz Bijelog Polja, Mojkovca, Kolašina itd. Da li je
ovo naĉin, da ne raspravljamo o izvještaju, vjerujte nemam više interesa da raspravljam
o izvještaju sudova nego vi. Ako vama nije stalo da ĉujemo sa kakvim problemima se
susreću sudovi, kakva je kaznena politika u sudovima, ako vam nije stalo da pitamo o
problemima, da kritikujemo, na kraju krajeva, ako nešto nije u redu, nije ni meni.
Slobodno, ako vi nećete da podrţite ovakav predlog zakona, meni je savjest ĉista, ja
rekoh, a vi izvolite, hoćete li glasati ili nećete, to je do vas.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Još jedan komentar, poslanik Radojica Ţivković.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Hvala.
183

Gospodine Spahiću, moţda u nekoj boljoj demokratskoj situaciji ovaj zakon i ne bi
bio loš, odnosno popravka ovog zakona i nije sporno da Sudski savjet daje svoj izvještaj
ovom parlamentu. MeĊutim, u situaciji i stanju demokratije i ljudskih prava u Crnoj Gori,
u stanju kakav je Sudski savjet i ko rukovodi tim Sudskim savjetom, kako se donose
odluke u ovom parlamentu, ipak ispada da je moţda i nepotrebno podnositi taj izvještaj.
Znate li zašto Sudski savjet će podnijeti izvještaj, mi ćemo kritikovati taj izvještaj, jer
znamo kako radi Sudski savjet, kako donosi odluke, donosi nezakonite odluke. Njegova
osnovna funkcija je da se stara da što kvalitetniji kadar i da poboljša kadrovsku politiku u
našem sudstvu. Na potpuno suprotnim principima radi, po pravilu prima uvijek lošije
kandidate i iskljuĉivo po principu nepotizma i partiokratizma, zapostavlja vrlo kvalitetne
kadrove i, što je najgore, radi protiv jednog naroda u Crnoj Gori. Praktiĉno da i nemamo
sudije koje su srpske nacionalnosti. Znaĉi, Sudski savjet je glavni protagonista
antisrpske politike u sudstvu. Ovaj sudski savjet nije donio nijednu odluku koja bi
unaprijedila i makar malo nadoknadila nedostatak sudija koje su srpske nacionalnosti
širom sudova u Crnoj Gori. Najbolji primjer za to je Berane gdje je 55% stanovništva
srpskog po zadnjem....(Prekid) Postavio sam poslaniĉko pitanje, ministar mi je odgovorio
da nema. Moţda, gospodine Ĉantriću, Vi bolje znate. Govorim na osnovu zvaniĉnih
podataka.
Taj sudski savjet je reprezent jedne politike koja se permanentno bavi
asimilacijom srpskog naroda u Crnoj Gori i nanosi velike nepravde, da ne kaţem neke
teške rijeĉi koje bi mogao da zasluţi sam taj sudski savjet. Takav sudski savjet meni ne
treba da podnosi nikakav izvještaj jer znam unaprijed kakav će biti. Moţda bi usvajanje
izvještaja u samom parlamentu, on bi bio usvojen znajući kako glasa parlamentarna
većina, još više legalizovali takvu nepravdu koju ĉinimo.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Pravo na odgovor. Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Ţivkoviću, mislim da sve ovo što ste vi sada iznijeli da ćete vi biti jedini
opozicija koja ne ţeli da se raspravlja o izvještaju o radu druge grane vlasti u
parlamentu. Upravo sve ovo što ste rekli, da uzmemo da je sve to istinito ili da imate
razloga za ljutnju, nećete biti u situaciji više da govorite ukoliko ne budemo raspravljali o
radu sudova. Ako ništa, onda iz tog razloga da bi mogli da raspravljamo kakvo je stanje
u sudovima, kakva je kaznena politika, logiĉno bi bilo da podrţite ovaj predlog zakona.
Ne bih se sloţio sa vašom ĉinjenicom vezano za nacionalnu strukturu kada su u pitanju
sudovi, budući da sam i rekao da je gro tih sudija izabran, pogotovo sada u Vrhovnom i
Apelacionom sudu prije ili tokom 90-tih godina kada su se birali lokalni parlamenti. To
što se sada ljudi iz nekih viših interesa izjašnjavaju drugaĉije, to je već pitanje njihovog
mentalnog sklopa, u to ne bih ulazio. Mislim da to nije predmet ovoga o ĉemu sada
raspravljamo.
Bilo bi poţeljno da parlament sebi ne oduzima ovlašćenja koja ima nego da svima
podrţimo kao parlamentarci da jednostavno raspravljamo šta se dešava u drugoj grani
vlasti. Ako raspravljamo o radu Vlade, zašto ne bi raspravljali i o tome. Svaku našu
odluku moţe da poništi Ustavni sud. Prema tome, oni mogu da kontrolišu i imaju nadzor
nad radom parlamenta, zašto mi ne bi imali nadzor nad radom ostale dvije grane vlasti.
184

Ako vama nije u interesu da raspravljate o ovome, vjerujte nije ni meni. Ĉisto sam, da bi
mi savjest bila mirna na neki naĉin, podnio ovaj predlog dopuna, ako hoće
parlamentarna većina da usvoji, a ako neće ne ţelim niti insistiram.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega.
Kolege, moraćemo dati pauzu od deset minuta. Bilo je došlo do prekida struje i do
ispada, tako da kolege iz tehnike moraju podići sistem ponovo da bi funkcionisao u
ovom našem širenju govornika. Dakle, deset minuta pauze i nastavljamo sa
komentarom kolege Škrelje.
/pauza/
Još jedan komentar na izlaganje kolege Spahića, kolega Ljubo Škrelja.
Izvolite.
LUIĐ ŠKRELJA:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Smatram da Predlog uvaţenog gospodina Spahića o izmjenama i dopunama
Zakona o sudskom savjetu koji upućuju rad Sudskog savjeta prema Skupštini je legalan
i legitiman i u skladu sa ovlašćenjima i obavezama poslanika, a u skladu i sa onim što
Ustav Crne Gore propisuje rad Sudskog savjeta kao ustavna kategorija. Kako ćemo mi
gledati na to, i kakav ćemo stav zauzeti po tom pitanju, to je stvar Parlamenta koji će da
odluĉi, ali ne vidim liĉno nikakvu prepreku da Parlament bude upoznat sa radom
Sudskog savjeta. Naravno, mislim najbolje je da na ovakav naĉin razgovaramo o radu
Sudskog savjeta, nego da ĉujemo priĉe koje smo imali prilike malo prije da ĉujemo da taj
Sudski savjet je nikakav Sudski savjet i da taj Sudski savjet vodi antisrpsku politiku. U
najmanju ruku imam moralnu obavezu da kaţem da to ne odgovara ĉinjenicama, jer
Sudski savjet ne vodi nikakvu antinacionalnu politiku, nego vodi politiku shodno
Ustavu...
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Škrelja, ipak ovo nije oponiranje izlaganju Spahića bez kolege koji je sa
njim polemisao.
LUIĐ ŠKRELJA:
Rekao sam ono što sam mislio za zakon koji ima dva ĉlana, moţda i previše nego
što je trebalo ali, dozvolite mi da kao dojuĉerašnji ...
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Dozvoliću Vam diskusiju.
Izvolite.
LUIĐ ŠKRELJA:
Mogu li da nastavim onda
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Moţete nastaviti diskusiju.
185

Izvolite.
LUIĐ ŠKRELJA:
Znaĉi, kao dojuĉerašnji i vaţeći ĉlan Sudskog savjeta smatram da nije korektno
pred crnogorskom javnosti spoĉitavati ĉlanovima Sudskog savjeta, Ċe sam bio u
nekoliko navrata, da vode antisrpsku politiku. Sudski savjet ne vodi ni antisrpsku, ni
anticrnogorsku, ni antialbansku, ni antihrvatsku, ni antibošnjaĉku, niti bilo koju
antinacionalnu politiku. Sudski savjet je definisan kao organ koji obezbjeĊuje
nezavisnost, nepristrasnost i funkcionalnost pravosudnog organa i time je on ovlašćen
da obavlja te stvari.
Druga stvar, nijesam naišao, to moţe da potvrdi gospodin Neven Gošović, na
sluĉaj da se u Sudskom savjetu bilo kada, odgovorno tvrdim pred crnogorskom
javnošću, raspravljalo o tome ko je kakve nacionalnosti. Imali smo prilike da budu
kandidati i Bošnjaci, i Albanci, i Srbi, i Crnogorci, ali niĊe nije stajalo kojoj nacionalnosti
pripadaju.
Sada u Sudskom savjetu upitnik koji popunjava svaki kandidat za sudiju ima broj i
nema imena. Tek kad se pojavljuje pred komisijom za izbor, na osnovu broja koji je on
uradio, odgovorio na testove, zna se o kome se radi. Ja mislim da nema nijednog
razloga da se sada pred crnogorskom javnošću i pred svim onim što su oĉi uprte u rad
pravosudnih organa kaţemo nešto što se ne dešava u Sudskom savjetu. Umjesto da
afirmišemo ono što bi trebao da bude cilj svima nama, a upravo cilj toga su i promjene
Ustava iz dijela pravosuĊa, mi pokušavamo da bacimo prašinu na to. Odgovorno tvrdim
da nikada nijesam glasao niti sam se opredijelio za ĉovjeka po tome kome pripada, kako
priĉa i kako se moli. To nije moj stil i nije moj manir, da je tako bilo, ne bih bio u ovoj
partiji Ċe sam, nego bih izabrao neki drugi put.
Gospodina Ţivkovića izuzetno cijenim kao ĉovjeka, bez daljnjeg, ali nije dobro i
nije lijepo da se kaţe, jer kako bi se ponašali oni drugi. Ja bih volio da imamo jedan
takav sluĉaj i da se liĉno meni neko obrati koji je naš a da je bio hendikepiran po tome
što je pripadao odreĊenoj nacionalnosti i pojavio se pred Sudskim savjetom bilo da se
radi o intervjuu sa njima ili kada su uraĊeni testovi i nakon prijavljivanja na oglas za
svako slobodno sudijsko radno mjesto. Kada bismo tako rezonovali, šta bi tek rekli moji,
recimo, u Ulcinju koji smo imali prilike da od predsjednika suda, pa od svakoga sudije
imao sam priliku da... da se biraju takve sudije. A dobro znate kakav je sastav Osnovnog
suda u Ulcinju. Niti odgovara nacionalnoj strukturi, niti nam pada na pamet da sudija
treba da bude biran samo zbog toga što u Ulcinju ţivi 80% Albanaca i sud mora da
odraţava tu sliku procentualno zbog toga što se tako većina stanovništva izraţava. Ne.
Sudija treba da bude biran po sposobnostima, kvalitetima i afinitetima da dijeli pravdu.
Tako mislim i tako sam se ponašao do sada. Od sada drugi će da vide kako će da se
ponašaju.
Zahvaljujem. Izvinjavam se, imao sam obavezu to da kaţem kao dugogodišnji
ĉlan Sudskog savjeta.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Škrelja, ali ste dali pravo na repliku kolegi Ţivkoviću. Izvolite.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
186

Gospodine Škrelja, ja Vas liĉno nijesam pomenuo. Ako kaţem Sudski savjet, ne
mislim ni na koga personalno. Slaţem se sa skoro ĉitavim dijelom Vaše diskusije kakvi
bi trebali kriterijumi za izbor sudije da budu. Naţalost, nije tako.
Ja sam, gospodine Škrelja, u posljednjem poslaniĉkom pitanju upravo decidno
iznio podatke gdje nije primljen bolje rangirajući kandidat, nego je primljen gore
rangirajući kandidat, i da pojedini ĉlanovi Sudskog savjeta nijesu ocjenjivali onako kako
treba, nego na primjer nijesu vrednovali radni staţ u sudu, nego radni staţ u policiji.
Nijesu vrednovali to što neko nema ĉak neke uslove, nije odradio praksu.
Druga stvar, svi u Crnoj Gori, gospodine Škrelja, znaju da se u sudovima
crnogorskim ne moţe zaposliti ĉak ni za ĉistaĉicu ako nije u rodbinskoj ili partijskoj vezi.
I za to se javio gospodin da mi ometa diskusiju prije. On je bivši predsjednik opštinskog
odbora DPS-a. I oni odluĉuju ko će biti sudija, ko će biti pripravnik, pa se za pripravnika
prime i loši studenti, studenti sa ne baš uglednih univerziteta, a odbija se student iz
Beograda koji ima 9,80 prosjek. Ne moţe ni pripravnik biti. Jer, otvoreno se zna za
jednog je zainteresovana Vesna Medenica, za jednog je zainteresovan DPS, za jednog
ovaj, za jednog onaj i to su kriterijumi, gospodine. To svako zna. Moţemo mi sad ovdje
da priĉamo priĉe nije tako, nije ovako. Ja ne mogu da shvatim da primite u Sudskom
savjetu nekoga ko nije rangiran.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Ţivkoviću.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
… jedini mogući razlog jer su svi parametri u korist kandidata koji je odbijen, osim
nacionalni. Ne mora niko da Vam kaţe. To se javi telefonom šefu. Vama sigurno niko
nije rekao. Ja Vam u potpunosti vjerujem, nego je javljeno onome koji treba da zna. Ovaj
ne treba da bude izabran, ĉak onaj prvi Savjet sudski je jednoglasno donio odluku za
jednog kandidata, pa su kasno reagovali iz opštinskog odbora DPS-a i onda su ovdje
poslanici odbili. A bila je predloţena jedna i nije izabrana u Sudski savjet. To su ti razlozi
koji se zvaniĉno ne pominju.
Nisam nikoga, ni gospodina Gošovića, ni Vas, pominjao. Mislim generalno da
Sudski savjet ne radi dobro. Siguran sam u to.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Ima li potrebe, kolega Škrelja, da nastavljamo, ili da ...
LUIĐ ŠKRELJA:
Bez namjere da repliciram gospodinu Ţivkoviću, rekao sam maloprije, ali ne
slaţem se sa takvim pristupom. Znaĉi, nije da moţe da zove, onda dolazim u sukob sam
sa sobom. Ja sam bio predsjednik opštinskog odbora DPS-a, gospodine Ţivkoviću, kada
smo izabrali za predsjednicu Osnovnog suda u Ulcinju jednu gospoĊu koja nije ĉlan
Demokratske partije socijalista, koja je i danas predsjednica suda.
Znaĉi, po toj logici ja sam trebao da kaţem - ne moţe iz SDP-a, treba iz DPS-a.
Znaĉi, nijesmo tako, budite sigurni, radili. I mogu da vam kaţem, bez obzira što imam
prilike da ĉujem razliĉita mišljenja i razliĉita viĊenja kako sam se ponašao u Sudskom
savjetu, vjerujte da sam izgubio nekoliko dragih prijatelja što nijesu mogli, i što je meni i
187

sada ţao, da svoje liĉne ambicije plasiraju u Sudski savjet. Ja to otvoreno kaţem. Neću
nikada reći imena, ali budite sigurni da je to tako. Budite sigurni da je to tako.
Ne kaţem da moţda u tom momentu nijesmo pogriješili, ne u izboru, nego ima
rang lista koja ti daje za pravo da se opredijeliš hoćeš li za prvo, drugog, trećeg ili petog.
Ali, nikada nijesmo odustajali od kandidata koji je bio ubjedljiviji od svih. Moţda u
redosljedu drugi ili treći kad se to desilo, mogu da se ĉine greške, i ja ne vidim gdje se
ne ĉine greške, zašto mi sada priĉamo samo o Sudskom savjetu. Ĉine se greške i u
nekim drugim relacijama i u nekim drugim kombinacijama, pa se nikome ne ...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Škrelja.
Kolega Ĉantriću, molim Vas, objasnite, nijesam razumio.
Izvolite, samo da ĉujemo o ĉemu se radi.
DRAGO ĈANTRIĆ:
Jedno razjašnjenje.
Prije svega, kolega Ţivković je govorio o Sudskom savjetu, ali je tu pomenuo i
mene kao bivšeg predsjednika Opštinskog odbora Berane, da sva primanja, i kad su u
pitanju pripravnici i ostali, idu preko Opštinskog odbora DPS.
Ja demantujem, to nije istina, iz mnogo razloga, a kolega Ţivković to odliĉno zna.
Zna kada su primani pripravnici u Opštini Berane i u prosvjeti i u ostalim ustanovama.
Nema veze, da kolega Ţivković nije to pomenuo, ne bih ni ja. Odliĉno zna kolega
Ţivković, a znaju i graĊani Berana da to nije tako. Mi smo imali nekoliko pripravnika iz
oblasti obrazovanja i taĉno zna kolega Ţivković koliko je primljenih, ko je primljen itd, da
ne pominjem. Vodilo se raĉuna da se prime svi mladi ljudi koliko je to moguće više, ali
naţalost nijesmo mogli da pomognemo ni ja, niti kolega Ţivković, onoliko koliko smo
mogli da pomognemo sa naših pozicija mi smo pomogli i jedan i drugi i ostali. Prema
tome, ne bih na tu priĉu sada da se ovdje “prepucavamo”.
Zašto sam rekao – ima Kolega Ţivković je rekao da u Sudu u Beranama su
sudije sve crnogorske i druge nacionalnosti - nema Srba. Ja sam rekao da ima. To ništa
nije strašno. Siguran sam da ima i to tvrdim, ali to ne znaĉi da se umanji ta vrijednost,
nego samo da stvarno ima tih ljudi i treba da ih ima svih nacija, nacionalnosti. Tu se traţi
kvalitet, zna se kako se biraju sudije. Prema tome, ja to apsolutno ne prihvatam kao
relevantno što je rekao kolega Ţivković.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Dozvolite da nastavimo dalje.
Kolega Ţivkoviću, sami znate, da je bilo nekog osnova, ja ovo doţivljavam kao
pojašnjenje. Vi znate koliko moţemo nastaviti, ali vas molim i jednog i drugog da ne
nastavljamo da otvaramo novu raspravu, moţda nepotrebnu.
Emilo Labudović. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, koleginice i kolege, gospodine Spahiću,
188

Ja ću, i pored ĉinjenice da apsolutno podrţavam diskusiju kolege Radojice
Ţivkovića, pokušati da ĉitavu priĉu o ovoj Vašoj inicijativi izmaknem malo iz ove
nacionalno-partijske košuljice u koju se uporno pokušava spakovati.
Zaborav je, kaţu, najveći ljudski problem, a istvoremeno ima momenata kad je
zaborav i spas. Jer, ne daj boţe u ovom galimatijasu dogaĊanja kad bi ĉovjek sve
pamtio. Ali, oni koji pamte, a ja sam meĊu njima, mogu se sjetiti da sam prilikom svake
rasprave o izvještaju Sudskog savjeta postavljao pitanje zakonskog osnova po kojem
Sudski savjet dostavlja izvještaj Skupštini Crne Gore. Jer, Skupština Crne Gore, liše
predsjednika Sudskog savjeta i dva njegova ĉlana, ne bira Sudski savjet, a pisano i
nepisano pravilo je da su samo oni organi i ona tijela koje bira Skupština i ureĊuje
njihova statusna pitanja, duţni da joj podnesu izvještaj i da istovremeno uvaţe njene
zakljuĉke i njene preporuke.
Moţe li Sudski savjet koji je sa stanovišta biranja jedno krajnje heterogeno tijelo,
da bude odgovorno samo Skupštini Crne Gore, a da istovremeno ne bude odgovorno
predsjedniku Crne Gore, koji predlaţe njegove ĉlanove, kolegijumu sudija, Pravnom
fakultetu i ne znam kojim sve institucijama koje delegiraju i biraju ĉlanove Sudskog
savjeta
Insistirao sam tada da izvještaj ovom domu ne podnosi Sudski savjet, već samo
ĉlanovi Sudskog savjeta koje bira Skupština Crne Gore, da oni nas obavijeste o svom
radu u Sudskom savjetu, o stanju u Sudskom savjetu i da zatraţe od Skupštine Crne
Gore preporuke na koji naĉin da se stanje u Sudskom savjetu popravi u mjeri u kojoj njih
dvojica meĊu ostalim kolegama, kao ravnopravni saradnici, mogu da utiĉu.
Ali, zbog ĉega ću podrţati vaš predlog Ima jedna druga stvar koja se meni ĉini
preĉom ĉak i od ove dileme, koja je inaĉe vrlo ozbiljna dilemma. Ja sam traţio na
Odboru za ustavna pitanja da se njome malo oziljnije pozabavimo i da konaĉno
odredimo poziciju obaveza Sudskog savjeta prema ovom domu. Skupština Crne Gore je
nadleţna da kontroliše sprovoĊenje zakona i iz te njene nadleţnosti proistiĉe i njeno
pravo da kontroliše rad onih koji su nadleţni da te zakone sprovode tj. sudove, odnosno
one koji kontrolišu njihov rad, a to je Sudski savjet.
I samo po tom osnovu i samo iz tog diskursa koji je sumnjiv sa pravno-ustavnog
stanovišta, ali ne sa ovog što se nama stalno spoĉitava, a to je nedovoljna kontrolna
uloga Skupštine Crne Gore, ja sam spreman da podrţim vašu inicijativu i da obaveţemo
Sudski savjet, bilo u liku predsjednika Sudskog savjeta, ako dalje nastavimo da ga
biramo u ovom domu, bilo kroz predstavnike u vidu naša dva poslanika koji uĉestvuju u
radu Sudskog savjeta, njihov izvještaj bude predmet rasprave ovdje na Skupštini. Tim
prije što u sklopu ĉitave ove priĉe moramo konaĉno i da definišemo odnos Skupštine
prema Sudskom savjetu. Da li je dovoljno da mi njih samo saslušamo, izrazimo svoje
zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, a u najvećem broju sluĉajeva je rijeĉ o nezadovoljstvu, i
da se završi na onoj - "Trla baba lan", ili da uspostavimo odnos po kome zakljuĉci i
preporuke Skupštine Crne Gore, nakon te i takve rasprave, imaju neku vrstu
obavezujućeg karaktera i za Sudski savjet i da se na taj naĉin uspostavi ona interakcija
izmeĊu dvije grane vlasti koja omogućava razvoj demokratije
Sve dok postoji samo nadgornjavanje, sve dok postoji majorizacija, sve dok
postoji pritisak jedne grane na drugu, od toga nema hljeba. Znaĉi, moramo stvarno, uz
ovo što vi predlaţete, duboko razmisliti o poziciji Skupštine Crne Gore prilikom te
rasprave i da li to što ćemo mi ovdje zakljuĉiti i zajedniĉki doći do nekog rezimea ikoga u
ovoj drţavi obavezuje. Ili će se Vesna Medenica, ili neka druga Vesna Medenica
189

ponašati kao paša na Hercegovini koju baš briga šta misli njena Skupština, Skupština
koja ju je izabrala, ali njoj je itekako vaţno šta o tome misle strani ambasadori.
Vaţni su strani ambasadori, i te kako vaţni na našem putu u Evropu, ali je valjda
mnogo vaţnije ono šta misle o tome oni koji su nas sve skupa izabrali, da bismo mi
izabrali Vesnu Medenicu. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Iz parlamentarne većine nema niko.
Komentar ţelite Imate pravo na završnu rijeĉ.
Kolega Medojević.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem.
Ovo je zaista jedan od predloga koji bi se mogao uzeti u obzir za podršku kada bi
Pokret za promjene sa Socijaldemokratskom partijom dijelio zajedniĉki stav o dubini
problema u kojem se nalazi crnogorsko pravosuĊe i crnogorsko društvo u cjelini.
Dakle, oĉigledno je da postoji, ljekarskim reĉnikom reĉeno, “povišena
temperature” u svim segmentima crnogorskog društvenog bića, u ekonomiji, i u
pravosuĊu i u policiji, i u pravosuĊu, i u tuţilaštvu, i u Parlamentu. Medjutim, mi
smatramo da ta temperatura nije rezultat prolaznog virusa, lagane prehlade ili gripe,
nego rezultat teškog kancerogenog oboljenja koje je metastaziralo u Crnoj Gori i koje se
ne moţe lijeĉiti aspirinima, antipireticima, analgeticima i drugim laganim lijekovima.
Dakle, to što vi vidite kao problem da gospoĊa Vesna Medenica ignoriše Parlament, da
je crnogorski Parlament iskljuĉen iz svoje ustavne funkcije nadzora pravosuĊa, da smo
mi sebe samostalno, tu se slaţem sa vama, spustili ispod pravosuĊa, spustili smo se mi,
uništili dignitet ovoga doma i sami smo slušajući neke moţda utemeljene primjedbe koje
dolaze iz Evrope u njihovim zemljama, ali to su drugaĉiji politiĉki sistemi, drugaĉije
kulture, na drugaĉijem stepenu razvoja demokratskih odnosa, mijenjali su vlast po 50
puta. Dakle, ovdje ja sam 100 puta rekao, odgovorno i otvoreno govorim da je
Parlament najistaknutiji dio crnogorskog politiĉkog sistema, najtransparentiji, najpošteniji
sa najvećeg uticaja i sa najviše mandata da govori o svim problemima u Crnoj Gori.
Jedino se ovdje, mogu slobodno reći, poštuje Ustav Crne Gore. Zajedniĉki treba da
odbranimo dignitet ove institiucije i kada nas napadaju, moţda poneki put i odgovara
opoziciji, ali uvijek se osjećam neprijatno kada neko ugroţava i urušava dignitet kuće u
koju sam ja došao ne svojom voljom, iza mene je stalo 4000 i nešto ljudi koji su izašli na
izbore i oduprli se pritisku reţima i ovih svih mahinacija i zaokruţilo broj iza kojeg stoji
naziv stranke ĉiji sam ja predsjednik. Nijesmo iskoristili to što smo trebali da uradimo
zajedniĉki i dešavaju nam se ove stvari.
S druge strane, solidarnost u pravosuĊu je odmah uspostavljena. Ĉim se oni
okupe u svoj atar, oni odmah zaborave na bilo kakvu kontrolu, što je prirodno, esnafska
solidarnost je poznata. Dakle, ako pustite na ovom nivou razvoja demokratskog društva
nekome esnafu da se organizuje, on će se ponašati kao i organizovani kriminal, kao
policija, kao pravosudje, kao ljekari. Zašto nijedan ljekar ne kaţe da ima korupcije u
medicini, a svi znamo da se ne moţe ništa uraditi u crnogorskom zdravstvenom sistemu
dok se ne “podmaţe” ljekar. Šta mislite da je to sada pošteno da mi ćutimo iako kaţemo
da postoji korupcija u zdravstvu da smo protiv drţave CrneGore Je li tako Ili ako
190

kaţemo da ima bogatih sudija, a zna se ko su bogate sudije, ne one poštene, pošteni
sudija nije bogat, a svaki bogati sudija je nepošteni. Ja ću mu to reći u lice svakome ko
to radi, svaki bogati policajac je nepošten, svaki ĉlan Agencije za nacionalnu
bezbjednost gaća nije imao, a poslije pet ili šest godina ima višemilionsku vrijednost i
sada vi mene ubjeĊujete da je pošten i traţite dokaze. Da vam ja dajem dokaze kao
poslanik i politiĉar. Stanje u drţavi Danskoj je trulo. Stanje u drţavi /Prekid/ Ja govorim
za poslanike i za Parlament.
Mi nemamo izvršne funkcije. Ovdje poslanik u crnogorskom parlamentu, kao
neko ko je dosta radio i objavljivao, kolega Vukoviću, za razliku od Vas, o korupciji
nauĉne i struĉne radove, kao neko ko je u toj oblasti referentan, recenzirane, objavljene
u relevantnim medjunarodnim ĉasopisima, vam kaţem da je Parlament mjesto koje
teorijski ima najmanji potencijal za korupciju: ima za lobiranje, ima za uticaj, postoji
monopol, ne moţemo da vas smijenimo 20 godina. To je ozbiljni strukturni problem, ali
onaj ministar koji naruĉuje lijekove, onaj ministar koji naruĉuje digitalnu opremu, onaj
guverner Centralne banke koji toleriše ovo što se u Prvoj banci dešava, da predsjednik i
njegova porodica Prvu banku doţivljavaju kao narodnu banku i uzimaju pare kako im se
prohtje, e, to je korupcija. Zato su to krupne ribe kojima će se baviti Evropska unija.
Dakle, što se tiĉe ovoga zakona, dakle, opozicija nema interes da popravlja truli
sistem, kolega Spahiću. Sistem je truo i vidjećete koliko je truo, kolike probleme imate
kada se otvore pregovori 23 i 24. Ovo što se objavljuje iz britanskih medija vam je
najava, to su krupne ribe. Ta će imena biti pred vašim pravosudjem i tuţilaštvom data da
se oni hapse i da se /Prekid/ ovim bolesnim, malignim kancerom, korupcije. Ja
sumnjam. E, zato postoje izbori. Mi ţelimo veliku promjenu sistema. Ovo se ne moţe
rješavati analginima i apaurinima. Ovo se mora rješavati teškim radikalnim hirurškim
rezovima i hemoterapijama. Zato nam je potrebna vlast da bi ovaj sistem mijenjali iz
temelja, a ne ga šminkali ovako kako vi mislite da moţete.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Da ĉujemo kolegu Gošovića. Izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani,
U sistemu podjele vlasti kakva postoji u Crnoj Gori nijedna vlast ne moţe imati
potpunu autonomnost. Duh podjele vlasti je u uzajamnim ograniĉenjima i kontrolama, a
tu kontrolu sudske vlasti Skupština je već godinama vršila kroz postupak razmatranja
godišnjeg izvještaja o radu sudova, zapravo, saglasno obavezama utvrĊenim ĉlanom 26
Zakona o Sudskom savjetu, Sudski savjet je do 31. marta tekuće godine za prethodnu
godinu Skupštini dostavljao godišnji izvještaj o radu Sudskog savjeta i radu sudova u
Crnoj Gori.
Razmatranje naznaĉenih godišnjih izvještaja u Skupštini imalo je poseban znaĉaj
u sagledavanju ostvarivanja funkcija Sudskog savjeta, sagledavanju stanja u sudstvu,
efikasnosti sudova u rješavanju predmeta, ostvarivanju prava graĊana pred sudovima,
odnosa sa javnošću. Evidentirani su i problemi u radu sudova i Skupština je nakon
razmatranja izvještaja, na predlog nadleţnog radnog tijela, donosila zakljuĉke kojima je
utvrĊivan i predlog mjera, izmeĊu ostalog, iz obezbjeĊenja adekvatnog i odrţivog
191

finansiranja pravosudnog sistema, kao i za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih
u sudovima. Naţalost, prilikom donšenja Zakona o budţetu za narednu godinu, zakljuĉci
Skupštine, sa Vladinim obrazloţenjem nedostatka sredstava nijesu realizovani, odnosno
predlog Sudskog savjeta, u predlogu iskazanih potreba za budţetskim sredstvima za rad
sudova, u znaĉajnom dijelu nije prihvaćen.
Gore naznaĉeni vid ipak meĊusobne kontrole dvije grane vlasti sada u ovom
trenutku nije moguć. Naime, Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o Sudskom
savjetu, kojeg je Skupština donijela na sjednici od 22. jula 2011. godine, brisane su
odredbe ĉlana 26 stav 5 Zakona, koje su obavezivale predsjednika Sudskog savjeta da
obrazlaţe godišnji izvještaj u Skupštini. Dakle, tu mogućnost zapravo nije prouzrokovao
niko drugi nego ovaj parlament. Takva obaveza sada za predsjednika Sudskog savjeta
ne postoji. Ostala je samo obaveza da usvojeni godišnji izvještaj Sudski savjet dostavlja
Skupštini, Vladi i predsjedniku drţave i tu obavezu, kada je u pitanju Izvještaj o radu
Sudskog savjeta i sudova za prethodnu 2011. godinu, Sudski savjet je izvršio i dostavio
ovim organima 30. marta 2012. godine.
Ali, što treba konstatovati jeste da na današnjoj sjednici nemam odgovor na
pitanje - koji razlozi su opredijelili Vladu da prije nepunu godinu dana predloţi da ova
odredba, da predsjednik Sudskog savjeta obrazlaţe godišnji izvještaj u Skupštini bude
brisana iz zakona. U tom pogledu, oteţavajuća je okolnost što Vlada nije dala mišljenje
ni na Predlog zakona kojega danas razmatramo. Moţemo pretpostaviti da je Vlada
ocijenila da se kroz razmatranje tog godišnjeg izvještaja moguće narušava autonomnost
pravosuĊa i da je to uradila i pod ingerencijama predstavnika meĊunarodne zajednice,
ali to su samo pretpostavke. Mi potpunog odgovora na to pitanje nemamo, kao što
vjerovatno nećemo imati odgovora i ovdje pred samima sobom i pred javnošću zbog
ĉega smo prije nepunu godinu dana glasali da se ova norma briše iz Zakona, a sada
smo u prilici da na Odboru smo pokazali spremnost da podrţimo da se ponovo ugradi
takva norma u Zakonu.
IzmeĊu te potrebe, demokratske kontrole parlamenta nad radom sudske vlasti i
mogućeg, eventualnog narušavanja autonomnosti sudske vlasti kroz razmatranje jednog
takvog izvještaja mi ćemo se u Socijalistiĉkoj narodnoj partiji Crne Gore opredijeliti da se
prihvati Predlog zakona, odnosno da Parlament zadrţi ingerencije koje je imao do sada,
da razmatra izvještaje o radu Sudskog savjeta i sudova, jer ga posmatramo u
obostranom interesu i Parlamenta i ukupne javnosti, a i samog sudstva, imajući u vidu te
zakljuĉke koji treba da prate razmatranje tih izvještaja i potrebu da te zakljuĉke ispoštuju
i oni na koje se odnose, pa i sama Skupština, u postupku donošenja budţeta za
narednu godinu, posebno kada je u pitanju taj sistem finansiranja pravosudnog sistema,
odnosno sudske vlasti.
I na kraju, kao ĉlan Sudskog savjeta u ranijem sazivu, ţelim da se odredim na
ovdje iznesene konstatacije da je Sudski savjet glavni antigonista antisrpske politike u
Crnoj Gori. Takva konstatacija apsolutno ne stoji, ja je kao takvu odbacujem. Siguran
sam da ja nikada ne bih radio u Sudskom savjetu koji bi se iole bavio neĉim takvim.
Zahvaljujem.
rijeĉ.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Gošoviću.
Iscrpili smo listu prijavljenih i dogovorenih diskutanata. Ostaje nam još završna
192

Kolega Pavloviću, rekao mi je generalni sekretar da po osnovu izuzeća. MeĊutim,
ne znam kako će da reaguju ostale kolege. Dogovoreno je po jedan predstavnik iz
svakog kluba, tako sam informisan. Pošto smo taj dogovor iscrpili, mogli bi zakljuĉiti, ali
ako insistirate, ako je vaţno to što ćete reći, izvolite, uz molbu kolegama da imamo
strpljenja. Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući,
Kao ĉlan Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu imao sam potrebu da
nešto o ovome kaţem. Pa pošto je ostalo vremena, ja vam se zahvaljujem što ste mi
dali priliku da kaţem ono što imam.
Ţelio sam predlagaĉa, kolegu Spahića, jednog od predlagaĉa, koji je istovremeno
i predsjednik nadleţnog skupštinskog Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu, da
podsjetim na jednu ĉinjenicu. Pozivam sve kolege i koleginice, pozivam sve
zainteresovane graĊanke i graĊane Crne Gore, oni su u prilici da to urade podsredstvom
internet, da pogledaju zakljuĉke našeg odbora, kolega Spahiću, iz 2011. godine, kada
smo razmatrali izvještaj Sudskog savjeta o stanju u pravosuĊu, izvještaj iz 2010. godine,
kada smo razmatrali Izvještaj Odbora, zakljuĉke Odbora, kada smo razmatrali Izvještaj
koji je podnosila Vesna Medenica, pa izvještaje iz 2009. itd. To su identiĉni izvještaji.
Potpuno su identiĉni, znaĉi bukvalno kopi paste. Ja sam ĉak zadnji put bio vrlo frustriran
i protestovao što smo imali zakljuĉke Odbora, prije nego što smo i zapoĉeli raspravu o
izvještaju, već su bili gotovi zakljuĉci Odbora i bili su identiĉni kao i onih prethodnih
godina.
I odmah da vam kaţem, zajedniĉko u svim tim izvještajima, ili da kaţem opšta
ocjena je sve odliĉno, sve je bolje i bolje. I Odbor pozdravlja, tj. većina Odbora
pozdravlja rad i Sudskog savjeta i predsjednice Vrhovnog suda i ocjenjuje stanje u
pravosuĊu jako dobrim i napori se ulaţu strašni itd, sve je odliĉno. Doduše, moram reći
da je kolega Spahić, to je takoĊe opšte mjesto u svim tim izvještajima i u svim tim
raspravama, javlja se uglavnom kao neko ko je protestovao zbog nedovoljnog broja
Bošnjaka u redovima sudija.
Ja sam i tada rekao, a i sad ponavljam da, u stvari, potpuno se pokazalo
besmislenim razmatranje takvih izvještaja koji su bili koncipirani od statistiĉkih podataka,
da kaţem posloţenih i iskonstruiranih kako bi stvorili jednu laţnu sliku. Jer, da je stanje
u pravosuĊu odliĉno, da nema uopšte korupcije, da je sve bolje i bolje iz dana u dan, to
je laţna slika i to vam ne kaţem samo ja gospodo iz parlamentarne većine i gospodine
predlagaĉu ovoga zakona, to vam kaţe Evropa. I mi konaĉno pristajemo na to i ulazimo
u ove ustavne promjene i vrlo brzo ćemo biti u prilici da to i praktiĉno, svakodnevno da
kaţem, se suoĉimo sa tom evropskom slikom o tome kakvo je naše pravosuĊe, kakvi su
sudovi Vesne Medenice, itd.
Ţelim takoĊe još jednu stvar, kao predsjednik Odbora, da kaţem. Taj odbor koji je
evo sad uskraćen za taj izvještaj, nije uskraćen za taj izvještaj, samo za prisustvo Vesne
Medenice na Odboru. Taj Odbor je, voljom većine unutar Odbora, bio promotor dvije
manipulativne teze. Prva teza je da ne postoji politiĉki uticaj na pravosuĊe. Postoji samo
potencijalna prijetnja politiĉkog uticaja i to treba otkloniti. Inaĉe, politiĉki uticaj ne postoji.
PravosuĊe odliĉno radi, to smo ĉuli od svih iz Sudskog savjeta. I to je konstatovala svaki
put prilikom razmatranja izvještaja koje je podnosila Vesna Medenica, konstatovala je
parlamentarna većina u Odboru. I zato mi kaţemo da je potpuno besmisleno da se na
193

taj naĉin pravi jedna forma kako ovaj parlament toboš vrši neku nadzornu ulogu. Ne vrši
nikakvu ulogu, Vesna Medenica je potpuni autokrata, ona upravlja tom, da kaţem tim
društvom ograniĉene odgovornosti koja je jedna privatna firma, akcionarska. To
pravosuĊe je akcionarska firma u kojoj, doduše, SDP uĉestvuje kao vrlo mali akcionar i
oĉigledno nije zadovoljan dijelom svoga uĉešća pa sada pokušava to da poveća. Ali,
naţalost, veliki akcionar u tom akcionarskom društvu je organizovani kriminal. I to je
ogromni problem sa kojim ne ţeli ova parlamentarna većina da se suoĉi i u tom smislu,
svake šminkerske manifestacije kako je raspravljanje o jednom takvom izvještaju, su
besmisleni. Potrebno je raskrĉiti ovo pravosuĊe, potrebno je prosto raskrĉiti, kolega
Spahiću, i mi pozivamo vas da nas podrţite u našem naporu da napravimo rez, jer ova
drţava ovako dalje ne moţe.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Spahiću, ţelite li komentar ili završnu rijeĉ
Završna rijeĉ. Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Ţelio bih da se zahvalim kolegama, prije svega kolegi Nevenu Gošoviću i SNP-u
što će podrţati predlog dopuna Zakona o sudskom savjetu, da se pojedinaĉno zahvalim
drugima iz opozicije koji su dali naĉelnu podršku Predlogu zakona o Sudskom savjetu.
Razloge smo naveli, evo ĉuli smo i od kolega iz opozicije koji su mogući razlozi
da treba da ostane da Parlament raspravlja Izvještaj o radu sudova. Zaista, ako su
graĊani na nas prenijeli volju da u ime njih vršimo vlast, ako mi biramo izvršnu vlast,
odnosno biramo Vladu, postavlja se pitanje ko bira sudsku vlast.
Sudski savjet, sama mu rijeĉ kaţe ĉiji je to organ. Znaĉi sudski savjet, savjet
sudova. Prema tome, bez obzira na naĉin izbora ĉlanova Sudskog savjeta, i brojĉanu
zastupljenost predstavnika sudija po profesiji i onih koji to nisu, ne daje dovoljnu
garanciju da će sve biti idealno kad je u pitanju naĉin izbora sudija, jer će doći u situaciju
da sudije biraju sami sebe. Znaĉi napredovanje, bilo šta u tom dijelu.
Oni koji kaţu ili ne ţele da u ime graĊana vladaju, odnosno da onu prenešenu
volju ovdje ispoljavaju, obiĉno svake godine ili svakih izbora po neki mandat vrate
graĊanima, tako da, ĉuli smo ovdje kolegu koji je govorio o tome, obiĉno pošto ne ţele
da raspravljaju o izvjetšajima, to nije njihov interes, oni bi samo da priĉaju a ne da rade,
obiĉno nasvim izborima po nekoliko mandata oni vrate graĊanima, kaţu evo nama je, i
svaki put ih je sve manje i manje u parlamentu. Vjerovatno će iz tog razloga što ne ţele
u ime graĊana da ovdje raspravljaju o ovim stvarima i na sljedećim izborima vratiti
nekoliko mandata, tako da ćemo doći u situaciju, vjerovatno neće moći da formiraju ni
klub.
Što se tiĉe aţurnosti sudova, to nije samo stvr Odbora, vi imate sve, ĉak i
meĊunarodna javnost, Evropska komisija je konstatovala da su sudovi puno aţurniji
sada nego što su to bili. Da li je taj kvantitet rješavanja tih predmeta u srazmjeri s
kvalitetom, to je druga priĉa, ja sam to tamo priĉao na Odboru. Šta mi moţemo u našim
zakljuĉcima. Ovdje dolazi do miješanja. Mi Ustav nijesmo promijenili, a usvojili smo nove
zakone o sudovima. Sad da neke stvari, evo sad i ovo što smo izbacili da se ovdje
izvještaj ne raspravlja, zato što je predviĊeno da izbor predsjednice Vrhovnog suda,
odnosno predsjednika Sudskog savjeta ne bude u Parlamentu. Ja ga vraćam. Mi imamo
194

Ustav, ĉovjeĉe, mi imamo postojeći Ustav, i mi moramo da prilagodimo i taj dio zakona
po postojećem Ustavu. Ona se po vaţećem Ustavu bira u Parlamentu, predsjednica
Sudskog savjeta i ona je duţna da obrazlaţe, dok god se Ustav ne promijeni, kad se
promijeni Ustav onda je ova priĉa što je kolega Labudović, ja sam imao tu dilemu,
govorio. Na osnovu ĉega mi to odluĉujemo da oni ovdje obrazlaţu rad. Ako ni iz ĉega,
mora se ta ĉinjenica, odnosno ta mogućnost da mi raspravljamo ovdje u Parlamentu, iz
izbora, pa ljudi graĊani na nas prenose svoju volju da mi u ime njih vladamo. Mi moramo
imati nadzor nad ostalim granama vlasti. Ajmo da ukinemo … da ne moţe da donosi
odluku, da ne moţe da ukida Parlamentu da mi ne biramo Vladu, da Vlada moţe da radi
šta hoće. Upravo taj princip tri grane vlasti uzajamnog nadzora i kontrole najveći je
stepen demokratije. Da jedni druge kontrolišemo i nadzorišemo u radu, a ako vi ne ţelite
da u ime graĊana vršite vlast, reći će vam graĊani na sljedećim izborima da li treba u
njihovo ime ili ne da vršite tu vlast.
Pozivam vas sve, Ustav nijesmo promijenili i dalje se po vaţećem Ustavu
predsjednica Vrhovnog suda bira u Parlamentu, ona i predsjednica sudskog Savjeta. Ni
taj zakon nije promijenjen, jer se ovim amandmanima ţeli to promijeniti. Sve dok je to
vaţeće, dajte da o izvještaju o radu sudova raspravljamo ovdje u Parlamentu. Kad doĊe
do izmjena, dajte da onda vidimo ovno odakle ćemo da vuĉemo kapacitet da se ovdje
raspravlja o izvještaju, da li od naših predstavnika u Sudskom savjetu, što je kolega
Labudović govorio, pa od njih da traţimo da nam taj izvještaj ovdje pokaţu. Mora
postojati nadzor. Imaćemo jedan totalno zatvoren sistem u kojem nećemo imati uvid,
gdje će i jedni i drugi unapreĊivati iz osnovnih u više sudove, gdje će zapošljavati
rodbinu i bliske prijatelje, a niko o tome neće znati. Izvještaj, evo do ĉega se došlo.
Jednostavno ćemo dobiti izvještaj, ne znam da li ćemo ga dobiti. Kolega Gošović kaţe
da je upućen. Nisam ga dobio u Parlamentu, a nije logiĉno da raspravljamo o izvještaju,
a da nije tu onaj koji taj izvještaj obrazlaţe u ime Sudskog savjeta. Da podnesemo
izvještaj a da nema niko da nam odgovori na neka pitanja. Kolega, ne morate vi
podrţati, to je vaš stav i ja to ne traţim niti je meni stalo više da raspravljamo o izvještaju
Sudskog savjeta, o radu sudova, nego vama. Kolega, kada se pišu zakljuĉci, kolege iz
SNP-a su konstruktivni, pa nam predloţe i neke svoje zakljuĉke, pa se oni naĊu u tome.
A vi nikada ne predlaţete ništa. Vi ste taman kao onaj Škot, što je stalno molio Boga da
dobije na lutriji, a nikada nije igrao sportsku prognozu. E tako se i vi ponašate. Molite
nas da usvojimo zakljuĉke, a nikada ih nijeste podnijeli, ili su nesuvisli.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega.
Ovim zakljuĉujemo pretres o Predlogu zakona o dopuni Zakona o sudskom
savjetu. Izjašnjavanje je naknadno kada i sa ostalim raspravljenim predlozima zakona.
Prelazimo na sljedeću taĉku dnevnog reda - Predlog zakona o amnestiji lica
osuđenih za krivična djela uvreda i kleveta.
Ovaj Predlog podnijeli su poslanici Raško Konjević i koleginica Hidajeta
Bajramspahić. Izvjestioci odbora su kolega Neven Gošović, Odbora za Ustavna pitanja i
zakonodavstvo i Ervin Spahić, Odbora za politiĉki sistem.
Otvaram pretres. Da li neko od predlagaĉa ţeli dodatno obrazloţenje
Ţeli koleginica Bajramspahić. Izvolite.
HIDAJETA BAJRAMSPAHIĆ:
195

Pred nama je Predlog zakona Socijaldemokratske partije o amnestiji lica
osuĊenih za kriviĉna djela uvrede i klevete. To je zakon koji je jednoglasno podrţan od
Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. To je zakon koji je jednoglasno podrţan i od
Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu. To je zakon koji je dobio i pozitivno
mišljenje Vlade.
Socijaldemokratska partija je smatrala da ukidanjem ĉlana 195 za kriviĉna djela
uvrede i ĉlana 196 za kriviĉna djela klevete Kriviĉnog zakonika, potrebu da se uklone ili
izbrišu neke pravne posljedice ranije propisanih kriviĉnih djela uvrede i kleveta. Razlozi
pravde i jednakosti graĊana pred zakonom traţe amnestiju osuĊenih lica za ta djela.
Amnestijom su obuhvaćena sva lica. Podsjetiću, kada se radilo o Zakonu o pomilovanju
to je bio pojedinaĉni akti koji se odnosio na odreĊeno lice. Kada se radi o amnestiji,
onda se radi o opštem aktu koji vaţi za sva lica koja se nalaze u datim okolnostima. Šta
on u stvari znaĉi Znaĉi osloboĊanje od izvršenja izreĉene kazne i ukidaju se mjere
zabrane vršenja poziva, djelatnosti i duţnosti, briše se osuda i prestaju sve njene pravne
posljedice. Naravno, amnestija ne utiĉe na prava trećih lica koja su zasnovana na osudi.
Radi se o jednom kratkom zakonu. I ovoga puta bih pozvala, kao i na odborima, da i
ovdje na plenumu podrţite ovaj zakon i ispravimo odreĊene nepravde. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, koleginice Bajramspahić.
Otvaram pretres. Da li neko ţeli rijeĉ Pardon, imamo već prijavljenog kolegu
Refika Bojadţića, a neka se pripremi kolega Vasilije Lalošević.
REFIK BOJADŢIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege poslanici,
Predlog zakona o amnestiji lica osuĊenih za kriviĉna djela uvreda i kleveta je
logiĉan iskorak proistekao iz odnosa Vlade i ove skupštine prema pitanju
dekriminalizacije uvrede i klevete, a koji je svoj izraz dobio kroz izmjenu Kriviĉnog
zakonika polovinom 2011. godine kada su brisani ĉlanovi 195 i 196 Kriviĉnog zakonika
kojima su uvreda i kleveta bile propisane kao kriviĉna djela. S hodno Ustavu Crne Gore
ĉlan 82, taĉka 16 Skupština daje amnestiju. Kako amnestija znaĉi predavanje u zaborav
uĉinjenog kriviĉnog djela, od grĉke rijeĉi amnestija - zaboravljanje, cilj donošenja zakona
je da sva lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona pravosnaţno osuĊena za
kriviĉna djela uvreda iz ĉlana 195 i kleveta iz ĉlana 196 Kriviĉnog zakonika, oslobaĊaju
se od izvršenja izreĉene kazne i ukidaju im se mjere zabrane vršenja poziva, djelatnosti i
duţnosti, briše se osuda i prestaju sve njene pravne posljedice. U odnosu na Predlog
zakona imamo pozitivan stav Vlade, koja je u osnovi podrţala suštinu Predloga zakona
uz odreĊene predloge, ĉiji je cilj pravno-tehniĉko poboljšanje ĉlana 1 Zakona. Vlada je,
takoĊe, predloţila da se poslije ĉlana 1 doda novi ĉlan koji glasi - da amnestija ne utiĉe
na prava trećih lica koja su zasnovana na osudi, kako bi se u skladu sa ĉlanom 132
Kriviĉnog zakonika obezbijedilo da se davanjem amnestije ne dira u prava trećih lica
koja su zasnovana na osudi, tj. da lica koja su oštećena kriviĉnim djelom mogu da
ostvaruju svoj imovinsko-pravni zahtjev i druga prava koja se zasnivaju na osudi lica
koja su obuhvaćena amnestijom. TakoĊe, Vlada je predloţila da se u ĉlanu 2 poslije
stava 2 doda novi stav koji glasi - Protiv rješenja o amnestiji moţe se izjaviti ţalba
nadleţnom Višem sudu u roku od tri dana od prijema rješenja, u cilju obezbjeĊenja
196

Ustavom garantovanog prava na pravni lijek protiv odluke kojom se odluĉuje o pravu ili
na zakonu zasnovanom interesu lica u postupku.
Predlozi Vlade su prilikom razmatranja Predloga zakona na Odboru za politiĉki
system, pravosuĊe i upravu prihvaćeni i ugraĊeni su kroz amandmane odbora na
Predlog zakona koje je predlagaĉ zakona prihvatio, ĉime su rješenja u zakonu u
potpunosti usaglašena pa će poslanici Demokratske partije socijalista podrţati Predlog
ovog zakona. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Bojadţiću.
Kolega Vasilije Lalošević. Izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore,
Zakon o amnestiji lica osuĊenih za kriviĉna djela uvrede i klevete je podrţan i na
matiĉnom odboru i nesporno je da će ga i danas podrţati, pretpostavljam, većina
poslanika ovdje. Što se tiĉe nas iz SNP-a, apsolutno.
MeĊutim, kada govorimo o ovom zakonu, otvaramo jednu priĉu koju smo otvorili i
onda kada smo govorili o dekriminalizaciji klevete i onda kada smo priĉali o svemu
onome što treba eliminisati ka našem putu ka evropskim integracijama, ka Evropskoj
uniji, a to je omogućavanje novinarima, medijima i svim onim koji se bave slobodom
govora da rade svoj posao normalno, a da ne snose nikakve konsekvence. Kada smo
govorili o dekriminalizaciji klevete, bilo je dilema da li je to bila preporuka Evropske
komisije, ili je to naš originalni izum. Bilo je kolega koji su tada govorili da nije bilo
potrebe da preuranimo sa tim, a ja smatram da je bilo potrebe i smatram da je sloboda,
odnosno sloboda rijeĉi temelj demokratije i da je to bio dobar znak i dobar pokazatelj da
se više nikada u Crnoj Gori ne dese suĊenja novinarima, da se nikada više novĉana
kazna ne pretvara u zatvorsku kaznu, da se više nikada ne desi primjer autora kolumne
"Prokleta avlija" Dragana Rosandića, da bude kaţnjen prvo pet hiljada, pa tri hiljade
evra, pa onda 70 dana. Da se više nikada ne desi ovo što se dešava sa novinarom
Petrom Komnenićem, uz izvinjenje svim ovim ljudima što ih pominjem. Jednostavno da
ukaţemo da u Crnoj Gori vlada sloboda govora, da mediji, novinari moraju da imaju
odgovornost za izreĉenu rijeĉ i da mogu slobodno da rade svoj posao. Kada smo
govorili o mogućnosti da novinari budu zaštićeni kao sluţbena lica, takoĊe, kada
obavljaju svoju duţnost, onda smo potencirali ovu priĉu da bi se to desilo, da bi Crna
Gora mogla da svijetli kao jedan primjer u regionu gdje ljudi slobodno rade svoj posao,
da je i to trebalo tada uraditi.
Reći su vam stav Socijalistiĉke narodne partije po ovom pitanu. Nema potpune
slobode medija i nema slobode govora dok se ne razriješe sve okolnosti, ne otkriju
naruĉioci i motivi za ubistvo Duška Jovanovića, glavnog i odgovornog urednika lista
"Dan". Ako tretiramo informacije kao kiseonik demokratije, ako tretiramo informacije i
slobodu medija kao temeljni postulat slobode svih osnovnih ljudskih prava ĉovjeka i ljudi
u jednom društvu, da bude informisan i da budemo informisani o svemu bilo lijepo ili
ruţno, onda ne moţemo preći preko ovoga i ovom prilikom treba kazati da moramo sve
kao društvo uraditi, pogotovo je velika odgovornost vlasti da se najzad razriješe sve
okolnosti i stvarni naruĉioci ovog ubistva, jer će to i u svim izvještajima i internacionalnih
197

novinarskih udruţenja i naših novinarskih udruţenja i onih ljudi koji se bave temeljnim
ljudskih pravima i slobodama stajati kao jedna velika mrlja, da se u Crnoj Gori do kraja
nije to razriješilo. Naravno, da u Crnoj Gori, naţalost, dešavali su se napadi i minulih
mjeseci i minulih godina na druge novinare. Ne bih ovom prilikom ţelio da potenciram te
primjere, jer smo ih iks puta eksploatisali u ovoj skupštini, ne sa namjerom da dobijemo
politiĉke poene, nego sa namjerom da se to više nikada ne ponovi, sa namjerom da
upravo stvorimo ovaj milje na koji su i autori ovog zakona htjeli da ukaţu da novinar ne
moţe više odgovarati za izgovrenu rijeĉ.
Naravno, da je pojam dekriminalizacije klevete jedan široki pojam, da on
podrazumijava i takozvanu novinarsku samoregulaciju. Uvaţene kolege koji su ĉlanovi
POSP-a podsjetiću da smo ovdje nedavno sa kolegama iz Evropskog Parlamenta
usvojili i dio mog amandmana u ime Socijalistiĉke narodne partije da se u Crnoj Gori
mora formirati samoregulatorno tijelo gdje će biti svi relevantni uĉesnici. Naţalost,
situacija je ovakva, mi u Crnoj Gori danas imamo dva samoregulatorna tijela. Jedno
samoregulatorno tijelo u kojem su jedan dio elektronski mediji, jedno smoregulatorno
tijelo koje se pojavilo prije par dana u kojem su predstavnici tri relevantna medija i
imamo mogućnosti da gledamo velike razlike izmeĊu njih. Uostalom, ovih dana se vodila
i velika polemika na jednom okruglom stolu o tome šta je kleveta, da li je
dekriminalizacija klevete dovela do stvarnog cilja, koji smo onda kada smo je predlagali i
htjeli i da li je moguće zaustaviti rat medija jednih protiv drugih. Da li je moguće
eliminisati govor mrţnje koji se pojavljuje Nikada se taj rat nije otvarao izmeĊu medija,
naţalost u Crnoj Gori se otvara.
Finale ove priĉe jeste ĉinjenica da novinari moraju biti korektiv vlasti i oni moraju
raditi u interesu graĊana. Ukoliko to nekome smeta iz vladajućeg establišmenta, danas
ste vi, sjutra ćemo biti mi, onda smo pogriješili i nijesmo uradili ništa ĉak ni ukoliko smo
usvojili ovakvu regulativu. Ako su novinari i mediji korektiv vlasti, oni će biti korektiv i ove
vaše, ali danas sjutra i naše kada doĊemo na vlast i tu priĉu treba udariti kao temelj
slobode govora i omogućenja novinarima i medijima da rade svoj posao. Još jednom,
podrţaćemo ovaj predlog zakona.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala kolegi Laloševiću. Hvala i ostalim uĉesnicima u diskusiji, raspravi. Nemamo
prijavljenih više, pa ako dozvoljavate u ime predlagaĉa koleginica Bajramspahić.
Završna rijeĉ.
Izvolite.
HIDAJETA BAJRAMSPAHIĆ:
Samo da se u ime kolege Konjevića i Socijaldemokratske partije zahvalim na
podršci. Istina, ovaj zakon je iskorišćen malo i za iznošenje nekih drugih stavova.
Ukidanje kriviĉnog djela za klevetu i uvredu ima svojih i dobrih i loših strana. Ponekad
treba da ima više slobode, ali treba znati uţivati, koristiti tu slobodu na pravi naĉin. Ĉini
mi se da se ponekad previše slobode i zloupotrebljava. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Meni ostaje da konstatujem da je zakljuĉen pretres u naĉelu povodom ove taĉke
dnevnog reda.
198

Idemo dalje. Sljedeća taĉka dnevnog reda je Predlog zakona o rokovima
izmirenja novčanih obaveza.
Podsjećam, poštovane kolege, da je ovaj Predlog zakona podnio poslanik Damir
Šehović. Izvjestioci odbora su Neven Gošović, u ime Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo i Veselin Bakić, u ime Odbora za ekonomiju, finansije i budţet.
Otvaram pretres i pitam poslanika Šehovića ţeli li da da dopunsko obrazloţenje.
Ţeli.
Rijeĉ ima kolega Šehović. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, dozvolite mi da vas u ovih pet minuta upoznam sa motivima
koji su me naveli da predloţim Zakon o rokovima izmirenja novĉanih obaveza.
Jedan od kljuĉnih razloga zbog ĉega bismo sa punom paţnjom trebali da se
posvetimo ovom zakonu jeste ĉinjenica da su za današnju raspravu, vjerujem,
zainteresovane 58 hiljada kompanija u Crnoj Gori, budući da ovaj zakon tretira upravo
ono što im u najvećoj mjeri onemogućava normalno funkcionisanje, a to su izuzetno dugi
rokovi plaćanja. Zbog toga sam ubijeĊen da Zakon o rokovima izmirenja novĉanih
obaveza će u konaĉnom poboljšati likvidnost u privrednom sistemu, povećati
transparentnost u poslovanju, da će eliminisati moguće ucjene kod ugovaranja rokova
plaćanja, da će eliminisati ucjene kod naplate potraţivanja, da će sprijeĉiti eventualnu
korupciju kod naplate potraţivanja i da će, u konaĉnom, uskladiti ovu materiju sa
najboljom evropskom i regionalnom praksom. Zašto je vaţno za sve privredne subjekte
da se usvoji ovaj zakon Zato što je nelikvidnost i nesolventnost privrednih subjekata
jedan od problema koji trenutno razara naš privredni sistem. Ponoviću još jednom, od 58
hiljada kompanija koje postoje u Crnoj Gori svako ĉetvrto preduzeće ima blokiran raĉun.
U januaru 2012. godine ukupan iznos blokiranih raĉuna prevazilazi 400 miliona eura.
Frapantan je podatak da na 10 firmi koje imaju blokiran raĉun otpada ĉak 80 miliona
eura. Još je interesantniji podatak da nijesu samo ovo kompanije koje se suoĉavaju sa
problemima nelikvidnosti. Tu su i kompanije koje još uvijek nemaju blokirane ţiroraĉune,
a suoĉavaju se sa ovim problemima. Jedan od glavnih uzroka ovakve situacije
jesu izuzetno dugi rokovi plaćanja, koji se nameću najĉešće od strane neodgovornih
privrednih subjekata i pojedinih velikih trgovaĉih lanaca koji zloupotrebljavajući svoj
dominantan poloţaj na trţištu propisuju neprimjereno duge rokove plaćanja i time
ucjenjuju kako njihove dobavljaĉe, tako i cjelokupno društvo, podstiĉući na taj naĉin dalje
širenje talasa nelikvidnosti. Zbog svega ovoga smatram da će usvajanjem ovog zakona
znaĉajno biti poboljašana likvidnost u našem platnom prometu.
Drugi, ne manje vaţan razlog zbog ĉega treba usvojiti ovaj zakon jeste i ĉinjenica
da će on povećati transparentnost u poslovanju i da će eliminisati moguće ucjene kod
ugovaranja rokova plaćanja. Podsjetiću vas, poštovane kolege, da će ovaj zakon uĉiniti
naš privredni sistem pravednijim i da će skloniti “šapu” pojedinih velikih privrednih
subjekata i pojedinih neodgovornih trgovaĉkih lanaca sa njihovih dobavljaĉa, koji su
obiĉno iz reda malog i srednjeg biznisa i koji su najĉešće najranjiviji i najviše pogoĊeni
krizom.
Ovaj zakon je vaţan i zbog ĉinjenice što će njime biti ograniĉen rok plaćanja na
30 dana sa mogućnošću produţenja još do 30 dana i na taj naĉin bi se apsolutno
otklonio cinizam i klasiĉna nepravda koja se sastoji u ĉinjenici da ovi pojedini
199

neodgovorni veliki trgovaĉki lanci i veliki privredni subjekti šire svoj biznis i gomilaju profit
na raĉun ĉitave plejade malih i srednjih preduzeća, koji dolaze iz reda urednih platiša.
Ako ne usvojimo ovaj zakon,pošto se problem nelikvidnosti šire u ekonomiji, postoji
realna bojazan da će u doglednoj budućnosti postojati rizik od paralisanja sa samog
sistema. Ovo je još veći problem kod domaćih poljoprivrednih proizvoĊaĉa, koji ne samo
da su pritisnuti ekstremno dugim rokovima plaćanja, nego su pritisnuti i dantiškim
cijenama iz regije, te im na taj naĉin, ukoliko se ne usvoji ovaj zakon oni će biti obavezni
da i dalje nastave da beskamatno kreditiraju trgovaĉke lance koji u veoma kratkom
vremenskom periodu prodaju njihove proizvode, pa onda taj novac okreću u periodu koji
ĉak ide i do 180 dana. Zato me i ne ĉudi zbog ĉega je ovaj zakon dobio eksplicitnu
podršku od Unije poslodavaca Crne Gore, od Privredne komore Crne Gore i od
Udruţenja poljoprivrednih proizvoĊaĉa u Crnoj Gori.
Zašto je još vaţno da se usvoji ovaj zakon Zato što ovaj zakon onemogućava
drţavi da i ona bude generator nelikvidnosti,jer se ovaj zakon i na njih odnosi, jer ovaj
zakon propisuje rokove plaćanja i za privredne subjekte koji posluju i sa samom
drţavom. Pozivam vas, poštovane kolege da zaista zajedniĉki razmijenimo argumente
o ovome i da rezultat rasprave budu usvajanje zakona, jer ovaj zakon propisuje rokove
plaćanja ali i kaznene odredbe, za sve one koji se ne pridrţavaju ovih rokova plaćanja.
To je pretpostavljam bio jedan od kljuĉnih razloga koji je motivisao i Evropsku komisiju
da usvoji relevantnu direktivu kojom je obavezao sve zemlje ĉlanice Evropske unije da
usvoji ovako zakonsko rješenje i to je, vjerujem bio kljuĉni razlog koji je motivisao i
najveći dio zemalja u regionu da usvoji ili pak da krenu u proceduru usvajanja ovog
zakona. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Poštovane kolege, pomenuo sam da su razmatrali Odbor za ustavna pitanja i
zakonodavstvo i Odbor za ekonomiju finansije i budţet, ali osim ta dva odbora ovaj
zakon je bio i predmet interesovanja Odbora za medjunarodne odnose i Evropske
integracije, ĉiji je izvjestilac kolega Nimanbegu.
Pitam izvjestioca Odbora da li ţeli rijeĉ. Ne. Dobili smo izvještaje.
Ima li komentara, u odnosu na uvodno izlaganje Nema. Poĉinjemo sa radom.
Kolega Zoran Jelić prvi ima rijeĉ, nakon njega kolega Dragoslav Šćekić. Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici,
Danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o rokovima izmirenja novĉanih
obaveza. Nesporno je da je insolvetnost privrednih subjekata i subjekata iz javnog
sektora, jedan od izraţenih problema poslovanja Crnogorske ekonomije i da u toj oblasti
je neophodno intervenisati u cilju smanjenja meĊusobnih dugovanja to jest potraţivanja i
svesti ih na najmanju moguću mjeru. Jedan od naĉina je i predloţeni zakon kojim su
predviĊene dvije kljuĉne stvari. Pod jedan, to je ograniĉavanje rokova izmirenja
novĉanih obaveza i kaznene odredbe ukoliko se ti rokovi ne ispoštuju.
Termin insolvetnost je nesposobnost za plaćanje te situacije u kojoj preduzeće ili
druga pravna lica, odnosno fiziĉka lica nijesu u mogućnosti podmiriti dospjele obaveze
plaćanja u njihovim rokovima dospjeća, to je u teoriji ekonomiji takozvana tehniĉka
insolventnost.Privremena insolvetnost je ona u kojoj preduzeće ima odreĊene zastoje
plaćanja dospjelih obaveza ili pak trajna u kojoj preduzeće potpuno obustavlja plaćanja i
200

nalazi se pred steĉajem. Insolvetnost privrednih društava ograniĉava i situaciju u kojoj
dugovi preduzeća premašuju vrijednost njegove imovine, to jest kada neto imovina
ostane negativna. U svakom sluĉaju insolventnost izraţava teške posledice po
kontinuitet poslovanja Preduzeća, jer povjerioci preuzimaju akcije da zaštite svoje
interese kao duţnik. Ono što treba saopštiti ovdje jeste da je veoma vaţno sagledati
ovaj problem sa više aspekata i utvrditi razloge zbog kojih se to dešava kao i posledice
koje će prozvesti primjenom ovog zakona na privredne subjekte i javni sektor.
Veliki broj privrednih subjekata u Crnooj Gori je insolventan i zbog toga što drugi
privredni subjekti ne izvršavaju obaveze pema njima, prije svega zbog opstanka na
trţištu, a ne tako i rijetko i zbog opstanka samog društva, mnogi su privredni subjekti
primorani da prihvataju obaveze plaćanja na duge rokove. U predlogu ovog zakona dae
su i kaznene odedbe kojima je precizirano kada društva se ne pridrţavaju rokova
plaćanja biće kaţnjeni i oni su u toj situaciji moţda dospjeli i krizom drugih. Ovdje ţelim
samo da izrazim svoj komentar u vezi tih kaznenih odredbi gdje se kaţe u ĉlanu 9 da
privredni subjekat, odnosno javni sektor koji ne izmiri novĉane obaveze u rokovima
utvrĊene ovim zakonom ili ne izvrši obavezu iz ĉlana 8 zakona, kazniće se za prekršaj
novĉanom kaznom u visini od 5 do 10% iznosa neizmirene novĉane obaveze.
Da li je to moţda ovo 10% visoka kaznena odredba za takav jedan prekršaj
naroĉito za privredni subjekat koji je došao u toj situaciji ne svojom krivicom Dakle, to
postavljam kao pitanje, ako je moguće to odgovoriti. Ono što treba takoše napomenuti
jeste, da mnogi privredni subjekti zbog svog karaktera poslovanja, prije svega, kada se
radi o sezonskim poslovima, poslovima sa malim koeficijentom obrta,nijesu u
mogućnosti da prihvate kratke rokove plaćanja, naroĉito, recimo 30 dana, jer u tom
sluĉaju, ako prihvate te rokove oni moraju obezbijediti potreban obrtni kapital, a taj obrtni
kapital se nalazi u bankama, a znamo kolika je cijena tog obrtnog kapitala danas u
bankama, kakve su kamatne stope.To je najĉešće za veliki broj onih malih privrednih
subjekata veoma teško i samim tim i ako obezbijede taj, znaĉi bankarski kredit njihov
proizvod ili usluga se na taj naĉin poskupljuje, jer moraju uraĉunati u cijenu /prekid/...
predlagaĉem zakona, postavilo se jedno pitanje da li je moguće napraviti meĊusobnu,
da tako kaţem kompenzaciju izmeĊu velikih duţnika i na taj naĉin smanjiti jedan dio
potraţivanja, jer je predlagaĉ rekao da praktiĉno 10 tih najvećih pokrivaju praktiĉno 80%
tog duga. Pitanje je i koliko je taj procenat znaĉi naplativosti moguće izmeĊu samih
privrednih subjekata u tom procesu kompenzacije tako reĉeno.
Sada se postavlja pitanje da li ovaj zakon moţe da, ili je pravo vrijeme ovog
zakona implementirati u uslovima krize ili u uslovima ekonomskog rasta.Svakako suština
ovog zakona jeste povećanje finansijske discipline. Ono što su ĉlanovi Odbora za
ekonomiju i budţet i finansije iz Demokratske partije socijalista saopštili i na Budţet za
ekonomiju, jeste da do zadnje sjednice nijesmo imali mišljenje Vlade povodom ovog
zakona. TakoĊe treba saopštini da od relevantnih institucija poslodavaca, kao što je to
Privredna komora, zatim Unija poslodavaca, dobili smo pozitivna mišljenja o ovom
zakonu.MeĊutim, kaţem u samom mišljenju Vlade, koje smo faktiĉno na neki naĉin
nezvaniĉno i dobili, imaju odreĊene rezerve prema ovog zakonu. Ja sam, kaţem, u
jednom kolegijalnom razgovoru sa gospodinom Šekovićem razgovarao koji su to
modeliteti da napravimo jednu kvalitetnu finansijsku disciplinu.
Pitanje je da li one na koje se odnosi zakon uvaţiti njihove stavove, ali isto tako
uvaţiti stavove i same Vlade,kao izvršne vlasti. Dakle, ovdje je jedno pitanje i ono što još
reći, jeste da to mišljenje se ĉekalo dosta dugo. Znaĉi, ne znam koji su to razlizi, ali
201

mislim da se predlagaĉ mogao stastati sa Vladom i sa predstavnicima poslodavaca da
se moţda te nesuglasice ili eventualno nedoumice na neki naĉin isprave. Zahvljaujem i
izvinjavam se na prekoraĉenju kolegama.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama. Javio se predlagaĉ, imate rijeĉ.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala.
Uvaţeni kolega Jeliću,
Dozvolite mi da na samom poĉetku odgovorim na moţda suštinsko pitanje koje
ste postavili u Vašoj diskusiji. Kad je vrijeme za donošenje ovog zakona Da li ovaj
zakon treba donijeti u situaciji kada se ekonomija nalazi u krizi, kada se suoĉava sa
problemima nelikvidnosti ili pak, ovaj zakon treba donijeti u periodima prospariteta jedne
ekonomije. Ja imam izriĉit i veoma precizan odgovor na to pitanje.
Vrijeme za donošenje ovog zakona je upravo sada ili ako hoćete, vrijeme za
donošenje ovog zakona bilo je juĉe. Na osnovu ĉega to tvrdim Ovdje pred sobom imam
nalaz relevantne evropske institucije koja je napravila jednu analizu stanja likvidnosti u
Evropskoj uniji. Na osnovu mišljenja koje smo dobili od strane predstavnika Privredne
komore koji se pozitivno izrazio o ovom zakonu na odboru smo došli do saznanja da
rokovi plaćanja u Crnoj Gori iznose ĉak do 180 dana. Dakle, 180 dana,neodgovoran
privredni subjekat koji zloupotrebljavajući svoj dominantan poloţaj na trţištu okreće
novac onog malog preduzetnika, onog preduzetnika koji se bavi poljoprivrednom
proizvodnjom, koji snabdijeva velike trgovaĉke lance, tako da dolazim u apsurdnu
situaciju da se ovaj, koji je veliki razvija na muci onoga koji je mali. E, sad, zašto
smatram, da je bitno da se usvoji ovaj zakon Zato što u ovoj analizi koji se malo prije
pomenuo kaţe se i sljedeće:“Zemlje koje imaju rok plaćanja izmeĊu 170 i 200 dana se
nalaze i situaciji gdje jeznaĉi gdje je intervencija neophodna i to odmah i takva zemlja
jedino Grĉka u Evropskoj uniji. Ako je Grĉka u Evropskoj uniji zemlja koja,u kakvoj se
situaicji nalazi, onda nam dozvolite, da kaţemo da je sad pravo vrijeme da se sa ovim
zakonom ide u Crnoj Gori, jer će on olakšati ţivot ĉitavom nizu malih i srednjih
preduzeća koji zavise od sitnog novca, koji im se ne uplaćuje na vrijeme, nego se
namjerno okreće po nekoliko puta, prije nego što im u konaĉnom biva uplaćen, tako da
je sad pravo vrijeme kada je rijeĉ o kaznenoj politici. Ja sam propisao kaznene mjere, ali
vas mogu uvjeriti da su te kaznene mjere na nivou ili ispod kaznenih odredaba koje
postoje u zemljama regiona. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Komentar u ime Kluba Nove srpske demokratije, prijavio je kolega Slaven
Radunović. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Hvala. gospodine predsjedavajući.
Ja bih se osvrnuo na par detalja iz diskusije kolege Jelića, a najvaţnije je moţda
ovo vezano za to da nije stiglo mišljenje Vlade i da je trebao, gospodine Šehoviću, da
se konsultujemo sa njima prije toga.Toliko samo o vašem viĊenju Skupštine i njenoj
202

autonomiji. Sad mi treba ovdje strašno da se nerviramo što Vlada nije poslala mišljenje,
a imala je kad, jer je sve u skladu s procedurom uraĊeno i sad zato što nemate mišljenje
Vlade, vi ne znate kako treba da li treba da podrţite ili ne ovaj propis.Ja sam se baš
iznenadio, moram da vam kaţem, u prvom momentu dok ste izlagali uĉinjelo mi se da
ćete da zdušno podrţite ovaj Predlog zakona, a onda sam shvatio polako da nijeste
potpuno sigurni u to. A potpuno nijeste zaštoJer ovaj zakon je uperen baš protiv onih
nepravilnosti koje generiše vaša Vlada i moram da vam kaţem da me ĉudi i raduje što
je jedan poslanik iz pozicione stranke podnio ovakav Predlog zakona raduje me, zato
što znaĉi da je ĉovjek slobodan, a ĉudi me zato što nas na to nijesu nauĉili ljudi koji
pripadaju vladajućoj koalicji. Ovo je upereno protiv onih sistema koji su miljenici Vlade
Crne Gore i koji ucjenjuju male proizvoĊaĉe i male firme u Crnoj Gori i na taj naĉin
dobijaju još jednog kreditora pored banaka za svoj razvoj, a upropaštavaju male i
uobiĉajene one koje nijesu pod zaštitom Vlade Crne Gore i broj 2. Ne manje bitno tiĉe
se odnosa javnog sektora "drţave, drţavnih organa" i privrednih subjekata, jer je drţava
svojim neplaćanjem i svojim slektivnim pristupom kod plaćanja ta koja odluĉuje ko će da
bude uspješan, a ko će da bude neuspješan u Crnoj Gori. I na ovaj naĉin se svi dovode
u istu ravan, jer će drţavni organ koji ne bude izmirio obaveze po ugovoru koji je prije
toga sam prihvatio i potpisao, morati da platite kaznu to jest, odgovorno lice, što mi se
posebno sviĊa. Znaĉi ,direktor drţavne firme ili javne ustanove više ne moţe da dijeli
pare kako je zamislio platićemo ovome, ovaj nam je blizak, naćemo platiti ovome ovaj
nam nije blizak, pa neka propadne, nego će morati da se izmiruje to kako je dogovore, a
ako ne bude iz svogt dţepa ima da plati kaznu. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem. Kolega Jelić ima rijeĉ.
ZORAN JELIĆ:
Znaĉi, praksa je kad se neki zakonski akt podnosi da se obiĉno da mišljenje
Vlade, jer Vlada je ta koja je odgovorna za sprovoĊenje i implementaciju odreĊenih
zakonskih rješenja. Znaĉi moţe se desiti da neki predloţeni akt ne moţe dase
implementira u praksi zbog odreĊenih nedostataka. Druga stvar, Vi ste ovdje upotrijebili
rijeĉ nervozu. Nema nervoze, gospodine Radunoviću. Ovo je struĉna rasprava o jednom
zakonskom aktu, tako da mislim, da sama rijeĉ nervoza nema potrebe u ovom
dijelu.Ako ste me dobro slušali, a znam da ste me dobro slušali, jer Vi ste ĉovjek koji je
prije Parlamenta bio u reralnom sektoru i susrećao se ovakvim problemima,naroĉito kod
onih koji nijsu ispunjavali obaveze prema Vama kao preduzetniku i znam da ste mnoge,
recimo naĉine naplate dugova vršili i samim kompenzacijama, da bi ste na taj naĉin
spasili poslovanje svoje firme. Ako ste me dobro slušali, ja sam rekao, da bi dobro bilo
razmisliti o kompenzaciji, kao naĉinu naplate odreĊenih vrste dugova koje se ne mogu
na drugi naĉin naplatiti. Pitanje je,opet koji je to iznos, je li to l, 10, 50%. Znaĉi to je
pitanje i tu treba napraviti jednu analizu.
I druga stvar,ako ste me dobro slušali, a vjerujem da sjeste, rekao sam da mnogi
privredni subjekti, zbog svog karaktera poslovanja, znaĉi ne mogu imati takav obim
posla kao u sezonu. Znaĉi turistiĉka sezona traje dva mjeseca, a rokovi plaćanja po
ovom zakonu, recimo su 30 dana. Znaĉi, ima varijanta zašto je to gospodin, predlagaĉ
rekao, znaĉi 30 pa produţetak na 60 dana itd.itd. Bojim se, kaţem, da oni koji imaju mali
koeficijent obrt, a imamo dosta takvih preduzeća, koji imaju mali koeficijent obrta nijesu
203

u mogućnosti da se uhvate kako Vi kaţete i to je potpuno ispravno sa velikim lancima.
Znaĉi,neki posluju sa tim velikim lancima,neki ne posluju,jer ovi koji ulaze u lanac velikih
preduzeća, njihove interese da imaju na neki naĉin sigurnost za razliku od onog malog
koji je ostavljen na turbulencijama samog trţišta. Dakle, ja govorim u tom dijelu, ali
znam da Vi to dobro znate da oni mali moraju ući u zonu samog kredita koji je sad
trenutno nepovoljan i to poskupljuje njihov proizvod i uslugu i na taj naĉin nije
konkurentan. Znaĉi, ja sam postavio tu vrstu jednog pitanja. Opet kaţem kolega Šehović
je odgovorio da su te kaznene odredbe u skladu sa nekim propisima Evropske unije. Ali
ako neko duguje i ne moţe da plati recimo sumu novca od 200 hiljada, 10% je velika
suma, znaĉi 20 hiljada kaznena odredba, tako da mislim da bi ga to moţda dovelo i u
sam steĉaj i još jednu stvar koja se nije ovdje rekla šta sa onim preduzećima ĉija je neto
imovina manja od samih potraţivanja. Dakle, to su dileme koje postoje i zato nam je bilo
potrebno upravo struĉno mišljenje ljudi koji implementiraju te zakon. To u ovom sluĉaju
odreĊenih ministarstava i Vlade.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Predlaţem da ĉujemo predstavnike klubova. Poslije kolege Šćekića, kolega
Radunović, pa kolega Medojević, pa onda ćemo ići po uobiĉajenom rasporedu. Izvolite.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Poštovani graĊani, kolega Šehoviću, evo i ono što je na fonu onog što smo juĉe
priĉali, sve što se odnosi na povećanje likvidnosti i zaštitu privrednih subjekata, odnosno
zdravih firmi, Socijalistiĉka narodna partija će podrţati.
Prije svega, ono što ste naveli u Zakonu, i što je sam smisao zakona, rokovi
plaćanja obaveza normalno je da se moraju ti rokovi skratiti i znamo kakve probleme
prouzrokuju ovi rokovi.
Prije svega, ono što ste sami pomenuli jeste odnos velikih trgovina prema malim i
srednjim preduzećima, odnosno mikro preduzećima i individualnim poljoprivrednim
proizvoĊaĉima. Svi ti rokovi koji se produţavaju koji su postali praksa u funkcionisanju
privrednih subjekata pokazuju da su naveli velike probleme i da su velike trgovine
izazvale ogromne probleme malim i srednjim preduzećima.
Ono što je posebno bitno i što je jako vaţno, a što se odnosi na ĉlan 4 to je odnos
javnog sektora prema privrednim subjektima, mi smo kroz naše amandmansko
djelovanje pomenuli i fiziĉka lica objasniću i zašto. Reću sljedeće, najveće probleme
trenutno proizvode drţavna preduzeća, odnosno preduzeća koja su u vlasništvu drţave i
oni su ti koji ne poštuju rokove i koji prolongiraju rokove i na taj naĉin izazivaju ogromne
probleme kako privrednim subjektima tako i fiziĉkim licima. Nama je posebno bitno da se
i mi se zahvaljujemo što ste imali obzira to, što je jako znaĉajno da uvrstite u ovaj
predlog i fiziĉka lica iz razloga što je drţava prije svega duţna ogromna sredstva u vidu
restitucije, obaveza prema graĊanima u vidu restitucije, stare devizne štednje, fond rada
itd. Zato je i to osnov zbog ĉega ćemo mi podrţati ovaj zakon. Ono što nijeste pomenuli,
a ono što takoĊe guši privredu i privredne subjekte, što pravi usko grlo u samom tom
funkcionisnaju jesu banke. Banke su te koje svojim ogromnim kamatama opterećuju
privredne subjekte koji imaju ogromna potraţivanja prema graĊanima i privrednim
subjektima koje gro ovih sredstava privlaĉe‚ uzimaju, a ne plasiraju ih. Svi znamo da je
204

aktivna politika odnosno neaktivna politika banaka prema privrednim subjektima,
ogromni problem privredi crnogorskoj. Morali smo time da se pozabavimo malo više u
ovom zakonu ali kaţem gro onih obaveza i gro onih predloga koje ste vi uvrstili su
prihvatljivi za SNP, posebno potenciram obaveze drţave, prema privrednim subjektima i
prema fiziĉkim licima i nadamo se da će ovaj zakon imati većinu i da će se napokon svi
oni posebno drţavni organi pokazujući kroz, jer oni su ti koji treba da daju primjer
privrednim subjektima kako se treba ponašati i da se obaveze moraju izvršavati na
vrijeme. Nadam se da će ovo biti i upozorenje ako proĊe ovaj zakon svim onim licima
odgovornim licima u drţavnim organima kako se mora ponašati i da će snositi odreĊene
odgovornosti kako moralne tako i profesionalne, ako ne budu poštovali ovaj zakon.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Radunović ima sada rijeĉ. Izvinjavam se, u meĊuvremenu javio se
predlagaĉ, kolega Šehović. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţeni kolega Šćekiću,
Dozvolite da veoma kratko odgovorim na neka od pitanja koje ste postavili, da
vam se na samom poĉetku zahvalim na jednoj korektnoj diskusiji, korektnom pristupu
kada je rijeĉ o ovom zakonu i samoj podršci koju ste u ime Socijalistiĉke narodne partije
najavili za ovaj zakon.
Vi ste u svom izlaganju pomenuli da je javni sektor kljuĉni uzrok nelikvidnosti u
Crnoj Gori. Ja bih rekao da nije kljuĉni uzroĉnik problema koji se dešavaju kada je rijeĉ o
nelikvidnosti u našem privrednom sistemu, ali jeste jedan od generatora nelikvidnosti i
zašto je usvajanje ovog zakona potrebno. Da se stane na put i toj ĉinjenici da drţava
generiše nelikvidnost i da time dodatno oteţava poslovanje privrednim subjektima, a kad
to radi uvijek kad i ona ne plati u primjerenom roku robu koju je naruĉila. Da li je ovdje
rijeĉ o tome i da li će ovo dovesti u nezavidan poloţaj, drţavu i budţet drţave -
apsolutno ne. Ukupan iznos javnih nabavki u Crnoj Gori je na nivou od oko 400 miliona
eura ili više. Kada po Zakonu o javnim nabavkama drţava dolazi u situaciju da ulazi u
proceduru javnih nabavki ona mora prije toga obezbijediti novac. Znaĉi, ne radi se o
tome i poenta nije u nedostatku novca, nego u nedostatku dobre volje. Zbog toga ovaj
zakon ima smisla i ovaj zakon će uvesti reda i kada je rijeĉ o situaciji kada je drţava
duţnik, jer će kazniti odgovorno lice u javnom sektoru, novĉanom kaznom koja je
propisana u ovom zakonu i to će biti, vjerujem, više nego dovoljan argument da i drţava
više ne bude generator nelikvidnosti nego da izmiruje svoje obaveze uredno i vjerujem
da će se na taj naĉin otkloniti jedan od niza problema koji generišu ovu nelikvidnost.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Šćekić ima rijeĉ.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
205

Zašto sam rekao da je drţava, odnosno javni sektor kljuĉni problem u svemu
ovome - zato što su oni najodgovorniji, oni treba da budu primjer, prije svega kako se
treba plaćati i odnositi prema prispjelim obavezama i dugovima. U tom dijelu mislim
kljuĉnim, naravno u okviru ovog pored drţavnog sektora, mnogo je bitno, a i oni sami
imaju pomoć od drţave, velike trgovine koje u vidu koncentriĉnih krugova direktno guše
srednja i mala preduzeća, posebno male poljoprivrede, odnosno poljoprivredne
proizvoĊaĉe. Zato prije svega moraju oni ispoštovati svoje obaveze i u okviru ovih
rokova koji su predviĊeni, a sve ono što ne bude izmireno i svi oni koji ne budu poštovali
obaveze treba da snose odgovornost.
TakoĊe, jako je bitno ono što smo mi potencirali da se obaveze drţave prema
fiziĉkim licima, što ste vi prihvatili u ovom predlogu, izmire na vrijeme i mi oĉekujemo da
će ovaj zakon imati većinu i da će zahvaljujući i ovom predlogu i amandmanima
Socijalistiĉke narodne partije svi privredni subjekti i fiziĉka lica imati koristi na osnovu
ovog zakona. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Radunović. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Hvala vam, gospodine predsjedavajući.
Juĉe smo razmatrali Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o platnom
prometu i izmeĊu ostalog ja sam pohvalio tu predloţenu mogućnost da se objavljuju liste
blokiranih firmi, ali sam samo izrazio blago negodovanje o tome što je opet drţava
svojim selektivnim pristupom kome će da plati a kome neće na vrijeme raĉun, u poziciji
da diktira ko će da bude blokiran a ko ne, pa vrlo lako moţe da se desi da neka firma
koja korektno posluje i ima poštene namjere padne u tešku situaciju iz razloga nemilosti
nekog drţavnog organa prema samoj firmi ili vlasnicima ili nekim radnicima te firme.
Na ovaj naĉin, ovim zakonom to se neutrališe, i to je ono što mi se najviše sviĊa
kod ovog zakona. Zato bih naglasio vaţnost ovog ĉlana br.4 kojim se ureĊuje taj naĉin
izmirivanja novĉanih obaveza izmeĊu javnog sektora i privrednih subjekata. Znaĉi, više
neće biti u poziciji onaj koji odluĉuje u javnom preduzeću da ucjenjuje, jer, gospodine
Šehoviću, rekli ste malo prije da para uvijek ima kad se raspiše tender, ali su
neodgovorni subjekti ti zbog kojih proizvode naplaćanje. Ne, ne neodgovorni su subjekti,
nego odgovorni prema svojoj partiji, jer oni onda vrše selekciju pa kaţe - a ovaj iz SNP-a
ili iz Nove njega ćemo da drţimo do krajnjih granica izdrţljivosti sa plaćanjem, a ovaj je
naš iz DPS-a njemu ćemo da platimo prvog dana.
Zbog toga kaţem da je Vaš Predlog zakona odliĉan, i liĉno ću da ga podrţim i
lobiraću kod ljudi iz mojeg kluba, jer mi se oko stvari koje nijesu par ekselans politiĉka
pitanja opredjeljujemo samostalno, to je jedna od najvaţnijih stvari. I ovo što kada su u
pitanju dva privredna subjekta, van javnog sektora, što se velikim sistemima koji su po
definiciji miljenici vlasti više onemogućava da se iţivljavaju nad malim porodiĉnim
firmama tako što će, da bi ta firma mogla da preţivi i da zasluţi njena roba mjesto u rafu
velikog lanca morati da pristanu na rokove plaćanja od 120, 150 ili 180 dana, iako je ta
firma koja prodaje lancu robu prinuĊena da plati poslije 30 dana, recimo, stranom
dobavljaĉu, ili 60 dana. Sad moram da se naslonim na izlaganje i još jednog
predhodnika vezano za to kad je kraći rok plaćanja da neke male firme koje se bave
206

sezonskim poslom su prinuĊene da ulaze u kreditne araţmane. Ovim zakonom je koliko
sam ja to zakljuĉio, a mislim da sam dobro zakljuĉio, predviĊeno da baš male firme
mogu ĉak i do 90 dana da dobiju rok plaćanja ukoliko se identifikuju kao male firme, a za
tako nešto postoji zakonska regulativa, je li tako Znaĉi, do 90 dana mogu da dobiju
plaćanje, ali i da je tako kako Vi kaţete pa da im ostane plaćanje 120 ili 150 dana budite
sigurni da bi ta kamata koju bi inaĉe oni platili banci, ta kamata je već uraĉunata. Jer taj
koji im daje na 120 ili 150 dana a ima moći, taj moţe da obezbijedi kredit i on ga
uraĉuna tom malom dobavljaĉu ili poljoprivrednom proizvoĊaĉu.
Prema tome, ovaj zakon generalno ide na ruku ljudima koji nemaju podršku vlasti
i koji imaju konaĉno instrument da se izbore sa ekonomskim problemima koji se stvaraju
tim selektivnim pristupom o plaćanju kad je u pitanju javni sektor, a posebno kada je u
pitanju odnos prema velikim lancima koji danas potpuno rukovode kompletnim
ekonomskim ambijentom tako što ucjenjuju firme, jer danas ako ne prodajete robu
nekom od nekoliko glavnih lanaca potpuno ste nesigurni na trţištu da ćete da doĉekate
uopšte sjutrašnji dan. Zbog svega ovoga podrţavam ovaj Vaš Predlog zakona, jedino
ima jedna, kako bih rekao, stvar koja bi mogla da se udesi, a to je u ĉlanu 6 se kaţe: da
se na novĉane obaveze koje nijesu izmirene u rokovima utvrĊenim ĉlanovima 3 i 4 ovog
zakona obraĉunava i plaća kamata u visinu utvrĊenoj zakonom kojim se ureĊuje zatezna
kamata. Pravo na kamatu iz stava 1 ovog ĉlana privredni subjekt ima pod uslovom da je
ispunio sve ugovorom preuzete obaveze.
Gospodine Šehoviću, onaj koji je ucijenjen do danas bio, da mora da da robu na
150 ili 180 dana on neće smjeti da traţi naplatu kamate od tog istog kupca iz razloga
ako to uradi ispada iz spiska dobavljaĉa. Znaĉi, potpuno iz istih razloga zbog kojih je do
sada morao da daje 180 dana, on sad ne moţe da naplati kamatu, nego ste trebali da
predvidite neki oblik automatizma, da automatski ukoliko je naplaćena roba poslije 90
dana, a dogovor je bio ili ugovor na 30, da dobavljaĉ mora da fakturiše kamatu za 60
dana. To je jedini naĉin da ga oslobodite direktno odgovornosti prema kupcu koji će da
ga pozove telefonom i kaţe - ako mi fakturišeš kamatu više nikad nećeš biti moj
dobavljaĉ. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Šehović ţeli da komentariše Vaš stav da je rijeĉ o odliĉnom zakonu.
Izvolite, kolega Šehoviću.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Htio sam samo da odgovorim na ovo poslednje pitanje koje je kolega Radunović
postavio.
Razmišljao sam o automatizmu o kojem, gospodine Radunoviću, govorite, i ne
postoji uporedna praksa za takvo iskustvo. Dakle, ne postoji naĉin da se automatski
neko natjera da po automatizmu se prijavljuju sva ona potraţivanja koja nijesu izmirena
u rokovima koji su predviĊeni ovim zakonom. Tako da je to jedan od razloga, odnosno
kljuĉni razlog koji me naveo da jednostavno ne razmišljam u preciziranju norme u tom
pravcu. A, i još jednu stvar koju ţelim da pomenem, a koju ste Vi pomenuli kada je rijeĉ
o juĉerašnjoj raspravi koja je bila voĊena povodom dopuna zakona o platnom prometu.
Suština je u tome, pošto se ja bavim monetarnom ekonomijom, u monetarnoj ekonomiji
vaţi jedna zakonitost. Potrebna koliĉina novca zavisi od obima transakcija i od brzine
207

opticaja novca. Obim transakcija zavisi od nivoa dohodka u jednoj ekonomiji, a brzina
opticaja novca zavisi od nekoliko faktora.
Dakle, potrebna koliĉina novca zavisi od obima tranakcija i od brzine opticaja
novca. Problem nelikvidnosti se ne rešava ovim zakonom, problem nelikvidnosti bi
najlakše bilo riješiti time što bi drţava kreditirala ekonomiju, ali u nedostatku novca
brzina opticaja novca se povećava ovim zakonom, i zbog toga je poenta da se on usvoji
u periodima kada se drţava suoĉava sa nelikvidnošću. Jer suprotna tvrdnja da bi ovaj
zakon trebalo implementirati u periodu kada drţava biljeţi prosperitet bi bilo jednako kao
kada bismo rekli da treba ukinuti semafore onda kada je guţva na raskrsnici, a kada
nema guţve na raskrsnici da ih treba upaliti. Upravo suprotno. I zbog toga je pravo
vrijeme sad za usvajanje ovog zakona.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Radunović ţeli rijeĉ, izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Naravno, gospodine Šehoviću, ovaj zadnji dio Vašeg komentara nije bio upućen
meni, nego gospodinu koji je prije diskutovao. Ali, da Vam kaţem vezano za ovaj stav
da ne postoji uporedna praksa. Nemojte, molim vas, da uporeĊujete našu zbilju sa bilo
kojom drugom. Kakva crna uporedna praksa Pa nećete valjda da traţite paralelan
sluĉaj bilo gdje u Evropi s crnogorskim. Pa ovdje je sve okrenuto naglavaĉke. Prema
tome i Vaš zakon je morao da predvidi taĉku za ove što sve okreću naglavaĉke. Nijeste
valjda mislili da prepišete iz njemaĉkog ilifFrancuskog zakona. Znaĉi, evo, predlaţem
Vam odmah da to Vi uradite, jer ne mogu da stignem do zakljuĉenja ove rasprave da
predloţim amandman, nego evo odmah.
Znaĉi, u ĉlanu 6 samo da se doda da je povjerilac duţan nakon prispjeća priliva
po fakturi da, ukoliko postoji, e sad, ovo je ovako ugrubo, pa ćemo dodatno da
preciziramo, ukoliko postoji kašnjenje da obraĉuna kamatu za dane kašnjenja. Znaĉi, ali
da to bude obavezno, da ne bi od njega ... jer ako zavisi samo od njega biće ucijenjen,
ali ako je to zakonska obaveza, ako se to podrazumijeva, samo nisam to tako shvatio iz
ovog ĉlana 6. Znaĉi, obavezan je da fakturiše kamatu onome koji kasni. To je znaĉajna
razlika. Ako je ovaj ĉlan 6, ako ga tumaĉite na ovaj naĉin i ako je to tako, onda ostaje
ona podrška o kojoj smo priĉali. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Amandman ne moţemo dogovarati ovako. Ako imate potrebu za amandmanom,
amandman mora biti u pisanoj formi, pa ćemo ako bude trebalo sjutra do 11 h kako smo
juĉe napravili, da amandman bude u propisanoj formi. Ukoliko ne treba, ukoliko je u
tekstu zakona norma koja podrazumijeva ovo o ĉemu ste vi govorili, onda je stvar ĉista.
Kolega Medojević sada ima rijeĉ. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Ima dosta dobrih inicijativa koje dolaze od kolega iz Socijaldemokratske partije,
ali uvijek se te inicijative završavaju u onom dijelu politiĉkog terena koliko Demokratska
208

partija socijalista dozvoljava ili raĉunajući da će opozicija biti upotrebljena i ovoga puta
da se preko opozicije odrade neki interesi Socijaldemokratske partije, politiĉki, grupni,
komercijalni, poslovni, da sada ne ulazim u to, a da mi sada budemo ko zna po koji put
naivni da kaţemo - evo, mi ćemo zbog Crne Gore, zbog ekonomije da podrţimo. Ovdje
se jednostavno radi o sljedećem. Dakle, ovaj problem, kolega Šehoviću, Vi znate, nije
samo dnevne prirode, on nije kratkoroĉni ekonomski problem, nelikvidnost je, opet da se
ponovim, strukturni problem Crne Gore. Dokle god proizvodnja bude manja od potrošnje
imaćemo nelikvidnost, moraćemo ili da dugujemo, da ne plaćamo raĉune ili da se
zaduţujemo.
Prema tome, ova nelikvidnost ne moţe da se riješi ovako jednim zakonom,
posebno što ovaj fenomen nelikvidnosti kako ga vi ovdje gledate vezan je za strukturu
platnom prometa. Još jednom da vas podsjetim, ako bi se u Crnoj Gori poštovao Zakon
o insolventnosti privrednih društava, ako bi privredni sudovi radili svoj posao, mi ne
bismo imali problem o kojem vi govorite. Svako bi mogao da podnese neplaćenu
fakturu, sud presudi i imamo jednostavan pravni poredak koji štiti povjerioca, a kaţnjava
duţnika. To je vrlo jednostavno. MeĊutim, imamo problem, vidite kako se naši privredni
sudovi ponašaju. Ĉovjek koji je 15 godina u upravnim odborima Vektre treba mu dodatni
rok da se upozna sa poslovanjem Vektre. Ovo što se dešava sa odlaganjem steĉaja u
Vektri koja je, poznato je, veliki finansijer Demokratske partije socijalista, firma vrlo
bliska šefu Demokratske partije socijalista, više negativnog efekta ima na strane
investicije i na strane investitore nego sve ostalo što mi priĉamo, nevladine organizacije i
opozicija, što prozivamo za korupciju.
Kolega, uz ovaj zakon morate da imate instituciju koja će ovim da se bavi. Platni
promet je ţiva materija, dnevno se obave desetine hiljada transakcija. Morate imati
informatiĉki sistem, morate imati adekvatan softver, obuĉene ljude, morate imati
zakonodavno ovlašćenje da se ove stvari rješavaju automatski. To je nekad bila sluţba
društvenog knjigovoĊstva i dok ne napravimo našu crnogorsku agenciju za platni
promet, za šta se Pokret za promjene zalaţe ĉitavo vrijeme, mi tehniĉki ne moţemo ovo
da uradimo. Đaba zakonska obaveza da on plati, dţaba zatezne kamate kada on mora
da ide na Poresku upravu. Poreska uprava nije trenutno osposobljena ni tehniĉki ni
kadrovski ni informatiĉki da implementira ovaj zakon, to mogu odmah da vam kaţem.
Neophodno je, prvo, da se uvedu posebni finansijski sudovi, dakle to je dobra opcija, da
specijalizujemo odreĊene privredne sudove da se bave samo ovim pitanjem, naplatom
potraţivanja, obezbjeĊivanjem izvršavanja ugovora u privredi i da onda imamo
specijalizovane sudove koji mogu da reaguju dnevno, prontno, po automatizmu, kako je
već kolega rekao, jer su u finansiranju i ovim transakcijama mora voditi raĉuna o
masovnosti transakcija, o velikom broju uĉesnika i o velikom broju laţnih firmi, kolega.
Imate mnogo firmi koje dobijaju poslove, ĉak i namještene, a nemaju robu. Prime
plaćanja avansno, robu ne isporuĉuju, firma ide u steĉaj, tu se u sivu ekonomiju odliva
ogromna koliĉina novca.
Drugo, najveći generator nelikvidnosti u Crnoj Gori su poslodavci koji ne plaćaju
poreze i doprinose, a ne ova kašnjenja u plaćanjima izmeĊu privrednih subjekata. Više
od 55% sredstava koja su nelikvidna ili tih problema prave poslodavci koji ne plaćaju
poreze i doprinose. Evo, Kombinat aluminijuma, sada da uĊete, garantujemo da od
osnivanja nije platio centa poreza i doprinosa, i niko ne smije to da kaţe nego radimo
kao i dosad na naĉin kakav smo i nauĉili.
209

