Download - Skupština Crne Gore

Hvala Vam na ovoj prilici da prodiskutujemo jednu vaţnu i teorijski i praktiĉno
temu koja se odnosi na ekonomski model i na ekonomski rast. Prije toga, pošto ste
pomenuli pitanje industrijskog sektora i garancija, ţelim da kaţem bez namjere da
sudim da li je to dobro ili loše. 2009.godine kada su izdate garancije za podršku
Kombinata aluminijuma, Ţeljezari i drugim preduzećima, izdate su sa namjerom da se
sprijeĉi urušavanje ekonomskog sistema i prepoznate su sistemske kompanije, koje
mogu u bitnom da promijene ekonomsku sliku, ne samo u realnom sektoru, već u
bankarskom sektoru i u fiskalnom sektoru. To je i tada ocijenjeno kao fiskalni rizik, kao
potencijalni fiskalni trošak,koji je rizik,koji je Vlada spremna da preuzme, kako bi
saĉuvala i ekonomiju i socijalne prilike u Crnoj Gori, i tada je to bila teška odluka, i
naravno da se uvijek plaćaju konsekvence. Ali, isto tako je taĉno da smo garancije
prema Ţeljezari i da je većina kritikovala garanciji prema Ţeljezari, a moţda su te
garancije danas omogućile da se restruktuira kompanije da dobiju strateškog partnera, i
sad se mnogi hvale kako smo našli novog strateškog partnera za Ţeljezaru. A
2009.godine da nijesu izdate moţda tamo ne bismo imali, ni zaposlenih, ni Ţeljezaru ni
mogućnost da traţimo strateškog partnera. Opet ne sudim da li je to dobro ili loše, samo
nije jednostavno reći- ovo je loše i graĊani plaćaju cijenu, da, ali plaćaju graĊani i imaće
benefita, zato što, ako sjutra strateški partner organizuje proizvodnju, ako bude plaćao
poreze ako zaposli nove ljude. To će biti benefit svih nas i graĊana i ekonomije Crne
Gore, naravno svi bismo voljeli. Vjerujem i vi da iza Kombinata aluminijuma se dogodi
strateško partnerstvo, da se restruktuira, da se pronaĊe strateški partner. To bi bila
najbolja opcija, ali ono što sad radim jeste što moram, to je da platim obaveze ako
imamo obaveze, u meĊuvremenu da probamo da ga restruktuiramo i da ga odrţimo u
ţivotu,što je Skupština zakljuĉila i obavezala se i samo to kao Vlada radimo i tome smo
posvećeni. Ako imate drugi predlog što treba da se radi spremni smo da razmatramo
zajedno. Mislim da je to pošten i odgovoran odnos.
Oko modela rasta.
Ja sam siguran da je stari model rasta, koji je karakteristiĉan bio za Jugoistoĉnu
Evropu, pretkrizni model koji se zasnivao na obilnom prilivu kapitala potrešen, posebno
kapitala koji je išao u tekuću potrošnju i da je neophodno uĉiniti, ali uĉiniti ekonomiju
konkurentnijom, produktivnijom, kako bi investicije išle u konkurentnije i produktivnije
sektore i dugoĉno stvarale dohodak i novu dodatnu vrijednost. Nijesam siguran da to
moţemo uĉiniti kroz stvaranje drţave blagostanja i nijesam siguran da je Crna Gora
imala liberalni model koji je istrošen. Crna Gora nikada nije imala liberalni model ni blizu.
Mi smo na ţalost pokušali da imitiramo drţave blagostanja. Znaĉi, mi moramo da
definišemo ekonomsku politiku koja je u funkiciji rasta i socijalnu politiku koja će pomoći
one kojima treba socijalna pomoć, starima, nemoćnima, bolesnima, onima koji ne mogu
da rade, ne i onima koji mogu da rade, koji mogu da naĊu posao u Crnoj Gori, ako ih
traţe od drţave, to treba da promijenimo, i to treba da bude balans izmeĊu trţišta i
socijalne politike. Ne mogu da prihvatim da moţe biti previše trţišta, previše slobode,
previše trţišta ne moţe biti. Što više trišta to više ekonomske aktivnosti, to je bolje za
poreske obveznike i to je bolje za sve nas. Samo drţava je tu i odgovorna da od tog
trţišta uzme jedan dio i da socijalno ugroţenima. Mislim da takvu politiku treba da vodi i
ova i buduća Vlada i mislim da će ona biti na benefit graĊana.Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, ministre.
36