Download - Skupština Crne Gore

1
7.02.2012. u 13.55h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, otvaram drugo vanredno
zasijedanje u 2012. godini.
Skupštinu sam sazvao na predlog Vlade Crne Gore i ona je odredila dnevni red.
Prije nego što se budemo izjasnili o dnevnom redu u cjelini, koji nije podloţan
izmjenama i dopunama, predlaţem da usvojimo zapisnik sa prvog vanrednog
zasijedanja u ovoj godini.
Da li ima primjedbi, izmjena ili dopuna dnevnog reda?
Hvala vam.
Stavljam na glasanje predloţeni dnevni red.
Kao što vidite ima 14. taĉaka. Vlada je smatrala da u sklopu naših obaveza treba
i februar mjesec iskoristiti za rad na pojedinim zakonskim projektima.
Izvolite, stavljam predloţeni dnevni red na glasanje.
Hvala vam.
Glasalo je 50 poslanika, 48 za, nije bilo protiv, dva uzdrţana.
Konstatujem da smo usvojili predloţeni dnevni red drugog vanrednog zasijedanja
u 2012. godini.
Na samom poĉetku da vas informišem o dogovoru sa kolegijuma, ako se ne
varam stosedamdesetdevetog.
Dogovor je da imajući u vidu teţinu situacije i vremenske nepogode koje su u
Crnoj Gori, da nas u ime Vlade informiše ministar unutrašnjih poslova oko 15 ĉasova o
stanju. Naravno, vidimo da nema nekih naših kolega i zahvaljujem se, prije svega, onim
kolegama koji su uspjeli da doĊu sa sjevera. Uloţili su veliki trud ali i doprinos da pokaţu
kako se obavlja javna duţnost i odgovornost prema uvaţenom povjerenju koji su nam
dali graĊani Crne Gore.
U ţelji da redovnim radom doprinesemo i podsticaju onih koji rade mnogo teţe
poslove od nas u ovim smetovima i svim izazovima i sa kojima izraţavamo punu
solidarnost našim skromnim radom, dogovorili smo da danas radimo na Predlogu
zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti i da sa tim danas završimo u
trosatnoj raspravi . Sjutra imamo odbore i sva ostala tijela Skupštine po redu koji smo
dogovorili.
U 15 ĉasova oĉekujemo ministra unutrašnjih poslova i prekinućemo za kratko
trajanje prve taĉke dnevnog reda da bismo dobili informaciju .
Zahvaljujem ministarki na prisustvu.
Imamo samo jednu damu u Vladi tako da je posebna zahvalnost.
U ime odbora su Miodrag Vuković, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i
Zoran Ćulafić, Odbora za prosvjetu, nauku, kulturu i sport.
Ţelite li što reći prije uvodnih izlaganja?
Dajem rijeĉ ministrici Vlahović.
Radimo tri sata, imate 10 minuta. Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Uvaţeno predsjedništvo, uvaţeni poslanici, zadovoljstvo mi je što imam priliku da
vam ukratko saopštim odreĊene elemente strategije razvoja nauĉno-istraţivaĉke
zajednice u okviru koje je Vlada i predloţila ovaj zakon.
U skladu sa strategijom koju je zacrtala Evropa, a u dokumentu Evropa 20-20,
nauka je pozicionirana kao jedan od kljuĉnih generatora uspjeha našeg društva. U

2
skladu sa tim lansiran je i novi program - Evropski horizont 2020 koji će biti već 2014.
godine aktivan i za koji se naša drţava i naše nauĉne zajednice, moraju spremiti. U tom
kontekstu Crna Gora i naša Vlada procijenila je da u okviru bavljenja nauĉnoistraţivaĉkom
djelatnošću treba da doĊe do odreĊenih izmjena, taĉnije da strategija
nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti u Crnoj Gori treba da doţivi svojevrstan zaokret.
