Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
i gradimo. Ko }e to naseqavati? Ko }e tu biti?<br />
Ili }e se obistiniti ona stara pri~a da }emo svi<br />
jednog dana `iveti u Beogradu. To su stvari koje<br />
mene uznemiravaju, o wima ne mogu da pi{em tako<br />
konkretno, i tako uznemiruju}e u jednom komadu,<br />
jer to ja i moja pozori{na publika ne mo`emo da<br />
re{imo. Ja }u samo da unesem nemir me|u te qude<br />
kad do|u u salu i oti}i}e jo{ u`asnutiji, umesto<br />
da u pozori{tu do`ive ne{to lepo oni }e oti}i<br />
ubijeni.<br />
[ta za vas zna~i lepo u pozori{tu?<br />
- Lepo je za mene kad ~ovek iza|e iz<br />
pozori{ta zadovoqan.<br />
Uprkos tome {to mu ka`u da je wegov<br />
`ivot i wegova stvarnost u`asna, kao u<br />
va{em zadwem komadu „@ivot u tesnim<br />
cipelama“.<br />
- Sve zavisi od toga kako to uradite. Mo`da<br />
jedna od najstra{nijih pri~a koju sam napisao je<br />
taj komad „@ivot u tesnim cipelama“. Mrak da ne<br />
mo`e da bude ve}i, a qudi izlaze sa predstave<br />
nasmejani. To je samo pitawe na koji na~in oblikujete<br />
tu stvarnost.<br />
To je zapravo dokaz da nisu usamqeni<br />
u svom do`ivqaju stvarnosti koja ih<br />
okru`uje.<br />
- Da, neko im pri~a neku pri~u u koju oni<br />
veruju jer je `ive. Oni je prepoznaju, to je wihova<br />
pri~a, samo {to je stilizovana i dovedena do<br />
apsurda. Oni se nasmeju jednoj vrsti superiornosti,<br />
superiornosti da ni{ta ne mo`e biti tako<br />
stra{no i tako u`asno da se ~ovek tome ne mo`e<br />
da nasmeje.<br />
Ima jedna opaska Qubomira Simovi}a u<br />
predgovoru za kwigu va{ih izabranih<br />
drama u izdawu SKZ-a, gde se on pita {ta<br />
je apsurd u zemqi u kojoj litar Bantaskog<br />
rizlinga ko{ta milion i {esto hiqada<br />
dinara. Vas apsurd koji `ivimo susti`e<br />
u pisawu<br />
- Da, ja be`im, a on me sti`e. Taman mislim<br />
da sam ga pobedio i da sam napravio ne{to potpuno<br />
nemogu}e, kad ono sutra vidim kuca mi na<br />
vrata.<br />
Kada ste videli prvu predstavu u `ivotu?<br />
- Prvu ozbiqnu predstavu video sam u Novom<br />
Sadu. Gledao sam naravno kao dete predstave<br />
u {aba~kom pozori{tu, kad sam do{ao u Novi Sad<br />
gledao sam i neke druge, ali prva predstavu koja<br />
je bila moja krvna grupa video sam 1966. godine<br />
- „Selo Sekule u Banatu“. Taj komad napisao je<br />
Zoran Petrovi}, a re`irao Dimitrije \urkovi},<br />
koji }e meni kasnije predavati pozori{nu re`iju.<br />
U to vreme nisam ni pretpostavqao da }u se baviti<br />
pozori{tem. Ta predstava bila je na jedan<br />
jako lep na~in stilizovana: te ku}ice u Banatu su<br />
bile u visini kolena glumaca a oni su se {etali<br />
u paorskoj ode}i i sedeli su na klupicama ispred<br />
tih ku}a. Cela scenografija bila je jedno banatsko<br />
selo u kome qudi pri~aju {ta im se dogodilo.<br />
Ostala mi je ta predstava u se}awu kao ne{to<br />
nemogu}e a mogu}e, nemogu}e da qudi budu ve}i od<br />
ku}e i da {etaju kroz selo a da im ku}ice budu<br />
ispod kolena, a mogu}e zapravo jer je prolaznost<br />
