Download - Skupština Crne Gore

ealnog rasta ekonomije, a što sve uslovljava da se u znaĉajnoj mjeri, na niţoj osnovi,
koriguje potrošnja i pogoršavaju svi elementi budţeta.
Sigurno je da nije popularno raditi rebalans budţeta u prvoj polovini godine,
pogotovo kada se gotovo svim potrošaĉima planira smanjenje nivoa potrošnje, a neke
aktivnosti i neki projekti otkazuju ili odlaţu na neko vrijeme.
U uslovima ponovne eskalacije krize mnoge odluke su njom su determisane, a
Vladi bitno suţen prostor za djelovanje i mi smo prihvatili to kao okolnost.
U Bošnjaĉkoj stranci naĉelno podrţavamo i prijedlog rebalansa budţeta za
tekuću godinu, svjesni da se radi o goloj nuţdi i obavezi da se nivo budţetske potrošnje
prilagodi manjim mogućnostima budţeta. Na ovaj predlog budţeta je još jaĉe kriza
utisnula svoj peĉat, a Vladi dodatno suţen manevarski prostor da predloţi bolji budţet.
Ipak, ovu raspravu ću iskoristiti da javno saopštim i neke naše dileme i rezerve
vezano za realnost planiranja i odrţivost predloţenog nivoa potrošnje, vezano za naĉin
pribavljanja nedostajućih sredstava, zatim za novu strukturu budţeta, vezano za
regionalni aspekt trošenja novca, a kazaću i neke prijedloge u vezi sa tim.
Ponovo nam je diskutabilna realnost ... i s tim u vezi odrţivost novoplaniranog
nivoa potrošnje. Iz relevantnih meĊunarodnih izvora procjenjuju da će realni rast
ekonomije biti niţi od procjene Vlade. Najnovija procjena MMF-a je da ćemo imati nultu
stopu rasta, a i Centralna banka Crne Gore prognozira skromniji rast. To treba ozbiljno
uzeti u obzir, a nuţno je ukalkulisati i rizik od još niza globalnih i domaćih faktora, prije
svega dosta realni scenario zaustavljanja ili ozbiljnog smanjenja nivoa proizvodnje u
KAP-u i pratećih posljedica u industriji. Posebno mislimo da je neodrţivo i socijalno
neodgovorno nastavljanje sa praksom davanja prevelikih iznosa garancija firmama
riziĉnog boniteta koje su u konaĉnom došle kao trošak na budţet i, koliko znam, u
zadnjih dvije, tri godine više od 50 miliona toga troška se kroz isplatu garancija prevalilo
na budţet. To su sve sredstva koja su ubirale privatne firme i besplatno su finansirane
od strane graĊana.
S obzirom da je ovo trenutak kada i formalno konstatujemo budţetski izdatak za
otplatu garancija date KAP-u u iznosu od 23,4 miliona, hoću još jednom jasno da
saopštim nezadovoljstvo što je Vlada uopšte dala garancije kolektivu koji je prepoznat
kao riziĉan partner i što je to uradilo u trenutku kada su veoma zaoštrene fiskalne
okolnosti u drţavi. Pitanje davanja garancija je ureĊeno zakonom i podzakonskim aktima
koji dozvoljavaju davanje drţavne pomoći samo jednom, i to solidnom i odgovornom
partneru i uz solidno obezbjeĊenje. Naĉin davanja garancija KAP-u bitno odstupa od
propisa i nema nikakvog opravdanja, ma koliko vaţna bila ta firma. Radi se o
neodgovornom izletu koji ima već i ozbiljne, a moţda ima i strašne posljedice za
ekonomiju i drţavu. Kada govorimo o realnosti planiranja, mi mislimo da je ona sporna i
da ćemo raditi još rebalansa budţeta u ovoj godini.
Poseban problem je što novi Predlog budţeta ima znaĉajno lošiju strukturu u
kljuĉnim segmentima od postojećeg, i to se u jednom dijelu moglo izbjeći. Rebalansom
izvorni prihodi se smanjuju cirka 60 miliona, a izdaci za 16,97 miliona, a od toga kapitalni
izdaci za 4,7 miliona. To uslovljava povećanje deficita za 44 miliona i povećanje iznosa
zaduţivanja za 78 miliona, da bi se pokrio povećani deficit i stvorila nuţna fiskalna
rezerva. Zbog većeg iznosa zaduţivanja ukupni iznos budţeta je veći za oko 30 miliona
eura.
Hoću i argumentima da potkrijepim izreĉeni sud o lošijoj strukturi. Produbljuje se
neravnoteţa izmeĊu izvornih prihoda i rashoda u odnosu na postojeći budţet, jer se
12