Kolega Šehoviću, ovo što govorite, to su veliki trgovaĉki lanci, to je Voli, to je
Panto market, to je Merkator, oni su već stekli monopol, ĉak ovaj zakon ne moţete da
primijenite jer oni imaju monopol, oni su već sami postali uvoznici. Nema više malih firmi
koje se bave trgovinom, poĉišćene su. Sada su veliki distributerski lanci u stvari
uvoznici. U završnim mjesecima ili godinama, da vas podsjetim, oni su ĉak i proizvoĊaĉi.
Ako ste primijetili, veliki lanci kao Delta, kao Merkator imaju svoje proizvode, svoje
brendove i imaju potrebu da kroz kalkulaciju cijene ukalkulišu sebi maksimalni profit u
razlici u cijeni, da uguše svoju konkurenciju.
Da sumiram, mislimo da se ovo moţe sistemski riješiti kroz reformu sistema
platnog prometa tako što ćemo uvesti našu crnogorsku agenciju za platni promet, koja
će po automatizmu rješavati ova pitanja. Znate li, kolega, kako se ovo radi Kada firma
uĊe u zonu neplaćanja 61. dan raĉun joj se blokira, a kamate idu posebno i naplaćuju se
preko finansijskih sudova, a raĉun se blokira. Nema tu nikakvih dodatnih uredbi i
dodatnih pravila. Ovdje se jednostavno finansijska disciplina rješava na taj naĉin. Imamo
problem, kolega. Mi smo platni promet prenijeli na banke. Najveći dio ovih araţmana su
povezani sa kreditnim odnosima, tako da se, ovo što su kolege rekle, najveći dio
plaćanja vrši iz kredita. Kako ćete, onda, uskladiti vaš zakon sa kreditnim araţmanom
banke i privrednog subjekta koji je uzeo kredit da bi platio obavezu, pa onda vaš rok
moţe biti kraći od roka koji je predviĊen kreditom Da završim, dobra ideja. Pokret za
promjene se slaţe da se mora uvesti finansijska disciplina. To je strukturni problem, on
se ne moţe riješiti jednim zakonom, sistemski, treba ga dopuniti sa reformom
pravosuĊa, uvoĊenjem nove drţavne agencije, razbijanjem monopola. Naţalost, mi smo
naše proizvoĊaĉe već uništili, tako da ovo sada radimo kako će trgovci meĊusobno da
riješe odnose. Kada bi imali jak proizvoĊaĉki lobi, oni bi se sami izborili da crnogorski
proizvoĊaĉi imaju prioritet na crnogorskom trţištu i drţava bi podrţala kroz razne
promotivne i stimulativne poreske mjere, kroz Razvojnu banku podrţala da naši
proizvoĊaĉi imaju snage da se bore. Jedna dobra ideja, ali naţalost ostaće zarobljena u
jednom lošem sistemu u kojem treba da se sprovede.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Šehović ima rijeĉ. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Uvaţeni gospodine Medojeviću, Socijaldemokratska partija i ja liĉno nijesam
predloţio ovaj zakon da bi se dopao bilo kome u ovom parlamentu, već sam predloţio
ovaj zakon da bi olakšao funkcionisanje 58.000 kompanija koje postoje u Crnoj Gori i
koji se suoĉavaju sa ovim problemima. Drago mi je što ste rekli da ovaj zakon upravo
ide u pravcu olakšavanja normalnog funkcionisanja tim kompanijama.
Da li je ovaj zakon pravo rješenje, rekao bih da jeste, i tu ne dijelimo oĉigledno
isto mišljenje. Da nije tako ne bi Privredna komora u svojim relevantnim dokumentima, a
ovdje imam dva kod sebe, prvo pozivala drţavu da krene sa usvajanjem ovog zakona.
Da li se ovim zakonom rješavaju svi problemi u crnogorskoj ekonomiji, apsolutno ne. Da
li ovaj zakon moraju da prate i druga zakonska rješenja, apsolutno da. Da li je to razlog
da ne usvajamo ovaj zakon, ne. Ovaj zakon nam je potreban i zbog toga treba da ga
usvojimo. Da li smo izmislili bilo šta novo, nijesmo nego smo ga napravili potpuno onako
210

kako propisuje direktiva koja je obavezujuća za sve zemlje Evropske unije. Podsjetiću
vas da su zemlje u regionu krenule korak dalje. Znate li što rade u Hrvatskoj da
pospješe likvidnost U Hrvatskoj nedavno su krenuli u proceduru usvajanja zakona koja
omogućava avansno plaćanje u situacijama kada je drţava naruĉilac posla, jer time ţele
da pospješe likvidnost, upravo onim privrednim subjektima koji ulaze u ugovorne odnose
sa njima. Dajte da mi krenemo redom, dajte da usvojimo ovaj zakon, a ja ţelim da vas
uvjerim i vas i poštovane kolege poslanike da ovo neće biti prvi zakon koji ćemo
predloţiti kada je rijeĉ o politici naplate potraţivanja. Paralelno sa ovim ćemo predloţiti i
skraćivanje sudskih postupaka kada je rijeĉ o rješavanju ovih pitanja i paralelno sa ovim
ćemo predloţiti da vlasnici nelikvidnih firmi koje imaju blokirane raĉune nemaju pravo da
osnivaju nove u periodu od 10 godina. Na taj naĉin nam se ĉini da zaokruţujemo jedan
sistem i da znaĉajno olakšavamo normalno funkcionisanje našim privrednim subjektima.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Medojević ima rijeĉ.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine Šehoviću,
Ja Vam kaţem da jednostavno ovakvi zakoni neće biti realizovani u praksi. Vi u
ĉlanu 7 kaţete da Vlada Crne Gore bliţe ureĊuje naĉin i postupak kontrole organa iz
stava 1 predviĊen ovim zakonom. Znaĉi, kompletan javni sektor treba sada da ĉeka da
Vlada usvoji podzakonskim aktom, to ste vi stavili u mjesec dana da se donese
podzakonski propis, a pitanje je kakav će biti taj propis. Mi u Parlamentu ne znamo
kakav će biti taj propis. Da li će taj propis biti opet proizvod dogovora unutar koalicije,
da li ćete opet imati neke vaše unutašnje aranţmane, da li će opet moţda Sudski savjet
ili Tuţilaĉki savjet platiti usaglašavanja oko ovoga zakona o obaveznom plaćanju, ja to
ne znam, niti me interesuje. U svakom sluĉaju ispred opozicione partije, ja vam kaţem
da mi ne ţelimo, a ukoliko imate saglasnost sa Demokratskom partijom socijalista,
izvolite, imate većinu, izglasajte ovaj zakon, mi nećemo podrţavati ovakve zakone koji,
da vam kaţem, strukturno ili sistemski ne rješavaju problem. Mi smo,naravno, partija
koja misli da ovaj problem treba rješavati sa drugog kraja. Dakle, kada vam je novĉanik
prazan, znaĉi kada je privreda nelikvidna, lako je poĉeti razmišljati kako da napunimo
novĉanik. Poket za promjene smatra da treba staviti prst na ĉelo i pitati se zašto nam je
novĉanik prazan i zašto crnogorska nelikvidnost će nastati i dalje da se produbljuje, što
nema priliva inostranih investicija, dugovi su sve skuplji, od ĉega ćemo mi da vršimo ove
transakcije. Kombinat aluminijuma iznosi masovno pare iz Crne Gore, ne plaća nikakve
obaveze, ostaviće trista, ĉetiristo miliona eura Crnoj Gori obavezno. Znate li koliko je na
raĉunu Budţeta bilo kad je plaćena garancija Dojĉ banci - 10.000 eura. Znaĉi, u
novĉaniku Crne Gore bilo je 10.000 eura kada smo platili Đukanovićev privatni dil sa
Deripaskom. Zato se mi borimo da vas smijenimo i onda da jedna nova Vlada napravi
jedan novi sistem i novu ekonomsku politiku u ĉijem će centru biti proizvodnja, štednja,
investicije i izlaz.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
211

Na ovaj naĉin smo zaokruţili krug. U drugom krugu kolega Zoran Vukĉević ima
rijeĉ, nakon njega kolega Veselin Bakić. Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege,
Problem nelikvidnosti u crnogorskoj ekonomijiji je jedan od najvaţnijih problema
s kojima se suoĉavaju crnogorska preduzeća. Kada je u pitanju taj problem, on jednako
pogaĊa i mala i srednja i velika preduzeća. On jednako pogaĊa poljoprivredne
proizvoĊaĉe, ali i preduzetnike iz oblasti turizma, trgovine itd. To je problem s kojim se
moramo suoĉiti i za koji se moraju naći odgovarajuća rješenja. MeĊutim, uzroci
nelikvidnosti su daleko veći nego što se moţe ovim zakonom riješiti. Problem
nelikvidnosti se mora rješavati i ekonomskim i pravnim mjerama. Ja moram zahtijevati
niz ekonomskih mjera koje moraju pratiti i ova adekvatna zakonska rješenja. Prije svega,
mislim na obezbjedjivanje dodatnih aktivnosti u ekonomskom smislu, a to su mogućnosti
kreditiranja odnosno kreditnih aktivnosti koje moraju poboljšati i uticati na poboljšanje
nelikvidnosti crnogorskih preduzeća. Tu su drugi razni instrumenti, kao što su faktori
kompenzacije itd. To je nešto što je izuzetno vaţno i mislim da bi dobro bilo da umjesto
odgovora koje smo dobili od Ministarstva, mi imamo jednu analizu problema
nelikvidnosti crnogorskih preduzeća i jedan set mjera koji treba da riješi taj problem i sa
ekonomskog i sa pravnog aspekta. Mislim da Predlog zakona jeste dobra ideja da se
pokuša da se riješi ovaj problem, ali baš nijesam siguran da rješenjima u ovom zakonu
je moguće riješiti sve ono što je predlagaĉ, ĉini mi se, iskreno ţelio da uvede kao
moguće rješenje.
Poslije svega, mogućih varijanti ili pitanja kako i na koji naĉin obezbijediti da ono
što je već ugovoreno izmeĊu dva privredna subjekta nekim zakonom moţete da
ograniĉavate. Zakonom je predviĊeno da, primjera radi, maksimalni rok za plaćanje
moţe da bude 60 dana, u izuzetnim situacijama taj rok moţe da se produţi na 90 dana,
ali u nekim situacijama kada to zahtijeva sezonski karakter neke proizvodnje ili neke
proizvodnje za koju je potrebno znaĉajno duţe vrijeme od tih 90 dana, onda dovodimo
jedno logiĉno pitanje kako će i na koji naĉin ta dva subjekta ugovarati taj rok koji jednom
ili drugom odgovara da bude duţe od 90 dana. To su neka pitanja na koja je moguće i
na koje treba dati adekvatno rješenje.
Druga vaţna stvar jeste ovaj dio koji se tiĉe i u sadašnjim uslovima sa pravnog
aspekta je moguće uticati na to da se nelikvidnost poboljša, prije svega, sa aspekta
aktiviranja sudskih organa i, druga stvar, u ovim varijantama moguće pokretanje i
steĉaja, steĉajnog postupka.Bojim se da, ukoliko striktno budemo ovim zakonskim
rješenjem definisali obaveze koje se mogu prenijeti rješavanjem ovih problema, moţemo
dovesti situaciju još goru nego što ona zapravo jeste, a to znaĉi da ona preduzeća koja
najvećim dijelom ne mogu da završe svoje obaveze prema svojim partnerima, zato što
njihovi partneri nijesu izvršili obaveze prema njima. Ako tome dodamo još dodatne
kazne bićemo u situaciji da ih dodatno opteretimo i dodatno povećamo njihov dug. Zato
mislim da je neophodno detaljnije i dublje sagledati ovaj problem i sa ovog aspekta i dati
moguća rješenja koja će dati ono što zapravo se ţeli podstići ovom idejom, to jeste
rješavanje problema za likvidnost.
Mislim da takoĊe da ovaj zakon mora da se sagleda sa usaglašenošću sa drugim
zakonskim rješenjima, prije svega sa Zakonom o steĉaju i niz drugih zakona iz oblasti
212

privrednog zakonodavstva, jer mislim da je tu izuzetno vaţno dati jednu cjelovito
rješenje koje će dati odgovor kako i na koji naĉin smanjiti problem nelikvidnosti s kojim
se crnogorska preduzeća suoĉavaju. Mislim da bi bilo dobro detaljnije sagledati ovaj
problem i mislim da saradnja sa nadleţnim ministarstvima moţe dati odgovor kako i na
koji naĉin taj problem da se riješi ukljuĉujući i ovaj predlog koji ima dosta dobrih osnova,
koji se mogu u svakom sluĉaju podrţati, ali mislim da je neophodno odraditi odreĊene
dorade odnosno odreĊene izmjene koje bi uĉinile ovo zakonsko rješenje sa aspekta
realnosti i sa aspekta implementacije upotrebljivim, kako bi se omogućilo da se zaista sa
ovim zakonskim rješenjem pomogne onim najmanjim poljoprivrednim proizvoĊaĉima i
malim i srednjim preduzećima.
Ţelim da kaţem da je izuzetno vaţan ovaj dio koji definiše odnos izmeĊu javnih
sektora i malih proizvoĊaĉa, odnosno preduzeća. U nekim drţavama, kao što su
recimo Sjedinjene Ameriĉke Drţave, Japan, drţavna administracija, na osnovu Zakona
o javnim nabavkama, upravo favorizuje male proizvoĊaĉe i na taj naĉin podstiĉe taj
sektor koji omogućava da oni opstanu na trţištu. Apsolutno tu ne dolazi u nikakvu
dilemu kada je u pitanju i plaćanje, a naravno da je to jedna od mogućih mjera u
narednom periodu koja se moţe definisati. To, naţalost, našim zakonom nije
omogućeno, nego imaju jednaki status i domaći proizvoĊaĉi, mali i veliki i meĊunarodni,
tako da mislim da je neophodno detaljnije ući u problematiku i ponuditi kompletan set
mjera i sa ekonomskog i zakonskog aspekta. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Bakić, ukoliko kolege dozvole.
Kolega Bakiću, izvolite imate rijeĉ, nakon vas kolega Nikola Gegaj.
VESELIN BAKIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Svi smo svjedoci da je ovih dana ili neposredno prije Socijalistiĉka narodna partija
podrţala jedan broj zakonskih propisa koji imaju za cilj smanjenje nelikvidnosti,
povećanje naplate potraţivanja, transparentnost u radu u realnom sektoru i javnom
sektoru, i to će uĉiniti sa ovim zakonom sa kojim mislimo da se zaokruţuje jedan
normativni dio koji moţe bar da ublaţi, ne u potpunosti da riješi sve, jer sami smo
svjesni da koliko god bio zakon dobar uvijek ima manjkavosti, uvijek ima onoga što je
nedoreĉeno. Ali, bolje je imati bilo kakav propis nego nemati nikakav propis u situaciji
kada se naša ekonomija bori sa izuzetno velikim problemima, problemima nelikvidnosti
velikim unutrašnjim dugovima koji se procjenjuju na preko dvije milijarde eura. Zato i
podrška ovom propisu.
Naravno, mi smo na ĉitav set zakona, a to su Zakon o poreskoj administraciji o
obezbjeĊenju i izvršenju, Zakon o platnom prometu koji smo juĉe razmatrali i ovaj zakon,
dali niz amandmana koji su su prihvaćeni, osim ne znamo sudbinu naših amandmana
na Zakon o platnom prometu. I na ovaj zakon smo dali ĉetiri amandmana, prije svega
ţeleći da sistem naplata uvedemo u fiziĉka lica, jer znamo da i prema njima ima
znaĉajan dio obaveza od strane i drţavnih organa, moţda i od privrednih subjekata.
Onda podrţali smo i predloţili amandmane na Zakon o poreskoj administraciji u cilju
brţe naplate i bolje naplate poreskih dugova prema drţavi itd. Mišljenja smo da i ovaj
zakon ima odreĊenih nedostataka, ali bolje da se podrţi pa da se dograĊuje u narednom
213

periodu. Ono što zabrinjava jeste, pomenuo je i kolega Radunović, da nemamo mišljenje
Vlade. Stvarno ne mogu da shvatim da nijesu shvatili znaĉaj, prije svega ovog zakona
za rješavanje ovih pitanja i drugu ĉinjenicu da ste Vi ĉovjek iz vladajućih struktura, i
trebali su to da uvaţe. Preko urgencija preko Odbora koje su poslate prije 30 dana
nijesmo dobili mišljenje. Ja se pitam kako bismo mi dobili, ako bismo ovaj zakon mi iz
opozicije predloţili, vjerujem da se niko ne bi okrenuo. Ali reći ću da osim privrednih
subjekata koje smo juĉe pominjali 15.600 firmi koje duguju meĊusobno 414 miliona,
ovdje spada ĉitav sektor od 58.000 firmi, jer vjerujem da ove druge 2/3 imaju neizmirene
obaveze. Tu je i javni sektor koji duguje znaĉajna sredstva privrednim subjektima i
fiziĉkim licima. Prema tome, ja se slaţem sa gospodinom Jelićem, trebalo je razmotriti
sistem multilateralne kompezacije sa kojim bi se zatvorili, bez ţivog novca, znaĉajne
obaveze i potraţivanja. Ali mislim da Centralna banka i banke nemaju softver koji moţe
to da radi. To je radila Sluţba društvenog knjigovodstva vrlo efikasno i zatvarala
znaĉajne obaveze i potraţivanja, jer ja sam nekada to radio u realnom sektoru i zatvarali
smo dosta znaĉajnih obaveza i potraţivanja. Ono prema ĉemu izraţavamo neku sumnju
mi iz SNP-a u implementaciji ovog zakona jeste ĉlan 7 i 8 Zakona. Ĉlanom 7 je
predviĊeno da nadzor iz ove oblasti vrši nadleţni poreski organ. Ja mislim da on neće
imati dovoljno kapaciteta da kvalitetno vrši nadzor iz ove oblasti zbog toga je moţda
izostalo mišljenje Vlade, jer je vrlo bitno da je Vlada dala mišljenje da li jedan organ koji
već postoji ima kapaciteta da to radi.
U ĉlanu 8 je predviĊeno da danom primjene ovog zakona odgovorne osobe u
javnom sektoru i privrednim subjektima duţne su da izvrše popis dospjelih neizmirenih
obaveza, te da u roku od 90 dana izrade plan njihovih izmirenja i dostave ga oranu
nadleţnom za poslove utvrĊivanja naplate i kontrole. Ja vjerujem bar polovina ovih
privrednih subjekata je u tim problemima. To znaĉi oko 25.000. Informacija da moţe
poreski organ da skupi da moţe da planove prati, kontroliše od ĉitavih moţda 25.000
planova i izmirenja. Još jednom se postavlja pitanje šta dalje. Nijeste rekli to, pogledajte
do kraja rasprave. Nijeste rekli šta dalje, jer ti planovi moraju da se dostavljaju i popisuju
obaveze i u nekom narednom periodu. Ovdje ništa nije predviĊeno, zaduţuju se sa tih
90 dana od stupanja na snagu. Ja mislim da bi trebalo kvartalno tu obavezu nametnuti
da privredni subjekti, javni sektor to radi kvartalno i dostavljaju nove popise obaveza i
nove planove izmirenja. To ovdje nije reĉeno i mislim da je to manjkavost zakona. Ja se
zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Gegaj ima rijeĉ, a nakon njega kolega Emilo Labudović. Izvolite.
NIKOLA GEGAJ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani,
Mišljenja sam da ovaj problem moramo sagledati sa više aspekta, kao i
posljedice koje će proizvesti primjena Zakona po rokovima izmirenja novĉane obaveze
na privremene subjekte i javni sektor. Moramo otvoreno reći da ima dosta elemenata sa
ĉim se u potpunosti slaţem sa poslanikom koji je i predlagaĉ ovog zakona Šehovićem.
Slaţem se da će ovaj zakon znaĉajno doprinijeti rješavanju jednog od najvećih problema
naše privrede, a to je nelikvidnost koja onemogućava, kao što svi znamo, rast privrede i
214

ast zaposlenosti. Dobro pripremljen zakon vidim kao prvi korak ka poboljšanju
likvidnosti i agro industrije i primarne poljoprivredne proizvodnje. TakoĊe da naglasim da
ovaj zakon predviĊa i dvije kljuĉne stvari - ograniĉavanje rokova izmirenja novĉanih
obaveza i kaznene odredbe ukoliko se ti rokovi ne ispoštuju. TakoĊe, moram naglasiti
da veliki broj privrednih subjekata je insolventan zbog toga što drugi subjekti ne
izvršavaju svoje obaveze prema njima, a zbog opstanka na trţištu a ne tako rijetko zbog
opstanka samog društva primorani su da prihvataju druge rokove plaćanja. Pošto ţivim
u gradskoj opštini Tuzi, radi se o podruĉju u kojem se preko 80% stanovništva odnosno
graĊana bavi poljoprivredom. Isti sluĉaj je sa susjednom, odnosno bratskom opštinom
Golubovci. Smatram da je osnovni razlog nedovoljnog rada preduzeća agroindustrije, a
time i poljoprivrednih proizvoĊaĉa, dugi rokovi naplate potraţivanja.
Dakle, ja pozdravljam liĉno dobre i iskrene namjere poslanika Šehovića, koga
izrazito cijenim i kao ĉovjeka i kao poslanika i kao struĉnjaka, ali sam mišljenja da
predloţeni zakon treba još jednom i to veoma paţljivo razmotriti i dobre i loše efekte koje
bi donošenje zakona moglo proizvesti. Dakle, neophodno je uraditi odreĊene dorade u
dogovoru sa Ministarstvom ekonomije kako bismo dobili najkvalitetnije rješenje. Toliko i
hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama, kolega Gegaj.
Kolega Emilo Labudović sada ima rijeĉ i nakon njega poslednji uĉesnik u raspravi
povodom ove taĉke dnevnog reda kolega Damjanović. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, izuzetno vam zahvaljujem na prilici koju ste mi
pruţili da se obratim ovim povodom.
Gospodine Šehoviću, kao neko ko se ne razumije ni u sopstvene finansije i bjeţi
od njih kao djavo od krsta, ja sam uporno bjeţao i od ovog zakona i vjerujte, ona
podrška koju sam mu pruţio na Odboru za ustavna pitanja bila je naĉelna podrška, jer
sam istovremeno pristalica toga da se u svaku oblast uvede red da se zna ko pije kad
plaća itd. Ali, ozbiljnost ĉinjenice da je pred nama ipak zakon, bez obzira ko ga je
predloţio, ĉinjenica da o njemu Vlada ćuti već ovoliko vrijeme, tema kojom se bavi ovaj
zakon koja je veoma vaţna me na neki naĉin prinukala da ga proĉitam. Koliko sam ga
razumio, moja je stvar. Ali ima jedna stvar vezana za ĉlan 4 ovog zakona koja me
strašno interesuje, pa ću da iskoristim priliku da Vas, ne samo kao predlagaĉa nego kao
struĉnjaka iz oblasti ekonomije, pripitam dva pitanja i da istovremeno razluĉim neke
dileme. Rijeĉ je o odnosu javnog sektora prema privrednim subjektima. Znate, ima onih
djelatnosti koje je veoma teško definisati sa stanovišta ĉemu konkretno pripadaju. Evo,
navešću primjer samostalnih zanatlija ili samostalnih ordinacija koji su istovremeno i
privredni subjekti, jer se bave privrednom djelatnošću, ali istovremeno su i pravna lica jer
imaju peĉat, a istovremeno su i individualna lica jer ţive od toga. Navešću vam primjer
stomatološke ordinacije koja je sklopila ugovor sa Fondom zdravstva kao jednim od
predstavnika drţave da pruţa odreĊenoj kategoriji stanovništva odreĊene usluge. Taj isti
Fond zdravstva duguje brojnim tim stomatološkim ordinacijama - upoznat sam jer imam
meĊu njima i prijatelje - desetine hiljada evra još iz doba kada je direktor toga Fonda bio
gospodin Ramo Bralić. I nije problem što drţava duguje. Mislim jeste za njih, ali u
principu, s obzirom šta sve i kome i koliko duguje to izgleda nekako mizerno. Ali, onoliko
215

koliko je drţava zao duţnik, još je gori povjerilac. Sve one obaveze koje oni imaju prema
drţavi, koliko god bile mizerne u odnosu na dug koji se njima duguje, moraju biti
isplaćene u dan. U protivnom, slijedi inspekcija sa peĉatom i prijetnja da od tog
momenta ta ordinacija više neće raditi. Gospodine Šehoviću, Vi ovim ĉlanom nijeste
predvidjeli, a dobro ja znam da ne moţe da doĊe tu do neke vrste kompenzacije, neku
vrstu odgovornosti, makar na nivou one odgovornosti koju taj individualni proizvoĊaĉ,
uslovno reĉeno, ili poslenik ima prema drţavi. Makar u toj mjeri odgovornost drţave za
ovolika kašnjenja i za ovolike dugove. Ne zaboravite, rijeĉ je o ordinacijama koje
zapošljavaju ne samo vlasnika, nego zapošljavaju medicinske sestre, medicinske
tehniĉare, znaĉi, zapošljava ljude i rade posao od koga ţivi ĉetiri, pet porodica. Nikakvu
obavezu drţava nema prema njima u smislu da mora da im dugovanja isplati onda kad
za to istiĉe rok, nego moţe da to duguje do ko zna kad. Pomenuo sam vam ĉinjenicu da
je meĊu onima ĉiji je potpis na tom dugu već odavno ambasador, ali zato sva svoja
potraţivanja naplaćuje u najkraćem mogućem roku, uz vrlo rigoroznu prijetnju, da ne
kaţem silu, da će u sluĉaju da to ne bude podmireno uslijediti peĉaćenje i uslijediti
zatvaranje te radnje.
Ĉini mi se, a mi ćemo kao klub konaĉan stav prema ovom zakonu donijeti na
naĉin na koji to inaĉe radimo, da bi, ukoliko biste ovdje nešto malo intervenisali, ovaj
zakon po meni bio prihvatljiv i da bih o njegovom usvajanju mogao ĉak i da razmislim.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala.
Kolega Radunović je obećao da će da lobira, prema tome šanse su veće.
Poslednji uĉesnik u raspravi povodom ove taĉke dnevnog reda, kolega
Damjanović.
Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, kolega Šehoviću,
Mi smo u Socijalistiĉkoj narodnoj partiji Crne Gore podrţali predlog ovog zakona i
djelovali smo amandmanski, i Vi ste prihvatili naše amandmane koji su bitni, koji su tako
postali sastavnim dijelom teksta predloga ovog zakona. Amandmani koji se odnose da
kada već govorimo o rokovima izmiranja novĉanih obaveza i to izmeĊu javnog sektora i
privrednih društava i izmeĊu privrednih društava, to radimo, dakle, i u odnosu na
graĊane, fiziĉka lica koji takoĊe imaju neku vrstu ugovorenih odnosa sa tim javnim
sektorom, odnosno privrednim društvima. I taj dio je nesporan kao što su i nesporni
razlozi koji i u teoriji imaju smisla o tome da bi se na ovaj naĉin moglo uticati i na brzinu
opticaja i, da kaţem, prevremenim otplatama ili otplatama obaveza koje jesu u nekim
primjerenim rokovima kako bi se poboljšala likvidnost crnogorske ekonomije. Naravno,
ovo je jasna stvar da se u Crnoj Gori već dugo radi o duţniĉkoj ekonomiji i da su duţnici
u Crnoj Gori ma kog nivoa privilegovani. I nijesam siguran da ćemo u samoj primjeni
ovog zakona ako u ovom tekstu bude usvojen, da će sve ići glatko, i zato sam ja kao i Vi
oĉekivao da Vlada Crne Gore kojoj je ovo upućeno još prije dva mjeseca kroz obradu u
njenim organima i kroz obradu Ministarstvu finansija, eventualno Ministarstvu ekonomije
pa i u Sekretarijatu za zakonodavstvo, da odreĊene sugestije kako bi primjena ovog
216

zakona tekla glatko. Ovako ostaje da vidimo i sami da li ovaj zakon moţe biti
primijenjen. Bitno je reći da ovdje imamo podršku i od Privredne komore i od Unije
poslodavaca, dakle, od privrednog sektora, i da dolazimo na nešto što moţda treba da
radimo u našoj ekonomiji, a to je da fokus sa pomaganja strateškim partnerima
vlasnicima krupnog kapitala i krupnim investitorima pomjerimo na pomaganje malim i
srednjim preduzećima. Dakle, dvije kategorije, to sam i juĉe rekao na jednom forumu, su
zaštićeni u Crnoj Gori. Zaposleni u drţavnoj administraciji i krupni kapital. O onim
zaposlenim u malim i srednjim preduzećima niko ne brine niti o poslodavcima. Ovo je
moţda jedan od naĉina da se uz ove ostale mjere koje smo donijeli ovih dana i
donosimo, dakle, objedinjavanje poreskih duţnika iz firmi u blokadi, malo pozabavimo i
sa stanjem u malom i da kaţem srednjem sektoru.
Jednu stvar bih ţelio ovdje da komentarišem. Nijesam siguran, ali neka ide ovim
tokom, da je dovoljno dobro izmjereno da mi ograniĉavamo na rok od 30, 60 i 90 dana,
ugovorni odnos izmeĊu komercijalnih subjekata, privrednih društva, odnosno privrednih
društava meĊusobno, ali sam potpuno siguran da je ovaj dio koji se tiĉe odnosa javnog
sektora, dakle koji definiše ĉlan 4, da je taj dio dobro da ograniĉimo. Dakle, kako za
privredu tako i za graĊane, pa sve one obaveze od Fonda rada, restitucije itd, do ovih
takozvanih komercijalnih odnosa i trgovine. U tom smislu ţelim da iznesem još jednu
ideju.
S ovim jesmo, kolega Šehoviću i kolege poslanici, poĉeli da brinemo i o onome o
ĉemu moramo da brinemo, a to je o malom i srednjem sektoru, a i stanju koje je
katastrofalno. I sami podaci oko nelikvidnosti koji su frapantni, dakle broj preduzeća koji
je nelikvidan to je već više od 400 miliona evra na današnji dan, i to samo oni koji su u
blokadi a znamo da je naloga za blokadu sijaset i da nijesu stigli da ih Centralna banka
sve obradi, i da toga ima mnogo više i da je stvarna nelikvidnost veća i od pola milijarde
evra. Dakle, da radimo nešto u tom pravcu i evo, da razmišljamo i mi a i Vlada Crne
Gore kojoj je to i obaveza. Dakle, kako pomoći realnoj privredi. Juĉe imate dešavanja u
"Vektra Jakić". Uveden je steĉaj. Radi se o preduzeću koje je uvijek imalo perspektivu i
potencijal, koji je iz ne znam kojih razloga išlo na doboš, odnosno na privatizaciju.
Privatizacija je bila kakva je bila, ali tamo postoje nove moderne mašine, tamo postoje
ljudi koji su taj posao znali da rade i znaju da rade, i evo prostora za drţavu da drţava
ne propusti da se u postupku steĉajnome do kraja devastira imovina tog preduzeća, već
da se drţava pojavi kao neko ko ţeli da to preduzeće saĉuva, da ga privremeno
osposobi i stavi u funkciju i da onda u nekom normalnom postupku naĊe partnera.
Dalje, to sam govorio i te neke ideje oko takozvanih prevremenih otplata. Dakle,
ova drţava poštujući i ovaj Predlog zakona ako bude u formi zakona usvojen, ali i ne
samo kroz rokove iz ovog Predloga akta, već i obavezu da i prevremeno otplati,
odnosno avansira neka potraţivanja pojedinih lica koja rade za budţet. Dakle, drţava
Crna Gora je najveći poslodavac, javni sektor, ogroman broj firmi, kompanija radi kroz
javne nabavke, ugovorene usluge za drţavu. Dakle, jedan od vidova pomoći je da im se
ne kasni u isplati potraţivanja, već prevremeno isplate potraţivanja. Da se dokapitalizuju
one firme, ona akcionarska društva za koja drţava procijeni da mogu da opstanu u
narednom periodu da imaju kvalitetne programe razvoja. Da drţava uĊe kao kupac
imovine i nekretnina, poslovnih prostora, zemljišta koje je sada potcijenjeno jer je trţište
takvo i da po nekim niskim cijenama kupi tu imovinu tih preduzeća, da pomogne na taj
naĉin da direktno upumpa likvidnosna sredstva od kredita koje već uzimamo, a da ih ne
dajemo za neke druge stvari u privredi. Kad to banke neće da rade, kad to bankarski
217

kanali ne mogu da priušte, da se drţava tu naĊe kao jedan od faktora. E, mi u SNP-u i
ovaj Predlog akta tretiramo kao mogući put da se konaĉno drţava ukljuĉi onako kako
smo pomagali bankama, kada smo 2009. godine donijeli Zakon o mjerama zaštite
bankarskog sistema gdje smo sprijeĉili kolaps banaka. E sada da to isto uradimo po
istim aršinima, po istim aršinima i za privredu i da probamo da finansijskim mjerama
zaista direktno pomognemo privredi. I ovaj zakon i ovo što sada radimo i ove ideje bi
mogle biti da kaţem jedan dobar pravac rešenja tog problema. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolege, zakljuĉujem raspravu povodom ove taĉke dnevnog reda.
Ostala je završna rijeĉ.
Pretpostavljam da će kolega Šehović iskoristiti. Izvolite, imate pet minuta.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hoću, svakako.
Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţene kolege, dozvolite mi da se na samom
poĉetku zahvalim na konstruktivnim diskusijama koje su se ĉule povodom ovog
zakonskog rješenja. Ja bih rekao da ova materija i problematika koju tretira ovaj zakon,
to svakako zasluţuje.
TakoĊe bih ţelio da kaţem da sam u diskusiji koja je bila posvećena rebalansu
budţeta, jasno iznio stav Socijaldemokratske partije da treba razmišljati o promjeni
razvojnog modela, da treba umjesto fokusa na strateške investiture, koji umjesto da
unose novac u Crnu Goru, novac iz Crne Gore iznose, fokus napraviti ka zdravijem
dijelu ekonomije, ka realnom sektoru u ekonomiji, ka fleksibilnijem sektoru u ekonomiji, a
to je svakako sektor malih i srednjih preduzeća. Upravo je ovaj zakon korak u pravcu
rješavanja jednog od krupnih problema i najvećih problema sa kojima se taj sektor
suoĉava, a to je svakako problem nelikvidnosti koji se dešava zbog ĉinjenice da su tim
malim i srednjim preduzećima nametnuti ekstremno dugi rokovi plaćanja koji iznose i do
180 dana. Ako se poredimo sa zemljama u Evropskoj uniji i ako je vjerovati podacima
Privredne komore, a ne vidim ni jedan razog da to ne uradimo, onda su rokovi plaćanja
u Crnoj Gori znatno duţi nego što su rokovi plaćanja u zemljama Evropske unije a one
su obavezane direktivom da usvoje ovakav zakon. Ako su zemlje Evropske unije
obavezane direktivom odgovarajućom da usvoje ovakav zakon, onda mi imamo još veći
interes da ovaj zakon usvojimo i vjerujem da će to biti jedan od argumenata o kojem će
kolege poslanici voditi raĉuna prilikom izjašnjavanja i vjerujem da će ovaj zakon dobiti
prohodnost ovog parlamenta.
Da li će ovaj zakon riješiti sve problem u Crnoj Gori Apsolutno ne i niti jedan
zakon ne moţe riješiti sve probleme, ali će riješiti jedan od najvećih, a pogotovo će
riješiti probleme u sektoru malih i srednjih preduzeća koja dolaze iz poljoprivredne
proizvodnje, pogotovo će riješiti probleme iz Tuzi, odakle dolazi gospodin Gegaj i
probleme poljoprivrednika iz mog Plava i Gusinja i ĉitavog niza poljoprivrednih
proizvoĊaĉa iz Crne Gore, koji su obavezni, koji su jednostavno upućeni na velike
privredne sisteme, na velike trgovaĉke lance, koji prodaju njihovu robu u roku od par
dana, a onda njihov novac okreću po pola godine, primoravajući na taj naĉin mali i
srednji biznis da podiţe kredite, umjesto da ovi prvi veliki trgovaĉki lanci podiţu kredite
pa da razvijaju svoj biznis na bazi tih kredita. Dolazimo u apsudnu situaciju da su veliki
218

trgovaĉki lanci i pojedini veliki nesavjesni privredni subjekti beskamatno kreditirani od
strane malih privrednih subjekata. Ovaj zakon to spreĉava, ovaj zakon je kazna za sve
one nesavjesne privredne subjekte koji nameću duge rokove plaćanja.
U diskusiji kolega poslanika se ĉulo i pitanje kako moţemo zakonom da
ograniĉimo rok plaćanja. Moţemo da ograniĉimo rok plaćanja jednako onako kako su
mogle sve zemlje Evropske unije i jednako onako kako su mogle najveći broj zemalja u
region. Da li na to imamo pravo - imamo, da li je to u skladu sa Ustavom – jeste, jer je
ovaj zakon dobio podršku i od strane Ustavnog odbora.
Da li ćemo ovim zakonom izazvati kontraefekat i šta sa onim privrednim
subjektima kojima odgovara duţi rok plaćanja, to je jedna od teza koja se ĉula.
Apsolutno odgovorno tvrdim da nikom u Crnoj Gori ne odgovaraju duţi rokovi plaćanja.
Svakom je interes da ti rokovi plaćanja budu kraći, a ovaj zakon se upravo odnosi na
one koji, jednostavno, namećući duţe rokove plaćanja ugroţavaju svoje dobavljaĉe iz
sfere malog i srednjeg biznisa, a samim tim ugroţavaju cjelokupnu ekonomiju. Ako
danas, odnosno ako u skorije vrijeme ne usvojimo ovakav zakon, realno se suoĉavamo
sa opasnošću da će naš platni sistem da bude paralizovan o ĉemu svjedoĉi konstantno
povećanje ukupnog broja blokiranih raĉuna, kao i ukupnog iznosa koji je sad već
premašio 400 miliona eura.
Da li se javnim nabavkama moţe rješavati problem koji nastaje izmeĊu javnog
sektora i pravnih lica koji stupaju ugovorne odnose sa njima Upravo su javne nabavke
jedan od generatora nelikvidnosti. Rekao sam, nije problem u situaciji kada je drţava
generator nelikvidnosti, tu se ne radi o tome da se drţava suoĉava sa nedostatkom
novca jer u javne nabavke svakako ne mogu ići ako nemaju novca, nego se radi o
nedostatku kod pojedinih dobre volje. Da se to ne bi dešavalo, ovaj zakon treba usvojiti.
I svakako, pošto mi je isteklo vrijeme a nijesam stigao na sva pitanja da odgovorim,
vjerujem da je svim onim koji su slušali ovu raspravu bilo interesantno i vjerujem da su
shvatili zbog ĉega je vaţno usvojiti ovaj zakon.
Koristim priliku da i ovo kaţem. Ovo neće biti jedini zakon koji ćemo mi predloţiti
u ovom visokom domu. Dakle, mi ćemo paralelno sa ovim zakonom predloţiti i zakon
kojim ćemo skratiti sudske postupke za sve one koji utuţe privredne subjekte koji
prekoraĉe ovaj rok koji je propisan ovim zakonom. TakoĊe ćemo inicirati i zakonsko
rješenje koje zabranjuje osnivanje novih pravnih lica vlasnicima privrednih subjekata koji
imaju blokirane raĉune, jer je to jedan od naĉina na koji se eskivirao problem koji je
nastao zbog posljedice da im je blokiran raĉun i razmislićemo o onome što je uradila
Hrvatska, a to je davanje mogućnosti drţavi da svim pravnim licima koja stupaju u
ugovorne odnose sa njima, avansiranjem plaćanja potpomogne njihovu likvidnost. U
svakom sluĉaju, vjerujem da je rasprava pokazala da je ovaj zakon dobar, da ga treba
usvojiti i zbog toga se nadam u konaĉnom i pozitivnom stavu ove Skupštine.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Završili smo ukupni pretres povodom ove taĉke dnevnog reda o kojoj ćemo se
izjasniti naknadno.
Zahvaljujem svim uĉesnicima i kolegi Šehoviću kao predlagaĉu na kvalitetnoj
razmjeni mišljenja.
219

Poštovane kolege, mi ćemo sa ovim završiti naš današnji radni dan. Trebalo je u
nastavku da razmatramo taĉku Predlog zakona o potvrĊivanju Sporazuma o slobodnoj
trgovini izmeĊu Crne Gore i evropskih zemalja, meĊutim obaviješteni smo da resorni
ministar i resorni pomoćnik ministra nijesu danas tu, van Crne Gore su zbog sluţbenih
obaveza, tako da se nijesu stvorili uslovi da razmatramo ovu taĉku dnevnog reda, pa
ćemo, kaţem, danas završiti.
Nastavljamo sa radom u utorak u 11 ili 12 sati. Ne znam da li su odbori zakazani
ujutro. Onda je moţda bolje u 12 da nastavimo sa radom, po ranijem dogovoru sa
Kolegijuma taĉka dnevnog reda će biti Ostvarivanje zakljuĉaka Skupštine Crne Gore
vezano za Kombinat aluminijuma.
Dakle, u utorak u 12 h nastavljamo sa ovom taĉkom, ja vam zahvaljujem na
saradnji i vidimo se.
5.06.2012. u 12.30 h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupština Crne Gore, nastavljamo 6. śednicu.
Po dogovoru sa Kolegijuma završavamo danas razmatranje Predloga zakona o
potvrĊivanju sporazuma o slobodnoj trgovini izmeĊu Crne Gore i EFTA zemalja.
Razmatraćemo izbor i imenovanja ĉlanova Odbora Agencije za energetiku,
zamjenika i predśednika, dva ĉlana Komisije hartija od vrijednosti, zaštitnika ljudskih
prava i sloboda, zamjenika takoĊe, dva ĉlana Savjeta Agencije za elektronske
komunikacije i poštansku djelatnost, izbor osam ĉlanova Upravnog odbora Fonda zaštite
i ostvarivanja manjinskih prava, izbor dva ĉlana Sudskog savjeta.
To je ono što smo planirali danas da odradimo, a da bismo śjutra krenuli u
raspravu u pojedinostima po onome što smo završili, a to je sve u naĉelu šeste śednice i
konaĉno śutra i glasanje o ovim izborima i imenovanjima.
U ĉetvrtak, nešto malo kasnije nego što smo oĉekivali ćemo poĉeti sa śednicom
koja je posvećena ostvarivanju zakljuĉaka Skupštine Crne Gore povodom KAP-a, da
bismo u tim uslovima nastavili u petak, koliko nam ostane vremena i dali prostora
Odboru da usaglašava zakljuĉke i glasali u petak i tu taĉku dnevnog reda. Morali smo
tako da poveţemo, jer iduće sedmice imaju naše kolege medjunarodne obaveze, tako
da je to plan rada do kraja ove śednice.
Uz ove servisne informacije koje su vam vjerovatno dale moje kolege iz
Kolegijuma, pred nama je Predlog zakona o potvrdjivanju sporazuma o slobodnoj
trgovini izmedju Crne Gore i EFTA zemalja.
Ovlašćeni predstavnici Vlade su ministar Kavarić i pomoćnik ministra Šćepanović.
Pomoćnik ministra je tu, a izvjestioci odbra su koleginica Dragiĉević, za ustavna
pitanja i zakonodavstvo i Avramović, za meĊunarodne odnose i evropske integracije.
Oboje su tu. Hvala im.
Otvaram pretres. Gospodine Šćepanoviću, ţelite li rijeĉ Izvolite.
GORAN ŠĆEPANOVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, uvaţeni poslanici,
220

Pregovori o zakljuĉenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, koju
saĉinjavaju Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn, zapoĉeli su na inicijativu Crne
Gore u skladu sa preporukom Evropske komisije.
Pregovori su zakljuĉeni u Podgorici 8. jula 2011. godine, a sporazum je potpisan
na ministarskoj konferenciji EFTA 14. novembra 2011. godine.
Znaĉaj ovog sporazuma se ogleda u tome da su EFTA zemlje na devetom mjestu
u svijetu po obimu robne razmjene, a znaĉajni su uĉesnici u oblasti trgovine uslugama i
stranim direktnim investicijama.
EFTA je do sada zakljuĉila 20 sporazuma o slobodnoj trgovini sa ukupno 29
partnerskih zemalja izvan Evropske unije.
U tom smislu preko 80% ukupne EFTA trgovine ĉine preferencijalni trgovinski
sporazumi. Zemlje iz regiona koje su potpisale sporazume sa EFTA su: Albanija,
Hrvatska, Makedonija i Srbija, dok su tokom 2011. godine zapoĉeti pregovori sa
Bosnom i Hercegovinom i još uvijek nijesu okonĉani.
Zemlje EFTA su, pored Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, glavni trgovinski partner
Evropske unije. Zakon o potvrdjivanju sporazuma o slobodnoj trgovini izmeĊu Crne Gore
i EFTA zemalja omogućiće dalji razvoj i unapreĊenje trgovinske i ekonomske saradnje
sa svim zemljama EFTA, posebno u dijelu pristupa trţištu roba. Takodje, usvajanjem
Zakona o trgovini medju stranama biće stvoren osnov za povećanje i konkuretnosti i
jaĉanje zaštita prava intelektualne svojine, razvoj medjunarodne trgovine u skladu sa
principima odrţivog razvoja, kao i rast investicija.
Sporazumom o slobodnoj trgovini izmedju Crne Gore i EFTA zemalja definisane
su sljedeće oblasti: trgovina robama i carinska pitanja, zaštita intelektualne svojine,
investicije, ulaganja, usluge i javne nabavke, plaćanje i kretanje kapitala, trgovina i
odrţivi razvoj, formiranje zajedniĉkog komiteta, eventualno rješavanje sporova i završne
odredbe.
Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku se ogledaju u obavezi stupanja
na snagu ovog zakona od 1. jula u odnosu na one strane koje su deponovale svoje
instrumente ratifikacije najmanje dva mjeseca prije tog datuma.
Predlaţem da usvojite ovaj zakon. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Otvaram raspravu. Izvolite.
Da li ima specijalista za slobodnu trgovinu
Pitao sam za slobodnu, a ne za zabranjenu trgovinu.
Ovim završavamo raspravu. Zahvaljujem pomoćniku ministra Šćepanoviću.
Idemo na Izbor i imenovanja, po dogovoru.
Imenovanje ĉlana Odbora Regulatorne agencije za energetiku.
Dobili ste predlog.
Da li ima zainteresovanih za raspravu
Kolega Damjanoviću, da li to da shvatim kao prijavu ili kao pozdrav
Kolega Damjanović ima rijeĉ. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, predstavnici predlagaĉa,
221

Prvi od današnjih predloga za imenovanje i to ĉlana Odbora regulatorne Agencije
za energetiku, gdje se definitivno pokazalo i pokazuje da je ova Vlada sa naĉelom kojim
predlaţe kandidate za vaţne regulatorne agencije zaista u punoj politici kadrovskog i
svakog drugog kontinuiteta i gdje se ponavlja nešto što smo imali i prošle godine kada
smo birali, ĉini mi se, gospodina Prelevića za ĉlana Regulatorne agencije. I tada sam, a
to ću i sada jasno da ponovim, izrazio rezerve prema imenovanjima koja dolaze iz onih
subjekata koji mogu da imaju potencijalni konflikt interesa, upravo sa tom agencijom
koja treba da radi posao shodno Zakonu o energetici. Dakle, prošle godine smo imali
imenovanje i glasanje o ĉovjeku, nije, po mom mišljenju skromnom, imao kompetencije,
bio u konfliktu interesa, što se tiĉe mjesta koje pokriva.
Prvo pitanje jeste za Vladu - Zašto je radna grupa za imenovanje ĉlana Odbora
Regulatorne agencije ostala ista Zašto nije promijenjena Imamo sliĉan predlog i to u
odnosu na nekoliko kandidata. Po ovome što je ovdje dostavljeno se jasno vidi da imaju
bolje reference i da nijesu u potencijalnom konfliktu interesa. Neću da licitiram imenima,
ali ću da pitam predlagaĉa, odnosno predsjednika Vlade u ime komisije. Ovdje se vidi iz
biografije predloţenog kandidata da je od 2007. do 2011. godine, do prošle godine, bio
na ĉelu funkcionalne jedinice distribucije. Dakle, zaposlen u Elektroprivredi.
U odnosu na postojeća dva ĉlana Agencije, gdje je gospodin Martinović, takoĊe,
radio u Elektroprivredi, o ovom drugom gospodinu sam govorio i prošle godine, nema
potrebe ponovo, ja samo hoću da postavim jedno pitanje.
Da li su se stekli uslovi i da li i sa ovim potencijalnim imenovanjem mi dobijamo
nezavisnu regulatornu agenciju za energetiku Znajući da je trţište energetike visoko
monopolizovano trţište, gdje faktiĉki sem Elektroprivrede Crne Gore nemamo jakih
kompanija koje uĉestvuju, gdje nemamo slobodne konkurencije, time postaje osjetljiv
posao Regulatorne agencije za energetiku. Posebno u dijelu koji se odnosi na
ingerencije shodno Zakonu o energetici, gdje se odreĊuju tarife i gdje se faktiĉki
odluĉuje o cijeni elektriĉne energije u narednom periodu U tom smislu Regulatorna
agencija za energetiku mora da, jer to niko drugi neće uraditi, ni Vlada, ni ovaj
Parlament, pokazuje pun autoritet i punu nezavisnost u odnosu na bilo koji zahtjev koji
potencijalno moţe da stigne iz Elektroprivrede, a koji se tiĉe povećanja cijene struje i
svih drugih stvari, koje ne bi bile u skladu sa zakonskim ingerencijama, a i uredbama
podzakonskim aktima koje upravo ova agencija donosi. I zato me ĉudi da je ova ista
komisija, u sastavu Igor Noveljić, akademik Vukoslavĉević, Jadranka Radović, Igor
Gušanović i Tanja Radusinović, u odnosu na ovih nekoliko kandidata koji su prošli sve
faze kandidature, a ovaj predlog datira već nekih pola godine i to je takoĊe pitanje za
sve nas, zašto je potrebno ovoliko vremena da se doĊe do trećega ĉlana. Znamo da su,
ĉini mi se, gospodin Kotri i gospodin Bojović otišli u penziju, zašto je ovoliko vremena
trebalo i zašto nemamo ovdje sem jedne reĉenice, gdje se kaţe: "S obzirom na njegovo
bogato radno iskustvo i dosadašnje vrlo uspješno obavljanje struĉnih i rukovodećih
poslova u elektroenergetskom sektoru, komisija predlaţe toga i toga gospodina za ĉlana
odbora". Dakle, sami ovdje kaţete da se gospodin bavio poslovima u
elektroenergetskom sektoru. Radio je do prošle godine, odnosno do skoro, ako još
uvijek ne radi. Tamo gdje treba sa pozicije ĉlana ove agencije da definiše njihov rad i
sad ja ovdje. Mi u SNP-u da vjerujemo da neće biti u konfliktu interesa htio ne htio i da
neće raditi za raĉun svoje bivše firme. Od toliko inţenjera i elektroinţenjera i ljudi koji
nijesu radili u Elektroprivredi, od toliko kandidata koji su se ovdje javili imamo istu
matricu kao i prošle godine, da se polako kadrovski pravi jedna priĉa. RAE, koja je kako
222

tako imala svoju nezavisnost, zahvaljujući kadrovima koji su u njoj radili, koji su dugo
godina bili u njoj i maltene nemali nikakav link sa Elektroprivredom sada dobiti ljudi koji
su do skoro bili tu i za koje treba da oĉekujem da kada budu odluĉivali o tarifama i cijenu
od strane Elektroprivrede budu objektivni. Svakako ovo nije naĉin i liĉno mislim da
komisija nije napravila dobar izbor. Ako mogu biti slobodan da izrazim i rezervu Kluba
SNP-a prema ovom kandidatu, ne liĉno zbog kandidata, zbog imena i prezimena, već
samo zbog funkcije sa kojom treba da poĉne da radi u Regulatornoj agenciji.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Ĉuli smo probleme bivše, a uvijek su problemi veći buduće firme. Kolega
Medojević.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, kada je u pitanju izbor ovih ĉlanova nezavisnih organa
upravljanja, nezavisnih regulatornih tijela, kao što znate, imam stalan prigovor. Dakle, da
Skupština dosta paušalno i nekritiĉki u nekim sluĉajevima prenosi svoja ovlašćenja i
daje mnogo povjerenja i veliki portfelj ljudima za koje mi ovdje u Parlamentu niti znamo
kakvi su im planovi, kakve su im ideje, šta misle o podjeli Elektroprivrede, šta misle o
zahtjevima Kombinata aluminijuma, šta misle o izdvajanju Termoelektrane, šta misle o
regulaciji cijena, kakvi su im stavovi vezano za efekte nezavisnog regulisanja trţišta
elektriĉne energije i onda nas Vlada i vladajuća većina uvijek dovede pred svršen ĉin i u
neprijatnu poziciju. Da priĉamo o imenovanju nekog konkretnog ĉovjeka koga u principu
ne poznajemo, niti imamo informacije o njegovim stavovima, o njegovim kljuĉnim
programskim principima na kojima će vršiti jednu vrlo vaţnu funkciju. Dakle, on tamo
treba da štiti potrošaĉe i graĊane Crne Gore od monopola. Ja se pridruţujem ovim
izreĉenim skepsama i sumnjama da neko ko je iz samog sektora, ko je iz
Elektroprivrede, iz Elektrodistribucije prirodnom logikom stvari, kao kad govorimo o
Sudskom savjetu i kao kad govorimo o nekim drugim, takoĊe, regulatornim tijelima,
prirodno je da će se pojaviti solidarnost i da će prevagnuti taj dugogodišnji osjećaj
pripadnosti tom sistemu. Ĉinjenica je da ga je Vlada oĉigledno kao lojalnog kadra DPS-a
i SDP-a predloţila u nekoj kadrovskoj kombinatorici i zbog toga mislim da moramo svi
zajedno da razmislimo o dvije, tri vrlo vaţne stvari.
Prije svega, da li se trţište elektriĉne energije u Crnoj Gori moţe regulisati
nezavisnom Regulatornom agencijom To je kljuĉno pitanje. Nikada ovdje nijesmo ĉuli
ni od premijera, ni od ministra da li ovako malo trţište sa ovakvom strukturom
proizvodnje, sa ovakvom topologijom mreţe, sa ovakvom strukturom korisnika uopšte
moţe biti nezavisno regulisana. Odgovor koji sam vam dao na samom poĉetku je - ne
moţe. Umjesto da nastavljamo sa primjenom pogrešnih strukturnih modela, koji nas
dovode u situaciju da svi uĉestvujemo u tom zloĉinu, ja svojom raspravom uĉestvujem u
neĉemu što je oĉigledno sistemska greška, ne moţete ovako energetsko trţište
regulisati kroz regulaciju cijena kada imate samo jednog ponuĊaĉa.
Analizirali smo troškove Elektroprivrede, prije ove genijalne ideje profesora
osnivaĉa sa UDG-a, da li Elektroprivreda, kao sistem, ima veće troškove sad, kad
saberete sve ove cjeline koje su nastale ovom reformom, ili je imao veće troškove prije
Efikasniji je sistem bio, bolja kontrola, bolje zaštićeni graĊani u starom poretku stvari,
223

kada je Elektroprivreda bila u stoprocentnom vlasništvu drţave, kada je Vlada imala
odgovornost za taj sektor i kada je, naravno, Skupština mogla kroz izvještaje javnih
preduzeća i kroz sve ono što sve ovdje radilo nekad u onoj dogovornoj ekonomiji da ima
odreĊeni uticaj. Još jedno upozorenje svima nama. Pod hitno mijenjati Zakon o
energetici i suoĉiti se sa ĉinjenicom - malo energetsko trţište sa ovakvom strukturom ne
moţe da se dereguliše i vrlo je opasno sa aspekta interesa zemlje, sa aspekta
dugoroĉne odrţivosti i ekonomije energetskog sitema da nastavljamo da robujemo
pogrešnom modelu. Vrijeme je, gospodo iz DPS-a i SDP-a i Vlade, da shvatite da je ta
odluka bila pogrešna. Ona sada logiĉno proizvodi pogrešne konsekvence. Mi se sad
pravimo da je sve u redu pa imenujemo ĉlanove. Ne moţe se regulisati,nema kljuĉnog
elementa, nema konkurencije.
Naši potršaĉi ne mogu da izaĊu na trţište kojeg nema, ne mogu da kupe struju iz
okruţenja, ne mogu da kupe struju iz Evrope, ne moţete da utiĉete. Zato vam
predlaţemo - mijenjajmo Zakon o energetici, dajte da napravimo društveni konsenzus,
da kaţemo - ne damo Elektroprivredu Crne Gore, jer to je jednako sa izjavom - ne damo
drţavu Crnu Goru. Dajte da vratimo jedan korak nazad. Ako je Vukotić pogriješio, ako je
imao neke zablude, pa, dobro podrţavao je Slobodana Miloševića, podrţavao je one i
one, pogriješio ĉovjek, poslije se ispravio prešao je na neke druge modele, bio je doktor
socijalistiĉke ekonomije, izuĉavao sovjetske kolhoze, sada nam drţi predavanje iz
korporativnog upravljanja i trţišne ekonomije. Treba da mu kaţemo – ĉovjeĉe, pogriješio
si. Ovu cijenu ćemo svi da platimo, cijena će biti “straviĉna”, kroz povećanje cijena, kroz
gubitak energetskih resursa i kroz gubljenje zadnjeg resursa s kojim moţemo da
napravimo novu veliku promjenu ekonomske politike i da pokrenemo jedan razvojni
ciklus za budućnost naše djece. Tako da smatram da ovo što je rekao kolega iz SNP-a
apsolutno stoji. Konflikt interesa je prevelik i ne u ovom sluĉaju, nego i u mnogim drugim
sluĉajevima. Zbog toga ne treba sad da se bavimo kadrovima, nego da vidimo šta da
radimo sa Elektoroprivredom, šta da radimo sa energetskim sektorom. Dakle, da li da ga
ostavimo ovako da ga ĉerupaju od A2A do ruskih investitora i crnogorskih tajkuna i
moćnika iz Prve banke i prve porodice, ili ćemo da kaţemo - dosta, ne damo
Elektroprivredu, pogriješili smo, hajmo da poslušamo opoziciju i struĉne ljude, da
napravimo novi model i da krenemo u neki novi razvojni ciklus.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Labudoviću, izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, koleginice i kolege.
Nalazimo se pred još jednim od onih izbora kada ćemo odluĉiti “za” ili “protiv”,
svejedno je, a da, pritom, osim nekolicine ovdje dobro upućenih i dobro verziranih u
kadrovsku politiku DPS-SDP koalicije, nemaju pojma o kome je rijeĉ. I neće biti prvi put,
i ne bi bilo tako strašno da nije rijeĉ o jednom od najvaţnijih sektora u privredi Crne
Gore, i neće biti strašno moţda zbog samog imena i prezimena, koliko zbog naĉina na
koji se ova drţava odnosi prema tom sektoru, što samo govori da se, s jedne strane,
prema njemu ponaša krajnje neozbiljno, a, s druge, da ne ţeli jedna uska grupa da taj i
te kako vaţan privredni sektor ispusti iz svojih ruku. Neka dignu ruku u vladajućoj većini
oni koji znaju ko je ovaj ĉovjek, a danas treba da ga promovišemo u jednog od
224

najodgovornijih ljudi za odnos izmeĊu Elektroprivrede i drţave i društva prema njenom
ponašanju. Da sam maliciozan kao što nijesam mogao bih da izrazim vrlo ozbiljnu
sumnju da je ovdje rijeĉ o jednom strašnom nepotizmu. O ĉovjeku koji je s pozicije
obiĉnog dispeĉera za vrlo kratko vrijeme, odlukom jednog od najviših rukovodilaca u
Elektroprivredi, došao do ove pozicije. Ali, je to druga stvar. Ali, ĉinjenica da ga ovdje
meĊu nama, liše moţda vas ĉetiri, pet, ne zna niko, a da treba da bude garant našeg
povjerenja u to da će štititi interes graĊana u odnosu na interes institucije koja ga je
promovisala, s pozicije obiĉnog dispeĉera do ovako vaţne pozicije, to je stvarno van
svake pameti.
Ono što bi bio minimum minimuma, što bi bio jedan korektan odnos prema ovom
domu, bilo bi makar da smo oko tog ĉovjeka u nekom od odbora, pa makar u Odboru za
privredu, ili u Administrativnom odboru, svejedno, imali makar mogućnost nekog
konsultativnog saslušanja. Da ga prvo upoznamo liĉno, da vidimo njegove poglede i
stavove u odnosu na posao koji će da obavlja, i da tek onda, na osnovu eto makar tog
minimalnog uvida u njegov ukupan diskurs, dignemo ruku “za” i “protiv”. Ovako, ovo je
van svake pameti. Ovo je poniţavanje Skupštine. Nije sad pitanje opozicionog ili
pozicionog odnosa prema ovom predlogu. Kakav god da je, on bi uvijek bio izabran ako
ga vi predloţite. Ali, ono što, da sam na vašem mjestu, a srećom nijesam, ne bih
dozvolio, jeste, da me bilo ko vuĉe za nos na naĉin da moram da dignem ruku za
nekoga o kome pojma nemam.
Gospodo, to što piše u njegovoj biografiji nije dovoljno. Ĉinjenica da njega 70%
ĉlanova ovog doma ne poznaje govori dovoljno o njegovom autoritetu, i govori dovoljno
o našem mogućem povjerenju u to da će on raditi posao za koji ga biramo na naĉin da
će štititi interes graĊanina, da će štititi društveni interes, a ne interes jedne uske grupice
koja ga promoviše u ovo u što ga promoviše. Vi moţete da dignete ruku “za”, Nova
srpska demokratija neće za ovo glasati, ali prije ili kasnije, gospodo, ne zaboravite,
raĉun za vaš izbor, jer ovo će biti vaš izbor, doći će i na vaša vrata. Jer, nećete moći
dovijeka da ne plaćate raĉune za struju, da vam ih otpisuju, jednog dana ćete sve ovo
što birate i anaĉin na koji birate morati zajedno sa nama da platite. Prema tome, moj
vam je predlog da dobro razmislite i ako je ovo moglo da ĉeka pola godine, eto kolika je
hitnost toga pitanja, moţe da saĉeka još 10,15 dana da se makar sa tim ĉovjekom
upoznamo i rukujemo, pa moţda, moţda nas i ubijedi da i mi za njega glasamo. Ovako,
nema teorije. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poslanik Zoran Jelić. Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici,
Danas imamo na dnevnom redu taĉku Izbor i imenovanja, ali oĉito da jedan dio
poslanika se udaljuje od teme, i samo ću proĉitati ĉlan 98 Poslovnika - Poslanik ili drugi
uĉesnici u pretresu mogu govoriti samo o predlogu koji je na dnevnom redu i u vremenu
propisanom za izlaganje.
Dakle, dio poslanika već govori o izvještaju o radu Regulatorne agencije za
energetiku. Imaćemo prilike o tome da priĉamo kada bude taj izvještaj na dnevnom redu
i onda ćemo moći da saopštimo stavove oko stanja na elektroenergetskom trţištu u
Crnoj Gori. Danas imamo taĉku o Izboru i imenovanju ĉlana Regulatorne agencije za
225

energetiku i o tome ĉovjeku treba razgovarati. Liĉno poznajem toga ĉovjeka i znam da je
ĉastan i pošten. Osim toga, smatram i da je struĉan ĉovjek, i ţelim ovdje da govorim o
naĉinu kako je došlo do izbora ovog kandidata. U skladu sa ĉlanom 28 Zakona o
energetici, Vlada Crne Gore je na sjednici od 08. decembra 2011. godine donijela
rješenje o imenovanju Komisije za rangiranje kandidata za izbor ĉlanova Regulatorne
agencije za energetiku. U toj komisiji su bili kompetentni ljudi koje je Vlada predloţila:
Igor Noveljić, predstavnik Vlade, koji je bio istovremeno i predsjednik komisije, zatim
akademik Petar Vukoslavĉević, predstavnik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti,
profesor doktor Jadranka Radović, predstavnik Univerziteta Crne Gore, profesora
Elektrotehniĉkog fakulteta u Podgorici, profesor doktor Igor Gušanović, predstavnik
Univerziteta Crne Gore i Tanja Radusinović, predstavnik Privredne komore Crne Gore.
Dakle, jedna kompetentna komisija koja je mogla da kvalitetno rangira i pregleda svu
dokumentaciju o mogućim ĉlanovima Regulatorne agencije za energetiku.
Procedura je bila potpuno ispoštovana i u zakonskom roku prijavilo se pet
kandidata: doktor Dragoljub Drašković, Pero Vuĉković, Novak Medenica, Miroslav
Vukĉević i magistar Dragoljub Šarović.
Komisija je odradila svoj dio posla i na osnovu izvršenih detaljnih uvida u
dokumentaciju prijavljenih kandidata sproveden je postupak rangiranja. Komisija je
utvrdila predlog rang liste, i to: na prvorm mjestu je bio gospodin Miroslav Vukĉević,
zatim Dragoljub Drašković, Pero Vuĉković, Novak Medenica i magistar Dragoljub
Šarović.
U obrazloţenju ove odluke stoji da je gospodin Miroslav Vukĉević diplomirani
inţinjer elektrotehnike smjer energetika, nakon diplomiranja na Elektrotehniĉkom
fakultetu u Podgorici 1989 . godine ostvario bogato radno iskustvo u obavljanju struĉnih
rukovodećih poslova na sljedećim radnim mjestima:
Bio je inţinjer za razvoj u "Minelu", Institut za automatiku u Beogradu, operativni
dispeĉer u nacionalnom dispeĉerskom centru Elektroprivrede Crne Gore, rukovodilac
operativnog odjeljenja u nacionalnom dispeĉerskom centru, direktor funkcionalne cjeline
distribucije u Elektroprivredi Crne Gore, savjetnik Odbora direktora Elektroprivrede Crne
Gore. Ĉlan je Upravnog odbora Privredne komore.
Dakle, gospodin je obavljao navedene poslove u Elektroprivredi gdje je imao
priliku dobro da se upozna sa karakteristikama elektroenergetskog sistema Crne Gore i
problema u njegovom funkcionisanju. Bio je ĉlan radnog tima Elektroprivrede Crne Gore
na izradi tarifnog sistema za elektriĉnu energiju u okviru kojeg je radio na primjeni
tehniĉkih predloga za definisanje tarifnih sistema, proraĉuna i dijagrama potrošnje
elektriĉne energije za Kombinat aluminijuma, Ţeljezaru, Ţeljeznicu i ostale potrošaĉe na
distributivnom nivou. Uĉestvovao je u mnogim meĊunarodnim radnim grupama koje su
se bavile pitanjima pristupanja elektroprenosnoj mreţi, upravljanju i zagušenjima i
tokovima snaga u elektroenergetskim sistemima Jugoistoĉne Evrope. Ta komisija je bila
sastavljena od predstavnika Austrije, Rumunije, Bugarske, Grĉke, Turske i ostalih
ĉlanica elektroenergetske zajednice. Osnovni zadatak ove grupe je bio priprema za
osnivanje aukcijske kuće za koordinisanu alokaciju prekograniĉnih prenosnih kapaciteta
u Jugoistoĉnoj Evropi.
Kandidat govori i engleski jezik. Dakle, iz ove kratke biografije, govori se da je
gospodin Vukĉević potpuno kompetentan za obavljanje ove funkcije u Regulatornoj
agenciji za energetiku. Na osnovu svih ovih karakteristika komisija, na ĉelu sa
226

predsjednikom, predloţila je ovog kandidata. Demokratska partija socijalista podrţava
predloţenog kandidata za izbor ĉlana Regulatorne agencije za energetiku.
Sada ova druga pitanja koja se ĉuju o tome da će ovaj kandidat ili neki kandidati
otpisivati struju za ĉlanove Demokratske partije socijalista itd. Mogu odgovorno da
tvrdim da dobro vode raĉuna oni koji kaţu za taj otpis te struje, da se više, ako postoji
tog otpisa, otpisuje ta struja upravo onima koji ovdje priĉaju o tom otpisu struje. Mogu
odgovorno da tvrdim da otpisivanja struje nema, postoji naĉin na koji se izlazi graĊanima
koji imaju visok dug kako se moţe ta struja platiti u nekim ratama i u nekim povoljnijim
okolnostima nego što je to ovdje danas saopšteno. Dakle, još jednom podrţavamo
kandidata za predlog ĉlana Regulatorne agencije za energetiku. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala. Imaćete prilike još jedanput jer kolega Damjanović ţeli komentar.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Nisam mislio da se javljam da komentarišem uvaţenog kolegu Jelića, ţao mi je,
ali moram, ne iz razloga što je gospodin Jelić ĉitao biografiju predloţenog kandidata i što
je stao iza njega jer ga poznaje liĉno. Dakle, niko ovdje nema sumnju da se radi o
dobrom ĉovjeku. Mislim da nema potrebe da o tom dijelu dalje širimo priĉu, ovdje
govorim samo na nivou principa. Je li fakat da je ovaj kolega koji treba da bude za par
dana na mjestu ĉlana Odbora RAE i da odluĉuje o zahtjevima Elektroprivrede sada na
radnom mjestu savjetnika Odbora direktora EPCG Jeste. Je li fakat da ga je predloţila
komisija u sastavu Noveljić, Vukoslavĉević, Radović, Vušanović, Radusinović Jeste, i
to još davnog novembra, decembra završeni postupci, pa se ĉekalo ĉetiri mjeseca do
23. aprila da bi se donijela konaĉna odluka. Hajmo malo i o konfliktu interesa, onda i u
odnosu na komisiju. Je li fakat da je ovaj gospodin, liĉno ga ne znam, vjerujem u
njegovo poštenje, negdje piše u biografiji da jeste i ĉlan Upravnog odbora Privredne
komore Jeste. Je li fakat da je peti ĉlan komisije koja bira i vrednuje kandidate Tanja
Radusinović, predstavnik Privredne komore Jeste. Što ćete, ljudi Igrate se
parlamentom. Dakle, i u konfliktu interesa i u komisiji koja ga bira i ovdje potencijalni
konflikt interesa, jer ĉovjek dolazi u agenciju koja treba za 15-20 dana da donese odluku
o tarifama, ali sa mjesta savjetnika Odbora direktora. Je li to to
Kolega Jeliću, vjerujte, saraĊujemo i znamo, nikakvih liĉnih motiva, ima ovdje još
kandidata, hajde malo i o njima. Kada bih sada išao logikom da ja ĉitam njihove
biografije, kolega Drašković je direktor Agencije deset godina. Valjda je on u manjem
konfliktu kao ĉovjek koji bi iz agencije došao i ostao u agenciji, kolega Pero Vukĉević
zamjenik direktora Agencije, kolega Medenica koji tamo radi, svi ljudi iz agencije i, gle
ĉuda, niko od tih ljudi iz agencije nije predloţen sa nekim kompetencijama nego
predlaţemo savjetnika Odbora direktora EPCG od strane komisije gdje je jedan od
ĉlanova Privredne komore bira svoga kolegu iz Privredne komore. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vama.
Kolega Jelić. Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
227

Gospodine Damjanoviću, Vi kao predsjednik Odbora za ekonomiju, budţet i
finansije znate da svi izvještaji Regulatorne agencije za energetiku, znaĉi Finansijski
plan i Izvještaj o radu, dolaze na taj odbor gdje mi struĉno i kompetentno razgovoramo o
tim njihovim izvještajima. Dobro znate, ako se ti izvještaji ne ocijene pozitivno na samom
Odboru, da je pitanje njihovog daljeg opstanka u samom ĉlanstvu Regulatorne agencije
za energetiku.
Ono u ĉemu smo se Vi i ja sloţili, tumaĉeći Vaš stav, jeste da se radi o jednom
poštenom ĉovjeku. Drugo, naglasio sam u svom izlaganju da je komisija koju sam
proĉitao bila, zaista, kompetentna. Tu su predstavnici i Vlade i Akademije, dakle jedan
struĉni tim ljudi koji je mogao da procijeni karakteristike svih pet kandidata koji su bili
predloţeni i koji su konkurisali za ovu poziciju u Regulatornoj agenciji za energetiku.
Komisija je imala svoje kriterijume i ona je rangirala sve te uĉesnike i gospodin Vukĉević
je dobio to povjerenje.
Kada kaţete o mogućem potencijalnom konfliktu interesa, ne bih se u tom dijelu
sloţio sa vama da neko ko je u Privrednoj komori na neki naĉin da prednost kandidatu
koji je u Upravnom odboru te Privredne komore. Imajući u vidu sastav same komisije,
imajući u vidu struĉne kompetencije gospodina Vukĉevića, komisija je donijela tu odluku,
Vlada je potvrdila to i Demokratska partija socijalista će podrţati izbor gospodina
Vukĉevića na ovako odgovornu funkciju. To ne znaĉi da kada se budu razmatrali
izvještaji na našem matiĉnom odboru da nećemo preĉešljati sve one stavke iz ovih
planova i programa ili, eventualno, nekih odstupanja kao nezavisnog regulatora na
trţištu elektrike u Crnoj Gori. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, poslaniĉe Jeliću.
Sljedeći je prijavljen, takoĊe sa strane većine, poslanik Vukĉević.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Uvaţene kolege, mislim da apsolutno nije moguće donositi sud, pogotovo kada
se radi o liĉnostima na nekim hipotekama. Veoma je riziĉno na takav naĉin karakterisati
odreĊene ljude. Mislim da apsolutno nije logiĉno donositi sud oko toga da, ako je neko
radio u Elektroprivredi, da će taj neko ko je radio u tom sistemu raditi za njihove
interese. Moţemo potpuno drugaĉije postaviti hipoteku, da upravo onaj ko je radio u tom
sistemu najbolje poznaje taj sistem i da u novom sistemu koji reguliše energetske
odnose upravo treba da doprinese kvalitetnijem odnosu prema tom sektoru i u regulaciji,
prije svega cijena, kada je u pitanju elektriĉna energija. Zašto ne bismo na taj naĉin
razmišljali, a ne samo negativno, moţemo razmišljati i pozitivno. Da podsjetim, drugi
ĉlanovi Odbora ovog regulatora su u prethodnom periodu radili za Elektroprivredu i nije
onda postojao nikakvi interes da se na taj naĉin suprostavimo tom stavu.
Mislim da je veoma neprimjereno da se poznavanje, odnosno nepoznavanje neke
liĉnosti uzima kao kriterijum utvrĊivanja za njegov autoritet. Mislim da je to krajnje
neodgovorno. Valjda o svakoj liĉnosti, o svakom kandidatu govore njegovi rezultati u
prethodnom periodu i prethodnom institucijama. Ono što svakog kandidata za odreĊenu
poziciju, ukljuĉujući ovaj sluĉaj, opredjeljuje je njegov rad, odnosno postavlja mu uslove
za njegov rad jeste zakon. Zakonom je veoma precizno definisano šta ĉlanovi Odbora
Regulatorne agencije treba da rade. To je nešto što ga ograniĉava u bilo kom odnosu
228

kada je u pitanju odnos prema prethodnoj instituciji gdje je radio i odnos prema budućoj
instituciji gdje će raditi. Mislim da je to osnovni kriterijum na osnovu kojeg moţemo
govoriti kada je u pitanju bilo koji kandidat.
Ţelim da podsjetim da je Crna Gora, kada je u pitanju ova oblast, potpisnica
Sporazuma o formiranju energetske zajednice i da su te obaveze koje smo preuzeli
upravo naša obaveza u prethodnom periodu, da usaglasimo našu zakonsku regulativu
sa principima Evropske unije, i to smo uradili. To je uraĊeno na naĉin da nigdje nijednim
ĉlanom bilo koga zakona nije definisano, u ovom kontekstu u kojem je kolega
Damjanović iznio stav, da moţe doći u konflikt interesa. Ne postoji nijedna odredba
postojećeg zakonskog rješenja da predloţeni kandidat ne moţe biti ĉlan Odbora ove
agencije. Prema tome, ne moţemo donositi sud na osnovu sumnji, na osnovu
pretpostavki. Moţemo donositi sud iskljuĉivo na osnovu ĉinjenica, a ĉinjenice govore o
tome da svaki ĉlan Odbora Regulatorne agencije za energetiku mora da poštuje
zakonska rješenja, a ta zakonska rješenja koja smo u parlament usvojio su upravo
usaglašena sa meĊunarodnim pravilima, sa meĊunarodnim konvencijama za ovu oblast.
Prema tome ne vidim nikakvog razloga da na taj naĉin razgovaramo i da postavljamo
neke kriterijume naknadno, poslije nekoliko godina kada su ĉlanovi postojećeg borda
direktora izabrani, a koji su takoĊe radili u Elektroprivredi.
Mislim da u ovom sluĉaju nema apsolutno nikakvog razloga za takvo tumaĉenje i
primjedbe koje su date u ovom kontekstu.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poslanik Labudović, komentar.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine Vukĉeviću, postoje dva aspekta kada je rijeĉ o izboru i imenovanjima
u ovom domu, sa kojima se nikada neću sloţiti, pa makar i da mi pokojnog Stefana
dignete iz groba i da ga predloţite za nešto. Prvo, to je dilema da li je neko pošten ili nije
pošten. To nije stvar ovoga doma, niti to ikoga preporuĉuje za neku funkciju. To se
valjda podrazumijeva. Oni nepošteni su, ĉini mi se, ili bi makar tako trebalo da bude, ili u
Spuţu, ili makar van onih mjesta na kojima se odluĉuje. Ne daj Boţe da je drugaĉije.
Drugo, da li da dignem ruku ovdje za nekoga koga ne poznajem
Gospodine Vukĉeviću, nemam nijedan razlog da vjerujem niti onome što je
napisano u ovom obrazloţenju, niti ovome što vi govorite. Zašto bi Skupština preuzela
odgovornost za izbor koji ona nije napravila Jer, ovo će danas biti izbor Skupštine Crne
Gore. Zašto makar niste upriliĉili jedno konsultativno saslušanje da toga ĉovjeka
upoznamo, da razriješimo te dileme, pa da ne sumnjamo nego da znamo. Pa, bez
obzira kako bi se tada opredijelili, glasali “za” ili “protiv”, ali makar da znamo zbog ĉega
smo “za” i zbog ĉega smo “protiv” i za koga smo to “za” ili “protiv”. Ovako, neku
hipotetiĉnu liĉnost o kojoj ne znam ništa, a to što ja kao poslanik o njoj ne znam ništa
dovoljno govori o njegovom autoritetu, koja je pretrĉala, što bi se reklo, kao “zec kroz
ţito”, od obiĉnog dispeĉera do savjetnika u najozbiljnijem rukovodećem tijelu
Elektroprivrede, na taj naĉin preporuĉiti i dovesti Skupštinu u poziciju da tako odluĉuje,
je van pameti.
Ja se sa time ne mogu sloţiti, a vi kako god hoćete, na vašu dušu neka ide.
229

ZORAN VUKĈEVIĆ:
Prvo moramo poći od toga da mnoga druga akta koja usvaja ovaj dom su
zapravo predloţeni od nekih institucija. I Vlada predlaţe odreĊena zakonska rješenja i
glasa o tome. U ovom konkretnom sluĉaju takoĊe je ispoštovana ta procedura i
apsolutno nije taĉno da se moţe govoriti na taj naĉin i nije suština u tome da li mi vama
vjerujemo, ili vi meni ne vjerujete, nego je suština u tome da li graĊani vama vjeruju i
moramo poći od te pretpostavke, a to naravno govori o tome da onaj kome graĊani
najviše vjeruju donosi i odluke. Kakve su te odluke provjeravamo kroz izbore i izbori su
mjera u kontekstu o kojem Vi govorite.
Mislim da nije kriterijum o tome da li nekog poznajemo ili ne poznajemo, donositi
sud o njegovom autoritetu, stojim ĉvrsto iza toga, i ne mislim da je dobro govoriti o tome
o razvojnom putu nekoga da li je bio dispeĉer do savjetnika direktora. Postoje procedure
u oblastima u kojima mi nijesmo kompetentni da donosimo sud o tome. O tome donose
sud oni koji su kompetentni.
Ukoliko vama nije kompetencija Komisija u kojoj su bili ĉlanovi akademici i koji
donose sud o tome, ukoliko vama nije kompetencija to što je predstavnik jednog
privrednog udruţenja dao svoj glas za ovog kandidata i ukoliko vama nije to što je
sekretar Ministarstva ekonomije nadleţan za tu oblast dao glas za ovog kandidata, onda
je to Vaš problem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Da ĉujemo sada.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine Vukĉeviću, narod nama ne vjeruje, na izborima nam je rekao što misli,
ovo što ću sada ja da kaţem i to je naš problem. Dakle, to ne morate da ponavljate,
imaćete više vremena.
Ja znam toga kandidata, studirali smo zajedno i imam vrlo korektno mišljenje o
njemu. Poznajemo se sa faktulteta, ali to su bili studentski dani i o toj ljudskoj ravni
uvijek je problem ovdje govoriti. Završio je jedan vaţan i teţak fakultet, uspio je da ga
završi, nije prešao na drugi, pravni ili ekonomski. To mu je već velika referenca. Mi
energetiĉari, banderaši, imamo obiĉaj da se malo pohvalimo. Drugo, nas interesuje da li
na gospodina Vukĉevića moţe neko da vrši uticaj i da li je on otporan na uticaje prve
porodice, gospodina Aca Đukanovića, imajući u vidu, prema mojim informacijama, da je
u kumovskim vezama sa gospodinom Boškovićem, koji je predsjednik borda direktora
Rudnika uglja Pljevlja, a koji je tamo voljom porodice Đukanović.
Ako je to istina, onda je istina da imamo problem da li će porodica Đukanović
preko njega imati kljuĉni glas u vrlo vaţnom tijelu, a to je Regulatorna agencija za
energetiku da donese odluke koje su katastrofalne za Crnu Goru.
Dakle, samo da provjerimo kakav je njegov stav prema Elektroprivrede, kakav je
njegov stav prema KAP-u, kakav je njegov stav prema novom energetskom ciklusu. To
su vaţne stvari zato što ima i ovu liĉnu komponentu. Dakle, ako je to istina. Zako
mislimo da ovdje treba, ono što je kolega Labudović rekao, da vratimo to, da priĉamo sa
ĉovjekom na Odboru, da ga pitamo, ne mora da znaĉi da će kum uticati na njega, da će
prvi kum uticati na drugog kuma, a drugi kum na trećeg kuma. Ne mora da znaĉi.
Ali, moţe da bude realna opasnost. Zato, kolega Vukĉeviću, da li ste razmišljali o
toj sprezi uticaja i koliko to moţe da bude štetno za ovo u ĉemu se slaţemo Da bude
230

tamo struĉan, kompetentan ĉovjek koji će moći samostalno i objektivno da štiti drţavne
interese.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala. Kolega Medojeviću, ovdje ne pravimo struje, nego donosimo zakon. Da
Vas informišem.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Kolega Medojeviću, kada govorimo o struĉnim kvalifikacijama pomenutog
kandidata, Vi ste korektno saopštili da je kandidat kojeg je predloţila Vlada ostao u
svojoj materiji, profesionalno se bavi svojom strukom i bio je odliĉan student. Za razliku
od Vas koji ste završili jednu oblast, a bavite se sasvim drugom oblašću, bavite se
ekonomijom što govori o kvalitetu nekoga ko je specijalista za struju da govori o
makroekonomskim bilansima. Prema tome, ja Vas molim, kolega Medojeviću, da
zadrţite nivo komunikacije u granicama koje su tolerantne.
Vi nijeste dostojni da govorite o kumovskim vezama i nijeste dostojni da govorite
o porodici Đukanović. Ako govorimo o kumovima, kumovskim vezama, vodite raĉuna o
Vašim kumovima, Zemunskom klanu i tamo gdje ste radili kada je u pitanju Vaše
novinarstvo, jer je to još jedna Vaša kvalifikacija koju ste Vi u autobiografiji veoma
precizno definisali. Prema tome, da govorite o porodici Đukanović, vodite raĉuna. Na
sve kandidate ĉlanove Odbora RAE moţe uticati jedino njihova poslovna politika i njihov
zakon, a Vi vodite raĉuna ko je na Vas sve uticao i ko na Vas sve utiĉe, i kako i na koji
naĉin i gdje Vi sve idete da prezentirate Crnu Goru i ko preko Vas utiĉe na Vaše
interese. Narušavate meĊunarodni ugled Crne Gore.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Idemo dalje.
Nemamo više prijavljenih.
Izvolite, kolega Labudoviću.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, pošto nemam drugu mogućnost, pozvaću se na
Poslovnik, a Vi ćete shvatiti, i prekršiću ga, ali ţelim Vama da se obratim.
Da li, kao prvi meĊu jednakima u ovoj Skupštini, moţete da prihvatite
odgovornost za ovakav izbor, a da se pri tome nijedno konsultativno saslušanje ne odrţi,
da makar vidimo toga ĉovjeka Ako ovaj dom ima pravo da sasluša ĉak i, recimo,
kandidate za diplomate koje predlaţe niko drugi nego predsjednik drţave, ko je onda
kandidat za ĉlana Komisije RAE, koga ova Skupština ne moţe da upozna Zar je zaista,
bez obzira što moţda poslovniĉki to nije regulisano, ova Skupština nema pravo, prije
nego što odgovornost za ovaj izbor preuzme na sebe, makar sa tim ĉovjekom, ko god
da je, ne porazgovara i ne vidi o kome i o ĉemu se radi...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ako sam u neĉemu bogat, bogatiji sam sumnjom nego do kraja jasnim stavom o
tom pitanju. Reći ću Vam što je bilo iskustvo ovog Parlamenta. Ovaj Parlament dok je
birao sudije krenuo je u praksu saslušanja kandidata za sudije i to smo radili na
zajedniĉkoj sjednici odbora, dva odbora za pravosuĊe i Administrativnog odbora, ako se
231

ne varam, i krenuli smo bili u taj model da bi u tom kontaktu poslanici dobili stavove
kandidatima prije nego što se izjasne o sudijama. To je bilo prije 2007. godine. Sada
nemamo tu praksu, što mislim da je loše, da prije imenovanja nadleţna radna tijela
razgovaraju sa kandidatom. Loše je, jer dobijamo moć odluĉivanja a da naša radna tijela
prije toga nijesu obavila rad koji nam moţe pomoći da kvalifikovano odluĉimo. Mislim da
je to loše, da prepreka nikad nije postojala da se to uradi, ali ta praksa je odjednom
odamrla kako je odamrlo naš izbor sudija, vjerovatno je palo interesovanje. Mislim da to
treba vratiti kao praksu u ovaj Parlament, ne postoje prepreke, da se kandidati za
odgovorna mjesta pojave pred poslanicima na radnom tijelu i iznesu svoje viĊenje. Da ih
procijenimo, jer kad primamo pripravnike odradimo istu stvar. Generalni sekretar
razgovara sa svima njima, tako da ako moţemo za pripravnike u Skupštini obaviti
razgovore sa 140 kandidata, vjerovatno moţemo i sa kandidatom za jedno mjesto. Ali,
to je nadleţnost radnih tijela, nije predśednika Skupštine. Predśednik Skupštine odavde
moţe da apeluje da se to radi, ali dao bih punu slobodu predśednicima Odbora da sami
odluĉuju. Hvala vam.
Završili smo raspravu po ovoj taĉki.
Idemo na sljedeću, a to je - Predlog za imenovanje predśednika, zamjenika
predśednika i dva ĉlana Komisije za hartije od vrijednosti.
Koliko vidim, nema predstavnika predlagaĉa. Ostavljamo to za śutra, pa ćemo na
poĉetku śutrašnjeg dana raspraviti.
Hvala. Ako doĊe u toku dana, razmotrićemo tada.
Idemo na sljedeću taĉku - Predlog za imenovanje Zaštitnika ljudskih prava i
sloboda.
Tu je predlagaĉ ombudsman. On je tu u zgradi našoj, saĉekaćmo ga koji minut,
da bi zaštitnik ljudskih prava i sloboda zaštitio svoj predlog.
Zaštitniĉe, izvolite. Predloţili ste Petra Ivezića.
ŠUĆKO BAKOVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, poštovane poslanice i poslanici,
U skladu sa zakonskim ovlašćenjem iz Zakona o zaštitniku ljudskih prava i
sloboda, predloţio sam Skupštini Crne Gore da imenuje Petra Ivezića za zamjenika
zaštitnika ljudskih prava i sloboda. Odlukom o broju zamjenika zaštitnika utvrĊeno je da
institucija zaštitnika ima ĉetiri zamjenika. Za sada su popunjena tri mjesta, odnosno
funkciju vrše tri zamjenika i ovo je ĉetvrto zamjeniĉko mjesto.
Petar Ivezić je roĊen 25. jula 1969. godine u Podgorici. Pravni fakultet je završio
u Podgorici 1999. Godine. Od 17. januara 2000. godine do 18. januara 2002.godine
radio je kao pripravnik u Ministarstvo pravde Crne Gore i to u organizacionom dijelu koji
se bavi reformom javne uprave lokalne samouprave pravosuĊa, a kasnije i u sektoru za
pravosuĊe i Zavodu za izvršenje kriviĉnih sankcija. Od 19. januara 2002. godine do 15.
juna 2003. godine radio je kao pripravnik u Vrhovnom sudu Crne Gore i to u Upravnom i
Kriviĉnom odjeljenju. Od 16. juna 2003. godine do oktobra 2008. godine radio je u
Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore na poslovima savjetnika za prebivalište iz
liĉne karte, a od oktobra 2008. godine do sada obavlja funkciju samostalnog savjetnika
za sticanje crnogorskog drţavljanstva. Ĉlan je školskog odbora Osnovne škole
"Jedinstvo“ Skorać kao predstavnik Zavoda za školstvo. Za sudskog tumaĉa za albanski
jezik postavljen je 2001. godine. Nakon završetka Pravnog fakulteta i zaposlenja u
Ministarstvu za unutrašnje poslove i javnu upravu završio je više škola za graĊansko
232

obrazovanje, više treninga i seminara iz oblasti ljudskih prava, od kojih izdvaja: školu
demokratije, školu komunikacije, školu aktivnosti u funkcinisanju nevladinih organizacija,
uvod u pravo Evropske unije, odnose u pravnoj reformi, radionicu za predlaganje i izradu
zakona i izradu projekata u upravi. U dosadašnjem profesionalnom radu stekao je
znaĉajno iskustvo i usavršio znanje u voĊenju prvostepenog i drugostepnog upravnog
postupka i zastupanju organa drţavne uprave u upravnom sporu pred Upravnim sudom.
Obrazovanjem kroz razne radionice, specijalistiĉke kurseve, škole za graĊansko
obrazovanje i uĉešće u reformama pravosuĊa stekao je dodatna znanja iz oblasti
ljudskih prava i sloboda, što je od znaĉaja za uspješno vršenje funkcije zamjenika
zaštitnika ljudskih prava i sloboda. Polazeći od svega ovoga, opredijelio sam se da
ovom Parlamentu predloţim Ivezića za mojeg zamjenika.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama, zaštitniĉe ljudskih prava i sloboda.
Izvolite. Otvaram raspravu. Ĉuli smo obrazloţenje. Ako nema nikog, mogu li
zatvoriti raspravu Ĉuli ste predloge bez rasprave. Hvala Vam, zaštitniĉe ljudskih prava.
Mi idemo na sljedeći predlog za izbor i imenovanja, to su dva ĉlana Savjeta
agencije elektronske komunikacije i poštansku djelatnost. Predloţene su Milica Vukotić,
a ne Vuković, kako negdje stoji, i Ana Radonjić. Mislim da je greška u nekom papiru.
Predlagaĉ je naš Administrativni odbor, za to i sljedeće dvije taĉke, a predśednik
tog Odbora je odvajkad kolega Nikĉević.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Kolege poslanici,
Ovo je tema koja je pobudila interesovanja javnosti skoro šest mjeseci imajući u
vidu da je krajem prošle godine bila i pokrenuta inicijativa za izmjenu Zakona kako bi se
nedostaci u regulisanju te materije otklonili. Tada smo donijeli odluku da se u skladu sa
Zakonom izvrši izbor kandidata za Savjet Agencije elektronskih komunikacija. Imajući u
vidu da smo dobili predlog akta i obrazloţenja, dozvolite zbog javnosti i zbog svih nas i
interesovanja i naših kolega da eventualno se ukljuĉe u diskusiju, da proĉitam dio toga
obrazloţenja:
Ĉlanom 10, stav 1 Zakona o elektronskim komunikacijama odreĊeno je da
predsjednika i ĉlanove Savjeta Agencije po raspisanom javnom konkursu imenuje
Skupština, kao i da konkurs sadrţi neophodne uslove i kriterijuma vrednovanja
kandidata koji obuhvataju duţinu i vrstu radnog iskustva, posebno specijalizacije i
poznavanja stranih jezika. Stavom 2 odreĊeno je da predsjednik Savjeta i ĉlanovi
Savjeta imenuju se na period od pet godina. Ĉlanom 11 Zakona odreĊeno je da
predsjednik Savjeta, ĉlanovi Savjeta i izvršni direktor moraju biti crnogorski drţavljani, sa
prebivalištem u Crnoj Gori koji pored opštih, mora ispunjavati posebne uslove. Pod 1.
visoka struĉna sprema iz oblasti telekomunikacija, elektronike, ekonomije i prava, 2.
najmanje pet godina iskustva na poslovima iz podruĉja elektronskih komunikacija.
Stavom 2 odreĊeno je da predsjednik savjeta i ĉlanovi savjeta, izvršni direktor i
ĉlanovi njihovih porodica ne smiju imati vlasniĉka prava ili drugi interes subjektima koji
eksploatišu mreţe elektronskih komunikacija, pruţaju usluge ili obezbjeĊuju opremu.
233