takva, qudi prolaze kroz to selo, pro}i}e i<br />
oti}i}e a to selo }e ostati tako malo, i do}i }e<br />
neki drugi qudi koji }e isto tako za `ivota... ja<br />
sad ve} pravim analizu ne~ega {to sam ja video...<br />
da li je to ta~no ili nije... za `ivota qudima }e se<br />
u~initi da su veliki i da su te ku}e male, ali te<br />
ku}ice bez obzira koliko su male one ostaju. I oni<br />
odlaze. I to je bila prva predstava koje se i dandanas<br />
jako dobro se}am jer je bilo negde u ne~em<br />
stilizovana. Svi moji komadi su stilizovani. Pre<br />
dva dana po~eo sam da radim novi komad koji je<br />
jedna neobi~na pri~a i jako je stilizovana pri~a,<br />
ali ona kre}e u jednoj ku}i jedne no}i potpuno<br />
obi~no. Jedan ~ovek se vra}a ku}i isprebijan i<br />
ka`e da ga je spasao jedan pas ina~e bi ga ubili<br />
od batina. Jedan doga|aj koji je mawe-vi{e svakodenevno<br />
u novinama. Onda }e se kasnije ustanoviti<br />
da to nije pas, da to nije obi~an pas nego<br />
интервју<br />
da je potpuno pri~a o ne~em drugom. Ali kre}e kao<br />
{to svi komadi kre}u sa re~enicom „Dobar dan<br />
, kako ste“ da bi ve} u petoj, {estoj re~enici se<br />
otvorilo neko novo pitawe koje ne{to donosi i<br />
kre}e u potpuno neo~ekivanom pravcu. I za mene<br />
je pisawe drama, ili komedija, ili tragikomedija,<br />
sve zavisi kako ko to gleda, pre svega, nekakv odgovor<br />
na neka pitawa koja sam sebi nisam uspeo<br />
da razjasnim. I onda sednem i krenem da umesto<br />
psihijatru da se ispovedam, pa da mu jo{ to pla}am<br />
{to mu se ispevedam, ja sednem i to moje ose}awe<br />
ispisujem u obliku dijaloga, u obliku pri~e koju<br />
bih voleo da na nekakav na~in da rastuma~im ili<br />
da se oslobodim nekakvog straha, nekakve nelagode,<br />
i ne~ega {to me mu~i i {to me opsesivno<br />
progawa. Zato je Mihiz jednom rekao da sam ja<br />
pisac koji ima opsesivne pri~e, da sam te krvne<br />
grupe, {to ja znam da jesam jer uvek imam nekakav<br />
problem koji moram da re{im i utoliko mi<br />
je lak{e da sedim i pi{em, mada je to u slu~aju<br />
dramskog pisca poprili~no te{ka forma. Vi ste<br />
sa svime ograni~eni, ograni~eni prostorom i vremenom.<br />
Jednom ste rekli da sve {to ste napisali<br />
dugujete ma~vanskim slikama iz detiwstva.<br />
- ^ovek odrasta i<br />
sazri u nekom podsvesnom,<br />
duboko emotivnom<br />
do`ivqaju sveta vaqda<br />
do sedme-osme godine, a<br />
to zna~i pogled na svet,<br />
qudsku dobrotu, qudsko<br />
zlo, li~ni odnos prema<br />
qudima i naro~ito<br />
prema `ivotiwama,<br />
jer to ili oplemewuje<br />
~oveka ili ga svrstava<br />
kategoriju nasilnika. Ja<br />
moje detiwstvo ne pamtim<br />
kao film, ve} kao<br />
fotogarafije koje su malo pokrenute. Ne se}am se<br />
ta~no i precizno nekih scena zato {to danas vi{e<br />
ne znam da li sam ih kasnije dosnimavao. Ne mogu<br />
da tvrdim da su bile ba{ takve kakvih se se}am.<br />
Verovatno sam ne{to dodavao a ne{to oduzimao,<br />
a ne{to zaboravqao. To je jedan crno-beli igrani<br />