U tom smislu precizirali smo da kroz tri instrumenta u narednom periodu našu
nauĉno-istraţivaĉku zajednicu u pravom smislu pripremimo za nove evropske okvire,
pripremimo za ono što će je ĉekati ne u Horizontu 2020, već u novom evropskom
istraţivaĉkom prostoru koji nas oĉekuje. Red je da naša zajednica, kao zajednice u
razvijenim evropskim zemljama iskoristi svoju sinergiju i na taj naĉin zaista bude punim
kapacitetom ukljuĉena u sve evropske nauĉne tokove.
Jedan od instrumenata koji ćemo koristiti biće generisanje ili akumulacija mladih
nauĉnika i aktivnih nauĉnika u centrima uspješnosti. Nadamo se da će do kraja ove
godine prvi od takvih centara biti implementiran u Crnoj Gori.
Drugi naĉin jeste da se inovacije koje će biti generisane u okviru centara
uspješnosti pretaĉu u nove proizvode i usluge kroz nauĉno-tehnološke parkove što će
biti drugi naš instrument i strategija koji ćemo usvojiti vrlo brzo i takoĊe u koju ćemo vrlo
brzo krenuti u nadi da ćemo u narednih par godina imati prvi takav park u Crnoj Gori.
Treći instrument koji koristimo u ovom trenutku i gdje će jedan od elemenata vrlo
vaţnih biti ovaj zakon koji je danas pred vama, jeste akumulacija nauĉnog potencijala u
okviru najviše nauĉne institucije Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.
Potreba za donošenjem ovog zakona javila se i iz tri dodatna razloga od kojih su
dva formalnopravne prirode. Prvi razlog jeste da je promjena drţavno-pravnog statusa
2006. godine dovela do toga da postojeći Zakon o Crnogorskoj akademiji nauka nije u
skladu sa Ustavom. Naime u ĉlanovima 10 i 12 vaţećeg Zakona o Crnogorskoj
akademiji nauka i umjetnosti, koji je donijet 1994. godine, a koji se odnose na
drţavljanstvo prilikom uĉlanjivanja u Akademiju u suprotnosti je sa odredbama Ustava
Crne Gore.
Drugi, formalno-pravni razlog jeste obaveza Crne Gore za ukljuĉivanjem u
nauĉno-istraţivaĉki prostor, u evropski istraţivaĉki proctor ili ERA, i medjunarodne
programe u nauci i uporedivost našeg sistema sa evropskim zakonodavstvom. Tu
prevashodno mislimo na ACQUIS COMMUNITARE ugovor o funkcionisanju Evropske
unije, ali i druga dokumenta gdje je bilo potrebno, kroz novi zakon, napraviti odreĊeno
usaglašavanje.
Konaĉno, treći razlog koji sam djelimiĉno i u ovom uvodnom segmentu i
obrazloţila jeste ţelja i potreba da se naš nauĉni potencijal stavi u funkciju sinergije.
Dakle, da se ostvari sinergetski efekat jednog segmenta nauĉnog potencijala koji je za
nas vrlo znaĉajan a to je segment koji je u ovom trenutku u akademijama nauka i
umjetnosti. Naglašavam akademijama nauka i umjetnosti s obzirom da u Crnoj Gori
sada postoje dvije takve institucije.
Na osnovu navedenih razloga a obrazloţiću još detaljnije treći razlog za
objedinjavanje, dva su suštinska naĉela koja su zastupljena u ovom zakonu i koja ovaj
zakon poštuje. Prvo je poštovanje pune autonomije nauĉne ustanove koja je i Ustavom
garantovana. Drugo, jeste, naša ţelja i potreba za objedinjavanjem nauĉnog potencijala
u Crnoj Gori koji se, podsjetiću što sam već u uvodu rekla, pored akademije nalazi i u
drugim institucijama.