Stavom 3 odreĊeno je da predsjednik savjeta, ĉlanovi savjeta i izvršni direktor ne
mogu biti poslanici i odbornici, funkcioneri ili ĉlanovi organa politiĉkih stranaka.
Na osnovu ĉlana 10 Zakona o elektronskim komunikacijama, Vlada Crne Gore je
na sjednici od 11. decembra 2008. godine donijela rješenje o imenovanju predsjednika i
ĉlanova Savjeta agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, od 11.
decembra 2008. godine, za predsjednika Savjeta izabran je tada Branko Kovijanić, Ana
Radonjić, Milica Vukotić, rješenjem Vlade Crne Gore predsjednik Savjeta dr Šaleta
Đurović, ĉlanovi savjeta Aleksandar Mijaĉ i Branko Kovijanić imenovani su na period od
pet godina, a ĉlanovi Savjeta Ana Radonjić i Milica Vukotić, na period od tri godine.
Ĉlanovima Savjeta agencije koji su imenovani na tri godine istekao je mandat u
decembru 2011. godine.
Administrativni odbor Skupštine Crne Gore na 45 sjednici, dana 9. februara 2012.
godine, izmeĊu ostalog odluĉio je da pokrene postupak imenovanja dva ĉlana Savjeta
agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost. Odbor je objavio javni
konkurs od 10. februara 2012. godine, u dnevnim novinama Pobjedi, Danu i Vijestima, i
dnevnim novinama.
Po javnom konkursu prijave sa dokumentacijom dostavili su tada Predrag
Boljević, Danijela Papić, dr Milisav Vukotić, Dejan Jovanović, Ana Radonjić.
Na 46. sjednici odrţanoj 6. marta 2012. godine, Odbor je jednoglasno odluĉio da
ponovo objavi javni konkurs, cijeneći ĉinjenicu da je uvedeno vanredno stanje na teritoriji
Crne Gore, zbog velikih prirodnih nepogoda i to istog dana kada je javni konkurs
objavljen, tj. 11. febraura 2012. godine, a rok za podnošenje prijava po objavljenom
javnom konkursu završen je istog dana kada je Skupština donijela Odluku o prestanku
vanrednog satanja na teritoriji Crne Gore.
Odbor je odluĉio da kandidati koji su dostavili dokumentaciju imaju obavezu da
dostave samo prijavu na javni konkurs. TakoĊe, Odbor je odluĉio da tekst konkursa
dopuni sa stavom da Odbor moţe, u skladu sa Poslovnikom Skupštine organizovati
konsultativno saslušanje kandidata, za ĉlana Savjeta agencije za elektronske
komunikacije i poštansku djelatnost, na kojem će se upoznati sa kandidatima, sa
kriterijumima vrednovanja kandidata u skladu sa Zakonom.
Ponovljen je javni konkurs i objavljen je 9. marta 2012. godine, takoĊe u istim
dnevnim novinama. Rok za dostavljanje prijava završen je 24. marta.
Po ponovljenom javnom konkursu prijavilo se u roku 11 kandidata, znaĉi više u
odnosu na prethodno javljanje. Ponovljene prijave, odnosno kandidature su dostavili:
Milica Vukotić, Danijela Papić, Predrag Boljević, Ana Radonjić, Dejan Jovanović, a novi
kandidati su Ţilber Tafa, Momĉilo Kojović, Nikola Radunović, Mirko Brnović, SrĊan
Ĉović.
Saglasno ĉlanu 73 stav 4 Poslovnika Skupštine, na 48. sjednici Odbora, odrţanoj
4. aprila 2012. godine, Odbor je, jednoglasno, odluĉio da dana 10. aprila 2012. godine
organizuje konsultativno saslušanje kandidata. S tim u vezi, Odbor je usvojio Pravila za
postupak saslušanja
kandidata za imenovanje dva ĉlana Savjeta Agencije za elektronske komunikacije i
poštansku djelatnost.
Konsultativno saslušanje odrŝano je na 49. sjednici 10. aprila 2012. godine. Cilj
konsultativnog saslušanja bio je da se poslanici, ĉlanovi Odbora, pripreme za
odluĉivanje, odnosno da se neposredno upoznaju sa kandidatima i sa kriterijumima
vrednovanja kandidata u skladu sa zakonom.
234

Nakon završenog konsultativnog saslušanja, a na zahtjev jednog broja poslanika,
zbog ranije preuzetih obaveza, mi smo prekinuli tu sjednicu, i u toku nastavka 49
sjednice Odbora, koja je odrŝana 20. aprila 2012. godine, Odbor je glasnjem utvrdio Listu
kandidata koji ispunjavaju zakonske uslove za imenovanje dva ĉlana Savjeta Agencije
za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost.
Odbor je većinom glasova utvrdio da to ispunajvaju Milica Vukotić, mr Danijela
Papić, Predrag Boljević, Ana Radonjić, Dejan Jovanović, Ţilbert Tafa, Momĉilo Kojović,
Nikola Radunović, Mirko Brnović i SrĊan Ĉović.
Predlog našeg kolege poslanika Koĉe Pavlovića da se Odbor izjasni javno o
kandidatima, odnosno da Odbor izabere dva kandidata koja će predloţiti Skupštini za
imenovanje, javnim glasanjem, odbijen je većinom glasova (glasalo je 12 poslanika,
jedan je bio protiv kolege - Koĉa Pavlović.
Saglasno ĉlanu 69 stav 4 Poslovnika Skupštine Crne Gore, Koĉa Pavlović, ĉlan
Odbora izdvojio je mišljenje po pitanju tajnog glasanja, uz primjedbu da je tajno glasanje
u suprotnosti sa ĉlanom 112 Poslavnika Skupštine Crne Gore i napustio je sjednicu.
Odluku da se tajnim glasanjem izaberu kandidati za imenovanje, na naĉin da se u prvom
krugu glasa za izbor dva kandidata za imenovanje, Odbor je donio jednoglasno (glasalo
je 11 poslanika, 11 za. Odbor je jednoglasno izabrao Komisiju za sprovoĊenje postupka
tajnog glasanja, u sastavu: Radivoje Lala Nikĉević, predsjednik Odbora Emilo
Labudović, zamjenik predsjednika Odbora i struĉne sluţbe.
U prvom krugu glasanja Komisija je konstatovala da je za dva ĉlana Savjeta
Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost glasalo 11 ĉlanova Odbora,
odnosno da je podijeljeno 11 glasaĉkih listića, da je 11 vaţećih glasaĉkih listića, da su
kandidati dobili sljedeći broj glasova: Milica Vukotić sedam, Radonjić Ana pet, Tafa
Ŝilbert pet, Kojović Momĉilo ĉetiri, Boljević Predrag jedan glas, da kandidati Brnović
Mirko, Jovanović Dejan, Papić Danijela, Radunović Nikola i Ĉović SrĊan, nijesu dobili
nijedan glas. Odbor je konstatovao da je u prvom krugu izabrana Vukotić Milica za
kandidata za imenovanje.
Odbor je odluĉio da od dva kandidata koji imaju najveći broj glasova, to su
Radonjić Ana i Tafa Ŝilbert, u drugom krugu biraju jednog kandidata.
U drugom krugu glasanja Komisija je konstatovala da je za jednog ĉlana Savjeta
Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost glasalo 12 ĉlanova, da je
vaţećih listića bilo 10, da su dva nevaţeća glasaĉka listića i da su kandidati dobili
sljedeći broj glasova: Radonjić Ana šest glasova i Tafa Ţilbert ĉetiri. Odbor je
konstatovao da je u drugom krugu glasanja izabrana Radonjić Ana za kandidata.
Odbor je jednoglasno odluĉio da na osnovu rezultata tajnog glasanja utvrdi
Predlog o imenovanju dva ĉlana Savjeta Agencije za elektronske komunikacije koje daje
Skupštini na izjašnjavanje, a to su Vukotić Milica i Radonjić Ana.
Biografije smo dostavili za ove kandidate.
Mogu samo da izrazim zadovoljstvo prilikom konsultativnog saslušanja, što ide u
prilog onoj našoj prethodnoj priĉi,zaista za svako imenovanje, ovdje treba naći mjesto u
odreĊenim odborima, ne mora to da bude Administrativni odbor, to moţe da bude odbor
koji je matiĉni koji razmatra izvještaj te institucije, i da se upozna sa kandidatima kako bi
makar 13 ĉlanova Odbora bili upoznati i svojim kolegama u poslaniĉkim klubovima
prenijeli utiske o svemu tome.
Da izrazim zadovoljstvo što je bilo izuzetnih kandidata, posebno meĊu
inţinjerima, i kaţem još jednu ĉinjenicu o kojoj su upoznati svi poslanici, da su dvojica
235

kandidata Kojović i Jovanović prigovorili, i u pismenoj formi, ja zaista to nijesam ĉitao. Mi
mislimo da smo kao Odbor radili javno i transparentno u skladu sa zakonom, a svako
onaj ko misli da nije odraĊeno u skladu sa zakonom, demokratskom procedurom i
Poslovnikom našim, i kad je u pitanju tajno izjašnjavanje, ovo se samo odnosi na 112,
na odluke Skupštine, mi ovdje ne bi mogli da izaberemo ove kandidate tajnim nego
javnim glasanjem.
A kako se dolazi do predloga koji utvrĊuje neko radno tijelo, pa evo, imali smo i
prije ovoga, priĉaju kolege, zamjenika Emila Labudovića, da smo imali jednostavno
dilemu i mi smo smatrali u Odboru da je ovo moţda najdemokratskiji, prvi put, ja
vjerujem i tu ĉinjenicu treba istaći i da smo to tajno glasanje obavili pred kolegama
novinarima, svi su to vidjeli kako je to raĊeno.
Teško je od 10, odnosno 11 dobrih kandidata izabrati najbolje, a da ne prigovore
oni koji nisu prošli tu proceduru.
Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Nikĉeviću.
Shodno izdvojenom mišljenju, rijeĉ ima poslanik Pavlović, a prvi u raspravi će biti
kolega Damjanović. Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Ja sam izdvojio mišljenje prilikom odluĉivanja o tome na koji naĉin će se Odbor
izjašnjavati o predloţenim kandidatim, i istine radi, javnosti radi, nakon toga nijesam
uĉestvovao u daljem toku sjednice, tako da Odbor nije jednoglasno donio tu odluku,
kako reĉe predsjednik Odbora, nego je donio odluku, znaĉi svi prisutni ĉlanovi Odbora,
proĉitali ste, su glasali za. Ja nijesam bio prisutan.
A izdvojio sam mišljenje iz tih razloga, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore.
Jedan je formalni, a dva su suštinska. Prvi formalni razlog je sljedeći: Ovakva procedura
glasanja, znaĉi tajnoga glasanja na Odboru o predloţenim kandidatima je
protivposlovniĉka. Ĉlan 112 Poslovnika Skupštine Crne Gore koji definiše javno
glasanje, kaţe: "Skupština odluĉuje javnim glasanjem, ako zakonom ili ovim
poslovnikom nije predviĊeno da se o pojedinim pitanjima odluĉuje tajnim glasanjem."
Ovaj Poslovnik jasno predviĊa, recimo u ĉlanu 20, da se predsjednik Skupštine i
potpredsjednici biraju tajnim glasanjem. U ĉlanu 177 se sudije Ustavnog suda i
predsjednik toga Ustavnog suda biraju tajnim glasanjem, ali zato u ĉlanu 178 kaţe da se
predsjednik Vrhovnog suda bira javnim glasanjem, u ĉlanu 174 da se mandatar i Vlada
bira javnim glasanjem. Ko se iole bavi pravom, ja nijesam pravnik ali toliku logiku
posjedujem, jasno je da pitanje tajnoga glasanja nije pitanje slobodnoga izbora bilo
ĉijega, nego je pitanje koje se propisuje Poslovnikom, vrlo precizno i Zakonom,
eventualno kako to kaţe ĉlan 112.
Da vas pitam, zamislite da parlamentarna većina odluĉi da se o povjerenju Vladi
ili o izboru mandatara glasa tajno. Pa ovaj mandatar ne bi prošao vjerovatno. Ali, zato
ako se javno glasa, vjerovatno će proći. Ali, ovaj Poslovnik vrlo jasno kaţe da se o tome
glasa javno i ne moţe to biti stvar izbora.
Dakle, to je formalni moj prigovor, temeljni prigovor kršenje Poslovnika, koji onda
proizvodi razloge za ova druga dva prigovora.
236

Ovakva procedura je protivzakonita jer, kako, evo neću reći svojim rijeĉima,
nego ću citirati gospodina dipl.inţinjera Momĉila Kojovića, ako mi dozvolite samo malo
vremena da dovršim, koji kaţe da, u svom pismu što je predsjednik Odbora zaboravio
da napomene da su dva kandidata, nisam ĉuo, u redu, dakle, kao što je predsjednik
Odbora rekao dva kandidata su se obratila svojim pismima svim poslanicima i ukazali na
nezakonitost procedure koja je provedena u Odboru. I on vrlo jasno kaţe da nijesu
ispoštovane odredbe ĉlana 11 stav 4 Zakona o elektronskim komunikacijama, gdje se
kaţe da ĉlan Savjeta mora imati najmanje pet godina iskustva na poslovima iz podruĉja
elektronskih komunikacija, i tu ukazuje na ĉinjenicu da gospoĊa MIlica Vukotić, kandidat
koji je danas ovdje o kome se glasa, recimo nema upravo ispunjen taj uslov. Taj
zakonski uslov nije ispunjen, jer je potvrda, odnosno dokumenat koji je izdala Studenska
sluţba ili kadrovska sluţba UDG-a gdje ona predaje, nerelevantan i bezvrijedan
dokument, što je potpuno taĉno.
Poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, ova tajnost glasanja je u stvari
nametnuta protivposlovniĉki, kako bi se prikrilo ovo kršenje Zakona, koje je na ovaj
naĉin sprovedeno.
I samo još jednu stvar da kaţem, treći razlog je što je ovakvo ponašanje Odbora
antievropsko. Da vas sve podsjetim. Mi smo izvršili izmjene ovoga zakona zato što je
gotovo pola godine Evropska komisija insistirala na tome da precizno definišemo
kriterijume na osnovu kojih će se vrednovati kandidati koji se prijave. Mi smo to uradili,
izvršili smo izmjene formalno zakona, a nakon toga vi, poštovane koleginice i kolege, iz
Administrativnog odobora pravite se kao da to nismo uradili i potpuno bagatelišete,
taĉnije ismijavate ono što ...
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Minut sam produţio. Hvala vam.
Ţelite odgovor Izvolite.
Ovo je bilo izdvojeno mišljenje.
Moţete komentar, izvolite.
Dozvolite, kolega Nikĉeviću, moţete samo komentarisati ili ostavite za diskusiju.
Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Kolega, sasvim dovoljno sam rekao i nema potrebe da uzimam drugom pravo. To
sam imao pravo i šansu kao predsjednik Administrativnog odbora u dva - tri navrata
dvije netaĉnosti.
Ovdje za pet minuta da treba jedan drugog da ispljujemo, mislim da nije korektno.
Ne vjerujem da je zla nemjera, ali zbog javnosti, ja sam rekao da ste vi izdvojili mišljenje
i napustili sjednicu.
Šta sam trebao da radim Oni što su ostali glasali su. Rekao sam da je bilo 11,
ostalo je 10, glasali smo. Šta treba drugo da uradim To je jedno.
Drugo, rekao sam, kolege, da su dvojica kandidata, znaĉajnih kandidata,
gospodin Jovanović i Kojović, uputili prigovor, svoj stav povodom izbora, svim
poslaniĉkim klubovima, nije bilo potrebe da govorim o tome.
Treća ĉinjenica, ovdje se radi o ĉlanu 112 - Skupština odluĉuje javnim glasanjem
ako zakonom ili ovim poslovnikom nije predviĊeno da se o pojedinim pitanjima odluĉuje
tajnim glasanjem. Skupština će se danas izjasniti javnim glasanjem.
237

Kad je u pitanju Odbor, Odbor sam odluĉuje i po zakonu je reĉeno da Odbor
predlaţe Skupštini. Mi smo kod prethodne taĉke razmišljali i upućivali i Vladi i svima
nama kritike, kako kao Skupština koja se javno izjašnjava o nekim kandidatima, da doĊe
do toga. Moţda je nedostatak zakona i u najevćem dijelu jeste, koja ne propiše
proceduru da nama olakša da mi sami ne izmišljamo pravila.
Mi smo kod prethodnog sluĉaja, ĉini mi se kad smo utvrĊivali sastav Upravnog
odbora, Odbora za manjine, evo i vi ste tu, sjećam se uĉestvovali ste u tome, upravo
zbog tog javnog glasanja imali problem i nezadovoljstvo jednog broja tih ljudi.
Smatrali smo da je ovo moţda najdemokratskiji put. Kaţite nam kako kad imate
11 kandidata, kako da doĊete do dva kandidata. Samo kaţite koji je to put. I bolje da ste
ostali na Odboru i predloţili nam rješenje suprotno onome što su svi koji su ostali tu do
kraja i istrajavali i na jedan korektan naĉin se odnijeli prema ovom predlogu.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolega Pavlović, pravo na odgovor.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Kolega predsjedniĉe Administrativnog odbora, ja sam reagovao na reĉenicu koja
stoji u tom izvještaju koju ste vi doslovno proĉitali: "Odbor je jednoglasno..." nije taĉno,
Odbor nije jednoglasno donio odluku, nego taj sastav Odbora koji je u tom trenutku bio u
Sali. To ostaje za arhivu i ja sam samo intervenisao na to.
Druga stvar, jednostavna je procedura. Nemojte sad da glumimo bilo šta ovdje.
Procedura je jednostavna. Imate 11 kandidata od kojih 9 ili 8 ispunjava formalne uslove
da bude vrednovano. Onda se u skladu sa Zakonom i kriterijumima vrednovanja koji su
propisani tim zakonom izvrši bodovanje, i onda se jasno svako od nas ĉlanova Odbora
opredijeli za dva kandidata. Znaĉi prilikom glasanja, glasamo za onoga kandidata za
koba mislimo da treba da proĊe, ali javno gospodine. Ne tajno.
Prema tome, gospodine Nikĉeviću, nemojte vi mene ubjeĊivati, ĉitati mi
Poslvonik, ja potpuno dobro razumijem Poslovnik. Znaĉi vaša je obaveza da javnosti
objasnite zašto jedno odluĉivanje, koje je na Odboru trebalo da bude javno, ste vi uĉinili
tajnim. To je vaše. Šta ste htjeli da sakrijete to vi objasnite javnosti. Ne morate mene
objašnjavati. Ja samo znam jednu stvar da ovaj Poslovnik ne predviĊa proceduru
tajnoga glasanja za odluĉivanje na Odboru, pod 1.Pod 2, vrlo precizno predviĊa kada se
odluĉuje tajno, a kada javno. On vrlo precizno i zakonom.
Ja sam vas fino pitao kako biste se vi odnosili, gospodine Nikĉeviću, kao
dugogodišnji iskusni poslanik, da neko predloţi da se recimo zakljuĉcima o KAP-u koji
će biti, izjašnjavamo tajno ovdje.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Sljedeća diskusija je kolege Aleksandra Damjanovića. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Formalno, kolegi Nikĉeviću, kao predsjedniku Odbora, jer se radi o predlogu
Parlamenta. Za razliku od prethodne diskusije kada smo imali predlog Vlade, ovdje ću
238

zaista imati posebni ugao, prvo iz respekta prema Parlamentu, a i iz jednog ţala zašto je
Parlament postupio i zašto postupa uporno na naĉin na koji postupa Vlada kada se radi
o nama kao donosiocima odluka i predlagaĉima ovakvih stvari.
Dakle, prošle godine sam sa kolegama iz SNP-a podnio amandman na Predlog
izmjena i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama i mi smo ti koji smo
amandman predloţili u ĉlanu 10 gdje se definiše naĉin na koji se prilikom konkursa za
ĉlanove Savjeta vrednuju kriterijumi, struka, itd.
Nismo mi bili naivni kada smo ovo predloţili. Prošli su glasovima SDP-a ovi
amandmani, ali smo zaista oĉekivali da smo dobro normirali, i jesmo dobro normirali,
postupak predlaganja izbora ovih kandidata. Administrativni odbor sve što je trebao da
uĉini jeste da vrednuje kriterijume, iskustva, duţine specijalizacije i da nam da rang listu
i to bi bilo to. O tome će, pretpostavljam, kolege ĉlanovi iz Administrativnog odbora i o
naĉinu na koji je došlo do ova dva kandidata. Ţao mi je što ni zakonom kada nešto
propišemo nije dovoljno da se ta procedura do kraja primijeni i da Parlament dolazi u
situaciju da radi nešto što je mimo zakona. Trebali ste, kolega Nikĉeviću, svakako da
pogledate ova dva pisma ova dva kandidata iako ste rekli da ih nijeste ĉitali, ĉitao sam
ih, ĉitam sve što doĊe u Parlament, i vidjećete da su razlozi iz otvorenog pisma i
kandidata Jovanovića i kandidata Kojovića potpuno utemeljeni u onome što je Zakon o
elektronskim komunikacijama.
U novembru prošle godine je propao pokušaj u Parlamentu nelegalnog,
nezakonitog produţenja mandata dvojici ĉlanova kojima je mandat istekao. Ponadao
sam se, dobro je, Palament je poĉeo da odraĊuje u dijelu svojih ingerencija posao,
krenuće neka procedura po Zakonu i doći ćemo do dva nova kandidata koja će dati
svjeţu krv toj agenciji. Agenciji o kojoj se kao ni jednoj ovdje priĉalo i priĉa, ne samo
ovdje nego u cijeloj Crnoj Gori. Postupak izbora i konkurs gdje se javio sijaset sjajnih
kandidata me uvjeravao da će Administrativni odbor donijeti odluku bez politike, većina
iz tog odbora, naravno, parlamentarna. MeĊutim, i ovoga puta kao i vazda
parlamentarna većina nije imala snage da izaĊe iz politike i da vrednuje struĉne
reference. O tome ću ovdje.
Sem što je prekršen ĉlan 11 Zakona o elektronskim komunikacijama, a osujećen
pokušaj reizbora tih kandidata mimo zakona, ušlo se u proceduru izbora i došlo se do
dva kandidata. Nijesam od onih kolega koji liĉno vole da se odnose prema bilo kom
pojedincu, pa makar on bio i kandidat kojeg ovaj Parlament treba da potvrdi, ali ću reći
dvije stvari i nadam se da će to biti dovoljno da i predsjednik odbora i svi mi kao
Parlament i potpredsjednik i predsjednik Parlamenta, koji moţda ovo gleda razmislimo
da zastanemo sa procedurom, da probamo da se dodatno konsultujemo oko procedure i
da vidimo da li moţemo naći neki drugi izlaz, a ne glasanje i preglasavanje oko ova dva
kandidata. Dakle, jedan od predloţenih kandidata je doktor Milica Vukotić. Ĉitaću ovdje
iz Zakona o elektronskim komunikacijama stav 3, gdje se kaţe da lica iz stava 1 koja su
predloţena ne mogu biti poslanici, odbornici, funkcioneri ili ĉlanovi organa politiĉkih
partija. Ovdje kod sebe imam sa druge sjednice glavnog odbora DPS-a Izvještaj koji je
na sajtu vama javno dat, gdje su formirane komisije u okviru DPS-a. Doktor Milica
Vukotić Komisija za obrazovanje, nauku, kulturu i medije. Dakle, da li vi to kršite sa
funkcionerom unutar komisije ili ĉlanom organa, zna se što je komisija partijska,
formalan dokaz da ovaj kandidat u ovom trenutuku krši zakon i u trenutku kada je
predloţen i da ne moţemo odluĉivati o ovom kandidatu. To je prva stvar. Ne interesuje
me ni ĉija je kćerka, ni koje su joj reference, ni koje fakultete ima, ništa me ţivo ne
239

interesuje, ni koji je ĉlan, ni koje partije, interesuje me samo ovo što sam našao na sajtu
DPS-a.
Kandidat broj dva. Radi se o Ani Radonjić. Ĉitam, takoĊe, Zakon o elektronskim
komunikacijama. Ne moţe biti izabran i tako dalje ako ga ĉini nedostojnim za vršenje
duţnosti i povreĊuje ugled, nezavisnost agencije i tako dalje. Komisija za konflikt
interesa, odluka komisije kojom je utvrĊeno da je Ana Radonjić prekršila Zakon o
spreĉavanju sukoba interesa i tako dalje, još iz 2008. godine, sve sa obrazloţenjem, u
potpisu Slobodan Leković.
Tumaĉeći zakon, a i tumaĉeći ono što bi trebalo da bude dobra praksa, evo još
jednog formalnog razloga da i ovaj drugi kandidat ne moţe doći na izjašnjavanje u
Parlamentu i u tom smislu Klub SNP-a zaista nudi da se oko ovoga obave dalje
konsultacije i da se ni pod kojim uslovima ne izjašnjavamo da ne bismo mi ušli u zonu
da kršeći zakon ova dva kandidata predlaţemo.
Treća stvar, kod kandidata Radonjić nešto što nije kršenje zakona, ali moţe biti
indikativno i o tome treba povesti raĉuna. Prilog 5A ugovora o privatizaciji Telekoma,
takozvani spisak lica sa saznanjem u ime prodavca, a oko svih onih stvari o ĉemu će,
nadam se, ne vidim zašto se kasni, i Anketni odbor da razgovara, kada se za to budu
stekli uslovi, gdje je u spisku tih lica sa saznanjem svih podataka i onih koji će se
odnositi na ono što jeste predmet i Anketnog odbora i potencijalnog mita, odnosno mita,
kako su našli ameriĉki organi u telekomunikacijama, izmeĊu ostalih gospodin Sekulić
direktor agencije, Oleg Obradović, Milka Ljumović, Darko Uskoković, Ratka Strugar,
Aleksandar Mijaĉ, ĉlan agencije i opet Ana Radonjić, ĉlan agencije.
Koleginica protiv koje apsolutno nemam liĉno ništa, niti je poznajem. Koja je bila u
Savjetu agencije i zamjenik direktora agencije, kada je agencija ušla u posao nabavke
poslovnog prostora agencije 2007. godine, ĉuveni prostor od 4, nešto miliona evra, da
ne ulazim ko je sve bio ukljuĉen u taj lijepi posao, nakon pet godina presudom Upravnog
suda 2012. godine pada taj posao i Drţavna komisija za kontrolu javnih nabavki 12.
aprila ništi rješenje te Agencije i traţi ponovni postupak, ĉuveni kupoprodajni ugovor o
poslovnom prostoru. TakoĊe, i ĉlan Savjeta ne samo ona, nego i ova prva koleginica
vezano za priĉu oko izgradnje kontrolog mjernog centra u Dajbabama, šest miliona evra
je u pitanju, a prvi put u istoriji Crne Gore mislim da se desilo da tako vrijedan objekat
niko nije ni otvorio od drţavnih zvaniĉnika. Oni mnogo bolje znaju nego mi ovdje zašto to
nijesu uradili.
Jesu li to reference Ni struĉnost po zakonu, formalni konflikti intresa i
potencijalni problemi koje moţemo da imamo koji su vodili do odluke da nakon pet
godina, odnosno nakon tri godine mandata, opet reimenujemo, odnosno izaberemo
predloţene kandidate. Kaţem, drugim dijelom priĉe o tome ko su sve bili protivkandidati,
sa kojim referencama, neću da se bavim, baviće se kolege iz odbora, oni će mnogo
bolje o tome, samo iz ovog vašeg dopisa, kolega Nikĉeviću, vidi se kakve su im bile
reference. Zašto, da vas još jednom pitam, politiĉki izbori Zašto ne taj mali iskorak kod
vas u parlamentarnoj DPS - SDP većini da probamo da malo "miješamo" kadrove. Ne
da uzimate kadrove iz SNP-a ili ostatka opozicije, valjda i vi imate tih novih kadrova koji
nemaju tu reputaciju da mogu da donesu neke novine u tim agencijama i tim
regulatornim tijelima. Sjutra će ova agencija da reguliše trţište telekomunikacija. Zar ja
treba da vjerujem da će ovi ljudi koji su, uzgred, jedan od njih je radio u Telekomu
desetinu godina, da se odupru zahtjevima Telekoma za i daljim odrţavanjem monopola
koji Telekom ima na ovom trţištu Dakle, ne molba, ne zahtjev, sugestija. Sugestija, jer
240

adimo ogovoran posao. Mi ovdje odluĉujemo, ovo je naš predlog nije predlog Vlade, pa
je lako biti „za“ ili „protiv“ ili predlog Komisije, nego predlog koji je došao iz Parlamenta,
da zbog svih ovih razloga zastanemo sa procedurom, da razmislimo i o ovom konfliktu
interesa i ovom zaobilaţenju, odnosno kršenju zakonskih normi, da vidmo imamo li
snage i moći da ovo ponovimo i da doĊemo do demokratske procedure pa neka bude
srećno ko god bude predloţen. Do dva kandidata koji trebaju ovoj agenciji, koji trebaju
Crnoj Gori, trţištu telekomunikacija i da zaustave monopol, a i da regulišu naĉin na koji
to do sada nije raĊeno. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama.
Komentar, kolega Nikĉević. Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Taĉno je da je Odbor za finansije i budţet pokrenuo inicijativu za izmjene ovog
zakona i da je proizvod ovih izmjena bio i ta inicijativa Odbora za budţet, odnosno
usvajanje od ovog Parlamenta izmjena tog zakona. Pokrenuta je ta inicijativa uz
obrazloţenje da Agencija ne moţe dugo ĉekati imajući u vidu da je kraj mandata, da tri
mjeseca ne moţe da se sazove sjednica Skupštine, ali o tome se izjasnio Parlament i
donio odluku da mi nastavimo tu proceduru. Još jednom da ponovim, Odbor je poštovao
zakonske uslove, i jedan i drugi i treći uslov, visoka struĉna sprema iz oblasti
telekomunikacija, elektronike, ekonomije i prava. Ovdje se ţeli, na neki naĉin, suziti ta
mogućnost i sve se fokusira na to da su najbolji kandidati elektroinţenjeri, da kandidati
imaju najmanje pet godina iskustva na poslovima iz podruĉja elektronskih komunikacija,
a samo dva je odreĊeno da predsjednik Savjeta, ĉlanovi Savjeta, izvršni direktor i
ĉlanovi njihovih .... komunikacija, porodica ne smiju imati vlasniĉka prava ili druge
interese u subjektima koji eksploatišu mreţe elektronskih komunikacija. Svi kandidati su
dostavili dokumentaciju i stoje iza toga da nemaju vlasniĉka prava i da mogu ući u
kandidaturu, i mi smo to prihvatili. Ako je neko nešto sakrio, svaki od kandidata
odgovara za taj svoj ĉin. Kada je u pitanju stav 3 gdje je odreĊeno da predsjednik,
ĉlanovi savjeta i izvršni direktor ne mogu biti poslanici, odbornici, funkcioneri ili ĉlanovi
organa politiĉkih stranaka, svaki od ovih kandidata je dostavio tu izjavu da ne podlijeţe
ovom ĉlanu i da se moţe kvalifikovati za mogućeg kandidata. Kada je u pitanju
gospoĊica Vukotić, da je ona ĉlan komisije Demokratske partije socijalista, koliko me
sjećanje sluţi, a mislim da sam u pravu, pošto sam na mjestu predsjednika Odbora u
Nikšiću, da mogu formirati glavni i opštinski odbor komisije gdje ĉlanovi komisija ne
moraju biti ĉlanovi partije. Interes je svake partije da izabere najbolje ljude iz Crne Gore,
svi oni koji ţele da pomognu partiji u kreiranju njihove politike, ali ne uĉestvuju u
sjednicama organa partije, ni predsjedništva, ni izvršnog odbora i ostali kandidati.
Kada je u pitanju biografija kandidata, još jedanput da ponovim ono što smo i
konstatovali na konsultativnom saslušanju, da je moţda i šteta što to konsultativno
saslušanje koje je trajalo pet, šest sati nije bilo direktno prenošeno da se vide i neke
druge ideje, neka druga saznanja za naše graĊane koja su moţda iz sfere ove politike
zatvorena za javnost. Odgovorno tvrdim da mi, na naĉin na koji smo izabrali, stojimo iza
ovih kandidata i smatramo da je su mogli i Ţilbert Tafa neki drugi kandidati da doĊu i
svaka ozbiljna i odgovorna vlast treba da vodi raĉuna o svim tim kandidatima da naĊe
mjesto tamo gdje je struka.
241

Na kraju, nemam više šta u ovom dijelu, ali ĉini mi se, ne kod vas, ali kod ostalih
kolega, ĉitavo ovo vrijeme bilo je jedno opterećenje, da je gospoĊica Milica Vukotić
kćerka jednog poznatog funkcionera, dekana, profesora itd. To ne smije da bude niti
privilegija, a ne smije da bude ni hendikep kod kandidata. Do nas je ovdje da realno
sagledamo sve ponude i da na naĉin kao ozbiljni parlamentarci donesemo odluku, ono
što je od interesa za sve nas.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Pravo na odgovor ima kolega Damjanović.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Kolega Nikĉeviću, Vi ste me slušali i znate da sam paţljivo izbjegao da se
odnesem prema bilo kom kandidatu ili protivkandidatu u smislu vrednovanja struĉnih i
ostalih referenci. Samo sam rekao da u Izvještaju Administrativnog odbora nigdje nema
lista vrednovanih uslova i kriterijuma koji obuhvataju duţinu i vrstu radnog iskustva i
posebne specijalizacije. Nešto što je moj amandman bio ovaj parlament je prihvatio i što
je jasan put kako doći do bodovanja kandidata. Ne bih se nikada usudio kao ekonomista
da vrednujem te specijalnosti. Moţda je bilo potrebe, moţda sada ima prostora da kroz
ponovni postupak izbora, uz ukljuĉivanje moţda i angaţman trećih lica koji ovo znaju da
napravimo proceduru i doĊemo do relevantnih kandidata, a onda sa srećom, ako ih ovaj
parlament izabere.
Dao sam vam formalne razloge, neću ulaziti u raspravu sa vama šta to znaĉi, dao
sam vam manje formalne razloge, dao sam vam suštinski moţda i najmanje bitan
politiĉki kontekst. Vjerujte da ovdje najmanje politiziram u smislu toga ko je to predloţio.
Ţelim da vidim, a ne vidim diskontinuitet kod ovako vaţnih rješenja koja ne bi trebalo da
budu politiĉka rešenja. Traţimo pet ljudi u Agenciji za elektronske komunikacije ĉije su
ingerencije ogromne. Nijesmo zadovoljni, i to smo konstatovali, naĉinom na koji je
monopolisano trţište gdje Telekom i ostali mobilni operateri izvlaĉe milione, to imamo u
izvještajima DRI-a, kako rade svoj posao. Predsjednik Vlade se nekoliko puta oko toga
oglašavao. Ako nemamo dobru i kompetentnu nezavisnu agenciju, kako moţemo da
oĉekujemo da ta agencija i taj savjet odradi svoj dio posla, u suprostavljanju pokušajima
kršenja zakona i konkurencije od ovih velikih igraĉa na trţištu. Molba nije, više je apel,
nema potrebe da se ţuri.
Kolega Nikĉeviću, Vi ste rekli da smo u novembru imali pokušaj, odnosno
problem što je istekao mandat. Ovo je mjesec jun, pola godine je prošlo, Agencija radi
sasvim uredno, tamo su tri ĉlana savjeta od pet, postoji kvorum i koliko sam ja u
saznanjima preko medija, oni potpuno uredno odrţavaju sjednice, donose odluke. Nije
dobro da ih je tri, dobro je da ih je pet i zbog naĉina na koji se te odluke donose. Ako
smo već ovoliko ĉekali, hajde da mi damo kao parlament primjer i ovoj vladi i ovoj
komisiji od prethodne taĉke naĉin na koji se dolazi do provjerenih kandidata sa dobrim
referencama. Vjerujte mi da niko od toga štete neće imati. Ako ove dvije gospoĊe
zadovolje tu proceduru i izbjegnu ovaj konflikt interesa, zakonski, koji je evidentan,
Aleksandar Damjanović i mi u SNP-u nemamo ništa protiv. Moţemo da budemo
uzdrţani, da budemo protiv, ali mislim da bismo mogli....
242

PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolega.
Sljedeća diskusija, kolega Emilo Labudović.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, koleginice i kolege,
Govoriću u dvostrukom svojstvu, kao poslanik i kao ĉlan Administrativnog odbora
koji je predloţio rješenje koje se danas nalazi pred vama. Da prvo objasnim zbog ĉega
sam dva puta bio za tokom odluĉivanja. Prvi put sam bio za da se do predloga doĊe
tajnim glasanjem, iz jednog jedinog razloga što smo imali iskustva i sa javnim
glasanjem, pa smo se svi koji smo bili prisutni, a obiĉno nas bude više nego što bi bilo
oĉekivano na nekim drugim odborima, uvjerili da ni tom prilikom nije bilo ni d od
demokratije. TakoĊe sam glasao za izvještaj sa stanovišta da je on uraĊen s formalno
pravne strane apsolutno saglasno onome što je odluĉeno na Odboru. Za sve drugo sam
bio protiv.
Bio sam protiv i danas ću glasati protiv ovog rješenja iz jednog jedinog razloga, a
on je, po meni, presudan, jer sam ĉvrsto ubijeĊen da smo izabrali najslabije. Bio sam
jedan od predlagaĉa da se obnovi konkurs, ne iz razloga koji je naveden formalno
pravno da je u tim danima Crna Gora bila pod bremenom elementarnih nepogoda, već
što me niko nije mogao ubijediti da za jedno takvo radno mjesto, tako visoko struĉno i
profesionalno kotirano i tako dobro plaćeno u Crnoj Gori nema više kandidata nego što
su bila ta trojica, ĉetvorica, koliko ih se tada prijavilo. Da sam bio u pravu uvjerio sam se
već na sljedećem konkursu, kada ih se prijavilo njih 12 od kojih je 11 ušlo u proceduru,
ĉini mi se. TakoĊe, bio sam od onih koji su glasali da se sa svima njima obavi
konsultativno saslušanje da bi se izbjeglo ono o ĉemu sam maloprije govorio prilikom
onog prethodnog izbora, ali i tada duboko svjestan da radimo uzaludan posao.
Biću iskren, sve vrijeme je nad ĉitavim postupkom lebdjela atmosfera već
odluĉenog. Ali, što je rekla moja pokojna baba, moje je bilo da uĉinim ono što je do
mene. Mogu da obavijestim i vas koji nijeste bili prisutni i javnost Crne Gore da sam
izuzetno ponosan što je na tom konsultativnom saslušanju objelodanjeno i pokazano da
u Crnoj Gori i te kako ima struĉnjaka iz ove oblasti i da ja javno danas skidam kapu pred
gospodinom Predragom Boljevićem, pred Momĉilom Kojovićem, pred gospodinom
Jovanovićem i, kao Srbin ću reći, naroĉito pred gospodinom Ţilberom Tafom koji je sve
nas oduševio i sve nas ostavio bez daha, što bi se reklo, svojim preporukama i svojim
kvalitetima. Ne mogu sebi da objasnim zašto jedan takav ĉovjek, bio on Albanac,
Marokanac, ne znam šta, nije mogao da bude ovo što je danas predmet odluĉivanja.
Znate li zbog ĉega sam protiv ovih koje smo predloţili Kada sam jednu od
kandidatkinja, koja je prošla i o kojoj danas odluĉujemo, pitao šta bi sa stanovišta svog
dosadašnjeg iskustva u radu toga savjeta promijenila, znate li šta mi je odgovorila -
promijenila bih narod i promijenila bih novinare jer su stalno nešto nezadovoljni onim što
Savjet radi. Ti i takvi kadrovi, bez obzira ĉiji su, a predsjednik i ĉlanovi su svjedoci da
sam rekao da, što se liĉno mene tiĉe, neĉije ime i prezime nikada me neće opredjeljivati,
jer sam od onih što smatraju da i djeca funkcionera imaju jednaka prava kao i sva ostala
djeca, ali ne smiju da imaju unaprijed nijednu prednost.
Da privodim ovo kraju. Ĉitav posao, formalno pravno gledano, treba da sluţi na
ponos Administrativnom odboru, to je recept koji preporuĉujem svim odborima kada je u
pitanju biranje u one organe o kojima odluĉuje Skupština. U politiku i u politiĉku
243

pozadinu neću da ulazim, jer rezultat se vidi, ali ponovo tvrdim, sramota me je danas
kao ĉlana Administrativnog odbora i ĉlana ove skupštine što jedan Ţilbert Tafa ili jedan
Momĉilo Kojović nijesu danas kandidati, a kandidati su oni koji su predloţeni.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Labudoviću.
Kolega Zoran Vukĉević, a da se pripremi kolega Vasilije Lalošević.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, zaista ţelim da se sloţim sa svim onim kolegama koje su
iskazale svoj stav kada je u pitanju rad Administrativnog odbora u dijelu koji se odnosi
na transparentnost ĉitavog ovog postupka koji se vodio do kraja, do odluĉivanja
kandidata.
Ţelim da podsjetim da je zaista raspisan javni oglas u skladu sa zakonom i na
predlog opozicije, odnosno konkretno kolege Labudovića, taj konkurs je ponovo
produţen, odnosno obnovljen imajući u obzir ĉinjenicu da je u tom periodu bilo
proglašeno vanredno stanje i da moţda i zbog objektivnih okolnosti nije bio dostupan taj
konkurs svim kandidatima. Zaista je kolega Labudović bio potpuno u pravu kada je to
predloţio, i mi smo to prihvatili. Zaista smo dobili oko 11 od 12 kandidata što je ĉitavi
proces uĉinio dodatno transparentnim.
UtvrĊeno je da li svi kandidati koji su se prijavili ispunjavaju odreĊene uslove,
odreĊene kriterijume i na osnovu toga uraĊen je intervju sa svim kandidatima, i to javno,
gdje su svi poslanici bili u prilici da postavljaju odgovarajuća pitanja i da na osnovu toga
donose svoj sud o svakom kandidatu. Zaista, krajnje javno i krajnje transparentno s
proceduralnog aspekta.
TakoĊe, svi ĉlanovi Administrativnog odbora, osim kolege Pavlovića, jednoglasno
su prihvatili da se izbor kandidata odradi tajnim glasanjem i da na taj naĉin omogućimo
da svi kandidati dobiju isti status. Upravo iz ovih razloga zbog ĉega se u prethodnim
periodima dešavalo da kad iz više kandidata biramo javnim glasanjem, neki kandidati
nemaju isti tretman, i to se zaista pokazalo opravdanim i slaţem se sa kolegom
Labudovićem da bi to pristup bio moţda i svim ostalim odborima kako i na koji naĉin u
sliĉnim situacijama da se ponašaju.
Kada je obavljeno javno glasanje ţelim da podsjetim da je na kraju dva puta
glasano za drugog kandidata. S obzirom da u prvom glasanju jedan kandidat, odnosno
drugi kandidat su imali isti broj glasova, i tek je u drugom pokušaju dobijen drugi
kandidat koji je danas ovdje predloţen.
Ţelim da istaknem da je ĉitava ova procedura pokazala da imamo izvaredne
kandidate. Gospodin Tafa je zaista pokazao vanredno znanje i on prema tom znanju
koje je pokazao zasluţuje i znaĉajno veću funkciju nego što je ova. To zaista moram da
konstatujem, i da taj ĉovjek zaista zasluţuje odgovarajući tretman da doprinese
ukupnom razvoju Crne Gore i da doprinese na mnogo znaĉajnijim funkcijama nego za
ovu za koju se on sam kandidovao.
U ĉitavom ovom procesu od samog poĉetka pa do kraja nije bilo nikakvih
posebnih primjedbi. Ţelim da podsjetim, kao što je i pedsjednik Odbora rekao, da je
244

svaki kandidat u skladu sa procedurom, u skladu sa zakonskim pravilima veoma
precizno dostavio svoju dokumentaciju i dao izjavu. Niti da je ĉlan odreĊene partije, niti
da se naĊe u konfliktu interesa, a to je da ima odreĊeno vlasništvo u preduzećima koje
se tretiraju ovim zakonskim rješenjem. Ako je neko to krivotvorio, snosi odgovornost i
preuzima odgovornost za taj dokument koji je potpisao. I zaista ţelim da potvrdim kada
je u pitanju dio koji se odnosi na ĉlanstvo komisije Demokratske partije socijalista, a to je
da ĉlanovi komisije Demokratske partije socijalista ne moraju da budu ĉlanovi
Demokratske partije socijalista. To je naše politiĉko opredjeljenje, prema tome to je naš
odnos prema ukupnom radu i to ne smije da bude dokaz da je neko ĉlan Demokratske
partije socijalista, jer poslije toga moţemo navesti desetine i desetine drugih ĉlanova
komisija koji nijesu ĉlanovi Demokratske partije socijalista, tako da to apsolutno ne moţe
da bude kriterijum na osnovu kojeg se donosi sud, da li je neko ĉlan Demokratske partije
socijalista ili ne. To je prije svega orjentacija Demokratske partije socijalista da bude
okrenuta prema struĉnim ljudima i da na taj naĉin doprinesu svoj ukupan rad, a da ne
moraju biti ĉlanovi Demokratske partije socijalista.
Zakljuĉujem, smatram da je ova procedura krajnje transparentno odraĊena, da je
ispoštovana kompletna procedura i mislim da adekvatno ovom postupku zaista treba da
se i mnogi drugi odbori ogledaju i da ga primijene u mnogim drugim sliĉnim situacijama.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolega Vukĉeviću.
Kolega Vasilije Lalošević, a da se pripremi kolega Koĉa Pavlović.
Izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore,
Ovo je intrigantna tema, o njoj smo razgovarali minulih mjeseci na
Administrativnom odboru, a i u ovom domu na plenarnim sesijama kada smo razmatrali
Izvještaj o radu Agencije za elektronske komunikacije. Jedan sam od onih koji je
uĉestvovao u svemu ovome i predloţio da 11 kandidata, odnosno 12, ali jedan nije
mogao da uĊe u procedure, doĊu na konsultativno saslušanje i sada vidim da sam
potpuno pogodio svoj cilj. Ţao mi je što to ni kolega predsjednik Odbora Nikĉević nije
kazao, niti predhodne kolege, kada već uzimamo takozvane "prvoboraĉke zasluge" da
kaţemo i to da je poslanik Socijalistiĉke narodne partije traţio da svih 11 ĉlanova doĊu i
elaboriraju. I da to nijesam uradio, ne bih vidio izvarendne kandidate, brilijantne
kandidate koji su za ponos ne samo Crne Gore nego i mnogo veće drţave nego što je
Crna Gora. Velika je šteta što se u svu ovu priĉu ušlo sa takozvanim politiĉkim
predrasudama.
Poštovane kolege, potpuno podrţavam ono što je rekao moj uvaţeni kolega
Aleksandar Damjanović i smatram, s obzirom da smo mi donosioci odluke i predlagaĉi,
da trebamo uraditi i dodatne konsultacije oko ovoga. Jer, ne zaboravite jednu ĉinjenicu,
ako se bilo ko od kandidata bude ţalio, na scenu će stupiti Upravni sud koji vrlo lako
moţe poništiti odluke ovog doma i preporuke Administrativnog odbora, a to nam ništa ne
treba. Samo ću podsjetiti, svi oni koji prate ovu problematiku znaju da ta agencija sasvim
radi regularno, da su osim ove dvije kandidatkinje u toj agenciji u aktuelnom sastavu
245

predsjednik mnogo puta pominjani doktor Šaleta Đurović, Aleksandar Mijaĉ i Branko
Kovijanić. Oni se sastaju, razmatraju izvještaje, šalju izvještaje ovom domu i moţemo
saĉekati još jedno vrijeme da se naprave dodatne konsultacije da ne bi ulazili u zonu da
Upravni sud poništava odluke ovog doma, odnosno našega Administrativnog odbora. A
kakve su to politiĉke predrasude bile Imam svoje teftere i biljeţnice i pišem bukvalno od
A do Š sve što se kaţe na ovim odborima i što se kaţe u ovom domu. Naravno, koristim
priliku, diskreciono pravo da zapišem samo ono što je intigrantno, samo ono što je
pametno, pa ću vam kazati što su ove dvije uvaţene koleginice koje su konkurisale i
koje su izabrane, kazale.
Jedna najviše pominjana ovdje kazala je: U ovoj Crnoj Gori štampa i mediji ne
valjaju ništa, jer neće da apostrofiraju dobre stvari. Na našu reakciju da ona nije ovdje
da kritikuje ni medije ni štampu ni Parlament, ona je zaćutala. Da ne bude tajne, rijeĉ je
o doktorici Milici Vukotić. Druga koleginica, Ana Radonjić, ušla je u Odbor kao silan
paša, oĉekujući vjerovatno da je priĉa već završena.
Ja ću sada iz uvaţavanja prema tim ljudima proĉitati ko je sve bio kandidat:
Predrag Boljević, već spomenuta Milica Vukotić, Danijela Papić, Ţilber Tafa izvanredan,
Momĉilo Kojović izvaredan, odrţali su prave akademije, Mirko Brnović, Nikola
Radunović izvanredan ĉovjek koji se bavi potpuno drugim poslom i koji nam je rekao -
nemojte da mi uzmete za krivo ili za ţao što sam javnosti poznat kao popularni pjevaĉ i
vokalni solista grupe Perper, nego sam i magistar elektroinţinjer. Zatim, bilo je rijeĉi o
Igoru Vujaĉiću, pomenutoj Ani Radonjić, SrĊanu Ĉoviću, Dejanu Jovanoviću koji je
takoĊe bio odliĉan. To su bili kandidati koji su za ponos. I umjesto da obrazlaţe ono što
je ona htjela da kaţe ĉlanovima Komisije, ova pomenuta Ana Radonjić poĉela je da
replicira svojim kolegama. Bio sam, takoĊe, jedan od onih koji ju je opemenuo i kazao -
nije tvoje ovdje, uvaţena damo, da repliciraš kolegama, nego da izneseš ono za šta se
kandiduješ i za šta konkurišeš. Došlo je, taĉno je, do tajnog glasanja. Ali, naĊite mi
teoretiĉara i analitiĉara tajnih i javnih glasanja koji moţe da napravi proceduru o javnom
glasanju za 11 kandidata, pa bi se desilo ovo – ajde, ne bilo primijenjeno, kandidat je
Mišo Stanišić, jedan od 11 kandidata, a nas je ovamo 11 koji glasamo. Ko je za Miša
Stanišića, mi diţemo ruku. Sljedeći kandidat je Sveto Golubović. Ko je za Sveta
Golubovića - mi svi diţemo ruku. Sljedeći kandidat sam ja, ko je za mene - svi diţemo
ruku. A ustvari nemamo poslovnik niti pravilnik o glasanju koji kaţe da se samo moţe
dati jedan glas. Zato smo se opredijelili da bude tajno glasanje. Došlo se do rezultata
kako se došlo. Ţao mi je što kolega koji je napustio nije ostao, jer bi definitivno gospodin
Tafa ili Momĉilo Kojović prošli, jer je drugi krug otvarao mogućnost. Bila su dva
nevaţeća listića i ovom prilikom hoću da uputim najoštriju kritiku, ne znam ko su,
pretpostavljam ko su, zašto nijesu iskoristili svoje pravo da glasaju, nego su nevaţeće
listiće ostavili.
Još jedna stvar. Ponavljam još jednom ono sa poĉetka priĉe da se ne bi desilo da
se kandidati ţale, a ţaliće se definitivno, da Upravni sud obara naše odluke, napravimo
dodatne konsultacije. Uĉinomo jednu stvar kao što treba napraviti dodatne konsultacije
oko sljedeće taĉke dnevnog reda kada svi klubovi moraju da imaju svoje predstavnike u
Fondu za manjine, a ne da imamo grupaciju samo nekoliko stranaka u Fondu za
manjine. Uradićemo pametnu i mudru stvar, prije svega zbog ovih ljudi koji su pokazali
briljantno znanje, koji su pokazali da se na njih treba ozbiljno raĉunati u ovom sektoru
gdje fali kadrova.
246

PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega.
Komentar kolege Vukĉevića. Izvolilte.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem.
Samo ću neke stvari da pojasnim kada je u pitanju kolega Lalošević. U najvećem
dijelu se slaţem sa njegovim stavovima koje je izrekao. U potpunosti ste u pravu, kolega
Laloševiću, kada govorite da je Vaš prijedlog, kada je u pitanju konsultativno saslušanje,
odnosno intervju, ali suštinski je bilo upravo na tome, ali je taĉno da ste Vi to predloţili i
mi smo smatrali da je to dobar prijedlog i zato smo ga svi i prihvatili. Isto kao što je
predlog kolege Labudovića bio da se ponovi oglas, odnosno da se produţi konkurs u
onom periodu o kojem sam malo prije govorio. Mislim da je to zaista bio dobar predlog i
da mi za pozicije vlasti smo to zaista prihvatili. Zaista smatramo da je to bilo korisno.
Taĉno je, Vi ste dobro saopštili da jedan od kandidata o kojem ste Vi govorili je
nešto saopštio prilikom tog konsultativnog saslušanja koje nije bilo tema tog sastanka,
ali ţelim samo da Vas podsjetim da je predsjednik Odbora u tom trenutku saopštio i
reagovao i uputio kandidata da se drţi iskljuĉivo teme i da se drţi iskljuĉivo odgovora na
pitanja koja su poslanici postavljali. U tom kontekstu sam se javio za komentar da Vam
kaţem da je i predsjednik Odbora upravo izrazio tu rezervu. Apsolutno ste u pravu kada
je u pitanju glasanje. Zaista je nemoguće javnim glasanjem od 11 kandidata, to je rekao
i predsjednik Odbora, to smo rekli i mi, izabrati dva kandidata a da svi ĉlanovi Odbora
mogu da glasaju do besvjesti koliko god imaju pravo. Apsolutno odluka o tome da se
tajno glasa bilo potpuno ispravna i da je to krajnje demokratski ĉin i zaista ne vidim
nikakvo sporenje oko toga. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama.
Pravo na odgovor, kolega Lalošević.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Ne vidim ni povod da uvraćam komentarom, ali kada je gospodin Vukĉević već
rekao i hvala mu što tako misli, ali evo moţda još dodatnih minut samo radi jednog
razjašnjenja.
Tako je, gospodin Nikĉević je reagovao i nije to sporno i nijesam htio da kaţem
da sam samo ja reagovao i da sam ja ĉoĉe ukratio mogućnost toj koleginici, nije bila
namjera da istiĉem taj dio, ali je i ovo taĉno. One su dvije došle sa ĉinjenicom da su već
aktuelni ĉlanovi Komisije i pretpostavljam da je neko njima dao signal i da je njima dao
mig - vi ćete proći, ne berite brigu. Nije ni bitno, moţda griješim. Legitimno je pravo da
ovako tvrdim. Vi ćete proći, ali što se desilo Desilo se nešto za njih neoĉekivano jer sa
pozicije vlasti, s pozicije sile, vi ne ţelite da vidite do sebe veoma kvalitetne kadrove.
Desilo se da su ovih 9 kandidata odrţali akademiju, akademiju ovim kandidatima koji su
već bili ĉlanovi ove Agencije i onda su oni praktiĉni bili šokirani. Šta preostaje nekome
kada vas neko porazni na vašem terenu Kaţe o nekim projektima koje je radio za
ţivota, o nekim stvarima i projektima gdje uĉestvuje, da ne govorimo o nekim stvarima
koji su medjunarodnog karaktera gdje pruţaju izvanredno znanje i onda vi stanete
jednostavno ste nemoćni, imate politiĉku podršku i ostaje vam da replicirate svojim
247

kolegama. To je bilo neprimjereno i zato sam smatrao da treba reagovati. Reagovao
sam, nakon toga je to stalo. Taĉno je, reagovao je i predsjednik Odbora, a ponavljam još
jednom da moramo svi uhvatiti jedan blagi tajm aut, napraviti i dodatne konsultacije i
vidjeti jesu li ove stvari oko kršenja konflikta interesa i oko konflikta svojinskih prava
taĉne, a jesu taĉne, jer imamo sve i jesu li taĉne ove informacije o uĉešću u nekim
komisijama jedne vladajuće ...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Sljedeća diskusija je Koĉe Pavlovića, a neka se pripremi Genci Nimanbegu.
Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Odmah na poĉetku da kaţem i da pozovem sve kolege da ne pravimo nikakvu
famu oko toga glasanja i modela glasanja. Jasno je, potpuno je nedvosmisleno,
neupitno da je jedini naĉin efikasnog opredjeljivanja izmedju 10 kandidata od kojih treba
izabrati dva da svaki ĉlan Administrativnog odbora kaţe javno - ja mislim da su ovaj
ĉovjek ili ova ţena i ovaj drugi ĉovjek ili ova druga ţena najbolji kandidati od ovih, ja im
dajem svoj glas, tj. svakome po jedan glas. Ovdje je cijela priĉa o tome zašto je to bilo
tajno, jer to tajno sigurno nije transparentno, a transparentnost je ono na ĉemu je
Evropska komisija insistirala u svojim zahtjevima i u svom izvještaju za 2010. godinu.
Transparentnost.
Dakle, da se to desilo, mi ne bismo sada rizikovali, ja zbog toga sam izašao, da
ne bih ulazio u poziciju da rizikujem da me doţivljavaju licemjerno, da tajno glasam za
nekoga, a da poslije toga javno ovdje hvalim neke druge koji nijesu izabrani. Prosto da
ne bih došao u tu poziciju ja sam izašao, jer sam bio spreman da javno kaţem šta ja
mislim, koga ja smatram najboljim. Mislim da je ta odgovornost koju svaki treba ĉlan
Odbora da ponese, na stranu što je to u skladu sa Poslovnikom, a što je tajno glasanje
suprotno Poslovniku.
Suština. Poštovane koleginice i kolege, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore,
u ovoj drţavi u kojoj su svi, a pogotovo znaĉajni tenderi, konkursi i tako dalje namješteni
mi smo poslije dugo vremena konaĉno imali jednu situaciju koja je izgledala kao da nije
namještena i to su nam svi uĉesnici u konkursu rekli tokom konsultativnog saslušanja.
Rekli su - mi smo se prijavili zato što smo povjerovali poslije duţeg vremena da ovo
stvarno moţe biti neka procedura koja neće biti namještena. I prevarili su se. To vam
kaţe gospodin Kojović, inţinjer, to vam kaţe inţinjer Jovanović, to vam kaţe inţinjer
Radunović, to vam kaţe inţinjer Boljević, to vam kaţe inţinjerka, izviniće me što nijesam
zapamtio prezime, Papić, za koju sam htio da glasam. Za nju sam htio da glasam.
/Upadica/ Pa neću da rizikujem da danas ja priĉam, jer ja ne moram da se kunem ni
Papićkoj ni bilo kome da sam glasao za nju, a to vi radite koji ste tajno glasali. Ja
nijesam htio.
Dakle, poštovane koleginice i kolege u junu 2011. mi smo donijeli izmjene
Zakona pod pritiskom Evropske komisije. Ona nam je rekla da moramo da izmjestimo
imenovanje tih osoba u Savjet, do tada je to radila Vlada, da moramo da ga vratimo u
Parlament, da to obavimo transparentno i da definišemo precizno kriterijume. I to je
uraĊeno u Zakonu. Ĉovjek koga te vi odbili, gospodin Jovanović, je jedan od pisaca toga
248

zakona. Vi ste, poštovane koleginice i kolege, od devet ili 10 kandidata koji su
ispunjavali formalni zakonski uslov izabrali jednog koji najvjerovatnije ne ispunjava. Ja
mislim da ne ispunjava gospoĊa Vukotić zakonski uslov temeljni. I drugi kandidat koji je,
po mom mišljenju, manje kvalifikovan od svih ostalih kandidata. Da banalizujem, izabrali
ste dva najgora. Dok god ova parlamentarna većina upravlja ovim parlamentom i tim
odborom, sigurno vam se neće ponoviti ona situacija, niti ćete moći odjednom na gomilu
prevariti 11 ljudi. Jer, ti ljudi su prevareni. Oni su se javili na konkurs zato što su vjerovali
da će biti konkurs u skladu sa Zakonom.
Poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, još u decembru kada je kolega Murić
predloţio izmjene Zakona kojima je predlagao da se mandat gospoĊe Radonjić i
gospoĊe Vukotić Zakonom produţi još za dvije godine, svakome normalnom ovdje u
ovom parlamentu je bilo jasno da će parlamentarna većina pošto-poto, suprotno i Evropi
i Zakonu i svemu ţivome, te dvije osobe izglasati za ĉlanove Savjeta. Nema nikakvog
razloga da se ova cijela procedura ovoliko dugo premeće. Treba prosto da završite taj…
/Prekid/ ništa više od ostalih. Nema potrebe da više insistiramo na ovome, završite
posao. Ovako će biti, poštovane graĊanke i graĊani, dok god ovi ljudi upravljaju ovim
parlamentom i ovom drţavom. Kada prestanu to da rade, biće drugarĉije. Kada mi
doĊemo, biće drugaĉije.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Komentar. Izvolite, kolega Nikĉeviću.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Poštovane kolege, mi smo do sada ĉuli predstavnike svih klubova kada su u
pitanju ĉlanovi Administrativnog odbora, koji su na svoj naĉin ukazali na to da smo kao
Administrativni odbor kada je u pitanju predlaganje kandidata u odnosu na ovaj
parlament izgradili jedan stav, više demokratski kapacitet i ĉini mi se da je ovdje
konstatovano da je sve odraĊeno u skladu sa iskustvenom demokratijom, uvaţavajući
predloge svih klubova poslanika. Kolega Lalošević i kolega Labudović, moji zamjenici i
svi ostali, ali kod gospodina Koĉe Pavlovića nešto zaista ne štima. Vi ste u ovom sluĉaju
mogli da razriješite problem. Da ste Vi imali imalo demokratskog kapaciteta i da ste
saslušali i predstavnike drugih partija, da ste saslušali stav većine od 11, deset, da ste
ostali i dalje istrajni na vašem "demokratskom putu", mogli ste da odluĉite na taj naĉin
da izbijete adut Demokratskoj partiji socijalista i da kaţete -već unaprijed pripremljenog
kandidata eliminišete. Pet je dobila gospoĊa Radonjić, pet ....., šest .... ti bi završio
posao. Vjerujem da bi to bilo rješenje moţda i ovdje u parlamentu, moţda i manje priĉe.
To je tipiĉan primjer Pokreta za promjene. Sve znaju, pozivaju se na evropska pravila,
pokrenu, izaĊu, pobjegnu, nemaju. Istrajte do kraja, i ako je neko kriv, vi ste krivi.
Nemate do kraja demokratskog kapaciteta. Potpuno su u pravu moje kolege kako i na
koji naĉin da izaberemo javnim glasanjem. Neću da se vraćam na neke prethodne
izbore gdje je bilo prigovora od strane mojih kolega u odnosu na vaše kandidate. To je
bio momenat da izazove reakciju kod kolega poslanika iz drugih klubova i da zajedno
doĊemo do saznanja da odradimo ovo. Ovo je naše ĉedo, ovo smo mi uradili. Da li je
najbolji izbor, moguće da nije. Evo parlament je tu da odluĉi. Ali kaţem, Vi ste mogli sve
ovo da prekratite sa Vašim glasom da ste ostali do kraja. Nijeste. Zašto Vi odgovarajte
onima koje ste imali na umu da predloţite. Vi odgovarajte onima koji šest mjeseci
249

jednostavno insistirate na tome zajedno sa odreĊenim brojem medija. Vi odgovarajte
onima koji su mene pitali da dajem izjavu prije sjednice za ono što ja nijesam znao, a oni
su znali. Vi odgovarajte i onima da neko ko je dobio od momenta da ispunjava uslove iz
jedne institucije da odgovara i on i onaj ko je dao taj dokument. Vi odgovarajte onome
koji je imao ovakav CV. Vi odgovarajte onima koji su tri godine bili tu i ispunjavaju te
uslove. Vi odgovarajte i onima koji će se ţaliti. To je demokratsko pravo. Na nama je u
parlamentu da donesemo ispravnu odluku. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama.
Pravo na odgovor.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Kolega Nikĉeviću, nemojte nas pozivati da slušamo bilo koga. Mi nijesmo
pokazivali do sada, a mislim da smo prestari da bismo sada poĉeli da pokazujemo
kapacitet da se povodimo i da slušamo bilo koga, da nam neko drugi ureĊuje, i odreĊuje,
i uobliĉava politiku. Mi to sami radimo. Mislim da smo skupo platili to, skupo u politiĉkom
smislu i ţivotom pojedinaĉno, ali smo makar zasluţili. Mi ne slušamo nikoga, ali slušamo
zakon, gospodine Nikĉeviću. Vi kada poĉnete da slušate zakon, biće kasno, tj. moraćete
da poĉnete da slušate zakon, jer vi zakon ne slušate dok ne morate. Ja se nadam da
ćemo vrlo brzo doći u poziciju kada ćete morati da slušate zakon, ali ne sa pozicije
nekog ko oduĉuje, nego sa neke druge pozicije. Tada ćete morati. Kaţete vi naivni pitaju
vas prije sjednice da li je to taĉno. Vi ne znate, oni znaju, a na kraju se ispotavi da su oni
taĉno znali, tj. da se zna, gospodine Nikĉeviću. Zna se od decembra, od novembra od
prije godinu dana, od prije tri godine, od onog trena kada je izabrana Milica Vukotić za to
tijelo, a pošto po Zakonu ima pravo na dva mandata, znate Vi odliĉno o kome se radi,
kada je Milica Vesa Vukotić izabrana u to tijelo, a pošto se zna da ima dva mandata
moguća, znalo se da će ponovo biti izabrana.
Vi kaţete mi sve znamo. Znamo mi, gospodine Lala. Sve smo znali i sve što smo
rekli ispostavilo se da je taĉno. Ja vam sada kaţem da će ovo biti u izvještaju Evropske
komisije, gospodine Nikĉeviću. Biće, izmeĊu ostalog, upravo apostrofirana ĉinjenica da
je u netransparentnoj proceduri na Administrativnom odboru to uraĊeno.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Kolega Genci Nimanbegu, a neka se pripremi kolega Novica Stanić. Izvolite,
kolega.
GENCI NIMANBEGU:
Hvala Vam, potpredsjedniĉe Rastoder.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, napokon i najviše poštovani ĉlanovi
Administrativnog odbora,
Po mom mišljenju, jasno je da je izbor ĉlanova još jednom pokazao da ko nema
politiĉku podršku i odgovarajuću nacionalnost ne moţe proći u Agenciju. Prije nego što
nastavim da obrazlaţem zašto kandidat moj prijatelj, komšija ... zasluţuje da bude ĉlan
Agencije, ţelim upitati predsjednika Odbora, a posebno ĉlanove Odbora, koji su,
inţenjeri i ekonomisti kako se moglo desiti da kod glasanja 6:4:2 ste odluĉili da je
250

kandidat dobio potrebnu većinu Po vašem izvještaju stoji da je u drugom krugu
glasanja Komisija konstatovala da je 12 ljudi glasalo ĉlanova i da je bilo šest glasova za,
ĉetiri je bilo za gospodina Tafu, šest za gospoĊu Radonjić i dva su bila uzdrţana, a
morali ste iskoristiti Poslovnik Skupštine Crne Gore da u ovom domu u svim odborima
za bilo koji amandman, za bilo koju odluku traţimo većinu svih prisutnih u Odboru. Ako u
nekom sluĉaju, teoretski, kako ste vi odluĉili, moglo se desiti da devet bude uzdrţanih,
da dva glasa za i jedan da glasa za drugog kandidata pa da dobije taj kandidat sa dva
glasa.
Po meni, to je i ja ću predloţiti kolegama da na ovaj naĉin ako bude
zainteresovan ospori vašu odluku. Od 12 glasova 6 je dobio gospodin Radonjić, a sada
hoću nastaviti da iskoristim priliku da govorim i o samom odabiru i kandidatima, uz
zahvalnost kolegama iz opozicije koji su već prije mene to govorili. Moram reći da je
gospodin Tafa doktorand, a što je za Crnogorce posebno vaţno, beogradskog
univerziteta. IzmeĊu ostalog, on je predavaĉ na privatnom univerzitetu u Tirani,
gospodin Tafa, pa licencu sudskog vještaka za telekomunikacije i raĉunarsku tehniku i
tako dalje da ne bih naglasio. Imate spisak svih nauĉnih radova. I samo ţelim reći da
ţalim što neke kolege nisu ovdje, jer prilikom meĊunarodnih susreta ĉesto se kaţe pa mi
molimo da se Albanci jave na konkurse da bi ih mi integrisali u razne odnose, sudske
savjete i tako dalje. Znamo kako se tu prolazi i kada su odgovorajući kandidati na ţalost
bez politiĉke podrške i odgovarajuće nacionalnosti teško se prolazi.
Zbog toga ţelim istaknuti na kraju da ćemo mi glasati protiv ove odluke ako bude
došla a podrţati kolege da se dodatno razmotri da li ova, kolege iz SNP-a da se ovo
odloţi.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje, samo polako imamo dva prijavljena komentara. Prvo kolega
Labudović u ime Kluba Nove srpske demokratije a onda kolega Škrelja u ime
Demokratske partije socijalista.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Kolega Nimanbegu, djelimiĉno bih se sloţio sa vama. To što gospodin Ţilbert
Tafa nije prošao u ovom sluĉaju nije rezultat samo ĉinjenice da je Albanac. Rezultat je
na ţalost i posljedica ĉinjenice što je izabrano prije nego što je konkurs i raspisan. Ali i
da je drugaĉije, gospodin Ţibert Tafa i neki drugi, da kaţem, Emilo Labudović kao Srbin,
teško da bi prošli u konkurenciji onih za koje vi rekoste onako zbirno da su Crnogorci, pa
makar završili i u Beogradu. Ali, gospdine Nimanbegu, ono sa ĉime se nikada sa vama
sloţiti neću jeste vaše uporno odbijanje da pogledate istini u oĉi. Vi ste inaugurisali ovaj
politiĉki sistem, vi ste inaugurisali ovu vlast, zahvaljujući vašim glasovima on se i dan
danas odrţava i zahvaljujući tajnim i javnim sporazumima, ne govorim vama liĉno nego
vašim prethodnicima, i tako dalje ovo se u Crnoj Gori dešava što se dešava. Kasno ste
se sjetili. Tek onda kada je poĉelo da bije po vašim ušima, tek onda kada ste došli u
poziciju da vidite šta znai biti na margini, tek onda kada ste došli u poziciju da vidite šta
znaĉi biti inkriminisan, kada znaĉi biti nepoţeljan, onda ste se sjetili da ovo nije u redu.
Šta to imate na umu, a dobro ste znali da će za posljedicu imati ovo što danas
ima, kada ste potpisivali te tajne sporazume. Gospodin Vaselj sve zna, on je svjedok
251

toga, mogao vam je reći, svaki put, ne znam gdje , ne znam kada, ali pred svaku vaţnu
odluku u Crnoj Gori potpisali ste poneki tajni sporazum i zahvaljujući tim sporazumima
imate i imamo ovo što je danas u Crnu Goru.
I vi kao Albanci i mi kao Srbi i to nam je što nam je.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Kolega Nimanbegu, izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Kao prvo, drago mi je da se slaţete bar donekle sa mnom i tako ćemo nastaviti
sve do priznanja Kosova, nadam se, uz digresiju. Mi smo izuzetno ponosni što smo
napravili ovu drţavu, ali je vaš problem, gospodine Labudoviću, što mješate vlast i
drţavu. I vi i sada to pokazujete, mi to nikada ne radimo, mi ako kritikujemo vlast mi ne
kritikujemo drţavu, iako to i ovi sa ove naše lijeve strane koriste kao oruţje protiv nas,
da ako se kritikuje vlast da se kritikuje drţava. Albanci u Crnoj Gori su to fino pokazali,
uvijek su, u ovom vijeku bili konstruktivni ĉinioci ove drţave i konsultativni partneri svim.
Iako imamo politiĉke razlike, u ponos se svi razumijemo, a razumijemo da je u Crnoj
Gori potrebna demokratizacija, depolitizacija i na tome ako instistirate, ako bude vaših
prednosti i kvaliteta, imaćete našu podršku. Što se tiĉe tajnih sporazuma adresu ste
pogrešili, mi imamo taĉne raĉune, sve što imamo i sporazume mi objavljujemo u
javnosti.
Kolega Vaselj je u svojim razgovorima uvijek govorio o sporazumima oko opštine
Tuzi, Malesije i to je ono što vi mislite da su tajne.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Škrelja ima komentar u ime Kluba DPS-a.
Izvolite.
LUIĐ ŠKRELJA:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Jedino o ĉemu bih se sloţio sa diskusijama vezano za ovu taĉku dnevnog reda
jeste ĉinjenica da postoji jedan od najviše pominjanih kandidata, uz uvaţavanje svih
ostalih, ali i priliĉi mi da kaţem ja dvije rijeĉi o njemu, pošto dolazimo iz istog grada, da
je Ţilbert Tafa pokazao izvanredno znanje iz te oblasti za koju smo ih pozvali na
kontrolno saslušanje.
Ja mislim da on uopšte se nije pokazao kao neki što samo pripada odreĊenoj
naciji da je došao tu, nego je pokazao solidno znanje iz svoje profesije koju je izabrao i
to je rezultat onoga što je on dobio znaĉajan broj glasova, a sem toga neki koji danas
pokušavaju da preokrenu ploĉu na druge stvari i da lamentiraju nad sudbinom
gospodina Tafe nisu biti dostojni da na kraju, da do kraja na toj sjednici a moţda bismo
danas imali drugaĉiji epilog tajnog glasanja, naĉina na koji smo svi dogovorili zajedno na
sjednici Administrativnog odbora kako da dolazimo do dva kandidata. Da li su ovih šest
glasova znaĉajniji od ovih ĉetiri ili pet-pet, ja to nikada neću da kaţem, jer svaki ĉovjek u
Administrativnom odboru je dovoljno punoljetan i zreo da će znati za koga će se
opredijeliti.
252

Tako je bilo i na sjednici Administrativnog odbora. Tajnosti glasanja i manjka
demokratije i apsolutno se ne slaţem da treba samo javno i ako treba javnost da zna da
je prvi put od 2001. godine gdje sam ja ĉlan Administrativnog odbora, da smo zajedno
odluĉili da po pitanju fonda za manjine i po pitanju ove taĉke dnevnog reda za izbor ova
dva kandidata biramo na tajni naĉin.
To smo mi dogovorili, to smo mi odluĉili o tome, to je nešto drugo. Ako je nekome
krivo što nisu imali petlju da ostanu do kraja i da daju svoj glas onome kome su htjeli da
daju to je druga stvar i neka svako razmisli o tome kako se ponašao na sjednici
Administrativnog odbora.
Smatram da pri ĉinjenici da od 12 prisutnih dva glasaĉka listića su bila nevaţeći,
rezultat 6:4 je odraz atmosfere koja je bila na Administrativan Odbor.
Druga je stvar kako ga neko cijeni, da li su kandidati koji su dobili šest glasova
gori od ovih koji su dobili ĉetiri to je pitanje koje na današnjoj sjednici nećemo riješiti niti
razriješiti, nego ćemo uraditi ono što je priliĉi nama da uradimo da priĉamo o ljudima koji
nisu prisutni i nemaju šansu da nam odgovore na neka naša pitanja.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Genci, nema potrebe, komentar je bio uglavnom opšteg tipa.
Kolega Novica Stanić ima rijeĉ, posljednji uĉesnik u raspravi povodom ove taĉke
dnevnog reda.
Izvolite.
NOVICA STANIĆ:
Uvaţeno Predsjedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani Crne
Gore,
Sva ova priĉa o imenovanju dva ĉlana Savjeta Agencije za elektronske
komunikacije i poštansku djelatnost je slika i prilika današnje Crne Gore. Rekao bih,
rendgenska slika ili krvna slika jedne drţave u kojoj se vlast nije promijenila 22 godine.
Šta moţete drugo oĉekivati, nego da se desi ovo što se desilo Da se ĉak zloupotrebe i
dva najdemokratskija insituta, to je tajno glasanje i saslušanje, da se pruţi prilika svim
kandidatima da pokaţu svoje znanje iz pomenute oblasti. Glavni argument predsjednika
Administrativnog odbora je što je je jedan ĉovjek napustio,prozrio je šta će se desiti, što
to nijeste sprijeĉili. Pa nije mogućnost opozicije da sprijeĉi izigravanje zakona, treba se
pridrţavati zakona. Uzgred da kaţem da su sve ove agencije, svi ovi savjeti Eldorado za
uhljebljivanje kadrova DPS-a i SDP-a, tamo caruje nepotizam. Crnogorci su nekad
voljeli medalje i ordenje, danas vole ĉlanstvo u agencijama, jer vole evre. Evo kako to
izgleda sa struĉnog stanovišta: u Ministarstvu koje pokriva ovu oblast, hajde da ministra
ostavimo sa strane, on je politiĉka liĉnost, pomoćnik ministra za sektor za
telekomunikacije, jedna gospoĊa, pravnik uzgred uzela otpremninu iz Telekoma. Ova
otpremnina je postala fenomen moderne Crne Gore. U cijelom sektoru za
telekomunikacije samo jedan je elektroinţenjer i taj je inspektor za telekomunikacije, a
inspekcija je nedavno izmještena u posebnu upravu, tako da ne ostaje nijedan. Da
vidimo kako je sa Savjetom. Predsjednik Savjeta je ekonomista. Jedan ĉlan od trojice
koliko ih ima je elektroinţenjer, ali i on, uzgred budi reĉeno, uzeo otpremninu iz
Telekoma i treći je elektorinţenjer, on još nije uzeo otpremninu ni od koga ili ja barem ne
253

znam. Ove pomenute dvije gospoĊe, Milica Vukotić i Ana Radonjić su i do sad bile,
ranije su bile, ĉlanovi ovog Savjeta agencije za telekomunikacije, i pazite opet ovaj
moderni crnogorski fenomen, gospoĊa Radonjić je bila direktor pravne sluţbe u
Telekomu u vrijeme prodaje Telekoma. Šta ima tu loše Pa samo jedna mala stvar, da
je ta prodaja osumnjiĉena za korupciju visokoga ranga. Uzgred, budi reĉeno, da ne bi
izostala iza ovih drugih, i ona uzela otpremninu.
GospoĊa Milica Vukotić, njen otac potpisao je ugovor o prodaji Telekoma kao
predsjednik Savjeta za privatizaciju, a ona je, pošto nije uzela otpremninu nigdje, i ĉlan
Savjeta za statistiku. Šta je raĊeno protivzakonito Pa nije ispoštovan zakon, jer
gospoĊa Vukotić, ne ispunjava osnovni uslov, nema pet godina iskustva. Dobila je
potvrdu sa Univerziteta Donja Gorica, uzgred, taj Univerzitet nema ni elektrotehniĉki
fakultet ni katedru za telekomunikacije, ali zato ima Univerzitet Crne Gore. A što otuda
nije traţila tu potvrduValjda je svima jasno. Moţe li takva potvrda da bude relevantna
za Administrativni odbor koji nema struĉne sluţbe koje mogu procijeniti takvu stvar Nije
napravljena rang lista, gospodo. Nije napravljeno rangiranje uslova koji se traţe u
zakonu i onda tajno glasanje. Nije, nego. Ovo tajno glasanje je samo posluţilo da bude
smokvin list za svu golotinju koja se vidi i sa neba i sa zemlje za korupciju i za sve što se
radi u Crnoj Gori, a što je zakonita posledica jedne vlasti koja se ne mijenja 22 godine, a
vlast koja se nemijenja ne moţe biti ni demokratska, nemoţe ni poštovati zakon i zato je
predlog Nove srpske demokratije da se sve ovo vrati na poĉetak. Da se ponovo raspiše
taj konkurs, da se jave kandidati, da se napravi rang lista, da Administrativni odbor
angaţuje struĉne sluţbe sa katedre za telekonunikacije sa Univerziteta drţavnog u
Podgorici i da se to uradi na pošten i legalan naĉin, u suprotnom ovo je protivzakonito i
ne sluţi na ĉast Crnoj Gori.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
U ime Kluba Demokratske partije socijalista kolega Vuletić ima komentar. Izvolite.
MILORAD VULETIĆ:
Gospdine Staniću, zaista je pomalo neuobiĉajeno, pa i ako dolazi iz tih klupa, na
ovakav naĉin priĉati o kandidatima sa ovakvim referencama. Dakle, mislim na sve
kandidate koji su bili na stolu pred Administrativnim odborom i sa kojima smo mi obavili
konsultativno saslušanje, odnosno razgovor. Gdje su svi oni, svako iz svoga ugla o sebi
rekli ono što su imali, a nakon toga u jednoj zakonskoj proceduri, da jednom za uvijek
rašĉistimo, jer nijesmo neuki toliko da ne iskonsultujemo i pravne eksperte, oko toga šta
je legitimno, šta nije legitimno, da ne bi doveli vas i nas, sve zajedno u ovom plenumu
da glasamo o neĉemu što makar nema pravno utemeljenje. Tvrdim ovdje kao pravnik da
je pravna procedura ispoštovana u cjelosti. Zašto su prošla ova dva kandidata, a nijesu
neki drugi, to je stvar glasova, ali je ĉinjenica da je najpraviĉnije glasanje bilo glasanje
tajnim putem da ne bi došli u situaciju i zabunu da se o redosledu odreĊenom broju
kandidata izjašnjavamo na naĉin, hadje svi glasamo za ovoga, hajde za onoga. Mi
nijesmo ljudi od te struke, ne moramo ni biti, u Administrativnom odboru, taman kao što
nijeste Vi pravnik pa ste nas opleli da nemamo dovoljno referenci da stavimo pred vas
predlog koji je, po meni, potpuno pravno utemeljen. Zato bih molio i Vas i sve ostale za
ubuduće, ukoliko vi nemate povjerenja u ovaj Administrativni odbor da svoj posao
odraĊuje na naĉin kako mu je to povjereno od ove Skupštine dajte odbor da mijenjamo,
254

a ne ono što ono odbor ovdje ponudi kao predlog uz moguće komentare da su poţeljna
moţda i neka druga rješenja ili predlozi. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Izvolite, kolega Staniću.
NOVICA STANIĆ:
Gospodine Vuletiću, izgleda da me niste shvatili. Nije rješenje ovog problema ni u
promjeni kandidata, ni u promjeni Administrativnog odbora, rješenje je u promjeni vlasti,
nepromjenjive, neodgovorne i nesmjenjive vlasti. To je problem. Dakle, ako neko ne
ispunjava uslove nema pet godina iskustva, a donosi potvrdu sa Univerziteta gdje je
otac rektor, a tamo ne postoji kadedra za telekomunikacije, samo mogu da sumnjama
da se iza toga krije neoptizam. Ako nije napravljena rang lista na osnovu ĉlana zakona
gdje se kaţe: Koji obuhvataju duţinu i vrstu radnog iskustva posebne specijalizacije i
poznavanja stranih jezika. Da je uraĊeno ono što se nekada radilo u ono nenarodno
protivzakonsko samoupravno vrijeme pa se napravi rang lista kandidata na osnovu
kriterijuma, onda je glupo uvoditi tajno glasanje kao demokratsku instituciju. Prvo da
ispunjava sve uslove, dakle, pet godina iskustva. Drugo, da po kriterijumima koje ste vi,
odnosno eksperti koje angaţujete napravi rang listu i ako je neko ubjedljivo na prvom i
drguom mjestu, onda je glupo tajno glasanje, javno izaberu se prva dvojica. Doduše,
vidjeli smo na primjeru Sudskog savjeta da moţe prvi i treći, a drugi se preskoĉi, zna se
zašto se preskoĉi, ali to je savremena Crna Gora i sve je to posledica, gospodine
Vuletiću. Opet vam ponavljam, nije rješenje ni da promijenimo kandidate, moţemo mi
raspisati još pet tendera, ali su ovi ljudi, ovih 11 kandidata koji su se prijavili nauĉili školu
do kraja ţivota, dok je ova vlast u Crnoj Gori, nikad se oni više neće javiti na ovakav
konkurs, pa vi obećajte i saslušanja i tajno glasanje, jer oni sada znaju za jadac.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Zenka sada ima rijeĉ, a nakon njega zakljuĉićemo raspravu povodom ove
taĉke dnevnog reda. Izvolite.
MEHMET ZENKA:
Gospodine predsjedavajući, dame i gospodo poslanici,
Da budem iskren, da se radilo o nekom drugom konkursu, za neku drugu oblast,
moţe biti da se i ne bih javio za diskusiju, ali ne mogu da se ne osvrnem na neke
ĉinjenice koje su ovdje iznijete, a i neke druge ĉinjenice koje odgovaraju iskljuĉivo pravdi
i pravednosti.
Da budemo jasniji, Ţilbert Tafa se nije javio na ovaj konkurs zato što je Albanac.
Ţilbert Tafa se javio na ovaj konkurs zato što ima reference za ovaj konkurs, zato što je
kadar koji posjeduje i znanje i školu i zvanje i sve što treba da bi se ispunili uslovi i
najmanji uslov što su zahtijevali kriterijumi da bi prošao ovaj konkurs. Šta se dešava,
gospodo Od svih diskutanata koji su ovdje priĉali, koji su ga pomenuli, nije se samo
kod mene stekao utisak nego i, budite uvjereni, kod šire javnosti da je bio najbolji
kandidat. Svi koji su govorili, a kada su ga pomenuli, svi su rekli da je bio najbolji
kandidat. Moţe biti da nije bio prvi, ali je sigurno bio do prvoga, nikako drugi. Da se
255

adilo o pravniku, da se radilo o ekonomisti, o neĉemu drugome, sigurno bih se malo
rezervisao i pogledao bih da ne griješim dušu prema nikome, da pazim što zborim o
svakom kandidatu. Rekao bih gospodi zašto nijeste Ţilbertu rekli - Vi, gospodine Tafa,
trebate da imate krila da biste prošli ovaj konkurs, jer od svih što su pomenuti izvrsno
izlaganje, za školsku spremu bogu hvala neću priĉati jer je momak zasluţio to svojim
trudom i zalaganjem, znanjem i radom, nego je falilo to da mu se kaţe gospodine Tafa,
pošto Vi nemate krila ne moţete proći na ovaj konkurs. Bilo bi poštenije i odgovornije
prema njemu. Htjeli ili ne, kada svi priĉamo da je bio izvrstan, da je bio dobar, dobro
izlaganje, znaĉi ništa nijesam ĉuo od svih što su priĉali u vezi ovoga momka da mu se
dao neki minus u svojim referencama nego samo plus do plusa, pofala do pofale, ali ne
prolazi. Sada, gospodo, od svih vas traţim budite vi sada na njegovom mjestu i budite
na mjestu Ulcinjana, nemojte sada razmišljati kao Crnogorci nego razmišljajte kao
Albanci, pored svih ovih referenci koje ispunjava taj momak ne prolazi. Onda dolazimo
do jednog zakljuĉka.
Ispriĉaću jednu anegdotu, gospodo, koja je istiniti dogaĊaj koji se desio u Opštini
Ulcinj ranih 80-tih godina. Bio je konkurs za šefa radionice stolara. Pojavio se Albanac
sa VKV kvalifikacijom, a dobio mjesto šefa Crnogorac sa NKV kvalifikacijom. Ovaj jadnik
kada je vidio da mu nema niĊe mane, mada mu treba dati ruku za hrabrost jer je u to
vrijeme trebalo je mnogo hrabrosti da se izgovori ta reĉenica, kada je rekao - izgleda da
je najveća diploma biti Crnogorac.
Zbog toga, gospodo, nemojmo kao po obiĉaju, ĉinimo pet koraka naprijed, odmah
se moramo vratiti dva, tri koraka nazad da biste se vratili nekim našim sujetama ili našim
vezama. Nije bilo mjesta da ovĊe proĊe neĉija ćerka ili neĉija veza, ima ona mjesta Ċe
da proĊe, moglo se na drugaĉiji naĉin reagovati i moglo se na drugi naĉin naći mjesta za
osobe koje ne ispunjavaju ove kvalitete, ove reference, a da ne gazimo po pravima ovih
ljudi. Koju mi poruku sada šaljemo gospodinu Tafiću Ţilberte, pakuj kofere, svijet pod
noge, Ţilberte, tebi nije mjesto meĊu nama. Meni je milo što je moj sugraĊanin, a
srećom boţijom on je dijete mog komšije, znam ga od malena, pa do dana današnjeg i
znam da je bio meĊu najbolje Ċake i generacije i fakulteta Ċe je studirao. Znaĉi, jedan
ovakav kadar koji svi mi hvalimo, ţao mi je i onog drugog koji je bio, izvinjavam se što
mu nijesam zapamtio ime, što nije prošao, ali sada se osjećam pozvanim da priĉam za
ovog ĉovjeka. Osjećam se pozvanim samim tim što ovome momku, mojim sugraĊanima
šaljemo takvu poruku. Znaĉi, koliko god vi ispunjavate uslove, ako nemate krila Ċabe
konkurišete. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Labudović, u ime Kluba Nove srpske demokratije, komentar.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine Zenka, ispraviću gospodina potpredsjednika, u svoje liĉno ime ţelim
da dam ovaj komentar, kao maĉka oko vruće kaše obilazite istinu. Nije gospodin Tafa
propao na konkursu zato što je Albanac, jer su pored njega ništa manje vrijedni
gospodin Radulović, gospodin Kojović, gospodin Jovanović, gospodin Boljević, takoĊe
nijesu izabrani kao vrsni Crnogorci i kao vrsni Srbi. Nije prošao zato što nije unaprijed
izabran, a rekao sam i ponavljam hiljadu puta, ovdje je izbor izvršen prije nego što je
raspisan konkurs.
256

Gospodine Zenka, kada sretnete komšiju Tafa, prenesite mu moje izvinjenje, ali vi
ste u svakom sluĉaju pozvaniji da mu se izvinite jer vi ste postavili ovu vlast, ne govorim
o drţavi, vi ste postavili ovu vlast i vi ste tas na vagi koji odluĉuje da ova vlast 22 godine
ne saĊe, a vraća vam se na naĉin na koji vam se vraća. Nije meni što se vama vraća
nego mi je problem što smo i mi ţrtve uz sve vas.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Izvolite, kolega.
MEHMET ZENKA:
Sve u svemu, gospodine Labudoviću, da vam se zahvalim za ova dva minuta.
Kada Albanci u Crnoj Gori, Albanci koji glasaju za moju partiju, imaju dvije opcije, ovu
opciju i vašu opciju, jedanput sam vama rekao - vaša opcija je nama rekla i spremala to
što je spremala, ova opcija je rekla i spremala to što je spremala. Mi smo se opredijelili i
vazda ćemo se oprediliti, mi znamo da ne moţemo biti vlastodršci u Crnoj Gori i da ne
moţemo osvojiti većinsku vlast u Crnoj Gori. Mi znamo da smo jedna manjina koja će se
opredijeliti na tu stranu koja nudi bolje solucije i bolje uslove za suţivot u ovoj Crnoj Gori.
Ni ovamo nije med i mlijeko, da se razumijemo. Ako ste shvatili po mojim diskusijama, ni
ovamo nije med i mlijeko, imamo mi naše zahtjeve, ima mnogo ĉega u ĉemu se ne
slaţemo, ali hvala bogu bilo je mnogo toga u ĉemu smo se slagali i uspjeli smo da
uskladimo niz projekata. Ono u ĉemu se nećemo slagati, istrajaću do kraja da ostvarim
ono zbog ĉega sam došao ovdje.
Što se tiĉe Tafe, ţao mi je, rekao sam i prije, stiĉe se utisak da je to zbog toga
kojem narodu pripada. Govorimo svi, i Srbi, i Crnogorci, koji su ĉlanovi Administrativnog
odbora. Valjda je bio neki Srbi. Nema veze, ko god je bio tu od diskutanata svi su rekli
da je ako nije prvi, onda je do prvoga. Niko nije rekao drugi, nego do prvoga. Sada vi
ubijedite toga ĉovjeka i taj narod zbog ĉega nije prošao. Ţao mi je i za sve ostale. Ko
god da je bio dobar, ko ispunjava uslove, da nijesu prošli. Sada tvrdim da su mogla ta
Ċeca da naĊu uhljebljenje neĊe drugo, da se ne brukamo svi ovĊe sada. Moglo se naći
bolje rješenje da nemamo ovakvu diskusiju danas oĊe. No, neko kratko razmišlja, kratak
fitilj, gleda samo ispred sebe. To je taj problem koji nas tjera da diskutujemo na ovaj
naĉin. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vam.
Na ovaj naĉin smo završili kada je u pitanju Predlog odluke o imenovanju dva
ĉlana Savjeta Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost. Pitam
predsjednika Administrativnog odbora ima li potrebe na kraju za nekom završnom
rijeĉju Nema. Zahvaljujujem.
Idemo dalje. Predlog odluke o imenovanju dva ĉlana Sudskog savjeta.
Molim predsjednika Administrativnog odbora da uzme rijeĉ. Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovane kolege,
Imajući u vidu da smo imali dvije odluke u Skupštini u proceduri oko Sudskog
savjeta koji je došao do Administrativnog odbora, duţnost mi je da neke osnovne
elemente zbog javnosti i zbog svih nas saopštim.
257

Na trećoj sjednici prvog redovnog zasijedanja 2009.godine, dana 29.jula
Skupština Crne Gore izabrala je za ĉlanove Sudskog savjeta poslanika LuiĊa Škrelju iz
reda parlamentarne većine i Nevena Gošovića iz reda parlamentarne opozicije. Mandat
postojećeg Sudskog savjeta istekao je 19.aprila 2012.godine. Ĉlanom 127 Ustava Crne
Gore utvrĊeno je da Sudski savjet ima predsjednika i devet ĉlanova, da je predsjednik
Sudskog savjeta predsjednik Vrhovnog suda, da su ĉlanovi Sudskog savjeta ĉetiri sudije
koje bira i razrješava konferencija sudija, dva poslanika koje bira i razrješava Skupština
Crne Gore, iz reda parlamentarne većine i opozicije i tako dalje. Tri zakona o Sudskom
savjetu odreĊena da ĉlanovi Sudskog savjeta moraju biti lica visokih moralnih i
profesionalnih kvaliteta. TakoĊe je bitno, kada smo utvrĊivali prvi predlog odluke da je
radna grupa za izradu amandmana na Ustav Crne Gore izmeĊu ostalog predloţila da
dva ĉlana Sudskog savjeta budu dva ugledna pravnika koje bira i razrješava Skupština
Crne Gore, na predlog parlamentarne većine i opozicije.
Imajući u vidu sve navedene ĉinjenice, Administrativni odbor je tada, razmišljajući
o tome da li da pokrene inicijativu za utvrĊivanje predloga ili da saĉeka eventualno
trenutak izmjene ustavnih promjena, mi smo smatrali tada da treba predloţiti dosadašnje
ĉlanove Sudskog savjeta bez dileme. Nijesmo vodili nikakve konsultacije ni u okviru
klubova, jedinstven stav je bio da to budu LuiĊ Škrelja i Neven Gošović. Naravno, ono
što je pobudilo interesovanje javnosti, kada je došlo do odluke na Odboru za ustavna
pitanja o mogućnosti ustavnih promjena, došlo je do novih konsultacija u okviru Kluba
poslanika Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i predloga da se
već utvrĊeni predlog koji je bio u skupštinskoj proceduri za ĉlanove Sudskog savjeta za
gospodina LuiĊa Škrelju povuĉe i da u ovom sluĉaju, kada je već evidentno, predloţi
Skupštini novi kandidat u ime Socijaldemokratske partije. Na konsultacijama je
dogovoreno da to bude gospodin Raško Konjević.
U tom smislu mi imamo predlog koji je utvrĊen na 52. sjednici Administrativnog
odbora 29.maja 2012.godine. Znaĉi, Odbor je jednoglasno odluĉio da povuĉe odluku o
izboru dva ĉlana Sudskog savjeta od 10.aprila. TakoĊe je Odbor većinom glasova
odluĉio, ukupno je glasalo devet poslanika, osam za, gospodin Milorad Vuletić ĉlan
odbora je bio uzdrţan, da predloţi Skupštini za ĉlanove Sudskog savjeta gospodina
Nevena Gošovića i Raška Konjevića. Na nama je danas da se odluĉimo o ovome
predlogu Administrativnog odbora.Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem gospodinu Nikĉeviću.
Ko ţeli rijeĉ povodom ove taĉke dnevnog reda Mogu li da konstatujem da nema
zainteresovanih.
Kolega Siništaj se javio i molim da uzmete rijeĉ. Izvolite.
VASEL SINISHTAJ:
Gospodine potpredsjedniĉe, poštovane kolege i koleginice poslanici i poslanice,
poštovani graĊani,
Mislim da je vrlo vaţno ko će se imenovati kao ĉlan u Sudskom savjetu, da nije
moţda tako vaţno da trĉećim korakom i ovu taĉku dnevnog reda preskoĉimo, a da se ne
kaţe nešto povodom toga.
Prije svega, Ustavom u ĉlanu 126 se pominje sudski savjet i utvrĊen je. U ĉlanu
127 se kaţe sastav sudskog savjeta, a u ĉlanu 128 su nadleţnosti sudskog savjeta.
258