film, odnosno igrano-dokumentarni film u kome<br />
su o{te}eni delovi trake. A onda nailazi zatamwewe.<br />
Ta traka je usled vremena izgubila slike,<br />
ali to ~ega se se}am jako je upe~atqivo i bitno,<br />
i jako je va`no. Sve {to sam kasnije poku{avao u<br />
`ivotu da uradim to je ili potvr|ivawe toga da je<br />
svet takav kakav sam ga tad upoznao ili negirawe<br />
toga. Ali se uvek recimo vratim na to za{to je<br />
~ovek morao tog i tog dana da bude tako zao kao moj<br />
kom{ija. Se}am ga se jako dobro. To pitawe mi je<br />
ostalo do dana-dana{weg u glavi. Razmi{qao sam<br />
i o drugim qudima i drugim slu~ajevima, ali to je<br />
bilo tad prvi put vi|eno. Imao sam imao pet-{est<br />
godina kada je on tukao celu familiju. Bio sam u<br />
{oku, gledao sam preko tarabe, nisam mogao da pomognem.<br />
Kasnije }u saznati da je on bio na Golom<br />
otoku. Nedugo posle te stra{ne scene on }e se obesiti<br />
u {upi, jer je oboleo, pa je iz zatvora oti{ao<br />
u du{evnu bolnicu, pa su ga odande pustili. Taj<br />
svoj u`as nije mogao da nosi, pa je postao nasilan.<br />
Hapsili su ga, a kad su ga posledwi pustili on se<br />
obesio. Sad je tosve sabrano u do`ivqaj deteta<br />
koje posmatra nasiqe, ali to nasiqe mene nikad<br />
nije oslobodilo.<br />
Nije vas oslobodilo ose}awa bespomo}nosti?<br />
- Bespomo}nosti apsurda da ~ovek kome<br />
je uni{ten `ivot, kome je dr`ava, poliitka,<br />
policija, re`im uni{tila `ivot da je krenuo da<br />
uni{tava `ivot porodice. I to je to stepenovawe<br />
{to smo pri~ali, kako lo{a dr`ava mo`e da<br />
napravi lo{e qude koji }e napraviti lo{ `ivot<br />
u celoj dr`avi, ili potencijalno opasan po druge<br />
qude.<br />
Mo`emo li da ka`emo da je taj slu~aj u<br />
vama probudio moralni refleks?<br />
- Apsolutno.<br />
Kad nau~i dete {ta je moral?<br />
- To je jako va`no ako odrastete u ku}i gde<br />
imate nekog ko }e vam pokazati li~nom primerom<br />
{ta je dobro. Ja sam u toj velikoj familiji koja je<br />
bila nalik na zadrugu imao sre}u da je moja baba<br />
bila posve}ena meni, odrastao sam uz wu. Rano detiwstvo<br />
proveo sam na selu, ona je brinula o meni<br />
po{to sam u velikoj familiji bio prvi unuk. To je<br />
bila posebna pa`wa. U~ila me je {ta je dobro, {ta<br />
nije dobro, to radi, ovo nemoj da radi{, osnovne<br />
principe i kategorije. Ponekad pomislim da me<br />
je previ{e u~ila tome da budem ~ovek koji vidi<br />
vi{e nego {to treba. Jednostavno mi je ukazivala<br />
na neke stvari koje ja kao dete ne bih primetio,<br />
bilo da je re~ o qudima ili o `ivotiwama, jer sam<br />
odrastao u velikom dvori{tu. Sve sam to poneo sa<br />
sobom. I danas kad ugledam neku scenu, ili ne{to<br />
neprijatno, ja je setim iz tih dana, setim se da sam<br />
to isto gledao i da sam tad dobijao savete kako da<br />
se pona{am u takvim situacijma. Ku}no vaspitawe<br />
je presudno za `ivot tog mladog bi}a i ~oveka koji<br />
}e kasnije da pi{e, ili }e se baviti ne~im drugim,<br />
ali }e mu to ostati zauvek negde u dubokoj podsvesti,<br />
