Download - Skupština Crne Gore

ukoliko nemate hrabrosti i nemate snage da na pravi naĉin zaštitite ono što jesu
strateški interesi ove drţave, treba da podnesete ostavku. Pošto vi to oĉigledno nećete,
mi ćemo ovdje pokušati da napravimo većinu u parlamentu, da toj Vladi iskaţemo jasno
nepovjerenje. Ovo dalje ne moţe ovako da ide, ova drţava je na rubu ekonomskog
kolapsa.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Jednom sam objasnio, ali namjerno ili nenamjerno, nijeste shvatili što sam
saopštio. To je da ove podatke koje iznosite ne odnose se na troškove Ministarstva
finansija i stavka upravljanje budţetom ne odnosi se na troškove Ministarstva finansija
već na servisiranje dugova i obaveza. Ove 2012. godine ćemo ukupno platiti dugova i
obaveza 171 milion. Na to direktno ne moţemo da utiĉemo. To je otplata obaveza,
domaćih i stranih, ukljuĉujući i otplate restitucije i stare devizne štednje, ukljuĉujući
plaćanje kamata, plaćanje garancija i taj iznos je povećan jer smo analizom utvrdili da
ćemo imati dodatne obaveze i dodatna plaćanja. To nije volja Ministarstva finansija, niti
su to troškovi sluţbenika Ministarstva finansija, niti bilo koji trošak koji je diskrecioni.
Diskrecione troškove smo, ponovo vam kaţem, smanjili. Jedino tako objektivno moţemo
da priĉamo.
Ono što je vaţnije i što se tiĉe ekonomske politike i rebalansa jeste poreska
politika. Nijesam nikada rekao da u Crnoj Gori postoji poreski raj. Ne kaţem da bi bilo
loše da postoji poreski raj. Jednom sam ĉuo uvaţenog profesora koji je rekao da poreski
rajevi postoje zato što postoje poreski pakli. Dakle, daleko smo od poreskog raja, imamo
još uvijek veliki broj sitnih fiskaliteta, imamo još uvijek dosta diskrecije, posebno na
lokalnom nivou i veliki teret koji stavljamo graĊanima i privredi. Crna Gora treba da se
izgraĊuje u pravcu poreskog sistema koji je jednostavan, koji je nizak, ne nizak zbog
bogataša nego nizak teret privredi, preduzetnicima, malom biznisu, onima koji ţele da
rade i ţive od svog rada i, u krajnjem, da sa tim poreskim sistemom privuĉemo
investicije. To je jedini naĉin kako mala otvorena ekonomija, bez domaće štednje, moţe
da obezbijedi rast, bez obzira na svu priĉu.
Ono što ţelim da kaţem jeste da je vaţno da politika, posebno fiskalna bude
konzistentna, posebno poreska politika. Ako ĉesto mijenjate poresku politiku, nijedan
investitor vam ne vjeruje, nijedan investitor neće doći da ulaţe. Ne govorim o
investitorima koji su ovdje, da li će pobjeći ili neće, nego govorim o onima koji
namjeravaju da doĊu, koji se sele iz drţava koje su drastiĉno povećale poreze. Treba da
smo ponosni što je ovakav poreski sistem u dijelu osnovnih poreza, da smo ponosni što
imamo najveće investicije perkapita. Ako to saĉuvamo, moţemo imati i više investitora i
više novih radnih mjesta. To treba da je ozbiljna priĉa, da priĉamo o poreskom sistemu,
da vidimo da li je dobar i kako da ga promijenimo. Mislim da treba da ga promijenimo
tako da ukinemo sitne fiskalitete, da ukinemo one poreze koji opterećuju posebno
diskreciono mali i srednji biznis, a ne da rušimo ono što je dobro, to je jako vaţna tema,
ali da ga napravimo takvim da bude u korist najvećeg broja graĊana, dugoroĉno, a ne
populistiĉki kratkoroĉno da kaţemo - e, sada smo uveli progresivne borbe, da ide u
korist graĊana. Mi nemamo sistem kao u Americi. Nemamo veliku razliku u dohotku. Mi
34