Toliko kad je Ustav u pitanju. Zakonom o sudskom savjetu, upravo kako je rekao i
predlagaĉ u ime Administrativnog odbora, u trećem ĉlanu se kaţe da ĉlanovi Sudskog
savjeta moraju biti lica visokih moralnih i profesionalnih kvaliteta u obavljanju svojih
duţnosti, ĉlanovi sudskog savjeta postupaju nezavisno, nepristrasno i da pri predlaganju
i izboru vodi se raĉuna o rodno balansiranoj zastupljenosti. U ĉlanu 22 istog zakona,
osim nadleţnosti koje su propisane Ustavom, dodatno su propisane još neke
nadleţnosti.
Ne sumnjajući uopšte kao Klub albanskih poslanika u moralnost, u kvalitet
predloţenih kandidata, postavlja se i pitanje vrlo logiĉno za vas: Da li je gospodin Škrelja
podnio ostavku ili se povukao sam ili ste ga vi povukli To je pitanje svih pitanja za nas.
Niti ima razloga da ga ja branim kao poslanik kluba, u ono što je graĊanska opcija ili
graĊanska stranka DPS-a. iz razloga što je Ljubo Škrelja ĉlan Nacionalnog savjeta
Albanaca, ako nemamo u Vrhovnom sudu ĉlana, ako nemamo u Upravnom sudu, ako
nemamo u Ustavnom sudu, onda zbog ĉega i zadnji po nacionalnosti Albanac, a ĉlan
Sudskog savjeta, treba da se povuĉe ili da bude ţrtva neĉega što se zove dogovor
koalicionih partnera
Dogovor koalicionih partnera koji trenutno obavljaju vlast, ili obavljaju tu većinsku
vlast, koja je u toku 2011.godine išla na štetu albanske manjine, posebno u dijelu
Izbornog zakona, u dijelu teritorijalne organizacije i u dijelu onoga što se zove
nacionalno obiljeţje, kroz Zakon o javnom redu i miru, koji je doneĊe popravljen
amandmanom Vlade, mislim da nije danas korektno i da nije uredu na ovakav naĉin
preskoĉiti ovu temu i vidjeti da li je korektno da Ljubo Škrelja ne bude i dalje ĉlan, da li je
mogao negdje drugo da bude, ili je to ucjena od manjeg koalicionog partnera. Moţda to
najmanje oĉekuje Socijaldemokratska partija da ja kaţem, ali je trenutak da se kaţe da
takvi dogovori, takvi politiĉki pritisci izmeĊu koalicionih partnera, cijenu tih dogovora
plaćamo mi, manjine. To nije dobro. To nikako ne oĉekuje demokratska Crna Gora, ne
oĉekuju ni oni koji su dali glas ne ovakvoj vlasti, ne ovakvom projektu drţave, a otvoreno
kaţemo da trenutno nijesmo zadovoljni stanjem, posebno ne u pravosuĊu, posebno ne
u tuţilaštvu i policiji, pa zbog ĉega je ovo ovako. Nemojte oĉekivati da ćemo olako dati
podršku ovakvim projekcijama, koje su stvar dogovora ili stvar trgovine koalicionih
partnera.Hvala vam i izvinite.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Medojević ţeli rijeĉ.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem se, gospodine potpredsjedniĉe,
Ovo je prilika da malo progovorimo uopšte oko funkcije tog Sudskog savjeta i oko
ovih stvari koje nas sada opterećuju kada mijenjamo Ustav. Ĉinjenica je da je
Venecijanska komisija, kao espertsko tijelo Savjeta Evrope, preporuĉila da ĉlanovi
Sudskog savjeta ne budu politiĉke liĉnosti. Poslanik je uvijek parekselans politiĉka
liĉnost, mi smatramo da poslanici ne treba da budu ĉlanovi Sudskog savjeta, isto kao što
i smatramo da, ako treba da bude neko ĉlan Sudskog savjeta, svoju nezavisnost mora
da obezbijedi i kroz odreĊenu profesionalnu karijeru. Dakle, ako nekome dajemo
ovlašćenje da upravlja jednom ustavnom granom vlasti, onda je predlog Pokreta za
promjene bio, koji naţalost 2007.godine nije naišao na razumijevanje, moram reći
259

Socijaldemokratske partije, dakle naš predlog modela Sudskog savjeta je bio usaglašen
sa DPS-om.
MeĊutim, ovaj model Sudskog savjeta koji sada imamo i koji moramo da
mijenjamo zato što nije dobar, po nalogu Evrope, je kreacija predsjednika Parlamenta i
Socijaldemokratske partije. I to je pokazatelj koliko oko vaţnih drţavnih pitanja ne bi
smjeli da koristimo partijske interese kroz naoĉari i ne bi smjeli da kroz ovako vaţna
pitanja se prelamaju partijski i liĉni interesi. Dakle, Pokret za promjene se zalaţe za
evropske standarde. Mi smatramo da parlament mora da bira ĉlanove Sudskog savjeta,
ali dvotrećinskom većinom i to tako da od više kandidata koje predloţi generalna
skupština sudija mi izaberemo onaj broj koji se dogovorimo , pola ili jedan broj više, da
ostatak Sudskog savjeta treba da ĉine profesionalci koji nijesu sudije. Znaĉi, profesori
Univerziteta, predstavnici Advokatske komore, ugledni NVO struĉnjaci, ali predlog
Pokreta za promjene ima odreĊena ograniĉenja. Ĉlan Sudskog savjeta ne moţe da
bude niko ko ne zadovoljava kriterijume za izbor i zvanje sudija. Znaĉi, da ima pravni
fakultet, da ima radno iskustvo, da ima pravosudni ispit, znaĉi da ima reference koje
mora da ispoštuje sudija. Kako neko moţe da kontroliše sudiju koji ima manje znanja od
sudije Zaista mislim da je to krajnje demistifikovanje kako ova drţava funkcioniše, kako
ova vlast funkcioniše. Vi nemate nijedan drţavotvorni element u ovoj vlati. Vama je sve
drţavni interes što je dio partijske trgovine. To što vi dogovorite izmeĊu DPS-a i SDP-a
to je drţavni interes. Imate li vi išta što moţete da stavite iznad partijskih trgovina Po
mom mišljenju nemate. To je problem Crne Gore da o ovako vaţnim,temeljnim pitanjima
kako je ustrojstvo pravosuĊa vi ovo pretvarate u partijsku trgovinu. To je oko
Elektroprivrede, to je oko Kombinata aluminijuma, to je oko Ministarstva unutrašnjih
poslova, to je oko sudija. Mi znamo da u pravosuĊu funkcioniše na sljedeći naĉin.
Postoji neformalni kolegijum, dakle, predsjednik Vrhovnog suda, ministar pravde i
vrhovni drţavni tuţilac koji dolaze i dogovaraju presudu,koji će sudija da sudi, koja
presuda se presudi. Evo danas to što ste kolegu Pinjatića‚kolega Pinjatić je dobio tri
godine zatvora za kriviĉno djelo kojom je napravljena šteta od 800.000 eura. Evo javno
da kaţem bio sam protiv skidanja imuniteta. To je sramota. Pretvarate crnogorsko
pravosuĊe u instrument unutrašnjih politiĉkih obraĉuna. Tako se ne ide ka evropskim
standardima. PravosuĊe mora da bude nezavisno, mora da bude profesionalno,
Parlament mora da ima svoju kontrolu. Ovim sudijama da mi damo da sami odreĊuju
pravosuĊe, da neko sa 0,6 grama heroina dobije dvije godine i šest mjeseci zatvora, a
neko za 400 grama heroina dvije godine zatvora. Onaj siromah koji nema para da plati
odreĊene advokate, koji imaju uticaj i veze, on dobija dvije i po godine, a onaj koji ima
on dobije dvije godine.
Kolege, Pokret za promjene smatra da je pitanje ureĊenja pravosuĊa par
ekselans drţavotvorno pitanje, da je to pitanje od nacionalnog interesa, oko njega mora
da se postigne najveći mogući konsezus. Tuţno je da je to predmet partijskih trgovina.
Osjećam se vrlo neprijatno što sam poslanik ovog parlamenta i što ne moţemo oko
temeljnog pitanja, budućnosti Crne Gore, stabilnosti Crne Gore, da se izdignemo iznad
partije, da ovo posmatramo kao graĊani Crne Gore, kao odgovorni ljudi i da vidimo koji
model treba da primjenimo da bi bio u skladu sa evropskim standardima. Vidite što vam
kaţe predsjednik Venecijanske komisije, naravno da ne treba da zastarjevaju kriviĉna
djela iz organizovanog kriminala i korupcije - predlog Pokreta za promjene, da politiĉari
ne treba da utiĉu na izbor sudija. Šta mi danas biramo Dva politiĉara da utiĉu na izbor
sudija. To je pogrešno i Pokret za promjene neće glasati za ovaj predlog. Dakle, mi
260

nećemo glasati za predlog da potpredsjednik DPS-a, unutar ima tri ĉlana, i da
potpredsjednik DPS-a zajedno sa ĉlanom svoje porodice ima najveći uticaj, trenutno,
evo prvi put da ne pominjem Đukanovića, da mu se ne štuca svaki put i da kolega
Vukĉević ne reaguje svaki put. Evo, Filip Vujanović najmoćniji ĉovjek crnogorskog
pravosuĊa, u pozitivnom kontekstu, rekao sam u pozitivnom kontekstu. Znaĉi, gospodin
Vujanović je trenutno najmoćniji Crnogorac kada je u pitanju pravosuĊe. Mi smatramo
da treba da poĉenomo polako da gradimo minimum svijesti da se oko nekih pitanja
zaborave partije, da se o nekim pitanjima zaborave liĉni interesi, da sjednemo oko nekih
pitanja, temeljnih za sudbinu ove drţave i budućnost ove drţave, da napravim dogovor u
interesu graĊana.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Komentar Izvolite, kolega Vuletić u ime DPS-a..
MILORAD VULETIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući.
Kao i uvijek govor gospodina Medojevića je pomalo inspirativan, rekao bih više
futuristiĉki ili senzacionalistiĉki, da budem konkretniji, a najmanje pravno utemeljen.
Jednostavno, radi se u prvom dijelu o priĉanju o nekim stvarima koje su tek predmet
postupka razmatranja - amandmani na Ustav i njihovo stavljanje u proceduru i predlog
tim amandmanima do politizacije sudstva. Naravno, mi svi znamo kako je to uraĊeno,
kako je prevoĊeno, kakvi su stavovi evropskih eksperata, pravnih, po tom pitanju iz
Venecijanske komisije i ODIR-a i ne vidim tu ništa loše niti od onoga što je do sada bio
predmet ustavnog opredjeljenja po ovom pitanju, što se tiĉe Sudskgo savjeta, a ni po
nom što se predlaţe u ovim amamdmanima.
Ono što vidim izuzetno opasno to je kvalifikacija i predlog Vaš, gospodine
Medojeviću, da se izbor vrši 2/3 većinom. Vi znate da je izuzetno loše iskustvo imamo
po tom pitanju, pa kaţem da oni predlaţu to. Iz kojeg razloga Znate da je u proceduri
bio izborn i zakon putnih ĉetiri-pet godina zbog dvije banalne,rekao bih,stvari gdje smo
trebali samo isti da upodobimo sa Ustavom Crne Gore, terminološki i pravno dotjeramo i
ništa više. To nijesmo mogli uraditi zahvaljujući tom institutuj 2/3 većine glasova u ovom
Parlamentu punih ĉetiri godine. Nemojte me samo, molim vas, ubjediti da bi to rješenje
koje vi nudite i za Sudski savjet da se bira 2/3 većinom bilo optimalno.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Medojević ima rijeĉ. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Meni ĉini ĉast da sam predsjednik partije koja je 2007. godina dobila vrlo teţak
zadatak, da prvi put u Crnoj Gori o tako vaţnom istorijskom pitanju, kao što je Ustav,
bez dovoljno politiĉkog iskustva, priznajem, i bez dovoljnog poznavanja DPS-a i SDP-a
da vodimo razgovore oko glasanja o Ustavu, u jednom osjetljivom trenutku gdje je
trebalo pomiriti antagonizme, stabilizovati Crnu Goru i tu se radilo pod velikim pritiscima i
pod velikim problemima u ĉitavoj priĉi.
261

Dakle, gospodine Vuletiću, ovo što Pokret za promjene predlaţe jeste
spreĉavanje onoga što ste vi nauĉili 60 godina, da je interes vaše partije identiĉan
interesu Crne Gore. Partije, partije, ne mislim na Vas liĉno. Znaĉi, ta komunistiĉka
jednopartijska logika, da je interes drţave jednako interes vladajuće partije, a interes
vladajuće partije interes predsjednika, moramo da rašĉistimo sa tim. To je u suprotnosti
sa evropskim standardima. Ovdje sjede ljudi koji predstavljaju graĊane isto kao i vi. To
što vas ima više, na nesreću ovih graĊana, to ne znaĉi da vi pojedinaĉno imate veća
prava od mene. Svaki ovdje suveren za koga je glasao odreĊeni broj graĊana, za mene
više nego za vas zbog ovog Dontovog koliĉnika, naš mandat je najskuplji. Tako, ako bi
gledali pojedinaĉno, mandat nas iz Pokreta za promjene je najskuplji, za nas je najviše
ljudi glasalo pojedinaĉno, ne kaţem za partiju. Mi ovdje imamo situaciju da Venecijanska
komisija vam kaţe ono što je 2/3 većina u parlamentu to je blokada samovolji vladajuće
većine koja ne moţe više da nameće drţavna rješenja takva, rješenja od drţavnog
znaĉaja, takva da samo predstavljaju DPS i SDP. Dakle, gospodin Bukviki vam fino kaţe
da morate da imate konsenzus, 2/3 većina . Što mi bjeţimo od te odgovornosti Najbolje
što je Crna Gora uradila to vam sada kaţem, najbolje, i što se najviše cijeni u Evropskoj
uniji je 2/3 saglasnost oko Ustava i 2/3 saglasnost oko izbornog zakona. To nije nikakav
problem, gospodine Vuletiću. To što mi se naganjamo, preganjamo, odlaţemo, to je
znak demokratske zrelosti, tako funkcionišu parlamenti. Vi imate vaš interes, mi imamo
naš, i 2/3 većina negdje pravi sumu nacionalnog interesa, tako kada mi ovdje izabereno
2/3 nekog ĉlana Sudskog savjeta, vjerujte da je to dobar i pošten ĉovjek, da vam ja
kaţem, kriminalac i korumpirani sudija neće se prijaviti ako zna da mu izbor zavisi od
opozcije. Prijaviće se ĉasni ljudi, prijaviće se odgovorni ljudi, a mi ovdje imamo našu
odgovornsot da ne budemo ti koji ćemo blokirati izbor dobrih kadrova, ali da budem ti
koji ćemo blokirati izbor korumpiranih kadrova i ĉlanova porodica. Prema tome 2/3 izbor
ĉlanova Sudskgo savjeta koje mi ne predlaţemo, gospodine Vuletiću, predlaţe ih
Generalna skupština sudija, predlaţe iz Univerzitet, predlaţe ih nevladin sektor,
predlaţe iz Advokatska komora a mi biramo izmedju više kandidata. U ovom trenutku
mjera nacionalnog kompromisa i nacionalngo konsenzusa oko kljuĉnog pitanja da
crnogorsko pravosuĊe izvuĉemo iz kanĊi organizovango kriminala, da izbacimo
korumpirane sudije a da poštene sudije nagradimo , da ih ohrabrimo, da rade u interesu
drţave Crne Gore.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem, kolega Medojeviću.
Izvolite.Po jedan kolega u ime kluba, to je pravo u ime kluba DPS-a iskoristio
kolega Vuletić.
Moţe, naravno,uĉešće u raspravi. Izvolite, imate rijeĉ.
LUIĐ ŠKRELJA:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
I sada mislim da nije ni trebalo da uzimam rijeĉ u diskusiji po ovoj taĉki dnevnog
reda i mislim da kod gospodina Sništaja ovo što ću reći neće izazvati repliku iz razloga
što neću njemu da repliciram nego ću da mu odgovorim. Znaĉi, cijenim i zahvaljujem što
je pokazao jedno interesovanje za moju funkciju u Sudskom savjetu i što je smatrao da
je to afirmativno sa dijela nacije iz koje dolazimo, ali sam htio da kaţem da niti se
osjećam kao ţrtva ovoga ovamo, niti sam se povukao, jednostavno meni je istekao
262

mandat u Sudskom savjetu tu negdje 17. - 18. Aprila. Treba reći da ĉovjek koji se bavi
toliko dugo politikom treba da bude spreman da kao kad gleda neku dugu TV seriju u
kojoj ima epizoda koje su gledanije, manje više, ili malo manje gledanije. Situacija oko
statusa moga u Sudskom savjetu je takva bila da sam ja moramo priznati pred
crnogorskom javnosti da od poĉetka ustanovljenja Sudskog savjeta kao ustavnog
organa sam ĉlan Sudskog savjeta. I pripasti jednoj velikoj partiji drţavotvornoj partiji
kakva je Demokratska partija socijalista a ne biti spreman da ustupiš nekome drugome
mjesto što moţe da bude i proizvod nekog dogovora, nikakvog politikanstva niti trgovine
izmeĊu sebe, znaĉi, nijesi izabrao pravu partiju kojom ćeš da djeluješ. Apsolutno, u tom
hodu da kaţem da nije bilo propusta koji su se mogli ispraviti, ĉovjek mora da bude
iskren po tom pitanju, jer smo na sjednici Administrativnog odbora jednom donijeli tu
odluku, iako ja mogu da vas ubijedim da sam bio spreman da će i tad da bude drugaĉije.
I kad sam video situaciju ja sam zamolio sve ĉlanove Administrativnog odbora i
zahvaljujem se ovom prilikom svim ĉlanovima Administrativnog odbora koji su bili
prisutni, koji su iskazali jedan korektan, ljudski, nepolitikantski odnos prema meni liĉno. I
vjerujte mi, da mi je to viša i jaĉa satisfakcija nego da sam nastavio da budem ĉlan
Sudskog savjeta koji politiĉki drugaĉije razmišljaju, nego ti odaju takvo poštovanje za
mene nema većeg znaĉaja niti veće sumnje funkcije od onoga što te cijene svoje
kolege. Kaţem, ja sam uvijek bio taj koji sam spreman da prihvatim i da se nosim sa
rizicima koji donosi politiĉki ţivot, a budite sigurni, a to graĊani znaju, a zna i crnogorska
javnost da sam ne sada kada su najslaĊi dio kolaĉa treba da se pojede u Crnoj Gori
nego u momentima kad se trebao spremiti taj kolaĉ, bio sam tamo Ċe je trebalo i srećan
sam zbog toga, što je moja opcija, moja politika i moje politiĉko opredjeljenje do sada
dalo ovakvih rezultata. Ne volim da se oko ovoga ĉlanstva u Sudskom savjetu vezuje za
bilo koji emocionalni naboj koji moţe da proizvodi štete u drţavi Crnoj Gori. Bio je jedan
ĉlan Sudskog savjeta, doći će drugi ĉlan Sudskog savjeta i mi treba ono što treba mi da
se izborimo za sve jeste da vidimo dali našim rješenjima unapreĊujemo ulazimo u
reformu pravosudstva ili koĉimo reformu pravosudstva, to je pitanje koje nije predmet
rasprave za današnju taĉku dnevnog reda, ali treba da nam bude za uvijek i za
ubuduće. Što se drugoga tiĉe budite sigurni da niti sam ţrtva, niti se osjećam kao tako,
niti me iko naćerao da se povuĉem, nego sam ĉovjek koji realnost shvata tako kako je.
Bio sam od formiranja ĉlan Sudskog savjeta, mislim da sam dva ili tri mandata ĉini mi se
bio, a dovoljno je da ĉovjek bude realan i svjestan, da je neko drugi trebao poslije da da
taj doprinos.
Ja koristim priliku da se zahvalim gospodinu Gošoviću, kao ĉovjeku koji smo
jedan mandat zajedno proveli u Sudskom savjetu, bez obzira opet kaţem što smo
politiĉki razliĉiti po tom pitanju, dali smo ogroman doprinos unapreĊenju rada u Sudskom
savjetu.
I na kraju i završavam, ja se izvinjavam, od kandidature i od onoga što je u
Administrativni odbor odluĉio 5.aprila, ako se ne varam, ja sam odustao. Niti sam traţio
niti me iko naćerao niti sam zahtijevao da se poništi Odluka Administrativnog odbora,
nego sam odustao i zamolio moje uvaţene kolege da prihvate ovu situaciju jer to nama
nije itneres. Nije interes zbog onoga što su svi prethodnici priĉali, šta priĉa Evropa, šta
priĉa Venecijanska komisija šta traţe od nas, ajmo onda da se ponašamo u skladu sa
ovim što Evropa traţi od nas.
Ja vam se zahvaljujem.
263

PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Komentar, kolega Siništaj. Izvolite.
VASEL SINISHTAJ:
Ja zahvaljujem kolegi Ljubu na ovo što mi je dao još makar dva minuta da nešto
kaţem. Vjerovatno ste stekli utisak da ja sad nastojim da nešto prebacim na teren
nacionalnog, a ja ću proĉitati samo odredbu ĉlana 127 Ustava Ċe se kaţe da su ĉlanovi
Sudskog savjeta ĉetiri sudije koji bira i razrješava konferencija sudija, dva poslanika koje
bira i razrješava Skupština. Dva ugledna, jedino tu ne stoji iz reda pravnika ili
diplomiranih pravnika, dva ugledna pravnika koje bira i razrješava predsjednik Crne
Gore i ministar pravde. Ako neko u ovoj zemlji i u ovoj Crnoj Gori smatra reformu
sudstva da ĉlan Sudskog savjeta ubuduće bude diplomirani ekonomista umjesto
diplomiranog pravnika neka nam je sa srećom i ta reforma sudstva.
Da li ste se povukli da li ne, to je stvar liĉne prirode u to mi niti ulazimo niti imamo
namjeru oko toga da priĉamo. Stvar je u tome što smo imali Sudski savjet koji je
funkcionisao je onako kako je funkcionisao. Vrlo je vaţno proĉitati jednu izjavu sa
današnjeg dana predsjednika Odbora za ljudska prava, kada kaţe da nakon ovoga
izgubio je vjeru u pravosuĊe Crne Gore, ne crnogorsko pravosuĊe i crnogorsko sudstvo,
nego onako kako ja smatram da treba da kaţe - u pravosuĊe Crne Gore. To je vrlo
vaţno, moramo voditi raĉuna, mi zato ukazujemo unaprijed nešto što slijedi, da ovakve
stvari nijesu nam uopšte potrebne i ne treba da neko sad plaća ceh ili da bude ţrtva
nekog politiĉkog dogovora i politiĉkih partnera, a da se izgubi mjesto još nekog Albanca
koji je bio tu ĉasno. Hoću da kaţem, bez obzira što nijesmo iste politiĉke opcije, ali
jesmo ĉlanovi Nacionalnog savjeta Albanaca i ja i on.
Hvala vam i izvinite.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Zahvaljujem i kolegi Škrelji što je odustao od odgovora na vaš komentar.
Dajem rijeĉ kolegi Koĉi Pavloviću. Ako ima još neko zainteresovan za raspravu
povodom ove taĉke, molim da se javi jer nemamo evidentiranih dalje.
Izvolite, kolega Pavloviću.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane koleginice i kolege, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore,
Na poĉetku telegrafski, znaĉi Pokret za promjene i kolega Medojević je to u svojoj
diskusiji vrlo jasno rekao, smatra da ĉlan Sudskog savjeta ne moţe biti niko ko ne moţe
biti sudija. Najprostija definicija. Ĉlan Sudskog savjeta ne moţe biti politiĉar, dakle ni
kolega Škrelja, ni kolega Gošović ni bilo kod od nas itd.
I ono što ja moram da kaţem kao moja ocjena jeste da se ovdje trebalo raditi o
reizboru i da u tom smislu to je još dodatni razlog zbog ĉega ja liĉno ne bih glasao. Ja
mislim da je Sudski savjet dao legitimitet jednoj autokratskoj vladavini, jednom
samovlašću Vesne Medenice u crnogorskom pravosuĊu i da je ovo stanje u
crnogorskom pravosuĊu kreirala Vesna Medenica, a stanje je katastrofalno. Mi smo
jutros na Odboru za politiĉki sistem tokom diskusije o Zakonu o izmjenama i dopunama
264

Kriviĉnoga zakonika izmeĊu ostalog iznijeli podatke koji su frapantni, preko 80%
presuda po ĉlanu 300 Kriviĉnoga zakonika koje tretira djela iz oblasti šverca narkotika i
proizvodnje droga itd. Znaĉi, organizovanog kriminala preko 80% minimalna kazna
napravljena je jedna vrteška pravosudna, jedan ringešpil u kome uĉestvuje Vesna
Medenica, gospoĊa Svetlana Vujanović, tuţilaĉko sudski ringišpil i Ĉarapićka i onda se
tu raznim procedurama svede na kraju pa neko za tri kilograma kokaina koje vrijede tri
miliona dobije tri godine zatvora, zbog toga što je hranilac porodice. Nemojte molim vas.
Dakle, posredno ogromna je odgovornost svih ĉlanova sudskog stanja u
pravosuĊu i za ĉinjenicu da su dozvolili Vesni Medenici da radi što god ona ţeli to je ono
što joj kaţe šef reţima i njegov krug.
Ono što je ovdje centralno pitanje jeste, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore,
zašto je sad ova tuĉa izmeĊu DPS-a i SDP-a oko toga jednoga mjesta u Sudskom
savjetu tuĉa koja je da kaţem na kraju završila u jednoj vrlo ruţnoj proceduri u kojoj je
kolega saznao na samom odboru da je povuĉena njegova kandidatura za ĉlana
Sudskog savjeta kolega iz DPS-a, zašto je ta tuĉa, o ĉemu se ru radi, ako smo mi već
usred procesa izmjena ustavnih promjena koje bi trebale da uklone politiĉare iz Sudskog
savjeta o ĉemu se tu radi, šta je razlog. A poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, radi
se o tome što ovaj reţim nema namjeru tako brzo da provede ove izmjene Ustava, a od
njih zavisi dinamika promjena. Znaĉi, nakon što dobijemo datum pregovora sad u junu
oni će uraditi sve da izmjene Ustava odloţe što dalje, o tome govori i ova najava
imenovanja Vesne Medenice na još jedan mandat od dvije godine. E to je period,
poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, na koji ovaj reţim ţeli da produţi ovo stanje,
ovakvo stanje u pravosuĊu, da kaţem mijenjajući malo balans unutar sudskog savjeta
na naĉin što bi trebalo malo da se ograniĉi vlast da se ograniĉi vlast porodice Vujanović
koja je ovako većinski akcionar cijeloga crnogorskoga pravosuĊa. Jer, je svim jasno
poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore i to govore iskustva iz regiona da onaj ko
zadrţi znaĉi mi smo ušli prosto u jednu fazu koja je potpuno javno da je ovaj reţim
izgubio podršku zapada, to je potpuno jasno. To je da kaţem jasno i široj meĊunarodnoj
javnosti nakon ovoga sa BBC itd. to je potpuno jasno to je neskriveno. MeĊutim, svima
u vrhu reţima je vrlo jasno da onaj ko zadrţi kontrolu nad sudovima i nad tuţilaštvom taj
bi mogao da preţivi u politiĉkom smislu i da je HDZ uspio da zadrţi kontrolu nad
tuţilaštvom i nad sudovima vjerovatno jeli moguće da bi još uvijek bio na vlasti.
Poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, par profesiobalnih, nezavisnih struĉnih
i hrabrih sudija i par istih i takvih tuţilaca bi napravili u vrlo kratkom vremenu ovdje
potpuni preporod u Crnoj Gori i najvjerovatnije da vladajuće partije nebi mogle da
sastave listu za izbore.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Detaljno ste govorili o predloţenim kandidatima, idemo dalje.
Da li još neko ţeli rijeĉ povodom ove taĉke dnevnog reda
Kolega Labudović jednu reĉenicu. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Dame i gospodo, graĊani Crne Gore, treba svima vama da je jasno i da nam je
jasno, da je gospodin Škrelja prodat, ili da ostanem u dimenzijama jedne korektne
265

komunikacije, razmijenjen za još jedan mandat Vesne Medenice. Kome to nije jasno,
njemu nema pomoći u politiĉkom smislu.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Dobro.
Mislim da smo mogli bez ove reĉenice, posebno koristeći termine, nadam se da u
ovom parlamentu niti je ko prodat niti je ko kupljen, nego svi obavljamo poslove u
skladu sa onim što nam je stavljeno u nadleţnost. Naravno, ja govorim i u politiĉkom i u
svakom drugom smislu.
Kolega Škrelja, objasnili smo nema potrebe za daljom raspravom, ako insistirate
daću vam rijeĉ.
U ime kluba komentar, imate pravo na komentar jer je ovo bilo uĉešće u raspravi,
iako kratko. Izvolite, ali u suštini jeste uĉešće u raspravi. Izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Radi razvijanja demokratije i pamćenja u Crnoj Gori.
Ja, gospodine Labudoviću, ne cijenim da je gospodin Škrelja prodat, moţda bih ja
to definisao kao naknadna pamet. A ovo apostrofiram na ono što ste govorili maloprije,
da smo mi instalirali ovu vlast, a pouzdano se sjećam 1991-1992.godine kad ste vodili
TV Dnevnik, a ja sam bio u Dubrovniku na koji su padale bombe, mislim da ste vi više
instalirali ovo i da ste uĉestvovali ili u prodavanju ili u stvaranju uslova za prodaju.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Dobro.
Evo, sasvim na kraju rasprave udaljavamo se od predmetne taĉke dnevnog reda.
Izvolite, imate pravo na odgovor na komentar.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine Nimanbegu, imali ste priliku kad ste se vratili iz napaćenog
Dubrovnika da promijenite stvar, a šta ste vi uradili Vi ste samo nastavili tamo gdje sam
ja izašao iz toga voza, vi ste se ukrcali i imamo 22 godine istu kompoziciju. E sad, što
vam se smjer te kompozicije ne sviĊa, to je vaš problem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Kompozicija ide prema kolegi Vukĉeviću, koji se javio za rijeĉ. Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Mislim da se ide prema Evropskoj uniji, prema Briselu i da zaista tu nema
nikakvih prepreka, ĉak i onih situacijama kada neke opozicioni lideri pokušavaju da
raznim konstatacijama i raznim svojim djelima uĉine taj put nemogućim.
Ja ţelim samo kada je u pitanju ova tema dva aspekta da saopštim. Jedan je
definisanje jednog instrumenta, odnosno zagovaranje jednog instrumenta koji
omogućava nekim opozicionim partijama da ucjenjivaĉkom politikom ostvaruju neke
svoje ciljeve.
266

Ţelim zaista da podsjetim da dvotrećinskim mehanizmom kada je u pitanju Ustav
u ĉetiri pet godina nijesmo mogli da usvojimo jedan zakon Izborni zakon, ako tako
ţelimo i dalje da nastavimo kada je u pitanju izbor i Sudskom savjeta i kada je izbor
sudija zaisa postoji jasno logiĉno pitanje, da li se moţe taj instrument imajući u obzir
iskustvo koristiti za neke druge ucjenjivaĉke aktivnosti pogotovo kada ovih dana imamo
takve izjave da Crna Gora, recimo, nije zasluţila da dobije datum pregovora, što je
stvarno neshvatljivo da neko moţe to izjaviti za svoju drţavu i da to govori zapravo o
njemu, a ne o drţavi.
Druga stvar, zaista nije logiĉno da Vlada odnosno predsjednik Vlade se bira
50+1, a da mi zagovaramo dvotrećinsku većinu za izbor kad su u pitanju sudski organi i
druga sudska vlast. Zaista je neshvatljivo. Znaĉi li to da bi onda trebali i predsjednika
Vlade i Vladu da biramo sa dvotrećinskom većinom, moţda bi tada i takav predlog
odgovarao opoziciji. Zaista neke stvari morao postaviti na svoje mjesto. Nije valjda, da
nam je sudska vlast vaţnija nego izvršna vlast, valjda imaju isti nivo znaĉaja i da sa tog
aspekta se mora odnositi jednako. I drugi aspekt koji sam htio da saopštim to je naša
dilema kada je u pitanju aketni odbor, imajući u obzir usvojene amandmane na Ustav
kada su u pitanju pravosudni organi i da je amandmanom 9 predloţeno da dva ugledna
pravnika koje bira i razrješava Skupština na predlog parlamentarne većine i opozicije
zaista kod nas izazvala dodatnu dilemu da li jedan od predloţenih kandidata ispunjava
uslov. Onog trenutka kada ovaj Parlament ako usvoji ove amandmane, opet će biti u
prilici da biramo novog kandidata. Jer, s obzirom da naš kolega Konjević apsolutno ne
ispunjava ovaj uslov koji je definisan ovim amandmanom. Tako da ostaje još dosta
prostora, kada je u pitanju glasanje i vidjećemo na koji naĉin ćemo se odnijet prema
ovom problemu.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
I Vi ste se zadrţali na predloţenim kandidatima.
Zakljuĉujem raspravu povodom ove taĉke dnevnog reda.
Pitam kolegu Nikĉevića da li ima potrebe da nešto kaţe u završnoj rijeĉi. Nema.
Zahvaljujem. Idemo dalje.
Predlog odluke o izboru osam ĉlanova Upravnog odbora Fonda za zaštitu i
ostvarivanje manjinskih prava.
Kolega Nikĉeviću, imate rijeĉ. Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Imajući u vidu da je dosta davno utvrĊen ovaj predlog i da smo moţda i zaboravili
na utvrĊeni predlog od strane Administrativnog odbora, da ukratko objasnim i dam
obrazloţenje koje je prethodilo utvrĊivanju Predloga ove odluke.
Ĉlanom 4 Odluke o osnivanju Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava,
odreĊeno je da Upravni odbor ima predsjednika i 14 ĉlanova.
Stavom 2 odreĊeno je da Upravnog odbora ĉine po jedan predstavnik iz svakog
konstitutivnog savjeta manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica, koje
odrede Savjet manjina, sekretar Ministarstva za zaštitu ljudskih prava, manjinskih prava,
267

i ostali ĉlanovi koje bira Skupština Crne Gore, na predlog Odbora Skupštine, za izbor i
imenovanja.
Skupština Crne Gore 24 saziva,na petoj sjednici drugog redovnog jesenjeg
zasijedanja, u 2011. godini, dana 17. novembra 2011. godine, je razriješila sedam
ĉlanova Upravnog odbora Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava, iz reda
poslanika, na liĉni zahtjev. TakoĊe Skupština Crne Gore dana 23. decembra 2011.
godine, konstatovala je ostavku jednom ĉlanu Upravnog odbora, na liĉni zahtjev.
Imajući u vidu te ĉinjenice Administrativni odbor Skuštine Crne Gore na 45
sjednici, odrţanoj 9. februara 2012. godine, pokrenuo je i postupak o izboru osam
ĉlanova Upravnog odbora Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava, na naĉin što
je uputio poziv klubovima poslanika da dostave predloge za kandidate, na 46 sjednici
Administrativnog odbora Skuštine Crne Gore, odrţane 6. marta 2012. godine,
konstatovano je da su klubovi poslanika dostavili predloge za 10 kandidata kandidat i
to: Adnan Muhović, kandidat Kluba poslanika Bošnjaĉke stranke; Abdić Šefdija i Gjokaj
Leon, Socijaldemokratske partije; Mustafa Cank, kandidat Kluba poslanika Pokreta za
promjene; Cikotić Mirsad, Cecunjanin Selma i Dragiĉević Ivan, kandidati Kluba poslanika
Demokratske partije socijalista; Basri Lika, kandidat Kluba albanskih poslanika, Krgović
Milivoje, kandidat Kluba poslanika Nove srpske demokratije; Ĉilović Šeko, kandidat
Kluba poslanika Socijalistiĉke narodne partije.
Izbor kandidata izvršen je tajnim glasanjem, to jest postupak glasanja je
sproveden putem glasaĉkih listića, na sliĉan naĉin o kojem smo govorili prilikom
utvrĊivanja kandidata za Savjet Agencije za telekomunikacije.
Odbor je izabrao komisiju, takoĊe predsjednik, zamjenik uz pomoć struĉnih
sluţbi. Nakon sprovedenog glasanja Komisija je zapisniĉki konstatovala da je glasalo 13
ĉlanova Odbora, da je 13 vaţećih listića, da je za kandidata Abdić Refadiju glasalo 10
ĉlanova Odbora, da je za kandidata Basri Liku, glasalo 13 ĉlanova Odbora, za kandidata
Gjokaj Leona glasalo 11 ĉlanova Odbora, da je takoĊe za kandidata Dragiĉević Ivana
glasalo 12 ĉlanova Odbora, za kandidata Krgović Milivoja 12 ĉlanova Odbora, Muhović
Adnana glasalo je 12 ĉlanova Odbora, da je za Cank Mustafu glasalo ĉetiri ĉlana
Odbora, da je za Cecunjanin Selmu glasalo 11 ĉlanova Odbora, da je za Cikotić Mirsada
glasalo 10 ĉlanova Odbora i da je za Ĉilović Šeka glasalo pet ĉlanova Odbora.
Shodno objavljenim rezultatima, Odbor je utvrdio listu kandidata, da ponovim, radi
javnosti, a to je: Refadija Abdić, Gjokan Leon, Ivan Dragiĉević, Mirsad Cikotić, Selma
Cecunjanin, Adnan Muhović, Lika Basri i Milivoje Krgović.
Zašto smo se odluĉili, po prvi put da donosimo odluku tajnim glasanjem. VoĊena
je rasprava u Administrativnom odboru, imajući u vidu, ja bih rekao one konsultacije koje
su imali kolega iz opozicije, znate da je zaista nemoguće odraditi taj dio posla na naĉin
na koji se to radilo ranije prilikom utvrĊivanja sliĉnih lista kandidata, javnim glasanjem,
mi smo pribjegli ovom.
Bilo je tu negodovanja zašto se došlo do ovog, bilo je i u prethodnoj fazi, na
jednoj od sjednica Administrativni odbor, zahtjevi kolega iz opozicije da se dogovorimo
da imamo predstavnike svih klubova. Mi smo ostavili jedan dio, ja bih rekao nekoliko
dana za razmišljanje izmeĊu jedne i druge sjednice, da doĊe eventualno do neke
saglasnosti. Nije došlo, mi smo sa istom listom kandidata ušli u ovu proceduru i tajnim
glasanjem došli do ove liste o kojoj govorim, koju smo ponudili danas na razmatranje i
eventualno usvajanje Skupštini Crne Gore. Hvala.
268

PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem kolegi Nikĉeviću.
Otvaram raspravu.
Vi ţelite komentar. Komentar u odnosu na dopunsko obrazloţenje.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
... Administrativnog odbora koji je bio uvodniĉar po ovoj taĉki dnevnog reda.
Hvala, potpredsjedniĉe.
Poštovani kolege, poštovani graĊani Crne Gore,
Ova vam odluka, predsjedniĉe Odbora, para ne vredi. Zašto vam para ne vredi
Zato što imamo ovdje 10 kandidata, bira se osam kandidata. Molili smo vas, kumili smo
vas da uzmete u obzir ĉinjenicu da ovdje postoje klubovi koji su kandidovali svoje
predstavnike. Niste htjeli to da uradite. Pa je li moguće da u ovaj fond za manjine uĊu tri
predstavnika Demokratske partije socijalista, dva predstavnika Socijaldemokratske
partije, a da ne uĊe predstavnik jedne graĊanske partije SNP u kojoj je od prvog dana,
dobri i pošteni ĉovjek iz Berana prof. Šeko Ĉilović. Je li moguće da ne uĊe u ovaj fond
za manjine i Mustafa Canka, ugledni novinar iz Ulcinja koga je predloţila druga
opoziciona partija. Molili smo vas da napravite dogovor da bude najjaĉa stranka u
parlamentu, vi konkretno, vaša stranka gospodine Nikĉeviću, da ima dva predstavnika, a
sve ostale stranke po jedan. Vi ste se odluĉili da DPS ima tri predstavnika, odluĉili ste se
da SDP ima dva, i da ostale stranke tri ili ĉetiri, dobiju po jednoga. To je nekorektno.
Ja ću sjutra, izdvojo sam mišljenje, predsjedniku Parlamenta, ukoliko se ne sloţe
ostale kolege, traţiti da ovo stopira, jer ste prevarili klubove koji ne bi davali svoje
predloge da su znali da ćete na ovaj naĉin sublimirati mogućnost da pet od osam
ĉlanova budu iz vladajućih stranaka.
I odmah da vam kaţem, ovdje nije rijeĉ o upravnom odboru fabrike, ovdje nije
rijeĉ o upravnom odboru nekakve firme koja donosi dohodak, ovdje je rijeĉ o upravnom
odboru jednog fonda koji treba da reguliše jednu veoma osjetljivu i senzibilnu oblast.
Zamoliću vas, potpredsjedniĉe, 15 sekundi. Ako neko misli da u SNP graĊanskoj
partiji koja baštini sve tekovine onoga što je Njegoševska Crna Gora nema mjesta u
ovom sluĉaju jednog uglednog ĉasnog ĉovjeka Šeka Ĉilovića, Bošnjaka Muslimana, koji
je, podsjetiću u jednom peridou obavljao mnogo znaĉajne funkcije i u Petnjici, kao
direktor škole, i u Beranama u Skupštini Opštine, da nema mjesta za predstavnika
najjaĉe opozicione partije koja predstavlja pola opozicije u ovom parlamentu, onda ste vi
na krivom putu.
Ponavljam još jednom, iskoristiću mogućnost zato što sam rekao da hoću da
komentarišem ovo, u svakom pogledu, da to uradim i sjutra pred rukovodstvom
Skupštine.
I još jedna stvar, kolegijum je donio bio odluku da se napravi jedan dogovor i da
svi predstavnici, svi predloţeni kandidati budu i naĊu mjesta u ovom.
Pošto ću imati diskusiju, izvinjavam se i hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Nikĉević ima rijeĉ.
269

RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Mi smo razmišljali, evo sad da otvorimo priĉu kao da smo na poĉetku, kako da
doĊemo do predloga. Imali smo zakonsku mogućnost i obavezu da predloţimo, kao što
sam već rekao, osam kandidata. Mi smo donijeli odluku jednoglasno da uputimo
klubovima poslanika. Klubovi poslanika su znaĉi dostavili, kao što sam rekao 10
predloga.
Treba da utvrdimo osam predloga. Razmišljali smo i ovakva razmišljanja, zašto
ne kazati, da je Klub Socijaldemokratske partije išao ka tom rješenju koje je ustaljeno
kad su u pitanju radna tijela Skupštine, shodno procentualnoj zastupljenosti u
Parlamentu. Ako je to tako, onda je to ovaj dio.
Ja zaista, evo liĉno mogu da kaţem, da sam iz razloga i iz vaĊeg zahtjeva, traţili
moţda još i neka dodatna dogovaranja. Nije se moglo dogovoriti do kraja, ostalo se na
ovom dijelu. Mi smo se ponovo vratili, tako smo i informisali Administrativni odbor i na
nama je bilo da utvrdimo takav naĉin utvrĊivanja.
Naravno, najlakše bi bilo nama ovdje da je prekratio neko, to je moţda moglo u
okviru Kolegijuma, da su predstavnici svih stranaka. Mi nijesmo, kao Administrativni
odbor, ja zaista, ja, makar do mene nije došao predlog i stav Kolegijuma kako i na koji
naĉin to da se odradi. Liĉno mislim da bi nam jalakše to bilo i da je moţda upravo u tom
dijelu, imajući u vidu znaĉaj institucije, imajući u vidu sve ono što je vezano bilo za ovu
instituciju, kroz trošenje sredstava, naĉin predstavljanja, imajući u vidu i onaj problem
kada ljudi nijesu htjeli da podnesu ostavku, zbog toga što su smatrali da to nije konflikt
interesa. I na kraju, znate, ponekad kad ispravljamo nešto što godinama smatramo kao
problem, a to je upravo konstituisanje tog fonda i problemi sa tim fondom, doĊemo onda
pred svršen ĉin i negdje 10-15 dana pred kraj mandata, pred kraj zasijedanja se
dogovorimo, napravimo neki akt, uĊemo u skupštinsku proceduru, donesemo taj akt i
onda damo Administrativnom odboru - izvolte vi peglajte, sad radite što hoćete, znate.
Pa bolje bilo da smo onda ovdje vodili raspravu i u Kolegijumu oko tog akta i da doĊemo
do onog rješenja koje će se praktiĉno kroz zakon nametnuti da ne odluĉuje
Administrativni odbor, nego da se kaţe, to je tako.
Opet se pojavljuje ovo, evo ako bi u nekim sluĉajevima kritikovali Vladu, neko ko
predlaţe neki zakon, pa proĊe pored nas, u ovom sluĉaju … toga, i nijesmo imali, rekao
bih sluha, pa da u Odboru za ljudska prava i tu u radnoj grupi, doĊemo do tih rješenja pa
da porazgovaramo i da ne dovodite ni Administrativni odbor da izmišlja pravila
demokratske procedure da doĊemo do rješenja. U svakom sluĉaju uvijek se moţe
zadrţati odluka, na nama je ovdje odluka kako i do konaĉnog usvajanja, ako ima neki
drugi odgovor, nikakav problem. Nijesmo se ni zakovali za tri kandidata, ali ima jedan
drugi problem. Uvijek imate ovdje i u Klubovima, zašto da predstavlja vas neko iz grupe
kao predstavnik Albanaca, zašto ne nas, zašto ne ove, zašto Bošnjaci, zašto Srbi, ĉini
mi se da u ovom sastavu imamo zaista predstavnike svih naroda koji bi mogli da napravi
naĉin odgovore ovdje u ovom Parlamentu.
Da se vratimo na poĉetak. Bolje da smo više rijeĉi potrošili i vremena prilikom
usvajanja odluke, a ne danas kada dolazimo u situaciju da donosimo odluku na osnovu
našeg zajedniĉkog rada 13 ĉlanova Administrativnog odbora koji su predstavnici svih
Klubova ovdje u ovom Parlamentu. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama, kolega Nikĉeviću.
270

Da li ima interesovanja dalje za komentare Nema.
Ulazimo u raspravu, kolega Lalošević je prvi uĉesnik u raspravi, nakon njega
kolega Koĉa Pavlović.
Izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe,
Gospodine Nikĉeviću, drago mi je što to sada ĉujem, ali trebali ste to reći onaj
dan. Znam da je taj dan bilo malo više tenzija i znam da su vam upućene neke rijeĉi koje
nijesu uobiĉajene, nije bilo vrijeĊanja, ali je bilo oštrih rijeĉi prema Vama, potpuno
ostajem pri tim oštrim rijeĉima, bez i jedne uvrede prema Vama. Vi znate da ja Vas
cijenim, dugo smo u Parlamentu zajedno, ali sam bio vrlo oštar i sad ste Vi na kraju došli
na ono što sam ja tada traţio, ja i kolega KaluĊerović iz SNP-a. Hajde da uradimo ovu
stvar, hajde da stopiramo ovu odluku, hajde da obavimo konsultacije na Kolegijumu
izmeĊu vas i gosode iz SDP-a i kaţemo- mnogo nam je, ljudi, od osam mjesta pet, hajde
da ispoštujemo i ove druge Klubove, hajde da uradimo jednu stvar da mi damo dva, vi u
stvari, kao najjaĉa partija, da SDP-e neće iz pasti dlaka sa glave ako se od ove dvojice
kandidata opredijele za jednog kandidata i da dva Kluba koja nijesu dobila soje
predstavnike u Fondu za manjine u ovom sluĉaju najjaĉa opoziciona partija, ponavljam,
pola od opozicije i gospode iz Pokreta za promjene. Rijeĉ je o dvojici uglednih ljudi na
nivou Crne Gore i gospodin Šeho Ĉilović i Mustafa Zanka imaju iza sebe veoma
respektabilnu karijeru, kako sada vole ovi moderni da kaţu, CV u svojim oblastima.
Nikoga neće boljeti, a vjerujte biće korektno i zadrţaćemo se na nivou principa, jer u
protivnom zašto smo mi iz Klubova davali predloge. Zašto smo maltretirali ljude da idu
po sudovima da peĉatiraju i ozvaniĉe svoje izjave da nijesu u konfliktu interesa, da vade
svoje biografske podatke, da fotokopiraju liĉne karte, da poštom šalju, ako smo od starta
prekršili princip Ponavljam još jedom, veoma je lak zadatak i ja ću zato sjutra kada
budu svi kompletni, jer će biti glasanje, zamoliti rukovodstvo Skupštine koje je na
Kolegijumu potenciralo ovo pitanje, da ovu odluku za trenutak stopiramo. Podsjetiću vas
još jedno, do sada smo za sliĉne fondove, do sada smo za sliĉne stvari poštovali princip,
sami ste rekli, pariteta, princip proporcijalne zastupljenosti. Pa je li moguće da 16
poslanika koji zastupaju ovdje u Skupštini Crne Gore ne moţe da dobije jednog
predstavnika u Fondu za manjine, a da neke partije, vaša tri, a ova dva, a mi smo skoro
duplo jaĉi od njih, pa nemoguće je, nije korektno i nije principijalno.
Još jedna stvar, paţljivo gospodo ĉlanovi Administrativnog odbora proĉitajte
biografije kandidata i molbe za ovo. Na ţalost, i ne ţelim apsolutno da pominjem ime,
imena nijesu vaţna, ali se tamo u obrazloţenju jedne molbe kaţe veoma je teţak
materijalno socijalni poloţaj i ja konkurišem za ovo. Nemojmo to da radimo, ako je
nekome teţak materijalno socijalni poloţaj, hajde da pomognemo na drugi naĉin, a ne
da ga stavljamo i biramo u Fond za manjine. Taj Fond za manjine nije fond da bi neko
riješio 100, 200, 300 ili 500 evra apanaţe koje će dobijati, nego je taj Fond vrlo znaĉajan
da obavlja jednu funkciju i da obavlja jedan posao koji je u ovom trenutku bio
ispolitizovan u Crnoj Gori. Mi o ovom trenutku nemamo većinski narod u Crnoj Gori, mi
imamo 44% Crnogoraca, imamo 30% Srba, da ne nabrajam, da ne pogriješim kod ovih
drugih naroda. I nemojmo da priĉamo sada da će zato što je u ovom trenutku neko
opredijelio da od ovih osam bude i ovih i onih, ja ne volim da dijelim ljude, volim da po
271

principu pariteta, po principu proporcionalnosti onoga što smo osvojili na izborima budu
svi zastupljeni da jednom adaktiramo ovaj problem.
Gospodine Nikĉeviću, ohrabrilo me ovo što ste sada kazali, ponavljam još
jednom, isoristiću poslovniĉko pravo i mogućnost da se sjutra direktno obratim
rukovodstvu Skupštine, tu će biti i predsjednik Parlamenta, evo ga sada jedan
potpredsjednik, biće i drugi potpredsjednik, tu je uvijek i generalni sekretar ukoliko ga
zamijeni pomoćnik generalnog, nikom ništa, zamoliću ih da stopiraju ovu odluku, i da
ako ništa drugo, od ovoga ne pravimo problem. Ako se dijelimo i svaĊamo po brojnim
stvarima, hajde da se ne svaĊamo i dijelimo po ovome što je jasno kao dan. To gospoda
Šeho Ĉilović i Mustava Zanka apsolutno zasluţuju, uz izvinjenje što im pominjem imena
ovom prilikom, uz izvinjenje što sam moţda pominjao i neka druga imena, ali ovo je
pravedna odluka i mislim da moţemo do nje doći. Gospodine Nikĉeviću, nije šećer u
vodu, ova odluka ukoliko sjutra ne bude donesena nikakvog problema neće biti, opstaće
Crna Gore i bez tog fonda, a ukoliko donesemo ovakvu odluku, mislim da će svi Klubovi
u Parlamentu biti zadovoljni. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama, posebno pošto ste se posle duţeg vremena uklopili u vrijeme.
Kolega Koĉa Pavlović sada ima rijeĉ. Zbog planiranja vremena, da li ima još
kolega koji su zainteresovani za ovu taĉku dnevnog reda Imamo. Zahvaljujem.
Izvolite, kolega Pavloviću.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala,gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane koleginice i kolege, uvaţeni prethodniĉe,
Na ţalost, priliĉno sam siguran da ova dobra atmosfera koju ste vi demonstrirali
ovdje i kreirali svojim nastupom da neće biti ostvarena. Mislim da je priliĉno izvjesno da
će većinska koalicija izglasati ovu listu koju je koncipirala na naĉin kako ste Vi rekli,
potpuno se slaţem.
Poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, svi vi koji ste ĉak i relativno
obaviješteni, a kamoli vi koji ste dobro obaviješteni, koji pratite medije, bili ste u prilici
tokom zadnjih godinu, dvije dana da vidite znaĉajan broj napisa u kojima je kritikovan
rad Fonda za manjine. Fond za manjine je bio klasiĉna partijska transmisija većinske
koalicije, znaĉi vladajuće koalicije. Mislim da nema potrebe, tu bi se mogla razviti velika
analiza, ali mislim da svako od nas moţe lako pretpostaviti zbog ĉega takav fond ne
obavlja ono što jeste njegova zakonska uloga, a to je da znaĉajnim sredstvima, radi se o
milionu svake godine, da sa tim milionom pomogne zaštitu i afirmaciju kulture, obiĉaja,
posebnosti manjinskih naroda u Crnoj Gori. On to nije radio zato što je obavljao ovu
politiĉku funkciju dominantno, sa vrlo rijetkim izuzecima. To je bila klasiĉna partijska
transmisija vladajućih partija i mi smo konaĉno to shvatili nakon dvije godine vrlo velikih
problema sa kojima smo se suoĉavali, mi smo to shvatili ovdje u Parlametu i prihvatila
je, da kaţem, parlamentarna većina da se pristupi izmjenama tog modela fonda i mi smo
trenutno u završnoj fazi kreiranja novog modela. Sada, poštovane graĊanke i graĊani
Crne Gore, s obzirom na zakonske uslove, mi smo bili prinuĊeni da naprvimo jedno
tranzaciono prelazno rješenje na naĉin što ćemo izabrati prosto taj fond kako bi on
mogao da funkcioniše dok ne usvojimo novi model fonda. U tom smislu potpuno je jasno
da je jedini racionalni, pragmatiĉni, pošteni dogovor taj koji je bio na poĉetku. Hajmo svi
272

poslaniĉki Klubovi da predloţe po jednog kandidata, najjaĉi poslaniĉki Klub da ima dva,
time bi se otprilike dobio balans koji je sliĉan onome odnosu vlasti i opozicije ovdje u
Parlamentu i to je bio razlog zašto smo mi zamolili ĉovjeka koji nije dio naše partijske
strukture, gospodina Mustafu Canku uglednog novinara, poznatog anti-ratnog aktivistu,
poznatog aktivnistu u civilnom sektoru i danas, ĉovjeka koji je vrlo ugledan svojoj sredini,
mi smo ga zamolili da bude naš kandidat i on je prihvatio i u tim prihvatanjem iskazao
jedno priznanje Pokretu za promjene. Mi to tako doţivljavamo. Mi smo ga zamolili da on
prihvati to i predloţili ga. Nakon njegovog prihvatanja, zato što smo vjerovali u dogovor, i
onda se desila prevara. Ţelim ovdje da kaţem gospodinu Canki da mu se izvinim, pred
cijelom crnogorskom javnošću, i da mu kaţem:- prevarili nas, pa mi prevarili tebe,
Mustafa. Hvala ti još jednom u ime PZP-a.
Dakle, gospoĊe i gospodo iz vladajuće većine, ovo zaista nije u redu, mislim da je
kolega Lalošević to vrlo jasno eksplicirao, pozvao vas, postoji naĉin da se ovo zaustavi,
postoji model, postoji poslovniĉka mogućnost da se ovo zaustavi i da se vratimo na ono
što je bio dogovor. Ako to ne uradite, onda će biti svakome jasno zbog ĉega vi to nećete
da uradite. Zbog ĉega od osam ljudi u Fondu, vi imate šest, moţda i više, ali šest
sigurno. Zbog onog miliona koji treba da se podijeli, e za to vi nećete da to uradite. Zbog
toga miliona. Mislim da nije potrebno objašnjavati da je to vrlo kvalitetan, vrlo snaţan
razlgo zbog ĉega će neko da preĊe preko svega ovoga što je govorio kolega Lalošević i
preko svega ovoga što sam govorio i preko ĉinjenice da su ovo ugledni ljudi, po mom
mišljenju ĉak kvalitetniji od ovih kojih ste vi predloţili da budu izabrani, preko svega toga
ćete preći samo da bi zadrţali milion u svojim rukama. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje. Kolega Šćekić sada ima rijeĉ nakon njega kolega Siništaj.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, poštovani graĊani,
Mi danas, prije svega, treba da priĉamo da li je ovo korektno ili nekorektno.
Mislim prije svega da je ovo nekorektno, jer ako je postojao dogovor da budu zastupljeni
svi klubovi a danas da nema najjaĉeg kluba, odnosno predstavnika najjaĉeg kluba, onda
to nije korektno. Moţda neko misli da u Socijalistiĉkoj narodnoj partiji, graĊanskoj partiji,
nema Bošnjaka ili Muslimana, gospodin Šeko Ĉilović mi neće zamjeriti, što kaţem
Bošnjak ili Musliman jer nikada nisam pitao, mislim da je nekulturno pitati nekoga o
nacionalnoj pripadnosti. Mislim da se radi o jednom kvalitetnom ĉovjeku, o jednom
visoko moralnom ĉovjeku i profesionalcu. Zato je on trebao da bude danas i da se naĊe
njegovo ime u okviru predloţenih kandidata.
Da li se moţda neko plaši, a znamo kakve su sve priĉe bile u vezi sa Fondom, da
bude predstavnik Socijalistiĉke narodne partije Mislim da ne treba da se plaši, jer mi
ćemo imati uvid svakako u sam taj rad Fonda . Naprotiv, treba da ima takav ĉovjek jer
mi uvijek dajemo ljude profesionalce koji će samo dati i pomoći i unaprijediti taj rad.
Nema potrebe ovdje da priĉamo koliko je ko dao. Ovdje nema potrebe da se priĉa
o preglasavanju i naglasavanju. Ako se formira upravni odbor Fonda za zaštitu manjina
onda treba da bude u pravom tom smislu. Zašto Da afirmiše a ne da se preglasava.
273

Prema tome, ako hoćemo, kolege poslanici, da poštujemo principe i da imamo
elementarnu korektnost da pokazujemo elementarnu korektnost javnosti i svim ostalim
institucijama u Crnoj Gori onda trebamo odavde da krenemo. Oĉekujem da će se ubrzo,
tj. već danas, eventualno sjutra, postići dogovor u konsultacijama sa predsjednikom
Skupštine i zaustaviti ovaj proces i vratiti se na ono prethodno da svaki klub ima svog
predstavnika. Prije svega, nekorektno je da se kaţe - dajte svi predstavnike. Mi damo
svog predstavnika i sada treba da kaţete ĉovjeku ili drugom kolegi novinaru da ne moţe
da bude predstavnik, odnosno da neće biti u Fondu. To je nekorektno. Tako ne moţe da
se priĉa, ako hoćemo da priĉamo na nekim osnovama principa i na nekoj elementarnoj
korektnosti.
Potpredsjednik partije će obaviti konsultacije i oĉekujemo da ćete vi pokazati
prostor i odgovornost i uvaţavanje prema najjaĉoj opozicionoj partiji i vratiti se na
poĉetno stanje i dozvoliti da naš predstavnik bude u tom odboru. Ponavljam, radi se o
visoko moralnom i profesionalnom ĉovjeku gospodinu Šeku Ĉilović. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Izvinjavam se kolegi Siništaju, izvolite kolega Nikĉeviću.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Izvinjavam se, ali radi razjašnjenja, vjerovatno će i vama i meni pomoći.
Rekao sam sve ono što je bilo u postupku predlaganja kandidata. Mislim da je
vaš kolega poslanik rekao taĉno, trebala je procentualna zastupljenost kao ovo. OK. Ali,
da se vratimo sada na poĉetak.
Procentualna zastupljenost kaţe 5 vladajuća, 3 opozicija. Nema nikakvih
problema. Vraćamo se da smanjimo sa 6 na 5. Mi ćemo to odraditi ovdje, ali onda vi
odredite vaša 3 i nema preglasavanja na Administrativnom odboru.To je najkorektnije.
Medjutim, poziv da vi to uradite nije urodio plodom i onda smo išli na ovaj naĉin
razgovora da neko u ime nas odluĉi, da nam pomogne, a ĉini mi se da je to
najjednostavnije i najĉistije pa ćemo mi ovdje razmišljati koliko će SDP, koliko će DPS.
Neka se mi izmeĊu sebe dogovaramo, ali to je tako trebalo. MeĊutim, uvijek je problem
da se i vi ne moţete dogovoriti u opoziciji što je i realno onda smo skratili na ovakav
naĉin. I nije u pitanju ovo što vi kaţete da je nekorektno. Naprotiv, evo i ovo današnje
moje javljanje, govorim sada kao ĉlan Demokratske partije socijalista, na kraju krajeva
ovo je jedan predlog koji je došao ovdje od kolega iz Parlamenta koji su zaduţeni u ime
Odbora da ponude Parlamentu da najlaganije, najdemokratskije, najiskrenije donese
pravu odluku. Uvijek moţemo da se zaustavimo ovdje i da kaţemo ako ima nekih novih
ideja da se vratimo.
Ali još jedno upozoravam, neko ko je i predlagao zakon i koji se najviše bavio
ovim poslom, da mu ne spominjem ime, nije ovdje, on sada drţi lekcije meni. Jeste
taĉno dogovoreno da svaki klub , što to nijeste stabili u odluku, da svaki klub poslanika
ima po jednog predstavnika. Završena priĉa. Mi predlaţemo jednog, vi predlaţete
jednog i završena priĉa. Došli smo ovdje, Skupština 8. Ko utvrĊuje predlog Nadleţna
radna tijela. Kako da dodje do njega Evo da se dogovorimo. Imamo razliĉite metode,
izabrali smo ovaj, moţda nije spretan ili nespretan, ali ako doĊemo u ovom sluĉaju onda
ću i ja da cijenim kada već sada govorimo - ovaj je najbolji kandidat, onda ću ja da
274

cijenim neke druge kandidate ... (Prekid). Dozvolite mi da kaţem da takvima nije mjesto
u tom Odboru za manjine. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Šćekić. Izvolite.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Kolega Nikĉeviću, nijesam priĉao o procentima, priĉao sam o, prije svega, ako je
korektno vi ćete kao najjaĉa partija imati dva, SDP će imati jedan, a svi ostali će imati po
jedan. Da li je to korektno Mislim da je ta ponuda naša potpuno korektna. Vi kao najjaĉi
da imate dva. Potpuno korektno. Ostali svi da imaju po jedan. Znaĉi, opet ćete vi kao
vladajuća koalicija imati tri a ostali će imati po jedan. Ja prije svega neću da vjerujem s
obzirom da je vama cilj da se ima većina u tom odboru, da je u pitanju neko
preglasavanje i da se na taj naĉin preko ovog odbora ţele ugušiti odredjena vijeća,
savijeti i tako dalje i da još neko uĉestvuje u svemu tome. Mislim da ćete vi vratiti na
poĉetno stanje, za vas uzeti dva, a ostali svi dobiti po jedan i zadovoljiti sve, na taj naĉin
ne priĉam o pojedinsotima, neću ulaziti u meritum da sli su ostali kandiati dobri. Priĉam
o svom kandidatu. Vjerujem da su svi ostali dobri, ali priĉam o korektnosti i o
predstavnicima i o broju predstavnika. Oĉekujem da ćete se vratiti na poĉetak , vi dobiti
dva a ostali po jedan, da ne duţim priĉu. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Sada kolega Siništaj ima rijeĉ, nakon njega kolega Labudović. Izvolite.
VASEL SINISHTAJ:
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani,
Kada je u ovom domu bila rasprava oko izvještaja o radu Fonda za manjine, tada
sam izgovorio jednu reĉenicu, otprilike, da su manjinske pare a većinski problem.
Nije trebalo mnogo vremena da se nešto izmijeni i da se to u stvarnosti i pokaţe
istinitim. Kada bismo princip da li smo zadovoljni, zadovoljni zato što imamo jednog
predstavnika koga smo predloţili koji će biti ĉlan Upravnog odbora Fonda za zaštitu i
ostvarivanje manjinskih prava. MeĊutim, princip osnovni demokratije jeste ono što traţiš
za sebe omogući i drugome. Zašto ovo kaţem Ako pogledamo sastav od ukupno
osam, šest ima vladajuća većina od ovih koji su predloţeni. Samo je dvoje iz opozicije,
barem po imenu i prezimenu, ovo što znam iz nekog iskustva. Jedna stvar ili druga stvar
koje imam iz nekog ţivotnog iskustva, obiĉno kad sam radio jedan predlog prvobitni mi
je bio najbolji. Sve što sam doradio kasnije sve mi je bilo gore i gore. Tako mi se ĉini da
polako idemo i sa Zakonom o manjinskim pravima i slobodama koji je prvi put kada je
usvojen, samo je gospodin Bardhi bio protiv i jednoglasno je u ovome domu usvojen 10
dana pred referendum, a samo nekoliko dana nakon referenduma našao se neko da
pokrene pitanje ocjene ustavnosti odredbe 23 i 24, i Odluka Ustavnog suda je onakva
kakva je, i dvije najvaţnije odredbe u tom zakonu ni dan danas nema.
Ako imamo u vidu da i Predlog Vlade ili Predlog resornog Ministarstva,
Ministarstva za finansije bio da se iskljuĉi nevladin sektor iz mogućnosti da dobijaju
275

sredstva iz Fonda za manjine, onda dozvolite da imam takav utisak da je upravo ovakav
sastav Upravnog odbora kao razlog da se povuĉe takav predlog, a da će se takav rad
omogućiti na ovakav naĉin. Ne bih htio da se to zloupotrijebi, cijenim kaţem,
principijelno da se podrţi Predlog SNP-a, na kraju krajeva doći će dan kada će oni ipak
bliţi biti politiĉkim stavovima sa vama nego moţda samnom, ali je korektno iz
principijelnih razloga da imaju i oni ĉlana u Upravni odbor, da ima i PZP, na kraju krajeva
neće se ništa izgubiti to su predstavnici ipak manjine, po onome što su nacionalno, i
neće se izgubiti u kvalitetu rada Fonda za manjine ili Upravnog odbora.
Ono što hoću da kaţem, a ĉesto se zna provuć u ovome domu i od zvaniĉne
dokumentacije, da sam ja taj koji je podnio prvu inicijativu ili Predlog odluke za osnivanje
Fonda za manjine. I u tom Predlogu nije bilo ovakvog sastava zato mi danas nemamo u
ĉlanstvu Upravnog odbora pola moţda Crne Gore, nemamo dijasporu Crne Gore, a ne
crnogorsku koja je vrlo vaţan faktor htjeli mi priznati ili ne, i u politiĉkom smislu i u
ekonomskom smislu, i socijalnom na kraju krajeva jer toliko pomoći stiţe ĉlanovima
porodice, uţe i šire. To su razlozi o kojima moramo voditi raĉuna i ubuduće kad pravimo
zakonske projekcije i izmjene Zakona o manjinskim pravima i slobodama da ukljuĉimo i
te stvari u to. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Labudović sada ima rijeĉ. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, koleginice i kolege, uz izvinjenje Mišu Stanišiću što
dosadih danas, ţelim da kaţem par rijeĉi ne vezujući se za konkretan problem. Ne iz
razloga što Nova srpska demokratija ima svog predstavnika u predloţenom sastavu
Odbora, jer nijesmo reagovali ni onda kada ga nijesmo imali, već iz ĉinjenice što se
nama stalno dešava nešto što ne bi smjelo da se dešava ljudima koji su nadleţni za
donošenje zakona. Jednom se smije i moţe napraviti greška, ali i nije da kaţem evo, i
sam spadam u te budale, onaj ko napravi grešku, već je glup i budala onaj koji kad uvidi
tu grešku na osnovu tog iskustva je sledeći put ne propusti. Nama se stalno dešava kad
donosimo zakone koji sadrţe takozvane odluke koje Skupština mora da donese po
raznim izborima za razna tijela, da propustimo najvaţnije, naĉin na koji se biraju, uslovi
za koji se biraju, mandati, ko ih plaća. Mi danas razbijamo glavu o najvaţnijem organu
koji se tiĉe našeg rada o Drţavnoj izbornoj komisiji, ništa od njihovog statusa nijesmo
riješili, mi donosimo te zakone. I ovu Odluku gospodo, smo mi donijeli. Ne piše u njoj na
koji naĉin se to bira, i nije jednostavna matematika, ona moţda jeste u ovom sluĉaju
jednostavna, i podrţavam je, ali šta ako u sledećem sazivu bude recimo pet poslaniĉkih
klubova ili ih bude 15. Na koji naĉin ćemo to riješiti onda. Koliko znam i koliko mene
sjećanje drţi postoji radna grupa koja radi na izmjeni i dopunama i ove Odluke i zakona.
I molim i apelujem da se stvarno obrati paţnja na te na prvi pogled veoma bizarne
pojedinosti, a koje poslije stvaraju ovakve politiĉke probleme. Na koji naĉin, kako i kojim
principima doći do Predloga odluke, kako birati, kojim postupcima, da li samo
matematikom ili svaki put ostaviti neĉemu što je ovdje uvijek na ţalost nedostiţno, to je
nekakva vrsta dţentlmenskog sporazuma. Jer ovdje kad god se dvojica dogovaraju,
trećemu se smrkne.
276

PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovane kolege, da li još neko ţeli rijeĉ povodom ove taĉke dnevnog reda Ne.
Zahvaljujem.
Zakljuĉujem raspravu i povodom ove taĉke dnevnog reda, odnosno podtaĉke
ukupne taĉke koja se zove Izbor i imenovanje, i na taj naĉin završavamo naš današnji
radni dan.
Iscrpili smo sve taĉke dnevnog reda za koje smo planirali da danas vodimo
naĉelnu raspravu. Sjutra, kao što znate, je rasprava o pojedinostim i glasanje o svim
taĉkama koje smo prošli. Namjerno kaţem prošli, jer imamo izetak taĉke koju ćemo u
ĉetvrtak razmatrati, koja se tiĉe aktuelne situacije u KAP-u, o kojoj ćemo glasati nakon
završetka rasprave o toj taĉki.
Sjutra poĉinjemo u 11 ĉasova.
Prvo ćemo obaviti kratku raspravu o podtaĉki u okviru taĉke Izbor i imenovanja
koja se tiĉe izbora predsjednika, zamjenika predsjednika i dva ĉlana Komisije za hartije
od vrijednosti, što danas nijesmo završili jer nije bilo predstavnika predlagaĉa, a nakon
toga rasprava u pojedinostima i glasanje.
Hvala vam na saradnji i vidimo se sjutra.
06.06.2012. u 12.30 h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, nastavljamo 6. sjednicu.
Ostalo je za osnovnu raspravu jedno pitanje, imenovanje predśednika, zamjenika
predśednika i dva ĉlana Komisije za hartije od vrijednosti.
Danas su sa nama ministar Katnić i pomoćnici ministra gospoĊica Bošković i
Rašketić.
Imamo puni sastav, tako da rasprava moţe da se obavi. Dobili ste predlog.
Ţelite li uvodno obrazloţenje, ministre
Ministar Katnić. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala Vam, predsjedniĉe.
Poštovani predsjedniĉe, poštovane dame i gospodo poslanici,
Vlada Crne Gore predlaţe da Skupština Crne Gore u Komisiji za hartije od
vrijednosti imenuje za predsjednika doktora Zorana Đikanovića, za zamjenika
predsjednika Amira Nurkovića i za ĉlanove gospoĊu Azru Šehović i gospodina Draška
Malbaškog.
Vlada Crne Gore kao ovlašćeni predlagaĉ u smislu ĉlana 11, stav 2 Zakona o
hartijama od vrijednosti utvrdila je predlog da se za predsjednika Komisije za hartije od
vrijednosti imenuje doktor Zoran Đikanović, za zamjenika predsjednika Amir Nurković i
za ĉlanove Azra Šehović i Draško Malbaški, imajući u vidu da ispunjavaju sve uslove
propisane ĉlanom 11, stav 3 Zakona o hartijama od vrijednosti, kao i da ne postoje
smetnje za imenovanje iz stava 4 istog ĉlana.
Pored toga, pri utvrĊivanju ovog predloga Vlada Crne Gore je imala u vidu da su
predloţeni kandidati u dosadašnjem radu sve povjerene poslove obavljali na najvišem
277

struĉnom i profesionalnom nivou, zbog ĉega je uvjerena da će i dalje duţnosti za koje se
predlaţu uspješno obavljati.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Zahvaljujem ministru Katniću.
Sat vremena ćemo posvetiti ovoj priĉi oko Komisije za hartije od vrijednosti. Do
sada nije niko prijavljen, ali oĉekujemo.
Poslanik Ţivković je prvi. Izvolite.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici,
Danas naknadno, s obzirom da juĉe ministar nije bio, raspravljamo o izboru
predsjednika i ĉlanova Komisije za hartije od vrijednosti.
Prosto je nevjerovatno kako se ova kadrovska vrteška odigrava poslije
juĉerašnjeg dana kada smo imali izbor ĉlanova raznih agencija za energetiku i
elektronske komunikacije i malo ĉudnog izbora kada su ĉak i doktori elektronike
odbaĉeni, a primljeni bez iskustva i škole, ali danas imamo jedan vrlo ĉudan predlog da
se Zoran Đikanović ponovo izabere za predsjednika Komisije za hartije od vrijednosti.
Stav Nove srpske demokratije je poznat o radu ove komisije, pa i samog
predsjednika Komisije. Nekoliko puta smo to saopštavali i na Odboru za budţet i na
plenumu i to nije ostalo bez odjeka. Gospodine ministre, da li ste ĉuli Jelka Kacina u
Budvi šta je rekao o radu Komisije za hartije od vrijednosti Ako nijeste ĉuli, i zbog
graĊana, ja ću kratko proĉitati šta je Kacin rekao, a to predstavlja kopiju onoga što smo
priĉali i na Odboru za budţet i ovdje u plenumu.
Moţda je samo malo pogriješio. Izgleda Slovenac nije dobro shvatio pojam
bratstva i plemena, pa je rekao da je ta komisija plemenska i radila na plemenski naĉin,
vjerovatno smo mi priĉali o bratstvu, ali ne o bratstvu u smislu svojte i rodbinske veze,
nego u smislu mafijaškog onog bratstva. Jer je ona prava bratstveniĉka komisija.
Specijalni izaslanik Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin je oštro kritikovao
izvještaj koji je podnijet evropskom institutu o radu Komisije za hartije od vrijednosti na
ĉijem je ĉelu Zoran Đikanović. Tokom svog izlaganja prvog dana konferencije Kacin je
naveo da je Komisija zavisna od privatnih i plemenskih interesa koji su slabo prikrivani,
nakon ĉega je iscitirao izvještaj o radu Komisije za hartije od vrijednosti. Vjerovatno
gospodin Kacini je moţda i ta mogućnost postoji da je zamjenio jedno slovo u prezimenu
Đikanović, pa je mislio da je Đukanović i vjerovatno je moţda i zato upotrijebio ovo
plemensko, ali je svakako shvatio da ta Komisija radi nezakonito, i u korist jedne
porodice i uskog kruga ljudi oko te porodice koje mi zovemo ponekad i bratstvo. Pa je
onda to shvatio kao pleme.
Problemi koji se pojave u sprovoĊenju zakona koji reguliše trţište kapitala u Crnoj
Gori rješavaju se i stalnoj komunikaciji sa ovlašćenim uĉesnicima i time obezbjeĊuje
puno poštovanje zakona koji vaţe za sve koji dobronamjerno grade pozitivnu klimu i
poslovni ambijent, istakao je Kacin i kategoriĉno doveo da to nije sluĉaj u sluĉaju Crne
Gore.
Ta politika, a našu riješenost da na ovim principom nastavljamo sve dalje
aktivnosti, ne moţe pokolebati. Ono što nas tjerate jeste da na ovaj naĉin prenesemo
278

jasno da ste spremni na nevjerovatne iskrivljenje ĉinjenica, da vam svi argumenti leţe u
zamjeni teza, kaţe on za Komisiju. I da pokušavate ovakvim pismima da stvarate alibi
za eventualne sudske procese i propagandne aktivnosti koje se protiv ove komisije vode
već duţe vrijeme i to ĉinite na naĉin, malo je reći koji nije primjeren, naglasio je Kacin, i
istakao da to dokazuje da Crna Gora nije pravna drţava, a da Komisija za hartije od
vrijednosti nije zavisna institucija.
Te rijeĉi nijesu primjerene nezavisnoj instituciji, već oslikavaju stanje u kojemu se
drţava trenutno nalazi od strane privatnih, ali u ovom sluĉaju plemenskih interesa koji se
slabo prikrivaju.
Gospodine ministre, samo ovo što je rekao gospodin Kacin o komisiji potvrdilo je
sve ono što sam ja govorio na Odboru za budţet i to u Vašem prisustvu. I vi ste usudili
da ponovo predloţite istog ĉovjeka. Pa samo to što je uradio prilikom privatizacije
Elektroprivrede, kada je omogućio veliki profit i pljaĉku velikog dijela akcionara, malih
akcionara Elektroprivrede, time što je omogućio svom bivšem brokeru, gdje je bio
director, Monteadria brokeru da uzme ogromni profit na nezakoniti naĉin i time što je
omogućio da se sve transakcije moraju obavljati oko Prve banke, on nije zasluţio da
bude danas predloţen.
Naţalost, Vi ili niste smjeli ili niste mogli, ili iz ovih razloga koje ĉitamo sada u
nastavcima ne samo u našim medijima, nego u svim svjetskim medijama, gdje se
konstatuje, naţalost, mafijaška drţava Crna Gora, to kaţu ĉak i velike svjetske agencije,
Vi nastavljate sa tom praksom i predlaţući ovakvog ĉovjeka za direktora Komisije za
hartije od vrijednosti agonija se nastavlja. Imamo sve što smo do sada imali i vi direktno
protivurjeĉite Evropskoj uniji i njenim funkcionerima koji su na kraju i sami shvatili o
kakvoj se drţavi radi i o kakvoj komisiji kada je u pitanju ova tema i ko su njeni ĉelnici.
Naţalost, tako je, ali se nadamo da to neće dugo trajati.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Ţivkoviću, moraćete da razgovarate sa stranim zvaniĉnicima, usaglasite
crnogorski sa engleskim. U Americi je tradicija, postoje bratstva, ali nijesu vezana za
prezime ni za krvno srodstvo, nego su vezana za udruţivanja. Uglavnom za fakultet,
najpoznatije je to udruţenje sa Jejla, Skull and Bones, što će reći Lobanja i kosti. Oni se
zovu bratstvo, ali nijesu krvno povezani, što ne znaĉi da su manje moćni. Njima morate
da objasnite da to nije crnogorsko bratstvo, nego je to zajednica interesa. Hvala.
Samo sam objasnio zbog ĉega je nastao nesporazum. Vi ste mislili na ovo
bratstvo sa Jejla, otprilike, ne bratstva iz Katunske nahije ili neka druga.
Redom idemo. Prijavljeni su za sada kolega Zarija Pejović i kolega Aleksandar
Damjanović.
Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Nije crnogorska berza jedina kojoj se desio mjehur i jedina berza koja je pukla.
Bilo je takvih dešavanja u svijetu, ali mislim da je crnogrska berza po jednom, odnosno
crnogorska uopšte trgovina hartijom od vrijednosti, specifiĉna u svijetu. A to je da je
nacionalni regulator koji se stara o legalnosti trgovine hartijama od vrijednosti
promovisao ulaganje u hartije od vrijednosti ne upozoravajući graĊane na jednu
elementarnu istinu, a to je - na berzi se ne dobija, već se i gubi. Tako da kada je
279

gospodin Đikanović promovisao investiranje govoreći da ko je uloţio euro 2001. ima 400
eura 2007, treba reći sada, da ko je 2007. uloţio 100 eura sada ima 25 eura najviše ako
je dobro investirao. Ako je loše investirao, on sada nema ni 10. Koji je bio posao
Komisije za hartije od vrijednosti Posao za Komisiju za hartije od vrijednosti, pored toga
da upozori graĊane i na rizik, bio je i da otkriva razne neregularnosti kao što su vezane
trgovine i fiktivno naduvavanje cijena hartija od vrijednosti.
Zašto je gospodin Đikanović i pored brojnih kritika i pored brojnih sumnji na
regularnost funkcionisanja Komisije za hartije od vrijednosti ponovo predloţen najbolje
govori sluĉaj kupovine, odnosno rasta cijena akcija Prve banke. Gospodin Đukanović,
predsjednik DPS-a, je kupio 6,6% akcija za 1,5 miliona eura i posebna je priĉa kako je
taj kredit iz grĉke banke nekada dobijen. Zatim su po jedna akcija dnevno ili po 10 akcija
dnevno prodavane na berzi. S obzirom na cijena nije mogla da raste više od 10%,
kontinuirano je uvećavana ta cijena, tako da je u jednom trenutku gospodin Đukanović
prodao 1,4 % akcija za 1,5 miliona eura. Dakle, dio akcija je prodat, vraćen je dug banci
i nekoliko miliona eura je već oprano. To najbolje govori zašto je gospodin Đikanović
danas predloţen za predsjednika Komisije za hartije od vrijednosti. Ako pogledamo kako
je privatizovana Elektroprivreda, odnosno da je jednoj Monteadriji brokeru data
mogućnost da naplati višestruko veću proviziju, odnosno ĉinjenica da je ĉitava
transakcija odraĊena preko Prve banke, onda se pitam zašto vi gospodina Đikanovića
ne predloţite za doţivotnog predsjednika Komisije za hartije od vrijednosti.
Gospodin Đikanović je promovisao zakon 2004. o investicionim fondovima. Taj
zakon je omogućavao upravljaĉkim društvima da zarade ogorman novac i da iznesu
ogroman novac iz fondova, a omogućavao je i još nešto, a to je da se lošim ugovorima
kupuju kompanije, odnosno da se kupuju one kompanije ĉiji su suštinski vlasnici oni ljudi
koji su i vlasnici tih upravljaĉkih društava. Dakle, sada kada imamo situaciju da je trţišna
kapitalizacija fondova manja od gotovine koju posjeduju, u tom trenutku su se u Komisiji
za hartije od vrijednosti sjetili da se taj Zakon o investicionim fondovima mijenja pošto je
novac već izvuĉen.
Ako uzmemo u obzir ovu konstataciju koju je citirao kolega Ţivković, Jelka Kacina,
koji govori da se Komisija za hartije od vrijednosti na nekorektan naĉin reguliše,
odnosno ĉinjenicu da vi gospodina Đikanovića i pored toga predlaţete, što je meni jako
znaĉajno, ako uzmemo u obzir da će, kako ĉitam juĉe u štampi, gospoĊa Medenica
ponovo biti predloţena za predsjednicu Vrhovnog suda, moram da kaţem ma koliko to
kontradiktorno zvuĉalo da me to raduje. To samo pokazuje sa koliko vi nefleksibilnosti i
neracionalnosti ulazite u proces evropskih integracija, što govori da ćete se mnogo brţe
slomiti, što govori da iza svih ovih predloga stoji jedan ĉovjek, a to je gospodin
Đukanović, a da vi nemate dovoljno snage da mu kaţete da je to neracionalno i da vam
to nanosi štetu u procesu pregovora. Ţelim vam još više ovako dobrih kadrovskih
rješenja koji pokazuju vašu nefleksibilnost u onoj politici u kojoj, moram priznati, ste imali
dobar senzibilitet. Ma koliko ste se ponašali bahato u unutrašnjoj politici, vi ste pokazivali
odliĉan senzibilitet u meĊunarodnoj politici i bio sam na više skupova gdje su vam
analitiĉari za to dali priznanje. Sada taj senzibilitet gubite i to je pokazatelj, kako kaţe
Blaša Brković - "i diktator svaki jednom mora pasti". Hvala.
PREDŚEDNIK RAKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Poslanik Vukĉević pa poslanik Damjanović.
280

Kolega Medojeviću, Vi i kolega Vuković to moţete i u holu.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe. Evo da kolega Medojević dozvoli da nastavimo sa
radom.
Poštovane kolege, ministre Katniću,
Nekoliko stvari koje su vezane za izbor ĉlanova Komisije za hartije od vrijednosti
ţelim da saopštim, prije svega u kontekstu u kojem je do sada govoreno, a to je da kada
govorimo o rezultatima rada, mislim da je to kriterijum iz kojeg moţemo da procijenimo
da li nekoga ko je u prethodnom periodu bio na ĉelu odreĊenog drţavnog organa, da li
ga to preporuĉuje da i dalje obavlja tu funkciju. Ţelim samo da podsjetim da je Komisija
2005. godine primljena u punopravno ĉlanstvo meĊunarodne organizacije komisija
hartija od vrijednosti i da je uvrštena na A listu zemalja ĉlanica koja podrazumijeva
najviše standarde u oblasti zaštite investitora, obezbjeĊivanja fer trgovanja i smanjivanja
sistemskog rizika. TakoĊe, eksperti MeĊunarodnog monetarnog fonda su na osnovu
svoje posjete u Crnoj Gori 2008. godine u svom izvještaju dali visoke ocjene u pogledu
sistema regulative hartija od vrijednsti, primjene propisa i obuĉenosti zaposlenih u
komisiji i dali preporuke za širenje ovlašćenja komisije, a posebno ovlašćenja za
izricanje administrativnih sankcija. Postoji niz drugih aktivnosti kada je u pitanju rad
Komisije hartije od vrijednosti, ali s obzirom da ovo nije tema o izvještaju ovog tijela,
uskoro će biti i ta tema i o tome moţemo detaljnije govoriti kada to bude na dnevnom
redu.
Imajući u obzir informaciju koju smo dobili kada je u pitanju predstavnik
Evropskog parlamenta gospodin Jelko Kacin, njegova izjava, traţili smo od Komisije
hartija od vrijednosti da dobijemo njihov stav kada je u pitanju ova izjava. Samo ţelim da
prokomentarišemo taj dio, a to je da je kada je u pitanju izjava gospodina Kancina,
sporovi koji se vode o dva investiciona fonda prema komisiji u najmanju ruku su
neuobiĉajeni da se komentarišu svamo sa jedne strane izvora, a sa druge strane da
gospodin Kacin nije dobio ili nije traţio informacije od same Komisije hartije od
vrijednosti i da nikada nije dobio i da nikada nije traţio stav Komisije hartije od vrijednosti
o pomenutom sluĉaju. O ĉemu se radi Samo ţelim da saopštim to da su presude
Vrhovnog i Upravnog suda Crne Gore kojima se potvrĊuje stav Komisije hartije od
vrijednosti u odnosu na transformaciju u akcionarsko društvo investicionog fonda kojim
upravlja strani investitor, društvo za upravljanje investicionim fondom Trend AD
Podgorica i da o nejednakom tretmanu Komisije hartije od vrijednosti prema odreĊenim
investicionim fondovima, u presudi Upravnog suda Crne Gore, a koja je potvrĊena od
strane Vrhovnog suda Crne Gore, navodi se da je neosnovana i da je neosnovan navod
tuţioca da je tuţena Komisija za hartije od vrijednosti razliĉito postupala u istom sluĉaju,
jer je rijeĉ o razliĉitim pravnim poslovima.
Saopštio sam ovu informaciju radi javnosti da bi bili upoznati sa stavom Komisije
hartije od vrijednosti, s obzirom da oni nijesu bili u prilici da saopšte i ovu informaciju.
Tako da kada govorimo o neĉijem stavu moramo imati i stav ovog drugog na koga se to
odnosi. I mislim da je najmanje korektno saopštiti i njihov stav. Prema tome, jedno su
ocjene, jedno su pretpostavke, ali sloţićete se sa tim da postoje odluke relevantnih
institucija u Crnoj Gori kojima potvrĊuju Odluku Komisije hartije od vrijednosti, i da ne
postoji ni jedan jedini razlog zbog ĉega se moţe izvesti stav da je neko bio povlašćen
281

kada je u pitanju ispoštovanje jedne pravne norme, jer se radi o dva razliĉita pravna
aspekta, u ovom sluĉaju u kojem je strani investitor bio kao tuţilac u sporu prema
Komisiji za hartije od vrijednosti. Prema tome, radi istine imao sam potrebu da saopštim
ovo što sam traţio od Komisije hartije od vrijednosti da dobijem i u pismenoj formi.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kolega Damjanović.
Ne vidim na ekranu, na mom ne piše. E sad piše, oĉigledno nemamo isti ekran.
Ne vidimo stvari na isti naĉin, što nije problem sam po sebi, osim kad je prijava.
Izvolite.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Nemam problema kada Vi predsjedavate i hvala Vam.
Gospodine Vukĉeviću, ima ona narodna poslovica "Što ga brani, kad ga ne
odbrani". Vi kritikujete Jelka Kacina, vašeg prijatelja, što nije traţio Izvještaj od Komisje
za hartije od vrijednosti. A izgleda došlo je vrijeme da više ne traţe nijedan izvještaj od
vaših organa, jer su napokon shvatili da šminkanje vaših izvještaja više ne moţe da
proĊe. Zašto bi Jelko Kacin traţio izvještaj od Komisije koja će sto posto da kaţe da su
oni najbolji u regionu, da priĉaju kako je bio jedan investicioni bum Te priĉe su dosadile
i nama, a izgleda i napokon Jelku Kacinu.
Gospodine Vukĉeviću, Jelko Kacin je, ne znam od koga je dobio taj izvještaj, on
je evropski zvaniĉnik, jasno i glasno rekao da Crna Gora nije pravna drţava, a da
Komisija za hartije od vrijednosti ne radi po zakonu, nego da radi po plemenskim
zakonima. Na šta je Slovenac mislio, mislim da bi vam bolje bilo da njega pitate i da
traţite od njega izvještaj. Vi oĉito u posljednje vrijeme samo traţite informaciju kako je
došlo nešto u javnost. Evo ovo što ĉitamo i u svjetskim i u domaćim medijima uopšte ne
komentarišete da li je taĉno ili nije, nego kako je to došlo u javnost. Što mene briga kako
je došlo u javnost. Zašto bi mene bilo briga kako je Jelko Kacin došao do saznanja da
Crna Gora nije pravna drţava i da Komisija za hartije od vrijednosti ne radi po zakonu
Mi znamo da to nije taĉno. Mi to govorimo evo tri godine, i vi ste nama stalno govorili da
imate podršku Evropske unije po tom pitanju. Stalno je gospodin Đikanović pominjao
neke evropske organizacije koje su mu dale pozitivnu ocjenu. Stalno se hvalio
liderstvom u regionu. I na kraju doĊe Jelko Kacin i kaţe - vi ste plemenska zajednica
koja ne radi po zakonu, koja radi u korist jedne porodice. Sve kaţe što je taĉno, ono što
mi priĉamo već tri, ĉetiri godine. Vi se sad pitate zašto Jelko Kacin nije traţio izvještaj.
Onda pominjete neke sudske odluke, bili ste vrlo nejasni u tome šta ste htjeli. Pa valjda
ne oĉekujete da će Ranka Ĉarapić da digne kriviĉnu prijavu. Ja ne oĉekujem to. Ona je
postavljena da ne daje kriviĉne prijave. Nije ona izabrana da daje kriviĉne prijave.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kolega Vukĉeviću, izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem.
282

Prvo, kolega Ţivkoviću, to nije narodna poslovica. To je dio iz jednog epskog
djela, epske pjesme, ali to govori o Vama.
Kada govorimo o napretku Crne Gore prema Evropskoj uniji najbolje govore o
tome izvještaj Evropske komisije, jer je krajnje pozitivan. I na Vašu ţalost ili ţalost vaših
lidera, Crna Gora dobija datum za pregovore iako neki od vas su izrazili stav da Crna
Gora to nije zasluţila. Ali na sreću zna se da neko drugi više vrednuje rezultate koje
Crna Gora postiţe za razliku od vas. Prema tome, molim Vas da vodite raĉuna prije
svega o drţavnim interesima Crne Gore.
Da li postoji nejasnoća izmeĊu Komisije hartije od vrijednosti i gospodina Kacina
Mislim da će se u postupku doći do detaljne analize i da će se zaista detaljno objasniti
taj problem koji je nastao. Samo sam iznio stav Komisije za hartije od vrijednosti koji je u
pisanoj formi i veoma jasno i precizno govori da je odluka Komisije za hartije od
vrijednosti potvrĊena od strane dva suda, Upravnog suda i Vrhovnog suda, i da se radi o
dvije pravne norme, odnosno dvije pravne stvari koje apsolutno ne mogu da se tretiraju
na naĉin na koji je to prezentirano od stranog investitora. Prema tome, Vi, gospodine
Ţivkoviću, kada je gospodin Kacin govorio pozitivno o Crnoj Gori, tada ste napadali.
Danas kada se izrazio "u nekom negativnom kontekstu", mada ne mislim da je to u
negativnom kontekstu, nego u podršci Crnoj Gori da riješi neke sistemske probleme, Vi
odmah to koristite za neku promociju…
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Idemo dalje. Najavljen je kolega Damjanović, a da se pripremi kolega Gegaj.
Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Katniću, predstavnici Vlade,
Slušam raspravu i faktiĉki zakljuĉujem da ne raspravljamo oko Predloga za izbor
ĉlanova komisije, nego o gospodinu Kacinu, pa me malo ĉude kolege iz opozicije i
kolege iz vlasti zašto se na toga gospodina ovako pozivaju, ĉas ga neki brane, neki malo
manje brane. Moje je samo da svi zajedniĉki razmislimo da li kolega Kacin ima uopšte
pravo da se miješa i da komentariše odluke za Komisije hartije od vrijednosti, jer zli jezici
kaţu da bi moţda mogao da ima veze sa nekim slovenaĉkim fondovima koji su ovdje u
Crnoj Gori i da štiti njihove interese. To kaţu zli jezici, to stvarno ne znam i ne mogu da
potvrdim. Ali, pozivati se na gospodina Kacina, a znati da ovdje, molim vas hoćete li ove
kolege koji su uznemireni malo da privedete miru
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolege iz iste zgrade do prije desetak godina, Vukĉević i Medojević. Bili ste u istoj
zgradi, ja sam svjedok.
Molim vas, moţemo li da ĉujemo kolegu Damjanovića
Izvinite, samo da saĉekamo. Znate, prijatelji uvijek imaju što da popriĉaju, bivši i
sadašnji.
Izvolite.
283

ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Dakle, uz uvaţavanje svakog pojedinca pa i meĊunarodnog zvaniĉnika koji ima
neke odnose sa Crnom Gorom, mi u SNP-u samo ţelimo da poruĉimo onima koji brane i
napadaju tog gospodina, da taj gospodin nije relevantan, jer moguće da moţe da postoji
potencijalni konflikt interesa s obzirom da dolazi iz drţave koja ovdje ima fondove, koji
imaju veoma velik uticaj u odnosu na priĉu koja se dešava na trţištu kapitala i koji su u
sporu sa Komisijom za hartije od vrijednosti. Razloge napadanja gospodina Kacina na
Komisiju neću da ovdje obrazlaţem ili da ih tumaĉim, ali sam rekao šta kaţu zli jezici. Ja
zato ne znam i zato neću taj dio da komentarišem, ali hoću ovo drugo.
Komentarisaću, gospodine Katniću, u obrazloţenju za Predlog predsjednika i
zamjenika i dva ĉlana komisije da su isti obavljali na najvišem struĉnom i profesionalnom
nivou poslove zbog ĉega je uvjerenje da će i dalje duţnost za koju se predlaţu,
uspješno obavljati. Mislim da nije vaše uvjerenje, nego je uvjerenje ovakvo i to ste
namjerno stavili. Neću da ulazim ni u razloge ovakvog imenovanja. Kazaću samo da je
mandat gospoĊi iz Komisije istekao 15. maja, danas je 06. Jun. Faktiĉki je 17 dana bez
komisije, el dorado, za pametne gazde fondova koji imaju jake advokatske timove, nek
oni odluĉe šta će da rade sa ovim meĊuprostorom, ali ću izraziti negodovanje time da
se nakon 12 godina ili deset godina kontinuiteta rada jedne te iste komisije u nju
predlaţu opet ista lica. Gospodin Đikanović 2000. još imenovan za zamjenika Komisije
2002. 1. martom kada je formirana većina u Parlamentu poslije izbora 2002.godine za
predsjednika te komisije 2007.godine, reizabran kolege Malbaški, koleginica Šehović
takoĊe, mislim da je gospodin Nurković nešto kasnije i gospoĊa Pešaj odskoro. Dakle,
makar za tri ĉlana Komisije vi tvrdite da nije bilo dovoljno 10 godina da budu tu nego im
dajete predlog da budu još tu pet godina, dakle punih 15 godina. E sad, da se zapitamo
ovako, sve da su, da upotrijebim narodski jezik, pozlatili trţište kapitala i da su efetci bili i
da ovih ĉetiri - pet godina imamo procvat trţišta kapitala i onih prvih ĉetiri – pet,
izuzimajući dvije godine, 2007 - 2008.godinu o kojima znamo na koji naĉin je došlo do
buma, pa da se zapitamo da li je dovoljno 10 godina, da li nekome davati petnaest
godina davati jedan isti odgovor posao u ovakvim uslovima i sa ovakvim efektima.
Dakle, mislim su i najbolje svoj posao radili, iako to neko procijenjuje evo od
strane kolege iz većine, da je to mnogo i da je trbalo napraviti kadrovski diskontinuitet
ima poslova i za tu gospod,u ne ulazim u njihov ljudski ili bilo koji drugi pedigre, ulazim
samo u efekte njihovoga posla na ĉelu te komisije, a zahvaljujući ovome što se dešava
na trţištu. Dakle, u fokusu je priĉa o implementaciji, odnosno primjeni Zakona o
privatizacionim investicionim fondovima. Kolega Šehović je, znajući da imamo problema
i o tome smo razgovali, podnio ĉak predlog izmjena i dopuna jer postoje katastrofalni
problemi u realizaciji zakona. Jednim dijelom, odnosno dobrim dijelom odnosno
najvećim dijelom prouzrokovani time što je Komisija koja je ovlašćena i po Zaknu o
hartijama od vrijednosti da donosi pravila u implementaciji Zakona donijela stara pravila,
odnosno pravila koja su vaţila za stari zakon o fondovima i za novi zakon, ta pravila su
stvorila debakal primjene zakona i imamo faktiĉki situaciju da traju sudski procesi, da
nema transformacije kod ovih fondova koje neko brani itd. itd. Imamo bukvalno haos na
trţištu i dalje urušavanje berze i dalje propadanje berze i dalje propadanje, odnosno
odnos prema manjinskim akcionarima, a nikakav odnos komisije koji bi nam dao
uvjerenje da se podvukla crta i da će Komisija naravno najodgovorniji ljudi u Komisiji baš
ovi koje vi predlaţete raditi svoj posao u narednom periodu kako treba da ga rade.
284

Tako jednostavno, to sam juĉe rekao kada smo i govorili oko pozicije ĉlanova
Savjeta za elektronske komunikacije i još nekih imenovanja, neshvatljivo mi je i svima
nama ovdje u SNP-u, da u tolikoj kadrovskoj bazi što Demokratske partije socijalista
kojom se hvale što kadrovskoj bazi ljudi koji nijesu ĉlanovi ni jedne partije njih je najviše
u Crnoj Gori, ljudi koji su se bavili berzom hartijama od vrijednosti, trţište kapitala
ogroman je broj subjekata, ogroman je broj ljudi iskusnih sa iskustvom u ovom poslu
koji su ĉak i završavali i neke škole van Crne Gore i radili u nekim subjektima van Crne
Gore, da se nije našlo ĉovjeka a da bude predloţen kao nov, bez obzira na njegovu
politiĉku pripadnost i da ovdje zajedniĉki doĊemo do rješenja koje će, na kraju krajeva,
vratiti autoritet i respekt, dakle, Komisija za hartije od vrijednosti i gdje ćemo imati na
kraju krajeva odnos komisije prema trţištu kakav do sada nije bio. Vi predlaţete iste
ljude dakle od 2000.godine 12 godina i još pet gospodinu Đikanoviću konkretno 17
godina ako doĉeka kraj mandata zaista mislim da je ovim pokazano da Vlada ili
Ministarstvo ili već ko je došao do ovog predloga i kako ste došli nemate apsolutno
nikakvu ţelju da napravite bilo kakav pomak što se tiĉe kadrovskih namještenja,
konkretno u ovom sluĉaju. Ovo će samo doprinijeti daljem urušavanju berze, napraviće
probleme u primjeni ovog zakona i da li ćemo imati fingirane sporove fondova i Komisije
i dalje će se gubiti ogromno vrijeme, manjinski akcionari na gubitku svi graĊani nikakvog
rješenja, nikakvog pomaka. U krajnjemu će se gospodine Katniću, vama i Vladi kao što
se već vraćalo a znali, smo ono onda kako je premijer reagovao na priĉu oko Pluţina itd,
Vama će se vraćati negativni efekti rada Komisije koja evo predlaţe se dakle u istom
sazivu kao i do sada. Zato traţimo da ovaj predlog povuĉete i da u nekom primjerenom
periodu predloţite za ĉlanove komisije ljude koji jednostavno imaju i autoritet i koji će
svojim znanjem i struĉnošću pomoći da se na trţištu kapitala dese pozitivne promjene.
Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Izvolite, kolega Ţivkoviću.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Gospodine Damjanoviću, u poĉetku svog izlaganja ste komentarisali to što sam ja
pomenuo gospodina Kacina. Niti sam ga ja hvalio, niti branio, niti ja znam da li je on u
konfliktu interesa ili nije u konfliktu interesa. Bavio sam se suštinom njegove izjave, a
glavni dio te izjave je da Crna Gora nije pravna drţava i da Komisija za hartiju od
vrijednosti nije nezavisna institucija. Ja mislim da je to potpuno taĉno, i ja to već tri
godine, i vi bi to trebali znati, govorim, i bez Kacina, na Odboru za budţet i finansije.
Potkrepljujući i to nizom primjera baš kad su u pitanju prava manjinskih akcionara.
Poĉev od prodaje Elektroprivrede, već pomenutog Momte Adria brokera, Pekare AD
Nikšić i nekoliko primjera gdje sam originalnim dokumentima dokazivao da je Komisija
za hartije od vrijednosti radila ne kao nezavisna nego kao i te kako zavisna institucija.
Što se tiĉe toga da li je Kacin ima neke veze sa nekim fondovima u Crnoj Gori,
vjerovatno ima, ali mene to ne zanima. Zanima me suština njegove izjave, kao što me
na Odboru za budţet od izvještaja Centralne banke zanimalo ne kako je dospjela u
javnost informacija nego da li je ta informacija taĉna ili nije taĉna pokazalo se kao taĉno i
zbog toga sam izglasao protiv tog izvještaja a vi ste glasali za taj izvještaj .
285

PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Bilo je oponiranje, kolega Damjanoviću, izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Dakle, odnos SNP-a prema Komisiji za hartije od vrijednosti prema njihovim
izvještajima se zna, nijedan izvještaj do sada nijesmo podrţali i nikada nijesmo
personalna rješenja koja su ovdje dostavljena od strane Vlade za izbor ĉlanova podrţali
nećemo ni ovoga puta. Tako da taj dio razjasnim. Naravno, kolega Katniću, sloţićete se
i vi sa mnom, nema potrebe da se ovdje poštapamo sa bilo kojim meĊunarodnim
zvaniĉnikom, kada raspravljamo kadrovskim rješenjima koja se tiĉu same Crne Gore, ne
sporeći nikome pravo, kolega Katniću, da i sa meĊunarodnih adresa koristeći svoj
autoritet i poloţaj kritikuje naše institucije. To da li kritikuje sa razlogom o tome moţemo
da li ima prostor za kritiku ima i ja mislim da nam ne treba niko da nas podupire već
sami moţemo da procijenimo da rad Komisije hartije od vrijednosti nije bio uspješan,
samo ako pogledamo stanje na trţištu kapitala u ovom trenutku u odnosu recimo na
stanje kada je ova Komisija drugi put, odnosno prvi put reizabrana a to je bilo
2007.godine. Dakle, uporedimo parametre te godine, uporedimo sada što imamo nakon
pet godina, uzimajući u obzir i promjene dakle i finansijske i sve ostale koje su desile
itd. itd. Moţda je neko ĉinjenjem kao ĉlan te Komisije pravio takozvani haos na trţištu,
davajući i laţne nade i informacije itd. dok je bio takozvani bum na berzi, pa je sada istim
tim neĉinjenjem doprinio da recesija na berzi bude mnogo dublja nego što bi bila da su
se adekvatno primjenjivala pravila i da se primjenjivao zakon. Imamo problem i zakona,
koji jesu tako i treba ih mijenjati od hartijama od vrijednosti i moţda je ovo bila prilika da
se napravi i dikontinuitet i u tom dijelu, dakle u dijelu zakona, svakako u vom
kadrovskom dijelu ostajemo pri stavu, da ovakav predlog kolega iz Kluba SNP-a, i vama
predlog da povuĉete predlog.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvinite, kolega Gegaj, sada ste na ekranu.
NIKOLA GEGAJ:
Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani.
Juĉe je bilo priĉe o odreĊenim kandidatima da li ih poznajemo ili ne, ja mogu
liĉno, dakle u svoje ime, da govorim ovdje danas da personalno poznajem svakog
kandidata. Sa gospodinom Nurkovićem, bivšim ministrom u Savjetu ministara drţavne
zajednice, ja kao savezni poslanik, on kao ministar saraĊivali smo, poznajem i ostale
kandidate, i gospoĊu Šehović, i Đikanovića i Malbaškog.
Mogu reći da se radi o izuzetnim ljudima, dokazanim profesionalcima, i ako su
rezultati mjerilo ili osnovni kriterijum da kandidatima damo podršku, u ovom sluĉaju
gospodi damo podršku na obavljanje i dosadašnjeg posla, onda ja sam duboko ubijeĊen
da oni zasluţuju podršku poslanika Skupštine Crne Gore.
Ipak, ĉulo se od pojedinih poslanika koji su govorili i o rezultatima Komisije za
hartije od vrijednosti, pa vas molim da, ukratko ću telegrafski govoriti o dosadašnjem
radu Komisije za hartije od vrijednosti.
286

Komisije za hartije od vrijednosti od osnivanja do danas angaţuje sve svoje
kapacitete na uspostavljanju pravne sigurnosti u ovoj oblasti, zaštiti investitora,
integritetu, transparentnosti i kvalitetu trţišt kapitala u Crnoj Gori. Komisije za hartije od
vrijednosti je prva organizacija u Crnoj Gori koja je usvojila listu indikatora za
prepoznavanje sumnjivih transakcija, i to 2004. godine, takoĊe meĊu prvima usvojila
uputstvo o analizi rizika pranja novca, i procedurama upoznaj svog klijenta, i drugim
procedurama za prepoznavanje sumnjivih transakcija.
Isto tako moram naglasiti to da je 2011. godine, Komisija za hartije od vrijednosti,
u okviru projekta - jaĉanje regulatornih i supervizorskih finansijskih regulatora u Crnoj
Gori zajedno sa Centralnom bankom Crne Gore, Agencijom za nadzor osiguranja i
predstavnicima iz Holandije, izradila brošure posvećene klijentima i zaposlenima u
finansijskim institucijama.
TakoĊe u februaru ove godine Komisija za hartije od vrijednosti donijela je
smjernice za analizu rizika radi spreĉavanja pranja novca, i finansiranja terorizma kod
uĉesnika na trţištu hartije od vrijednosti. U većini sluĉajeva trţište kapitala zemalja u
regionu, ne samo u Crnoj Gori koncipirana su kao nacionalna. Transparentno i efikasno
trţište hartija od vrijednosti jeste uslov zdrave ekonomske ekspanzije. Da bi se
obezbijedili uslovi za efikasno funkcionisanje trţišta hartija od vrijednosti, neophodno je
izmeĊu ostalog, postaviti odgovarajuću regulativu na koju se mogu osloniti svi uĉesnici
na trţištu. Trţište hartije od vrijednosti sa fiksnim dohotkom je nekad bilo prijatno za
investitore koji nijesu ţeljeli mnogo da rizikuju i istovremeno su preferirali stabilan prinos.
Protokom vremena ova trţišta su postojala nestabilna i zahtijevala su
permanentne analize eminenata i sveobuhvatnog rizika koji prati ovakva ulaganja, itd. i
tome sliĉno. Dakle, ako su, ponavljam rezultati kriterijum osnovni, a ja mislim da jesu,
onda predloţeni kandidati od strane Ministarstva finansija zasluţuju podršku nas
poslanika.
Toliko i hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Medojević ovaj put u programu.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
... reformi je prihvatljiv i primjenljiv za Crnu Goru. Dakle, oni koji su nama ovdje
priĉali o tome da će trţište kapitala biti generator ekonomskog razvoja i da će
korporativno upravljanje u Crnoj Gori biti bazirano i realokacija finansijskih resursa preko
trţišta kapitala, da je ono najpametnije, da ono jedino zna da je to nevidljiva ruka
slobodnog privatnog vlasništva, drţava nema tu šta da se miješa. Naravno, predvidjeli
su ĉitav niz stvari koje su oni drugi, tj. Pokret za promjene ukazivali da jedno malo
trţište, bez neophodnih trţišnih agregata koji karakterišu velika trţišta ne moţe da
prepisuje slijepo institute i instrumente iz velikih trţišnih ekonomija. E, ovo je sluĉaj gdje
ste vjerovati da trţište kapitala će ovdje biti i regulator, i da će biti alokator resursa i da
će omogućiti pritisak na menadţere da privatnu svojinu koriste u interesu akcionara, i da
će sve to zajedno u sumi interesa doprinijeti ekonomskom razvoju i nekom zajedniĉkom
opštem dobru.
Vidite da se to nije desilo. Trţište kapitala u Crnoj Gori bio je dio projekta kako
prevariti ogroman broj vlasnika vauĉera koji koji su postali vlasnici hartija od vrijednosti i
287

kako od stotina hiljada ljudi napuniti dţepove nekolicini crnogorskih tajkuna, koji su bliski
porodici Mila Đukanovića.
Dakle, u tom trenutku kada ste vi napravili takav model vauĉerske privatizacije,
evo dopustite mi barem u naĉemu barem da sam kompetentniji od svih ovdje u sali,
dopustite barem u jednoj temi o kojoj imam dvadesetak radova, knjigu, evo u jednoj temi
dopustite mi.
Vi ste u pravu stalno, ali evo u jednoj temi dopustite da sam kompetentniji. Pa evo
što da radim, ne priznajete ništa, ali dopustite barem jednu temu, imam više referenci
nego svi vi ovdje zajedno, tako da mogu da govorim i kao kompetentan ovdje ĉovjek
koga niste poslušali kad ste trebali. Dakle, Pokret za promjene je govorio, Pokret za
promjene je govorio da malo trţište bez adekvatnih marker mejkera, slušajte i zapisujte
koga interesuje, koga ne interesuje nije problem, malo trţište bez koji obezbjedjuju
stabilnsot i odrţivost trţišta kapitala pretvoriće se u jednosmjerno trţište kapitala u
kojem veliki broj malih siromaših vlasnika prodaje svoje akcije u bescijenje malom broju
velikih krupnih lopova. Ovo razumijete, lopova razumijete. E, to razumijete, hvala vam
kolege to vam je blisko.
U svakom sluĉaju imate ovu situaciju da sada moţemo da kosntatujemo sljedeću
stvar: Šta će nama Komisija za hartije od vrijednosti kada je trţište mrtvo. Dakle, morate
da shvatite da je berza propali projekat jedne grupe ljudi u Crnoj Gori od kojih su oni
napunili dţepove. Ti ljudi koji su prali investicione fondove i nemojte se ĉuditi lobistima iz
Evropskog parlamenta. Dakle, gospodin Kacin je lobista, prevedeno na naš crnogorskosrpski-bosanko-hrvatski
jezik, znaĉi da radi za pare.
Dok je Crna Gora bila zvijezda Evropske unije i meĊunarodne zajednice, ta cijena
da bi se podrţavala vlast u Crnoj Gori bila je niţa. Kada je Crna Gora od strane Folina
Fersa, od Evropske unije, NATO-a, Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, ocijenjena kao
mafijaška drţava, lobisti traţe više para. Vi niste bili spremni da gospodinu Kacinu date
veće kompenzacije, zbog toga je...(Upadica). Kompenzacije, nijesam rekao pare, rekao
sam kompenzacije, vi ne plaćate nikoga, pa neka me tuţi gospodin Kacin, neka me tuţi.
Pa mi smo kolege, šta ima veze. Ne, ne, on traţi još i .....
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Medojeviću, ajmo ovako, vrijeme ide.
Kolega Medojeviću, nisam vam vrijeme potrošio, vrijeme stoji.
Ja vas slušam, ali saslušajte i vi mene, vrijeme ne teĉe u ovom trenutku izmeĊu
mene i vas. Kolega Jelko Kacin je ĉlan našeg zajedniĉkog parlamentarnog Odbora za
stabilizaciju i pridruţivanje. Sa nama je tu i sa nama obavlja raspravu. Znaĉi radi sa
nama i dogovara se sa nama. Njegovo prozivanje u tom kontekstu, mi imamo zakon o
lobiranju, imamo i izvještaj koje Ministarstvo vanjskih poslova podnosi našem
nadleţnom odboru o onima koje mi u lobistiĉkim aranţmanima i plaćamo, i to ste dobili,
izmeĊu ostalog. Nema nikakvog ugovora, nije poznato Parlamentu a ni meni da imamo
ikakav lobistiĉki aranţman sa poslanikom Evropskog parlamenta Jelkom Kacinom.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Ali nijesam rekao da je naš lobista, nego lobista po profesiji, ali da mu niste dali
kompenzaciju, ne mora da bude novĉana....Kompenzacija moţe biti politiĉka, evo sad
ću da objasnim, dozvolite mi da objasnim pa vi zakljuĉite.
288

PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Molim vas da ĉuvate njegovo dostojanstvo.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Da, da, pa naravno.
Ja moram da kaţem da visoko cijenim gospodina Kacina. Zašto Zato što je on
slovenaĉki patriota. Slovenaĉki patriota. On brani interese svoje zemlje i svojih
investitora.
Problem Crne Gore je što u Vladi Crne Gore, naţalost i u ovom parlamentu sjede
ljudi koji ne brane interese Crne Gore. Da mi imamo ovakog lobistu, da mi imamo
patriotsku Vladu, ona bi raskinula ugovor sa Kombinatom aluminijuma. Ne bi dozvolila
poniţenje koje trpimo od vlasnika Kombinata aluminijuma. Ne bi doţivjela poniţenje od
mnogih drugih investitora, koje mi trpimo.
Dakle, kolega Kacin je slovenaĉki patriota, poslanik i štiti interese Slovenije. Zašto
mi u komisiji za hartije od vrijednosti nemamo nezavisnog regulatora koji bi štitio
interese svih objektivno, to je zato što on nije izabran kao struĉnjak niti kao nezavisan
pojedinac, nego je došao iz lobija unutar Crne Gore. I znate, ja svaki put prozivam UDG,
ovo... Znaĉi on je predstavnik lobista.
Ako postoji primjer konflikta interesa gdje je ĉak bio vlasnik brat brokerske firme,
pa uĉestvovao u transakcijama, pa imao akcije i bio regulator, znaĉi ne priĉajmo, ja ne
ţelim da trošim vrijeme na neĉemu što je mrtvo. Trţište kapitala u Crnoj Gori je mrtvo,
dajte da se suoĉimo sa time. Ljudi, ja vam ozbiljno govorim kao neko ko se ovim bavi 20
godina. Nemojmo da popravljamo i da šminkamo mrtvaca. Ajmo da vidimo da li
moţemo na drugi naĉin izvršiti realokaciju resursa preko banaka, preko investicionih
banaka, preko drţavne razvojne banke, da ohrabrimo novo trţište, primarno trţište, gdje
će se mladi pozitivni investitori, preduzetnici pojavljivati sa ..... i drugim tehnikama koje
su primjenljive Crnoj Gori uz podršku drţave uz garanciju da, zaštite ne dajete garancije
mladim preduzetnicima koji bi da izaĊu na trţište kapitala, zašto njih ne obezbijedite,
nego obezbjeĊujete ruske tajkune Zato što mladi vlasnici ne mogu da plate
predsjedniku vaše partije korupciju. Zbog toga ne brinete o njima. O ovome moţemo da
priĉamo koliko god hoćete. Stojimo vam na raspolaganju, ne moţete nas preplašiti, ne
moţete nas kupiti. Mi smo crnogorske patriote (prekid)..
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imate komentar, biće prilike.
Ĉini mi se da ste još rekli po neku rijeĉ koja je otišla u etar.
Samo trenutak, kolega, imamo još 10 minuta za ovu temu. Izvolite, imate Vi
pravo.
OBRAD STANIŠIĆ:
Hvala, presdjedniĉe.
Mislim, kolega, da bi bolje bilo da ste nastavili da se bavite trţištem kapitala nego
što se bavite politikom. To ću vam reći iz prostog razloga jer ste ovdje iznijeli nekoliko
veoma teških rijeĉi na raĉun ĉovjeka koji je evropski parlamentarac, ĉovjeka koji je
zajedno sa dijelom nas poslanika i u poslu u parlamentarnom Odboru za stabilizaciju i
pridruţivanje i mislim da ono što ste rekli, a posle porekli, da vam nije korektno ni jedno
ni drugo.
289

Prvo ste rekli da ne treba da postoji u Crnoj Gori da postoji Komisija za hartije od
vrijednosti.
Prije tri minuta ste rekli da treba. Dobro, ja se Vama ne ĉudim, Vi ste išli po
Americi i po cijelom svijeetu 2006. godine iako ste crnogorski patriota i govorili ste da
Crna Gora ne treba da bude samostalna i medjunarodno priznata drţava. Toliko o Vašoj
doslednosti.
Mislim da bi vam mnogo bolje bilo da se vratite onamo gdje ste nekad bili pa da
ĉekate pred vratima kod Beka, kod Subotića, i kod tih vaših ljudi sa kojima ste saraĊivali
i da zaraĊujete te pare za koje ste kvalifikovani i za koje kaţete da mi pojma nemamo o
tome, svi zajedno u ovom domu, koliko vi znate o privatizaciji i o kapitalu. Prema tome,
vratite se vašem starom poslu.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Gospodine Medojeviću, izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine Stanišiću, u Crnoj Gori postoji neka relacija koja je iznad politike, to je
liĉna i porodiĉna relacija. Ovo što ste sada izrekli neka cijene moji i vaši roĊaci, ništa
drugo. A oni će znati ko je govorio istinu a ko nije govorio istinu. Je li ovo pošteno Moji i
vaši rodjaci koji ovo gledaju neka kaţu ko je govorio istinu, ja ili Mišo Stanišić. Time smo
završili.
Drugo, da vam kaţem kada ste me već pitali, da li znate, gospodine, ko je Arno
Danţan Pa zašto se bavite politikom onda Ĉlan ste Odbora za bezbjednost i ne znate
ko je Arno Danţan, francuski obaveštajac koji je takodje lobista, koji je, izvinjavam se ...
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Gospodine Medojeviću, samo trenutak. Arno Danţan je poslanik Evropskog
parlamenta.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Da, samo da kolegi objasnim da biti lobista u Evropskom parlamentu kao što je
Ĉarls Tanok, kao što je Danţan, Doris Pak, to nije ništa strašno. Dakle, Arno Danţan je
lobirao za Stanka Subotića, da, da, i traţio od vlasti u Srbiji i da se skine kriviĉna
odgovornost sa njega. Vjerovatno što voli Srbiju jer je srpski patriota ili zato što ima
odreĊenu finansijsku ili neku drugu kompenzaciju ne znam, ali ovo da neko zastupa
interese odreĊenih lobija to je uobiĉajena normalna stvar. Mene brine što mi nemamo
naše patriote ovdje da kaţu – stani, ĉovjeĉe, više.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Gospodine Medojeviću, mi imamo Zakon o lobiranju.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Da, da, ali nama je problem što u Vladi Crne Gore, što u drţavi Crnoj Gori
nemamo crnogorske patriote. Imamo ljude koji su spremni da slušaju jednog ĉovjeka pa
makar ĉitava Crna Gora propala, i to sada imamo. Evo imaćemo ako bog da sjutra priĉu
o KAP-u i Elektroprivredi i vidjećete što znaĉi kada ljudi koje biraju graĊani, 4000
290

graĊana nas bira da štitimo drţavu Crnu Goru, da branimo drţavu Crnu Goru. U ovom
trenutku jedini koji je napada je šef vaše stranke, napada je beskrupulozno, napada je
besprizorno, napada je u kontinuitetu i planira da uništi više Crnu Goru nego bilo koji
osvajaĉ, izvinjavam se kolegi iz Bošnjaĉke stranke, Omer-paša Latas u dva pohoda nije
napravio veću štetu kao što je Đukanović u jednom pohodu za 20 godina protiv Crne
Gore.To ćemo da vidimo.Evo vam sada cifre, sjutra ćete vidjeti kada poslanici Pokreta
za promjene iznesu cifre koliko nas košta Kombinat aluminijuma. Situacija da vi kolege
ne moţete na tom Predsjedništvu i Glavnom odboru da kaţete stvarno šefe ovo više ne
moţe ovako, ima li ovdje kraja. Evo sada kolega Pinjatić će sada moţda bolje razumjeti
opoziciju, moţda će Sveto Marović bolje razumjeti opoziciju, iako je vjerovatno oĉekivao
da će se te stvari izgladiti na svadbi. Nijesu se izgladile. Znaĉi, proces evorpskih...
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Koelga Medojeviću, isteklo je vrijeme.
Da vam kaţem nešto, i vi i ja znamo da postoje…Kolega Konjeviću, molim Vas
da se ĉujemo. Na veoma smo osetljivom terenu, ĉim su imena pred nama vrlo smo na
osjetljivom terenu.
Kolega Medojeviću,Vi i ja se znamo više od dvije decenije i naše liĉne relacije su
iznad politiĉkih relacija. Sami ste poĉeli sa tom tezom sa kojom se slaţem, porodica,
povjerenje je iznad politike. Završavate sa svadbom,ostanite na onome sa ĉime ste
poĉeli ovo izlaganje od dva minuta, nemojte završavati sa svadbom. To su Ċeca, to su
emocije, nemojmo sa svadbama, nemojmo sa porodom. Bratstvo je narandţasto
bratstvo,prema tome nije politiĉko bratstvo i nemamo potrebe, to smo razjasnili, nije
porodiĉno bratstvo.
Znam da je interesatno, molim vas da saĉuvamo ovaj parlament o negativnih
emocija.
Hvala vam. Ostalo je vrijeme za još jednu raspravu.
Prijavljen je samo kolega Labudović i on će završiti raspravu na ovu temu.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, ja ću ovo moje vrijeme, i to ubijedjen sam ne do kraja,
iskoristiti da se iskljuĉivo obratim Vama.
Iz jednog jedinog razloga što, objasniću motivaciju, ovo nije neka oblast u koju
sam ja nešto posebno involviran i za koju sam nešto zainteresovan, tim prije što u
našem klubu ima kolega koji to sjajno razumije, brani, i koji sjajno, evo već tri godine,
objašnjava zbog ĉega ovo ne treba da bude ovako kako se danas predlaţe. Ali, danas
sam ĉuo jednu veoma interesatnu konstataciju koja me pobudila da se Vama obratim.
Naime, ĉuo sam da je pitanje izbora gospodina Đikanovića drţavni interes Crne
Gore. Vi znate šta mislim o drţavi Crnoj Gori. Vi znate šta ja mislim o Vama i Vi znate da
spadam u one poslanike koji ono što misli javno govori. TakoĊe spadam i u one koji
odluĉuju prema sopstvenim ubjedjenjima a koji su spremni i da saslušaju druge i njihove
argumente pa ako nadvladaju, neka navladaju. Ja Vas kao jednog od stubova ovog
sistema, bez obzira što mislim o tom sistemu, a Vi znate šta mislim, pitam da mi
pomognete i da mi odgovorite da li je stvarno izbor gospodina Đikanovića na ovo mjesto
drţavni interes Crne Gore Ja Vam obećavam, ako me u to ubijedite i ako to Vi
291

ustvrdite, šta god rekao Jelko Kalcin, evo prvi put od kako sam poslanik poslušću Vas i
glasaću onako kako Vi kaţete.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala na povjerenju.
Evo da pokušam da objasnim u nekoliko reĉenica, nije lako baš uvijek.
U dobrim i stabilnim drţavama i demokratijama drţavni interes je i kada nije jasno
preciziran, svi ga jednako osjećaju i negdje ga jednako definišu. U zemlji, kao što je
Crna Gora, koja se rekonstituiše pitanja drţavnog interesa je još uvijek je više difuzno
nego što bi to trebalo biti. Medjutim, kako god mjerili izbor bilo kojeg pojedinca nije
drţavni interes nego politiĉka odluka. Kako procjenjuju interes u tom pojedinaĉnom
sluĉaju u širem drţavnom interesu, u pojedinaĉnom nije drţavni interes da bi se moglo
zvati drţavni interes nije izbor bilo kojeg pojedinca, ukljuĉujući i mene na ovom mjestu
drţavni inters nego procjena politiĉkih interesa u tom trenutku i procjena njegovog
dostignuta. Prema tome, u onom smislu koju rijeĉ drţavni interes zasluţuje u bilo kojoj
zemlji pa i ovoj nije drţavni interes.
EMILO LABUDOVIĆ:
Zahvaljujem puno, predsjedniĉe.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Pomogao sam da se završi rasprava, ako ništa drugo.
Kolege, moţemo da krenemo.
Neće biti potrebe za završnom rijeĉju ovdje.
Ovim smo završili raspravu o izboru i imenovanjima. Trebali bi da predjemo na
raspravu u pojedinostima.
Prije toga ćemo morati glasati u naĉelu.
Najavljen je dan da će biti glasanje, svi poslanici znaju već dva dana.
Kolega Damjanović da uštedi malo vremena u suštini a ne da izgubi. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Dakle, kratko. Mi smo iznijeli razloge zašto ne podrţavamo ovakav predlog od
strane Vlade Crne Gore i sumnju da već dvadesetak dana Komisija radi bez tri ĉlana,
dakle ne postoji u ovom trenutku. Moţda samo zbog javnosti, pošto ovdje imamo
predlog za imenovanje predsjednika, zamjenika i dva ĉlana Komisije, imamo
obrazloţenje da dobijemo pojašnjenje. Ovdje imamo da je ministar finansija podnio Vladi
predlog da se za predsjednika imenuje doktor Zoran Đikanović, za zamjenika Draško
Malbaški, a za ĉlanove Azra Šehović i Amir Nurković. U drugom stavu imamo drugaĉije,
Vlada predlaţe za predsjednika Đikanovića, za zamjenika, sada ne Malbaškoga nego
gospodina Nurkovića, a za ĉlanove Šehovićku i Malbaškog.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ministar je pojasnio i nabrojao je taĉno sastav i mi znamo o ĉemu glasamo tu.
Predsjednik Komisije Đikanović, zamjenik predsjednika je Nurković, a ĉlanovi
Komisije su Azra Šehović, ako se ne varam, i Draško Malbaški, precizno. To je sastav o
292

kojem glasamo i to je rekao ministar u svom uvodnom izlaganju. Moţda Vam je
promaklo, niste bili tu.
Kolege, moţemo preći na glasanje.
U redu.
Idemo da 6. sjednicu privodimo kraju ako moţemo - Predlog zakona o dopuni
Zakona o platnom prometu u zemlji.
Glasamo ga u naĉelu. Izvolite. Hvala.
Glasao je 71 poslanik - 60 za, 10 protiv, jedan uzdrţani. Utvrdili smo ga u naĉelu.
Šest amandmana, i to: Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, tri amandmana
koji su sastavni dio Predloga zakona; poslanici Damjanović, Bakić, Šćekić, Šljivanĉanin,
dva amandmana o kojima treba glasati.
Ko će ih obrazlagati Kolega Bakić. U redu.
Poslanik Radunović, jedan amandman o kojem treba glasati. Oĉigledno će ga
obrazlagati kolega Radunović.
Idemo na amandmane poslanika SNP-a. Kolega Bakiću, izvolite. Je li dovoljno
dva minuta Pratiću kako izlaţete. Izvolite.
VESELIN BAKIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, mi smo intervenisali na Predlog izmjena
ovog zakona sa dva amandmana na stavove 1 i 3 ovog zakona.
U stavu 1 gdje se govori o tome da Centralna banka treba da objavi listu
privrednih prduzeća koja se nalaze u blokadi duţe od 30 dana i ĉiji iznos blokade jeste
veći od 10.000 eura, mislili smo da je to nedovoljan kriterijum za objavljivanje liste
preduzeća. Mislili smo da ona preduzeća koja se ne nalaze na ivici dobrog poslovanja,
preduzeća koja su trenutno u problemima i trenutno se nalaze u blokadi iz objektivnih
razloga, zbog poremećaja na trţištu ili sliĉnih, ne treba da budu, da to moţe da oteţa
njihovo poslovanje. Lako je izgubiti ugled i poloţaj u poslovnom ambijentu, na svijetu, na
trţištu, a teško je do njega doći sa ovakvom listom. Moguće da jedan dio preduzeća
bude ugroţen, pa smo predloţili da se ova dva, tri kriterijuma u stavu 1 doda i kriterijum
da se razmotri za preduzeća u prethodnoj godini poslovni rezultati i da li su preduzeća u
tekućoj godini bila jednom u blokadi ili više puta se nalaze u blokadi.
TakoĊe smo u stavu 3 istog ĉlana predloţili da se umjesto liste koja će se
objavljivati po azbuĉnom redu objavi lista po visini dugovanja ili visini blokade, ne po
azbuĉnom redu, jer moţe se desiti da neke firme sa po 10 hiljada blokade, što je donji
limit, budu na vrhu liste ili prve, a one koje duguju po 10 miliona da se zagube na listi,
budu zadnji ili ih je teško pronaći.
To je suština naših amandmana. Mislim da su ovakvi zahtjevi se ĉuli i od
privrednika, Unije poslodavaca, iz Montenegrobiznis alijanse i sliĉnih asocijacija, koje
jesu, doduše podrţale i inicirale donošenje zakona, ali takoĊe su traţili da se ovi kriteriji
dopune ili definišu na ovakav ili sliĉan naĉin. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bakiću.
Ĉuli ste izlaganje kolege Bakića.
Idemo na glasanje. Amandmani 1 i 2 kolege Bakića i ostalih poslanika SNP-a.
Amandman 1 poslanika SNP-a. Izvolite.
293

Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika - 28 za, 30 protiv, devet uzdrţanih.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 2 poslanika ĉetiri poslanika SNP-a. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 64 poslanika - 28 za, 30 protiv, šest uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Imamo jedan amandman kolege Radunovića. Izvolite, kolega Radunoviću, dva
minuta, a pratićemo ako bude potrebno više.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
U ĉlanu 1 navodi se da će firme koje budu blokirane u iznosu većem od 10 hiljada
evra u trajanju neprekidno duţem od 30 dana da budu objavljene na listi blokiranih
preduzeća, s ciljem, naravno, da oni potencijalni poslovni njihovi partneri mogu da budu
obaviješteni o takvom stanju i da preduzmu mjere potrebne ukoliko smatraju da su u
riziku da posluju s takvim firmama.
Kako par desetina firmi u Crnoj Gori ĉini gro blokiranog iznosa, te firme i ne
dovode u opasnost svoje poslovne partnere, jer za njih znaju svi. Ovdje je problem sa
malim preduzećima koja posluju sa preduzećima koja ĉesto ulaze i izlaze iz blokade, i
koja mogu da dovedu u pitanje dnevnu likvidnost ovih malih preduzeća potencijalnim
neizvršavanjem obaveza. Zbog toga sam smatrao da je iznos od 10 hiljada evra, kao
donja granica blokade, visoka, s obzirom na iznose kojima se operiše u svakodnevnom
poslovanju u Crnoj Gori, tako da vrlo ĉesto, preduzeća koja su blokirana, dugo, a manje
od 10 hiljada evra, mogu da budu i te kako problematiĉna za poslovne partnere koji su
stotine ili hiljade u Crnoj Gori koje operišu sa iznosima koji su mnogo manji od ovoga.
TakoĊe, smatram da je broj dana od 30 kao period neprekidne blokade prekratak,
što vrlo ĉesto neka preduzeća koja imaju najbolju namjeru na trţištu i posluju po svim
pravilima i propisima budu dovedena u neprijatan poloţaj, recimo, neizmirenjem
obaveza od strane drţave. I nakon 30 dana izaĊu na spisak, na crnu listu i sebe dovode
u situaciju da ih neko smatra neadekvatnim partnerom. Zato smatram da bi ovaj rok
trebao da bude produţen na 45 dana, a da ponovim da limit bude spušten na pet
hiljada.
Ja sam svjestan toga, i to je maloprije reĉeno na Odboru, da će broj firmi, ukoliko
bude pet hiljada limit, koje će da budu na spisku biti monogo duţi, ali ovdje ne priĉamo o
statistiĉkim podacima. Ovdje priĉamo o tome da svako preduzeće moţe da pronaĊe
onog konkretnog svog potencijalnog duţnika na toj listi. Niko neće da štampa dvije, tri ili
ĉetiri hiljade duţnika, tj. blokiranih firmi, nego će to elektronski da pretraţuje.
Znaĉi, potencijalnog privrednika koji hoće da provjeri stanje svog partnera ne
zanimaju procenti i statistika, nego da li njegov potencijalni partner je u ovoj vrsti
problema ili nije. Na ovaj naĉin mislim da izlazimo u susret velikom broju ljudi koji ne
operišu sa tako velikim iznosima s kakvim operišu, recimo, Kombinat aluminijuma i takve
firme jer one imaju dovoljno naĉina da provjere u kakvom su stanju njihovi partneri.
Malim preduzećima izlazimo u susret na ovaj naĉin. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Amandman kolege Radunovića. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika, 31 za, 30 protiv, osam uzdrţanih.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
294

Glasamo o Predlogu zakona o dopuni Zakona o platnom prometu u zemlji u
cjelini. Izvolite.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasao je 71 poslanik, 60 za, 11 protiv, nije bilo
uzdrţanih. Konstatujem da smo zakon usvojili.
Idemo na taĉku 7 šeste sjednice, a to je Predlog zakona o rokovima izmirenja
novĉanih obaveza. Glasamo ga u naĉelu. Izvolite.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasalo je 69 poslanika, 59 za, deset protiv, nije
bilo uzdrţanih. Konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu. Podneseno je 12 amandmana, i
to Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo šest amandmana koji su sastavni dio
Predloga zakona. Poslanici Damjanović, Bakić, Šćekić i Šljivanĉanin pet amandmana
koji su sastavni dio Predloga zakona, a amandman 1, 2 i 4 su u izmijenjenim
formulacijama. Poslanik Radunović jedan amandman koji je sastavni dio Predloga
zakona, ovoga puta ste bili bolje sreće. Nemamo amandmana u proceduri, pa glasamo
zakon u cjelini. Izvolite.
Hvala vam. Glasao je 71 poslanik, 33 za, sedam protiv, 31 uzdrţan. Za zakon je
potrebna većina svih poslanika, pa nije dobio potrebnu većinu. Hvala vam.
Idemo na Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o staranju o
privremeno i trajno oduzetoj imovini. Stavljam ga na glasanje u naĉelu. Izvolite.
Hvala vam. Glasao je 71 poslanik, 59 za, 11 protiv, jedan uzdrţan. Utvrdili smo
ga u naĉelu. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo tri amandmana koji su sastavni
dio Predloga zakona. Poslanici Damjanović, Bakić, Šćekić i Šljivanĉanin ĉetiri
amandmana od kojih je amandman 4 sastavni dio Predloga zakona, a o ostalim treba
glasati, znaĉi ostala tri. Poslanik Labudović jedan amandman o kojem treba glasati.
Izvolite, kolega Damjanoviću.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Mi smo podnijeli ĉetiri amandmana, amandman 4 je prihvaćen, ĉime smo
onemogućili konflikt interesa prilikom izbora lica koja će upravljati preduzećem, odnosno
privremeno ili trajno, oduzetom imovinom. Imali smo i tri amandmana koja predlagaĉ u
formulaciji kako smo mi dali nije prihvatio. Amandmani 2 i 3 su nešto što će sprjeĉavati
ono što je naša realnost. To je da će se na trţištu, odnosno da će putem javnog
nadmetanja ova imovina davati.
MeĊutim, mi u SNP-u sumnjamo da će se malo ko u Crnoj Gori usuditi da licitira
imovinu znajući od koga je ta imovina privremeno ili trajno oduzeta. Predloţili smo da se
amandmanom 2, ukoliko ne proĊe taj postupak javnog nadmetanja, ta imovina po
automatizmu daje na korišćenje drţavnim organima, organima lokalne samouprave.
Raĉunamo da je to najĉistije rješenje i da će u krajnjem onemogućiti nepojavljivanje na
licitaciji bilo koga iz straha ili drugih razloga ili pojavljivanje nekih povezanih lica koji bi se
mogli u svojstvu kumova i prijatelja javljati i licitirati tu imovinu. TakoĊe smo
amandmanom 3 traţili da kod prodavanja imovine neposrednom pogodbom, što će se,
takoĊe, u praksi javljati jer će opet malo ko licitovati, pa će se ići na neposredne
pogodbe, da se ovo ne izvrgne u svoju suprotnost, traţili smo da se za 50% trţišne
vrijednosti s poĉetka javnog nadmetanja ograniĉi minimalno ta trţišna vrijednost da se
opet ne bi pojavljivali kumovi, roĊaci i prijatelji od tih lica i po nekoj cijeni od 5 ili 10%
trţišne vrijednosti putem nagodbe ovu imovinu prisvajali, odnosno vraćali je faktiĉki tom
istom licu.
295

Ono što je suština ovih amandmana jeste amandman 1, radi se o osjetljivom
pitanju. U ĉlanu 6 predlagaĉ je definisao da nadleţni organ moţe privremeno oduzeti
imovinu, kuću ili stan, dati na korišćenje bez naknade ĉlanovima uţe porodice, braći,
djeci ili roditeljima, lica od kojih je ta imovina oduzeta ukoliko su u momentu oduzimanja
bili u toj kući ili stanu. Dakle, mi smo u SNP-u prvi na onoj plenarnoj sjednici uoĉili ovaj
problem, o tome smo govorili nas nekoliko poslanika, vidim da je to zavrijedilo i paţnju
javnosti. Mi smo dali na to amandman jer smatramo da ovako nedefinisan ĉlan ili
predlog ovog ĉlana ostavlja prostor za moguće zloupotrebe u smislu da se jednostavno
dezavuiše sama intencija da se imovina koja je oduzeta, to su velike kuće i vile, i dalje
koristi od strane ĉlanova uţe familije, dakle da jednostavno drţava nema nikakve koristi
od toga, već da jednostavno moţe samo da gleda šta se dalje dešava sa tom imovinom.
MeĊutim, naš predlog je bio sljedeći, da nadleţni organ moţe nuţni dio
privremeno oduzete imovine neophodne za stanovanje dati na korišćenje bez naknade
ĉlanovima uţe porodice lica od kojeg je ta imovina oduzeta, ukoliko su u momentu
stanovali u privremeno oduzetoj kući ili stanu. U stavu 2 preostali dio privremeno
oduzete imovine se, naravno, daje u zakup. U stavu 3 bliţe propise o davanju na
korišćenje i zakupa privremeno oduzete imovine donosi Vlada u roku od 45 dana od
poĉetka primjene ovog zakona. Dakle, s terminom nuţni dio imovine pokušavamo da
naĊemo jedan balans izmeĊu onoga što jeste evropska praksa kod primjene ovakvih
zakona, da je normalno da ĉlanovi uţe familije mogu da stanuju u imovini koja je bila
predmet kod sudova, ali samo u onom dijelu koji je neophodan za stanovanje. Šta to
znaĉi u praksi U vilama, ako ih bude, kućama po 1000 kvadrata gdje je više lamela,
više cjelina itd, samo onaj najosnovniji dio koji se odnosi na jedan stan u okviru te neke
veće kompleksnije cjeline, moţe biti dat na korišćenje, što je standard. Ostali dio drţava
daje u zakup za namjene već kako se to procijeni. Ovako kako je definisano, to moţe da
se pretvori u svoju suprotnost.
Vlada je, odnosno predstavnik predlagaĉa je na sjednici Odbora za budţet dao
modifikaciju ovog našeg amandmana, vodeći se time da termin nuţni ne poznaje naš
pravni poredak, pa je išla sa varijantom da to bude odgovarajući dio itd. Naravno, iz
proceduralnih razloga mi nijesmo na tom odboru prihvatili modifikaciju, tako da ostaje da
se, eventualno, plenum izjasni oko amandmana 1. Vjerujte mi da će bez ovog
amandmana ovaj zakon biti problematiĉan, a moramo ovaj zakon usvajati jer je bolje da
imamo njega nego da nemamo nijedan zakon, doĉim je Vlada imala drugi predlog.
Rekao sam da Ministarstvo finansija i Vlada imaju prostora do momenta rasprave u
pojedinostima da sami podnesu amandman na ovaj ĉlan 6, nijesam vidio na stolu da je
taj amandman podnesen, moţda bi trebalo tu informaciju da dobijemo. U svakom
sluĉaju, mi ostajemo pri tome da je ovo uslov da se da podrška i u pojedinostima. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Teško je tu biti pametan, sustanar u takvim uslovima nije lako biti. U malim
zajednicama kao što je naša sve ima dodatnu problematiku. U redu. Ĉuli smo vaše
obrazloţenje.
Idemo na glasanje o amandmanima kolege iz SNP-a.
Amandman 1 kolege Damjanovića. Izvolite.
Hvala vam, kolege. Glasao je 71 poslanik, 27 za, 20 protiv, 24 uzdrţana.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 2 kolege iz SNP-a.
296

Hvala vam, koleginice i kolege. Glasalo je 68 poslanika 27 za, 20 protiv, 20
uzdrţanih. Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Treći amandman kolega iz SNP-a.
Hvala vam. Glasalo je 68 poslanika, 28 za, 19 protiv, 21 uzdrţan. Konstatujem da
amandman nije dobio potrebnu većinu.
Kolega Labudoviću, da ĉujemo vaše obrazloţenje.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, koleginice i kolege,
Intervenisao samo na ĉlan 6 kojim se mijenja ĉlan 11 temeljnog Zakona,
predlaţući da drţava prilikom oduzimanja nezakonito steĉene imovine, bilo privremeno
ili trajno, ĉlanovima porodice koji su u tom momentu zateĉeni u jednom od objekata koji
su predmet oduzimanja, obezbijedi, da budem precizan, nuţan smještaj koji odgovara
prosjeĉnom standardu prosjeĉne crnogorske porodice. Iz kojeg razloga Iz razloga što
je ovo zakon iz domena strategije borbe protiv organizovanog kriminala i što treba da
bude mjera kazne za one koji su zloupotrijebili ili na bilo koji naĉin došli do imovine mimo
zakona sa jedne strane, a da sa druge strane ta ista drţava mora da zadrţi svoju
humanitarnu stranu i da onim licima koja su ili potupuna nevina u cijeloj priĉi, kao što su
maloljetna djeca ili ne baš najposrednije involvirani u nju, obezbijedi nuţan smještaj i
krov nad glavom.
Zbog ĉega sam ovo predloţio Nije svejedno, gospodo, kaţnjavati nekoga tako
što ćete mu pod firmom humanosti ostaviti da gazduje, recimo, stambenim prostorom
koji vrijedi par miliona evra, koji je opremljen predmetima i luksuzom kakav se na ovim
prostorima ne da zamisliti i što je neracionalno. Na taj naĉin odgovaram predlagaĉu
zakona na predlog da se moj amandman modifikuje jer je nemoguće na naĉin na koji ste
vi to predloţili dijeliti imovinu na onu koja je neophodna za nuţan smještaj ĉlanova
porodice i na imovinu koja se moţe dati u zakup. Zamislite, gospodine predsjedniĉe,
Vama se obraćam, primjer ĉovjeka koji će, ako ikad ovdje zacaruje Pravda, biti
predmetom ovog zakona, koji ima stan u zgradi preko puta moje koji iznosi 250m2, ali
ima samo jedna ulazna vrata. Pitam vas, na koji ćete naĉin taj stan podijeliti na dio koj
pripada kao nuţan smještaj familiji i na dio koji treba da se izda ili pod zakup ili upotrijebi
na drugi naĉin Pitam Vas, ko je taj ko će sa tom porodicom da ulazi na ista vrata u isti
prostor Rekao sam i ponavljam, ne moţete na ovaj naĉin uvoditi ruski sistem od prije
50 godina kada su u jednom stanu stanovale po šest porodica.
Sa druge strane, šta ako u tom momentu lice koje je predmet ovog zakona ima
ţenu sa kojom ne govori, a ona ţivi u jednom stanu, ima roditelje koji ţive u drugom, ima
sina koji ţivi u trećem i ćerku koja ţivi u ĉetvrtom, i svima je potreban nuţan smještaj
Pa nemojte molim vas da pravite karikaturu od onoga što je osnovna intencija ovog
zakona, a to je da ukoliko se onaj koji je ukrao, ovdje je o lopovima rijeĉ, ne kazni po
dţepu ĉitava ova priĉa gubi smisao. Liĉno mislim da je rješenje koje sam predloţio, da
se tim licima obezbijedi nuţan smještaj na nivou prosjeĉnog standarda, prosjeĉne
crnogorske porodice potpuno jedna humana i odgovarajuća mjera i, sa druge strane,
dovoljno rigorozna da ispuni ono što je osnovna intencija ovog zakona i molim vas da
ovaj amandman podrţite, a inaĉe bez njega zakon nema smisla.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
297

Kolega Labudoviću, da se podsjetimo svi zajedno, mi smo skloni u Crnoj Gori iz
krajnosti u krajnost, od slavljena do gaţenja. Ovdje se radi o dominantno privremeno
oduzetoj imovini i tu nastaje spor. To još uvijek ne znaĉi da su ljudi krivi. Što god ja
mislio, radi se o novom pravnom institutu koji je nastao kao izraz nemoći drţave da se
efikasno bori protiv organizovanog kriminala, ne samo naše nego i drugih, i koji je
pomicanje u odnosu na tradicionalnu kriviĉno pravnu materiju u jednom vrlo osjetljivom
dijelu, kod pravosnaţno neosuĊenih ljudi, zahvatu osnovne slobode i prava i onda ne
treba pretjerati. Uzmimo u obzir da su presumpcije nevinosti još uvijek vaţne, Vi to
znate. Vidjeli ste kako je na vama to primjenjivano, tako da bih molio da ipak ne budemo
preradikalni, da ostavimo taj proctor, da je to još uvijek sudski postupak, da se ne zna
kako će biti presuĊeno, iako, naravno, ponavljam da je drţava bila dovoljno moćna,
naša i neke druge ove institucije se ne bi ni morale pojaviti. Oĉigledno da nijesu bile
moćne da sprovode zakon na dovoljno efikasan naĉin pa je ovo post festum reakcija, u
stvari reakcija prije, a ustvari je post festum u odnosu na stanje koje je nastalo. Pitali ste
me pa sam vam odgovorio, ništa više ne bih išao ovako direktno.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine Krivokapiću, rijeĉ je, prije svega, o Zakonu o privremenom i trajnom
oduzimanju imovine, to je jedno. Drugo, mislim da sam ovim rješenjem sasvim postupio
u skladu sa onim o ĉemu Vi govorite, o humanoj strani i o neophodnosti da se ta lica sve
dok se proces ne završi obezbijede stambeno. Predloţio sam da to bude na nivou
prosjeĉnog standarda prosjeĉne crnogorske porodice. Gospodine Krivokapiću, 30
godina radim, 30 godina radim na mjestima i primam platu koja je meĊu pet prvih u
Crnoj Gori i jedva sam obezbijedio za sebe i svoju porodicu to što se zove prosjeĉnim
standardom, a neka lopuţa, izvinite što koristim ovakav termin, koja nema ni dana
radnog staţa, ni dana škole, obezbijedi ĉukun, ĉukun unuĉe, mislim da mimo ovoga
humanijeg pristupa ne moţe biti prema takvima.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala na Vašoj diskusiji, dolazi vrijeme da svi kaţemo odakle smo nešto stekli i
da to dokaţemo papirima, što bi se reklo.
Ĉuli ste obrazloţenje i moju reakciju na pitanje koje je moţda mimo Poslovnika,
ali sam smatrao da sam duţan da dam i kolegi Labudoviću zbog njegovih negativnih
iskustava.
Izvolite, stavljam na glasanje amandman kolege Labudovića.
Hvala vam. Glasalo je 66 poslanika, 24 za, 19 protiv, 23 uzdrţana. Amandman
nije dobio potrebunu većinu.
Glasamo Zakon u cjelini. Izvolite.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasala su 72 poslanika, 44 za, 11 protiv, 17
uzdrţanih. Konstatujem da smo usvojili zakon.
Idemo na taĉku 9 Predlog zakona o izmjenama Zakona o digitalnoj radiodifuziji.
Hvala ministru i njegovom timu što su nas kolektivno posjetili. Hvala vam.
Stavljam na glasanje Zakon u naĉelu o izmjenama Zakona o digitalnoj
radiodifuziji. Ĉuli smo raspravu, to je pomjeranje rokova. Izvolite.
Hvala. Glasalo je 69 poslanika, 44 za, devet protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu.
298

Glasamo ga u cjelini, bio je jedan amandman, ali je prihvaćen, tako da u suštini
nemamo ništa za raspravu. Izvolite.
Hvala vam, koleginice i kolege. Uĉešće u glasanju je uzelo 69 poslanika, 43 za,
11 protiv, nije bilo više od 15 uzdrţanih. Konstatujem da je zakon usvojen.
Predlog zakona o pomilovanju. Milosrdna braćo i sestre, stavljam ga na glasanje
u naĉelu.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika, 43 za, 11 protiv, 16 uzdrţanih. Konstatujem
da smo ga utvrdili u naĉelu.
Bilo je osam amandmana, i to: koleginica Dragiĉević i kolega Aprcović jedan
amandman koji je sastavni dio Predloga zakona, ovo su tzv. primorski amandmani,
kolega Spahić dva admandmana od kojih su amandman 1 i 2 u izmijenjenoj formulaciji
sastavni dio Predloga zakona. Poslanici Gošović, Šljivanĉanin i Kneţević tri amandmana
od kojih su amandman 1 i amandman 2 u izmijenjenoj formulaciji sastavni dio Predloga
zakona, a o amandmanu 3 treba glasati. Poslanik Labudović uobiĉajeno jedan
amandman o kojem treba glasati. Poslanik Medojević jedan amandman o kojem treba
glasati, a diskusiju smo ĉuli ĉitav dan danas.
Idemo redom. Poslanici SNP-a treći amandman o kojem treba glasati. Kolega
Gošović.
NEVEN GOŠOVIĆ:
S obzirom da su prihvatanjem amandmana Ervina Spahića izmijenjene odredbe
ĉlana 15 na koje se odnosi amandman 3, ta odredba više ne postoji u onoj definiciji
zbog koje smo podnijeli amandman, zbog ĉega povlaĉimo amandman 3.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala koaliciji Spahić-Gošović na pomoći u poboljšanju zakona.
Idemo na amandman kolege Labudovića.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, obratiću se po drugi put danas Vama, pošto ostale
kolege nijesam mogao da ubijedim, a raĉunam na vašu podršku jer, bez obzira na naša
krajnje suprotna politiĉka gledišta, moram da priznam da ste osvjedoĉeni demokrata
makar kada je o formi rijeĉ.
Predloţio sam amandman na ĉlan 15 Predloga ovog zakona koji glasi:
“Predsjednik, nakon prethodno sprovedenog postupka utvrĊenog ovim zakonom, moţe
da prihvati mišljenje ministra pravde ili da ga shodno svojoj procjeni odbije ili preinaĉi.”
Stav 2: “Predsjednik ne moţe da pomiluje osuĊeno ili optuţeno lice mimo i protiv
njegovog pisanog pristanka.”
Šta sam htio da postignem ovim amandmanom. Prije svega, duboko poštovanje
ustavne nadleţnosti predsjednika drţave da vrši pomilovanja i njegovu supremaciju sve
dok je biran opštom voljom graĊana Crne Gore nad bilo kojim drugim organom vlasti u
ovoj drţavi. Znaĉi, ostavlja mogućnost predsjedniku da preinaĉi mišljenje ministra i
Ministarstva pravde.
Smatrajući to nespojivim sa bilo kojim oblikom demokratije, istovremeno suzbija
neograniĉenu vlast predsjednika drţave ili bilo koga u ovoj drţavi da odluĉuje bez ikakve
procedure, bez ikakve kontrole i bez ijednog ograniĉavajućeg faktora u tom procesu,
pogotovo ne da odluĉuje o sudbini lica o ĉijem se ţivotu i o ĉijoj se kazni radi bez
299

njegovog pristanka. Na to ima pravo samo to lice i bog, trećeg nema. Mislim da ovim
amandmanom nijesam derogirao nijednu od temeljnih vrijednosti koje su se htjele postići
ovim zakonom, ali istovremeno ţelim da sprijeĉim da bilo ko u ovoj drţavi, pa makar to
bio i Filip milosrdni, bude iznad boga i iznad zakona. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Labudoviću, samo da vam se zahvalim na uvaţavanju, ali da vam kaţem.
U ovom našem ustavnom sistemu parlamentarne demokratije parlament je, ipak,
najveća vlast u drţavi po konstituciji našeg Ustava. Predsjednik drţave spada u ono što
bi se u teoriji reklo u slabe predsjednike po funkcijama koje su mu date. Da nije bilo
gospodina Medojevića birali bismo ga u parlamentu, ali gospodin Medojević je insistirao
da ostane i sa slabim funkcijama direktno izabrani predsjednik, tako da je to ĉinjenica.
Mislim da je amandmanom koji su rekli kolega Gošović i kolega Spahić to riješeno u
osnovi kojoj vi ţelite da se postigne, nije onaj dio koji ste rekli ovo pomilovanje mimo
volje, ali raĉunamo da taj akt milosrĊa ipak treba dati, ponekad mimo volje ili ţelje,
doţivljaj dostojanstva da neko neće da ga traţi i ako bi ţelio da ga dobije. Hvala vam.
Kolega Danilović, da ĉujemo, inspirativna je ova tema, minut.
GORAN DANILOVIĆ:
Gospodine Krivokapiću, volim konkretne primjere, da moţda pomognemo
kolegama. Zaista sam ponukan onim što je rekao kolega Labudović. U sluĉaju da imamo
lice koje je svjesno prekršaja, odnosno teţine prekršaja kojeg je napravilo, teţine djela
koje je napravilo, ubistva koje je poĉinilo i koje ţeli da se na takav naĉin oduţi prosto, ne
pada mu na pamet da izaĊe prije vremena ili da traţi pomilovanje ni od sebe, a kamoli
od drugoga, mi u toj poziciji za nekoga ko ţeli do kraja i dosljedno da odrţi i odsluţi
svoju kaznu zbog toga što se istinski pokajao, dajemo pravo predsjedniku drţave da on
preinaĉi njegovu unutrašnju ţelju i volju i potrebu da odrobija zbog toga što je ubio,
recimo, bliţnjeg svog.
Nemojte to da radimo. Mislim da ne treba ovakve stvari raditi zbog toga što smo u
nekakvom škripcu izmeĊu klevete po kojoj novinar neće da se ţali. Sada treba uraditi
sve da predsjednik moţe da nas poštedi kritike Evropske unije. Ne moţete zabraniti
nekome da odleţi svoju kaznu. Ne moţete, pa ĉak i Desanka Maksimović to kaţe, dati
pomilovanje ako se ono ne traţi.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Razumio sam. Završili smo raspravu. Ovo je bila dobra ţelja.
Predsjednik drţave će upravo dobrim upoznavanjem svakog pojedinaĉnog
sluĉaja znati da li treba ili ne treba. Ako zna da ĉovjek hoće da izdrţi, razumjeće i to,
tako da postoji mogućnost.
Glasamo o amandmanu kolege Labudovića, izvolite.
Hvala. Glasalo je 67 poslanika, 24 za, 31 ptotiv, 12 uzdrţanih. Amandman nije
dobio potrebnu većinu.
Amandman kolege Medojevića. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Pokret za promjene smatra da na ovom stepenu razvoja demokratskih odnosa u
Crnoj Gori, zrelosti Crne Gore kao demokratske drţave i civilizovane drţave, treba
300

ograniĉiti pravo predsjedniku drţave da daje pomilovanje za neka kriviĉna djela. Ipak
iznad svih nas, i iznad Skupštine, Vlade i predsjednika i Ustava stoji nešto što se zove
javni interes, i što se ne moţe normirati u propisima, ali mora da bude opredjeljujuće kad
donosimo neke odluke.
Dakle, da sam ja predsjednik Crne Gore, a imajući u vidu investicije opštini
Kolašin, nijesam imao teorijske šanse da budem predsjednik Crne Gore, pošto su
graĊani Kolašina 1.300.000 eura finansirali kampanju predsjedniĉkog kandidata DPS-a i
SDP-a, ja bih sam traţio da mi se maknu ovlašćenja koja su zasnovana na
diskrecionom pravu za koje ne postoji procedura i za koje ne postoji limit. Jer je poznato
u vršenju drţavnih funkcija, javnih funkcija, gdje postoji mogućnost diskrecionog
odluĉivanja, tu postoji korupcija. Ako nemate propis, ako nemate pravila, ako nemate
nadzor, nekome da ima tako veliko pravo da pomiluje ljude i za neka kriviĉna djela koja
ugroţavaju javni moral,koja izazivaju uznemirenje javnosti, zgroţavanje javnosti, koja
udaraju na tradicionalni sistem vrijednosti u Crnoj Gori. Naš utemeljivaĉ Sveti Petar
Cetinjski ĉitav svoj ţivot se borio protiv Crnogoraca i njihove divlje naravi, da se svete,
da koriste oruţje, da se ubijaju. I vi sada, nakon toliko godina teške borbe da se
Crnogorci civilizuju, da iskaţu povjerenje u drţavu u institucije u zakon, dajete sada
mogućnost jednom ĉovjeku koordinatoru DPS-a za Cetinje da on pomiluje i da ĉini kome
god hoće shodno s vašom strategijom u predizbornoj aktivnosti. Mi mislimo da treba
ograniĉiti to pravo predsjedniku s dva aspekta. Da ga zaštitimo od korupcije.Šta se
dešava recimo ako postupa u sluĉaju u kojima je neki njegov ĉlan porodice bio advokat,
ili presuĊivao u tom sluĉaju Morate da vodite raĉuna da postoje u maloj zemlji situacije
koje jedan ĉovjek koji traţi takva ovlašćenja sam treba da odbije. Pozivam predsjednika
Crne Gore da sam traţi da suspenduje, da ne potpiše zakon i da sam traţi da nema
pravo bez mišljenja ministra pravde i bez procedure da pomiluje sve ljude u Crnoj Gori
za koje postoji potreba.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Ĉuli smo obrazloţenje kolege Medojevića, inaĉe predsjedniĉkog kandidata na
prethodnim izborima. Stavljam na glasanje.
Hvala vam, glasalo je 67 poslanika, 23 za, 35 protiv, devet uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu, i glasamo zakon u cjelini.
Izvolite, kolege.
Hvala, poštovane koleginice i kolege, 72 je poslanika glasalo, 45 za, 11 protiv, 16
uzdrţanih. Konstatujem da smo usvojili ovaj zakon u cjelini.
Idemo na Predlog zakona o amnestiji lica osuĊenih za kriviĉna djela uvrede i
klevete. UtvrĊujemo ga u naĉelu, izvolite.
Tu smo imali diskontinuitet Vlade. Jedna je Vlada bila za ostajanje, a druga za
ukidanje.
Izvolite.
Hvala vam, glasalo je 66 poslanika, 58 za, osam protiv, nije bilo uzdrţanih.
Utvrdili smo ga u naĉelu.
Dva amandmana Odbora za politiĉki sistem pravosuĊe i upravu, oni su sastavni
dio Predloga zakona, nema drugih amandmana.
Glasamo u cjelini, izvolite. OsuĊena lica za kriviĉna djela uvrede i klevete,
amnestiramo ih.
301

Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika, 60 za, sedam protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo usvojili Zakon u cjelini.
Predlog zakona o dopuni Zakona o sudskom savjetu.
Stavljamo ga na glasanje, izvolite.
Radi se o ovlašćenjima Parlamenta da mu se podnosi Izvještaj. Sudski Savjet,
preciziranje ovlašćenja Parlamenta.
Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 62 poslanika, 57 za, ĉetiri protiv, jedan uzdrţani.
Konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu.
Sastavni dio Predloga zakona je jedan amandman Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo, nema drugih, pa ga glasamo u cjelini.
Izvolite, glasamo ga u cjelini.
Hvala vam. Glasalo je 65 poslanika, 61 za, ĉetiri protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo usvojili Zakon u cjelini.
Idemo na Predlog zakona o potvrĊivanju sporazuma o slobodnoj trgovini izmeĊu
Crne Gore i EFTA zemalja.
Izvolite.
EFTA zemlje, sporazum, izvinjavam se zbog kolega koji prave galamu. U ovom
sluĉaju su kolega Medojević i Konjević.
Glasala su 63 poslanika i svi su glasali za. Usvojili smo ovaj zakon.
Idemo na Izbor i imenovanja.
Imenovanje ĉlanova Odbora Regulatorne Agencije za energetiku. Izvolite.
Glasalo je 67 poslanika, 42 za, 25 protiv, dva uzdrţana. Konstatujem da smo
imenovali ĉlanove Odbora Regulatorne Agencije za energetiku.
Imenovanje predsjednika, zamjenika predsjednika i dva ĉlana Komisije za hartije
od vrijednosti. Izvolilte.
Glasamo odvojeno.
Prvo glasamo da se za predsjednika imenuje Zoran Đikanović. Pojedinaĉno
glasamo ovdje. Izvolite. Hvala.
Glasalo 70 poslanika, 43 za, 26 protiv, dva uzdrţana, konstatujem da je Zoran
Đikanović imenovan za predsjednika Komisije za hartije od vrijednosti.
Stavljam na glasanje predlog da se Amir Nurković imenuje za zamjenika
predsjednika Komisije za hartije od vrijednosti. Izvolite.
Hvala. Glasala su 72 poslanika, 43 za, 26 protiv, tri uzdrţana. Konstatujem da
smo imenovali Amir Nurkovića za zamjenika predsjednika Komisije za hartije od
vrijednosti.
Idemo na imenovanje Azre Šehović za ĉlana Komisije za hartije od vrijednosti.
Izvolite.
Hvala vam, koleginice i kolege.
Glasalo je 69 poslanika, 44 za, 24 protiv, jedan uzdrţan, konstatujem da smo i
koleginicu Šehović imenovali za ĉlana Komisije za hartije od vrijednosti.
Glasamo o kandidatu Drašku Malbaškom za ĉlana Komisije za hartije od
vrijednosti. Izvolite.
Hvala, koleginice i kolege.
Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 22 protiv, tri uzdrţana, konstatujem da je kolega
Draško Malbaški izabran za ĉlana Komisije za hartije od vrijednosti.
302

Idemo na dva ĉlana Sudskog savjeta. Izvolite. Glasamo odluku o ĉlanovima
Sudskog savjeta.
Glasalo je 68 poslanika, 60 za, nije bilo protiv, osam je bilo uzdrţanih,
konstatujem da smo izabrali ĉlanove Sudskog savjeta.
Idemo na imenovanje zamjenika Zaštitnika ljudskih prava i sloboda. Hvala Vam.
Glasalo je 67 poslanika, 41 za, devet protiv, 17 uzdrţanih, konstatujem da smo
imenovali zamjenika Zaštitnika ljudskih prava i sloboda gospodina Petra Ivezića. Ja mu
ĉestitam na izboru.
Imenovanje dva ĉlana Savjeta Agencije za elektronske komunikacije i poštansku
djelatnost. Izvolite.
Kolega Damjanović, proceduralno.
ALAKSANDAR DAMAJANOVIĆ:
Ja sam juĉe u ime Kluba SNP-a iznio ozbiljne razloge koji su i prirode kršenja
Zakona i zakonskih odredbi kako u dijelu procedure, tako i u dijelu konflikta interesa kod
oba ĉlana koja su ovdje predloţena, i dao sam predlog i volio bih da se ovdje predlagaĉ,
a to je kolega Nikĉević, u ime Administrativnog odbora izjasni shodno ĉlanu 147 da
obavimo dodatne konsultacije i da odustanemo da ne glasamo oko ova dva predloga
dok se ne utvrdi i postojanje konflikta interesa i narušavanja eventualnog procedure
izbora i da se u nekom vremenu bolje odredimo.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Nikĉević se izjasnio kada je obrazloţio predlog. Ima li dodatnih
elemenata, kolega Nikĉeviću Ţelite li
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Mi smo juĉe sve završili i stav smo i iznijeli kao Administrativni odbor na ovom
parlamentu poslanicima da se izjasne.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ĉuli smo mišljenje kolege u raspravi i rasprava je bila dovoljno duga. Hvala,
kolega Nikĉeviću.
Stavljam na glasanje. Ĉuli ste argumente kolege Damjanovića i drugih kolega koji
oponiraju stav Odbora. Izvolite.
Hvala vam.
Glasalo je 70 poslanika, 41 za, 29 protiv, nije bilo uzdrţanih, konstatujem da smo
izabrali dva ĉlana Savjeta Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost.
Poslednje glasanje danas izbor osam ĉlanova Upravnog odbora Fonda za zaštitu
i ostvarivanje manjinskih prava.
Kolega Laloševiću, izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, juĉe sam najavio diskusiju povodom ove taĉke dnevnog
reda. Ja ću se obratiti Vama i cjelokupnom rukovodstvu Skupštine i ostalim kolegama.
Rekao sam da ovaj izbor Administrativnog odbora pet para ne vrijedi. Stojim pri tome
zato što su narušeni, prije svega osnovni principi, kolegijalnog dogovora i principi
pravednosti. O ĉemu se radi Kada smo raspisali konkurs za osam ĉlanova Fonda za
303

zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava, odnosno Upravnog odbora kazali smo da mora
svako iz kluba dati svoje predstavnike. Za osam mjesta konukrisalo je 10 kandidata. Svi
predstavnici klubova dali su svoje kandidate. Ti kandidati su potpisali izjave. Ti kandidati
su prikupili svu relevantnu dokumentaciju. Došli smo na Administrativni odbor i
,gospodine predsjedniĉe i ostali rukovodioci Skupštine i poštovani graĊani, desilo se
ovo. DPS je dobio u tom Upravnom odboru tri kandidata, SDP dva kandidata, ostale
stranke dale su po jedan, ostali su bez ĉlanstva u Upravnom odboru Fonda za manjine,
predstavnici najjaĉe opozicione partije koju ĉini pola opozicije u ovom parlamentu,
graĊanske partije Socijalistiĉke narodne partije koja je predloţila svog istaknutog ĉlana
Šeha Ĉilovića i ostali su gospoda iz Pokreta za promjene koji su predloţili gospodina
Mustafu Canku, istaknutog novinara iz Ulcinja. Da Vam kaţem, gospodine predsjedniĉe,
preţivjeće pošteni i dobri ĉovjek Šeho Ĉilović i SNP bez ĉlana Upravnog odbora Fonda
za manjine, ali ostaje u budućem našem radu, boţe zdravlja gledaćemo se mi nakon
izbora, pa će moţda biti izmijenjene situacije, pa ćemo onda doći do poznanija prava.
Mislim da je neko rekao da se ovaj princip krši od starta i mislim da bi bilo dobro da
uvaţeni kolega Nikĉević i mi iz Administrativnog odbora zastanemo sada u saglasnosti
sa vama iz kolegijuma napravimo dogovor kako bi svi klubovi imali svoje predstavnike u
Fondu upravnom jer ima mjesta. Zašto se ne bi dogovor je bio ovakav da DPS kao
najaĉa stranka ima dva, da SDP ima jedan i svi ostali klubovi po jedan. Ovo nije Upravni
odbor fabrike niti nekakve proizvodne firme gdje će se dijeliti dohodak pa će se
odluĉivati o tome da li će dio sredstava otići ovamo ili onamo. Mislim da bi zarad
korektnosti i budućeg rada trebalo zastati sa ovom odlukom i uraditi ovo što smo mi
predloţili.
Ponavljam još jednom, ukoliko ne uradimo ovo ostaće jedna mrlja. Bliţi se kraj
ovog saziva. Mi ćemo preţivjeti i bez toga, ali će ostati jedna mrlja za nešto što nam
slijedi za bilo kakav dogovor po bilo kakvom pitanju. Ja rekoh, a vi izvolite gospodo iz
vlasti.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Ĉini mi se da smo vodili raspravu povodom ovoga i ĉini mi se da smo nudili
razliĉita rješenja, razliĉite argumente. Ja sam se samo javio iz jednog razloga, da ne
ponavljam ono moguća su sva rješenja. Mi smo juĉe kazali da smo imali dva ili tri
rješenja. Nije došlo do dogovora radi preciznosti DPS nema tri, nego DPS ima dva, HGI
ima jedan. Mi smo u okviru koalicije dogovarali. Ja ću još jednom da ponovim, vi ste se
isto mogli dogovoriti, ali se vi nikada ne moţete dogovoriti da imate svojih predstavnika.
Evo sve da vratimo na poĉetak i da kaţem o na naĉin na koji je to najdemokratskiji
onako kako smo predstavljeni ovdje da to uradimo i u tom odboru. Izvolite je li nas pet, a
vas tri. Je li nas ĉetiri, a vas ĉetiri. Mi ćemo se snaći u koaliciji vladajućoj, a vi izvolite.
Naravno ovdje su i Bošnjaci i HGI, mi smo tu našli svoje mjesto vjerujem da ste mogli i
vi. Evo da završimo raspravu meni je ţao.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Rasprava je završena.
304

Kolega Pavlović se javlja po istom osnovu. Nema više rasprave. Završena je
rasprava. Ĉuli smo obije strane u ovoj priĉi i stavljam na glasanje. Izvolite. Moţete ali ja
mislim da ni ovo nije bilo proceduralno. Dajte da završimo. Ja sam pola sata odloţio
neke obaveze koje mislim da su vaţne. Izvolite. Nijesam u toku do kraja, moram
priznati. Izvolite. Za, protiv, uzdrţani Daći ću vam rijeĉ kada završimo glasanje. Prije
nego objavim glasanje. Hvala vam.
Glasalo je 66 poslanika, 51 za, 15 protiv, ostali su bili uzdrţani.
Prije nego što utvrdimo rezultate glasanja, daću rijeĉ kolegi Laloševiću. Izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Znate kako, gospodine predsjedniĉe, prvo kao dugogodišnji poslanik ovdje nisam
zasluţio ovo što ste sada uradili.
Drugo, pokazujete jednu veliku nervozu, ja onda mogu da pretpostavljam da
kršite Poslovnik namjerno, zato da bi u tom Fondu za manjine napravili takvu većinu
koja će distribuirati odreĊeni dio novaca, onako kako vi smatrate da treba.
Nećete mi zamjeriti što sam udjenuo ovu optuţbu sa povredom Poslovnika, jer bi
mi uzeli rijeĉ da sam samo tu optuţbu naslonio na vas. Mislim da ste kao prvi ĉovjek ove
kuće morali da prekinete ovu farsu ovog izbora, stizao je do vas aber da u
Administrativnom odboru, po ovom pitanju, nema principijelnosti, ali kako hoćete. Vrlo
brzo će se ovaj saziv završiti, ostaće jedna velika mrlja na nekakvom kolegijalnom
odnosu.
Ponavljam još jednom izvinjenje dobrom i poštenom i ĉestitom, preţivjeće SNP i
bez ovoga, moţda je ovo pokušaj udara na gospodina Vuksanovića i njegov Srpski
Nacionalni Savjet, ali nije moje da odluĉujem, odluĉiće neko kada doĊe vrijeme. Hvala
vam. Mislim da ste postupili nekorektno.
RPEDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ja mislim da ste vi vrlo nekorektni.
Prvo ste jedanput i dobili ste koliko ste htjeli, pa vam je to malo, pa ste dobili
izjašnjenje kolege Nikĉevića, pa vam je i to bilo malo, i onda ste našli da drţite moralne
pridike. Mislim da niste u poziciji da to radite, odmah da vam kaţem. Nikakvo obraćanje
prema meni nije išlo, nikakvo obraćanje, moţete provjeriti u arhivi, nikakvo obraćanje.
Rasprava je završena na koju je juĉe nisam uĉestvovao niti bio prisutan u toj
raspravi, dao sam vam rijeĉ da vas ĉuju kolege, dao sam rijeĉ ponovo kolegi, nije došlo
do saglasnosti, i onda se moralo odluĉivati. Sve ostalo je nekorektno od vas.
Konstatujem glasanje, kako sam rekao u brojevima.
Ovim je šesta sjednica završena. Imamo śutra KAP, izvinjavam se. Imamo śutra
KAP, kolega Lalošević me nekorektnim potezom ubrzao.Nisam oĉekivao od vas.
Da se ĉujemo, ima samo mala izmjena.
Sjutra je ovdje konvent kojeg smo zajedno sa slovaĉkom Vladom pokrenuli, i na
Kolegijumu nijesmo imali tu informaciju, zato je nastala mala zbrka, ali sam ja najavio
kad smo poĉeli u utorak. Preciziraću, poĉećemo u 15 h umjesto u 12 h, obavićemo
sjutra raspravu, radićemo i u petak, po dogovoru onaj dio rasprave koji ne bude završen,
daćemo u petak pauzu našem radnom tijelu da obrusi zakljuĉke, da bismo u petak i
glasali o KAP-u.
Sjutra u tri rasprava, u petak glasanje i radno tijelo.
Dogovoreno. Hvala vam.
305

07.06.2012. u 15.30 h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, idemo na posljednju taĉku 6.
śednice proljećnjeg zasijedanja.
Po dogovoru, ostavili smo za raspravu taĉku Ostvarivanje zaključaka
Skupštine Crne Gore usvojene povodom donošenja odluke o potvrđivanju odluke
o preuzimanju duga AD Kombinat aluminijuma Podgorica. Suštinski, ostvarivanje
zakljuĉaka o KAP-u.
Dobili smo informaciju od Vlade. Tu je ministar Kavarić u ime Vlade i pomoćnik
ministra Kujović. Zahvaljujem im se.
Dogovor je da radimo danas dok imamo prenos, to je do 18 ĉasova. Ako to ne
bude dovoljno, radićemo nešto malo śutra ujutro, poslije toga ćemo dati pauzu da bi
naše radno tijelo predloţilo zakljuĉke, i završna rijeĉ po pet minuta prije glasanja o
zakljuĉcima.
Znaĉi, imamo pred sobom dva i po sata rasprave.
Idemo po proceduri, po 10 minuta u ime klubova prvi predstavnici bez komentara,
poslije po pet minuta sa komentarom do zakljuĉenja rasprave.
Kolega Raduloviću, izvolite.
BRANKO RADULOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, ja protestujem i to osnovano, jer smo se ljudski
dogovorili na kolegijumu....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Protest je tek u šest.
BRANKO RADULOVIĆ:
306

E, znao sam gospodine predsjedniĉe, da oĊe rijeĉ i obraz nije nekada ka što su
uz gusle nam pjevali. No dobro, nije ni tako bilo. Bolje je iluzija neki put nego gorka
istina.
Predsjedniĉe, pozivam vas na ĉvrstu crnogorsku rijeĉ, to znaĉi da smo se mi
jedanput dogovorili da to bude uz budţet, pa smo drugi put pogazili crnogorsku rijeĉ, pa
smo rekli da to bude prije neĊelju dana, pa smo se dogovorili prije tri dana da ovoĊe
bude premijer, zato što se radi o budućnosti Crne Gore, pa smo se dogovorili da to bude
cjelodnevna rasprava, pa smo se mnogo ĉega dogovorili.
Molim vas, barem dio toga dogovora da ispoštujemo. A to znaĉi da u ovoj situaciji
danas otvorimo tu priĉu, da završimo u 15.30h, pa ko ima petlju nek ide na proteste, ko
nema nek ide na drugo mjesto. Da sjutra, gospodine predsjedniĉe, odrţimo sjednicu
Odbora, eventualno usaglašavanje, i onda da nastavimo cjelodnevno, kao što smo se
dogovorili, bez tih pet minuta, nego da ukupno rasprava traje minimum pet sati.
Ja razumijem vaše velike obaveze, vašu veliku poziciju, ali moja malenkost je ovo
zapamtila i molim vas ja sam to prenio, da to ispoštujemo, gospodine predsjedniĉe.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Raduloviću,
Pamćenje po prirodi uvijek ima subjektivnu notu, a godinama dobija veću dozu
subjektivnosti, a manju dozu objektivnosti.
Precizno, na Kolegijumu smo se dogovorili da imamo raspravu jedan dan, sate
nismo precizirali. Biću do kraja precizan. Ta mogućnost od pet sati nije iskljuĉena, kao
što vidite, ja je nijesam iskljuĉio, rekao sam da danas radimo dva i po sata, da sjutra
nastavljamo raspravu. Vidjećemo je li to sat, dva, ako treba i dva, nećemo ni to prekratiti,
da se raspravimo i to hoćemo li poĉeti u 11 i završiti u 13h raspravu, to je tih 4,5 - 5 sati.
Onda da imamo odbor, to je bilo dogovoreno i to je traţio kolega Damjanović kao
predśednik tog nadleţnog odbora, da bi se usaglašavali zakljuĉci, da bismo poslije toga
u završnoj rijeĉi se opredijelili i o zakljuĉcima u ukupnoj raspravi i o glasanju koje moţe
slijediti, ako ništa vaši zakljuĉci koji su u proceduri, potencijalni zakljuĉci odbora, ili neko
drugi ko će predloţiti zakljuĉke. Tako da je to dogovor. Mislim da se ĉak i slaţemo,
samo je pitanje interpretacije.
307

O predlozima Vlade odluĉuje Vlada, ne odluĉujemo mi. Vlada je odluĉila da
pošalje ministra koji je u toku, znam dobro da je u toku ovoga što se dešava i direktno
pregovara, i njegov pomoćnik, tako da su, što bi rekli, najviše abdejtovani na informacije.
Premijer ĉuje ovu raspravu, śutra se nastavlja rasprava, ako bude interesa premijer
moţe doći u Parlament kad god ţeli.
Bitno je da mi usvajamo zakljuĉke i naši zakljuĉci opredjeljuju rad Vlade, a ko će
braniti politiku Vlade, to je na Vladi da odluĉi.
Moţemo li poĉeti Moţemo. Hvala vam.
Ministre, izvolite, 10 minuta, a onda idemo od manjih klubova ka većim po 10
minuta. U prvom krugu nema komentara tako da će biti u sljedećim krugovima, biće
dovoljno vremena. Ne u prvom krugu, poslije će biti komentara. Molim vas, uvijek kad je
rasprava tri sata ili duţe, znate da tako idemo i ne znam zašto iz poĉetka i iz poĉetka se
objašnjavamo.
Vaše sjećanje je subjektivno i biće vam lijepo sjećanje.
Uvijek tako radimo i nema tu nikakve promjene.
Izvolite, po 10 minuta, biće prilike za komentare, to je sigurno.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
Dame i gospodo poslanici, zahvaljujem na prilici da u Parlamentu još jednom
raspravimo ono što je realizacija zakjluĉaka Skupštine. Nadam se da je konstruktivan
pristup ako se u svom, makar uvodnom izlaganju budem bavio samo faktografijom, jer
cijenim da je ovo podatak koji treba rješavati, odnosno ovo je situacija, problem koji
treba rješavati na vrlo konkretan naĉin.
Dakle, što se tiĉe najznaĉajnijeg pitanja, makar politiĉki ako ne i ekonomski, to je
pitanje raskida ugovora sa Rusima. Dozvolićete, pretpostavljam da po tom pitanju
imamo konsenzus i da neće niko osporiti da se u svemu moramo drţati Zakona,
Ugovora i zakljuĉaka Skupštine. Za raskid ugovora ima nekoliko naĉina.
Prvi i osnovni, kaţem prvi i osnovni zato što su se po tom pitanju stekli uslovi,
jeste tri neplaćena raĉuna za struju od strane KAP-a prema Elektroprivredi. Ti su se
308

uslovi stekli u novembru prošle godine i mi smo, ne ĉekajući zakljuĉke Skupštine, ušli u
proceduru. Da ne bih opterećivao i zamagljivao suštinu podacima, datumima itd,
sprovedena je procedura do kraja i procedura po slovu zakona traje nekoliko mjeseci.
Procedura je završena 1. marta tekuće godine.
Ono što je problem, da kaţemo zakonski u ovome dijelu, jeste da onoga
momenta kad se steknu uslovi ne postoji mehanizam zakonski da se automatski
prenesu akcije. Od samog poĉetka smo govorili da u sluĉaju nekooperativnosti ruskog
partnera ovaj proces moţe da traje, a mislim da vrlo lako moţemo konstatovati da
nekooperativnost postoji ne samo u ovom dijelu nego i u mnogim drugim segmentima
sprovoĊenja ugovora.
Posljednji aber, da se tako izrazim, koji su dobili od nas, jeste da su obavezni da
prenesu akcije i da su kriviĉno i materijalno odgovorni za svaku štetu koja nastane u
meĊuvremenu.
Što se tiĉe druge raskidne klauzule od 40 miliona, ona se moţe aktivirati po
ugovoru o zalozi onoga momenta kada se steknu uslovi. Uslovi se stiĉu sa padom
garancije, odnosno dokazanom štetom na nivou od 40 miliona. Za sada je šteta onoliko
koliko iznosi trošak po pitanju plaćanja ugovora, odnosno kredita od Dojĉ banke. I u tom
dijelu, još jedanput naglašavam, nalazimo se u pravnoj poziciji kada smo obavijesti
CEAC da je sva kriviĉna, moralna, materijalna i svaka druga odgovornost koja proizaĊe
iz štete od momenta kada se stekao uslov da se akcije prenesu, a to je 1. mart ove
godine, dolazi na njih i biće odgovorni za štetu koja iz tog proizaĊe.
Ono što je, naţalost, tako kako je, ne moţe se sprovesti transfer akcija bez
odluke arbitraţnog vijeća u Beĉu.
Već sam rekao da dijelom, što se tiĉe pada garancija štete od 40 miliona, da bi se
izvršio ugovor o zalozi ti se uslovi nisu stekli.
Bilo je razgovora u parlamentu da li je moguće da se aktivira još tih nedostajućih
16 miliona, koliko god to paradoksalno zvuĉalo. Naţalost i ako bi to bilo prihvatljivo, nije
moguće, garancije padaju sve odjednom i u tom momentu nije moguće praviti, da
kaţemo, tu vrstu matematike i ograniĉiti samo na onaj dio koji nama odgovara.
Što se tiĉe dijela koji se odnosi na snabdijevanje Elektroprivrede Crne Gore AD
Nikšić i Kombinata aluminijuma strujom, u tom dijelu je naruĉena analiza. Javnosti je
309

jako dobro poznata, po pitanju dometa analize. Ako govorim o onome što su potencijali
Elektroprivrede, moţemo da se naslanjamo samo na postojeće potencijale. U
Elektroprivredi u ovom momentu postoje hidro i termo izvori i mi moţemo da
razgovaramo, za to nam nije potrebna Elektroprivreda, o potencijalnim drugim izvorima.
Potencijalni drugi izvori, jednostavno, ne treba da budu predmet razmatranja sa
Elektroprivredom nego predmet odluke Vlade. Ono što je neophodno jeste da u tom
dijelu postoji vremenski gep od momenta današnjeg do momenta stavljanja u funkciju
novog izvora.
Ne bih trošio previše vremena, naravno ako bude kroz raspravu ptorebno. Dvije
opcije, znaĉi sad ne priĉamo o opcijama sa stanovišta donošenja odluke, nego o
opcijama sa stanovišta onoga što je elementarna ekonomska analiza i jeste izdvajanje
jednoga subjekta u funkciju KAP-a. Ako se sloţimo da to nije hidro izvor, to je termo
izvor, ajde da vidimo koje su opcije u tom dijelu. Druga mogućnost se odnosi na
nastavljanje sistemskog pristupa da ĉitav sistem elektroprivrede snabdijeva KAP.
Ono što se sada pojavljuje kao mogućnosti jeste, s obzirom da nema elektrolize u
svijetu koja se snabdijeva strujom iz izvora iz inostranstva, da je jedino moguće u tom
rješenju, ukoliko imamo sistem, drţati nivo na 50 hiljada tona. To je ono što postoji, iz
postojećih izvora. Vrlo smo raspoloţeni da ĉujemo svaku drugu mogućnost i nijedna se
odluka neće donijeti bez opšte saglasnosti u nadleţnim institucijama. Naravno da
donošenje odluke po ovom pitanju podrazumijeva i odluku Vlade i Upravnog odbora
Elektroprivrede i Skupštine i regulatora, sa stanovišta analize impakta i uticaja koje bi
bilo koja od ovih odluka imala na cijene za graĊane.
Što se tiĉe garancije, taj nemili dogaĊaj svima nam je poznat, svima je poznato
da se to desilo zbog apsolutne nekooperativnosti ruskog partnera i u tom dijelu pretrpili
smo štetu od 23 miliona.
Što se tiĉe mogućih opcija, do kraja i tu matematiĉki precizno. Jedna opcija
teorijska koja postoji u svakom momentu, to je opcija koja je neţeljena, na kraju krajeva
takav smo mandat dobili od Skupštine, jeste da se izbjegne steĉaj. MeĊutim steĉaj se
moţe desiti nezavisno od naše volje, nezavisno od odluke Vlade, nezavisno od odluke
Skupštine. Ono što je osnovna naša bojazan u sluĉaju steĉaja jeste što u sluĉaju steĉaja
310

je teško vjerovati da će proizvodnja biti odrţana i u sluĉaju steĉaja svih preostalih 110
miliona automatski dolazi na naplatu.
Što se tiĉe restrukturiranja KAP-a kroz konverziju duga, bili smo obavezni da i tu
vrstu matematike sprovedemo. U ovom momentu imamo pismeni pristanak sa ruske
strane, u ovom dijelu, da se akcije CEAC-a prenesu na Vladu, da se dugovi prema KAPu
od svih povjerilaca konvertuju u akcije, da se imenuje menadţment gdje bi naš bio
većina u bordu, predsjednik borda i direktor. Ono na ĉemu oni insistiraju jeste zaštita
manjinskih prava. Ono što je meni posebno problematiĉno jeste u sluĉaju da se KAP ne
privatizuje u sljedećih dvije - tri godine, oni imaju zahtjeve finansijske prirode po pitanju
da li trţišne cijene ili likvidacione i to je ono što je u ovom momentu nama neprihvatljivo.
Ukoliko ima raspoloţenja, moţemo i ovo da raspravimo do detalja.
Treća opcija, mislim da apsolutno nije opcija zato jer predugo traje. Produţavanje
ovakvoga momenta jeste pokretanje arbitraţnog postupka. Problem u svemu tome jeste
što on traje predugo. Procjena je makar godinu dana, procjena pravnih savjetnika.
Ono što mogu da konstatujem jeste: imali smo tri okvira, znaĉi nismo se bavili
politikom nego konkretno zanatom. Imali smo, da kaţemo, tri determinante za okvir.
Jedna je ugovor, druga je zakon, treća zakljuĉci Skupštine. Sve što je bilo moguće da se
uradi, uraĊeno je. Vrlo ću cijeniti ako sa bilo koje strane ĉujemo ijednu stvar koja je
mogla da bude korisna, a nije se uradila, a još više ću cijeniti ako ĉujemo predlog
alternative. Ne samo u smislu šta treba nego i kako treba i kakve će to da proizvede i
pozitivne i negativne konsekvence.
Ja bih s time zakljuĉio svoje uvodno izlaganje. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre Kavariću.
Izvinjavam se, malo je ţivlja reakcija, ali tema je priliĉno ţiva, pa kolega
Medojević koji ţivi sa temom dugo ima i dodatnu ţivost.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ (govori bez mikrofona)
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
311

Ne, ja sam ga hvalio, ako ste ĉuli.
Idemo dalje.
U ime Kluba albanskih partija, kolega Genci Nimanbegu.
Evo, kolega Damjanović me opominje, ja sam sklon samokritici. Nisam, nisam ga
vidio stvarno, i nemam ga u podsjetniku. Imam to da su poslanici Pokreta za promjene,
to sam rekao, podnijeli predlog zakljuĉaka i imamo izvjestioca Odbora za ustavna pitanja
i zakonodavstvo, gdje ste vi izvjestilac, ali u ime Odbora za ekonomiju i budţet, ali
nemamo zakljuĉke. Izvinjavam se, nisam ih imao tu, ali ako imate nešto prije nego što
kolega Nimanbegu uzme rijeĉ, izvolite. Govorio sam o mogućnosti da usvojimo i vaše
zakjluĉke.
Izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Hvala, predsjedniĉe Krivokapiću.
Poštovane kolegice poslanice, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre i
saradnici, poštovani graĊani Crne Gore,
Evo nešto više od tri mjeseca je prošlo od kada su se usvojili zakljuĉci u ovoj
Skupštini i danas je na dnevnom redu taĉka Ostvarivanje zakljuĉaka Skupštine Crne
Gore. Ţelim unijeti u ovu priĉu jednu komponentu koju treba više puta javno i glasno
reći, a to je ta da se vjerovatno u Vladi Crne Gore i u ovoj skupštini mora dobro razmisliti
o poslovici crnogorskoj koja glasi: "Drţi grehotu za svoju sramotu".
Moţda vama teško zvuĉi, ali ja dolazim iz zajednice gdje nije bilo sramota
grehotu, pa su se zatvarala preduzeća, pa su ljudi ostajali bez posla, dok u sluĉaju KAPa
ja uporno ponavljam sledeće brojke.
Po bilansu iz 2011. godine KAP je duţan po zaposlenom radniku preko 325
hiljada eura. Ukupno izdate garancije koje je Vlada Crne Gore dala, iznose preko 110
hiljada eura po jednom zaposlenom. Ponavljam, to je dovoljno da se jednom
zaposlenom kupi jedan pristojan stan, da se kupe pristojna kola i da se da otpremnina u
vrijednosti desetine hiljada eura.
312

Zakljuĉci Skupštine Crne Gore koje, ponavljam, mi iz Kluba albanskih partija
nismo glasali, imali smo taj luksuz da budemo uzdrţani. Kaţe se da Skupština Crne
Gore zaduţuje Vladu da raskine saradnju sa CEAC-om. To nije ostvareno.
Zakljuĉak broj 2 - da se angaţuje kvalitetan menadţment. To nije realizovano.
Zakljuĉak oko oĉuvanja Elektroprivrede nam je jasan, zašto je on uraĊen. To je
jedan ipak dijalog koji treba nastaviti u Crnoj Gori što se tiĉe vlasništva Elektroprivrede,
naĉin kako da se pokrije. Moramo biti otvoreni, svuda u svijetu aluminijske industrije se
subvencioniraju, one ne mogu imati istu cijenu kao potrošaĉi. Ali, gospodine ministre,
subvencije koje je dala Vlada Crne Gore do sada, koje su plaćene iz drţavnog budţeta,
novac koji se garantuje, ugroţava ekonomsku situaciju u Crnoj Gori i to je svima jasno,
to je nama jasno. Zato ovdje, moţda, treba na kraju pokrenuti pitanje da li taj kombinat
treba uopšte da postoji.
Šta će se desiti ako i uspijete da ostvarite ove zakljuĉke, da uzmete potpuno
kontrolu nad KAP-om, jer taj CEAC nije relevantan partner, nije pouzdan partner. Sami
ste rekli da je bio nekooperativan, tu ste koristili blagi izraz. Šta će se desiti, preuzmemo
KAP, a imamo, ako je bilans njihov taĉan, ne sumnjamo da je taĉan, 386 ili 387 miliona
duga To je preko 10% bruto društvenog proizvoda Crne Gore. Ja stalno koristim
podatke, da se bilo kojoj opštini da po pet miliona eura subvencija, što ukupno iznosi 20
u Crnoj Gori, ekonomija u Crnoj Gori bi puno se promijenila, puno poboljšala, puno bi se
radnih mjesta otvorilo, a mi na ovaj naĉin, preko lanca, ne znam koji procenat, sigurno
ispod 3% društvenog bruto proizvoda Crne Gore spašavamo sa 400 miliona eura.
Zato, ponoviću još jednom stav albanskih partija da imamo luksuz da budemo
uzdrţani na ovu temu, jer nismo uĉestvovali u donošenju ovih odluka, niti oko
subvencija, ni kod privatizacije. Ovo je jedan izuzetno kompleksan ekonomski problem i
mi se moramo otvoreno suoĉiti sa njim, Vlada prvenstveno, pošto ona vodi ekonomsku
politiku oko toga. Imamo prepucavanja politiĉkih stranaka ovdje koje daju razna rješenja,
mora se, po nama, otvoriti dijalog i vidjeti naĉin. Moţda je najkvalitetniji naĉin da se stavi
taĉka na ovu priĉu i da se Kombinat ugasi. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Nimanbegu.
313

