BROJ 90 (.pdf) - Taboo

More documents

Recommendations

Info

Sagovornik Sandra Barjaktarović, direktorka Sektora za ljudske resurse, marketing i pi-ar kompanije MK Group Jelena Ivanović: Dame u marketingu Znanje daje slobodu Sandra Barjaktarović u intervjuu za <strong>Taboo</strong> nedeljnik govori o svom obrazovanju, radu u nevladinom sektoru, reputaciji MK Group, zaposlenima u ovoj kompaniji, odnosu novinara i pi-arova u Srbiji, kao i o stipendiji dobijenoj od ugledne poslovne škole. Jelena Ivanović: Ljudski resursi predstavljaju jedan od stubova uspeha jedne kompanije. Da li menadžment kompanija u Srbiji uvek prepoznaje takav stav kao imperativ? Sandra Barjaktarović: Za MK Group, pored izvanrednog liderstva, kvalitetni saradnici su oduvek bili važan oslonac na putu uspeha, i kao takvi su konstantan imperativ u poslovanju. Možda moja iskustva nisu najrelevantnija i ne odslikavaju pravu sliku stanja u Srbiji jer je naš poslovni sistem po mnogo čemu drugačiji od ovdašnjeg okruženja, ali sam sasvim sigurna da svaka kompanija koja sebe smatra uspešnom, ili teži da ostvari veći uspeh na tržištu, ljude mora imati kao svoj imperativ. Nema uspešne firme bez uspešnih pojedinaca. Mi smo privatna kompanija i svi zaposleni rade na istom zadatku – uspeti na tržištu, odnosno ostvariti profit. Da bismo uspeli u tim nastojanjima, oslanjamo se isključivo na zaposlene. Naša misija, kada govorimo o ljudskim resursima, jeste da od postojeće radne snage na tržištu uzmemo najbolje, one koji će se najbrže i najefikasnije uklopiti u sistem vrednosti MK Group i tako doprineti ostvarenju poslovnih ciljeva. Za svako slobodno radno mesto javno raspisujemo konkurs, organizujemo selekciju i prema svojim merilima procenjujemo potencijalne kandidate. Takav način dolaska do novih ljudi pokazao se uspešnim. Kada se neko zaposli na takav način, on počinje da radi sa pozitivnim emocijama jer zna da je do posla došao na transparentan i korektan način i da je dobio tu prvu, uslovno rečeno, bitku protiv drugih kandidata. On se oseća dobro kao pobednik, a i mi se kao kompanija osećamo dobro jer smo od ljudi koje smo imali na raspolaganju izabrali najboljeg. J.I: U poslednje vreme, čini se, sve se veća pažnja (doduše, nekada samo deklarativno) poklanja internim komunikacijama u domaćim firmama. Ima li dobrog imidža, a onda i uspešne firme, bez zadovoljnih pojedinaca i dobrih odnosa među zaposlenima? S.B: Timski rad, saradnja i dobre kolegijalne relacije među zaposlenima svakako su jedan od važnih elemenata nužnih za svaki uspeh. Dobre interne komunikacije samo su jedan od alata kako da se do uspeha brže i lakše stigne. Naravno da su zadovoljni zaposleni najbolji ambasadori koje neka kompanija može da ima, i znam da su dobar imidž kompanije i zadovoljstvo njenih zaposlenih u visokoj pozitivnoj korelaciji. J.I: Šta je na planu ljudskih resursa spiritus movens za kompaniju MK Group? TABOO NEDELJNIK 12
Jelena Ivanović: Dame u marketingu S.B: Optimalan broj visoko motivisanih zaposlenih, efikasnih i odgovornih u radu, na svim hijerarhijskim nivoima i svim poslovnim pozicijima. Za nas je formula jednostavna, a to su definitivno „tailor-made” ili zaposleni po našoj meri. Kroz posao i svakodnevni rad sa iskusnim, starijim kolegama razvijamo talentovane mlade pripravnike, koji za relativno kratko vreme stiču veštine, znanja i vrednosti koje su specifični za MK Group. Personifikacija J.I: Negde sam pročitala Vašu izjavu, citiram: MK Group je privatna kompanija u kojoj je alfa i omega njen predsednik – gospodin Miodrag Kostić. Da li to alfa i omega znači da se u kompaniji nijedna odluka ne donosi bez njegovog odobrenja? Tu mislim na odluke Sektora za marketing i odnose sa javnošću. S.B: Moja izjava je rečena u formi metafore i odnosi se na činjenicu da je funkcionisanje naše kompanije obojeno stilom rada njenog predsednika g. Miodraga Kostića. Način na koji biznis poima g. Kostić, uverenja i stavovi o poslu koje on ima, predstvaljaju osnove korporatvnih vrednosti cele MK Group. Svi mi imamo široku autonomiju u donošenju odluka, ali vrlo jasnu i veliku profesionalnu i ličnu odgovornost za svaku odluku koju donesemo, jer se u poslu uvek vodimo premisom da interes i dobrobit kompanije mora biti ispred ličnog. J.I: Kada govorimo o reputaciji MK Group, istina je da je gospodin Kostić prva asocijacija. Koliko to olakšava ili otežava Vaš posao? Mislim na percepciju poslovnih partnera, zaposlenih, a onda i potrošača. Dobar đak Volim da učim i kada u tom smislu ne radim na sebi, bojim se da