Dozvolićete mi da se kratko u uvodnom obraćanju osvrnem i na autonomiju
institucije i da kratko kaţem na koji naĉin mislim da ovaj zakon u potpunosti štiti
autonomiju ove najviše nauĉne institucije u Crnoj Gori. Poznato vam je da se autonomija

3
akademije ogleda u ĉinjenici da su nekoliko elemenata za koje akademija ima pravo da
se sama brine riješeni statutom akademije, te ću vas podsjetiti da u Zakonu ovakva
rješenja postoje kada se radi o organizaciji ustanove, njenom radu, utvrĊivanju uslova za
izbor ĉlanova, samom izboru ĉlanova kao i samostalnom raspolaganju sredstvima. Vrlo
kratko, takve odrednice nalaze se u ĉlanovima 5,6, 7,10,13,14,16,17,23,25,27,28 i 29.
ovog zakona.
Dakle, ono što je vaţno istaći jeste da se garantuje ili da se podstiĉe ĉinjenica da
je akademija samostalna ustanova sa svojstvom pravnog lica kojom samostalno
upravljaju njeni ĉlanovi. TakoĊe se potencira da je akademija institucija koja samostalno
kroz statut rješava odreĊena pitanja . Konaĉno, akademija je institucija koja samostalno
raspolaţe svojim sredstvima. Odmah ću vam u uvodu reći da postoji jedan segment gdje
smo našoj akademiji kroz ovaj zakon dali malo veću slobodu ili autonomiju veću nego
što imaju zemlje u okruţenju a to je ĉinjenica da se u ovom zakonu precizira da se ĉak i
broj ĉlanova radnog sastava akademije definiše statutom što ni u jednom drugom
zakonu koji smo imali prilike da sagledamo nije sluĉaj. Ţeljeli smo da ovim našoj
akademiji, a izmedju ostalog na njenu sugestiju, damo što veću autonomiju i punu
slobodu odluĉivanju o pojedinim elementima.
Kao što rekoh, nauĉni potencijal u Crnoj Gori, pored akademije, naravno nalazi se
i u široj zajednici zašta će naša strategija voditi brigu kroz ostala dva instrumenta koja
sam pomenula, ali da se vratim na ĉin objedinjavanja. Ovim zakonom predvidjeno je da
se nauĉni potencijal objedinjava na dva naĉina. Jedan naĉin dat je u ĉlanu 31 koji se
odnosi na one koji su u odnosu na identiĉan statut sa Crnogorskom akademijom nauka i
umjetnosti već birani u drugu akademiju nauka i umjetnosti, Dukljansku akademiju
nauka i umjetnosti. Za ĉlanove te akademije koji su prošli proceduru koja je u skladu sa
statutom i koji je u potpunosti identiĉan sa statutom Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti predvidja se odredjena procedura kroz koju će se njihovo ĉlanstvo verifikovati
u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. Medjutim, znajući da objedinjavanje
nauĉnog potencijala nije baš tako jednostavan zadatak i da smo zakonom morali da
riješimo i ono pitanje koje će se sigurno nametnuti a to je ţelja i potreba akademije da
kroz taj koncept objedinjavanja i neke nove ĉlanove primi u svoj sastav, ostavili smo
mogućnost ĉlanom 32 da se ĉlanstvo akademije dopuni do onog broja koji akademija
svojim statutom reguliše kao potreban, naravno, kroz izbornu proceduru.
Dakle, ĉlan 31 u ovom zakonu, što ste i uoĉili, je u suštini norma specijalis koja je
poznata u drugim zakonodavstvima pa i u našem, norma koja u odreĊenom momentu
ispravlja odreĊenu nepravdu i koja u odreĊenom momentu rješava jedan konkretan
problem.
Dozvolite mi još da vam kaţem, vrlo kratko u skladu sa vremenom koje mi je
ostalo, koje su to novine u Prijedlogu zakona i koji je izuzetak.