Kolega Suljo Mustafić u ime Bošnjaĉke stranke.
SULJO MUSTAFIĆ:
Uvaţeni predsjedniĉe Skupštine, uvaţeni koleginice i kolege, uvaţeni
predstavnici Vlade, ministre Kavariću, poštovani graĊani,
Kada se objektivno sagleda stepen realizacije zakljuĉaka ove skupštine i
ostvarene dinamike procesa koji su u toku, smatramo da se ovi procesi koji se sada
dešavaju odigravaju veoma lošim scenariom, da Vlada ne kontroliše situaciju i da će
procesi trajati i rezultirati sa dosta lošim posledicama i za kolektiv, znaĉi Kombinat
aluminijuma, i za naše društvo u cjelini. Najvaţni cilj da se raskine saradnja sa CEACom
i preuzmu zaloţene akcije i uprava nad KAP-om nije ni blizu ostvarenja, iako je
proteklo više od tri mjeseca od zahtjeva Skupštine i zvaniĉnog obavještenja CEAC-u od
strane Vlade, da akcije prenese drţavi, kako je bilo predviĊeno ugovorom.
Konkretne posljedice su da je dug za struju narastao sa 19 na 40 miliona eura, i
sve je izvjesnije da će ga u cijelom iznosu snositi drţava. I drugo, oĉigledno je da
nekada strateški partner ne ţeli da ispoštuje ugovor i bez naknade i bez sudskog
procesa ustupi svoj dio vlasništva i menadţment kompanije. Sadašnji partner ne ţeli da
saraĊuje ni oko reprograma duga KAP-a koji je garantovala drţava, a kako je nesporno
nastupila situacija za naplatu svih garancija i kreditori pokrenuli proceduru za njihovu
naplatu, potpuno je izvjesno da će drţava morati da brzo isplati svih 110 miliona eura.
Dakle, nije se obezbijedila povoljna dinamika otplate dugova, prihvatljiva za
drţavu, što je bio peti zakljuĉak Skupštine, a za stabilnost javnih finansija to je bio vrlo
bitan cilj. Informacija koju smo dobili ne kaţe ništa o nalazima nezavisnog revizora u
KAP-u, iako je ta informacija vrlo vaţna kao prethodni podatak za dalje aktivnosti, a i to
je takoĊe bio jedan od zakljuĉaka.
Dakle, realno je oĉekivati da ćemo kao drţava i društvo imati vrlo ozbiljnih šteta i
da će se na drţavu svaliti cijeli trošak spašavanja a kasnije, ubijeĊen sam, zbog
eskalacije problema i trošak gašenja KAP-a i sanacije ekoloških psoljedica njegovog
rada. Vrijeme je pokazalo da postoji ozbiljni konflikt ciljeva i politika koje je trebalo
ostvariti, odnosno realizovati, a posebno je bio nerealan zahtjev da se oni realizuju
efikasno, na šta smo mi ovdje upozoravali na prethodnoj raspravi o ovom pitanju.
314

Kada se sagledavaju konkretne aktivnosti koje je Vlada preuzela u cilju raskida
ugovora o poravnanju, moţe se zakljuĉiti da je Vlada predugo tolerisala CEAC-u kršenje
ugovorene obaveze. Ono što ĉudi i zabrinjava sada jeste konfuzija koja, izgleda, postoji
u izvršnoj vlasti, vezano za samu potrebu i naĉin realizacije zakljuĉaka. Relativizuje se ili
pogrešno tumaĉi kljuĉni zakljuĉak Parlamenta, da se preuzme KAP zato što su se
ispunile raskidne klauzule. Nerealno je bilo i oĉekivati da će CEAC saraĊivati kod
prenosa akcija na Vladu, što se odmah vidjelo kroz nepotpisivanje transakcionih
dokumenata za preuzimanje duga prema Dojĉe banci. Zato je trebalo odmah pokrenuti
ugovorom predviĊenu arbitraţu koja ostaje kao jedina ugovorena opcija za rješavanje
eventualnih nesuglasica u partnerstvu, koja i treba da bude s najmanje rizika za poslovni
kredibilitet drţave.
Problem s arbitraţom je što je proces dug, skup i neizvjestan, što govori da je
moţda i neefikasan. Ali, taj rizik se mora prihvatiti kad imate firmu za partnera, znalo se
unaprijed, standardna je procedura i to ne smije biti izgovor da se izbjegne kao
ugovorena procedura.
Dakle, nas zbunjuje obećanje koje ste dali partneru da ćete o prenosu akcija
nastaviti da razgovarate uporedo sa restituiranjem dugova KAP-a, jer se tako pokazuje
neodluĉnost u postupanju. Jedan od naĉina je uvoĊenje programiranog steĉaja koji
obezbjeĊuje saniranje bilansa kompanije i nakon toga lakše nalaţenje novog investitora.
Nakon što je postalo izvjesno da će drţava platiti sve garancije, ova opcija se nameće
kao najpovoljnija za opšti interes, jer će se obezbijediti brzo preuzimanje fabrike i otvoriti
mogućnost da se preduzmu sve one aktivnosti koje su navedene u drugom zakljuĉku
Skupštine, a tiĉu se dalje sudbine KAP-a. Cijena koju će po tom scenariju platiti drţava
je znaĉajno manja od one koju će platiti ako se slijedi scenario koji preferiraju zakljuĉci.
Kod aktivnosti koje ste vodili oko obezbeĊenja struje za KAP odstupili ste od
mandata utvrĊenog zakljuĉcima. Da podsjetim, Parlament je s razlogom taj posao
rezervisao za novi menadţment KAP-a koji će organizovati proizvodnju u periodu do
izrade studije rentabilnosti proizvodnje uz obavezu da trošak struje ubuduće snosi firma.
Ukoliko studija pokaţe opravdanost rada KAP-a, dogovor je da im se ponudi izgrada
namjenskog energetskog objekta pod povoljnim koncesionim uslovima.
315

Dakle, mi mislimo da ste preuranili sa dogovaranjem sa Elektroprivredom Crne
Gore i A2A oko dugoroĉnog snadbijevanja strujom, posebno u kombinacijama o diobi
ovog preduzeća.
Danas bi Skupština trebalo da raspravi sve ove dileme i da jasne i konkretne
instrukcije šta da se uradi i u kom roku. Mi ne podrţavamo da se nastavi konfuzija
ciljeva koji su nerealno postavljeni i meĊusobno suprotstavljeni. Moţda je trenutak da se
kroz raspravu redefiniše politika drţave u oblastima gdje je to racionalno i izmijene neki
ciljevi i neki rokovi.
Klub poslanika Bošnjaĉke stranke preporuĉuje da se kao o prvoj opciji razmisli o
tome da Elektroprivreda Crne Gore kao povjerilac pokrene programirani steĉaj, jer
smo ubijeĊeni da je proizvodnja u ovim uslovima nerentabilna i s ovim obimom
proizvodnje društveno neracionalna, a ukoliko je to neprihvatljivo u ovoj fazi, onda
vidimo kao izlaz da Vlada pokrene postupak raskida ugovora i kroz postupak arbitraţe
dokaţe da CEAC nije poštovao ugovor. Samo trebamo saopštiti javnosti cijenu
preuzimanja KAP-a koja ukljuĉuje vraćanje dugova, servisiranje proizvodnje koja već
ostvaruje velike gubitke.
Mislimo na kraju, dakle, da drţava ne treba da vjeĉito dotira i pokriva dubioze
KAP-a koje se već mjere stotinama miliona eura, a da se s druge strane zapostavlja sva
ostala privreda koja je imala sigurno bolje perspektive. Mi znamo da najveću cijenu
pomaganja Kombinatu aluminijuma i ranije Ţeljezari plaća ili je platila privreda u
sjevernom regionu, zato što je gotovo sva drţavna pomoć usmjerena na spasavanje
ovih kolektiva, a ne u tamošnje kapacitete. Za druga preduzeća, u sjevernom i u juţnom
regionu, a bilo ih je na desetine, malo je šta ostalo i zbog toga su pod udarom sankcija i
krize, a bez podrške drţave, ova preduzeća propala i time nepovratno i definitivno je
urušen standard stanovništva.
Bošnjaĉka stranka smatra da ovo nije dobra politika i da ovakvu politiku treba
obustaviti, odnosno traţimo od Vlade i od Skupštine da efikasno i na bazi ekonomskih
rezona riješi sudbinu KAP-a kako bi se drţava konaĉno okrenula drugim preduzećima i
drugim regionima širom Crne Gore, jer ovo kako se sada postupa je, ĉini nam se,
potpuna diskriminacija svih ostalih u Crnoj Gori, ostalih radnika i njihovih sudbina na
raĉun radnika Kombinata aluminijuma i još nekih preduzeća, a sva ostala, poĉev od
316

Primorke Bar, Solane Bajo Sekulić pa sve ako idemo na sjever do Gornjeg Ibra u
Roţajama i ostalih kolektiva, sva su ostala u zapećku, odnosno o sudbini tamošnjih
radnika niko nije brinuo, jer je drţava vjeĉito ulagala u KAP i oĉigledno da i sada još
uvijek ima namjeru da ulaţe u spašavanje Kombinata aluminijuma, kao da je to jedino
preduzeće i kao da su to jedini radnici koje treba spasiti i ne ostaviti na ulici. Naravno,
treba voditi raĉuna o tim radnicima, o tim ljudima, ali zar nije to diskriminacija svih ostalih
koji su doţivjeli sliĉnu sudbinu u Crnoj Gori Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
U ime Kluba poslanika Pokreta za promjene, kolega Branko Radulović.
Izvolite.
BRANKO RADULOVIĆ:
GraĊani Crne Gore, mislio sam da ovu priĉu poĉnem sa rijeĉju - uzaludnja ti
muka, ili uzaludnja nam muka. Znaĉi, u pitanju sam ja, a ovo drugo, u pitanju je Pokret
za promjene ili Grupa za promjene.
Ima li, graĊani Crne Gore, što smo goĊ rekli da nije bilo tako Da vas podsjetim
da smo se okupili kao Grupa za promjene, kao struĉni ljudi sa ţeljom kao pravi patriote
da ponudimo da Crna Gora bude prosperitetno i dobro društvo. Sjećam se dobro te
odluke, ne znam kako se zvaše to naše tijelo, predsjedništvo ili nešto drugo, kad je
Đukanović prodao KAP, kad smo rekli nema nam druge, treba nam politiĉka snaga svoju
misiju da realizujemo. Zbog KAP-a smo prešli u politiĉku partiju. Ima li rijeĉi koja nam se
nije obistinila, graĊani Crne Gore I ovaj program koji je bio 2006. godine, i ovaj program
koji je bio 2009. godine. Radnici KAP-a i vi sindikalci, pošto ste odgovorni za sudbinu
KAP-a, ovo smo vam dijelili i ubaĉali u ona kola kada ste završavali prvu smjenu. Sva je
istina bila i vama, gospodo, ne zamjeram pošto se radi o jednoj izuzetno sloţenoj temi, i
nauĉnoj i tehnološkoj, i nema jednog profesora univerziteta koji je struĉnjak za cio KAP.
Svi su struĉnjaci za pojedine faze. Pa onda sam htio da bih vas malo edukujem, drţao
vam ova predavanja. Pa onda sam crtao zastave da vam pokaţem što je sadrţajnost
Crne Gore. Dţabe. Politikantstvo, neznanje, strah, korupcija i sve ostalo je do sad
vladalo.
317

Danas mogu da kaţem da niko u Crnoj Gori nema toliko podataka, toliko istine,
toliko rešenja kao što ima Pokret za promjene. Gospodo, danima, noćima, mjesecima,
godinama smo analizirali sve moguće… Moţeš da klimaš glavom koliko god hoćeš, to
me uopšte ne interesuje. Ovo govorim pred profesorima univerziteta, pred svojim
kolegama i pred radnicima, i govorim istinu kao profesor univerziteta. A neko, hoće li se
sprdati sa sudbinom Crne Gore, to je vaš obraz, nije moj.
Znaĉi, graĊani Crne Gore, izuzetno sloţena tema, izuzetno odgovorna tema.
Sudbina Kombinata aluminijuma i Elektroprivrede je faktiĉki sudbina Crne Gore. Imajući
to u vidu, biću i ovaj put odgovoran, jer sam mislio ispoĉetka da priĉam kontra logici pa
dako se vi opametite, pa pošto mi kad priĉamo nešto, vi kontra uradite. Dako napravite
po inerciji to kontra od našeg predloga, pa će to biti u interesu Crne Gore, ali neću,
graĊani Crne Gore, nego ću ovo da vam kaţem.
Prva konstatacija je da je Elektroprivreda ili ukupni energetsko-metalurški
reprolanac, u koji spadaju i rudnici, jedan i drugi i treći kome pripada i jedan i drugi
privredni subjekat, i KAP i Ţeljezara, i ono što je izgraĊeno u Elektroprviredi i ono što su
potencijali, danas je zatoĉenik kartela Đukanovići i Prve banke, Berluskonija i njihovih
smećara, Deripaske i njihovih tajkuna, i vlasnika Glenkora. Njihov šef je Rotšild,
gospodine Krivokapiću, Rotšild. Ovo je interesna grupacija koja je zatoĉila naš jedini
potencijal koji je ostao. Oni u posljednjih šest-sedam godina dana su opljaĉkali Crnu
Goru za više od 600 miliona eura.
Kad sam to jedanput analizirao, jedan mi je zborio, nisi u pravu. A on danas kaţe
o visokim, višim ciframa. Ekološki devastirali. Samo saniranje KAP-a, gospodo, vi koji
zagovarate zatvaranje KAP-a, koštaće nas jednu milijardu. Devetnaesto poglavlje
ministre, da bi sanirali to. Devastirano je u velikoj mjeri, rudna nalazišta. I ona kad su u
pitanju bogate ţice crvenih boksita i kad je u pitanju ugalj.
Danas KAP je sramota svih nas. I mene kao profesora univerziteta i onih mojih
sramnih kolega, kazaću, koji znaju više od mene za pojedinu fazu, a ne smiju za onu, da
ne kaţem, kakvu platu, ne smiju progovoriti, koji baĉaju studente na prvu godinu za
takve gluposti koje se sprovode u KAP-u.
Nemojte, gospodine Krivokapiću, da mi dovodite ijednog stranog struĉnjaka, pa
bio on i Njemac, brukate znanje i pamet Crne Gore koje je kukaviĉno, ali koje postoji.
Danas, gospodo, elektroprivreda je zatoĉena sa A2A i Prvom bankom. Danas je
iz elektroprivrede izvuĉen elektroprenosni sistem. Postoji osnovno pitanje - kako i na koji
naĉin u ovakvim okolnostima valorizovati nešto
Priĉa da se sjever nije razvio od KAP-a. Da zbog KAP-a nema turizma, da zbog
Elektroprivrede nema turizma. To su paušalne priĉe, zato što da je pravi KAP bila bi
realna ekonomija, bilo bi na hiljade malih i srednjih preduzeća, bio bi sjever i jug sa onim
318

što znaĉi 50%. Ne mogu da vam kaţem, da vam izvuĉem što mi je Vodopivec prije
sedam godina rekao, genijalac, Ċe sam ja kod njega magistrirao, koji je sve saĉuvao,
slovenaĉke i ţeljezare i kombinate i elektroprivredu - profo, 80% je u zreloj privredi i
ekonomiji. A znate li što je zrela ekonomija i privreda To je KAP, to je metaloprerada.
To je nešto što je realna ekonomija, to je nešto što smo kad smo sa Andrijom bili u
Ĉeškoj, sedam milijardi, od kojih se dvije milijarde se puni budţet.
Gospodo, postoje tri varijante za sve ovo. To je da se nastavi u postojećim
politiĉkim odnosima raskubanje onoga što je ostalo u Crnoj Gori. Katastrofa da se
nastavi ovo. Druga katastrofa manje, ali takoĊe je zatvaranje KAP-a i rasprodaja
Elektroprivrede. I nekakve gluposti - uzmi od Prve banke rudnik pa ga spoj sa
Termoelektranom, pa poslije KAP ovako, pa uzmi dugove i ostale stvari.
Suštinsko pitanje je da li moţemo iz sadašnjih ograniĉenja da napravimo da KAP
bude moderan, konkurentan, ekološki saniran, da on moţe da plaća trţišnu cijenu
elektriĉne energije, da on moţe da vrati ove dugove, da on moţe da produkuje na
stotine, ali da ne kaţem na hiljade malih i srednjih preduzeća. Moţe. Ljudi, moţe, i to je
suštinsko pitanje za Crnu Goru. Ĉašću obraza, profesurom, mojim referencama i svim
ostalim se kunem da to moţe. Potrebna je politiĉka volja, potrebna je vaša odluĉnost,
gospodine Krivokapiću. Iskoĉite iz Vlade ako neće da ispune. Morali su da ispune jer ovi
zakljĉci su imali teţinu zakona, ali nijeste.
Zašto ste donijeli Zakon o poravnanju Zato što ste ugradili institut dogovora pa
hoćete s Rusima da se dogovorite i da vam Roćen ono što je na granici sa Šojguom, što
mu je zavrnuo ruku u kafani onoj tamo, prije mjesec dana, da se iza toga dogovorite na
štetu graĊana Crne Gore.
Gospodine Krivokapiću, vama se prvo obraćam, ovo je vaša posljednja šansa da
iskoĉite iz voza koji će se survati zajedno sa svakolikom Crnom Gorom. Da ispunimo
ovo, da raskinemo ugovor, da realizujemo modernizaciju, investicioni koliĉnik 2-4 godine
dana. Pa ljudi, bre, iduće nedjelje idemo sa komisijom za privatizaciju. Vi priĉate da
nema Kombinata koji nema svoju struju. Jesam li vam dao i studiju za Ţeljezaru Ne
interesuje me slava, neka bude vaša, ali da KAP, Ţeljezara i sve ostalo budu motorne
snage razvoja Crne Gore. Što ste napravili Ništa. Neću više ništa da vam dajem.
Ljudi, samo da spojimo Kombinat aluminijuma u Mostaru, Sevojno, eto sreće.
Znaĉi, potreban je barem kombinat kao što je mostarski, koji će da razvije tehnologiju od
A do Š, prerada ide u Sevojno, zajedno sa valjanjem i livenjem, zajedno sa
presovanjem, u odnosu 40-50%. Ingota nema više i onog tajnog dogovora koji je
Banjević napravio sa onim tajkunom Riĉom, sa Glenkorom. Nema, bre, ingota, to kaţi
ministre, ingot je to što niko ne proizvodi u svijetu. Ministre, od ingota do lima, do folije,
ne do prozora i ne do automobila, nego do meĊuproizvoda kao što je mostarski je faktor
2-3%. Znate li koliko mostarski kombinat plaća struju Od tajkuna onih koji su iz
Bugarske i svih ostalih.
Gospodine Krivokapiću, bolje da nešto nauĉiš. Mi smo i ovaj put bili pravi patrioti,
ponudili smo zakljuĉke o kojima ćemo da govorimo više. Ovo je posljednja šansa, ko ne
podrţi ove zakljuĉke, ovo vam je u drugom obliku, gospodine Krivokapiću, taj je folirant,
taj je kukavica, taj radi ili za Prvu banku ili za Ruse ili za Italijane ili Đukanoviće, taj ima
nešto što je neljudski, što je anticrnogorsko, taj ima liĉni problem. Nek dopune, ako
hoće, po sadrţajnosti, ovo nam je posljednja šansa. Ukoliko, gospodo, ovo ne ispunite,
ovo će biti program, graĊani Crne Gore, fronta koji će se formirati, on će se zvati
319

antireţimski, antikartelski, alternativni, evropski, prosperitetni, odrţivi. Na vama je da
saĉuvate Crnu Goru i svoj obraz, pa kako hoćete.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Idemo dalje, u ime Nove srpske demokratije, ili skraćeno Nove, kolega Strahinja
Bulajić.
STRAHINJA BULAJIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, poštovane kolege,
Više puta smo ukazivali, a i sada ću da ponovim da je neshvatljiv takav odnos,
odnosno tako neodgovoran odnos Vlade prema sopstvenoj privredi, a posebno prema
elektrometalurškom kompleksu, ako se to tako uopšte više moţe i nazvati. U tom
kontekstu posmatramo i KAP i Rudnike boksita, i Elektroprivredu, i Rudnik uglja u
Pljevljima, ali i Ţeljezaru u Nikšiću.
Ne slaţem se sa nekim mišljenjima iznesenim, pogotovo ne sa stavom ministra
Kavarića izreĉenim u uvodnoj rijeĉi. Shvatam šta ministar hoće, ali ĉini mi se da ipak
stvari stoje malo drugaĉije. Kazali ste da je ovdje kljuĉno pitanje raskid ugovora. Ne
manje vaţno je i ono što mu je prethodilo, a o tome nijeste rijeĉi rekli. Dakle, nijeste rekli
šta je prethodilo raskidu ugovora.
Znate, ministre, u principu jesam za amnestiju, ali nijesam za amneziju. Ne
slaţem se, kaţem, sa tim mišljenjima i mislim da je, ne umanjujući ulogu
partnera, ipak kljuĉni krivac za ovakvu situaciju sa KAP-om Vlada Crne Gore.
ruskih
Vlada Crne Gore je prihvatila i potpisala onakav kupoprodajni ugovor i sve što ga
je potom pratilo. Tuţba ruske strane pred Arbitraţnim sudom, zatim kontratuţba pa do
prihvatanja odredbi ugovora o poravnanju. Liĉno mislim da je ugovor o poravnanju pored
mnogih ostalih parametara, iako je moţda u datom momentu i izgledao kao spas za
Vladu, kljuĉna greška Vlade koja je Crnu Goru danas pored ostalog i dovela u ovakvu
privredno- ekonomsku situaciju, pa mogu reći, po mom skromnom mišljenju, i u datom
trenutku pred potpuni ekonomski kolaps.
Naime, u odredbama
o poravnanju sadrţanim u Zakonu o obligacionim
odnosima, predviĊeno je da ugovorom o poravnanju lica izmeĊu kojih postoji spor i
neizvjesnost u nekom pravnom odnosu pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor,
odnosno uklanjaju neizvjesnost i odreĊuju uzajamna prava i obaveze. Tako piše u
Zakonu.
320

Taĉno je da i sadrţaj ovog ugovora o poravnanju sadrţi dosta spornih i
neizvjesnih odnosa izmeĊu ugovornih strana, i da su takvi odnosi trajali dugo, pa se
postavlja pitanje, gospodine ministre, po Vašem mišljenju šta je uzrokovalo te odnose sa
vaše i sa ruske strane. Da li je crnogorska strana struĉno, savjesno i odgovorno vodila
poslove oko zakljuĉenja ugovora o kupoprodaji akcija Kombinata aluminijuma i Rudnika
boksita, kao i zašto je tolerisano da kupac akcija nije izvršavao ili je neuredno izvršavao
svoje ugovorene obaveze, i kakve su mjere sa crnogorske strane preduzimane da do
toga ne doĊe Ja mislim da nijesu preduzimane nikakve, bar ne adekvatne mjere.
Dakle, suština poravnanja, pa i ovog poravnanja, jesu meĊusobna popuštanja u
vezi sa spornim i neizvjesnim odnosima izmeĊu strana koje zakljuĉuju ugovor o
poravnanju. Iz sadrţine ovog ugovora liĉno mislim da se nedvosmisleno moţe zakljuĉiti
da je postojalo takvih odnosa, ali se ne vidi da su meĊusobna popuštanja izvršena u
jednakoj mjeri ili pribliţnoj mjeri. Ako tako nije postupljeno onda nije izvršeno
popuštanje, nego je jedna od ugovornih strana prekomjerno oštećena u odnosu na
drugu ugovornu stranu, a u tom sluĉaju moglo se traţiti, odnosno traţi se poništenje
ugovora. Vi kaţete da je to sad kljuĉna priĉa, a šta je tada bilo
Dobronamjerni utisak i procjena je da je kod uzajamnih popuštanja - crnogorska
strana, ja kaţem svjesno i dobrovoljno, predsjednik Skupštine kaţe zbog neznanja ili
korupcije - prekomjerno oštećena. Prihvatam ranije datu konstataciju predsjednika
Skupštine i dodajem - Vada Crne Gore je to uradila i svjesno i dobrovoljno. A evo otkud
takav utisak.
Poravnanje po ovom Ugovoru uslovljeno je izvršavanjem razliĉitih odloţnih i
vremenski dugih obaveza ugovornih strana, a naroĉito obaveza CEAC-a, KAP-a i
Rudnika boksita. Zakon dozvoljava da poravnanje moţe biti uslovno, ali kako to obiĉno
biva, ţivot je iznad zakona, pa se moţe desiti da se neki od uslova ne ispune, ĉak i
protivno volji ugovorne strane koja tako postupi, a ovo se odnosi na CEAC, na KAP i na
Rudnike boksita. U takvim sluĉajevima ugovori nijesu, naglašavam nijesu, utvrĊene
pravne mjere prema strani koja ne izvršava ugovorne obaveze. To je nevjerovatno, ali to
je taĉno, i to je Vlada potpisala.
Dalje, diskutabilno je da li su odredbe ugovora u skladu sa vaţećim crnogorskim
propisima. Nijesam pravnik, ali na primjer odredbe iz taĉaka 18-2, 18-3, 18-4, 21-1, 25-
321

1, ako je ovo moje mišljenje osnovano, nije trebalo propisivati u ovom ugovoru, odnosno
pitam zašto su propisivanje ako se znalo da nijesu po zakonu. To je onda apsolutna
neozbiljnost, ali i loša namjera, moţemo i to da tvrdimo.
U taĉkakam 4-1, 5-1,6-1,7-1 i 8-1 predviĊeno je da Vlada Crne Gore obezbijedi
ĉak pet garancija nazvanih drţavne garancije, koje se izdaju za razne osnove na veoma
visoke novĉane iznose, ukupno preko 130 miliona evra sa kamatama oko 170 miliona
evra. Pored obaveze izdavanja pomenutih drţavnih garancija, ugovor sadrţi i druge
odredbe koje se odnose na Crnu Goru ili Vladu Crne Gore. Ipak i pored svega što se
ĉulo i što se zna, teško je shvatljivo i razumljivo zašto su preuzete tolike obaveze. Ĉuli
smo milion priĉa, ali opet, zašto Nejasno je da li je Vlada Crne Gore mogla da
pretpostavi da moţe da se desi ovakva situacija i da je rok, bio je tada ĉini mi se 15.
mart, mogao da bude koban po ekonomiju Crne Gore, odnosno svi se toga dobro
sjećamo, je li Mogućnost istovremenog pada svih garancija, a neće biti da su samo
Rusi iskljuĉivi krivci.
Dalje, ĉinjenica je da su u ugovoru predviĊene obaveze CEAC-a, ali ne i njihove
odgovarajuće garancije u sluĉaju da ne izvrši neki od ugovornih obaveza. Mi smo dali
garanciju a oni baš ništa, i vi to pihvatate. Nije izvjesno da li bi mogli nadnoknaditi štetu
od CEAC-a u sluĉaju da se za to neispune ugovoreni uslovi. Vlada prihvata da se u taĉki
22 ugovora predviĊaju simboliĉni, ali zaista smiješno simboliĉni penali koje je duţan da
plaća CEAC. Bolje bi bilo da to nijesu ni potpisali. TakoĊe, Vlada prihvata normu iz taĉke
23 kojom je predviĊen isuviše mali iznos obnovljive ĉinidbene garancije koju je duţan
da obezbijedi CEAC.
Dalje, Vlada prihvata ugovor o poravnanju u kome nema odredbi o zaposlenim u
Kombinatu aluminijuma i Rudnicima boksita. Nema. Na strani 10 Ugovora pominje se
socijalni program za KAP i socijalni program za Rudnike boksita kao aneks 12, a u taĉki
5-2 pominje se socijalni program drţave Crne Gore, tako piše. Zašto je to izostalo,
mislim da je gospodin Krivokapić i na to dao odgovor.
Jedan od potpisnika ovog ugovora je i M plus grupa. U definicijama na strani 10
je navedeno znaĉenje ove firme, a u tekstu ugovora je veoma malo odredbi o njenim
pravima, obavezama i odgovornostima. Svi mi znamo šta je M plus grupa, ali u ugovoru
o poravnanju ovo piše što ja kaţem. Uz to, ova firma nije potpisnik ugovora o
322

kupoprodaji, otkud ona u ugovoru o poravnanju Nije potpisnik Ugovora o kupoprodaji,
ministre, koji se ovim ugovorom raskida, a nije ni tuţilac u arbitraţnom sporu, ista ta M-
plus grupa. Tako da nije jasna Vladina intencija da i M plus grupa bude uĉesnik u ovom
ugovoru, potpuno je nejasno, a neko suvislo objašnjenje je potpuno izostalo.
Vrijeme brzo curi, samo jedan minut još. Vlada prihvata odredbe u taĉkama 18-2
do 18-5 koje se odnose na zaštitu ţivotne sredine, ne omogućavaju da KAP i Rudnik
boksita odreĊeno vrijeme se ne pridrţavaju. Dakle, te odredbe omogućavaju da se
Kombinat aluminijuma i Rudnici boksita ne pridrţavaju propisanih mjera zaštite. U taĉki
18-2 nije navedeno sa ĉime CEAC garantuje pridrţavanje odredbi zaštite, a u taĉki 18-3
nije data dinamika dostizanja. Sve ste ovo potpisali. Nijesam primijetio ni da je
predviĊeno da će o ovoj zaštiti postojati poseban aneks, a u kupoprodajnom ugovoru
mislim da je to bio aneks 5.
U taĉkama 28-2 i 28-3 dati su rokovi u kojima je CEAC duţan da izvrši ono što je
bila njegova obaveza da izvrši u odreĊenom vremenu. OdreĊeni su dugi rokovi koje je
Vlada prihvatila a i oni se ne moraju poštovati zbog navedenog u tekstu, pri kraju taĉke
28-3 koji se odnosi na usaglašavanje. A zašto je tako i na to je dao odgovor predsjednik
Skupštine.
Potpuno je nevjerovatan i neshvatljiv stav Vlade, odnosno prihvatanje norme u
taĉki 34-6 kojom je omogućeno pravo ustupanja ili prenos prava ili obaveza na bilo koje
lice u okviru M plus grupe, bez saglasnosti Vlade Crne Gore.Taĉka 34-6 proĉitajte, pa
ako laţem izviniću se.
Gospodine minsitre, ĉiji je to predlog bio Vaš ili ruski Ako je bio ruski, što ste ga
prihvatili To nije u redu, a rekli ste da je kljuĉno pitanje raskid ugovora danas. Nije mi
jasno zašto je to Vlada prihvatila i ne mogu da vjerujem da Vlada nije razmišljala o
mogućnostima zloupotrebe, ali Boţe moj, moţda je postojala namjera da se to i tako
privhati.
Na kraju, jasno je kakav je kupoprodajni ugovor o kome smo ovdje već
raspravljali kada je Vlada bila spremna da prihvati ovakav ugovor o poravnanju. Usudiću
se da kaţem, a vjerujem da je ugovor o poravnanju u tom momentu predstavljao spas
za Vladu i za, treba biti pošten i reći, Crnu Goru, jer bi morala da izbroji kupcu oko 307.
miliona evra po osnovu podnesene tuţbe pred medjunarodnim arbitraţnim sudom i taj
ugovor je u stvari bio nuţno zlo preko koga će Crna Gora sada da otplaćuje taj dug u
ratama.A, kakve su posljedice, kakve posljedice ostavlja ovakav odnos Vlade prema
sopstvenoj privredi, prema sopstvenom narodu, i ukupnoj crnogorskoj ekonomiji, to se
vidi svaki dan na svakom koraku. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Stekli su se bili raskidni uslovi prije toga ugovora.
323

U ime Socijaldemokratske partije, kolega Šehović. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Uvaţeni ministre Kavariću, poštovane kolege,
Prije nešto više od tri mjeseca je u ovom visokom domu postignut, moţda ne
formalni, ali svakako suštinski konsenzus oko budućih poteza koje bi trebalo povlaĉiti, a
kada je rijeĉ o KAP-u. To je bio prvi put u posljednje vrijeme da je Parlament napravio
suštinski dogovor oko tako vaţnih ekonomskih pitanja kako svakako jeste pitanje
Kombinata aluminijuma. Ta rasprava je, takodje, pokazala i kakve štetne posljedice je
izazvao neoprezan odabir strateškog partnera iz 2005. godine, našta je SDP u
kontinuitetu ukazivala, koji je od poĉetka ustanovio praksu izvlaĉenja novca iz Crne
Gore, koje se ĉvrsto, ĉak i danas, drţi, s obzirom na brojne nagomilane dugove koje
ostavlja iza sebe, ĉak i prethodnih dana, od kojih su najvidljiviji oni dugovi koji su vezani
za elektriĉnu energiju.
Niti ijedna drţava koja njeguje biznis sa partnerom koji prazni njene javne
finansije ne moţe ostati nekaţnjena, a posebno ne ako je mala. Crna Gora danas plaća
tu cijenu veoma skupo. Plašim se da ako ne izvuĉemo pouke da moţemo platiti da će
cijena zapravo se prikazati u gubitku karaktera drţave, a u najgorem sluĉaju ćemo doći
u situaciju da je platimo i gubitkom karaktera i gubitkom drţave. Zato je danas vaţno da
se izdignemo iznad dnevne politike i da na adekvatan naĉin sagledamo informaciju koju
nam je Vlada dostavila.
A što smo nakon tri mjeseca od strane Vlade Crne Gore dobili
Parlamentu je dostavila informacija u kojoj se umjesto rješenja, stiĉe se utisak,
nude nove alternative, umjesto raskida saradnje, cinici bi rekli da se preferira nastavak
saradnje; umjesto ĉuvanja Elektroprivrede Crne Gore razradjuju se modeli koji
podrazumijevaju njeno cijepanje; umjesto prilagoĊavanja koliĉine proizvodnje i shodno
tome prilagoĊavanja koliĉine elektriĉne energije koja se isporuĉuje KAP-u došli smo u
situaciju da je za ova tri mjeseca dug Kombinata aluminijuma prema Elektroprivredi
Crne Gore narastao i preko 15 miliona eura. Medjutim, koje su to suštinske zamjerke
Socijaldemokratske partije na ovakav pristup.
Prva se tiĉe ĉinjenice što SDP neće podrţati nikakav nastavak saradnje sa
CEAK-om, iz najmanje dva razloga: Prvi i osnovni je taj što je to u suprotnosti sa
skupštinskim zaklojuĉcima, a drugi je taj što nam sedmogodišnje iskustvo sa ovim
partnerom uĉi da on na KAP gleda kao na cjevĉicu za isisavanje novca iz Crne Gore što
bi nas u konaĉnom, ukoliko bi i dalje nastavili bilo kakav oblik saradnje sa njim moglo
dovesti do ĉinjenice da od drţave Crne Gore napravi drţavu ljušturu bez svoje suštine,
budući da bi to podrazumijevalo ekonomsko potĉinjavanje ovoj stranoj kompaniji.
Prihvatanjem uslova, s druge strane, na kojima CEAK insistira u zamjenu za
akcije, a koji se podsjetiću vas tiĉu njihovog insistiranja na pravu veta za sve kljuĉne
odluke koje će se u buduće donositi u vezi Kombinata aluminijuma, njegovo insistiranje
na ostatka dijela menadjerskih struktura iz CEAK-a i, u konaĉnom njegovo insistiranje da
u sluĉaju neuspjeha privatizacije drţava Crne Gore preuzme na sebe obavezu da otkupi
akcije a da u momentu potpisivanja tog novog eventualnog ugovora ne kaţe po kojoj
cijeni je krajnje neprihvatljivo za Crnu Goru i to je zapravo put u novo finansijsko
iscrpljivanje Crne Gore, ili bih rekao siguran put u nesigurnu budućnost.
324

Toni Bler je svojevremeno rekao da je kljuĉ za mijenjanje svijeta njegovo
razumijevanje. Ja bih rekao da je kljuĉ za rješavanje problema KAP-a razumijevanje
problema KAP-a, a suština je sljedeća: Kombinat aluminijuma nema nikakvu ekonomsku
perspektivu dok god je CEAK u igri, u bilo kojem obliku. Podsjetiću vas to je kompanija
koja nas svaki dan košta po 200.000,oo eura samo po osnovu elektriĉne energije: To je
kompanija koja nam je samo za tri mjeseca potrošila 4 budţeta za pripravnike i to je
kompanija koja je u nekoliko navrata prilikom plaćanja Dojĉe banci, prilikom plaćanja
garancija Dojĉe banci ponizila i Vladu Crne Gore i Skupštinu Crne Gore i drţavu Crnu
Goru. Sa takvom kompanijom nema pregovora. Takvoj kompaniji se ne smije dozvoliti
da nas uslovljava bilo ĉim, a pogotovo ne sa onim stvarima koje sam prethodno
pomenuo.
Zato drţava treba da razraĊuje i ideju kontrolisanog steĉaja po modelu nikšićke
ţeljezare jer je to jedna od varijanti sa kojom se drţava Crna Gora moţe suoĉiti ukoliko
za tim posegne neko od njenih povjerilaca. Jer, steĉaj ukoliko je adekvatno pripremljen
ne mora predstavljati problem. On moţe predstavljati rješenje a rješenje smo vidjeli u
najsveţijem primjeru kod Ţeljezare Nikšić.
Drugo ozbiljno neslaganje koje Socijaldemokratska partija ima kada je rijeĉ o
informaciji koja nam je dostavljena, jeste ĉinjenica što se problem Kombinata
aluminijuma pokušava rješavati cijepanjem Elektroprivrede Crne Gore zaboravljajući da
jedino cjelovita moţe biti garant ekonomske i energetske nezavisnosti. Dakle, SDP
izdvajanje Termoelektrane iz Elektroprivrede Crne Gore i tovarenje dugova KAP-a na
Termoelektranu neće podrţati zbog najmanje dva razlika: Prvi i osnovni je taj što se
remeti vlasniĉka struktura u ostatku Elektroprivrede Crne Gore na štetu drţave Crne
Gore i to remećenje vlasniĉke strukture bi moglo u konaĉnom i ne smijemo dozvoliti da
se makar i u primisi pojavi ĉinjenica da strana kompanija mogla da odvlada drţavnom
kiĉmom crnogorske ekonomije kakva svakako jeste Elektropriveda Crne Gore zajedno
sa Termoelektranom. Zbog toga drţava Crna Gora ne smije dozvoliti da se vlasništvo u
ostatku elektroprivrede pomjeri ni za minimum.
I drugi problem koji je definitivno evidentan i koji ţelim ovdje da potenciram jeste
ĉinjenica da bi izdvajanje Termoelektrane iz Elektropriverde Crne Gore znaĉilo i
narušavanje prirodnog sklada koji postoji izmedju termo i hidroenergije, a taj prirodni
sklad je nešto što je karakteristiĉno za svaki ozbiljan energetski sistem i zbog toga to
drţava Crna Gora ne smije dozvoliti, jer bi narušavanjem tog prirodnog sklada ozbiljno
ugrozilo stabilnost energetskog sistema a samim tim i uredno snabdijevanje naših
gradjana elektriĉnom energijom.
SDP upravo svjesna ĉinjenice da pogrešno gazdovanje nacionalnim resursima
moţe biti i opasnije nego konstantni ataci na njenu drţavnost koji su evidetni i spolja i
iznutra ţeli da na nivo temeljnog nacionalnog interesa istakne dvije stvari a to je potreba
oĉuvanja većinskog drţavnog vlasništva u Elektroprivredi Crne Gore koja ne smije pasti
ispod 55 procenenata i potreba oĉuvanja cjelovitog proizvodnog sistema Elektroprivrede
Crne Gore. Zbog toga ćemo predloţiti zakon, jer ţelimo da taj zakon obaveţe i ovu i sve
buduće vladade da je to jednostavno aksiom koji se podrazumijeva.
Poštovane kolege, šestu godinu od datuma nezavisnosti crnogorska drţava je
nedavno proslavila. Rekao bih da ta drţava nakon šest godina nije ni sigurna ni
osigurana, ĉak bih mogao ustvrditi da je neposredno ugroţena i to više iznutra a manje
spolja zbog brojnih ekonomskih problema sa kojima se suoĉavamo. Upravljanje malom
drţavom na bazi pogrešnog razvojnog modela moţe biti jednako opasno kao i teţnja za
325

upravljanjem Crnom Gorom od strane onih koji negiraju njenu drţavnost. Jovo Kapiĉić je
u pravu kada kaţe da je i grahovaĉko-vuĉedolskoj i 13.julskoj generaciji pošlo za rukom
jedna stvar, a to je da su nakon 73 godine ĉak dva puta uspjeli da prospu crnogorsku
drţavnost. Plašim se da se našoj generaciji to isto moţe desiti. Plašim se da današnja
generacija od drţave Crne Gore moţe dobiti kvazi drţavu ako napravi još jednu
pogrešnu stratešku odluku koju bi pravdala prethodnim greškama. Zato sam ubijeĊen da
će crnogorski parlament imati snage da se izdigne iznad dnevne politike i da u
konaĉnom pronaĊe adekvatan model koji bi znaĉio izlazak iz ove situacije i Kombinata
aluminijuma, ali bih rekao i Elektroprivrede Crne Gore, jer je to od suštinske njene
vaţnosti. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Šehoviću.
U ime Socijalistiĉke narodne partije će se obratiti kolega KaluĊerović.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala vam, gospodine predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine ministre Kavariću sa
saradnicima,
Prije nego što kaţem nekoliko reĉenica povodom informacije Vlade o ovoj
problematici, poziv Vama, gospodine ministre, da pred ovim domom i pred ukupnom
javnošću prokomentarišete, u trenutku kada budete cijenili da je to neophodno i kada
budete mogli da to uĉinite, ĉinjenicu koju je već, kolega poslanik dr Bulajić jednim
dijelom ukazao, znaĉi: inostrani potpisnici ugovora o poravnanju su dvije firme: jedna je
CEAC Holdings Limited sa Kipra, po meni of šor kompanija, druga je M plus Limiti koja
djeluje u skladu sa zakonima drţave Dţersi, Dţersi je ostrvo u Antlatiku i ovo je of šor
kompanija. Kada je zakljuĉen ugovor o kupoprodaji koji je zamijenjen ugovorom o
poravnanju, drugi su bili potpisnici kupoprodajnog ugovora, medju njima firma Salamon
Enterprises Limited iz Kipra.
Pitam Vas, gospodine ministre, da li Vlada Crne Gore ima sigurne garancije da
ove of šor firme,kćerke, imaju snaţne garancije i pravne veze, firme majke, koja za
sluĉaj neispunjenja obaveza koje se mogu odnositi i na iznose koje prelaze više stotina
miliona evra da u tom dijelu moţemo biti sigurni
Dakle, sada povodom informacije, da li to Vlada nije htjela ili nije smjela ili pak
nije mogla zbog lošeg ugovora ništa da uĉini na realizaciji zakljuĉaka Skupštine Crne
Gore od 29. 02. 2012. godine. Da podsjetim, Skupština je tada, pored ostalog, zakljuĉila:
1. hitno raskinuti saradnju sa CEAC-om i preuzeti kontrolu nad KAP-om; 2. obezbijediti
potpunu i nezavisnu reviziju poslovanja KAP-a od dana preuzimanja od strane CEAC-a
koja će biti dostavljena Skupštini; 3. obezbijediti najpovoljniju dinamiku otplate kredita po
osnovu izdatih drţavnih garancija i sprijeĉiti ugroţavanje likvidnosti crnogorskog
ekonomskog sistema. U ovom trenutku moţemo konstatovati da ništa ili da gotovo ništa
od toga nije realizovano.
Vlada ne moţe da sakrije ĉinjenicu da je naţalost pitanje sedmice ili pitanje dana
kada će se aktivirati izdate preostale drţavne garancije po osnovu kredita KAP-a u
iznosu od oko 110. miliona evra po proceduri ubrzane naplate, i to: 60 miliona evra
prema VTB banci i 49 miliona evra prema OTP banci. Ovdje je posebno interesantno što
u informaciji Vlada naglašava da je pretpostavka za odlaganje obaveza po izdatim
326

drţavnim garancijama definisanje vlasništva u KAP-u kao pretpostavke za promjenu
menadţmenta KAP-a koji bi trebalo da da saglasnost na preuzimanje duga jer sadašnji
menadţment neće da da saglasnost za preuzimanje duga od strane drţave što se inaĉe
potvrdilo i u sluĉaju onih 23 miliona garancija prema Dojĉe banci. Istovremeno Vlada
gotovo ništa ne ĉini da do promjene vlasniĉke strukture u KAP-u stvarno dodje. Kako
drugaĉije tumaĉiti ĉinjenicu da nas Vlada tri mjeseca, nakon usvajanja zakljuĉaka
Skupštine, o ĉijem sam sadrţaju već nešto rekao, informiše da drţava razmatra
pokretanje arbitraţnog postupka kako bi se akcije CEAC-a, i u rudnicima Boksita Nikšić
prenijele na drţavu. Logiĉno se nameće zakljuĉak - Vlada se pomirila sa tim ili ako
hoćete Vlada pristaje da naplata kompletnog duga po izdatim drţavnim garancijama
padne na teret Budţeta Crne Gore odnosno na teret svih graĊana Crne Gore.
Kao varijante mogućeg rješavanja problema u KAP-u Vlada vidi: mogućnost
uvodjenja steĉaja u KAP-u, i odmah se jasno izjašnjava da nije za tu varijantu; drugo, za
pokretanje arbitraţnog postupka u odnosu na tu varijantu Vlada kaţe da je to "najmanje
poţeljna opcija zbog oĉekivanog trajanja i visokih troškova". Pri tom, Vlada ne nudi ni
jednu jedinu rijeĉ o procjeni vremena trajanja arbitraţnog postupka, sada smo ĉuli od
uvodnog, dodatnog, obrazloţenja gospodina ministra da je procjena godinu dana,
mislim da je to vrlo diskutabilan rok, niti je govorila o procjeni visine troškova za vodjenje
takvog postupka;treća varijanta, to je restruktuiranje KAP-a kroz konverziju duga KAP-a
u akcije i preuzimanje upravljanja KAP-om. Iz ponudjene informacije Vlade, potpuno je
oĉigledno da je ovo opcija za koju Vlada snaţno navija.
Interesantno je da u toj varijanti Vlada raĉuna sa sigurnošću da bi CEAC prenio
akcije KAP-a na Vladu. U vladinoj elaboraciji ove varijiante ima ima jedna interesantna
reĉenica koja glasi: " Treba imati u vidu da CEAC zahtijeva odreĊenu vrstu zaštite prava
kao manjinski akcionar". Ostaje nama da kao Parlament nagaĊamo šta se sve krije iza
ovakve konstatacije Vlade. Za mene je ovo neprihvatljiv naĉin komunikacije Vlade sa
Parlamentom i javnošću oko rješavanja izuzetno znaĉajnog pitanja za ekonomiju i
ukupne javne finansije Crne Gore.
Nema nikakve dileme, Vlada je u vidjenjima rješavanja problema KAP-a potpuni
talac ranijeg predsjednika Vlade i sadašnjeg predsjednika DPS-a Mila Đukanovića. Da
podsjetim, taj gospodin je bio predsjednik Vlade i u julu 2005. godine, kada je zakljuĉen
ugovor o kupoprodaji KAP-a i u novembru 2009. godine kada je taj ugovor zamijenjen
ugovorom o poravnanju. Podsjećam Skupštinu i javnost koja prati naš rad da je
gospodin Đukanović nedelju dana nakon što je Skupština Crne Gore usvojila zakljuĉke o
KAP-u, o ĉijem poštovanju danas razgovaramo, gostovao u emisiji TV Crne Gore "U
Centar" preciznije 8. marta ove godine, tada je Đukanović javno saopštio, pored
ostalog, sljedeće. Mislim da je veoma interesantno da se na to podsjetimo.
Prvo, da je bilo nekorektno poništavanje privatizacionog procesa u
Termoelektrani i Rudniku Pljevlja i da je odlukama Parlamenta i Šturanovićeve Vlade o
odustajanju od privatizacije TE Pljevlja uĉinjena neprocjenjiva šteta za Crnu Goru. Ovo
je citat Đukanovićevih rijeĉi.
Drugo, da je bio u prilici da vidi kako menadţment KAP-a raĉuna ulaganje u
Kombinat i da oni imaju razloga da vjeruju, dakle Đukanović misli da menadţment KAPa
ima razloga da vjeruje, da su uloţili u Kombinat 200 miliona evra. Podsjećam da je
Vlada zvaniĉno saopštila da su ulaganja inostranog partnera u Kombinat 30 miliona
evra.
327

Sljedeće što je tada Đukanović saopštio, molim da na ovo posebno obratite
paţnju, da je Vlada, znaĉi citat Đukanovića, predloţila, a da je Parlament prihvatio
rješenje da se problemi KAP-a rješavaju konverzijom duga u akcije. Ovo je gnusna laţ
jer ste mi svi svjedoci da nigdje u zakljuĉcima Skupštine nema takvog stava. Rekao je
tada Đukanović u emisiji sljedeće. Vlada smatra da je proizvodna cijena aluminijuma u
KAP-u 2300 dolara po toni, a kada je prodajna cijena aluminijuma 1300 dolara po toni,
godišnji gubitak KAP-a je 100 miliona dolara. Ovo su rijeĉi Đukanovića, a moj komentar
je da se oĉigledno Đukanović dobro snalazi u raĉunu do 100 miliona dolara. Citirane
izjave Đukanovića predstavljaju ekonomski monstruozne konstrukcije kojima se
pokušava dati alibi za pljaĉku i pustošenje ekonomije i javnih finansija Crne Gore kroz
višegodišnje neregularno poslovanje Kombinata. Naţalost, navedeni citati
Đukanovićevog viĊenja stanja u KAP-u i naĉina njihovog rješavanja oĉigledno su okvir u
kojem je zarobljena Vlada Crne Gore da tako postupa i samo fingira naĉin izlaska iz
ovog problema.
Sve upućuje na to da Đukanović preko Vlade gospodina Lukšića ţeli da izvrši
nekoliko krupnih stvari. Prvo, da više stotina miliona duga KAP-a koje iskazuje postojeći
menadţment KAP-a bez provjere prihvati kao stvarni dug i ko bajagi ga riješi njegovim
konvertovanjem u akcije. Pri tom Đukanoviću i Lukšićevoj Vladi ne pada na pamet da
Skupštinu i javnost obavijeste šta su uĉinili u pogledu revizije poslovanja KAP-a i da u
okviru toga makar provjere jedan podatak koji ću navesti. Koja je to potreba bila da
menadţment KAP-a 11. aprila 2007. godine, gospodine ministre, zakljuĉi sa VTV
bankom ugovor o srednjoroĉnom finansiranju na 230 miliona dolara, kada se zna da je
2006. KAP ostvario profit od blizu 100 miliona dolara, da je 2007. godine ostvarena
proizvodnja od 124.000 tona ili 24% iznad instalisanih kapaciteta i da je sve to vrijeme
Kombinat poslovao, kao što je to i sada sluĉaj, bez zaliha. Mi osnovano sumnjamo da je
u pitanju fiktivno zaduţivanje KAP-a preko tzv. interkompanijskih kredita.
Drugi cilj koji Đukanović i Vlada koja ga slijedi ţeli da ostvari je da u navodno
dramatiĉnim uslovima spašavanja KAP-a realizuje ranije dogovarani scenario podjele
jedinstvenog elektroenergetskog sistema Crne Gore na dva dijela. Jedan koji bi u
proizvodnji elektriĉne energije koristio hidroenergiju i drugi koji bi ĉinili Termoelektrana i
Rudnik uglja. U takvoj podjeli italijanska A2A bi imala privilegiju da ima vlasniĉki dio
samo u dijelu Elektroprivrede koji se oslanja na hidroenergiju gdje je proizvodna cijena
elektriĉne energije znatno jeftinija, pa time i mogućnost profitabilnog poslovanja
drastiĉno veća. Na drugoj strani, proizvodnja Termoelektrane bi bila opredijeljena za
potrebe Kombinata, pa bi ĉinjenica što su troškovi proizvodnje elektriĉne energije u
Termoelektrani znaĉajno veći od proizvodnje u hidroelektranama i izvjesno
subvencioniranje drţave, takve cijene elektriĉne energije prema Kombinatu drastiĉno
dodatno opteretio javne finansije Crne Gore. Sve ovo i ovakav odnos Vlade koji traje,
naţalost, duţe od jedne decenije, ponoviću još jednom, ne mogu krstiti drugaĉije nego
kao izdaju ekonomskih interesa Crne Gore. Hvala vam.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vama.
U ime Kluba poslanika Demokratske partije socijalista poslanik Zoran Vukĉević.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
328

Uvaţene kolege, ministre Kavariću, gospodine Kujoviću, gospodine Noveljiću,
Problem KAP-a je mnogo znaĉajan sa više aspekata, ekonomskog, finansijskog,
socijalnog. Smatram da je i sa politiĉkog aspekta, što je ovih dana posebna tema, i ne
samo ovih dana.
O znaĉaju KAP-a ne treba posebno govoriti, ali bih rekao jedan stav. To je da
smatram da je u prisustvu ministra ekonomije gospodina Kavarića koji u saradnji sa
svojim timom predano radi na rješavanju problema KAP-a i uz njegovo puno
uvaţavanje, neophodno je i prisustvo potpredsjednika Vlade gospodina Vujice Lazovića.
Smatram da je, pored premijera, i potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i
finansijski sistem u toku rješavanja problema KAP-a. Funkcionalno potpredsjednik za
ekonomsku politiku i finansijski sistem je najodgovorniji za stanje u ekonomskom
sistemu, uz ministra ekonomije. Zbog toga smatram da je njegovo prisustvo obavezno
kada je u pitanju rasprava o KAP-u, tim prije što je potpredsjednik ukljuĉen u rješavanju
mnogih problema u mnogim drugim preduzećima. TakoĊe, smatram da je poţeljno da
na današnjoj raspravi prisustvuje i ministar finansija gospodin Milorad Katnić, jer se
Ministarstvo finansija bavi ovom problematikom i veoma bi bilo interesantno da ĉujemo i
one probleme sa kojima se KAP suoĉava kada je u pitanju finansijski aspekt problema
KAP-a. Kada smo krajem februara raspravljali o ovoj temi, upravo je bilo dosta
predstavnika Vlade na ovu temu. Mislim da je to doprinijelo upravo sagledavanju ovog
problema sa ovih aspekata koje sam i na poĉetku rekao, prije svega ekonomskog i
finansijskog i, naravno, socijalnog. Dobro bi bilo da se o ovim predlozima razmisli, da
vidimo na koji naĉin je moguće da ĉujemo mišljenje i predsjednika i ministra finansija.
KAP jeste veliki problem, ali moramo biti svjesni ĉinjenice da mi moramo rješavati
taj problem. Ono što je predloţeno zakljuĉcima Skupštine, pored ostalog, ima dva
aspekta. Jedan je taj pravni aspekt koji se odnosi na raskid ugovora i drugi je razvojni
aspekt KAP-a. Predloţene su tri mogućnosti kada je u pitanju preuzimanje vlasništva i
upravljanje KAP-om. To su mogući scenariji. Jedan je uvoĊenje steĉaja, drugi je
pokretanje arbitraţnog postupka i treće je mogućnost restruktuiranja KAP-a kroz
konverziju duga u akcije i preuzimanje upravljanja KAP-a od strane drţave.
Opcija steĉaja ima svoje rizike i mora se ukazati na te rizike i moţe imati velike
posljedice. Koji su to rizici Sami postupak pokretanja steĉaja, bar formalno, radnike
usmjerava prema Birou za nezaposlene. Steĉajni upravnik poziva odreĊeni broj radnika
koji su mu potrebni za obavljanje ili kontinuitet procesa proizvodnje. Za one radnike koji
ostaju bez posla mora se obezbijediti socijalni program, prema procjenama to je negdje
od 25 do 30 miliona i mora se odgovoriti odakle taj novac i mora se obezbijediti
unaprijed. Moraju se obezbijediti i obrtna sredstva kako bi se nastavio kontinuitet
proizvodnje kako ne bi došlo do gašenja KAP-a. TakoĊe, velika dilema garancije od 110
miliona da li da se aktiviraju ili ne. Prema svim procjenama, u istom trenutku, prema
mišljenju većine, da dolazi do naplate od 110 miliona. Mora se postaviti pitanje šta se
dešava sa tih 110 miliona, odnosno odgovor na koji naĉin će se riješiti taj problem.
Realno gledano, imajući u obzir ove ĉinjenice, dosta ima rizika ova varijanta koja moţe
da bude usmjerena ka tome da se ugasi KAP. Posljedice mogu da budu višestrane.
Prije svega, imamo posljedicu sa socijalnog aspekta, 1200 ljudi plus 300 ljudi iz Rudnika
boksita, njihove porodice. Imamo vezu Kombinata aluminijuma sa otprilike nešto preko
100 preduzeća od kojih imamo vezu sa dva velika sistema kao što je Ţeljeznica, kao što
je Luka Bar, što će u toj varijanti imati znaĉajne posljedice i za poslovanje sa
ekonomskog aspekta i u ovim velikim sistemima, a da ne govorimo o onim malim
329

preduzećima koji, takoĊe, imaju koristi u varijanti kada KAP funkcioniše, odnosno kada
KAP radi. Moramo biti svjesni jedne veoma vaţne ĉinjenice, ako se jednom ugase
visoke peći, da je za njegovo ponovno pokretanje proizvodnje, prema procjenama,
potrebno izmeĊu 30 i 35 miliona eura. Mora se naći odgovor odakle ta sredstva
obezbijediti i na koji naĉin u toj varijanti ponovo pokrenuti proces proizvodnje.
Bojim se da jedno takvo rješenje nosi dosta rizika. Ako se eventualno desi ili ako
se odluĉi za tu varijantu, potrebno je krajnje precizno pripremiti sprovoĊenje te odluke
kako ta odluka ne bi dovela do likvidacije KAP-a. Ne bi smjela takva eventualna odluka
da dovede do likvidacije KAP-a nego upravo se mora veoma precizno i veoma briţljivo
pripremiti i voditi ĉitavi taj postupak.
Pokretanje arbitraţnog postupka, veoma kratko i veoma jasno da je to jedan skup
postupak, da se mora poštovati meĊunarodno pravo, ako ţelimo da ne doprinesemo
nekim svojim postupcima narušavanju meĊunarodnog ugleda Crne Gore. Mi moramo
poštovati ta pravila. To znaĉi da se mora ispoštovati ĉitava procedura, što u drugoj
krajnjoj liniji ima sporost rješavanja ovog problema. Treba imati u vidu i varijantu koja se
odnosi na prenos akcija. Ona nije moguća bez odluke Arbitraţnog suda i da je u takvoj
varijanti, takoĊe, potrebno vrijeme da se taj postupak realizuje. Isto tako moramo voditi
raĉuna da i ta varijanta u nekim situacijama, kada se stvara vakuum oko preuzimanja
akcija, moţe doći do gašenja Kombinata aluminijuma, tako da treba biti obazriv i sa ovim
postupkom i briţljivo ga pripremati, ukoliko se odluĉi za tu varijantu.
TakoĊe, ţelim da naglasim da je Vlada, imajući u obzir sve ĉinjenice i znaĉaj
Kombinata aluminijuma u prethodnom periodu, krajnje odgovorno se odnosila prema
ovom problemu i usmjeravala se ka tome da taj Kombinat aluminijuma funkcioniše i
pored socijalnog i ekonomskog aspekta ne treba zaboraviti znaĉaj Kombinata
aluminijuma kada je u pitanju i izvoz. Vjerujem da će i ova Vlada krajnje odgovorno
pronaći rješenje za sadašnju situaciju.
Ono što je veoma bitno, a to je da se mora uraditi detaljna analiza opravdanosti
rada KAP-a. Imajući u obzir sve pozitivne i negativne efekte, nepredvidljivo trţište
aluminijuma, ali i sadašnju situaciju KAP-a, jedino se na taj naĉin moţe naći odgovor na
to kakva je budućnost Kombinata aluminijuma u narednom periodu. Zbog toga smatram
veoma vaţnim odgovore koji se moraju dati, a to je snabdijevanje elektriĉne energije.
Smatram da je potrebno naći izvor, ali najpovoljniji izvor, znaĉi izvor koji će omogućiti
najniţu cijenu koju Kombinat aluminijuma moţe da podnese, moraju se smanjiti troškovi
proizvodnje. Moramo biti svjesni da je sadašnja produktivnost u KAP-u dosta niska 74
tone po radniku, a recimo u Kombinatu aluminijuma u Mostaru je 134 tone po radniku ili,
recimo, u Grĉkoj 200 tona po radniku, a da ne govorimo o nekim većim kombinatima u
Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama itd.
Smatram da je neophodno traţiti rješenja u obezbjeĊivanju novih investicija i
novih investitora koji će uticati na to da se te investicije usmjere ka povećanju ukupnih
kapaciteta proizvodnje KAP-a, odnosno aluminijuma na neki nivo od 155.000 tona koji bi
mogao sa ovim brojem radnika da obezbijedi potrebnu produktivnost kako bi ta ...
(Prekid) modernizacija livnice, proizvodnja legiranih trupaca, blokova, mora biti jedan od
prioriteta kada je u pitanju razvojni aspekt Kombinata aluminijuma i moraju se stvoriti
uslovi za rad glinice i aktiviranje kapaciteta Rudnika boksita. Neprimjereno je da se
glinica uvozi, a da mi imamo svoju rudu. To je nešto što mora biti proizvodni lanac koji
se mora povezati na taj naĉin, koristiti komparativne prednosi kojima Crna Gora
raspolaţe i aktiviranje preraĊivaĉkih kapaciteta. Siguran sam da je ova Vlada odgovorna
330

i da kao što je pronaĊeno rješenje za tako veliki sistem kao što je Ţeljezara Nikšić,
siguran sam da će se naći i adekvatno rješenje kada je u pitanju Kombinat aluminijuma.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Ministar je kao predlagaĉ htio rijeĉ, a od ovog trenutka mogu ići i komentari.
Izvolite.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Zahvaljujem na konstruktivnim tonovima. Ţelio bih da konstatujem jednu stvar
koja, koliko god zvuĉala figurativno, moţe da koristi. Mi se nalazimo na raskrsnici, ne
mislim da je nikakva istorijska, ali na raskrsnici gdje moţemo da skrenemo u više
pravaca. Po pitanju raskrsnice postoji više pravaca koje moţemo da izaberemo. Siguran
sam da nam elaboracija kako smo došli u tu situaciju, koja je dijagnoza, šta se desilo,
koja su loša rješenja iz prošlosti neće mnogo pomoći. Svakako da je korisno, ali ono sa
ĉime bi trebali da izaĊemo iz ovog parlamenta, onoga momenta kada se završi da li
sesija, da li ne znam ni ja koja forma funkcionisanja, jeste opcija koju smo izabrali, iza
koje smo stali zajedno.
Puno toga smo ĉuli po pitanju budućnosti i mogućnosti KAP-a i da li on treba da
opstane. Parlament se odluĉio da KAP treba da opstane. Vrlo je komplikovano pitanje
struĉno, tehnološki, ekonomski i na svaki drugi naĉin. Na bazi svih informacija koje smo
dobili i na raznim adresama, struĉnim sluţbama, akumulirane crnogorske pameti u
posljednjih 30 godina sa raznih analiza, neophodan je izvor struje. Svi znamo koje
mogućnosti stoje na raspolaganju, svi znamo koliko je vremena potrebno da se ta izvor
napravi i svi znamo kakva je cijena iz tih izvora kada se oni prave. Znaĉi, priĉam o
mogućnosti izgradnje novih hidro, priĉam o mogućnosti postojećih termo i priĉam o
mogućnosti pravljenja novih termo izvora.
Svi znamo da, ako hoćemo da KAP ţivi, u meĊuvremenu taj gep moramo da
premostimo sa da li ugovorom ili posvećivanjem nekog izvora energije KAP-u i da, u
svakom sluĉaju, KAP ne moţe da plaća ekonomsku cijenu struje. Ono što je
neophodno, pored toga, da bi sva ova ulaganja imala smisla, jeste investicija u ponovno
aktiviranje glinice, aktiviranje boksita i po tom osnovu osnovne konkurentske prednosti,
jer to je tehnološki i svaki drugi lanac koji u Crnoj Gori predstavlja komparativnu
prednost, znaĉi investicija u boksite, investicija u glinicu i investicija u preradu koja je od
suštinskog znaĉaja. Kada sam govorio, govorio sam o uvezenoj struji koja se koristi i
stavlja u funkciji glinice. Ona ima svoga smisla samo ukoliko imamo preradu. Pojavljuju
se razna interesovanja po tom pitanju. Ono što je suština jeste da KAP, da bi
obezbijedio preradu, mora da ima izvor teĉnog aluminijuma u najkraćem roku 10-15
godina da bi neko uloţio u preradu. U tom sluĉaju moguće je ĉak doći do investitora koji
bi uloţio u preradu da se ostvari cijena od od dva puta, što je, sloţićemo se svi, jako
dobro i omogućava jako veliku kapitalizaciju elektriĉne energije koja stavlja u funkciju
KAP. To je to, što smo vjerujem, svi zajedno vidjeli ono ĉemu stremimo. Mi ne moţemo
donijeti odluku koja će da bude sa svakog aspekta inzvaredna i bez rizika, svaka košta i
svaka nosi svoj rizik, svaka koju izaberemo. Svaka odluka ima svije rizike. Ista je
situacija ili sliĉna situacija je bila sa Ţeljezarom. Taj smo puta kao drţava prošli svi
zajedno i danas se nalazimo u situaciji da imamo investitora koji omogućava, odnosno
331

obezbjeĊuje u prvoj interaciji proizvodnju od 400 hiljada tona kvalitetnog ĉelika.
Prevedite to, profesore Raduloviću, u ono što je turistiĉki proizvod i mislim da ćemo se
lako sloţiti koliki je potencijal industrijske proizvodnje.
Što se tiĉe steĉaja i da kaţem njegovo poreĊivanje sa procesom u Ţeljezari.
Znaĉi, mi smo kao Vlada dobili mandat da steĉaj izbjegnemo, tako piše u zakljuĉcima,
da se pokuša da se izbjegne kao neţeljena opcija. Još jedna stvar, steĉaj ako se desi on
se desi bez kontrole Vlade i Parlamenta, njega pokreću povjerioci. U ovom momentu
postoji 600 sporova. Ono što treba da znamo svi u vezi steĉaja, postoji realna
mogućnost da se proces steĉaja KAP-a ugasi, a isto tako ako se KAP ugasi postoji
realna šansa da se KAP nikada više ne upali, jer je to skopĉano, svi znamo, sa kolikim
troškovima. Ponovno aktiviranje ćelija u KAP-u. Druga svar, sa momentom otpoĉinjanja
steĉaja sve garancije padaju, dolaze na naplatu toga dana.
Nadam se da ne oĉekujete da govorim nešto što nije taĉno. Moramo da kaţemo
kakva je realnost i koji proces moramo da proĊemo. Što se tiĉe opcije koja se odnosi na
mogućnost izbjegavanja steĉaja, ona, na ţalost, podrazumijeva da CEAC potpiše
saglasnost za prenos akcija što je prihvatio pod odreĊenim uslovima, pri ĉemu, da
kaţemo još i tu entuzijazam sa njihove strane pada i oni postaju sve niţi i niţi i
zahtjevniji po tom pitanju.
Treća stvar, i arbitraţa se pominjala. Mi nemamo nikakav problem. Gospodin
KaluĊerović je ispravno pomenuo da troškovi nijesu navedeni. Znaĉi, radi se o
troškovima milionskim, ne mnogo miliona. Cijenim da je to nešto što bi vrijedilo potrošiti
za proces steĉaja za proces arbitraţe, sam po sebi, inicijacija košta oko milion eura i
tako dalje. MeĊutim, ono što je problem u vezi toga jeste, što proces traje i u tom sluĉaju
imamo problem sa plaćanjem struje i tako dalje. Tako da mislim da je osnovni trošak
arbitraţe ne u novcu koji on proizvede, nego u vremenu koje je potrebno da se desi.
Što se tiĉe dalje bilo kakvog detalja procesa, sugestije, mogućnosti stojim vam
na raspolaganju u Parlamentu, odboru, svi smo dobrodošli da sjednemo da vidimo koje
su to opcije otvoreni da ĉujemo svaku sugestiju koja moţe da pomogne da se problem
riješi. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega KaluĊerović, Nimanbegu, Radulović i Bulajić, redom.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala vam.
Gospodine ministre, govorite na ţalost kao da je stanje redovno. Mislim da je
Vlada duţna odgovor ukupnoj javnosti i naravno ovom parlamentu. Ugovor o poravnanju
zakljuĉen je 2009. godine i zamijenjen je ugovor o kupoprodaji. Do tog trenutka se znalo
da je nesolidan ugovorni partner inostrani i bili su svi elementi da se tada raskine
ugovor. Ako kaţete da ste traţili spas u ugovoru o poravnanju, i samo da podsjetim,
ugovorom o poravnanju preuzeli ste obaveze od novih oko 350 miliona evra i zadrţali
istog inostranog partnera koji nam ĉini probleme koje ĉini.
Dakle, gospodine ministre, samo da se prisjetimo kada je Kombinat prodat 2005.
u Kombinatu i Rudnicima boksita Nikšić bilo je zaposleno oko ĉetiri hiljade radnika, sada
zajedno u Kombinatu i Rudnicima ima manje od hiljadu i po, ĉini mi se negdje oko 1 300
radnika. Dakle, 2006. godine, nije sluĉajno Kombinat prodat 2005. godine, jer ljudi koji
332

poznaju kretanje cijene aluminijuma na svjetskoj berzi znali su da ona cikliĉno skaĉe i
trebalo je to da zna i Crna Gora. UbijeĊen sam da su naši kadrovi u Kombinatu
aluminijuma to znali, ali se oni nijesu pitali. Dakle, samo u jednoj godini instrani partner
je radio, meni nije ţao što je zaradio, nego mi je krivo što je to pošlo izvan Crne Gore,
blizu 100 miliona dolara, a već 2007. godine zaduţio Kombinat za više desetina miliona
evra i sada smo, bukvalno, u predveĉerje da ta garancija od tog kredita na 60 miliona
evra padne na teret svih graĊana Crne Gore. Kakvo je to rješenje problema, gospodine
minsitre Mislim da Vlada mora da da odgovore na ova pitanja.
Još nešto, ako je problem što aktuelni menadţment, a oĉigledno jeste problem,
pored mora problema neće da saraĊuje, jeste li analizirali varijantu, ako kod Vlade, ne
zamjerite, nije upućeno direktno vama, nego znam da na ţalost nema politiĉke volje u
vlasti da se tako nešto uĉini, da sami prouzrokujete nastupanje dogaĊaja, ne izvršenja,
to je onaj sluĉaj, jer već je 23 miliona dolara palo na teret drţave do 40 nas dijeli još 17,
a do svih 110 vjerovatno samo koja sedmica. Da sami prouzrokujete da se desi tih 40
miliona i da se onda aktivira automatizam preuzimanja akcija CEAC- a i postajanja
većinskim vlasnikom. Ako ste ugovorili automatizam u prenosu tih akcija, ali bojim se da
su problemi upravo u tome što su nesolidne klauzule na štetu Crne Gore, a u interesu
onog ko nas svih ovih godina pljaĉka. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama.
Izvolite, imate pravo na odgovor.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Ugovor o poravnanju, gospodine KaluĊeroviću, je potpisan 2009. stupio na snagu
2010. u ovom parlamentu raspravljan mnogo puta, najviše puta bez moga prisustva i u
nekom periodu ranijem kada je potpisan. Ono što mislim da smo zajedno izvukli kao
zakljuĉak, to je cijena opstanka KAP-a u tom vremenu i tada nije postojala odluka da se
KAP ugasi. To je cijena koja je u tom momentu bila opstanaka KAP-a. Ono što je vaţno
u ovom momentu, zaista da se koncentrišemo, jeste šta da uradimo sa ugovorom kojeg
imamo danas Dakle, da li smo sami razmišljali o prouzrokovanju dogaĊaja neizvršenja,
sve teoriske i praktiĉne opcije koje postoje i koje omogućava zakon, ugovor o
poravnanju i zakljuĉci Skupština, prije zakljuĉaka Supštine, tu vrstu ograniĉenja nijesmo
imali, ali smo je razmotrili više puta. Dakle, automatizam, odnosno da kaţemo
matematiĉka raĉunica u tom modelu na taj naĉin ne funkcioniše. Dakle, krajnje plastiĉno
-garancije mogu da padnu sve ili nijedna. Nije moguće odrediti 16 miliona pada,
odnosno kada pada garancija jedne banke pada kompletan iznos. Nije se moglo sa Dojĉ
bankom regulisati da padne dio garancije, sa OTP-e bankom se ne moţe regulisati da
padne dio garancije, sa OTP bankom još manje. Znaĉi, padaju ili sve ili nijedna. Sa
padom prve garancije sve su one došle u formalno pravnu situaciju da mogu da budu
naplaćene. Od marta prošle godine se desio prvi dogaĊaj izvršenja i za to smo traţili
smjenu u to vrijeme direktora Krilova, zato jer je namjerno inicirao proceduru kod Dojĉ
banke da bi nas doveo u ovu situaciju. Godinu dana smo uspijevali to da odlaţemo,
došao je momenat kada to nije moglo, i opet kaţem, samo zbog nekooperativnosti,
sabotaţe, diverzije, nazovite kako god hoćete, ruskog partnera.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
333

Izvolite, kolega Nimanbegu.
GENCI NIMANBEGU:
Gospodine ministre Kavriću,
Ţelim sa Vama polemisati u dijelu Vašeg kometara na naša izlaganja. Vi govorite
da treba investirati u Boksite, treba investirati u preradu. Ja vas pitam i zapamtite iz
mog izlaganja. Ko treba da investira u to Da li ovaj partner, koji ništa nije uradio do
sada ili Vlada Ako treba Vlada preko svog Upravnog odbora, onda preuzimate
387.000.000 eura duga. Vi ne kaţete na koji naĉin, tim kojim ekonomskim parametrima,
kojom cijenom, uvezivanjem i Boksita i Glinice i Prerade, kako doći do naĉina otplatiti
387.000.000 eura duga
Zašto radnicima KAP-a platiti socijalni program vrijednosti 30.000 eura, kad
radnik ulcinjske Rivijere, radnik Agropogona da ne govorim, prima 1.926 eura
otpremninu, i to mora preko politiĉkih kontakata da bi se to isplatilo iz Fonda rada. Zašto
je vrijedniji radnik KAP-a drugih radnika Govorite o tome da je sam cilj privatizacije da
se efikasnije upravlja resursima. Ova privatizacija se pokazala loša i zato pokrenite
dijalog. Ja opet govorim, mi imamo luksuz,pošto nijesmo uĉestvovali u tome da kaţemo
mi ćemo biti uzdrţani, ali pokrenite dijalog da li KAP treba ugasiti Pokrenite dijalog, da
li su zakljuĉci koji su usvojeni ovdje u Skupštini usvojeni zbog demagogije i poslanika
ovdje i politiĉkih partija.
Znaĉi, lanac u Crnoj Gori ne prelazi 5%, zato od vas oĉekujem ili radnici, graĊani
Crne Gore oĉekuju odgovor, po ĉemu KAP zasluţuje da se drţava obavezuje da će
garantirati po izvještajima CEAC-a 325.000 eura duga u ovom momentu, po jednom
radniku zaposlenom.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Skupština se ne obavezuje, Skupština je rekla samo da hoće da dobije priliku da
odluĉi- biti ili ne biti.
Moţete, imate pravo svakako. Izvolite.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Hvala.
Trudiću se da apropo ove teze gospodina Damjanovića, kratko i efikasno koliko
je to moguće, ne bi li što više pitanja razmotrili. Znaĉi, gospodin Nimanbegu je s mog
aspekta postavio suštinsko pitanje, ko treba da investira Dakle, strani partner
definitivno neće. Da li Vlada Mislim da ne i mislim da Vlada nije ta da treba da
sprovodi tu politiku. Mislim da po rašĉišćavanju ove situacije jedino to moţe da uradi
strani partner koji je sposoban da tako nešto da sprovede, da plati cijenu za to i da da
bankarsku garanciju za svoja obećanja.
Što se tiĉe debate da li Crnoj Gori treba KAP ili ne treba, ja sam siguran i moj je
utisak da ćemo se lako sloţiti da se ona vodi posljednih 30 godina i to je rezultiralo ovim
što imamo danas. Potpuno se slaţem da je uvijek momenat za nov pamet, za nove
argumente i za nove ĉinjenice. Ono što mene liĉno drţi u ubjeĊenju da KAP treba da
opstane jeste mogućnost koju sam naveo, a ona da kaţemo postoji i ima svoje rizike i
ima svoje izazove ima svoju trţišnu, globalnu konjukturu. To je dio koji se odnosi na
izvor energije, na stavljanje funkciju Boksita i stavljanju funkciju, odnosno nova
investicija u preradi.
334

Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Bulajiću, Vi ste sada na redu, pa kolega Radulović.
STRAHINJA BULAJIĆ:
Gospodine ministre,
Vi stalno govorite ruski partner, nije to ruski parnter, to je vaš partner.
Vi ste ruski partneri, a oni su vaš partner, dakle, to nije ruski partner nego naš
partner, crnogorski, ali dobro, mislim ĉisto preciznosti radi. Baziraću se na dva momenta
koja ste spomenuli.
Govorili ste o izvoru energije za KAP i o pokretanju Glinice, da tako kaţem. Vi
znate da je KAP bio finansijer izgradnje Hidroelektrane Piva u jednom dobrom dijelu, pa
se kasnije zbog raznoraznih razloga se odustalo, pa Hidroelektrana Piva nije postala,
uslovno reĉeno, KAP-ov izvor energije. Sada je Piva data, uslovno reĉeno,
Elektroprivredi Srbije, i tvrdim da je to najbolji pravniĉki posao u privredi Crne Gore, taj
dugoroĉni ugovor sa EPS-om o isporuci elektriĉne energije.
Koliko znam, ministre, imali ste skoro, ne tako davno, jednu veoma dobru ponudu
od renomiranog, evo sad ću da kaţem ruskog konzorcijuma, od ruskog konzorcijuma
koji je većinski drţavnog vlasništva. Znaĉi, ne radi se o tajkunima. Tu je, koliko znam,
bila jedna primamljiva ponuda i data su neka mnoga rješenja. Tu je bio Internao,
Gidroelektro i tako dalje.To ste odbili. NuĊena je i Termoelektrana na Maoĉu i svaka
sjeverna opština da dobije barem po jednu mini hidroelektranu. Da se u Pljevljima
formira edukacioni termo-centar; da je red investicija bio nešto oko ĉetiri, ĉetiri i po
milijarde dolara. Radilo se o stepenu iskorišćenja te Termoelektrane...(Prekid).
Koliko znam to ste vi odbili.
Oko Glinice, Vi znate, ako ne znate ja ću vam reći, u okolini Nikšića bilansne
rezerve crvenih boksita sada iznose nešto oko red veliĉine oko 15 miliona tona. Ĉitao
sam taj kupoprodajni ugovor koji je bio vezan za Boksite. Tu jednostavno nijednog
jedinog slova nema o geološkim istraţivanjima Boksita. To ste vi potpisali, ne mislim Vi
personalno,naravno.Toliko o vašoj brizi o istraţivanju i povećanju rezervi.
Ako sad uzmemo to 15 miliona tona. Profesore, glinica 1:2, je l' tako, glinica
aluminijum 1:2, red veliĉine odnos. Ako se dakle, ruda pretvori u ingot dobit je 20
milijardi dolara. Je l' takoJeste. Sada trenutno,moji neki poznanici, kolege, geolozi,
prijatelji koji rade,a je Bog vidimo u kakvom su stanju Boksiti, vanbilansne rezerve u Ţupi
nikšićkoj na svim leţištima se procjenjuju, dakle nije utvrĊeno, nije bušeno, jer se nema
novca i nije predviĊeno nikakvo doistraţivanje, po ugovoru, iznose do 50 miliona tona.
To je ogromno bogatstvo Rudnika boksita i Rudnici boksita su sami dovoljni da izvuku
Nikšić iz onakve situacije. Toliko o brizi Vlade za elektrometalurški kompleks.
Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, imate pravo opet na odgovor.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Zahvaljujem.
335

Dakle, znam za ovo da je KAP bio finansijer i izgradnje Pive i isto tako znam da je
to bilo zamišljeno kao, da kaţem, jedno preduzeće, jer tada u to vrijeme ljudi su bili
svjesni da je struja neophodna, a koliko je znaĉajan kontekst vremena moţemo vidjeti
na ovom primjeru.Ono što je u to vrijeme bila odliĉna odluka jeste da se napravi ovaj
projekat sa EPS-om i da se vraća vršna, baza, vama je to dobro poznato, struja. U to
vrijeme kada je bilo struje uokolo u izobilju za KAP nije predstavljalo problem,
predstavljalo je soluciju za Elektroprivredu. MeĊutim, u bivšoj Jugoslaviji poslednjih 30
godina struja je porasla, odnosno potrošnja je porasla znaĉajno, nije došlo do novih
izvora i taj ugovor je i dalje koristan i dobar za Elektroprivredu, ali KAP se našao u
situaciji da nema izvora struje odnosno da je on preskup, i to je taj problem, izmeĊu
ostalog, kojeg sada rješavaju.
Što se tiĉe pomenute konzorcijuma, jedino ne znem ko je odbio. Jeste li mislili
Vlada, drţava ili ja liĉno, pošto ne bi mi ni na kraj pameti bilo da ovakvu ponudu ni
odbijem ni da prihvatim liĉno, jer je to nešto što zaista zasluţuje svako razmatranje ovo
što sam sad ĉuo od vas, a nijesam ni ĉuo za takvu neku ponudu, jedino što znam jeste
da se pomenuti konzorcijum pojavio bio, kao zainteresovan u nekoj prethodnoj fazi za
Elektroprivredu. Ispravite me, ispravite me ako griješim.
Što se tiĉe naslaga boksita, oni nemaju nikakve veze sa Ugovorom ni sa
Rudnicima boksita Nikšića ni sa KAP-om. Ove naslage, dozvolite, koliĉine o kojima
priĉate su bogatstvo Crne Gore. Ona kroz koncesije moţe to da da firmi koja se zove
Rudnici boksita Nikšić ili nekoj drugoj. To je ono što je nama na raspolaganju.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imaćete opet priliku, ali sada je poslanik Radulović, a onda nek se pripremi za
raspravu Zorana Jelić.
BRANKO RADULOVIĆ:
Ministre, zar toliko nijeste nauĉili da ne smijete da proklizate Posebno ne smijete
da proklizate kada su u pitanju tehno-ekonomski parametri. Znaĉi, prva ĉinjenica,
ministre, nećete da raskinete Ugovor zato da se ne bi otkrila pljaĉka s jedne i sa druge
strane i kada je bila tuţba, i kontra tuţba, i kada je bilo poštovanje jednog ugovora, i
ovog Ugovora o poravnanju. Znate li što bi znaĉilo Trgovinski arbitraţni sud Prvo, ko
stoji iza ovih of šor firmi Pa ne znam ko bi stojao, moţda Rusi ne bi bili Rusi, nego bi se
zvali neki naši odavde, Seići. Gospodine ministre, u tome je cijela istina.
Druga istina, gospodine ministre, kako smijete onako nešto da reĉete za
Ţeljezaru Andrija i ja smo lobirali, ja tri puta, Andrija samo jedanput da doĊu ti
investitori. Ali, tim investitorima nemojte da vjerujete. Nauĉite ministre da 400, hiljada
tona je laţ. Znaĉi, ministre, mora taj investitor da donese kost benefit analizu, biznis
plan, pa da kaţete, ministre, ovo je istina, garantujete za to, pa to provjeravate, pa on
donese nešto, pa ćete onda kao pravi ministar da vidite, da sprovodite ono što ne znate
da to uradite. Opet, ste proklizali oko KAP-a i Elektroprivrede.
Ministre, znate li, barem jeste li ovo nauĉili Da nema danas niĊe na svijetu takve
pljaĉke kao što je oko potrošnje elektriĉne energije u odnosu na jednu tonu. Ministre,
znate li da je ovo bruka i sramota 14.720 kWh po jednoj toni. Znate li,ministre,da je
bilo 13.500. Ukoliko pomnoţite to ministre, to je 550 hiljada megavat ĉasova. To je bre
ministre, cijela jedna Moraĉa, ĉetiri hidrocentrale ministre.
336

Ministre, ja dţabe Vama dajem knjige, Vi ništa ne ĉitate. Gledajte ovo, ministre,
19.02.2003. godine došla tri inţinjera iz Mostara, pa podnijeli Izvještaj. Evo, inţinjeri
kako se zovu, Dragan Mijović, Dragan Savović i Rako Novović, što se ne javite, ne bilo
ve, pa su napisali ovo, ministre, da samo investicijom u homogenizovane trupce imamo
70 hiljada tona, da je ukupna investicija 6 miliona dolara, i da je doplata veći 200 dolara
po toni, ministre, i da to godišnje iznosi 10 miliona. Za sedam - osam mjeseci se
investicije prave, ali neće to, ministre, da bi onome lopovu koji je u Glenkoru išli ingoti,
ministre. Znate li, predsjedniĉe, koja bi najveća korist bila, da Vi, spakujemo iduće
neĊelje, ovo je Mostar, ministre, tri autobusa na ĉelo s premijerom, na ĉelo sa svim
poslanicima, da zapuĉimo u Mostar da vidimo kako se normalno radi, da poĊemo do
Sevojna, i da napravimo jedan krug, predsjedniĉe, i onda da vidite kako rade kombinati
aluminijuma u okruţenju, a ne negdje u svijetu.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Imate pravo na odgovor, izvolite.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Komentarisali ste u prvom dijelu, jeste poslali, mislim da je to bilo prvoga dana po
uvodjenju steĉaja, studiju sa predlogom šta treba uraditi u Ţeljezari. Ona je stavljena kao
i svaka druga intelektualna svojina i kao javno dobro svima koji ţele da se koriste s
njom. Ja sam se liĉno koristio. A što se tiĉe investicije u Ţeljezaru, što ćemo ako potpišu
400.000 tona Još jednu stvar da vam kaţem, trebaju nove peći sprovesti u investicije.
To se potpuno korenspodira sa onim što su bila oĉekivanja naših eksperata, potpuno se
uklopilo sa onim što investitor iz Turske je spreman u ovom momentu da potpiše kao
svoju obavezu.
Što se tiĉe ove argumentacije, zaista mislim da priĉamo o istoj stvari, treba nam
prerada za to, jer nema svrhe da trošimo struju pogotovo ne struju uvoznu bez prerade.
Kako do prerade Jedino ja pretpostavljam da imamo tu razliĉite stavove, vjerujem
jedino uz kvalitetnog stranog investitora. Na ţalost, sada ga nemamo u KAP-u, ali u
situaciji kada drţava moţe da obezbijedi ugovor o teĉnom aluminijumu, isporuci od 10
do 15 godina moguće da imamo investitora koji će da obezbijedi dva puta vrijednost
proizvoda iz prerade.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala. Morali smo imati taj prvi put komentare u ovom prvom krugu nije bilo ništa
od toga. Sada suse predlagaĉi a i predstavnici klubova dodatno razjasnili.
Krećemo u raspravu.
Kolega Jelić, pa kolega Damjanović.
ZORAN JELIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţeni, ministre Kavariću, gospodine Kujoviću, gospodine Noveljiću,
Moj uvaţeni kolega Vukĉević je ovdje postavio pitanje a nadam se da se slaţu i
ostale kolege da bismo za ovu današnju raspravu trebali pozvati i resornog
potpredsjednika tj. gospodina Lazovića kako bi nam ta rasprava bila kvalitetna u ovom
dijelu.
337

PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Jeste li to od mene traţili
ZORAN JELIĆ:
Nijesam ĉuo vas da li ga moţemo obezbijediti zajedno sa ministrom finansija da
bismo dobili na kvalitetu ove rasprave.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ja mislim da moţete da objasnite zašto je glasao svaki put protiv. Vi ćete ga
dobiti da vam objasni zašto to nije sve valjalo na poĉetku.
ZORAN JELIĆ:
Ne, jer je bilo ji ostalih klubova koji su govorili da bi ovdje trebali biti i drugi ljudi.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Slaţem se i rado ćemo ga obezbijediti.
ZORAN JELIĆ:
Kaţem sve u interesu kvaliteta rasprave.
Kao što smo vidjeli, Vlada je posvećena realizaciji ovih zakljuĉaka o ĉemu je
gospodin Kavarić govorio, tu ne bih prepriĉavao sve to. Dakle, pokrenute su te aktivnosti
u vezi sa raskidom ugovora o poravnanju sa sadašnjim vlasnikom Kombinata
aluminijuma. Medjutim, ovdje se mora voditi raĉuna da se svakako moraju poštovati
obaveze i procedure koje su utvrdjene ugovorom o poravnanju kako se ne bi napravila
odredjena greška, jer njihovi pravni savjetnici ĉekaju da se napravi neka greška i da na
taj naĉin bude to šteta po Crnu Goru.
TakoĊe, pokrenuta je procedura prenosa akcija iz Kombinata aluminijuma i
Rudnika boksita na drţavu. Medjutim, tu nemamo saradnju sa vlasnikom, tj. sa CEACom.
Da bi se te akcije prenijele na drţavu Crnu Goru kao što je rekao ministar potrebna
je i odluka Arbitraţnog vijeća suda u Beĉu. To je jedna procedura koju zaista treba
ispoštovati da bi se to moglo sve uraditi. Takodje, Vlada je razmatrala i moguća rješenja
pitanja dugoroĉnog snabdijevanja Kombinata aluminijuma sa elektriĉnom energijom, jer
u svakoj varijanti odrţivog opstanka Kombinata aluminijuma potreban je kvalitetni izvor
elektriĉne energije.
Tu su preuzete i odredjene opcije, i razmatraju se odredjene opcije. Jedna od tih
opcija je i izdvajanje Termoelektrane Pljevlja. Imajući u vidu da dugovi koji su sada od
strane Kombinata aluminijuma nose veliku izloţenost prema Elektroprivredi Crne Gore.
Pdosjetiću vas da je u trećem zakljuĉku Skupštine Crne Gore, gdje je Skupština zaduţila
Vladu Crne Gore da oĉuva Elektroprivredu Crne Gore u većinskom drţavnom
vlasništvu, da uloţi maksimalne napore usmjerene u pravcu njenog osposobljavanja za
izgradnju novih kapaciteta. Nijesam siguran da ako kvalitetno ne riješimo ovaj dug od 40
milioan eura da ćemo osposobiti Elektroprivredu Crne Gore da će moći ići u nove
investicije. Takodje, Minsitarstvo finansija intenzivno komunicira sa predstavnicima VTB
banke i OTP banke i pregovara sa njima. Povjerioci traţe jasnu informaciju kako će se
riješiti problemi u Kombinatu aluminijuma i na taj naĉin i od te informacije zavisi dalji
338

njihov postupak u cilju tih realizacija garancija. Svakako, aktivnosti Ministarstva finansija
će usloviti da se smanje rizici aktiviranja samih garancija.
Kao što smo ĉuli u današnjoj raspravi pominju se tri opcije preuzimanja vlasništva
upravljanja Kombinatom aluminijuma. Jedna od tih opcija je steĉaj, druga je pokretanje
arbitaĉnog postupka i treća je restruktuiranje Kombinata aluminijuma kroz konverziju
duga u akcije i preuzimanje upravljanja Kombinata aluminijuma od strane drţave. Ja bih
se malo zadrţao na sami steĉaj, jer se ovdje pominje taj steĉaj i koliko je on po meni
opasan. Ovdje se govori i o programiranom steĉaju. Ako bi se uveo steĉaj znaĉi u
Kombinatu aluminijuma, potrebno je prije toga riješiti taj dug od 40 miliona eura
Elektroprivrede. Jer, ako se ne riješi on će ući u steĉajnu masu i na taj naĉin će povući
Elektroprivredu, da njene kapacitete i da njenu finansijsku stabilnost dovede do nivoa
koji nije baš poţeljan, a to nas obavezuje i zakljuĉak Skupštine Crne Gore koji sam
maloprije citirao. Dakle, on se mora riješiti.
TakoĊe je problematiĉno i onih 15% akcija potencijalnog trećeg partnera to je of
šor kompanija sa Mauricijusa, koja bi se takoĊe našao u tom sluĉaju i u steĉajnoj masi.
Time bi se ovaj partner demotivisao u daljim poslovima sa Kombinatom aluminijuma jer
je to partner koji je zainteresovan za izgradnju drugog bloka Termoelektrane Pljevlja, jer
on ţeli ĉak i da uloţi velika sredstva za izgradnju tog bloka, a istovremeno je
zainteresovan da isporuĉuje struju Kombinatu aluminijuma tri do pet godina po
povoljnijim uslovima i kaţem izgradio bi kapacitete u Pljevljima do 600 megavata.
TakoĊe, steĉaj nosi rizik sljedeće vrste, da bi sadašnji vlasnik ostavio Kombinat
aluminijuma bez sirovina, jer on trenutno sve sirovine za proizvodnju Kombinata
aluminijuma nabavlja na mjeseĉnom nivou, a to bi znaĉilo znaĉi nedomaćinsko
poslovanje i gašenje ćelija. I na taj naĉin bi se stekli uslovi da prestane rad u Kombinatu
aluminijuma, a izazvala bi se velika šteta. Aktiviranje jedne ćelije košta i ĉak do 100
hiljada dolara. A u Kombinatu aluminijuma trenutno ima oko 537 tih ćelija. Onda za
aktiviranje kompletnog procesa proizvodnje znaĉi sa nabavkom sirovine sa ovim
ćelijama trebalo bi obezbijediti dodatnih 54 miliona eura, a isto tako veoma je vaţan i
rok jer nabavka i montiranje katodnih blokova koji se nalaze u Njemaĉkoj i Francuskoj
zahtijevaju veliko vrijeme. TakoĊe, tu je i priĉa oko socijalnog programa.
Ja se izvinjavam, gospodine Krivokapiću, opominjete me, ali gospodinu
Raduloviću ste dali dva puta više vremena..
Znaĉi, steĉaj zahtijeva da svi radnici idu na Biro i steĉajni upravnik poziva tih
1.200 ljudi. Pitanje u kojem vremenskom periodu bi se ti ljudi pozvali. Ja sam siguran da
50% tih radnika znaĉi nešto oko 600 više nikad ne bi zasnovalo radni odnos u
Kombinatu aluminijuma. Pitanje otpremenina o kojima je ovdje bilo rijeĉi, i to sve
zahtijeva jedan zaista kvalitetan odnos prema ovim problemima. Ne moţemo ishitreno
reći mi ćemo ruskog partnera išćerati, da tako kaţem, iz Kombinata aluminijuma, postoje
tu pravila i na taj naĉin bi mi poslali lošu poruku prema budućim investitorima.
Dakle, pravila se moraju poštovati, a ta pravila se nalaze u ugovoru o
poravnanju. Naţalost, vrijeme mi ne dozvoljava mogao bih još priĉati o ovome.
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nije namjera da prekinem ikoga svakome dam malo više da objasni svoje
stavove, jer je tema sloţena i teško je smjestiti u male vremenske okvire.
Izvolite.
339

RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Kolega Jeliću, razumijem da kao odgovoran ĉovjek ste na neki naĉin razradili šta
bi to znaĉila pozicija otvaranja progamiranog steĉaja u Kombinatu aluminijuma. Dakle,
ne bih ulazio sad u tu stvar, mislim da će kolega Damjanović moţda i bolje od mene da
pojasni te svari, ali ono što bih ja ţelio da vam ukaţem da nam nijeste dali odgovor na
ono što vidim da vi preferirate kao rješenje, a to je da drţava u dogovoru sa ruskim
partnerom ili da preciziram formulaciju sa ruskim investitorom, doĊe do akcija koje
trenutno ruski partner ima. Znate li šta to znaĉi za Kombinat aluminijuma koji je u tom
trenutku vlasništvo drţave Preuzimanje duga od 330 miliona, dakle nije mi jasno šta
ćemo sa tim dugom. Šta ćemo sa tim dugom i ko će taj dug da vraća, ja se slaţem sa
vama. Dakle, da je potrebno obezbijediti dugoroĉnim snadbijevanjem elektriĉnom
energijom Kombinata aluminijuma. Ali vas onda molim samo da mi objasnite sljedeću
matematiku. Regulatorna cijena koju je za Kombinat aluminijuma propisala Regulatorna
agencija za energetiku je od oko 41 - 42 eura. KAP je u 2011.godini plaćao negdje od
oko 30 eura plus subvenciju, a vi danas predlaţete da se kroz restrukturiranje
Elektroprivrede Crne Gore izdvoji Termoelektrana i da se iz Termoelektrane snabdijeva
Kombinat aluminijuma. Jedino što nijeste rekli kolika je cijena koštanja struje iz
Termoelektrane. 52 eura, apsolutno sa prenosom 52 eura.Ja ovdje imam materijal
Elektroprivrede Crne Gore. Sad mi objasnite ako KAP je poslovao sa gubitkom pri cijeni
struje od 31 po kojoj matematici moţe da posluje sa dobitkom po cijeni struje od 52, ako
po proraĉunima struĉnjaka iz Kombinata aluminijuma i iz Elektropvirede Crne Gore,
nešto što je standard profesor Radulović je tu, struja u cijeni koštanja utiĉe sa 25%. Ne
postoji ni jedna, a ako je vi znate recite mi ja ću povući rijeĉ. Postoji li i jedna elektroliza
u svijetu koja se snadbijeva iz termoizvora
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Neće, kolega Jelić znati, a ja ću biti na njegovoj strani, postoji ali to nije
Termoelektrana, nego termalna energija iz zemlje. Naţalost mi nijesmo Island, ali ta
košta tri eura za sve graĊane Islanda koliko god trošili.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
Evo pokušaću, gospodine Konjeviću, da Vam odgovorim. Steĉaj znaĉi automatski
aktiviranje 110 miliona garancije, da bi se te garancije naplatile potrebno je da se
napravi rebalans budţeta, jer te pare ne postoje u budţetu, postoji rezauracija od 60
miliona. Da bi se napravio rebalans budţeta potreno je tamo napraviti i mogućnost
novog zaduţivanja, a to novo zaduţivanje se moţe po amandmanu koji ste vi podnijeli
uraditi samo u Parlamentu Crne Gore. Dakle, oko te tehnike i procedure samog vraćanja
tih 110 miliona je veoma komplikovan. Nijesam siguran da će te glasati za tu opciju, da
se opet zaduţimo imajući vaše stavove oko zaduţivanja.
Ja jesam da se napravi dogovor i rješenje rekao sam da je jedna od mogućih
opcija koju ja preferiram jeste da se napravi jedno restruktuiranje kroz konverziju duga u
nove akcije. Vi to pretpostavljam znate šta to znaĉi i na taj naĉin se rasterećuje dio
Elektroprivrede od onih 40 miliona eura, da bismo napravili zdravu Elektropviredu koja
340