ću „zaglupeti”. Po prirodi sam ljubopitljiva i radoznala, i mislim da ću čitavog života učiti. Duboko verujem u koncept doživotnog učenja. Moj otac sada sprema drugi doktorat i taj model i uzor bi mogao biti objašnjenje moje želje za novim znanjem. Mislim da što više znate, to ste slobodniji u životu, jer vam upravo znanje omogućava da slobodno kreirate svoj život. Ono je najmoćnije oružje koje vam niko ne može oduzeti. I svoje dete vaspitavam u tom duhu. Sandra Barjaktarović S.B: Neosporno je da je najveći autoritet i lider broj jedan i u očima zaposlenih, a i u očima poslovnih partnera, sam g. Kostić koji je i istinska personifikacija MK Group. S obzirom na to da se radi o privatnoj kompaniji preduzetničkog duha, to je i očekivano. Time mi je posao u mnogome olakšan jer je g. Kostić na poslovnom planu izgradio veliko poverenje i ugled, i na domaćoj i na inostranoj poslovnoj sceni. Što se tiče prosečnih potrošača u Srbiji, oni ne spadaju u našu stratešku javnost, kao što masovni mediji za nas, generalno, ne predstavljaju najvažniji kanal za komunikaciju. Nažalost, naučili smo nebrojeno mnogo puta šta znači zaslepljenost senzacionalizmom po svaku cenu na uštrb profesionalizma i objektivnosti, što je prilično česta pojava u domaćim medijima. J.I: U poslednje vreme, kada već govorimo o medijima, sve se više provlači teza da službenici za odnose sa javnošću vrše invaziju na medije, i da neki mediji ne uspevaju da odole tom „pritisku”, pa novine, zapravo, obiluju saopštenjima pi-ar službi a ne vestima, izveštajima, komentarima, itd. Šta Vi mislite o tome? S.B: Ja imam sasvim suprotno mišljenje. Domaći mediji su vrlo često zaslepljeni senzacionalnizmom i potrebom da ni iz čega naprave nešto, i to najčešće negativno. U trci za takvim sadržajima, često gube objektivnost. Često ne prihvataju saopštenja kompanija jer u tome vide besplatan oglas a ne poruku koju ta kompanija hoće da pošalje ovdašnjoj javnosti. Moj osećaj je da se piarovi i novinari, u tom smislu, nalaze na potpuno suprotnim stranama iako bi trebalo da zajedno rade. Kamo lepe sreće da je stanje onakvo kako ste vi opisali! To bi naš posao učinilo jednostavnijim i lakšim. Kada je reč o MK Group, mogu da kažem da ja zaista dajem sve od sebe da svoj posao uradim maksimalno profesionalno i trudim se da medijima i njihovim potrebama izlazim u susret. Negujemo dobre odnose sa novinarima, mada se dešava da me pojedini iznerviraju neistinama koje se objavljuju i za koje nemam nikakve instrumente da im stanem na put. Vrlo često se osećam čak i ucenjenom. Naravno, ne treba zaboraviti mnoštvo profesionalnih novinara koji zaista korektno obavljaju svoj posao. Odgovornost onih koji rade u medijima velika je i potrebno je raditi na tome da novinari budu odgovorni za ono što kažu ili napišu, budući da kreiraju vrednosti jednog društva. Ne znam kako to funkcioniše na Zapadu, ali ovde ume da bude zastrašujuće, naročito kada su u pitanju tabloidi. Ova oblast je, po mome mišljenju, nedovoljno pravno uređena, a čini mi se da neki mediji i novinari upravo na takvo stanje računaju jer im ono omogućava da rade šta hoće. Iz druge perspektive J.I: Pre MK Group radili ste u nevladinom sektoru. Recite nam nešto o tom angažmanu, kao i o razlikama u odnosu na Vaš sadašnji posao. S.B: Iako je posao u nevladinom sekotoru po svojoj suštini bio sasvim drugačiji, smatram da je to radno iskustvo bilo neprocenjivo korisno, i to iz više razloga. Prvo, radeći u multikulturalnom okruženju, sa ljudima različitih socijalnih, kulturoloških i obrazovnih profila, dobila sam jasan uvid u značaj i vrednost postojanja trećeg sektora za ukupan razvoj civilnog društva. Naučila sam da stvari gledam šire i globalnije, iz raznih perspektiva. Radila sam i u domaćim i u stranim nevladinim organizacijama, uglavnom humanitarnim, kao što je Care International, danski savet za izbeglice. Istina je da nevladin sektor u Srbiji ima lošu reputaciju. Nažalost je tako, jer je on veoma važan za razvoj civilnog društva i TABOO NEDELJNIK 13
Page 1 and 2: TABOO dnevne vesti na sajtu: www.ta
Page 3 and 4: Poslovne vesti Počeo Beogradski fe
Page 6 and 7: U susret Marketinškom događaju go
Page 8 and 9: Zakon o oglašavanju UVODNI KOMENTA
Page 10 and 11: Zakon o oglašavanju Član 26 ● t
Page 14 and 15: Jelena Ivanović: Dame u marketingu
Page 16 and 17: Deca su zista bila meta i zato sada
Page 18 and 19: One su doktorke za marketing naziv
Page 20: Bez teme nema ni dileme Piše: Ljub

BROJ 90 (.pdf) - Taboo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?