Dvije su suštinske novine u odnosu na prethodni zakon. Jedna je da će
akademija a u domenu njene proširene djelatnosti koju smo joj ovim zakonom zacrtali
imati mogućnost da ima i odjeljenje humanistiĉkih nauka koje do sada nije postojalo.
Druga novina je da ĉlanovi koji su se u ranijem zakonu nazivali dopisnim ĉlanovima
sada prelaze u status inostranih ĉlanova. Moram vam priznati da imamo jedan izuzetak,
red je da to odmah kaţem u uvodnom izlaganju. Izuzetak od uslova iz ĉlana 9 Predloga
zakona je ĉinjenica da smo ĉlanom 35 dozvolili da oni ĉlanovi, redovnog sastava
akademije, koji su do 1. septembra stekli taj status a trebalo bi da preĊu u status
inostranih zato što nemaju crnogorsko drţavljanstvo, ipak zadrţe svoj status. Kratko ću
obrazloţiti. Na inicijativu akademije koja je potpuno bila na mjestu radi se o nekoliko
ĉlanova koji nemaju trenutno crnogorsko drţavljanstvo već drţavljanstvo drţava u

4
regionu, sada već koji su vrlo znaĉajno doprinijeli razvoju ne samo crnogorske nauke
nego su neki bili na odreĊenim funkcijama vrlo znaĉajnim u Crnoj Gori pristali smo i
prihvatili da bi bilo u redu da zadrţe svoj status iz poštovanja prema onome što su za
ovu drţavu u ranijem periodu uĉinili. S obzirom da nemam više vremena, toliko. Hvala,
predsjedniĉe, na uvodnom izlaganju. Vrlo rado ćemo kroz raspravu odgovoriti na sva
vaša pitanja.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministrice, na preciznosti u vremenu.
Ima više komentara. Kolega KaluĊerović se prvi javio, a onda, redom, kolega
Labudović, kolega Radulović, komentari. Prozvao sam izvjestioce odbora Vukovića i
Ćulafića, raĉunajući da je tu prostor za izdvojena mišljenja. Nećete ostati bez rijeĉi
svakako, samo da vidimo koji je to pravi trenutak. Moţemo vama dati rijeĉ, što bi bilo
dobro, vremenski je to bolji redosljed, pa onda komentare, ministar će biti tu sve tri sata,
pa neće izbjeći niko priliku da kaţe što misli. Onda idemo redom. Izdvojena mišljenja su
Vasilija Laloševića, Predraga Bulatovića i Slavena Radunovića. Da ĉujemo njih po tri
minuta, a onda će ići komentari. Moţemo li tako? Po proceduri oni imaju prednost.
Izvolite, Vasilije.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
GospoĊo ministarko, poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore,
Maloprije je završena sjednica Odbora za meĊunarodne odnose i evropske
integracije i nas troje kolega izdvojili smo mišljenje, prije svega, iz razloga što smatramo,
što smo ĉuli i vidjeli u materijalu koji je pripremila naša struĉna sluţba, a vidjeli smo i
dopis iz Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija, da nakon pregleda tabele
usklaĊenosti sa odgovarajućim propisima Evropske unije i sa nacionalnim programom
za integraciju i drugim strateškim dokumentima, za ovaj predlog zakona ne postoje
relevantni izvori prava Evropske unije, sekundarni i ostali, sa kojima bi se predlog
propisa mogao uporediti radi dobijanja stepena njegove usklaĊenosti.