će moći da investira u nove razvojne projekte. Ja ću vas podsjetiti da je cijena elektriĉne
energije iz Termoelektrane 42 eura po mega satu, a podsjetiću vas da se Kombinat
aluminijuma u Mostaru plaća elektriĉnu energiju 48 eura po mega vat satu i gospodin
Vukĉević je rekao da je prozvodnja po jednom radniku 134 tone, a Kombinat
aluminijuma u Mostaru prozvodi 160 hiljda tona sa manjim brojem radnika, što je više za
jednu trećinu od našeg Kombinata aluminijuma.
Da vas podsjetim na jednu stvar. Kad smo govorili oko izgradnje elektrane Buk
Bijela, vaša partija nije bila za takvo jedno rješenje i došlo je u ovom parlamentu do
blokade takvog jednog projekta i to je sad jedna uzroĉno-posljediĉna veza i jedan
problem u koji smo došli. Da je realizovan taj projekat danas bi bilo mnogo drugaĉije i ja
znam da ovi struĉnjaci koji sjede ovdje u Parlamentu i u razgovorima koje smo vodili da
je rješenje upravo bilo izgradnja tog jednog energetskog objekta. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolege, zbog elementarne pravne korektnosti, sve naše garancije su prispjele,
samo još nisu podnešene na naplatu. Toliko da znate, sve su prispjele. Sve su aktivne
samo nisu podnešene za naplatu. Nije potreban nijedan drugi ĉin mi da preuzmemo
više, bez da postojimo ili da objavimo da ne postoji drţava Crna Gora, a da oni to
ispostave na naplatu.
Kolega Damjanović.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Kavariću, predstavnici Vlade,
Podsjetiću, 28. februar ove godine, stenogrami vaših izlaganja, strana 109, gdje
kaţete: "Prvo, raskid ugovora sa postojećim partnerom, on je već iniciran i nalazimo se
u njegovoj finalnoj fazi". Prije tri i nešto mjeseci, kako tad, tako i danas, ĉak mislim da
smo danas korak dalje od finalne faze raskida sa strateškim partnerom...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVKOKAPIĆ:
Kolega Damjanoviću, da vas prekinem, izvinite, zbog kolega koji ranije odlaze s
posla.
Sjutra poĉinjemo u 11 i nema protesta u 11. Izvinite što sam vas prekinuo.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Danas mislim da smo ĉak i korak unazad od takozvane finalne faze iniciranja
raskida ugovora, a što je bio suštinski zakljuĉak, odnosno zakljuĉak broj 1, koji smo
donijeli ĉini mi se 29. februara.
Kolega Genci Nimanbegu je moţda dao najbolju ocjenu i zakljuĉaka i sve ove
priĉe koja se danas ovdje priĉa i koju smo priĉali još prije tri mjeseca. Rekao je da se
radi o demagogiji politiĉkih partnera na vlasti. I apsolutno je u pravu, i tada i sada i
sjutradan, mi ovdje slušamo politiĉko nadgornjavanje partnera na vlasti....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Damjanoviću, nije tako rekao. Rekao je: "Radi se o politiĉkoj demagogiji
poslanika u ovom parlamentu". A moţete provjeriti stenogram da vidimo ko bolje pamti,
ja ili vi.
341

ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
U redu, vidjećemo.
Evo, ja ga onda parafraziram i stojim iza ovoga što sam rekao.
Podsjetiću, kolega Kavariću, da se sa zakljuĉcima niti nešto moţe riješiti niti će se
riješiti. Niti će ova rasprava ovdje u Parlamentu, onako kako vi to dobro znate, a i
skupštinska većina to još bolje zna, riješiti problem Kombinata aluminijuma. Ali, ona je
inicirana i ona se odrţava ova dva dana u mnogo nekom širem kontekstu nego što je
samo Kombinat aluminijuma. Taj kontekst je i ovaj današnji, da kaţem, ekspoze ili
pledoaje predsjednika Vujanovića koji najavljuje novi izborni ciklus, izbore već u
septembru i oktobru i za dobijanje datuma itd, gdje će se, naravno, ova priĉa adaktirati
što se tiĉe postojeće Vlade i loptica prebaciti nekoj drugoj vladi. Svi mi to dobro znamo i
da mi ovdje budemo otvoreni da jedni drugima kaţemo.
Ono što ste vi predloţili kao ĉetiri zakljuĉka, 13. februara ove godine, i ono što
vam je vladajuća DPS - SDP većina podmetnula amandmanom koji ste morali da
prihvatite i pokaţete suštinsku nemoć u odnosu na većinu koja ovdje u Parlamentu
vlada, jeste suština i paradigma odnosa nemoći ove vlade prema rješavanju problema i
moći onih kojima ne odgovara da se išta konkretno uradi u tom sluĉaju. Dakle, pet
zakljuĉaka koje je bilo nemoguće implementirati i to smo vam rekli i u raspravu u
februaru da ništa od ovih zakljuĉaka neće moći biti primijenjeno, bez obzira kada god
Skupština bude davala konaĉnu ocjenu ili kada god Vlada da informaciju.
Vi ste dali informaciju, vi ste na Odboru za ekonomiju, finansije i budţet priznali
da iz ovih ili onih razloga nijedan od ovih zakljuĉaka nije primijenjen i nagovijestili ste
donošenja ovih zakljuĉaka. Sada ja ovdje hoću da pitam - šta znaĉe novi zakljuĉci
Hoće li ti novi zakljuĉci da riješe problem Kolega Nimanbegu je rekao da je on van
svega toga i da će biti uzdrţan jer nije uĉestvovao. Naravno, mi iz SNP-a smo
uĉestvovali, ali 2005. godine kada smo molili i kada smo predlagali rezoluciju o zaštiti
ekonomskih interesa u odnosu na privatizaciju KAP-a da se ne ide u tu privatizaciju.
Apsolutno nikakve odgovornosti nema da bismo bili dio bilo kakvih zakljuĉaka koje će
skupštinska većina usvojiti iako ih do ovog momenta još nije podnijela. Oĉekujem da
tokom sjutrašnjega dana završite vaše pregovore i dogovore i politiĉku demagogiju
sprovedete u djelo time što ćete ovom domu predloţiti zakljuĉke sa ili bez vaše
saglasnosti, gospodine Kavariću, gdje ćemo mi morati da budemo dio te igre, a do ovog
horizonta izbora u avgustu ili septembru a onda „Jovo nanovo“, neka druga vlada o
neĉemu drugome. To da će ovo nekome biti alibi, neostvarivanje ovih zakljuĉaka, da
negdje za 15 - 20, eventualno inicira neko skraćenje mandata itd. i da će mu za to ovdje
trebati podrška SNP-a, to neka zaboravi. Mi smo vam jasno rekli - nismo dio te igre i tih
politiĉkih nadgornjavanja.
Kolega Kavariću, priĉali smo i na Odboru i ovdje hoću da potenciram i da dam
odgovore nekim kolegama koji su ovu priĉu otvorili - pitanje steĉaja kao najĉistiji izlazak
iz ovoga za sve osim za one ĉiji su prsti umiješani i u saĉinjavanje ovakvih ugovora, i
vjerovatno nekih of šor kompanija za koje u ovom momentu ne znamo ko iza njih stoji.
Opcija steĉaja, ali onog steĉaja koji se primjenjuje kada se politiĉki dogovorimo
da Kombinat ima budućnost, da svi zaposleni nastavljaju da rade, stane iza Kombinata i
zaokruţi energetsko-metalurški lanac. Kaţete, 600 zahtjeva je u pitanju. Pa je li moguće
da se u drţavi Crnoj Gori gdje postoji Zakon o insolventnosti itd, niko od tih 600 nije
odvaţio da pokrene, shodno zakonu, postupak steĉaja, pa ĉak ni Elektroprivreda Crne
342

Gore kojoj Kombinat u ovom momentu duguje 40 miliona evra, a u kojem je, gle ĉuda,
upravo vlasnik većinski Vlada i u bordu direktora ima većinu i moţe pitanje steĉaja lako
da pokrene. Ne.
Pitanje konverzije dugova, o tome je kolega KaluĊerović govorio. Bivši
predsjednik Vlade, u neznanju ili namjerno, to me ne interesuje, govorio je nekoliko dana
nakon usvajanja zakljuĉaka, vjerovatno pogrešno informisan, da je opcija konvertaţe
dugova izvjesna i da je to put izlaska, misleći vjerovatno i na sve one nagomilane
fiktivne, naduvane dugove o kojima smo zajedniĉki dali sud da ne postoje. I vi ste to rekli
na onom konsultativnom saslušanju poĉetkom marta, da su ti dugovi nevalidni i dali smo
taĉan presjek onoga što jesu realni dugovi.
Evo, da vam dam još jedno rješenje - 40 miliona evra je jedino ono što
priznajemo kao realan dug, to je dug Kombinata Elektroprivredi i mimo tog duga mi u
SNP-u ne znamo za ništa drugo. To što je neko pravio fiktivne dugove i neke druge
dugove, o tom neka Vlada razmišlja, ali ovih 40 miliona evra, što ne bi mi njih
konvertovali, kolega Kavariću, sa jednom kol opcijom da se poveća vlasništvo drţave ili
Elektroprivrede u KAP-u za tih 40 miliona i da, naravno, u momentu kada se naĊe
kredibilan, legitiman strateški partner, da se sa tom kol opcijom isplati Elektroprivreda za
onaj dio koji se duguje. Da opteretimo Elektroprivredu još godinu dvije i da u nekom
realnom vremenu naĊemo strateškog partnera koji će da gradi sopstvene izvore energije
i na taj naĉin obezbijedi dugoroĉno snabdijevanje Kombinata.
Treća stvar i kljuĉna, zaokruţivanje drţavnog vlasništva u metalurškom lancu.
Ĉuo sam da neke partije ovdje hoće da podnesu, ili su podnijele, nismo još dobili taj
predlog akta, zakon o zaštiti interesa u Elektroprivredi. Ne. Mi u SNP-u smatramo da
treba zaštiti interese u kompletnom energetsko-metalurškom reprolancu. Zašto ste
odustali od prvobitnih zakljuĉaka, gdje ste bili predvidjeli opciju spajanja Elektroprivrede i
Termoelektrane, a bez da to bude ţrtva Kombinata, što govorite u vašem izlaganju od
28. februara, gdje kaţete da naĊemo mogućnost za ova dva kompatibilna resursa a da
ne budu ţrtvovani u funkciji KAP-a i sada se pominje opcija izdvajanja Termoelektrane a
bez spajanja s Rudnikom uglja. Rudnik uglja je privatna kompanija, nemoguće, nije
izdrţivo, ona je dio reprolanca, ona radi za Elektroprivredu, ona je dio Elektroprivrede.
Izvolite, vratite na poĉetnu poziciju da razgovaramo o tome. Spajanje ove dvije firme,
nova drţavna kompanija sa drţavnim vlasništvom koje je jasno identifikovano i koje
postoji i uĉešćem opštine Pljevlja u svemu tome.
Dogovor o gradnji novih resursa sa strateškim partnerom, ali za njegov raĉun, i
da ti resursi budu u funkciji KAP-a, a ne ovi resursi o kojima ovdje govorimo. Gradnja
termoelektrane i valorizacija energetskog potencijala, saradnja sa drţavama regiona, sa
Srbijom i Republikom Srpskom. Znate kako, ovdje je mnogo šira matrica nego pitanje
sudbine KAP-a. E, o tome ćemo razgovarati, ali vjerovatno sa ovakvom vladom i sa
ovakvom većinom nećemo moći, pa ćemo ĉekati neki novi horizont. Samo se bojim da
vrijeme neumitno teĉe i da ova vlada koja sada ovo pokušava da rješava, neće biti vlada
koja će taj problem riješiti.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Lakše mi je bilo sa vama nego sa bilo kim, DPS nije protestovao.
Ministre, ostalo je šest minuta.
343

Kolege su molile da završimo sada, sa kolegom Damjanovićem na kraju ili na
poĉetku predsjednik Kluba najveće opozicione partije, a poĉeli smo s vama, pa je fer da
završimo sa opozicijom. Naravno, sjutra ćemo to nastaviti.
Molile su kolege iz opozicionih partija, pa tih pet minuta neće riješiti problem.
Imamo prenos ionako do 6 h, prekinuće se u pola rijeĉi.
Sjutra poĉinjemo u 11 h. Imaćemo kolegijum u 10.30, da se dogovorimo koliko
ćemo trajati. Vidimo se u 10.30 u kolegijumu, u 11 poĉinjemo da radimo. Hvala.
08.06.2012. u 11.35 h
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Dame i gospodo,
Predlaţem da nastavimo sa radom.
Javnosti radi, samo da podsjetim da je na dnevnom redu Ostvarivanje
zakljuĉaka Skupštine Crne Gore povodom donošenja Odluke o potvrĊivanju duga
Kombinata aluminijuma Podgorica.
Imamo prijavljen komentar ministra Kavarića na izlaganje poslanika
Damjanovića.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Mislim da je gospodin Damjanović korektno prenio ono što je bila teza, a
odnosila se na tezu da se nalazimo u finalnoj fazi raskida ugovora, ali mislim da bi
bilo lijepo i prenesen i sljedeći dio. Sve vrijeme smo govorili - finalna faza jeste,
procedura je završen. Da smo je poĉeli onoga momenta kada je donesen zakon
Skupštine, ona bi trajala do septembra, ali finalna faza se završava ukoliko nema
kooperativnosti, sluĉaj na sudu arbitraţnom i to smo sve vrijeme notirali, da je to
proces koji u svakom sluĉaju moţe da traje.
Dalje, shvatio sam da gospodin Damjanović se slaţe sa izvornom verzijom
zakljuĉaka koji je ponudila Vlada.Drago mi zbog toga. Jednostavno, ja mislim da
zakljuĉak koji je usvojila Skupština u suštini ostavljaju isti prostor Vladi za
funkcionisanje, a mi smo, naravno, tu ćemo se lako sloţiti, poslali one zakljuĉke za
koje smo mislili da je najbolja, ali šta da radimo Parlament je uvijek i mjera i
politiĉkog kompromisa i nekog drugog. Ako je neko zbog toga da kaţem oţalošćen,
onda bi to svakako treba da budem ja, jer ono što nas zanima u Ministarstvu
ekonomije u Vladi, jeste zaista, prije svega ono što zantaski mora da se uradi, ono što
zanatski mora da se uradi u KAP-u, to je potpuno nezavisno i od volje bilo koga
drugoga.
Što se tiĉe zaokruţivanja vlasništva u reprolancu, nije došlo do odustajanja
povezivanja Rudnika uglja i Termoelektrane. Dakle, opet ponavljam Rudnik uglja i
Termoelektrana su školski primjer preduzeća koja treba horizontalno integrisati.
Rudnik uglja ima jednoga kupca, Termoelektrana ima jednoga dobavljaĉa, i u tom
dijelu treba sprovesti racionalizacije. To je znaĉi proces koji ova Vlada je inicirala,
naloţila Elektroprivredi da dostavi studiju na koji se sada radi. I u tom dijelu je malo
proces usporen zbog novih instrukcija koje Vlada dala Elektroprivredi, a na fonu
realizacije onoga što su skupštinski zakljuĉci kako da se i jedna i druga vrsta obaveze
upakuje u istu aktivnost. Zahvaljujem.
344

PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, ministre.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine Kavariću,
Dakle, od bilo kakvog ĉinjenja od strane Vlade u ovoj dramatiĉnoj ekonomskoj
situaciji za drţavu je najgore neĉinjenje, a suoĉeni smo, dakle sa tri mjeseca
neĉinjenja, odnosno kako Vi to kaţete aktivnog ĉekanja i finalizacije zakljuĉka broj
jedan o raskidu saradnje. I tada smo vam rekli nemoguće je, shodno ugovoru o
poravnjanju iz 2009.godine, raskinuti saradnju sa straškim partnerom, a bez
ogromnih troškova za drţavu. Dakle, ne znam zašto je i kako sklapan taj ugovor o
poravnjanju za koji kaţete da je spasio KAP u tom momentu. MeĊutim, moram da
polemišem sa jednom klauzulom koja je antidrţavna. Mislim da je tada predsjednik
Vlade bio gospodin Đukanović. Interesantno je da je i kada je ugovor sklopljen
2005.godine i kada je Ugovor o poravnjanju još gori, nego što je ovaj ugovor iz
2005.godine, opet sklopljen,opet gospodin Đukanović, to je za razmišljanje svima,
jedna klauzula koja je katastrofalna o kojoj ste Vi javno govorili na sjednici odbora i mi
smo to javno konstatovali. Dakle, i bez obzira što su ispunjeni svi zakonski uslovi i
uslovi od ugovora o tome da su se stekli uslovi da se akcije CEAC prenesu na
drţavu i drţava ostvari većinsko vlasništvo, to je opet nemoguće uraditi, jer je po
Ugovoru o poravnjanju potrebna saglasnost CEAC-a i ako je ugovor sve to završio.
Opet je potrebna tuţba i arbitraţa. Dakle, i za ono što su potpuno ĉiste stvari, CEAC
nije izvršio ugovorne obaveze, preostaje mu da prenese svoje akte na drţavu. Vi
nemate mehanizma,jer ste u tom istom ugovoru rekli, ako će to tako da se završi
onda mora opet novo suĊenje i arbitraţa. To je katastrofalna opcija u ugovoru.
Dakle, moja sumnja, sumnja svih nas ovdje je da je takvu klauzulu u ugovoru neko
namjerno stavio da se nikada na normalan naĉin ne moţemo otarasiti takozvanog
strateškog partnera. To je problem.
Kolega Kavariću, svi mi ovdje znamo, nema naivnih, pogotovo kod nas. Bio je
rebalans.I baš mi je bilo zanimljivo kada ste rekli 60.000.000 eura iz rebalansa ćemo
da ostavimo u depozite, pa sam razmišljao zašto 60.000.000 evra. Naravno, dug
prema VTB banci, po osnovu garancije upravo tih 60.000.000 evra. I neka zna Crna
Gora, spremna je opcija pada garancije kod VTB banke, jer sa OTP bankom imate
dvostruki kolosjek i Vektra i tako dalje, i da su ovih 60.000.000 koji su stavljeni u
depozite ne za socijalu, ne za neke stvari koje se tiĉu funkcionisanja drţave i
ispunjavanja obaveza, već za garancije za KAP, jednostavno da padnu i da se isplati
iz budţeta. Onda ajmo da ne laţemo ovaj narod, da mu kaţemo istinu. Došlo je do
toga da će padnuti garancije, nema mehanizma da išćeramo strateškog partnera po
ugovoru koji je sklopljen, a to moţemo da uradimo na jedan jedini naĉin. Ja uporno
govorim to je steĉaj i dobijamo od vas što su problemi kod steĉaja ovoga onoga tipa.
Opet vam kaţem, jedini ĉisti mehanizam da svi dugovi izaĊu na vidjelo, da vidimo ko
ih je naduvavao, da vidimo ko je unutra, da vidimo ko je iz of šor firmi jeste steĉajni
postupak. Imate primjer Ţeljezare. Što to ovdje ne uradite uz politiĉki dogovor I to je
jedino o ĉemu ćemo u SNP-u da pregovaramo, ako neko ţeli, uz politiĉki dogovor da
svi koji rade, nastavljaju da rade i da oĉuvamo KAP. Najĉistija rješenja. Sve ostalo
345

kupovina vremena, opet kaţem izborni horizont je blizu, ĉuli smo gospodina
Vujanovića i ovo je ţelja da se ovo dovede do septemba - oktobra da se podvuĉe
crta, a da se onda, neka nova Vlada sa tim hvata u koštac. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega. Nemate više mogućnosti tokom rasprave. Sljedeća diskusija
je kolege Veljka Zarubice, a da se pripremi kolega Slaven Radunović.Izvolite.
VELJKO ZARUBICA:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovani kolege, poštovani ministre Kavariću sa saradnicima, poštovani
graĊani,
Evo već treći put ova Skupština raspravlja o stanju KAP-a. Ovoga puta kroz
informaciju o realizaciji zakljuĉaka usvojenih povodom odluke o potvrĊivanju Odluke o
preuzimanju duga Kombinata aluminijuma. Ono o ĉemu se svi slaţemo jeste da
Ugovor o poravljanju sa CEAC-om treba raskinuti, jer se za to stekao pravni osnov.
U prvom zakljuĉku se kaţe da Skupština zaduţuje Vladu da na osnovu zakona i
ugovora na najefikasniji naĉin raskine saradnju sa ruskim partnerom i preuzme
kontrolu KAP-a. S obzirom na svu kompleksnost problema, postavlja se pitanje kako
se to moţe uraditi efikasno, a istovremeno u relativno kratkom roku, s obzirom da sve
tri ponuĊene varijante nose ne male rizike, prije svega po pitanju njegovog opstanka,
kao i daljeg opterećenja na budţet. Donijeti odluku u relativno kratkom roku, a bez
detaljnih analiza ponuĊenih scenarija, znaĉi preuzeti odgovornost za posljedice koje
bi nastale poslije toga. U tom dijelu potpuno razumijem Vladu koja se opredijelila za
jedan, rekao bih, oprezniji pristup kod rješavanja ovog veoma vaţnog pitanja za
crnogorsku ekonomiju. Tim prije što je problem KAP-a neophodno sagledati sa šireg
aspekta i kao dio veće proizvodne i ekonomske cjeline. Mislim da s tim u vezi treba
imatu i vidu sljedeće.
Ako se osvrnemo na industriju kao djelatnost koja u prosjeku ĉini 12% BDP u
kojem 8% uĉlestvuje KAP, što ĉini 1,5% od ukupnog BDP u 2007.godini, odnosno
1,2% u 2008. godini, i prema posljednjim podacima za 2010.godinu ĉini 0,9%. Podaci
se odnose na direktni efekat KAP-a na uĉešće u BDP-u, ne uzimajući u obzir
indirektne efekte koji su znaĉajno veći. Pomenuti podaci sami za sebe teško mogu
dati argumente za odgovor na pitanje da li odrţati proizvodnju ili ne, a posebno uz
sve efekte zaduţenja koje trenutno generiše KAP. MeĊutim, vaţnost KAP-a,
sagledana kroz druge ekonomske i socijalne aspekte, ima mnogo veći znaĉaj od one
na koji nam ukazuju ovi podaci. Ovo iz razloga što je KAP dio tehnološkog lanca na
kojem se stvara znaĉajan dio dodatne vrijednosti ukoliko se posmatra lanac kao
cjelina, ruda, prevoz, struja i ostali imputi, a ne samo KAP kao pojedinaĉno
preduzeće. U sluĉaju gašenja KAP-a struktura naše proizvodnje pomjeriće se u korist
usluga što stvara veliki rizik orijentacije naše proizvodnje na usluge koji sada ĉine
70% BDP. Ovo praktiĉno znaĉi da i male promjene kao što su bile vremenske
neprilike u februaru mogu snaţno uticati na smanjenje aktivnosti u sektoru usluga, što
ako nemamo alternativne sektore razvoja izvoza to izaziva velike šokove za ukupnu
ekonomiju. Konkretan primjer za ovakvu tvrdnju jeste 2009.godina ţestoke
ekonomske krize i godina kada je Vlada Crne Gore potpisala ugovor o poravnanju
sa ruskim partnerom o kome se evo i danas priĉa. Crna Gora je u toj godini ostvarila
346

pozitivan rast BDP-a, prije svega zahvaljujući industrijskoj proizvodnji koja u stopi
rasta BDP-a od 2,5% ima uĉešće 1,5%. Dok je 1% bilo uĉešće svih ostalih privrednih
djelatnosti. Znaĉi u godini krize kada je bio pogoĊen graĊevinski sektor, kao i sektor
turizma, kao i finansijskih uslova, njihov pad je kompenzovan je rastom industrijske
proizvodnje što je u krajnjem rezultiralo manjim ali pozitivnim rastom ekonomije.
Zašto ne reći da izvoz aluminijuma za Crnu Goru znaĉi oĉuvanje eura. Crna Gora
nema sopstvenu valutu stoga je izvoz najznaĉajniji izvoz likvidnosti i konkurentnosti
naše ekonomije.
S tim u vezi zvaniĉni podaci o uvozu i izvozu potvrĊuju znaĉaj izvoznog
potencijala KAP-a. Naime, od ukupnog izvoza 40,8% ĉini izvoz aluminijuma u
2011.godini, odnosno 46,4% za prva ĉetiri mjeseca 2012.godine. KAP nema
obezbijeĊen stabilni, energetski izvor, treba nastaviti sa daljom optimizacijom i
racionalizacijom proizvodnje, kao i obezbijediti obrtna sredstva itd. itd. U konaĉnom,
sve navedeno, i mnogo toga što nije, ne upućuje na to da prvo treba izraditi
nezavisnu studiju odrţivosti aluminijske proizvodnje u Crnoj Gori, a potom
preduzimati sljedeće korake.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Zarubica. Kolega Slaven Radunović, a da se pripremi
kolega Branko Ĉavor.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre,
Smatram da je vaše juĉerašnje izlaganje jedno od najefikasnijih politiĉkih
optuţnica protiv Mila Đukanovića koju sam ja odavno ĉuo. Naime, naravno, primorani
ste bili da branite neodbranjivo pa ste javnosti Crne Gore i nama poslanicima jasno
stavili do znanja da imamo otprilike tri opcije od kojih ne valja ni jedna. A znajući ko je
doveo Kombinat aluminijuma i ĉitavo crnogorsko društvo u ovu situaciju to smatram
politiĉkom optuţnicom protiv Mila Đukanovića. Koliko je situacija loša pokazuje i malo
kad se pogleda po datumima u ovoj informaciji koju ste i sami ponudili. Ugovor o
poravnanju se kaţe da dogaĊaj neizvršenja nastupa ukoliko nakon stupanja ugovora
o poravnanju na snagu bez pisane saglasnosti drţave dospiju obaveze KAP-a prema
Elektroprivredi u ukupnom iznosu koji prema tri mjeseĉna raĉuna i onda ste nam
ponudili datum 2.11.2011.godine, kao momenat nastupanja dogaĊaja neizvršenja.
MeĊutim, u tom momentu KAP je već bio duţan za mjesece: februar, mart, maj, jun,
jul, avgust, septembar. Koliko ja umijem da brojim to je sedam mjeseci. Zbog ĉega
ste ĉekali sedam mjeseci i zbog ĉega ste ĉekali da dug naraste na 40 miliona evra ,
kad ste mogli da reagujete kad je dug bio tri ili ĉetiri miliona eura Znaĉi, jednostavno
ni tada kao ni sad ne znate šta da radite i zbog toga ste dozvolili da se razvlaĉi još
sedam mjeseci. Zatim, od kad vam je CEAC uputio pismo s planom kako misli da
riješi problem, vi ste ĉekali dva mjeseca da odgovorite da taj plan njihov ne odgovara
i da traţite proširenje njihovog obraćanja vama sa detaljnim planom, još dva mjeseca.
Dugovi su narastali i narastali, vi nijeste znali što da radite. Danas ste došli pred
Skupštinu Crne Gore, sa tri rješenja od kojih ne valja ni jedno, da zajedno izaberemo
koji oblik eutanazije hoćemo da primijenimo za Kombinat aluminijuma. I traţite od
Skupštine Crne Gore praktiĉno alibi za ono što će se desiti u budućnosti, da to bude
347

zajedniĉka odluka. Uz sve to ste juĉe naglasili kako ne bi trebali da priĉamo o
prošlosti, nego da traţimo zajedniĉka rješenja u budućnosti. Ne moţemo da priĉamo,
gospodine Kavariću, zato što osobe iz prošlosti koje su nas dovele u ovu situaciju i
dalje kreiraju našu budućnost. Zato sve da imamo neka nevjerovatna rješenja, njih
treba da primjenjuje Vlada koju kontroliše Milo Đukanović, ĉovjek koji je doveo
Kombinat aluminijuma u ovu situaciju. I to treba jasno da kaţemo i da se ne zanosimo
bilo kakvim mogućnostima da se ova situacija moţe popraviti, osim da Milo
Đukanović više ne bude neko ko u Crnoj Gori vodi glavnu rijeĉ, to je jedina
mogućnost. On je od momenta kad je traţio da se podvuĉe linija iza nezakonitih
radnji koje su se dešavale u crnogorskoj privredi i kad se on, da budemo iskreni,
najbolje snalazio to je vrijeme šverca cigareta, šverca nafte i svega ostalog, to je
vrijeme kad se on najbolje snalazio, od tog momenta sve kreće nizbrdo, zato što je
primoran bio da se bavi realnim sektorom. Ĉim je poĉeo da se bavi realnim sektorom
desilo nam se ovo. Podsjetiću graĊane Crne Gore, cijena aluminijuma je berzanska,
ona se kreće po fazama od hiljadu i par stotina dolara do preko tri hiljade dolara.
Troškovi proizvodnje aluminijuma ako izuzmemo varijacije u cijeni struje i još neke
druge varijacije uglavnom konstantna. Onda u jednom periodu berzanska cijena
dozvoljava veliki profit u drugoj fazi proizvode se gubici. Uvijek kada je bilo koristi od
Kombinata aluminijuma i kada je bila povoljna berzanska cijena kajmak su uzimali
CEAC, Glenkor, Vektra i ostali prijatelji porodice Đukanović. Uvijek, kad su bili gubici
plaćao je narod Crne Gore. Uvijek je bilo tako, tako će da bude i u budućnosti,
gospodine Kavariću, ako budete morali da podnosite izvještaj istim ljudima. I zbog
toga mi pozivamo sve graĊane Crne Gore da se ruši reţim Mila Đukanovića, jer to je
jedini spas za ekonomiju Crne Gore, ajde da ostavimo po strani druge stvari. Jedini
spas za ekonomiju Crne Gore, jer ako oĉekujete da onaj ko je doveo Crnu Goru u ovu
situaciju, Crnu Goru iz nje izvuĉe, grdno se varate. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Ţelite li komentar, ministre Kavariću Izvolite.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Zašto smo ĉekali novembar Nabrojali ste vrlo precizno sedam mjeseci, ali ono
što nijeste rekli, ne znam nije li oĉigledno iz informacije, za sedam mjeseci u svakom
mjesecu plaćan dio. Mi smo morali da saĉekamo da se nakupi vrijednost tri raĉuna.
Što znaĉi oni mogu da ne plate 10 u punom, a da bude vrijednost na nivou tri
neplaćena raĉuna.I druga stvar, dio oko koga nije moglo da bude spora jeste i 11
miliona duga koji je reprogramiran po Ugovoru o repprogramiranju. Znaĉi, ĉekali smo
vrijednost tri miliona raĉuna za struju i provjerite još zašto smo ĉekali, da li je KAP
prošloga ljeta platio sedam miliona dugova OTP-a po kojima je drţava garantovala
Znaĉi, i u tom dijelu smo smanjili obavezu drţave prošloga ljeta, i u tom dijelu smo
morali da saĉekamo da se formiraju tri puna raĉuna za struju da bi mogli da krenemo
u proceduru. Povodom dva mjeseca ĉekanja, znaĉi, nije bilo ĉekanja mimo onoga
koje je propisano ugovorom, dva mjeseca pretpostavljam da je to bilo, da kaţemo,
okvirno, radi se o 45 dana da se dostavi rok, pa znamo 45 dana, pa neki dani su
radni, neki su neradni, nekad je primljen, nekad je udaren zavodni peĉat itd, itd, tako
da smo pratili svaki korak procedure. A da smo htjeli da izbjegavamo proces mi u
348

njega ne bi ulazili, nego bi ĉekali skupštinsku raspravu koja je bila u martu. Znaĉi,
inicirali smo proces onoga momenta kada je bilo neophodno i onoga momenta kada
smo izgubili nadu da će ti raĉuni biti plaćeni.
Što se tiĉe kreiranja rješenja i abolicije, odnosno podjele odgovornosti u
Parlamentu, do parlamentarne rasprave došlo je onoga momenta kad je predsjednik
Vlade procijenio da moţda za ono što su predlozi Vlade ne postoji većinska podrška.
Mislim da je bilo krajnje legitimno, korektno, pošteno i odgovorno da potraţi da li
postoji većinska podrška u Parlamentu. I našli smo je u Parlamentu u martu kada se
raspravljalo o Zakljuĉcima Vlade i sada bi bilo lijepo a propo toga rješenja da vidimo
koje rješenje. Ajde, ovdje zajedno da ga dogovorimo i svi da stanemo iza njega. Ajmo
zajedno da ga dogovorimo i da svi stanemo iza njega. Što se mene tiĉe moţemo
svako jutro da poĉnemo sa konsultacijama KAP-a da vidimo što je uraĊeno a što nije
uraĊeno.Ne oĉekujete valjda da bih smio da u tom dijelu pofermam, a da ne kaţem i
pozitivne i negativne stvara strane.
Dakle, steĉaj ima pozitivne i negativne strane, ali steĉaj znaĉi da svi radnici
ostaju bez posla, steĉaj znaĉi da 110 miliona garancija pada odmah. Znaĉi, one i sad
mogu da budu aktivirane, ali nijesu aktivirane, s momentom steĉaja postaju
aktivirane.
Veliki je problem u KAP-u odrţati proizvodnju, to gospodin Mandić dobro zna,
znamo to svi, je li, ko god ima veze s KAP-om, razumije da tamo proces mora da
bude odrţan. Ne moţemo ga paliti i gasiti po potrebi. U Ţeljezari smo mogli. Ţeljezara
se tokom steĉaja ugasila bar 15 puta, i ponovo upaljena sjutra, preksjutra kad se za
to steknu uslovi. Naţalost, u KAP-u to nije mogućnost i za to podsjećam na oprezu
smo po tom pitanju. I joše jendna stvar.
Mi smo prošli put iz Skupštine izašli sa mandatom da izbjegnemo steĉaj, i mi to
radimo. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Pravo na odgovor, kolega Radunović. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Ministre Kavariću, ovo je sjajno što ĉujemo. Vi nam sad nudite da zajedno
spašavamo KAP. Vi ste došli sa Englezima i rekli - nemoguća misija. Toliko ste sve
upropastili da više niko to ne moţe da spasi, ali sad hoćete da podijelite odgovornost.
Sad se pozivate da ste poštovali proceduru 45 radnih dana da odgovorite na pismo, a
gdje vam je bila procedura kad ste sklapali ove ugovore. Kakvo je bilo poštovanje
procedure kako se prodaje drţavna imovina Sad priĉamo o poštovanju procedure 45
radnih dana, pa je bilo toliko vikenda, pa smo pustili dva mjeseca, da se ne uvrijedi
strani partner. Strani partner koji je kad je bilo profita u KAP-u iznosio ga, kad profita
nije bilo, tovario je troškove na raĉun graĊana Crne Gore.
Znaĉi, moramo da vam kaţem mi smo u nekim paralelnim svjetovima. Govorim
vam dok je ova Vlada, dok je ova Vlada na snazi, dok ona vodi Crnu Goru, a podnosi
izvještaje Milu Đukanoviću, ne postoji ĉarobni štapić koji moţemo da vam damo a da
vi spasite KAP. Da je postojala dobra namjera vezano za KAP, ne bi iz KAP-a korist
izvlaĉili samo prijatelji i poslovni partneri Mila Đukanovića, nego bi ostajala graĊanima
Crne Gore. Sve dok je bilo profita iz KAP-a nosili su ga Glenkor, Vektra i ostali. Treba
349

li da pominjem kako je graĊena zgrada Vektre i kako su vršene kompezacije i po
kojim cijenama, sve na raĉun KAP-a i graĊana Crne Gore. I mi nećemo vama da
pomaţemo, mi hoćemo da pomaţemo graĊanima Crne Gore. I mi traţimo mogućnost
da pokaţemo da smo bolji od vas. A znate zašto smo bolji od vas, jer od vas niko ne
moţe da bude gori, niko.
Znaĉi, ne postoji naĉin da opozicija ili bilo ko, ko bi sad došao na vlast moţe da
uĉini nešto gore Crnoj Gori od ovoga što ste vi napravili. I zato je izbor vrlo lak, da se
ova Vlada vrati u opozicione klupe, da se ovdje preseli, i da se dozvoli nekom drugom
da proba, jer ovo što ste vi uradili ne valja, i to je valjda svakome jasno. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega.
Kolega Obrad Mišo Stanišić, a da se pripremi kolega Svetozar Golubović.
Izvolite.
OBRAD STANIŠIĆ:
Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe.
Koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre i gospodine pomoćniĉe
ministra, poštovani graĊani,
Juĉerašnja i današnja rasprava o realizaciji zakljuĉaka koje smo usvojili
29.februara ove godine, a vazani za Kombinata aluminijuma potvrĊuju da Skupština
Crne Gore svakim danom sve više na pravi naĉin obavlja svoju zakonsku i ustavnu
funkciju. Potpuno se pokazala opravdanom i inicijativa premijera Lukšića da se o
KAP-u i njegovoj daljoj sudbini raspravlja u ovom domu. Februarska, a i ova rasprava,
potvrdile su nedvosmislenu opravdanost privatizacije KAP-a. A mislim da je o
transparentnosti privatizacije bilo dosta govora, i da je ona bila oĉigledna iako pojedini
uĉesnici u raspravi ţele privatizaciju KAP-a pretvoriti u politikanske priĉe, što je u
svakom sluĉaju njihov izbor i njihovo pravo.
Vrijeme od donošenja Zakljuĉaka do danas je potvrdilo potpunu posvećenost
Vlade Crne Gore na realizaciji Zakljuĉaka koje je Skupština tada usvojila. Crnogorskoj
javnosti je poznato da je prije navedenih zakljuĉaka naša Vlada pokrenula aktivnosti u
vezi sa raskidom Ugovora o privatizaciji zakljuĉenoj izmeĊu drţave Crne Gore, KAP-a
i njegovog vlasnika CEAC-a. Iako strani partner, odnosno CEAC nije poštovao
kljuĉne ugovorene obaveze Vlada mora voditi raĉuna da poštuje svoje obaveze i
proceduru utvrĊenu Ugovorom o poravnanju kako bi izbjegla pravne posledice zbog
nepostupanja po Ugovoru.
Kao što je i više puta reĉeno, postoje samo tri opcije za preuzimanje vlasništva i
upravljanja KAP-om. Neću ih nabrajati ali ću ih pojedinaĉno kratko prokomentarisati.
UvoĊenje steĉaja nije poţeljna opcija ne samo za 1200 radnika i njihovih
ĉlanova porodica, već bi multiplikativni efekti bili negativni na ukupnu crnogorsku
ekonomiju, stoga je i zakljuĉkom dva, Skupština obavezala Vladu da angaţuje
kvalitetan menadţment i preuzme sve neophodne mjere ukljuĉujući i one koje su
vezane za snabdijevanje elektriĉnom energijom, za rješavanje socijalnog pitanja i
pitanja dugova, kao i napore da se izbjegne steĉaj kao neţeljena moguća opcija, a
sve u cilju odrţavanja proizvodnje u KAP-u.
TakoĊe se misli da nije optimalna ni opcija arbitraţnog postupka kako bi se
izdejstvovala Odluka kojom bi se prenijele akcije CEAC-a u KAP i u Rudnicima
350

oksita na drţavu, sve ovo iz razloga oĉekivanog, dugog trajanja procesa i veoma
visokih troškova postupka.
Treća varijanta, sloţićemo se, najoptimalnija je i po ocjenama Vlade realno
izvodljiva, kako bi se kroz zamjenu duga u akcije koje i nakon dokapitalizacije poslije
toga imala za rezultat većinsko vlasništvo drţave u KAP-u.
Uvaţene kolege, svi dobro znamo da ovo nije ni malo lak posao, ali vjerujemo
da će Vlada na ĉelu s premijerom, resornim potpredsjednikom, ministrima ekonomije i
finansija nastaviti ozbiljno i odgovorno kao i do sada da pitanja KAP-a rešava u
skladu sa Zakljuĉcima Skupštine, a sve u interesu zaposlenih u KAP-u crnogorske
privrede i drţave u cjelini. TakoĊe, ne treba zanemariti ni napore predsjednika
Parlamenta u pregovorima sa njemaĉkom eminentnom kompanijom kako bi se ovaj,
sloţićemo se, ne mali problem riješio. U rješavanju ovog kompleksnog problema
treba imati na umu onu narodnu - Tri puta mjeriti, a samo jednom rezati. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Stanišiću.
Kolega Svetozar Golubović, a da se pripremi kolega Branko Ĉavor.
Izvolite.
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, poštovane koleginice i kolege,
Vlada Crne Gore kao da se uplašila sopstvene inicijative koja je podrţana kroz
skupštinske zakljuĉke usvojene povodom donošenja Odluke o potvrĊivanju Odluke o
preuzimanju duga Kombinata aluminijuma AD Podgorica. Ti skupštinski zakljuĉci su
od 29. februara 2012. godine, a za protekla tri mjeseca Vlada gotovo da i nije
odmakla od poĉetne inicijative. Vladi je, izgleda, lakše bilo da uplati prvi tranšu
prispjelih obaveza po osnovu ugovora o poravnanju od 16. novembra 2009. godine, u
iznosu od 22 miliona eura, prema Dojĉe banci. Vlada je to jednostavno uradila tako
što je cijeli teret obaveza prebacila na nejaka pleća poreskih obveznika, dakle svih
graĊana Crne Gore. Evidentno je da je Vlada veoma malo uradila na realizaciji
zakljuĉaka Skupštine.
Iz Informacije Vlade o realizaciji zakljuĉaka Skupštine nije moguće zakljuĉiti da
je Vlada pokrenula raskid ugovora sa CEAC-om, što je i prvi zakljuĉak Skupštine, po
kome se zaduţuje Vlada da na najefikasniji naĉin raskine saradnju sa CEAC-om i
preuzme kontrolu u KAP-u. Niti je, izgleda, Vlada raskinula saradnju sa CEAC-om, niti
je preuzela kontrolu nad KAP-om. Umjesto toga, Vlada elaborira aktivnosti u vezi
raskida ugovora o poravnanju kroz dogaĊaje o neizvršenju, nastupanje tog dogaĊaja,
plan za otklanjanje, dodatni rok za ispunjenje, kao i kršenje negativnih obaveza, iako
je zakljuĉak Skupštine jasan i odnosi se na raskid saradnje sa CEAC-om. Ni drugi
zakljuĉak Skupštine koji se odnosi na angaţovanje kvalifikativnog menadţmenta
Vlada nije realizovala u ova protekla tri mjeseca, kao ni zaduţenja tog novog
kvalitetnog menadţmenta, koliko vidimo, u menadţmentu se ništa nije promijenilo.
Osnovni zadatak tog novog menadţmenta se odnosio na izradu studije o odrţivosti
aluminijumske proizvodnje u Crnoj Gori, a teško da je ta proizvodnja odrţiva bez
sopstvenih energetskih kapaciteta, bez proizvodnje legura i finalizacije proizvodnje.
Umjesto realizacije tog zakljuĉka Vlada još uvijek razmatra mogućnost
pokretanja arbitraţnog postupka kako bi mogla prenijeti akcije CEAC-a u KAP-u i
351

Rudnicima boksita na drţavu. Umjesto realizacije trećeg zakljuĉka Skupštine, po
kome se zaduţuje Vlada da oĉuva Elektroprivredu Crne Gore u većinskom drţavnom
vlasništvu i da uloţi maksimalne napore u pravcu njenog osposobljavanja za
izgradnju novih kapaciteta, Vlada se bavi mogućim naĉinima rješavanja odnosa
izmeĊu Elektroprivrede Crne Gore i Kombinata aluminijuma AD Podgorica, pri ĉemu
kao najbolju opciju zagovara odvajanje Termoelektrane Pljevlja iz sastava
Elektroprivrede Crne Gore, a ne uvaţava ĉinjenicu da je najskuplja struja iz
Termoelektrane, što KAP ne bi mogao ukalkulisati u proizvodnu cijenu aluminijuma.
Sadašnja prodajna cijena aluminijuma kreće se oko 2.000 dolara po toni. Vlada za
sada izbjegava opciju uvoĊenja steĉaja u KAP-u, iako je to vrlo realna opcija s
obzirom na broj povjerilaca i dug KAP-a, jer bi se na taj naĉin, kao i kroz reviziju
poslovanja KAP-a od dolaska CEAC-a, najpreciznije mogao utvrditi taĉan dug
Kombinata aluminijuma Podgorica. Primjer Ţeljezare je pokazao da je steĉaj bio
djelotvoran i omogućio angaţovanje, kako sada stvari stoje, respektabilnog
strateškog partnera, a sigurno mnogo boljeg od prethodna tri.
Sadašnja Vlada je preuzela veliko breme odgovornosti od prethodne Vlade koja
je i potpisala taj nesrećni ugovor o poravnanju i kojoj su u mnogo ĉemu vezane ruke i
koja ne vidi drugi naĉin rješavanja problema u Kombinatu aluminijuma Podgorica,
osim zaduţivanja i vraćanja tih kredita preuzetih kao garancije na osnovu ugovora o
poravnanju. Najveći teret tih obaveza po pravilu pada na graĊane Crne Gore,
odnosno poreske obveznike. Suština rješavanja problema KAP-a leţi u realizaciji
investicionog programa kojim bi se omogućilo proširenje asortimana KAP-a kroz
proizvodnju trupaca, kroz proizvodnju legura na bazi aluminijuma, kroz aktiviranje
preraĊivaĉkih kapaciteta, u cilju izrade poluproizvoda ili finalnog proizvoda, uz
racionalizaciju troškova poslovanja i obezbjeĊivanje sopstvenog energetskog izvora.
Tek tada bi Kombinat bio zdrava i profitabilna kompanija. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, kolega Goluboviću.
Kolega Branko Ĉavor, a da se pripremi kolega Nebojša Medojević. Izvolite.
BRANKO ĈAVOR:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţeni ministre, pomoćniĉe ministra, koleginice i kolege poslanici,
Danas je pred nama ponovo tema KAP, odnosno ostvarivanje zakljuĉaka sa
prethodne sjednice našeg parlamenta. Veoma ozbiljna situacija koja jeste traţi od nas
veoma ozbiljan i odgovoran odnos svih nas, i Vlade, i Parlamenta. To jeste prilika da
analiziramo sve do sada uraĊeno, šta je sprovedeno, koje su dileme, koja su
otvorena pitanja, da u tom pravcu koliko moţemo zajedniĉki potpomognemo, ali jeste
istinska prilika da obaveţemo Vladu, da je podrţimo i ohrabrimo u sprovoĊenju ovih
zakljuĉaka.
Ono što jeste istinski i zajedniĉki imenitelj svih dosadašnjih razmišljanja je ţelja
svih nas da ovaj privredni subjekat opstane. Na prošlom zasijedanju o tome je dosta
govoreno. Mislim da je nesporna i definitivna ĉinjenica da je privatizacioni ugovor o
KAP-u bio zakonit i transparentan, što smo i do sada imali prilike da utvrdimo, ali s
jedne strane, kako je to neko ţelio osporiti, on je bio i dobar. Da se podsjetimo da je u
tom trenutku investitor uloţio 230 miliona i za akcije i za dugovanja, da je redovno
352

vršena aktivnost i djelatnost i da su redovno servisirane obaveze prema drţavi.
Problemi koji su nastali jesu problemi koji su izazvani globalnom ekonomskom krizom
i proizvodnja koja je tada obezbjeĊivana je ĉisti gubitak i blokiranje proizvodnje.
Drţava je bila pred novom, odnosno starom dilemom da li pomoći opstanku KAP-a ili
dopustiti da se KAP ugasi. Cijeneći podsticaj za ekonomiju Crne Gore, zaposlene i
povezane subjekte, Vlada i drţava su se opredijelile da pomognu opstanku KAP-a, ali
ne da bi pomogla investitoru, kako to neki ţele prikazati, nego da bi pomogla
opstanku ovog kolektiva i ovog ekonomskog sistema. Proizvod toga jeste ugovor o
poravnanju iz 2009. godine koji nijesmo ni tada krili, a ni danas ne krijemo, da je bio
nuţno zlo, da je nosio velike rizike i da su sada ti rizici isplivali na vidjelo.
Tada su doneseni zakljuĉci o kojima danas raspravljamo na prethodnoj sjednici
parlamenta. Osnova tih zakljuĉaka jeste najefikasniji naĉin raskida ugovora i
preuzimanje KAP-a, angaţovanje kvalitetnog menadţmenta, snabdijevanje
elektriĉnom energijom, izbjegavanje steĉaja o kojem danas već ima dilema, oĉuvanje
Elektroprivrede u drţavno vlasništvo, povoljna dinamika otplate dugova itd.
Informacija same Vlade i u toku ove rasprave pokazuje da je Vlada posvećena ovim
pitanjima, po nekima dovoljno, po nekima ne brzo, ali jeste bila posvećena rješavanju
ovih pitanja. Osnovno pitanje jeste pitanje raskida ugovora. Sigurno da bi i Vlada i svi
mi ovdje ţeljeli da se to moţe uraditi odmah, ali naravno da postoje ozbiljne
procedure i ozbiljni postupci koji nas upućuju na to da do raskida doĊemo, kako je i
bio zakljuĉak parlamenta, na najefikasniji naĉin i najmanje bolan naĉin. Već je ovdje
reĉeno koje su to tri opcije preuzimanja akcija KAP-a. Oko steĉaja već je bilo i danas
novih dilema da li ili ne. Pokretanje arbitraţnog postupka već je reĉeno da smisao
samog postupka traţi i drugi proces i posebne troškove i, treća, preuzimanje akcija na
osnovu restruktuiranja kroz konverziju duga KAP-a.
U svakoj od ovih opcija postoji rizik, jedan od zaustavljanja proizvodnje, drugi od
vakuuma upravljanja i treći, ono što je stvarno informacija, za pokretanje proizvodnje
potrebno je obezbijediti novih 30 miliona eura. Dakle, sloţena procedura koja traţi
apsolutno odgovoran svaki od mogućih postupaka. Jedan od zakljuĉaka je bio i
obezbjeĊivanje odrţivog snabdijevanja energijom u KAP-u. Vlada je i na tom
zakljuĉku radila. Kada je izašla sa odreĊenim opcijama u rješavanju ovog pitanja, sve
te opcije su automatski doĉekane na noţ. Mislim da to ne pokazuje našu tolerantnost
u smislu prava koje smo dali Vladi da naĊe moguća rješenja. Definitivno rješenje će
biti ono koje podrţi i Vlada i Elektroprivreda i Skupština.
Na kraju, definitivno je da treba uraditi sve da doĊe do raskida ugovora, oformiti
struĉan i sposoban menadţment, KAP pripremiti za privatizaciju u naredne dvije
godine, kako je to i cilj. U tom smislu jeste i pozitivan primjer, juĉe je to istaknuto
ovdje, privatizacija Ţeljezare, zašto da u narednom periodu i ne oĉekujemo i
privatizaciju KAP-a.
Na kraju ţelim kazati da ono što u ovom trenutku radimo, to radimo sigurno i na
pripremi novih zakljuĉaka. Imam jedan osjećaj koji ţelim podijeliti sa vama, zakljuĉci
sami po sebi nikada nijesu mogli donijeti definitivno rješenje. Oni nijesu revolucionari
da bi donijeli revolucionarno trenutno rješenje, oni moraju biti upućujući da se doĊe
do rješenja. Zbog toga, mislim da treba da bude i preporuka svih nas da se u
donošenju novih zakljuĉaka oslobodimo ono što su politiĉke strasti i interesi, da se
oslobodimo onoga što u ovom trenutku velika gorĉina prema svima nama, da se
oslobodimo i mogućnosti ograniĉavanja prava onome da radi onaj svoj posao koji
353

treba da radi, da zakljuĉcima ne zarobljavamo odreĊene aktivnosti koje se trebaju u
ovom trenutku sprovoditi. Nasuprot toga treba ukljuĉiti i razum i mudrost da se doĊe
do dobrog rješenja, struĉnosti i znanja, a svakako i uraditi podsticaj Vladi kojoj to
pripada i ustavno i zakonski da da definitivan predlog oko ovog pitanja.
Na samom kraju, pošto je bilo ovdje dosta i priĉa i ideja oko mogućih rješenja
oko rješavanja ovog pitanja, zašto ne i sve one sugestije koje su reĉene ovdje u
Parlamentu, i ne samo u Parlamentu, iz raznih institucija i pojedinaca, koji razmišljaju
da imaju bolja ili brţa rješenja za rješavanje ovog pitanja, da se upute prema
Ministarstvu ekonomije, to je rekao juĉe i ministar, da će oni biti validno razmatrani i
doprinijeće našem zajedniĉkom naporu u rješavanju ovog pitanja. Mislilm da u tom
smislu je i jedna moja poruka da zajedniĉki dodjemo do onog rješenja koje je u startu
kako je dogovoreno sve u cilju opstanka ovog ekonomskog sistema. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, gospodine Ĉavor.
Kolega Medojević, a da se pripremi kolega Nikola Gegaj.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem se, gospodine potpredsjedniĉe, i unaprijed se izvinjavam ako mi
bude potreban još minut vremena više od ovih koji su predvidjeni.
Dakle, juĉe sam slušao ministra, ispred sebe ima ugovor o poravnanju, vidim da
ministar nije imao ugovor o poravnanju. Prateći paţljivo što je ministar rekao i ovo što
piše u ugovoru, zaista moram da konstatujem da ove vještine koje su izuĉene u UDGu
i koje primjenjuju ova garnitura njihovih ideoloških pratilaca u Vladi mene
zaprepašćuju. Dakle, gospodine ministre, barem radi poštovanja prema ovom
Parlamentu i zbog poštovanja prema ljudima koji ĉitaju i paţljivo godinama prate ovaj
problem, morali ste voditi raĉuna kada dolazite ovdje šta ćete izjaviti.
Prvo ţelim naše gradjane da obavijestim da je ovo jedan od rijetkih pravnih
ugovora koji u sebi ne sadţi klauzulu raskidanja ugovora. Znaĉi, nema klauzule
raskidivosti. Pogledajte šta piše, ĉlan 34 taĉka 9, zadnji stav - Prethodno navedeno
će se shodno tome primjenjivati na ona pitanja po osnovu kojih je ovaj ugovor sajlans.
Šta znaĉi to – u zagradi: pasivan, prećutan. Dakle, ova taĉka pokazuje da je ovaj
ugovor i ovaj posao upravo ovako sklopljen, prećutno iza ledja parlamenta, iza ledja
Vlade i da on osim ovoga ima još neka pisana ili nepisana dokumenta, date rijeĉi,
preuzete pare, preuzete obaveze, korupciju, veleizdaju, zavjeru protiv drţave. Sve
ovo je napisano u ovom ugovoru.
Jasno je da po ĉlanu 28,2 drţava je trebala da pošalje pismo ili obavještenje
kojima se traţi da se sprovedu sankcije. Sankcije, koje su: u ĉlanu 28 taĉka 4. taĉka 2
CEAC će odmah prenijeti na drţavu Crnu Goru sve akcije koje ima u društvima na
dan prijema pisanog obavještenja od drţave, shodno ĉlanu 28,3. Ukupni rokovi koji
su predvidjeni ovim ugovorom su 55 dana. Preko 55 dana znaĉi imate prvi rok od 25
dana da dostavi plan mjera i rok od 30 dana da vi prihvatgite taj plan mjera ili da ga
odbijete. Preko 55 dana nema ni jednog roka. Zašto nijeste postupili poslije 55 dana i
iskoristili 2842, traţili da CEAC prenese akcije. Ako CEAC neće da prenese akcije,
onda se pozivate na klauzulu arbritraţe, gospodine ministre. Ovdje se radi o
arbritraţi, ne koja treba da utvrdi granicu izmedju Crne Gore i Hrvatske zbog ĉega su
toboţ vaši partijski funkcioneri ratovali 1993. godine, a policija je tukla one koji su
354

nosili crnogorsku zastavu a sada oni iz policije nose crnogorsku zastavu i tuku isto
ove koji su i 1993. godine bili protiv vas. Koristim ovu priliku da se zahvalim
antologijskoj karikaturi, karikuturisti Goranu Šćekiću danas u listu "Dan".
Pogledajte ako niste gledali, koristim ovu priliku jer je vezano za Kombinat
aluminijuma.
Dakle, ko je taj koji spreĉava, minister, vas da sprovedete ovaj zakon u interesu
Crne Gore Nemojte se plašiti arbitraţe. Arbitraţa ne košta milion eura, to je zabluda.
Arbitraţa nije dug postupak u ovoj sluĉaju. Znate li šta je ovdje arbitraţa Da
donesete tri fakture iz Elektroprivrede i da postavite pred tri arbitra i da on pita drugu
stranu jeste li vi ovo platili Ne. Pozivamo se na ĉlan ugovora, ugovor s e raskida,
prenose se akcije. Koga obmanjujete ovdje da je arbitraţa skupa i duga. Ovo su
arbitraţe koje se zasnivaju na prezentaciji dokumenata a ne na ekspertskim
mišljenjima. Nije ovo arbitraţa o nekim drţavnim krupnim pitanjima ili intelektualnim
pravima svoji, da li ste isporuĉili robu ili nijeste. Gospodine Kavariću ako znate šta su
komericjalne arbitraţe, imate li konosan, imate li fakturu, imate li uplatu Nemate.
Presudjuje se na drugu stranu. Tako da ovdje trebali ste i morali da pokrenete
arbitraţu veţ kada vam je taj pravni savjetnik koji vas sada savjetuje da ne idete na
rbitraţu a on vam je pomagao da stavite arbitraţu kao ugovor. Dobro, ako nije isti
onda podnesite kriviĉnu prijavu protiv ovoga koji vam je uvalio arbitraţu, a sada drugi
vam kaţete nemojte arbitraţu. Koga ovdje zamajavate bre. Ovo je ozbiljna stvar.
Znaĉi nijeste sproveli taj sudski postupak. Nijeste zaštitili drţav. O ĉemu se ovdje
radi Radi se o ovome što piše o prećutnom dogovoru. Ovaj ugovor o poravnanju, ja
sam to rekao na sjednici mogao je da potpiše samo neko ko je apsolutna neznalica,
neko ko svejsno ĉini veleizdaju drţave Crne Gore. Mi smo sada u ţivom blatu,
gospodine ministre. Poslije vaše juĉerašnje diskusije razmišljao sam da ne, moja
diskusija je nepotrebna. Vi ste rekli tri opcije imamo, sve tri su gubitniĉke i došli stge u
parlament. Pa šta ja da kaţem. Ja treba da kaţem, ja sam opozicija. Vi dolazite
kaţete - propali smo, i dolazite u Parlament da nam govorite propali smo. Ĉijom
voljom Voljom jednog ĉovjeka, predsjednika Demokratske partije socijalista i
ministra ruskih integracija koji je za ovaj posao,obojica uzeli pare, pare i sada ne
mogu da izadju iz tog posla. Šta je sa Enerburgom i ĉinjenicom da ministar ruskih
integracija sa lobistom Rusala ima zajedniĉku firmu Rijalistejt i tako dalje, koja ima
250-300.000 izgradjenog poslovnog i stambenog prostora metara kvadratnih koje ne
moţe da proda. 300 miliona je neko dao ovdje ekstra ovih papira. To treba da
kaţemo ovdje. Znaĉi, mi smo zarobljena, zatoĉena drţava i ovo što vam je juĉe
profesor Radulović govorio postoji znanje, ali ovo što je danas vrlo precizno rekao
kolega Radunović u ovom politiĉkom sastavu ne postoji hrabrost da se kaţe
predsjedniku Demokratske partije socijalista - alo bre, nije ovo tvoja drţava. Dokle
Jesam li rekao prošli put da nećete raskinuti ugovor Jesam li rekao da iza njega stoji
ruska mafija Jeste li vi meni ovdje rekli da ćete raskinuti ugovor Vi sada treba da
kaţete podnosimo ostavku. Vjerujte, mlad ste ĉovjek podnesite ostavku odmah sada,
ovdje, sada poslije moje diskusije recite - podnosim ostavku, neću da uĉestvujem u
izdaji svoje zemlje jer mi je draţa Crna Gora nego bilo koja partija ni bilo koji lider, pa
makar on nosio strašno ime i strašno prezime Milo Đukanović.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
355

Ţelite li komentar minsitre
Komentar izlaganja minsitar Kavarić.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Vrlo sam vas paţljivo slušao a pogotovo mi je paţnju podstakla vaša uvodna
reĉenica i oĉekivao sam da ćete mi reći nešto da sam juĉe izmanipulisao, obmanuo i
tako dalje.
Nijesam ĉuo tu vrstu komentara ali, evo, paţljivo sam pratio sve što ste
komentarisali što su bili suštinski, da kaţem, navodi. Opet se vraćam na ugovor o
poravnanju. Rekli ste da jedan od rijetkih ugovora koji ne sadrţi klauzulu raskidnosti.
Istina. A znate li šta bi znaĉilo stavljanje van snage ovog ugovora a da se ne raskine.
Znaĉilo bi vraćanje na prethodni. To ne ţelimo, pretpostavljam ni mi ni vi. Dalje, što
se tiĉe 55 dana, gospodine Medojeviću, vaţno mi je da me ĉujete jer vidim da ste se
precizno bavili ovim i moţemo da razgovaramo vrlo kompetentno.
Već sam odgovarao gospodinu Radunoviću. 55 dana je prošlo a predvidjeno je
bilo ugovorom 45. Sada da li to predstavlja neku suštinsku razliku Vi mi recite a u tih
45 dana moţe da stane puno neradnih dana, mogu da stanu dani od momenta kada
je poslato, primjeno i tako dalje. Ono što je suština, što sam rekao i što i vi priznajete,
mi smo pokrenuli raskid ugovora ne ĉekajući saglasnost zahtjv, zakljuĉak Skupštine
mnogo prije nego što je Skupština donijela takav zakljuĉak. Zašto Zato što mislimo
da je loše i da ga treba raskinuti zato što se ne primjenjuje.
Što se tiĉe raskida ugovora. Ugovor smo raskinuli a ne moţe da se sprovede
zbog arbitraţe i sada dolazimo na ovo suštinsko pitanje, ja vas pozivam da sjednemo
zajedno, ja ću da zovnem pravnog savjetnika koji je savjetnik Savjeta za privatizaciju
u ovom sluĉaju, vi dovedite isto tako i stvarno da poragovarazmo je li to tako
jednostavno. Mislim da trošak jeste milionski i mislim da taj trošak treba podnijeti u
ovom sluĉaju jer nije visok. Naša osnovna briga je vrijeme koje protiĉe.Ako ste vi
upravu sa zadovoljstvom ćemo poslati sjutra zahtjev za arbitraţu. Ono što nama
pravni savjetnici znaĉi renomirani, kuća koja je angaţovana, za procjenu ovakve
situacije kaţe da to ipak zahtijeva malo duţe vrijeme. Što se nas tiĉe vrlo smo
spremni da udjemo u taj proces onoga momenta kada procijenimo ali šta je problem
Znaĉi samo upozoravamo na protok vremena.
Što se tiĉe samih troškova poĉetak arbitraţe sa EN plus grupom u to vrijeme
CEAC-om nije ni poĉeo, koštao je milion. Nije ni poĉeo, znaĉi ima proces
angaţovanja arbitraţnog vijeĉa, proces angaţovanja sudije, vrijeme razmjena nota i
sve je to nešto što zahtijeva vrijeme. Ali, znaĉi, ako moţemo biće mi zadovoljstvo da
porazgovaramo krajnje struĉno sa ljudima, jer ni ja, ni vi nijesmo pravnici i da ĉujem,
ako ste Vi u pravu, onda mi problema nemamo, ali bojim se da nijeste.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Pravo na odgovor, kolega Medojević.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Kolega Kavariću, ovdje se radi o trgovaĉkoj arbitraţi. Vidite pod kojim ste
standardima ugovorili. Drugo, premijer je ovdje meni rekao da je prvo obavještenje
poslao novembra 2011. godine. Kojih 55 Više od tri mjeseca je prošlo, šest mjeseci,
356

novembar 2011, šest mjeseci. Odmah da vam kaţem, prvo kad se desi ugovorna
situacija neizvršavanja obaveza, prvo pismo je poĉetak arbitraţe. Znaĉi, novembar
2011. godine, vi njima šaljete pismo. Oni su bili duţni da u roku od 20 dana daju
predlog pravnih mjera, imali su još 30 da se dogovore sa vama. Sve zajedno je to
prošlo davno, to je prošlo u martu. Kad ste došli ovdje u Skupštinu u februaru proces
je već trebao da ide na arbitraţu. Znaĉi, ovdje kad ste došli nama da prenesete teret
već je trebao da bude u arbiraţu. Gospodine ministre, stekli su se svi uslovi da se
ovaj dug proglasi nepoštenim. Tri uslova treba da budu. Ovo je meĊunarodno pravni
institut, ono nije bilo kakva politiĉka nadgornjavanja. Da narod jedne zemlje nije dao
saglasnot za takve dugove. Jeste li pitali narod za ove dugove Jeste li pitali graĊane
za ove dugove Jeste li rekli biraĉima svaki od vas ako glasa DPS plaćaće ovoliko
Milu i njegovom ruskom partneru i Roćenu
Druga stvar, da novac nije korišten u interesu drţave i naroda. Slaţete li se,
ministre, da je ovdje korišćen u interesu ruskog tajkuna i njegovih korumpiranih
prijatelja iz Crne Gore I da su povjerioci bili upoznati sa nepoštenim namjerama
reţima koji je sklapao takve dilove. Znaĉi, povjerilac je bio upoznat, jer je sam
korumpirao, a evo presude ameriĉkog suda imamo. Presudu ameriĉkog suda imamo
da je ova Vlada i ova vlast sklona korupciji. Uzima 10% od procijenjene vrijednosti,
prodaje Telekom, da ne govorim o tranzitnim poslovima i ostalim stvarima. Znaĉi, u
ovom politiĉkom rasporedu snaga kad vi ne moţete da se odgovorite vašem
predsjedniku partije i da sprijeĉite njegovu okupaciju drţave Crne Gore, pa mi smo,
gospodine ministre, u zajedniĉkoj drţavi sad, nekad smo bili sa Srbijom, pa smo se
borili da budemo nezavistni, a sada smo u zajedniĉkoj drţavi sa Keljmendijem,
Kalićem, Šarićem, Deripaskom i ostalim okupatorima drţave Crne Gore. To nijesu
investitori, to su okupatori drţave Crne Gore. Gospodine Kavariću, nekad se za
drţavu treba dati i ţivot, a ne samo ţiro raĉun za uplatu.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Sljedeća diskusija je kolega Nikola Gegaj, neka se pripremi kolega Veselin
Bakić.
NIKOLA GEGAJ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani
Crne Gore,
Nije trebalo puno pameti za zakljuĉak da se KAP moţe ekonomski ozdraviti
ozbiljnim i studioznim upravljanjem problemima uz neminovne investicije. Tada u
tranzicionoj fazi u kojoj smo se nalazili i uz izuzetno restriktivan investicioni potencijal
Crna Gora sama nije imala snage za ovakav investicioni zahvat. Siguran sam da
privatizacija KAP-a nije bila pogrešna odluka, jer da nije došlo do privatizacije sigurno
da bi gubici bili mnogo veći po ekonomiju Crne Gore. Troškovi bi bili duplo veći, nego
što sada ima drţava. Ne treba zaboraviti ni da je KAP prije privatizacije bio u
dugovima tako da sa privatizacijom ništa nijesmo izgubili. O znaĉaju KAP-a za drţavu
Crnu Goru ne moram da govorim, dovoljno je reći da je bio metaluško energetskog
reprolanca i da najmanje 12 hiljada graĊana Crne Gore su povezani sa Kombinatom
aluminijuma. Ovo potenciram namjerno zbog toga što postoji nekoliko opcija, nekoliko
357

ješenja, rješavanja KAP-a, da se, izmeĊu ostalog, samostalno ozdravi uz pomoć
drţave, da naĊemo strateškog investitora koji će revitalizovati KAP. TakoĊe, juĉe smo
ĉuli i da treba uvesti steĉaj pa i od kolega poslanika iz redova opozicije, da treba
ugasiti KAP. S obzirom na znaĉaj KAP-a u privrednom sistemu Crne Gore, posebno u
njenom spoljnom trgovinskom balansu kao i na socijalnim posledicama, efekti
zatvaranja bi bili katastrofalni. TakoĊe, moram naglasiti i to da KAP više, moram
reći,nema onoliki ekonomski znaĉaj kao u prošlosti, jer su doprinosi i uĉešće u bruto
domaćem prizvodu i neto iznosu znaĉajno opali, to više nije samo ekonomsko, već i
socijalno pitanje zbog velikog broja zaposlenih, ali fiskalno zbog subvencija i izdatih
garancija bez kojih ne moţe da posluju.
MeĊutim, ovakav KAP kakav je sada samo je problem, a u koliko uspijemo, a
mislim da hoćemo, da rašĉistimo odnose sa CEAC-om i postavimo temelje na malo
drugaĉiju osnovu, onda mi se ĉini da moţemo obezbijediti i dobrog investitora koji će
u tom preduzeću otvoriti nova radna mjesta i prizvodne pogone. Vlada intenzivno radi
na realizaciji zakljuĉaka Skupštine na naĉin što će moţda i pokrenuti meĊunarodnu
arbitraţu, ali paralelno sa tim pokušati doći do sporazumnog raskida. Optimalno
rješenje sebe je za tu kompaniju bio strateški partner koji bi investirao u
modernizaciju opreme i proizvodnog procesa. Ovo govorim konkretno ću reći, ne
samo kao poslanik Skupštine, nego kao i inţenjer metalurgije da sam već informisan
da ruski partner nije uradio gererani remont ćelija u centralom pogonu u elektroliizi
zbog ĉega je potrebno ulaganje najmanje 10 miliona eura, a proizvodni vijek jedne
ćelije obiĉno traje od 4 do 6 godina, a dok je KAP bio drţavni bila je praksa da se
skoro svakog mjeseca zbog generalnog remonta van pogona stavi nekoliko ćelija
koje se remontuju dok se isto toliko ukljuĉuju kako se ne bi gubilo na kontinuitetu
proizvodnje. Samo ţelim da upozorim da ne bi smjelo da ruski partner napusti KAP, a
da se nijesu stekli uslovi da mi uĊemo i preuzmemo proizvodnju, jer ako stanu ćelije
onda ćemo imati veliki problem, odnosno veliku štetu. Na sve naĉine treba pokušati
da doĊemo do modela koji će relativno efikasno stvoriti uslove da se raskine ugovor
sa Centralom evropskom aluminijumskom kompanijom CEAC, da se KAP oslobodi
svih dugova i da se stvore uslovi da se obezbijedi energetsko snabdijevanje, jer u
suprotnom KAP ne moţe da posluje.
Dugove bi mogli riješiti tako da svako sa svoje strane te dugove iskoristi i
pretvori u kapital kompanije. Naravno, neminovno je da ruska strana vrati akcije Crnoj
Gori. TakoĊe, mišljenja sam, da treba razmotriti i mogućnost da se sa
Elektroprivredom naĊe naĉin da se drugi blok pljevaljske Termoelektrane stavi na
raspolaganje KAP-a ĉime bi se trajno riješio problem snabdijevanja elektriĉnom
energijom. Na kraju da kaţem da će pronalaţenje strateškog investitora za KAP
uglavnom zavisiti od obezbjeĊivanja energetskog izvora i da je KAP potreban Crnoj
Gori. Toliko i hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Gegaj.
Imamo jedan komentar izlaganja kolege Gegaja. Izvolite, kolega Pejoviću.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Hvala.
358

Kolega Gegaj, interesuje me kako ocjenjujete ĉinjenicu da je u prvoj godini
poslovanja Kombinata aluminijuma Podgorica zbog rasta cijene aluminijuma ruski
investitor CEAC ostvario profit koji je bio i više nego što je cijena Kombinata
aluminijuma koja je plaćena. Procijenjuje se da je ostvario profit u iznosu od 60
miliona eura, KAP je privatizovan za nekih, ako se ne varam, 42- 43 miliona. Dakle,
KAP je funkcionisao po principu-cijena aluminijuma je u toj godini skoĉila, ali suština
nije u tome. Suština je u sledećem, zašto je ruski investitor u periodima kada je cijena
bila povoljna iznosio novac iz Crne Gore, a dugove, kada je ta cijena bila nepovoljna,
ostavljao Crnoj Gori Ko je to omogućio ruskom investitoru Kakav je to bio dil
izmeĊu Đukanovića i Deripaske koji je omogućavao da iznose profit iz Crne Gore, a
dugove da ostavljaju graĊanima. 180 mliona eura imamo da platimo na ime garancija.
Kome je to bio interes Zašto je to uraĊeno
Na kraju, ovo je sada prilika da to kaţem, ne znam hoće li biti prilike više. Vidite,
gospodine Kavariću, u oktobru prošle godine na kontrolnom saslušanju o drţavnoj
pomoći sam vas pitao da li ste uradili analizu poslovanja KAP-a. Rekli ste da se radi.
Došli ste u Parlament u februaru sa jednim listom papira.Gdje vam je analiza koja
treba da pokaţe ovom Parlamentu koje su perspektive razvoja aluminijske industrije u
Crnoj Gori. Nema toga ko bi me kao ekonomistu natjerao da bez elementarne analize
doĊem ovdje i da nešto objašnjvam poslancima. A zašto se to tako radi Zbog toga
što kad ne postoji precizna informacija onda je sve relativno, onda je sve fluidno i
onda moţete da manipulišete svakakvim zakljuĉcima. Niko me ne bi mogao naćerati
da bez elementarne dva lista papira analize, doĊem ovdje i da priĉam o bilo ĉemu, pa
da mi je sudbina liĉno u rukama nekoga ko je partijski šef. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, kolega Pejoviću.
Pravo na odgovor ima kolega Gegaj.
NIKOLA GEGAJ:
Kolega Pejović je polemisao sa ministrom Kavarićem, ali ipak imam obavezu
kao ĉlan Parlamenta i predstavnik ozbiljne stranke samo da gospodina Pejovića
podsjetim šta je izjavio njegov šef 19.februara 2009. godine.
Izjava gospodina Medojevića:"KAP je već prepolovio proizvodnju", to je pred
izbore, “a ako DPS pobijedi biće zatvoren u roku od 10-15 dana". Naravno da je DPS
pobijedio i tada i sigurno i ove godine ili sljedeće godine će pobijediti. KAP nije ni tada
zatvoren kao što neće biti ni sada.
Toliko. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Pravo na odgovor.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Gospodine Pejoviću, moja osnovna frustracija prilikom parlamentarne rasprave
jeste što se jako malo priĉa o struci, a previše je politiĉki obojeno.
Što se tiĉe analize, gospodine Pejoviću, da ste ispratili ono što smo razgovarali
i dostavljali, analiza, priĉate o istorijskoj analizi sve postoje u revizorskim izvještajima,
359

tu vam ne treba ni parlament, ni ministar, ni poslanici, samo sajt, itd. I po tom pitanju
postoje revizori koji mogu da odgovore, postoje ĉlanovi odbora koji mogu da
odgovore.
Ako govorimo, a nadam se da govorimo, o onome što je budućnost i perspektiva
KAP-a i analize po tom pitanju, vidjeli biste da sve one analize koje su pomenute,
koje su vrlo opseţne i ne zahtijevaju, što se kaţe prst na ĉelo, i stav, da kaţemo
jednoga ĉovjeka, nego zahtijevaju vrlo opseţne analize po dubini i ukljuĉivanje razlike
institucije se već rade. Ono što se radi po pitanju restrukturiranja Elektroprivrede, ono
što se radi po povezivanju Rudnika uglja i Termoelektrane, to su osnovi za tu vrstu
ponude koju moţemo da iznesemo onoga momenta kada budemo imali sreĊeno
vlasniĉko stanje u KAP-u.
Jedini dio koji nam u tom dijelu nedostaje jeste kvalitetan vlasnik u KAP-u sa
kojim moţemo da sprovedemo proces investiciju prerade, tako da je naš problem u
tom smislu pravni a ne ekonomski, u ovom momentu, i mislim da je iz ove diskusije to
potupuno jasno.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, ministre.
Kolega Pejoviću, vi ste na neki naĉin prozvani, ovo je pravo na repliku, ali ako je
rijeĉ o pojašnjenju daću vam minut.
Izvolite.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Zahvaljujem.
Cijeneći znaĉaj rasprave i ţelju da što više diskutanata u Skupštini govori o
zakljuĉcima o KAP-u, odnosno prijavljenih, ţelim samo da vas pitam po kom osnovu
je sad ministar Kavarić dobio priliku da replicira gospodinu Pejoviću, jer je gospodin
Pejović komentarisao diskusiju gospodina Gegaja, gospodin Gegaj mu odgovorio, i
ne znam po kom osnovu je sad ministar Kavarić imao mogućnost i priliku da replicira
gospodinu Pejoviću, koji nije imao diskusije. Samo toliko.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, ali da pogledate malo Poslovnik ne biste pitali nego biste sami zakljuĉili.
Kolega Pejović je u polemici sa gospodinom Gegajem direktno prozvao ministra
Kavarića i traţio odgovor od njega na odreĊeno pitanje, po tom osnovu ministar
Kavarić ima pravo na repliku.
Nemamo više mogućnosti, kolega Kneţeviću.
Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Da ovdje postoji dokument sem nekih sporadiĉnih diskusija i razgovora o tome
koji govore o perspektivama KAP-a. Gdje je to istraţivanje trţišta, gdje je istraţivanje
trţišta aluminijske industrije Gdje je takozvana svot analiza koja treba da pokaţe
strategiju razvoja aluminijske industrije u Crnoj Gori Gdje je to, ministreTo su
elementarne stvari ako govorimo o projektovanju jednog biznisa u budućnost. Zašto
nam je potrebna, takozvana istorijska analiza. Pa svaki ozbiljni investitor, kada dolazi
traţi knjige, traţi podatke o poslovanju. Vi to niste pokazali i zbog toga što se plašite,
360

zbog toga što se plašite da ćemo dobiti informacije o poslovanju KAP-a i o dilovima
koji su raĊeni.
Što se tiĉe Elektroprivrede, ne radite to vi radi KAP-a, to je pritisak koji vrši
italijanska kompanija A2A, da bi se domogla naših izvora elektriĉne, obnovljivih izvora
elektriĉne energije. To je priĉa prije svega koja ide zbog Prve...
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Pejoviću.
Kolega Pejoviću, hvala.
Kolege, nastavljamo dalje.
Kolega Siništaj, komentar izlaganja kolege Gegaja.
VASEL SINISHTAJ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe,
U izlaganju gospodina Gegaja prepoznao sam dio govora kolege Gencija. Ono
što su ĉuli ostali poslanici, ono što i javnost već na neki naĉin je upoznata preko
medija, Genci nije izriĉito traţio zatvaranje KAP-a. Rekao je istinu, a nijesam ĉuo da
je neko oponirao tome, da bi od tog duga moglo da se kupi svakom radniku po jedan
stan, jedno novo auto i da se isplati otpremnina ĉime bi bilo socijalno potpuno zbrinuti
radnici. To je ta istina i to je ĉinjenica.
Gospodine Gegaj, koje su vaše reference da oponirate ĉovjeku koji je
diplomirani ekonomista, koji zna problematiku, a da vi govorite kao inţinjer
metalurgije Nijeste diplomirani inţinjer, pitanje i to znanje vaše kakvo je. Bili ste
savjetnik u Ministarstvu ekonomije, i vjerovatno je zasluga i vaša što smo danas u
ovakvoj situaciji oko KAP-a i dosta tih firmi.
Nemojte vazda oponirati dio opozicije, kolege iz opozicije, itd. jer ipak za neke
stvari mi ne ulazimo niti smo poslanici opšte prakse. Govorimo samo u dijelu onoga
za šta procijenimo da je potrebno i u datom trenutku, a ne o svemu i svaĉemu i
onome što ĉovjek ima znanje, ima sposobnosti, profesionalne, prije svega, struĉne.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama.
Pravo na odgovor, kolega Gegaj.
NIKOLA GEGAJ:
Gospodine Sinishtaj,
Inaĉe, ja mislim da nijeste vi zaduţeni da branite, niti ste advokat gospodina
Nimanbegua. Naravno, ja nijesam u peţorativnom smislu govorio to što je on rekao,
naravno, to je njegovo mišljenje. Ja mislim da je katastrofalno za ekonomiju Crne
Gore da se zatvori KAP, ne treba KAP ugasiti. Naravno, ja sam poslanik Skupštine
Crne Gore. Rekao sam da sam inţinjer metalurgije, vi ste pravnik. U Ministarstvu
privrede ĉetiri godine sam pratio rad Kombinata aluminijuma i dosta dobro, moram
reći, bez laţne prepotentnosti, dosta dobro znam situaciju u KAP - u i tada i sada. A
ja mislim da vi nijeste mjerodavni niti kompetentni da govorite o KAP-u, naravno i vi
kao poslanik Skupštine imate pravo, ja sigurno u onu ustavnu normu, kad vi govorite,
ne ukljuĉujem se ĉešće, jer nijesam toliko kompetentan kao što nijeste vi o KAP-u, a
vidim da je vama stalo samo da mi oponirate i da se bavite privatnim mojim stvarima.
361

To ste ĉinili i ranije, to ĉinite i danas, jer vi ste ĉovjek bez referenci, bez koncepta, bez
politiĉke misli, ĉovjek koji je mijenjao oko 10 politiĉkih partija. Dakle, vi ste pri kraju
politiĉke karijere, vama se broje zadnji dani.Ostalo je još malo do kraja vaše politiĉke
karijere, pa ćete vi sigurno procijeniti šta je najbolje za vas. Ali, ovo što vi ĉinite, i ovo
što ste ĉini niz godina je velika sramota. Mi znamo odliĉno ko smo i šta smo i odakle
smo i ĉiji smo. Ja neću da govorim o Vama, jer bih satima imao da govorim, jer vas
zna ĉitava Malesija i ĉitava Crna Gora.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolege.
Kolege, molim vas da se vratimo KAP-u. Hvala vam.
Kolega Siništaj, izvolite.
VASEL SINISHTAJ:
Prije svega, ĉini mi se da nijesam koristio terminilogiju koje je koristio poslanik
Gegaj, niti sam govorio o pedigreu, govorio o referencama. Reference su vrlo vaţne
posebno kada su ovakve teme na dnevnom redu.
Da li ima potrebe poslanik iz istog kluba, ne da branim, jer nema potrebe da se
brani, govorio istinu, govorio o ĉinjenicama, ja nijesam shvatio da je bilo ko od
poslanika ni DPS-a niti ministar, koji je bio unutra oponirao Genciju na izlaganje. Ovo
o ĉemu on govori najbolje govori o njemu samom. A ja vam kaţem makar nećemo da
brojimo koliko, ja sam samo dvije partije mijenjao, ni dan danas nijesam ĉlan partije, a
Vi pogledajte sebe.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Molim Vas, kolega Siništaj, Vi nijeste imali osnova za ovo reagovanje, jer ja
nijesam mogao prekinuti izlaganje kolege Gegaja, s obzirom da ste uistinu i jedan i
drugi ušli u neke analize koje se ne tiĉu teme dnevnog reda, ali dozvolite da se
vratimo raspravi o KAP-u i molim Vas da ne nastavljamo na ovaj naĉin. Hvala vam.
Kolega Bakić, a da se pripremi koleginica Njegosava Vujanović.
VESELIN BAKIĆ:
Koleginice, kolege, uvaţeni graĊani, uvaţeni predstavnici Vlade,
Juĉerašnja i današnja rasprava povodom informacije o realizaciji zakljuĉaka
Skupštine od 29.februara, koju je ponudila Vlada, jeste samo nastavak priĉe o sudbini
KAP-a, pitanju koje već duţe vrijeme u fokusu paţnje ukupne crnogorske vaţnosti, a
koje tangira sve graĊane ove drţave. Kombinat aluminijuma je poslednji znaĉajni
privredni subjekat koji je preţivio pogrešne i pogubne procese privatizacije u Crnoj
Gori, doduše sa malim izgledima da bude i jedini koji će ih preţivjeti.
Reţim DPS-a i SDP-a koji već 20 godna upravlja drţavom i vodi procese
privatizacije, kao da je imao zadatak da uništi industrijsku proizvodnju i zatvori sve
privredne subjekte koji su bili okosnica našeg privrednog razvoja i ekonomskog
sistema. Plašim se da takva sudbina ĉeka i KAP, imajući u vidu štetne ugovore o
privatizaciji iz 2005.godine, Ugovor o poravnjanju iz 2009.godine, a i neefikasne i
nestruĉne aktivnosti koje zadnje vrijeme ĉini Vlada, pokušavajući neuspješno da
stavi pogrešne korake novim pogrešnim potezima koji su doveli KAP u najteţu
situaciju od kad postoji i najveću neizvjesnost njegovog opstanka. Stiĉe se utisak da
362

jedino gospoda iz Vlade ne mogu ili ne ţele da shvate ozbiljnost teške situacije u
KAP-u, koja moţe da proizvede teške i velike probleme, ne samo za ovo preduzeće,
nego za ĉitav ekonomsko-finansijski sistem drţave ĉiju cijenu u krajnjem moraju platiti
svi graĊani Crne Gore.
Ove moje konstatacije potvrĊuju navodi iz ove informacije o kojoj raspravljamo,
a i njen ĉitavi tekst. Umjesto da u informaciji imamo podatke šta je to Vlada uradila po
usvojenim zakljuĉcima zadnjih tri i po mjeseca, dobili smo dodatnu informaciju po
hronologiji dogaĊaja koji su uslovili ovakvo stanje u KAP-u sa nekoliko alternativa i
dilema, kako bi se eventualno mogli rješavati problemi u nekom budućem vremenu. U
tim alternativama nema predviĊenih kratkoroĉnih i dugoroĉnih mjera, nema rokova i
dinamike izvršavanja, nijesu odreĊeni nosioci poslova, u stvari pokazana je nemoć
Vlade da rješava pitanje definisana zastupcima, koji su predloţeni iz sopestvenih
redova, a i nemoć da ih stave u pogrešne korake koji su uĉinjeni tokom ĉitavog
procesa privatizacije u KAP-u.
Što se tiĉe aktivnosti koje je Vlada vodila od 22.02.ove godine one su za ovakvu
vrstu problema nedovoljne i neprimjerene. Iz informacije koja je ponuĊena,one se
svode na dva napisana dopisa i jedan odrţani sastanak i to: prvi dopis od 22.III, kojim
je od strane Vlade CEAC obaviješten da je obavezan da prenese sve akcije u KAP-u i
Boksitima na drţavu i pozvan da to narednog dana uĉini i pred Depozitarnom
centralnom agencijom, što, naravno nije uradio. Drugi od 30.III, kojim je navedeno da
se smatra da CEAC namjerno kršio ugovor i da će ga drţava smatrati odgovornim za
štete koje tim povodom nastanu. I treća aktivnost je od 9.maja kada je Ministarstvo
finansija postiglo naĉelni dogovor sa OTP bankom da se po peti put do kraja juna
odloţi plaćanje obaveza dospjele rate kredita po osnovu izdatih garancija, i to je sve
što je uraĊeno za tri i po mjeseca na realizaciji zakljuĉaka.
Poštovani graĊani, cijenite da li je ovo dovoljno za ovako znaĉajna pitanja i
posledice koje brzo mogu da nastupe, a nijeste, gospodo, realizovali sljedeće:
Prvi i osnovni zakljuĉak - nije raskinut ugovor sa CEAC, nijesu ni prenijete
akcije na drţavu, a nemate kontrolu nad KAP-om u ovom momentu, a po
posljedicama izgleda da ih nijese imali od poĉetka privatizacije. To je uslovilo da
nijeste realizovali i drugi zakljuĉak, riješili pitanje dugova ili poĉeli da rješavate samo
uvećali dugove zadnjih tri mjeseca samo Elektroprivredi preko 10.000.000.
Snabdijevanje elektriĉnom energijom uveli novi menadţment, uradili studiju odrţivosti
aluminijske proizvodnje i tako dalje. Radili ste suprotno trećem zakljuĉku i predloţili
razdvajanje Elektroprivrede na dva dijela. Nemamo još rezultate nezavisne revizije u
skladu sa ĉetvrtim zakljuĉkom i nemamo još riješeno pitanje otplate dugova u skladu
sa petim zakljuĉkom.
Gospodo iz Vlade, previše neozbiljno i neodgovorno, imajući u vidu i ĉinjenicu
da su zadnje sedam godina graĊani u KAP uloţili oko 350.000.000 eura. Za ovakve
posljedice i ponašanje neko mora snositi politiĉku,a i kriviĉnu i drugu odgovornost, ali
imajući u vidu i ĉinjenicu da nam KAP treba, neko mora da preuzme neodgovornost
da hitno rješava sve probleme i preduprijedi nove i teţe posledice koje mogu brzo
doći. Oĉigledno je da to vi, gospodo, ne moţete, zato dozvolite da to neko drugi uĉini.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Bakiću.
363

Da podsjetim koleginice i kolege da mi imamo raspravu do 13.30 h, da imamo
još devet prijavljenih ukljuĉujući koleginicu Vujanović, tako da Vas molim da
prestanete sa komentarima izlaganja.
Koleginica Vujanović. Izvolite.
NJEGOSAVA VUJANOVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, uvaţeni ministre, pomoćnici ministra, uvaţeni graĊani,
U cilju obezbjeĊivanja opstanka Kombinata i rješavanja krize u preduzeću koje
ima veliki uticaj na metalsku industriju i finansije Crne Gore, donesena je odluka o
naknadnom potvrĊivanju Odluke o preduzimanju duga Kombinatza aluminijuma
prema Dojĉ banci i zakljuĉci obavezujući za Vladu Crne Gore.
Imajući u vidu znaĉaj KAP-a za ekonomski sistem Crne Gore, Vlada je donijela
odluku da uĉini sve što je u njenoj moći da pomogne KAP-u da opstane,jer je na taj
naĉin direktno štitila svoj ekonomski interes. Doslednim voĊenjem odgovorne politike i
odgovornošću u vezi sa tim, Vlada Crne Gore je pokazala da nacionalni interes u
obezbjeĊivanju uslova i ambijenta poslovanja zahtijeva neophodnim potrebu da se
preuzme dug KAP-a prema Dojĉ banci što je Vlada i uradila. Preuzimanje duga KAPa
prema Dojĉ banci, predstavlja u stvari vraćanja Aluminijskog kombinata i
proizvodnje u njemu pod okriljem i kontroli institucija i vlasti Crne Gore. Jasno je i
suviše trošiti rijeĉi da ukoliko se ne bi povratilo pravo na KAP, onda bi nastala šteta
bila znaĉajno veća od javnog interesa za preuzimanje duga. Zakljuĉcima je Skupština
Crne Gore, zaduţujući Vladu i podrţavajući aktivnosti Vlade, a samim tim dajući
snagu Vladi u postupku regulisanja obligacionih odnosa, izmeĊu više poslovnih
partnera u ponovnom uspostavljanju, odnosno obnavljanju kontrole i rada KAP-a, u
stvari de fakto i de jure uspostavila institut vladavine prava i kontrole rada izvršne
vlasti od strane Skupštine. Zakljuĉci imaju za cilj ozakonjenje faktiĉkog i budućeg
oblika investicionog ulaganja za dizanje proizvodnje i proizvodne efikasnosti
postojećih objekata i dizanje tehniĉkog nivoa rada KAP-a, odnosno obnavljanje bitnih
elemenata nadzora i kontrole sprovodljivosti politike Vlade Crne Gore. Zakljuĉcima
Skupštine Crne Gore ĉuva se kontinuitet Vladine odgovorne politike kao uslov
opstanka KAP-a, kao potrebe trajnog kvaliteta nuţnog za fazu ponovnog preuzimanja
KAP-a radi vraćanja proizvodnog procesa.
Šta se uradilo tri mjeseca nakon 29. februara 2012. godine kada je Skupština
donijela zakljuĉke Vlada Crne Gore je u kontinuitetu posvećena realizaciji
zakljuĉaka, pri tom poštujući preuzete aktivnosti iz ugovora o poravnanju sa CEACom
kako bi se izbjegle pravne posljedice nepostupanja po ovom ugovoru. Na dalje,
radi se na realizaciji prava drţave na prenos akcija KAP-a i Rudnika boksita i po
osnovu ugovora o poravnanju i ugovora o prenosu akcija. S obzirom na odsustvo
saradnje CEAC-a u vezi sa tim, razmatra se pokretanje arbitraţnog postupka kako bi
se izdejstvovala odluka kojom bi se akcije prenijele na drţavu. Vlada je u saradnji sa
Elektroprivredom i Grupom A2 razmatrala moguće naĉine rješenja pitanja
dugoroĉnog snabdijevanja KAP-a elektriĉnom energijom nakon preuzimanja KAP-a
od strane drţave. U cilju definisanja opcije koja će biti u najboljem opštem interesu
analiziraju se sve raspoloţive mogućnosti, a posebno odvajanje Termoelektrane
Pljevlja kao i ostale opcije koje će zaštititi interese Elektroprivrede i izloţenost
Elektroprivrede u smislu obaveza KAP-a. TakoĊe, sprovode se intenzivni pregovori
364

sa VTP i OTP bankama, rizici aktiviranja garancija bili bi znaĉajno smanjeni ako bi se
definisao vlasniĉki status drţave Crne Gore u Kombinatu i preuzelo upravljanje nad
kompanijom.
Tri su mogućnosti za preuzimanje vlasništva i upravljanje KAP-om, uvoĊenje
steĉaja, pokretanje arbitraţnog postupka i restruktuiranje KAP-a kroz konverziju duga
i preuzimanje upravljanja KAP-om od strane drţave Crne Gore. UvoĊenje steĉaja je
moguća opcija, ali bi to bilo u suprotnosti sa zakljuĉcima Skupštine Crne Gore, kojima
je Vlada obavezna da uĉini sve da se ova opcija izbjegne. Pokretanje arbitraţnog
postupka kako bi se izdejstvovala odluka kojom bi se prenijele akcije CEAC-a u KAP i
Rudnicima boksita na drţavu je najmanje poţeljna opcija zbog procedura i troškova.
Restruktuiranje KAP-a bez ugroţavanja prava drţave po ugovoru o poravnanju,
moguće je na naĉin da se kompanija rastereti dugova kroz konverziju duga u akcije
koja bi nakon dokapitalizacije koja bi uslijedila za rezultat imala većinsko vlasništvo
drţave u KAP-u. Ova mogućnost bi podrazumijevala dogovor izmeĊu Vlade, banke,
CEAC-a, N plus grupe i ostalih povjerilaca i obuhvatila bi sljedeće korake, da se
dugovi prema KAP-u konvertuju u akcije kako bi se na taj naĉin obezbijedilo
dugoroĉno funkcionisanje KAP-a i većinsko vlasništvo drţave u KAP-u, da se imenuje
menadţment sa dominantnim uĉešćem predstavnika Vlade, da se obezbijedi odrţivo
snabdijevanje KAP-a elektriĉnom energijom, što je uopšte uslov za funkcionisanje
KAP-a u svakoj opciji, da CEAC prenese s KAP-a na Vladu i da se KAP privatizuje u
roku od dvije godine.
Nijedna od alternativa nije još opredijeljena. KAP ima perspektivu koji je naĉin
raskida ugovora sa Rusima, KAP treba da preĊe u vlasništvo drţave, KAP-u je
potreban investitor i siguran izvor elektriĉne energije. Da li je izdvajanje
Termoelektrane kao zasebnog preduzeća rješenje, to je odluka koju treba da donesu
struĉnjaci na osnovu ĉinjenica, analiza i studija. Da li je izdvajanje Termoelektrane
štetan posao za Elektroprivredu i kolika bi bila cijena struje u tom sluĉaju, pitanja su
koja opterećuju sveukupnu javnost. Zbog toga, smatram da je potrebno Vladi dati
novi prostor i vrijeme u cilju predlaganja Skupštini najoptimalnijeg i najpovoljnijeg
rješenja za crnogorski ekonomski sistem za drţavu Crnu Goru i za zaposlene u KAPu.
Ovdje se radi o drţavnoj politici opšteg nacionalnog karaktera koji uvijek stariji od
interesa bilo kojeg pojedinca kao zajedniĉke potrebe svih, pa ko to ne vidi, onda je on
slijep za pravdu. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, koleginice.
Kolega Goran Danilović, a da se pripremi kolega Dragoslav Šćekić. Izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, da li je ministar uopšte u zgradi
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Jeste, pretpostavljam da prati i da će nam se pridruţiti.
GORAN DANILOVIĆ:
Nadam se da razumijete. Nijesam od onih koji pošto-poto insistiraju na
jednakom nivou, ali uz duţno poštovanje prema gospodi, ova tema, kada već nema
365

premijera, zasluţuje makar ministra, a ne bih da bude da sam ja poslanik niţeg reda.
Ne mogu da traţim ostavku od pomoćnika, njega mogu i da razriješe, ali od ministra
mogu, on je politiĉka liĉnost.
Gospodine potpredsjedniĉe, vratite mi vrijeme da govorim, pa se nadam da će
se odgovorni ministar pojaviti u meĊuvremenu.
Uvaţene dame i gospodo, koleginice i kolege, uvaţeni graĊani, danas
raspravljamo o zakljuĉcima koje je predloţila i usvojila parlamentarna većina.
Uvaţene koleginice i kolege, znam da ćete pošto poto probati da branite poziciju,
prirodno je, onoga ko je za ovo kriv, ali vas molim da razumijete poziciju nas koji ne
moţemo napadati metafiziĉke liĉnosti.
Nije sporno da ćemo sve rizike koji su izvjesni, koji su već naša realnost, sve
loše strane i stvari zajedniĉki snositi u pokušaju da saniramo. Ako mene pitate, ja
sam pesimista, nećemo ovo sanirati. Nemojte da pomislite ni u jednom trenutku da
bilo gdje na svijetu postoji opozicija, rijetko gdje postoji ĉak i pozicija koja bi Vladi,
makar i svojoj, oprostila da nas dovede u situaciju da je od tri rješenja svako
podjednako loše i da nam se svako obija o glavi. Proći će i ovo vrijeme. Za deset
godina će nas neko pitati, vjerujte, moţda ne o onome što nam se ĉini presudno
vaţnim, o svojim programskim naĉelima, ni nas o identitetskim pitanjima, ni vas o
nezavisnoj Crnoj Gori. Pitaće nas ko je za ovo kriv, pitaće nas kao što smo se mi
pitali ko je zaduţio bivšu Jugoslaviju za 20 milijardi dolara. Procentualno, u ovom
trenutku, nezavisna Crna Gora je zaduţenija i u teţoj poziciji nego nekadašnja velika
SFRJ sa bezizglednim situacijama, odnosno sa bezizglednim mogućnostima uopšte
da bilo šta vrati. Znaĉajno smo sve upropastili. Razumijem potrebu da stojite iza šefa
partije, to je donekle korektno, ali shvatite da ćete ovdje biti liĉno prozivani na
odgovornost. Dvadeset miliona već smo raspodijelili graĊanima, rasporedićemo još,
ministre. Najdobronamjernije je i najiskrenije, vama liĉno ne preostaje mnogo
alternativa. Vi biste morali, samo zbog zakljuĉaka i samo zbog toga što
parlamentarnu većinu nijeste uvaţili, da podnesete ostavku. Nije ovo nikakva
satisfakcija ni meni ni Novoj srpskoj demokratiji dogodi li se to. Znam da vi nijeste
krivi za ono što se dogodilo 2005. godinu. Kaţem da, ako je Milo Đukanović 2005.
godine uradio dobru stvar za Crnu Goru prodavši Kombinat aluminijuma, onda je Milo
Đukanović uradio najgoru stvar onim ugovorom o poravnanju i s tim što mi danas ne
moţemo ni naprijed ni nazad. Vi sada hoćete da istjerate Ruse, a ne moţemo da ih
istjeramo zbog toga što oni brane. Koga brane Pa, nijesu oni duţni da brane nas,
oni brane sebe, svoj kapital. Nemojte da odavde napadamo CEAC kao da su oni
radili nedopustivu stvar. Šta oni rade, poštuju ugovor. Mi da im nešto moţemo na
zakonit naĉin, mi bi ih odavno najurili. Oni rade najbolje u svom interesu. Ko je trebao,
kolege, da brani naš interes Vlada je trebala da brani. Gospodin Milo Đukanović je
trebao da brani naš interes. Kako ga je odbranio Tako što sada kaţe da je kriv ovaj
ili onaj koji je potpisao ovaj ili onaj ugovor, a ne on koji je ovo prodao. Ne ţelim opet
da izazovem neprijateljstvo kod vas, pa da podsjećam na primjere iz regiona. Ovo je,
ako je neznanje, da se na tome zadrţim, da i tu budem korektan, iako ne vjerujem da
je neznanje nego je u pitanju nešto drugo, ali ako je neznanje, ako je ovo Vlada
uradila iz neznanja, onda mora postojati makar politiĉka odgovornost, mora neko
izaći pred lice javnosti i reći, ljudi ja nijesam znao šta će nas zadesiti, ja nijesam znao
da će Rusi iskoristiti svaku zapetu u svoju korist i da im mi nećemo moći ništa. Pa vi
znate ministre, da niko ne pravi ovo što mi radimo.
366