javqa}e se i vodi}e mu ruku a da on ne zna<br />
da ga vodi ta ruka od pre pedeset i vi{e godina.<br />
Kako se ose}ate kada vas svrstavaju u<br />
red Sterija, Nu{i}, Aleksandar Popovi}?<br />
Postoji li tu neka dubqa veza od<br />
hronolo{ke?<br />
- Re}i }u vam najiskrenije. Ja pi{em<br />
zato {to sam ~ovek kome je pisawe ne{to sasvim<br />
prirodno i ne{to {to je organski potrebno. Kao<br />
kad bi neko pitao da li si danas disao. Niko ne<br />
razmi{qa da li di{e. Ja ne razmi{qam da li<br />
pi{em. Kad sednem da pi{em to je kraj procesa.<br />
Ho}u da ka`em da sam od ranog detiwstva, kad<br />
sam slu{ao radio-drame ~etvrtkom u pola devet<br />
na Prvom programu Radio Beograda do danas ne<br />
vidim sebe uop{te u tom kontekstu: pisac kao<br />
ne{to posebno, ne{to neobi~no, to je moj na~in<br />
`ivota, ne profesija. Kao profesijom mogao bih<br />
da se bavim sigurno jo{ sa tri-~etiri posla, jer<br />
sam ih paralelno u~io, ili posmatrao, ili sam se<br />
bavio wima. I voleo bih u nekom drugom `ivotu da<br />
se posvetim jednom od tih poslova. Ali ovo je toliko<br />
prirodno u mom slu~aju da mi nije mnogo va`no<br />
pore|ewe sa piscima kao {to su Nu{i} i Sterija,<br />
koji sigurno ni izbliza nisu imali to ose}awe<br />
da su to {to su danas. Kad se ispri~a ceo `ivot<br />
Sterijin, mislim da on nije imao vremena ni tri<br />
dana da razmi{qa o tome da li }e to {to pi{e<br />
jednog dana biti toliko bitno i va`no. Nu{i} je<br />
na samrti pro~itao drugu dobru kritiku u celom<br />
`ivotu. K}erka je sedela pokraj kreveta i ~itala<br />
mu kritiku, mislim da je bila re~ o izvo|ewu<br />
„O`alo{}ene porodice“ u Zagrebu. On je imao dve<br />
i po dobre kritike za ceo `ivot. To ga je stra{no<br />
mu~ilo.<br />
Napisali ste kwigu pri~a o dvadeset srpkih<br />
podela. Svaka od pri~a ima isti post<br />
skriptum u kome isti~ete {ta bi bili<br />
kad ne bismo bili takvi kakvi jesmo. Ima<br />
nekog gotovo permanentnog istorijskih<br />
mazohizma kod nas, te podele se ra|aju<br />
jedna iz druge...<br />
- Umno`avaju se.<br />
Kako vidite budu}nost Srbije?<br />
- Ja sam od rane mladosti za~u|en tolikom<br />
koli~inom netolerancije koju mi negujemo. Mi<br />
imam jednu poprili~nu iskqu~ivost u mentalitetu.<br />
Ono {to ja mislim da nije dobro to nije dobro<br />
sigurno, i nema te sile koja }e mi dokazati da<br />
je ne{to dobro ako se meni ne svi|a. Saslu{ati<br />
nekoga, razmisliti o onome {to pri~a, prona}i<br />
u wegovom ~inu neko zrno pameti je ne{to {to je<br />
preduslov da bismo sedeli i razgovarali. Nadao<br />
sam se da }e se ta podela na komuniste i antikomuniste<br />
sa nestankom komunizma preseliti u zaborav,<br />
kad ono ne lezi vra`e umesto na dve grupacije,<br />
koministe i antikomuniste, mi se podelismo<br />
na sto deset. I sad vi{e ne znate o ~emu se radi,<br />
sad vi{e ne znate gde `ivite i da li ima neko u<br />
ovoj zemqi ko ne shvata da je interes zemqe iznad<br />
wegovog li~nog interesa.<br />
Zoran Jeremi}<br />
2. decembar 2011.
Change language