Download - Skupština Crne Gore

zaduţenja, ĉak i manji, da je on 1/3 neto zaduţenja, da imamo obrazloţenje zašto se
povećava javni dug i zašto se povećava strani dug. Vi ste rekli da novim dugom
refinansirate stari dug, pod nekim boljim uslovima nego što je to uraĊeno. Moţemo i o
tome da polemišemo.Ako su bolji uslovi da ćemo se zaduţiti 150 miliona evra pri ĉemu
ćemo platiti 45 miliona evra kamate na nekih 8% plus 2% troška da se taj kredit realizuje
i to je za polemiku. Mislim da to nijesu perfektni uslovi. Dakle, da nas to vodi u jednu
spiralu gdje ne vidim izlaz i ne vidim kraj.
Ono što takoĊe moţemo da polemišemo jeste i dio kod rebalansa. Najmanje ću
se baviti tim dijelom, kolege će se više baviti ovim poreskim zakonima koji se odnose na
tzv. podsticaj i agregatnu traţnju i potrošnju i tako dalje . Iznio sam i na Odboru za
ekonomiju da je veoma ĉudno da smo po pitanju kapitalnog budţeta tokom 2008. i
2009. godine kada je kriza već poĉela imali ostvarenje od 200 miliona evra kapitalnog
budţeta za dvije godine, a sada po ovome što vi predlaţete imaćemo to za 3 godine.
Dakle, 30% manje ivzršenje kapitalnog budţeta u te tri godine, nije naĉin na koji se
podstiĉe traţnja. Ako znamo da nemamo bankarske kanale da plasiramo, tj. banke neće
, mi nemamo kanale da plasiramo novac u privredu, onda nam ostaje da razmišljamo da
to radi drţava. Pa evo jedan predlog. Kolega Bakić će na konkretnom primjeru oko toga
pa će nešto reći. Zašto drţava ne razmišlja da ta sredstva i ta zaduţenja, umjesto da
troši na finansiranje javne potrošnje, nagomilane administracije koju ste vi nagomilavali i
vi ćete na kraju krajeva sa tim da se nosite, da za ta sredstva preuzme imovinu tih
kompanija, preuzme imovinu pojedinaca, privremeno ili prevremeno otplati neke dugove
koje ima prema privatnom sektoru, da negdje ako je cijena te imovine od "Dakića" pa na
dalje na nekom najniţem nivou da bude kupac i na taj naĉin podstakne i tu agregatnu
traţnju. Ta imovina će ostati svakako drţavi, kad tad će doći za privatizaciju, za
investicije i tako dalje. O tome ni rijeĉ kao naĉinu rješavanja nekih problema. Ono što
mogu ovdje da kaţem, a tiĉe se seta poreskih zakona jeste da evo nakon naše priĉe i
odgovora na moje poslaniĉko pitanje iz februara kada sam vas pitao vezano za iznos
poreskoga duga i ovih 108 miliona novoga duga za zadnje tri godine i ove cifre od 180
miliona gdje ste mi to odgovorili, a poslije su neki otkrivali "toplu vodu" i pozivali se na te
podatke, da vas obavijestim na fonu našeg razgovora i dijaloga na Odboru da smo u
Klubu SNP-a podnijeli Predlog izmjena i dopuna Zakona o poreskoj administraciji. On će
biti za par minuta na stolovima poslanika, gdje idemo na intervenciju ĉlana 16 i traţimo
da poreska uprava kvartalno objavljuje iznos poreskoga duga svakog subjekta ĉiji je dug
veći od 10.000 eura. Evo prilike da transparetno riješim i tu dilemu da li kod vas ima
straha, bojazni i tako dalje, ili negdje ovdje, u ovim klupama, da se ne objavi neĉiji dug.
Dakle, imaćemo prilike da već sjutra oko toga razgovaramo i da tu bude jedan od uslova
da se jedan dio neminovni koji moramo da podrţimo poreskih zakona moţe da podrţi
onaj dio koji se tiĉe taksi, o tome smo se već izjasnili da je za SNP neprihvatljiv, kolega
Gošović će u tom dijelu imati svakako i amandmansko djelovanje i obrazloţiće zašto je
neprihvatljivo da se taksama koje su nesistemskog karaktera peglaju neke obaveze,
odnosno promašaji ekonomski pojedinaca,koji imaju ime i prezime, da za taj iznos taksi,
kao moţda najlakši vid zahvata od strane Vlade ka graĊanima, jednostavno svi gradjani
plaćju tudje cehove. To je nesistemski. A ako idemo na sistemski naĉin rješavanja
problema, e onda je to korjenita promjena poreske politike. ne vidim zaista, to sam vas
pitao, nisam dobio odgovor, ali zašto je logiĉki i kako je po vama logiĉki utemeljena vaša
izjava s kojom ste vi ovdje u ovom autorskom tekstu hvalite. Kaţete - i uz predloţeni
rebalans Crna Gora ostaje jedna od rijetkih drţava koja nije povećavala osnovne
24