Ako moţe da se izvuĉe na arbitraţu, mi ne idemo u arbitraţu zato što je
napravljen takav ugovor o poravnanju gdje smo mi sravnjeni sa zemljom, mi nemamo
izbora. Ja sad vas pitam, šta je nama satisfakcija Meni jedina kad znam da
zajedniĉki moramo da vraćamo i vaše i moje dijete. Kad moram da zavlaĉim ruku u
tuĊi dţep kao parlamentarac. Jedina satisfakcija mi je da neko odgovara. Ne
pristajem da afirmišem politiku bez odgovornosti. U tome se razlikujemo. Da mi je
brat, da mi je otac, ne moţe drugaĉije.
Pa vi ste govorili da idete u referendum zato što jesmo braća, ali nam kese
nijesu sestre. Pa jeste vi kolege sa Mmilom Đukanovićem, ali vam kese nijesu sestre.
Hoćete li da nam svima bude zajedniĉka kesa ali da iz nje uzima samo jedan ĉovjek.
Neka kaţe predsjednik parlamenta na kraju, oĉigledno je odan u prijateljstvu
gospodinu Đukanoviću. Stoji li i dalje iza one tvrdnje da je u pitanju neznanje ili
korupcija. Šta je god, neko mora odgovarati.
Hoću, znam da moram, kao graĊanin, kao parlamentarac, da saniram nešto što
je nemoguće sanirati. I kad već moram da dajem novac, gospodine ministre, ne ţelim
da ga dajem vama koji ne ţelite da pogledate istini u oĉi, da kaţete samo jednu stvar
- da nijeste vi krivi gospodo izdajnici Crne Gore, nego smo krimi mi koji smo iz
najboljih namjera uradili najgoru stvar zadnjih 50 godina za ekonomiju Crne Gore.
Imate li vi opravdanje za ovo. Nemojte da mi odgovarate samo izokola i na mala
vrata.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolega Daniloviću.
Kolega Kavariću, ţelite li rijeĉ
VLADIMIR KAVARIĆ:
Traţili ste i to vam je zaista od mene lako traţiti je jedino što mislim da je
korisno, a ja sam svjestan da mi vodimo razliĉite vrste debata, svi vi imate svoje, da
kaţemo politiĉke ciljeve i adrese i medije kojima se obraćate, mene zanima samo
jedna stvar - kako da riješimo problem. (Upadica) E, za to vam ja nijesam adresa,
gospodine Radunoviću, zna se koja je adresa i za to.
Što se tiĉe ovoga o ĉemu raspravljamo i onoga što je tema dnevnog reda -
zakljuĉci. Traţite od nas da kaţemo nismo znali. Gospodine Daniloviću, sve smo
znali i sve smo rekli kakve su mogućnosti, kakvi su problemi u realizaciji ovih
zakljuĉaka. Da li traţite da poloţimo oruţje prije nego što uradimo sve što je moguće,
meni liĉno ne pada na pamet. Problem u koji uĊem rješavaću ga dokle god mogu i
dokle god ima mogućnosti da se on riješi.
A povodom onoga što je uraĊeno, navedite mi jednu jedinu stvar koja je mogla
da se uradi a nije se uradila. Evo, navedite mi jednu jedinu koja je mogla da se uradi
u realizaciji zakljuĉaka a nije se uradila. Ja tvrdim da je nema.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, ministre.
Pravo na odgovor, kolega Danilović.
GORAN DANILOVIĆ:
367

Vi kaţete vama je vaţno kako da se riješi problem. Gospodine ministre, u redu,
to je odgovorno za budućnost. Šta ćemo sa prošlošću Jeste li vi politiĉar, je li vi
predstavljate dio graĊana Crne Gore, je li mislite da je korektno, zbog ĉega se onda
svi mi u regionu izvinjavamo za ono što se desilo prije deset godina A predsjednik
bivši Vlade je išao da se izvini i za ono za što nije morao, uz ono za šta je morao, jer
je sam donosio uţasne odluke ranije. A ne ţeli da se izvini za najvišu tragediju
ekonomsku koju je uradio u Crnoj Gori.
Nijesam ja, koliko me god ne volite, koliko god mislite da ne zasluţujem ljubav
Crne Gore, kriv za to što je on napravio sporazum sa CEAC-om. On je kriv. I ako
hoćete mobilizaciju svih da traţimo rješenje. Ja traţim odgovornost. Vi traţite moju
odgovornost za to što sam volio Srbiju i Crnu Goru, dodajem Srbiju i Crnu Goru, ne
zaboravite ovo i Crnu Goru, a ne ţelite odgovornost za to što je neko upropastio
samo Crnu Goru. Ne moţe tako. Ne moţe od mene da traţi mobilizaciju onaj koji je
sve upropastio. Ja traţim njegovu odgovornost, traţim i vašu. Ne kao ĉovjeka koji je
kriv nego kao ĉovjeka koji ne moţe stvar da riješi.
Gledaćemo se još u zdravlju i veselju. Budite sigurni, moţete vi, što se mene
tiĉe, biti ministar još 10 godina. Ali, jednog dana ovo se sve uzima s istog mjesta i
ostaje jedna velika rupa, neko će morati da podnese izvještaj, da da raĉun. Ne moţe
kad napravimo grešku u prošlosti niko za nju da ne odgovara. Kao što je lijepo biti
otac nacije, tako je strašno teško biti odgovoran politiĉar. Odgovoran politiĉar mora da
snosi odgovornost ne za ono što će biti ...
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolega Daniloviću.
Kolega Dragoslav Šćekić, a da se pripremi kolega Zarija Pejović. Izvolite.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovani gospodine ministre s pomoćnicima, poštovane kolege poslanici,
Danas treba da imamo informacije, ali mi danas nemamo nikakvih informacija,
mi imamo samo rijeĉ Vlade koja kazuje da je nemoćna i da ne moţe da riješi
problem, koji je problem, ne samo Vlade, problem cijele Crne Gore i graĊana Crne
Gore.
Ĉuli smo ovdje od Vlade, odnosno predstavnika Vlade, da Vlada vodi dnevnu
ekonomsku politiku i da nema rješenja ni za jedan problem, ali zato imaju problema
graĊani i ovi dani koji prolaze i ova kupovina vremena, sve ide na vašu štetu,
poštovani graĊani, jer svaki dan je dodatna cifra, i svaki mjesec je dodatnih nekoliko
miliona na vašoj šteti.
Ono što je Socijalistiĉka narodna partija, odnosno kolega Damjanović, nakon
usvojenih zakjluĉaka, kojima nismo mi dali legitimitet i nismo glasali za njih, ove o
kojima bi trebali danas da dobijemo informaciju, podnio zahtjev da se odrţi
konsultativno saslušanje o dinamici i realizaciji ovih zakljuĉaka. Odrţali smo to
saslušanje, i predloţili sljedeće ocjene i stavove koje ću sada, poštovani graĊani
proĉitati i upoznati vas sa njima:
1. Javni dug i izdate garancije, u prethodnom periodu imale su brzu tendenciju
rasta. Zbog rizika realizacije datih drţavnih garancija i mogućnosti njihovog
pretvaranja u javni dug potrebno je paţljivo planirati izdavanje novih drţavnih
368

garancija pridrţavajući se obaveza utvrĊenih Zakonom i Strategijom upravljanja
javnim dugom;
2. Imajući u vidu da je Skupština Crne Gore, povodom Predloga odluke o
naknadnom potvrĊivanju Odluke o preuzimanju duga AD Kombinat aluminijuma
Podgorica prema Dojĉe banci, 29. februara 2012. godine usvojila pet zakljuĉaka,
potrebno je da Vlada Crne Gore odnosno resorno ministarstvo, jedanput mjeseĉno,
izvještava Odbor za ekonomiju, finansije i budţet, o stepenu njihove realizacije;
Ponavljam, jedanput mjeseĉno.
3. Planom revizije DRI za 2011. godinu predviĊena je i revizija presjeka -
drţavne garancije izdate od Vlade Crne Gore. Odbor je mišljenja, da je potrebno da
Drţavna revizorska institucija, po mogućnosti da prioritet izradi ovog izvještaja, s
obzirom, na veliki rizik realizacije datih drţavnih garancija i mogućnost njihovog
pretvaranja u javni dug i dostavi ga matiĉnom radnom tijelu;
4. U cilju realizacije petog zakljuĉka Skupštine Crne Gore, Ministarstvo finansija
je izabralo revizorsku kuću Ernst & Young, koju je nelegalno izabralo, a poslije
istjeralo, koja će podnijeti Izvještaj o reviziji poslovanja KAP-a od dana preuzimanja
od strane CEAC-a. Potrebno je izvještaj dostaviti Skupštini Crne Gore, koja će nakon
toga biti u prilici da govori o svim aspektima problema koji su nastali;
5. Velikom broju radnika KAP-a koji su krajem prošle godine penzionisani nijesu
uplaćeni porezi i doprinosi. Postoje i neplaćena socijalna davanja iz prethodnih
godina što je bila obaveza KAP-a. Potrebno je da Vlada iznaĊe odgovarajuće rješenje
kako bi bivši zaposleni ostvarili svoja zakonska prava; i
6. U odnosu na kredite sa OTP i VTB bankom, situacija je sliĉna kao i sa Dojĉe
bankom. Ukoliko doĊe do aktiviranja garancija sav teret pada na drŝavu. Ministarstvo
finansija u sluĉaju negativnog scenarija treba pregovorima da pokuša da obezbijedi
duŝi period po pitanju servisiranja dugova.
Šta mi kaţemo Kaţemo da, odnosno kaţe Vlada da bi trebali o ovome svako
jutro da priĉamo, a niste prihvatili ovo što smo mi rekli da treba svaki mjesec da se
donosi izvještaj ovoj skupštini i da priĉamo o tome. Da smo priĉali prije tri mjeseca
sigurno ne bi imali ovih dodatnih 10 miliona prema Elektroprivredi Crne Gore. Kolike
su, pitam vas, potraţivanja i ko su ostali povjerioci... u ovom periodu. Koliko je miliona
dodatno zaduţena drţava Crna Gora i graĊani Crne Gore. Ko ove, zašto je nekome
trebalo da ne prihvati ove zakljuĉke, neka sami gradjani procijene. Zašto se nije
priĉalo prije mjesec dana nego se sada priĉa u predvorju izbora. Ja se pitam i
zahvaliću se našim kolegama koji su podrţali ove ocjene i stavove , osim nas u SNPu,
podrţali su Damir Šehović i Kemal Purišić. Protiv su bili Rdiojica Ţivković, uzdrţan
Zoran Vukĉević, Veljko Zarubica, Zoran Jelić, Nikola Gegaj i Zarija Pejović. Mi smo
trebali da sprijeĉimo sve ovo i da priĉamo mnogo prije ovoga. Šta sada treba Treba
da se kaţe i Vlada konaĉno jednom da kaţe da je napravljen loš ugovor, a ne da
priĉa oklo. Nama ne trebaju prazne priĉe i gubljenje vremena. Kupovina vremena u
kojoj će koalicija na vlasti kupovati vrijeme u svoju korist i za svoj profit. Nama treba
ovdje odgovornost i koraci i rješenje. Imali ste predlog našeg rješenja od najgorih
mogućih rješenja izabrali smo najbolje, steĉaj. Zašto ne pristupite tome Dajte
jednom da donesemo odluku da ne zaduţujete gradjane iz dana u dan sve više i više.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
369

Hvala i vama.
Poslanik Ţivković, pravo na repliku jer je pomenut.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Taĉno je, ja kao ĉlan Odbora za budţet nijesam glasao za ove zakljuĉke. I sada
da se ponovo stave na dnevni red, ne bih glasao jer smatram da sa ovakvim
zakljuĉcima se ne moţe popraviti situacija u Kombinatu. Duboko se ne slaţem da ako
bi Vlada izvještavala jednom mjeseĉno Skupštinu, Kombinat ne bi imao duga 20
miliona. To nema nikakve veze jedno sa drugim. Nema nikakve veze. Ne moţe se
dug smanjiti time što će Vlada, koja je sve ovo upropastila, sve uništila, obavještavati
skupštinski odbor šta ona to radi i na koji naĉin ona uništava i dalje KAP. Svaki
zakljuĉak je ovdje izlišan. Ovdje treba odgovornost. Zakljuĉci se prave samo da bi se
amortizovala situacija i spasili oni koji su odgovorni za ovo. Mi smo poslanici Nove
srpske demokratije u sjajnim diskusijama jasno rekli da bez odgovornosti, bez
izvoĊenja na ĉistac svih ljudi koji su uništili Aluminijski kombinat od prodaje pa do
potpisivanja ugovora o poravnanju, treba da odgovaraju. To treba da sadrţe zakljuĉci
Skupštine, a ne da nas ova Vlada koja je sve uništila obavještava mjeseĉno šta su
uradili i koliki su stepen uništenja postigli. To nije bio cilj i smatram da svi oni koji pišu
zakljuĉke samo podrţavaju agoniju Aluminijskog kombinata i podrţavaju Vladu koja je
ovo sve uništila. Eto, zbog toga, nijesam glasao za te zakljuĉke.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolega Šćekiću, samo da se pojasnimo, ĉlan 101 stav 3 i tako dalje. Vi ste
prozvali direktno Ţivkovića i on ima pravo na repliku.Vi nemate pravo na odgovor.
/Upadica/
Nemamo vremena zbog vaših kolega, inaĉe bih dozvolio, nije problem, zbog
vaših kolega, da dozvolimo, ako moţemo, da nastavimo da ne gubimo vrijeme.
Kolega je samo objasnio svoj stav, svoje glasanje, vi ste to pomenuli. Hvala
vam.
Hvala vam na razumijevanju.
Izvolite, kolega Damjanoviću.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ.
Gospodine potpredsjedniĉe, mogli bismo da zatraţimo stenogram, da saĉekamo
da napravimo napuzu. Jasno je reĉeno ovdje da se kolega Ţivković javio i rekao
imam komentar.
Vi ste ti koji ste rekli to je replika. Nemojte molim vas, kolega je traţio komentar,
a uzgred kolega Šćekić je samo ĉitao predloge, ocjene i stavove SNP-a koji nijesu
dobili potrebnu većinu i proĉitao izvještaj o glasanju. Kolega Ţivković je traţio
komentar i kolega Šćekić ima odgovor na komentar. Vi ste stvarno rekli replika,
nijeste ĉuli kolegu Ţivkovća dobro, pretpostavljam, i mislim da bi bio red da ovu
polemiku završimo. To su dva minuta, neće imati uticaj na dalji tok rasprave.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
370

Kolega Damjanoviću, evo, ne bi trebalo vama to da odgovaram, i vi nemate
osnova za takvo reagovanje. Evo zašto. Taĉno je, ĉuo sam dobro da je kolega
Ţivković traţio, pomenuo komentar. Vjerovatno i ne razmišljajući o Poslovniku, iz
kolegijalnog odnosa. Medjutim, kao što znate komentare izbjegavamo ili ne
dozvoljavamo u okviru parlamentarne većine izuzetno, ili opozicije, i tako dalje. Desi
se izuzetno. Mislio sam da uštedimo malo vremena. Nijesmo uštedjeli, ali kolega
Ţivković je na prozivku samo objasnio svoj stav, nije ništa dovodio u pitanje.
(Upadica Aleksandra Damjanovića)
Shvatite, kolega Šćekić je prozvao, direktno pomenuo ime i kolega ima pravo ,
nećemo dobiti ništa daljim objašnjavanjem. Zato vas molim, dozvolite da nastavimo,
da pokušamo da svi govore koji su prijavljeni. Hvala vam, hvala kolegi Šćekiću .
Kolega Zarija Pejović, a da se pripremi Milan Kneţević. Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
U svom komentaru konstatovao sam da sam u oktobru traţio jednu elementarnu
informaciju a to je analizu rada Kombinata aluminijuma Podgorica. Onda sam u
zakljuĉcima na kontrolnom saslušanju vezano za drţavnu pomoć predloţio jedan
konkretan zakljuaĉk a to je da se preporuĉi Drţavnoj revizorskoj instituciji da uĊe u
Kombinat aluminijuma podgorica i da konaĉno dobijemo informaciju što se tamo
dešava. Medjutim, gospodo, vi ste ovdje došli bez ikakve pisane informacije, bez
analize onoga što se dešavalo u KAP-u, što se od vas oĉekivalo kao od elementarno
odgovorne Vlade, i došli ste ovdje bez informacije i vizije strategije koja bi bila
fundirana na raţnji trţišta aluminijuma, na analizi naše domaće infreastrukture, na
analizi naših domaćih kadrova koji bi mogli , da na analizu naših kadrovskih
potencijala kako bi mogli da uĉestvuju u razvijanju ove industrije.
Došli ste gospodo bez ikakvih informacija i što sada kaţe ministar. Minsitar
stavlja ruke u dţepove i onako malo mangupski šeretski kaţe pa podaci iz prošlosti,
ma koga to interesuje, bitan je sadašnji trenutak. Jeste, na nivou individualnog ţivota
ĉovjek stvarno treba da se fuksira na sadašnji trenutak ali u razvijanju strateškog
biznisa jedne drţave to baš i nije tako.Kaţete - dovoljno smo razgovarali o tome o
budućnosti KAP-a i iz toga se izvuklo elementarno dovoljno informacija ĉime ţelite da
supstituišete odustvo elmentarne biznis analize. Gospodo neka mi ovaj dom oprosti i
prisutna javnost što ću upotrebiti jedan termin koji moţda nije primjeren, takav pristup
se zove vaćaroški pristup. A zašto ga vi primjenjujete Iz dva razloga jer hoćete da
sakrijete odgovornost jer neko... radi preuzetih garancija mora da ide i radi svih ovih
dilova koji su raĊeni na štetu drţave kao što kazah profit je išao u neĉiji privatni dţep
a dugovi idu na štetu graĊana, odnosno imamo privatizaciju profita a socijalizaciju
gubitaka, zbog toga treba neko da ide na sud, a moguće i u zatvor.
Prema tome, vi ste preuzeli ulogu , ajde da tako kaţem, dţavoljeg advokata,
ţelite da bacite prašinu u oĉi javnosti i to je stvar vaše odgovornsot. Danas ste došli
da nam u suštinu kaţete kako vi za svu ovu priĉu nemate rješenja i da nam na neki
naĉin poturite odgovornost.Kada jedna Vlada konstatuje da nema rješenje onda je
savršeno odgovorno da ta Vlada podnese ostavku. Posebna je priĉa, kao što sam
rekao, vaša ţelja za dijeljenjem Elektroprivrede ĉime bi italijani i dobili kontrolu nad
našim hidropotencijalima. Poslije toga gospodo nivo ekonomske politike Crne Gore
kada izgubimo naše hidropotencijale, kada izgubimu skupu zelenu obnovljivu energiju
se izvodi na nivo lokalne samouprave. Pokret za promjene ima strateško rješenje, ali
371

Pokret za promjene je oĉekivao i vaše struĉne analize i informacije kojima ćete
potrkijepiti ono o što smo mi predloţili našim zakljuĉcima, a to je da Elektroprivreda
stane cjelovito,Elektroprivreda i hidropotencijali moraju biti drţavni, a onda da vidimo
mogućnosti razvoja aluminijske industrije kako bi dodatna vrijednost aluminijskih
preradjevina od primarnog aluminijuma uz uštede elektriĉne energije primjenom
inovacija omogućili rentabilno poslovanje. Za to je potrebno zaista prave informacije i
za to je potrebno da se išlo u jednom opšte društvenom interesu što mi ovdje nijesmo
vidjeli. Ovo što smo vidjeli u ovom Parlamentu, jeste da su neke partije parlamentarne
većine htjele da operu ruke od svega onoga što se dešavalo u prethodnih pet, šest
godina gdje su bili sauĉesnici. Prema tome, potrebna vam je politiĉka odgovornost i
potrebne su vam egzaktne informacije i donošenje odluka u opšte društvenom
interesu konsenzusom. Vi to krijete. Zašto to krijete Zbog toga što ţelite da donesete
neke odluke u budućnosti gdje ćete moći sa izostatkom informacija da sve
relativizujete. S obzirom da me je kolega Šćekić prozvao da ja nijesam glasao za
zakljuĉke SNP-ea, to je tako. Ali, zašto nijesam glasao za zakljuĉke SNP-ea Zbog
toga što je, izmeĊu ostalog, postojao jedan zakljuĉak gdje se u Vladi preporuĉivalo da
pregovara kako bi se prolongirale obaveze prema VTB-e banci i OTP-e banci. Dakle,
Pokret za promjene ne ţeli, ja nijesam za to glasao, uvaţavajući brigu iz SNP-ea
zbog toga što mi nećemo da legalizujemo i legitimizujemo garancije koje ste preuzeli.
Pokret za promjene smatra da Vlada ne treba da pregovara, već da dovede pod upit
obligatornost...(Prekid)…zbog toga što je neko uzeo novac od Rusa, on je garancije
prebacio na teret drţave i mi nećemo to da legitimizujemo i zbog toga nijesam glasao
za te zakljuĉke i to sam kolege iz SNP-ea upozorio. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Pejoviću.
Kolega Milan Kneţević, a neka se pripremi kolega Budimir Aleksić.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodo pomoćnici ministra,
Meni je ţao što nema ministra ovdje. Ne znam zbilja o kojim razlozima se radi,
ali kad god se raspravlja o KAP-u on izgleda da ima nekakvih probleme sa prostatom,
ali isto kao kolega Danilović oĉekujem da će se on pojaviti u toku zasijedanja. O
ĉemu mi danas raspravljamo Danas nam je poslata ekološka, ekonomska i drţavna
bomba u sred Parlamenta. Poslata nam je da je mi deaktiviramo, jer ju je gospodin
Đukanović aktivirao 2005. godine, 2009. godine je navio da što prije eksplodira i vi ste
nam je sada donijeli minut do 12 da pokušamo u Parlamentu da naĊemo neko
rješenje. Jasno je da vi nemate rješenja i mislim da bi o tome trebalo da upoznate
crnogorsku javnost, jer ste štetnim ugovorima sa CEAK-om ugrozili i crnogorsku
ekonomiju i ekologiju i energetski sektor. Zbog vaših ugovora smo već radili jedan
rebalans, drugi je u najavi i pravo je pitanje kako ćemo doĉekati kraj 2012. godine. Da
ne govorimo o ţiovotnoj sredini, ovdje niko nije pomenuo ţivotnu sredinu, a
podsjetiću vas na izvještaj Ekotoksikološkog centra 2004. godine u predveĉerje
prodaje referenduma, kada je reĉeno da ţivot u rubnom dijelu KAP-a nema nikakvu
egzistenciju, odnosno perspektivu, a da je i Podgorica u velikom problemu ukoliko se
nastavi ovakva proizvodnja u Kombinatu aluminijuma bez ekoloških standarda. Šta
ste uradili Niste uradili ništa.
372

Koliko je nas koštao KAP do sada Prodili smo ga 48,5 miliona evra u
predveĉerje referenduma da bi veći dio novca potrošili u stvaranju privatne drţave i to
nije bilo dovoljno pa je morao da se ukljuĉi i Keljmendi, i Šarić, i Kalić i u potpunosti
se slaţem sa gospodinom Šehovićem koji je juĉe rekao da smo mi izgubili karakter
drţave. Naravno da smo izgubili karakter drţave kada su narko bosovi pomagali
njenu nezavisnost, jer nam je malo bilo novca od prodaje KAP-a i onda mogu misliti
kako se osjeća mladi ĉovjek koji je glasao za nezavisnu Crnu Goru kad vidi svoje
iznevjerene ideale, kad vidi da smo ustvari stvarali privatnu drţavu i da se nijesmo
libili da uradimo sve što se moglo uraditi samo da bi se obezbijedila sredstva da
zaokruţite postupak privatne drţave, a posao sa KAP-om o tome najbolje govori.
Onda ne ĉudi što gospodin Đukanović prije nekoliko dana uporedi Crnu Goru sa
šestogodišnjim djetetom i da kaţe ne moţete oĉekivati od šestogodišnjeg djeteta da
ostvari sve snove svojih roditelja. Da je neko odavde iz ovih redova upredio Crnu
Goru sa šestogodišnjim infantilnim djetetom bio bi strijeljan na dan nezavisnosti Crne
Gore 21. maja da bi nam se pokazalo kako se moraju ĉuvati tekovine majske Crne
Gore, a kada to izjavi gospodin Đukanović i prizna slabosti projekta koje je uradio
niko ne reaguje, ni od ovih kvazi oĉeva crnogorske nacije niti od dušebriţnika koji se
plaše od unutrašnjih neprijatelja. Šta ste vi uradili Prodali se KAP za 48,5 miliona
evra, subvencija za struju ste mu dali 60 miliona do sada, a on je još uvijek duţan 40
miliona evra za struju. Garancija 170 miliona evra, zbog toga smo i radili rebalans
KAP-a. Rusi su priznali da su duţni 400 miliona evra i neko kaţe da gospodin
Đukanović nema pojma o tome, da on ne zna, odnosno da on ţivi u nekom blaţenom
neznanju.
Pa gospodo iz Ministarstva, uvaţeni graĊani, gospodin Đukanović i njegova
porodica zna Ċe ga kome kokoške nose, a ne kako je iscurelo iz KAP-a milijardu evra.
To je pljaĉka ne vijeka, nego vjekova u Crnoj Gori, to je pljaĉka od postanja Crne
Gore. Do sada sam sumnjao u urbanu legendu da je ovaj posao sklopljen u "Grandu",
ali oĉigledno da je ovaj posao sklopljen u "Grandu" i da je dobro ono upozorenje koje
je postojalo u onim socijalistiĉkim bifeima da pijanim gostima ne treba sluţiti piće.
Kriviĉnu pijavu treba podići ne samo protiv ljudi koji su skopili ugovor sa Rusima,
nego treba dići kriviĉnu prijavu protiv konobara "Granda", jer su oni najbolji sauĉesnici
i svjedoci u poslu koji je uništio Crnu Gori. Gdje se mi danas nalazimo Radili smo
već jedan rebalans, imamo novu najavu rebalansa sa podizanjem PDV i ako smo
dobili uvjeravanje od ministra da radimo rebalans da se ne bi podizao PDV. Niste u
stanju da idete na arbitraţni sud sa Rusima, jer odliĉno znate kakve ste sve dilove i
šta ste sve radili sa njima uz bocu votke ili bocu ĉivasa i sad imamo problem na koji
naĉin ćete da izaĊete iz priĉe. Pominjete steĉaj, ali zašto ne kaţete graĊanima Crne
Gore i ako KAP uĊe u steĉaj ove će garancije biti aktivirane, moraćemo da ih
plaćamo, bićemo suoĉeni sa mnogobrojnim problemima, nemamo strateškog
partnera ni na vidiku, a nećete da kaţete i da ulaskom u steĉaj mi ćemo izgubiti taj
trag novca i vidjeti na koji naĉin se odvijala pljaĉka vijeka u Kombinatu aluminijuma
Podgorica.
Potenciram na priĉu o zaštiti ţivotne sredine, jer nijeste uradili ništa za zaštitu
ţivotne sredine, a niko nije pomenuo ugorţenu ţivotnu sredinu u Zeti i Podgorici, a
znate li kako jedan aktivnista DPS-a brani taj ekološki problem u Zeti Rakavši kad
smo mogli zbog Staljina na Goli otok 1948. moţemo i zbog Deripaske na
hemoterapiju. Ja ne ţelim da nijedan graĊanin niti Zete, niti Crne Gore, niti Podgorice
373

ide na hemoterapiju zbog ugroţenosti ţivotne sredine u Zeti, Podgorici i Crnoj Gori.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Budimir Aleksić. Izvolite.
BUDIMIR ALEKSIĆ:
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani,
Poslednjih nekoliko mjeseci, praktiĉno od poĉetka ove godine, sva paţnja naše
javnosti poltiĉke, ekonomske, laiĉke, struĉne, koncentrisana je na problem Kombinata
aluminijuma, jer je to firma od izuzetne vaţnosti za ekonomski sistem Crne Gore. O
njegovom znaĉaju za ekonomsko biće ove zemlje ne treba previše govoriti. Dovoljno
o tome svjedoĉi podatak da Kombinat aluminijuma predstavlja 60% izvoza iz Crne
Gore. Profesor Radulovć je juĉe ovdje kazao da je sudbina KAP-a sudbina Crne
Gore. Dakle, Kombinat aluminijuma je u centru medijske, ekonomske i politiĉke
javnosti i traţi se odgovor za njegovu ekonomsku odrţivost. Opozicija ima odgovor.
Kombinat aluminijuma ima budućnost, on treba da bude u većinskom drţavnom
vlasništvu, a oni koji su ga opljaĉkali treba da budu sudski procesuirani, da im se
oduzme imovina i da se krene u obnovu Kombinata aluminijuma.
Kolege su govorile o štetnom ugovoru iz 2005. godine. Taj koji je u ime Vlade
Crne Gore sklopio ovaj ugovor nije bio neznaven. Daleko do toga, već je uzeo novac
za zakljuĉi ovako štetan ugovor. Rijeĉ je o nedomaćinskom poslovanju na štetu
Kombinata aluminijuma i na štetu Crne Gore. Ovo su zakljuĉci Komisije za praćenje i
kontrolu procesa privatizacije koji su usvojeni većinom glasova i u kojima se kaţe da
ugovor o kupoprodaji iz 2005. godine nije sklopljen u skladu sa uobiĉajenim
profesionalnim standardima što je u njegovoj implementaciji i dovelo do niza
propusta i sporova izmeĊu ugovorenih strana. Da je kao posledica neprofesionalno
sklopljenog ugovora došlo do podizanja tuţbe od stane vlasnika KAP-a protiv drţave
Crne Gore zbog prevare prilikom primopredaje vlasništa i realnog rizika od mogućeg
negativnog ishoda ovog spora po drţavu Crnu Goru, da je implementacija ovog
ugovora dovela do novih problema, neaktiviranje preraĊivaĉkih kapaciteta, gašenje
pojedinih pogona, prodaja vaţnih djelova opreme, smanjenje broja zaposlenih i tako
dalje. Da je i pored ogromnih povlastica, subvencija, opraštanja i preuzimanja
obaveza i davanja garancija od strane drţave kroz ugovor o poravnanju iz 2009.
vlasnik KAP-a nastavio istu praksu upravljanja kompanijom koja je ovih dana
rezultirala najavom gašenja KAP-a i objavom mogućeg bankrota.
Nama se obratio Savez sindikata prerade Kombinata aluminijuma, u tom
obraćanju se kaţe da je, kao što je poznato, zakljuĉana prerada, da su radnici traţili
nova radna mjesta u Kombinatu aluminijuma, da su im ostali duţni plate. Ministar i
Vlada su dali obećanje za to i ovog momenta im se duguje 11 mjeseĉnih zarada, a vi
iz Vlade ništa.
Dakle ja sam mislio da pitam ministra da li će ovim ljudima ovo završiti što je
obećano. Kako god kljuĉni krivac za sve ovo što se dešava sa Kombinatom
aluminijuma je Vlada Crne Gore, ona je potpisala ugovor i to svjedoĉi o njenom
neodgovornom odnosu prema sopstvenoj privredi. Kolega Strahinja Bulajić je juĉe
apostrofirao da je kljuĉna greška Vlade taj ugovor o poravnanju iz 2009.godine,
danas raspravljamo o zakljuĉcima koje je predloţila i usvojila parlamentarna većina.
374

Imamo tri rješenja od kojih je svako podjednako loše, a ja bih ovu priĉu o Kombinatu
aluminijuma postavio na najširoj osnovi. Za sve ovo vrijeme dok se govori o istorijatu i
o sadašnjem stanju u Kombinatu aluminijuma odzvanjaju mi u pameti krilatice DPS-a
još od 1990.godine. Kaţe mi znamo "kako da ţivimo bolje", "snaga drţave", "za
Evropsku Crnu Goru", to su poštovani graĊani parole koje su ovu vlast preporuĉivale
graĊanima. Dakle, oni su sposobni, oni su pametni, oni su kreativni, oni su struĉni, oni
znaju kako rukovoditi firmama, kako pokrenuti privredu, kako dovesti strane
investitore , kako izraditi bogato društvo i do 2006.godine sve je bio izgovor drţavno
pravni okvir i zajednica sa Srbijom. Onda je došao maj 2006.godine, referendum,
samostalna Crna Gora i posebno su meni bili zanimljivi ekonomski argumenti za
nezavisnost Crne Gore. Bila je to priĉa tako ubjedljiva da će maltene poteći med i
mlijeko i skoro da su bila poljuljana moja temeljna politiĉka i ideološka uvjerenja i
pomislio sam napraviće ĉudo. MeĊutim, vidimo, da ne moţe u ovoj samostalnoj Crnoj
Gori ni jedna firma da radi. Đe su vam strani investitori, ti koji će da otvore nova radna
mjesta i proizvodne pogone, kako god bilo poštovani graĊani u ovom politiĉkom
rasporedu snaga dok je ova vlast tu gdje jeste nema nade ni za Kombinat
aluminijuma, ni za privredu Crne Gore uopšte, ni za ţivot u Crnoj Gori.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala kolega Aleksiću.
Dame i gospodo nakon ĉetvoroĉasovne rasprave shodno utvrĊenom planu rada
današnjeg, prekidam sjednicu i dajemo prostor Odboru za ekonomiju, finansije i
budţet, da utvrdi zakljuĉke o kojima ćemo se izjasniti, nakon toga bi imali u 15 sati
obrazloţenje zakljuĉaka i završne rijeĉi u ime klubova. Odbor će zasijedati u Plavoj
sali, dakle u 15 sati.
Hvala, ţao mi je zbog još kolega Radojice Ţivkovića i Emila Labudovića, ali
moram poštovati dogovor i sugestiju šefova klubova.
Hvala vam.
- pauza -
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovane kolege poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, nijesmo uspjeli da
odrţimo Odbor, ali jesmo uspjeli da doĊemo do završnih izlaganja.
U proceduri su, koliko sam obaviješten, trenutno dvije grupe zakljuĉaka. Jedne
su Pokreta za promjene, a druge su DPS-a i SDP-a.
Kolega Nimanbegu je bio korektan i prije formalnog dostavljanja ove druge
grupe zakljuĉaka, uzeće pravo na završnu rijeĉ. Poslije njega kolega Purišić, u ime
PZP-a će kolega Radulović, u ime Nove Andrija Mandić, u ime SDP-a Raško
Konjević.Stiţu, stiţu, ja sam rekao prije vašeg izlaganja ćete ih imati.
Kolega Nimanbegu je prihvatio da prije toga ima svoje završno izlaganje.
Izvolite, kolega Nimanbegu.
I kolega Aleksandar Damjanović i Zoran Vukĉević. To su poslanici koji se
završno obraćaju nama.
GENCI NIMANBEGU:
375

Poštovani predsjedniĉe Skupštine Krivokapiću, poštovane koleginice poslanice,
kolege poslanici, poštovani ministre,
Na kraju rasprave oko ostvarivanja zakljuĉaka Skupštine za Kombinat
aluminijuma od 29. februara 2012. godine ţelim ukratko podsjetiti javnost i svima dati
priliku da razmisle o pojedinim detaljima.
Skupština je zaduţila Vladu Crne Gore da na najefikasniji naĉin raskine
saradnju sa CEAC-om. Za tri mjeseca to nije uraĊeno.
Drugi, po meni kljuĉni zakljuĉak je bio da se obezbijedi potpuna i nezavisna
revizija poslovanja KAP-a. Ni to nije uraĊeno. I to su oni elementi koji ĉine da ova
naša rasprava bude moţda ne djelotvorna i da dosta ima elemenata politikantstva.
Ali, moram reći da je sluĉaj KAP-a parekselans politiĉko pitanje koje baca svijetlo na
to da li Vlada Crne Gore, da li institucije ostvaruju svoju ulogu, prvenstveno kroz
nadgledanje ugovora o privatizaciji, znaĉi vladavina prava.
Iz moje stranke je više puta upozoravano da pojedini privatizacioni ugovori su
tekli na loš naĉin iz samog razloga što iz Vlade Crne Gore tada i sada nije bilo ţelje ili
se nije htjelo krenuti u realizaciju stavki koje su bile u privatizacionim ugovorima, a to
se zna što se tiĉe nivoa ulaganja, zadrţavanja radnih mjesta, programi, socijalni
programi. Znaĉi imamo mahom širom Crne Gore tih primjera parekselans. To ĉini da
se ti radnici osjećaju neravnopravno u odnosu na radnike koji su bili u povlašćenim
nekim preduzećima, izmeĊu ostalog, to je sluĉaj sa Kombinatom aluminijuma
Podgorica.
Zato, ţelim reći ono što sam i rekao u uvodnom izlaganju ispred Kluba, da što
se tiĉe zakljuĉaka ispred Kluba albanskih partija, mi ćemo biti uzdrţani. Moje kolege i
nisu ovdje iz razloga što imamo neodloţne obaveze u 6 sati u Opštini Ulcinj, ali ono
što je evidentno je to da dugovi uveliko nadmašuju mogućnost koje ovo preduzeće
ima da stvori prihode u sljedećem periodu i ovdje moţda vaţi ona poslovica - ko
otvori kajaće se, ko ne uzme isto će se kajati. Treba da se otvori dijalog oko toga
kakva treba da bude sudbina KAP-a. I opcije koje su date, koje sam ja iznio ovdje, da
se razmisli da li nam treba ovakav Kombinat aluminijuma, jer ne moţemo ugroziti
finansijsku budućnost naše djece, novim zaduţivanjima i obavezama koje prelaze
stotinama miliona eura. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Nimanbegu.
Zbog onih koji su vas prozivali da vi traţite gašenje KAP-a, elementarno sam
duţan da odbranim istinu.
Ĉinjenica je da je Skupština utvrdila to kao mogućnost u svojim zakljuĉcima,
kada je rekla da će se poslije studije donijeti odluka. Prema tome, ko god je vas
prozivao, nema osnova, jer ta mogućnost je ostala otvorena u zakljuĉcima Skupštine i
vi je niste ni smislili, niti normirali. Toliko da odbranim vaše pravo na elementarnu
praviĉnost.
Idemo dalje. Kolega Purišić.
KEMAL PURIŠIĆ:
Poštovano predsjedništvo, uvaţeni kolege, poštovani ministre,
376

Kolega Mustafić je juĉe dao kvalitetnu ocjenu aktivnosti Vlade na realizaciji
drţavne politike prema KAP-u utvrĊenu zakljuĉcima Parlamenta, da podsjetim na
prijedlog Vlade, i dao cjelovitu analizu mogućih opcija.
Rasprava koju smo imali oko ove informacije je pokazala da su naše ocjene bile
utemeljene i nemamo razloga da ih danas korigujemo i vjerujemo da su neke od
naših sugestija bile korisne i doprinijele traţenju kvalitetnih rješenja. Dakle, da
podsjetim, nijesmo zadovoljni stepenom i dinamikom realizacije zakljuĉaka. Posebno
nijesmo zadovoljni što ste nam ponudili više dilema nego odgovora. Danas, tri
mjeseca nakon odluke Parlamenta da se preuzme KAP, sve nas priliĉno frustrira
informacija da moramo birati izmeĊu tri loše opcije. Koliko god smo spremni da
aboliramo Vladu u sadašnjem personalnom sastavu za gotovo bezizlaznu situaciju
nijesmo spremni da vas podrţimo u daljoj agoniji KAP-a, u socijalizaciji rezultata loših
politika i kreativnom tumaĉenju drţavne politike u ovoj oblasti.
Gospodine ministre, od Vlade koju smo glasali i u kojoj Bošnjaĉka stranka
participira, oĉekujemo da se drţi slova privrednog zakonodavstva, ugovora i slijedi
najpreĉi drţavni interes.
Dakle, ugovor o poravnanju je precizirao uslove za raskid partnerstva, naĉin
raskida te saradnje i preuzimanje fabrika, a to je iskljuĉivo arbitraţa kao ugovoreno
pravno sredstvo i kada imate jasno zaduţenje Parlamenta da to uĉinite onda se ne
moţe naknadno jadikovati da je ta solucija najneprihvatljivija iako je ugovorena, jer je
to neozbiljan odnos sada i prema Parlamentu. Mislim da je nerealno oĉekivati da se
postigne pošten i kvalitetan sporazumni raskid sa CEAC-om jer to predistorija ovih
odnosa ne obećava, a nije ni poštena ponuda na stolu, posebno što niko nema pravo
da se odrekne prava drţave da te akcije dobije bez naknade nakon što je nastupio
tzv. dogaĊaj neizvršenja. Sporno je da se priznaju najvjerovatnije fiktivne obaveze i
one konvertuju u akcije što bi bilo dodatno ĉašćavanje stranog partnera od siromašne
drţave.
Mi mislimo da Vlada na mala vrata uvodi u priĉu svoj prijedlog prvog zakljuĉka
koji govori o preuzimanju samo većinskog vlasništva a ne potpuno preuzimanje akcija
od CEAC-a. Ako je to negdje realno moguće rješenje, odnosno realno dostiţno
rješenje onda je potrebno da se u Parlament doĊe sa jasnom politikom, da se to
ovdje raspravi, da se kaţe da drugaĉije ne moţe, odnosno da će biti štete veće i da to
potkrijepite sa mnoštvom parametara jer to, prosto, nije nešto što je bila intencija
prvog i kljuĉnog zakljuĉka Parlamenta.
Opšti utisak je da se ne moţe kvalitetno odluĉiti o sudbini KAP-a i vezanih
sistema bez dobre analize stanja i perspektive ovog sistema. Obzirom da smo imali
opstrukcije od strane uprave Vlada je barem mogla da naruĉi pripremu studija
opravdanosti i napravi odreĊenu analizu troškova i koristi na bazi raspoloţivih
podataka. Vrlo je danas problematiĉno da podrţavamo nejasnu politiku oskudnim
obrazloţenjem, a da to, kao i do sada, skupo košta graĊane i drţavu.
Još nešto. Treba eliminisati kontradiktornosti izmeĊu pojedinih zakljuĉaka koje
smo usvojili. Govorim o onih pet. Prvi i drugi, recimo, su kontradiktorni a ima i još
kontradiktornosti. Drugo, ţelimo da saopštimo da se protivimo nastavku
subvencioniranja struje za KAP jer se taj trošak preliva na teret graĊana. KAP mora
uvoziti struju za svoje potrebe i plaćati punu cijenu struje ili graditi svoje izvore
energije. Dovoljno je što će graĊani morati solidarno da plate više stotina miliona
377

dugova ovog preduzeća. Protivimo se svim kombinacijama koje drţavi ostavljaju u
vlasništvo skuplje izvore energije jer će se tako zidati cijena struje.
Mislimo da drţava ne treba vjeĉito da dotira i da pokriva dubioze KAP-a koje se
mjere stotinama miliona, a da se s druge strane zapostavlja ostala privreda koja ima
bolje perspektive. Mi znamo da najveću cijenu pomaganja KAP-a i ranije Ţeljezare
plaća ili je platila privreda u sjevernom regionu i ne ţelimo da se to u nedogled
dešava. Drugo, svi oni koji bez rezerve kaţu KAP mora da ostane, treba da daju
mnošto odgovora: ko, kako, koliko, dugo i po koju cijenu, samo da ne bude ono da
rizikujemo majku da bi spasili dijete, što bi se reklo. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
U ime Pokreta za promjene kolega Branko Radulović. Završno izlaganje.
BRANKO RADULOVIĆ:
GraĊani Crne Gore, ovo je jedan od sudbonosnih dana po Crnu Goru. Kao neko
ko je do kraja patriota bio i svojim precima, i svojim djelovanjem, i svojim ĉinjenjem i
svih ovih godina što smo ţivjeli to smo u Pokretu pokušali da uĉinimo i ovih dana.
Oĉito granica prema Srbiji, Roćen i onaj Rus koji zavrće ruku su bili jaĉi.
Ponovio se ponovo Grand ali ovog puta u obliku Rebranta. To je, ljudi, jedna
kafana ovdje do ove Skupštine. Znaĉi, izdaja ili velikoizdaja Crne Gore je bila u ovom
momentu. Nije ljudi, nekad se Crna Gora branila puškom, srcem, jataganom, a zatim
dţeferdarom, pa onda puškom, a danas se brani Crna Gora poštenjem, obrazom,
pameću i dosljednošću.
GraĊani Crne Gore ovo danas što vam kaţem potvrdiće se kroz pet mjeseci,
kroz godinu dana, kroz dvije godine dana. Pukla nam je sramotna pogibija. Kunem se
u sve što imam i u svoje potomstvo da u to nijesam duboko ubijeĊen i to ne zbog
politiĉke ostrašćenosti nego onoga što sam stekao u ţivot. I kada je u pitanju razvoj i
ekonomija, i ekologija, i evropske itegracije, i naše potomstvo, i socijalna politika, i
ekonomska politika, i nova radna mjesta i konkurentnost i što god hoćete . Mislili smo
iz neĉega što je zatoĉena, osramoćena, ekološki devastirana, svakakva druga Crna
Gora ne da sjednemo pa da vam kaţemo što ste ĉinili ovih 2o godina dana, što su
vaši šefovi i tajkuni prijatelji, pljaĉkali, devastirali, uništavali Crnu Goru, od zavarivaĉa
auspuha, pa ćeraj dalje do 1995. godine i onog Glenkora, ono što sam vam naveo
kada je u decembru onaj potpisao sramni ugovor, ponovo sa njim, pa ovaj sramni
ugovor, pa reprogram pa sve ostalo.
I onda sam mislio da ima spasa.
I nema spasa, graĊani Crne Gore. U ovakvim politiĉkim odnosima nema spasa.
Nema spasa. Nema spasa u ovoj Skupštini, nema u ovakvim politiĉkim snagama.
Ja, predsjedniĉe Skupštine, pošto imam pravo na dva puta jer sam predloţen
ove zakljuĉke, predloţili smo ove zakljuĉke, hoću, imam vremena za zakljuĉke i za
završnu rijeĉ, da ih proĉitam graĊanima Crne Gore, za zakljuĉke i svima vama da
kaţete da li se slaţete na zakljuĉke ili na pojedini dio tih zakljuĉaka i javno hoću sa
prozivkom svi, 81, da se odredimo prema njemu. Pa ću da vam kaţem ili da vam
kaţem, vi nijeste bili za spas Crne Gore tada, zbog tog i tog, a samo da vam kaţem
graĊani Crne Gore i vama kolege: Nije kilo krtole ili kilo sira KAP, ni Elektroprivreda.
To je proces, kaţem tebi što se smješkaš, tako bre, to je proces, to je curenje Crne
378

Gore. Svaki dan direktno košta na 100.000 eura, ti se ciniĉki smij koliko god hoćeš, to
je tvoja ĉast i obraz, plus ono što znaĉi alternativa Crne Gore. Pogledaj
potpredsjednika Skupštine kako je namrgoĊen i što mi je reka na Kolegijumu. Sve je
istina što priĉam, a ti se ciniĉno smiješ za tvoju platu.
GraĊani Crne Gore, ovo što ću vam danas ponuditi to će biti dio antireţimske
Đukanovićeve, Berluskonijeve, Deripaskine i ostalih lopova alternative. Anti Prve
banke. Poštene alternative, pune alternative, atriotske alternative, crnogorske
alternative, alternative u graĊanskom smislu, evropske alternative.
Ne ovo gospodo Krivokapiću i ostali što ste napravili prije sat, dva. Tamo je bio
Odbor i pojedini ljudi koji su sklepali ove zakljuĉke koje ste ponudili. Gospodo,
graĊani Crne Gore, ovo, moja bratija, patritoska, umna, junaĉka bratija, na sljedećim
izborima koje ćete sami napraviti i odrediti kada vam bude interes, ovo ćemo vas
ponuditi. Pravna drţava, odrţivi razvoj, konkurentan KAP, Elektroprivreda naša,
drţavni tuţioc, oni koji su krali Crnu Goru idu u Spuţ.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Radulović daću vam za vaše zakljuĉke. Ovo je bila završna rijeĉ i ...
BRANKO RADULOVIĆ.
E, sad zakljuĉci.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ĉekajte, ĉekajte, kolega Raduloviću.
BRANKO RADULOVIĆ:
Ĉućete na ona mjesta i pojedini vaši šefovi kada doĊe pravna drţava i vrhovni
drţavni tuţilac, ne ovaj nego onaj drugi. Ĉućete dobro.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Raduloviću, dobićete rijeĉ za zakljuĉke. Sada smo završili sa završnom
rijeĉju, a dobićete rijeĉ za zakljuĉke prije glasanja.
BRANKO RADULOVIĆ:
Znaĉi, gospodine predsjedniĉe, traţim da o mojim zakljuĉcima, sada ću ih fino
išĉitati…
Dobro. Znaĉi, završiću sa jednom reĉenicom. Obraz je vaš sa ovim zakljuĉcima
koji danas su u pitanju, a budućnost moje i vaše Ċece i unuĉadi pa kako goj hoćete,
kolege sa lijeve i desne bande.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Nikada nijesam bio u Rembrantu, inaĉe.
Kolega Raduloviću proĉitajte sada zakljuĉke da ne biste dva puta morali.
Ne moţete na kraju, na kraju će biti glasanje.
(Govor s mjesta Branka Radulovića)
Slaţem se. Samo da objasnim o ĉemu se radi. Vi znate da ja nijesam slab na
pritiske. Kolega Medojeviću, moţemo li raspravljati o zakljuĉcima Ako znate ĉitati,
379

proĉitajte. Proĉitajte prvi zakljuĉak pa dalje. E pa, proĉitajte zakljuĉke još jedanput, a
mogu vam ih i ja proĉitati.
Kada se završi rasprava prije glasanja mogu da se proĉitaju, ne mijenja stvar.
Ako bude spora ja ću ih proĉitati. U redu.
Idemo dalje. Sljedeći je kolega Mandić, pa kolega Konjević, pa kolega
Damjanović, pa poslanik Vukĉević.
ANDRIJA MANDIĆ:
Dame i gospodo, poštovani graĊani Crne Gore,
Imam potrebu da vas na poĉetku ove završne rijeĉi sve podsjetim, kao i
graĊane, kada smo raspravljali negdje krajem februara vezano za zakljuĉke koje je
predloţila Vlada i zakljuĉke za koje je Vlada vezala bila svoju sudbinu. Vrlo je jasno
premijer ovdje saopštio, ako ti zakljuĉci ne proĊu i ako Vlada ne dobije podršku da će
on podnijeti ostavku. To je sve prošlo i nakon tih zakljuĉaka dobili smo informaciju od
strane ljudi koji upravljaju Kombinatom aluminijuma, od strane ljudi iz EN plus grupe
da su oni spremni da doĊu u Skupštinu Crne Gore, da se obrate svima nama, da
gospodin Kuznjecov, kao prvi ĉovjek EN plus grupe u Crnoj Gori, odgovara na sva
pitanja koja će im postaviti poslanici crnogorske Skupštine. Ţelim da vas podsjetim da
sam ja tada poslije odgovora našeg Kolegijuma da oni ne dozvoljavaju da doĊe ovdje
gospodin Kuznjecov, i da nama ne trebaju nikakve informacije koje ima da nam
saopšti EN plus grupa jer smo mi donijeli odreĊene zakljuĉke koji samo treba da se
realizuju, da je bilo bukvalno zabranjeno da se taj gospodin tu pojavi. Kada sam ga
pozvao na Komisiju za kontrolu postupka privatizacije, svi ćete se sjetiti onog
skandala, svi ćete se sjetiti one sramote da je bilo zabranjeno da taj ĉovjek govori. Ja
imam potrebu da vas podsjetim iz razloga što evo dosta vremena je prošlo i mi se
vraćamo na poĉetak. Ja sam na tu sjednicu Komisije za kontrolu postupka
privatizacije pozvao bio i predsjednika DPS-a i predsjednika Vlade iz 2005. godine
gospodina Mila Đukanovića da i on doĊe, i da u prisustvu predstavnika EN plus
grupe saopšte i jedni i druge kakav je taj bio ugovor 2005. godine, kakva je bila,
nakon toga, tuţba od strane ruskog investitora, kakva je bila naša kontra tuţba pred
arbitraţnom sudu u Frankfurtu, kako je došlo do ugovora o poravnanju i kako se
Kombinat danas nalazi u takvom jadnom i ţalosnom stanju. Evo šta je tada donio taj
gospodin nama u Skupštini 12. marta 2012. godine, šta je to on nama saopštio. On je
nama saopštio da je tekući nivo duga KAP-a 364 miliona u tom trenutku, da se
bankama uz garanciju Vlade duguje 124 miliona, odnosno sa pripadajućim kamatama
to će da ode na 170 miliona; da se EN plus grupi duguje 86 miliona eura; da se VTB
banci iz Moskve duguje 33 miliona eura; da je dug prema Elektroprivredi Crne Gore
bio 29 miliona, a sada je 40 miliona; da su tekuća dugovanja 17 miliona, da su
dugoroĉna dugovanja 50 miliona; i da je ukupno dugovanje KAP-A 364 miliona evra
na dan 12. mart 2012. godine. Taj ĉovjek je ţelio da bude ovdje, bar da nam se obrati
kako smo juĉe tu gledali te razne predstavnike nevladinih organizacija koji su priĉali
onu priĉu koja je odgovarala crnogorskom reţimu. Ali, oni koji treba da ponesu toliko
para iz Crne Gore i oni koji su svjedoci teških kriminalnih i koruptivnih radnji koje su
se dešavale od 2005. godine za njih nije postojao interes da u ovoj Skupštini, ili u
Komisiji za privatizaciju odgovaraju na pitanja koja smo mogli da im postavimo svi. I vi
iz parlamentarne većine i mi iz opozicije. Sada kada postavimo jedno logiĉno pitanje,
zašto smo mi sprijeĉili tog ĉovjeka da zajedno sa izvršnim direktorom bude u
380

Skupštini Crne Gore, zašto je donijeta odluka da mi ne dobijemo odgovore koju traţi
javnost Crne Gore, mislim da je svima jasno o ĉemu se radi. Nema neobaviještenih i
nema neupućenih i nema onih danas u Crnoj Gori koji mogu da kaţu da nas ne
interesuje. Mi smo preponosni Crnogorci, svi sa brkovima ili bez brkova pa nećemo
dozvoliti nekom Kuznjecovu da nas ovdje ponizi nego ćemo mi njega udaljiti iz
Skupštine, a mi ćemo donijeti nove zakljuĉke. Pazite kolege iz DPS-a i SDP-a ove
zakljuĉke vaše mi ne moţemo podrţati. Ne samo iz razloga što se njima samo
osnaţuju oni zakljuĉci iz februara. Stav 3 Skupština Crne Gore poziva Vladu Crne
Gore da najmanje 15-dnevno izvještava Odbor za ekonomiju, finansije i budţet o
stepenu realizacije svih zakljuĉaka Skupštine. Zašto ovdje nije ukljuĉena Komisija za
privatizaciju Ima li relevantnijeg tijela u ovoj Skupštini koja se bavi kontrolom
postupka privatizacije od te komisije Ja ne znam zašto je ona iskljuĉena Vi ćete mi
morati, kao predlagaĉi, objasniti pozadinu ovog predloga. Iako je ukljuĉite nemojte da
mislite da ćemo mi promijeniti stav. Mi mislimo da je stvar od poĉetka raĊena loše što
neko ţeli da u Crnoj Gori predstavi ĉitavu priĉu da je problem Crne Gore da mi
nemamo sposobne privrednike. Ţelim danas da odam potpuno poštovanje
nekadašnjim ĉuvenim inţinjerima braći Mijanović koji su u "Radoju Dakiću" pravili
takve proizvode da su Indijci uzimali licence nekadašnjeg "Radoja Dakića". Ovdje je
jedna politiĉka elita koja danas upravlja Crnom Gorom, napravila klimu u Crnoj Gori
da su naši ljudi u privredi i u ekonomiji, u preduzetništvu nesposboni. To nije taĉno.
Ako mi moramo da dovodimo Njemce da upravljaju Kombinatom aluminijuma, ako mi
moramo da dovodimo Italijane da upravljaju Elektroprivredom Crne Gore, i ako se
ovdje širi priĉa da su naši ljudi nesposobni da upravljaju bilo ĉime, pa zašto je onda
ministar gospodin Kavarić, zašto ne iznajmite Njemca, Italijana, ili nekog drugog Ne
moţe biti ministar sposoban, a u ekonomiji, u našim rudnicima, u termoelektrani, u
ţeljezari, tamo su nam navodno svi nesposobni. Samo smo mi politiĉari sposobni i mi
znamo kako se vodi zemlja. Nije sluĉajno Nova srpska demokratija insistirala da
nekoliko preduzeća, tri preduzeća od kojih izdvajamo Ţeljezaru, Kombinat
aluminijuma i Elektroprivredu Crne Gore i Rudnik boksita i Rudnik uglja treba da budu
u drţavnom većinskom vlasništvu. I mjera patriotizma u Crnoj Gori treba da bude da
to budu najbolja preduzeća kao što je Ĉez u Ĉehoslovaĉkoj. E, to je ono što treba da
se uradi. Ne drţim ja mnogo do onih što drţe tri prsta na srcu ili koji su 21. marta
mahali zastavama na podgoriĉkom trgu, a danas, oni koji su govorili sa one bine,
ostali su upamćeni, bar većina od njih, ne ţelim da kaţemo svima, ali većina od njih iz
prvih ešalona Vlade Crne Gore, upamćeni su kao ljudi koji su opljaĉkali Crnu Goru i
koji su opljaĉkali sve nas. To stanje mora da se promijeni.
Danas je gospodin Radunović, gospodin Medojević i drugi poslanici opozicije,
govorili, ovo se ne moţe popraviti, ovo mora da se mijenja. I za to je dobra prilika da
na narednim predsjedniĉkim i parlamentarnim izborima to promijenimo i to da ne
radimo onako kako nam predlaţe predsjednik Crne Gore koji bi ţelio prvo da testira
malo parlamentarne izbore, a onda će na predsjednĉkim malo kasnije on doći. Ako
ţeli vanredne izbore, neka prvo on sebi skrati mandat i podnese ostavku, nek uradi
ono što su uradili Boris Tadić u Srbiji i Slobodan Milošević u Saveznoj Republici
Jugoslaviji. Neka ne poziva druge da oni skraćuju mandat.
Dakle, treba nam jedna odgovorna i nova vlast koja će, kao mjeru patriotizma u
Crnoj Gori, da uspostavi odnos prema resursima sa kojima raspolaţe Crne Gore, a
jedan od najvećih resursa je Aluminijski kombinat u Crnoj Gori.
381

Izvininjavam se, gospodine predsjedniĉe, samo još jedna reĉenica, evo samo
još jedna reĉenica.
Ono po ĉemu smo se pokazali poznato je Evropi, vjerujte da nijesmo po
talentovanim politiĉarima, ali smo pravili najbolji aluminijum u Evropi 9,9,7, pravimo
dobru struju, mnogo smo bolji u tome u metalskoj industriji nego što smo u
poljoprivredi ili u turizmu. Zato nemojmo ono u ĉemu smo dobri da se toga
odreknemo, a ono po ĉemu smo loši da to stavimo na prvo mjesto i da kaţemo da
smo mi bez premca.
Hvala vam i izvinite zbog prekoraĉenja.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Ono po ĉemu smo poznati u Evropi, moţda nisu politiĉari, ono po ĉemu su
poznati u Srbiji to jesu politiĉari iz Crne Gore, i novi predsjednik je došao iz Crne
Gore, iz Pipera, da budem precizan i to je Crna Gora, ako se ne varam.
Idemo dalje, kolega Konjević.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Kolega Mandić mi je dao lajtmotiv na samom kraju saopštavajući da Crnoj Gori
treba nova vlast. Moţda i treba, ali kad vlast biramo na izborima i budimo strpljivi da
provjerimo te konstatacije koje vi saopštavate. Ja kaţem moţda i treba, ali do tada do
tih novih izbora, prosto o ovako vaţnim stvarima mislim da treba da razgovaramo sa
manje politiĉkih emocija a više sa ţeljom da kroz dijalog doĊemo do nekog rješenja.
Mogli bi danas nadugo i naširoko i vi iz vlasti i mi iz opozicije, jedan dio vlasti i
drugi dio vlasti da traţimo jedni drugima greške koje su u ovom sluĉaju Kombinata
aluminijuma neminovno napravljene. Ne bih mogao da razumijem bilo koga, ne
pripadam toj partiji koja će to tako da kaţe, da je u sluĉaju privatizacije Kombinata
aluminijuma uraĊeno sve besprekorno, da je to bilo tako ne bismo danas došli u
ovakvu ekonomsku i politiĉku situaciju kada se to tiĉe Kombinata aluminijuma u
Podgorici.
Ali, danas je na nama da kao odgovorni ljudi pokušamo da pomognemo Vladi i
od Vlade, i Vladi smo dali novi rok, moţda se oko toga nećemo sloţiti. Vi ste smatrali
da moţda taj rok ne treba dati, mi smatramo da treba dati šansu kroz novi rok novom
dijalogu, pokušaju da se naĊe odreĊeno rješenje, ali taj rok ima svoj kraj. I umjessto
alternativa, mi u narednoj interaciji od Vlade oĉekujemo konkretno rješenja.
Samo bih vam ukazao na jedan stav zakljuĉaka koje su kolega Banović i kolega
Simović predloţili. Dakle, u zakljuĉku 2 se kaţe svako dalje odlaganje realizacije
zakljuĉaka Skupštine, nanosi trajne štete ekonomsko socijalnoj stabilnosti Crne Gore.
Dakle, svjesni smo duboko problema koji je pred nama. Ali ne ţelimo da taj problem
presijecamo na naĉin što ćemo kroz dnevnu politiku da kroz raspravu u Skupštini
pokušavamo da doĊemo do rješenja koja odgovaraju politiĉki jednoj ili drugoj strani
jer će kroz takva rješenja najviše da trpe graĊani i radnici Kombinata aluminijuma, već
dovoljno trpe. Već dovoljno trpe zbog grešaka koje su napravljene. Ajmo, ja sam kroz
ova dva dana rasprave u Parlamentu ĉuo, i reći ću kolegi Raduloviću, neki od
njegovih zakjluĉaka, ili jedan veći dio njegovih zakljuĉaka su konstatacije koje ne
moţe niko da ospori. I one se puno ne razlikuju od onoga što je sadrţano u
382

zakljuĉcima iz febraura, ili potvrdi tih zakljuĉaka iz juna mjeseca. TakoĊe sam ĉuo i od
kolege Bulajića juĉe, rekao bih odliĉnu diskusiju sa struĉnog aspekta, kada se to tiĉe
problema u Kombinatu aluminijuma, od kolege Mustafića takoĊe. Ĉuo se i predlog od
kolege Damjanovića, od drugih kolega. Dakle, ne vidim zašto je, ako smo krenuli u taj
dijalog da pomognemo Vladi u ovom problemu, da saĉekamo, rekli smo u najkraćem
mogućem roku, kroz 15 dana, zašto da ne, na Komisiji za privatizaciju, nema nikakvih
problema. Pri tome, nemojte samo vaše kolege poslanike koji su ĉlanovi Odbora za
ekonomiju dovoditi u taj problem da eventualno nemate u njih pvojerenja. Ali, ne.
Treba otvoriti dijalog i na Komisiji za privatizaciju. Zašto da ne.
Dakle, ovo je krupan ekonomski problem, krupan. Ovaj problem Crna Gora ima
zadnjih 20 godina i nije, uvaţene kolege, nije Kombinat aluminijuma u svoj problem
doveden u zadnjih desetak godina, on je naţalost, u zadnjih 20 godina problem u
crnogoskoj ekonomiji.
Da ne ulazim u razloge zašto je to tako i moţda je pri kraju ovog mandata
Skupštine, moţda će biti dobra jedna nova vrijednost, da pokušamo u narednoj
raspravi na Parlamentu, a da ovih mjesec ili mjesec i nešto dana iskoristimo, i tu
apelujem na Vladu da ukljuĉi, zašto ne i kolege iz opozicije da vidimo koja su to
potencijalna rješenja. Kako da ne, da ukljuĉimo ako ţelite, ako ne ţelite, s naše
strane je politiĉki legitimno.
Dozvolićete mi da završim tezu, predsjedniĉe, da o tome razgovaramo.
Ja se slaţem sa vama da se ovdje radi o drţavnom interesu. Za drţavni, kada
štitimo drţavni interes, i od strane Vlade i od strane parlamentarne većine, ali i od
strane parlamentarne manjine, traţi se odreĊena vrsta specifiĉne hrabrosti da se
odreĊene odluke donose. I zato vas nije sramota, politiĉka, zašto da ne, ukoliko ţelite
dajte da pomognemo. Nije priznanje u politici da traţimo pomoć od opozicije u
rješavanju nekog problema. Ja bih rekao da to treba da bude nova politiĉka vrlina da
kroz dijalog dolazimo do odreĊenih rješenja.
Vi ćete moţda sjutra biti vlast imaćete moţda neki drugi problem. Ta nova
opozicija treba da bude spremna da vlasti pomogne. Niti će DPS i SDP vladati
narednih 100 godina, niti ćete vi biti u opoziciji narednh 100 godina. Ajmo da te
vrijednosti pokušamo da afirmišemo u Crnoj Gori.
I završavam sa jednom reĉenicom. Ono što je apel Socijaldemokratske partije,
ako dozvoljavate, ono što je dodatni apel Socijaldemorkatske partije osim da kroz
ovaj dodatni rok koji je Vlada dobila završi sa onim ili zapoĉne završetak onoga što
jesu zakljuĉci iz februara mjeseca je, rekao bih moţda je malo teška rijeĉ, nećete me
pogrešno shvatiti, i upozorenje. Nemojte misliti da pitanje Kombinata aluminijuma
moţemo rješavati tako što ćemo druge privredne subjekte dovoditi u problem. Dosta
su se u Crnoj Gori problemi rješavali tako što smo prethodne loše odluke, sadašnje
odluke pravdali prethodno lošim. Nema dijeljenja Elektroprivrede Crne Gore i nema
mijenjanja vlasništva Elektroprivrede Crne Gore ispod 55%. za to Vlada Crne Gore
neće dobiti podršku Socijaldemorkatske partije i ukoliko bi krenula u taj proces to bi
znaĉila da ta vlada više nema našu podrušku.
Za Kombinat aluminijuma smo spremni da vodimo dijalog o tome, spremni smo
da prihvatimo kolege iz opozicije, ali ne da problem rješavamo tako što ćemo drugi
privredni subjekt dovoditi u još veći problem.
Trebamo biti hrabri i donositi odluke za to su nas graĊani birali.
383

PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Damjanoviću, izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani,
Epilog ove dvodnevne rasprave je pokazao da niti je bilo volje, ni znanja, ni
hrabrosti od strane Vlade da implementira ono što je poslaniĉka većina 29. februara
toj istoj Vladi naloţila i epilog pokazuje da bi sad neko htio da podijeli odgovornost za
sve one neuspjehe i sva ona nepoĉinstva koja su raĊena oko KAP-a i u vezi KAP-a u
prethodnoj deceniji. Dakle i ugovor koji je jedna druga vlada, na ĉelu sa tadašnjim
premijerom Đukanovićem, sklopila 2005. godine i ugovor o poravnanju koji je
sklopljen 2009. godine i ova Vlada koja "pokušava" da taj ugovor o poravnanju
primijeni, da KAP izvuĉe iz problema, odnosno Crnu Goru, pokazuje da je to jedna
obiĉna farsa. Opet ponavljam, a radi se o juĉerašnjem moje mbraćanju i kaţem da se
radi o obiĉnoj demagogiji, radi se o faktiĉki jednoj politiĉkoj predstavi za narod u
vremenu u kojem su već najavljeni prijevremeni izbori od strane predsjednika drţave.
Ovdje se najavljuje raspuštanje Parlamenta ili prijevremeni izbori zbog KAP-a, da
zbog KAP-a, da bi neka druga Vlada radila ono što ova Vlada nije znala i umjela, a ta
ista Vlada bi trebala da bude opet formirana od iste parlamentarne većine koja je ovaj
problem i napravila. U tom smislu što se tiĉe SNP-ea radite, gospodo, kako god
hoćete.
Naĉin na koji ste izašli sa zakljuĉcima nakon dvodnevne rasprave govori o tome
da se igrate i sa graĊanima i sa KAP-om i sa Parlamentom. Pola sata, gospodo, mi iz
SNP-ea, kolege iz opozicije i gospodin Kemal Purišić ĉekamo na odboru za koji smo
zakazali zajedniĉki ovdje, a i potpredsjednik je to rekao, pola sata ĉekamo da doĊu
predstavnici DPS-a i SDP-ea da usaglasimo i obavimo raspravu o zakljuĉcima. Ne,
nije vas bilo kolege, vi ste to usaglasili na naĉin na koji to uvijek usaglašavate. Neka
vam je stećno, vi ćete se nositi sa posledicama vaše politike, a Crna Gora i graĊani
će se nositi svi sa posledicama stanja u koje ste Crnu Goru doveli.
Dakle, niste samo napravili problem Kombinatu aluminijuma, problem budţeta
Crne Gore, napravili ste gospodo i drţavne probleme, napravli ste problem u odnosu
sa drţavom Rusijom. Mi u SNP-eu smo i to prepoznali i kroz odnose sa VTB bankom
koja je drţavna banka, kroz ovu takozvanu pat poziciju gdje vi nemate rješenja da
raskinete ugovor sa CEAC-om, odnosno sa VTB bankom, odnosno sa drţavnom
Rusijom gdje pravite nama drţavni problem. Kolega Vojinović je na Kongresu
jedinstvene Rusije govoreći u ime SNP-ea rekao, da što se tiĉe SNP-ea imaćemo
najbolje moguće drţavne odnose sa strateškim partnerom, to je Rusija, a odnosi sa
nesolidnim partnerom su samo vaši, kolege iz većine i kolege iz Vlade.
Napravili ste i drţavni problem i odnose sa Italijom, zbog toga što u pat poziciji
drţite italijanskog partnera koji je 2009. godine uloţio gotovo pola milijarde eura u
Crnu Goru i koji sada ĉeka i prijeti iskljuĉenjem elektriĉne energije, odnosno koje
kakvim mjerama koje nam mogu doći i od strane drţave Italije. Napravili ste problem,
gospodo, i kompletnom energetskom metalurškom reprolancu, jer ste faktiĉki svu
moguću perspektivu sa ovom vašom politikom obesmislili. Dakle, i moguće projekte i
valorizaciju ogromnog energetskog potencijala koji Crna Gora ima, prije svega, sa
384

Srbijom koja je treći strateški partner ili prvi strateški partner Crne Gore, sa Bosnom i
Hercegovinom, sa Republikom Srpskom. Ništa od toga, gospodo. Obesmišljavate i
napore koje lokalna samouprava u Pljevljima ĉini ovih dana da saĉuva svoj interes,
interes graĊana Pljevalja. Donijeti su zakljuĉci od strane Skupštine Opštine Pljevalja.
Ni jedne rijeĉi, kolege o tome, a ova se priĉa i te kako tiĉe Opštine Pljevlja i njenih
graĊana. Napravili ste, gospodo, problem svima nama, prije svega, graĊanima Crne
Gore koji će još dugo plaćati ceh ovakve pogrešne politike i oko KAP-a, i oko mnogih
drugih stvari. Poruka Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore je sledeća:
Ovi zakljuĉci nemaju smisla. Oni su samo nastavak providne igre i oĉekivanje
prijevremenih izbora da bi se podvukla crta i o njima nećemo ozbiljno ni da
razmišljamo. Dakle, bili smo uzdrţani i tada 29. februara, niti nas je ko pitao, niti je ko
traţio da razgovara sa nama, niti je ko uvaţio ono što sam rekao, steĉaj drţavne
ruske institucije u Kombinatu aluminijuma i priĉa oko podrţavljenja Rudnika uglja koji
je sada u privatnim rukama i za koje se neko ţilavo zalaţe da on i dalje bude
privatan. Ne, mi ţelimo da on bude u drţavnom vlasništvu i drago mi je što i kolege iz
Nove dijele naš stav da taj sektor mora biti kompletan. Dakle, oni koji su doveli
Kombinat aluminijuma i Crnu Goru u ovakvu poziciju, a to je parlamentarna većina i vi
gospodo iz Vlade, vi sigurno nijeste ti koji ćete ove probleme riješavati. Kako će ih
rješavati graĊani Crne Gore na izborima o tom potom.
Sada, poštovani graĊani, ţelim da vam se obratim na ovaj naĉin zbog primitivnih
pokušaja i samo pokušaja ugroţavanja mog digniteta i dostojanstva jednom
providnom i orkestriranom kampanjom koju jedan dio medija, jedan dio predvodnika
graĊanskih protesta, jedan mali broj poslanika ovog doma, poslednjih dana vode
protiv Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore i protiv mene liĉno. Šta sve o tome
misli moja partija i moje kolege iz Kluba reĉeno je na konferenciji za štampu koju su
malo prije odrţali potpredsjednici Socijalistiĉke narodne partije. Neću da se sluţim
uliĉnim vokabularom, jer mi to ne dozvoljava moje porodiĉno vaspitanje i ĉasno ime
partije koju zastupam ovdje u ovom visokom domu, ali se poštovani graĊani na uliĉni
vokabular ne moţe odgovoriti ni gospodskom ćutnjom. O meni i o ovima kojima ne
ţelim ni ime da pomenem, a ponavljam radi se o dva štampana medija, jednom
predstavniku graĊanskih protesta i pojedinim poslanicima, ako već do sada nije,
sudiće vrijeme koje je pred nama. To vrijeme će, poštovani graĊani, pokazati sve o
meni i o njima, sve o mom i njihovom radu, sve o mom i njihovom djelu, ali sve o
mom i njihovom moralu. Ostavljam da oni koji me znaju, pripadnici moje partije, oni
koji su me birali da ih zastupam u ovom Parlamentu, ali i cijela crnogorska javnost
sami prosude i odrede se prema autorima najprljavijih laţi koje se ovih dana na moj
raĉun upućuju. Zahvaljujem.
PREŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Idemo dalje, poslednji je poslanik Vukĉević.
Molim vas kolege, kolega Nikĉeviću, molim vas da ovo privedemo kraju.
Kolega Medojeviću i zatvor je za ljude, molim vas.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Molim vas, predsjedniĉe, da mi omogućite da...
385

PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Pokušavam, kao što vidite. Kolega Medojeviću, hajde da ĉujemo još kolegu
Vukĉevića.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, uvaţene kolege,
Današnja raspava je pokazala da je pitanje KAP-a krajnje sloţeno i da zaista
kada je u pitanju rješenje problema, da raskid ugovora sa partnerima iz Rusije nije
sporan i da je to nešto što podrţavaju svi klubovi, ali je sporan naĉin na koji je to
moguće uraditi. Svako rješenje nosi odreĊeni rizik, a taj rizik se prije svega odnosi da
se zatvori KAP. Većina poslaniĉkih klubova se zalagala i konstatovala da KAP treba
da radi. Da ponovim, svako rješenje ima svoje prednosti i svoje nedostatke. Mora se
krajnje odgovorno podnijeti prema KAP-u, moraju se uzeti u obzir ekonomski,
finansijski i socijalni aspekti, pa tek onda politiĉki. Prioritet je zaštititi interese radnika
KAP-a i drugih preduzeća, ali interesi radnika moraju biti zaštićeni na ekonomskim
principima vodeći raĉuna o razvojnim šansama Kombinata aluminijuma, prije svega
imajući u vidu znaĉaj Kombinata aluminijuma za izvoz Crne Gore, korišćenje
domaćih, prirodnih, proizvodnih i ljudskih resursa o kojima je bilo dosta govora na
današnjoj raspravi. Ni jedno rješenje nije idealno, ali ono rješenje koje se odabere
mora biti usmjereno da se izbjegne likvidacija KAP-a. Zato treba mudro i hrabro
donijeti odluku i ĉvrsto stati uz KAP. Moramo biti svjesni, jer ĉinjenica je da odluke
koje donosimo, moramo vodili raĉuna o okolnostima u kojima su te odluke donose.
Vlada Crne Gore je krajnje odgovorna i 2005. i 2009.godine stala je uz KAP i
donijela odgovarajuće odluke u okolnostima koje su bile u tom periodu. Pojedini lideri
su upravo u tom periodu pozivali meĊunarodne investitore da ne ulaţu u Crnu Goru i
kao rezultat toga imali smo ponudu na tenderu tu koju smo imali. Na taj naĉin smo
imali, s manje mogućnosti, da izaberemo kvalitetnijeg partnera, ali su izabrali u tom
trenutku onog koji je jedino bio moguć. Ali,uprkos tome, nakon privatizacije 2005.
postignuti su znaĉajni rezultati. Ja smo ţelim da podsjetim da su u tom periodu
izvršena sva dugovanja prema Elektroprivredi i prema drugim preduzećima.
2006.godine samo Luka Bar je povećala svoje prihode za 40%, a Ţeljeznica za 20%.
Ono što je još vaţnije od toga da podsjetim da je prosjeĉna plata u KAP-u prije
2005.godine bila 500 eura, da je nakon privatizacije udvostruĉena i sada iznosi preko
900 eura, i to su rezultati koji su bili u tom periodu, koji su bili znaĉajni za
radnike.Vjerujem da će i ova Vlada štititi interese radnika KAP-a i štiteći interese
KAP-a istovremeno se štite interesi i drugih radnika, i to: radnika Ţeljeznice, Luke
Bar, prije svega Rudnika Boksita i drugih stotinu preduzeća koje direktno ili indirektno
imaju korist od Kombinata aluminijuma i naravno, prije svega i ekonomsko razvojne
interese Crne Gore.
Pored rješavanja vlasništva i upravljanja KAP-a neophodno je rješavati razvojni
dio KAP-a, to jest mora se definisati budućnost KAP-a u narednom periodu i
obezbijediti dugoroĉne pretpostavke za njegovu egzistenciju. Problemi KAP-a, da
podsjetim, nijesu samo prije pet godina ili prije 10 ili 2012.godine. Problemi KAP-a su
nastali od samog formiranja KAP-a. U periodu od 1998.godine, u jednom znaĉajnom
periodu predstavnici opozicije su vodili KAP, ovo su njihovi direktori, i u tom periodu je
proizvodnja bila 50.000 tona, znaĉi ispod 50% instalisanih kapaciteta i u tom periodu
386

je napravljen dug preko 200.000.000 eura i upravo te fakture su pristigle i sada za
naplatu koju plaćaju isto graĊani Crne Gore. Mi smo dio vlasti zato i rješavamo
probleme.
Samo bih zamolio kada je u pitanju tekst zakljuĉaka jednu tehniĉku ispravku na
dio u trećem stavu, a to je da umjesto predloţenog teksta stoji da je zbog
neposlovnog odnosa kompanije CEAC i tako dalje, kako stoji u tekstu da se
promijeni, ne mijenja suštinu, jednino u tehniĉkom smislu je bolje formulacija.
I na kraju, sigurni smo da će ovi zakljuĉci dati dodatni podsticaj Vladi da na
najefikasniji naĉin stvori preduslove za ostvaranje zakljuĉaka Skupštine i time,
naravno, rješavanje problema KAP-a, isto kao što je riješen i problem Ţeljezare,
siguran sam da će biti riješen problem KAP-a. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Prije glasanja da proĉitam zakljuĉke ili moţemo glasati bez zakljuĉaka. Bune se
kolege, mogu ih i ja priĉitati, to nesporno da ih ja proĉitam. Ja ću ih proĉitati ako
treba, nije mi teško. Ne, mijenja se suština.Proĉitajte ih, kolega Raduloviću, pa idemo
dalje.
BRANKO RADULOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe,
Ja se graĊanima Crne Gore izvinjavam na svojoj temperametnosti, ali shvatite
da Pokret za promjene i ja nijesmo ovdje zbog plate. Moja misija je u tome da ono što
znamo doprinesemo Crnoj Gori da bude što bolja i što kvalitetnija. Jedanput na jednoj
tribini u Nikšiću sam iskreno do kraja, ja moţda griješim,ali ono što sve reĉem tako
mislim, rekao da dabogda ono moje djelo kao profesor Univerziteta i nekog koji zna iz
ove oblasti da budu dobre hale Ţeljezare Nikšić i KAP-a, a ne treba mi nikakva
posmrtna ploĉa na Ĉepurcima gdje će pisati ovdje poĉiva profesor doktor, neka bude
to ploĉa gdje će reći ovdje je doprinio profesor doktor nekakvi i neki koji se tako i
tako zove da KAP bude kao mostarski ili kao neki drugi, da Elektroprivreda bude kao
srpska ili nekakva druga i da budu radna mjesta.
Gospodo, mi smo kao prave patriote predloţili kako iz ove situacije da doĊemo
do neĉega što znaĉi odrţivost KAP-a Elektroprivrede. Naţalost ovo biranje ili, ili
izmeĊu štete, lopovluka ili svakakvog drugog koje je opteretilo i KAP i Elektroprivredu
i Crnu Goru više od 600.000.000 eura i u koje glavni potpisnik predsjednik DPS-,a
moram to da kaţem, prvooptuţeni za sve neodrţivosti i odrţivosti / upadica/ već vi
odredili da na štetu Crne Gore bude ono što znaĉi zaštita gospodina Đukanovića Prve
banke i njegovih štetnih ugovora.
GraĊani Crne Gore, ovo će vam biti jednom mjeseĉno napisano u "Danu",
"Vijestima" i drugim štampanim medijima. Ova rješenja će vam biti ponuĊeno na
sljedećim prijevremenim izborima, oĉito misleći da je u njihovom interesu, ali na istini
pravdi i pobjedi Crne Gore, našoj pobjedi na sljedećim izborima, kao ponuda. Ukratko
u nekoliko reĉenica, predsjedniĉe…/Upadica/
Predsjedniĉe, da barem konstatujemo da su mogli, a nijesu ništa uĉinjeli.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Pustio sam Vas da proĉitate zahtjev, tri minuta rasprava traje.
387

BRANKO RADULOVIĆ:
Predsjedniĉe, evo sad ću Vam dati priliku da iz Vaših usta izaĊe prava istina
Crne Gore, koja će se ostvariti kada Vi ne budete predsjednik. Izvolite.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Raduloviću, iz mojih usta izlazi samo prava istina.
Kolega Radulović je podnio zakljuĉke u ţelji da uštedim novac koji treba da
potrošim na dnevne novine, objavljujući ove zakljuĉke, i da time pomognem
predizbornu kampanju.
Znaĉi, na osnovu ĉlana…zakljuĉke:
Skupština Crne Gore konstatuje da je neopravdano nepostupanje Vlade Crne
Gore po obavezujućim zakljuĉcima Skupštine Crne Gore broj taj i taj, ĉime se ne
ostvaruje potreban djelokrug i dinamika realizacija svih.
Zakljuĉak 2.
Skupština Crne Gore ocjenjuje da bi nastavak ovakvog stanja mogao proizvesti
brojne nesagledive negativne posljedice po budućnost Kombinata aluminijuma
Podgorica, u daljem tekstu KAP-a, energetsko-metalruškog reprolanca i ĉitave drţave
Crne Gore.
Zakljuĉak 3.
Skupština Crne Gore obavezuje Vladu Crne Gore da odmah, a najkasnije do
11.06.2012. preuzme upravljanje KAP-om i Rudnicima boksita Nikšić, u daljem tekstu
RBN, i da angaţuje kvalitetan manadţment koji će obezbijedi njihovo racionalno
funkcionisanje.
Zakljuĉak 4.
Skupština Crne Gore zaduţuje Vladu Crne Gore da obezbijedi potrebnu
podršku za racionalno funkcionisanje KAP-a i RBN.
Skupština Crne Gore zaduţuje Vladu Crne Gore da 11.06.2012.godine formira
operativni tim sastavljen od ministara, ekonomije, finansija i pravde i od ljudi iz
menadţmentA KAP-a i RBN koji će na optimalan naĉin po Crnu Goru formalno
raskinuti ugovor sa CEAC-om i obaviti posao preuzimanja akcija, zatim raskinuti
ugovor sa Glenkorom...dogovoriti se sa povjeriocima o naĉinu i dinamici isplate
stvarnog duga, bilo da je u pitanju poštovanje postojećih odredbi iznosa, reprogram
duga ili konverzija duga u akcije ili dokapitalizacija KAP-a.
Molim vas, samo ţelim da ubrzam da danas završimo u nekom primjerenom
vremenu.
Skupština Crne Gore se obavezuje da će do 11.06.2012. godine formirati
revizionu komisiju koju ĉe ĉiniti predstavnici Vlade Crne Gore, Skupštine Crne Gore,
Drţavne revizorske institucije i domaći i meĊunarodni struĉnjaci, a koji će u roku od
mjesec dana od dana osnivanja, najkasnije do 11.07. ove godine, Skupštini Crne
Gore podnijeti na usvajanje izvještaj o bilansu stanja i validnosti deklarisanih dugova.
Predsjednik revizione komisije biće predstavnik Skupštine Crne Gore iz redova
opozicionih poslanika.
Zakljuĉak 7.
Skupština Crne Gore obavezuje Vladu Crne Gore da do 11.06. formira struĉni
tim sastavljen od domaćih i inostranih eksperata koji će do 11. 07. podnijeti Skupštini
388

Crne Gore na usvajanje studiju dugoroĉne odrţivosti aluminijske proizvodnje u Crnoj
Gori u svim fazama i po svim aspektima.
Taĉka 8.
Skupština Crne Gore zahtijeva od Vrhovnog drţavnog tuţioca da intenzivira
preispitivanje poslovanja u KAP-u RBN i da odmah podigne kriviĉne prijave protiv lica
za koja postoje osnovane sumnje da su izvršili kriviĉno djelo tokom procesa
privatizacije, revizije poslovanja, sklapanja ugovora ili poravnanja i preuzimanja
garancija KAP-a, i da o tim svojim aktivnostima detaljno obavijesti Skupštinu Crne
Gore do 11.07.2012. godine.
Taĉka 9.
Skupština Crne Gore obavezuje Vladu Crne Gore da prekine svaku dalju
aktivnost oko podjele EPCG na dva privredna subjekta, i zaduţuje je da pokrene
postupak raskida ugovora sa A2A zbog neizvršenog ugovora i obaveze od strane
A2A.
Taĉka 10.
Skupština Crne Gore zaduţuje Vladu Crne Gore da pokrene proceduru i
intenzivira izgradnju hidroelektrane "Komarnica", hidroelektrane "Kruševo" i
termoelektrane "Pljevlja 2", koji će biti u 100% vlasništvu drţave Crne Gore.
Taĉka 11.
Skupština Crne Gore zaduţuje Vladu Crne Gore da formira razvojnu banku
Crne Gore.
Taĉka 12.
Skupština Crne Gore će na posebnoj ṥednici, koja će se odrţati 16.07.2012.
razmotriti realizaciju ovih zaljuĉaka i prispjele izvještaje i studije. Ukoliko Vlada Crne
Gore i Vrhovni drţavni tuţilac ne realizuju u potpunosti zaduţenja definisana ovim
zakljuĉcima, Skupština Crne Gore će pokrenuti postupak izjašnjavanja o nepovjerenju
Vladi Crne Gore i o razrješenju Vrhovnog drţavnog tuţioca.
Ukoliko Vlada Crne Gore i VDT ne realizuju potpuno zaduţenja definisana ovim
zakljuĉcima i ukoliko se na ṥednici planiranoj za 16.07. izglasa nepovjerenje Vladi
Crne Gore, parlamentarna većina koja je to nepovjerenje izglasala iniciraće formiranje
tehniĉke vlade, koja će u periodu do odrţavanja redovnih parlamentarnih izbora
realizovati ove zakljuĉke, zaustaviti ekonomski i socijalni sunovrat, intenzivirati proces
evropskih integracija, odluĉno se suprotstaviti organizovanom kriminalu i korupciji i
organizovati fer i slobodne izbore.
Kolega Raduloviću, bio sam dovoljno dobar kolega da proĉitam vaše zakljuĉke.
Neki su imali samo formalne nedostatke, ne suštinske nego formalne nedostatke. Ĉuli
ste i zakljuĉak kolege, odnosno poslanika Kluba, ako se ne varam.
Sve sam zakljuĉke proĉitao. Piše samo jedan, a to je šef Poslaniĉkog kluba
Branko Radulović. Dalje su, naravno, po dva, kolega Medojević, Koĉa Pavlović,
SrĊan Brajović i Zarija Pejović.
Moţemo li sada da se izjašnjavamo o zakljuĉcima Hoćete li da ĉitam i druge
Moţemo li na glasanje
Proĉitaću ove druge da bi bili fer. Radi se o crnogorskom parlamentu i imamo
lijene poslanike, ali nemamo lijenog predṥednika.
Uzimajući u obzir da Vlada Crne Gore i pored sprovedenih aktivnosti u tom
pravcu, nije realizovala kljuĉni zahtjev Skupštine Crne Gore od 29.02.2012. godine da
389

se raskine saradnja sa kompanijom CEAC. Imajući u vidu da je poslovanje u
Kombinatu aluminijuma Podgorica u meĊuvremenu dodatno oteţano neprimjerenim
odnosom kompanije CEAC, koji je najoĉigledniji na primjeru neizmirivanja obaveza
za utrošenu elektriĉnu energiju, što posebno oteţava normalno funkcionisanje
Elektroprivrede Crne Gore, da je zbog neposlovnog odnosa kompanije CEAC koja je
sprijeĉila preuzimanje kredita za koji je izdata drţavna garancija, Vlada Crne Gore
morala isplatiti cjelokupan iznos drţavne garancije prema jednoj poslovnoj banci, što
je u znaĉajnoj mjeri ugrozilo javne finansije drţave Crne Gore,Skupština Crne Gore
24. saziva, na sjednici šestog redovnog zasijedanja u 2012. godini, povodom
ostvarivanja zakljuĉaka Skupštine Crne Gore broj taj i taj, usvojenih povodom
donošenja Odluke o potvrĊivanju odluke o preuzimanju duga AD Kombinata
aluminijuma Podgorica, dana 08.06.2012. godine donijela je zakljuĉke:
1. Skupština Crne Gore insistira na dosljednom sprovoĊenju svih zakljuĉaka koji
su usvojeni 29.februara 2012. godine.
2. Skupština Crne Gore poziva Vladu Crne Gore da u što kraćem roku nastavi
sa aktivnostima kako bi se realizovao kljuĉni zahtjev Skupštine Crne Gore oko
raskida sa CEAC-om, na naĉin koji Vlada smatra najefikasnijim i time se stvore
preduslovi za ostvarivanje i ostalih zakljuĉaka Skupštine.
Svako dalje odlaganje realizacije ovog zahtjeva Skupštine nanosi trajne štete
ekonomsko-socijalnoj stabilnosti Crne Gore.
Skupština Crne Gore poziva Vladu Crne Gore da najmanje petnaestodnevno
izvještava Odbor za ekonomiju, finansije i budţet o stepenu realizovanja svih
zakljuĉaka Skupštine. Ovdje bih ubacio da se taj izvještaj podnosi i Komisiji za
kontrolu postupka privatizacije. To moţe biti zajedniĉka sjednica i to je najbolje tako
da se obavi. Komisija nije stalno radno tijelo i zato nije stavljena u zakljuĉke, a
moţemo je staviti.
Hvala vam. Što će biti poslije, vidjećemo.
Moţemo li sad ići na glasanje Parlamentarizam je naporan, ali je i efikasan.
Glasamo prvo zakljuĉke kolega iz Pokreta za promjene.
Izvolite. Za, protiv, uzdrţani
Vi glasate pojedinaĉno, a glasamo sve zakljuĉke zajedno. To je zbog vas i nekih
iz DPS-a, da moţete glasati pojedinaĉno. Vi i neki moţete glasati pojedinaĉno, samo
izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika, 25 za, 34 protiv, 10 uzdrţanih. Konstatujem
da zakljuĉci nijesu dobili većinu.
Stavljam na glasanje zakljuĉke poslanika Simovića i Banovića, izvolite.
Hvala vam, glasalo je 69 poslanika, 41 za, 13 protiv, 15 uzdrţanih. Konstatujem
da smo usvojili zakljuĉke.
Hvala vam, ovim je šesta ṥednica završena.
390

391