MeĊutim, u obrazloţenju ovog zakona stoji drugaĉije. Ovdje se, izmeĊu ostalog,
kaţe da je obaveza Crne Gore za ukljuĉivanje nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i
istraţivaĉa u tzv. evropski istraţivaĉki prostor i meĊunarodne programe u nauci, kao i
uporedivog sistema sa sistemom Evropske unije tj. Aki komuniterom. Ovdje imam
primjedbe koje je Crnogorska akademija nauka i umjetnosti dostavila, pretpostavljam,
svim poslaniĉkim klubovima. IzmeĊu ostalog, jedan od razloga gdje oni smatraju
apsolutno da ne treba da dolazi do tzv. objedinjavanja ovog potencijala u smislu ovoga o
ĉemu ste vi u obrazloţenju kazali, a tiĉe se tzv. evropskih preporuka, jeste ĉinjenica da
pitanja koja se tiĉu nacionalnih akademija nijesu predmet Evropske unije, odnosno njene
regulative, već su u nadleţnosti autonomne regulative samih akademija. Na toj osnovi
danas su formirani odreĊeni meĊunarodni nauĉno-istraţivaĉki timovi i standardi koji su
primarni uslov za saradnju i rad svih tih akademija. Uostalom, oni ovdje konstatuju da je
27 nacionalnih akademija nauka iz Evrope upravo podrţalo ovakav koncept autonomije
koji predlaţe i zagovara aktuelna Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Nacionalni
zakoni, gospoĊo ministarko, treba da obezbijede slobodu nacionalnim akademijama da
primijene ove standarde, a ne da ih narušavaju i dovode u pitanje kredibilitet tzv.
nacionalnih akademija i njihovo ĉlanstvo u ovim meĊunarodnim asocijacijama.
Koliko mi se ĉini, sve ove rasprave koje su bile minulih dana i nedjelja, vi nijeste
uzimali u obzir i tu tzv. meĊunarodnu komponentu. U obrazloţenju ste pokušali da

5
nametnete da je to jedna od obaveza iz Aki komunitera i usklaĊivanja. To apsolutno nije
taĉno. Jedan od razloga koji oni ovdje navode, a mislim da će svi oni ljudi koji vole da u
Crnoj Gori postoji osnovna baza nauke svega onoga što će doprinijeti razvoju Crne Gore
jeste upravo ovaj princip vještaĉkog objedinjavanja nauĉnih potencijala. Ne moţe se
ništa raditi na silu. Svaka ĉast i ĉest nauĉnim istraţivaĉima i onim ljudima koji imaju
titule, koji su dokazani, koji su toliko radova, knjiga i projekata napravili, ali nemojmo da
vršimo vještaĉko spajanje nauĉno-istraţivaĉkih kapaciteta, jer se na taj naĉin apsolutno
ruši autonomija Crnogorske akademije nauka u umjetnosti. To je jedan od razloga što mi
apsolutno ne moţemo podrţati ovaj predlog zakona. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vama.
Kolega Bulatović.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Dame i gospodo, poštovani kolege poslanici, gospodine predsjedniĉe Skupštine,
Iskoristio sam priliku da na Odboru za spoljne poslove koji se bavi pitanjem
usklaĊenosti ovih zakona sa evropskim zakonima izdvojim mišljenje i da kaţem da ne
stoji pozicija Vlade da je ovo bitna evropska priĉa. Ovo nije bitna evropska priĉa, ovo
nije u skladu ni sa primarnim, ni sa sekundarnim evropskim pravom. Mislim da
Skupština i crnogorska javnost treba da vide da je ovo jedna ogoljena politiĉka priĉa koja
nema ĉak ni dominantno nauĉno-istraţivaĉku motivaciju u prvom planu. Cijenim
objedinjavanje nauĉnih potencijala u Crnoj Gori, cijenim sve to što je s tim u vezi, ali to
se ne radi sa ovim zakonom. To se radi jednom drugaĉijom politikom Vlade, drugaĉijom
politikom koja je promašena u ovoj oblasti u svakom segmentu. Nije objedinjavanje
nauĉnih potencijala to što će se spojiti jedna akademija i jedna nevladina organizacija.
Objedinjavanje nauĉnih potencijala u Crnoj Gori jeste da omogućimo svakom
kvalitetnom nauĉnom kadru da se ispolji do kraja.
Evo šta Vlada kaţe. Vlade kaţe da je ovo usklaĊeno sa ĉlanom 112 Sporazuma
o stabilizaciji i pridruţivanju. Nemam vremena da ĉitam, ali to je jedan opšti ĉlan koji
ustanovljava principe izmeĊu Evropske komisije, Evropske unije i Crne Gore. Drugo,
poziva se na konsolidovani sporazum iz Lisabona, poglavlje 19 koje se tiĉe istraţivanja,
tehnološkog razvoja i kosmosa. Ništa sporno. To treba primijeniti potpuno u praksi, ali
ono što se tiĉe ove materije ne obraĊuje pitanje akademije. Sada se postavlja pitanje šta
bi bilo sa evropskog aspekta da ovaj zakon nije donesen i da je ostao da vaţi Zakon o
Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. Sa stanovišta skrininga, ništa. Nemojte
govoriti o potrebi usklaĊivanja Ustava. Vaša je obaveza bila da do 2009. godine
uskladite i ovaj zakon sa Ustavom Crne Gore. Sa stanovišta evropskog puta Crne Gore
ovaj zakon je loš. On je inovativan jer, pored već postojećih sukobljavanja koje postoje
vezano za crkvu, jezik, ideologiju itd, ustanovljavamo i sukobljavanje u oblasti nauke.
Oktroiše se od strane Vlade da jedna nevladina organizacija i svi njeni ĉlanovi odlukom
ovog zakona postanu ĉlanovi Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Tako da dva ili
tri mjeseca od odluke o dobijanju datuma pregovora koji je uslovni, koji, kako Vlada radi,
oĉigledno nećemo dobiti, dodali ste još jednu veoma vaţnu stvar kojom se mi
sukobljavamo. To je razlog da mi kaţemo - ne, ovo nije motivacija evropska priĉa, ovo je
motivacija ĉista politiĉka...., vrha same Demokratske partije socijalista, prije svega, i
njene druge ĉlanice kojoj i te kako pasuje da se ĉlan 31 implementira. Sve se ovo radi
zbog ĉlana 31, a ne ni zbog ĉega drugog. Hvala.

6
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bulatoviću.
Kolega Radunović.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovane koleginice i kolege, gospoĊo ministarko,
Ako vam je bio cilj da po neĉemu ostanete upamćeni u istoriji politiĉke scene u
Crnoj Gori, ostaćete, uspjeli ste, ali ste, zaista, izabrali pogrešan put. Ovakav predlog o
kojem ćemo danas da priĉamo moţe da se dovede u ravan jedino sa onim pokušajem
da politiĉke organizacije svojim programom i statutom izjednaĉe jednu crkvu i jednu
nevladinu organizaciju. To je potpuno ista ravan, ovo što vi sada pokušavate. Naravno,
ovaj drugi sluĉaj bi bio još teţi.
Kroz formu prilagoĊavanja standardima Evropske unije, i tu smo se sloţili na
samom Odboru, ima nekoliko detalja koje moţemo tako da nazovemo, skriveno
pokušavate da, kako sam vam i rekao na Odboru, jedan instrument politiĉkog obraĉuna
sa neistomišljenicima u odreĊenom trenutku, kako bih nazvao Dukljansku akademiju
nauka i umjetnosti u vrijeme kada je ona postojala, ţelite da izjednaĉite sa Crnogorskom
akademijom nauka i umjetnosti tj. da tim "akademicima" omogućite da skraćenim
postupkom uĊu u Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti u koju mnogi od njih nijesu
mogli da uĊu na regularan naĉin. Šta znaĉi vaše objedinjavanje nauĉno-istraţivaĉkih
kapaciteta? Šta treba da uradi dukljanski akademik da bi imao kao ĉlan Akademije.
Znaĉi, treba da aplicira, da da saglasnost, biografiju, bibliografiju radova i dokaz o izboru
iz ĉlana Dukljanske akademije nauka i umjetnosti. Šta nas briga kako je neko i zašto
primljen u Dukljansku akademiju. Kakve to ima veze, znate li koliko ima drugih institucija
gdje je isto neko primljen pa sad neće, po skraćenom postupku, da bude ĉlan
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti? Posebno priĉa o meĊunarodnoj praksi. Ne
postoji uporedna praksa za ovakvo nešto što se dešava trenutno u Crnoj Gori. Vi ste na
Odboru probali da provuĉete kako se objedinjavaju razni kapaciteti. Da, objedinjavaju se
u ĉitavom svijetu, svi se trude da koncentrišu pamet i znanje na jednom mjestu, ali to ne
znaĉi da ljudi iz školskih ili nevladinih organizacija postaju akademici u toj drţavi samo
zato što se objedinjavaju snage. Ovdje je po srijedi kršenje još nekih propisa, rekao bih i
ustavnih nekih normi, jer izmeĊu ostalog se utiĉe direktno na autonomiju Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti, jer se neki ljudi ubacuju u Akademiju bez volje
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Radunoviću.
Sada idemo na komentare. Kolega KaluĊerović, izvinite, uz prethodno odlaganje,
ali bilo je opravdano. Izvolite.
VELIZAR KALUĐEROVOĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, gospoĊo ministre Vlahović,
Tako Vam se obraćam jer i u propratnom pismu Vlade koja Vas je ovlastila da
budete predstavnik predlagaĉa, da branite ovaj zakon u Skupštini, tako Vas oslovljavaju.
Pozivam Vas da povuĉete Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti iz
skupštinske procedure, da nakon toga tragate za kompromisnim rješenjem u odnosu na
opravdana upozorenja, posebno od Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, koja vam
kaţu da nudite rješenja u Predlogu zakona o kojem sada raspravljamo koja će

7
kompromitovati nauku i umjetnost u Crnoj Gori i to naĉinom na koji predlaţete da se
moţe postati ĉlan Crnogorske akademije nauka i umjetnosti mimo redovne procedure.
Otkud Vam pravo, gospoĊo ministre Vlahović, da napor Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti i obraćanje meĊunarodnim drugim srodnim akademijama da ukaţu da ovo
nije praksa u razvijenim demokratsim zemljama, okarakterišete kao njihov zahtjev za
samoukidanje? To je skandalozni odnos ministra nauke prema ĉlanovima najviše
institucije u oblasti nauke i umjetnosti u Crnoj Gori. Zar ignorišete ĉinjenicu da pored
jednodušnog upozorenja ĉlanova CANU imamo, izmeĊu ostalog, i upozorenje
Akademije inţenjerskih nauka Crne Gore, jedne relevantne nevladine organizacije koja
ima 28 ĉlanova od kojih su 23 doktori tehniĉkih nauka, od kojih je 19 redovnih profesora
Univerziteta ....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Ţelite li odgovor? Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Rekla bih tri kljuĉna elementa koja sam prepoznala ovdje. Prvi element....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Da Vam pomognem, imate još dva komentara pa ćete dobiti prilike da se
objasnite. Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Dobro, u redu. Prvo, što se tiĉe autonomije, osim onoga što sam već obrazloţila i
obrazloţila ĉak i to da smo našoj Akademiji kroz ovaj zakon dali dodatni stepen
autonomije, reći ću vam da se statutom regulišu pitanja djelatnosti Akademije,
unutrašnje organizacije, naĉina rada, ukupnog broja ĉlanova, naĉina i postupka
predlaganja, izbor ĉlanova, utvrĊivanje drugih nauĉno - organizacionih oblika, pitanja od
znaĉaja za rad Skupštine Akademije, poslova predsjedništva, predlaganja predsjednika,
predsjedništva i tako dalje i, konaĉno, samostalno raspolaganje budţetom, što dovoljno
govori da, u ovoliko ĉlanova koliko sam i u uvodnom izlaganju navela, Akademija
apsolutno zadrţava svoju autonomiju, ukoliko autnomiju tretirate zaista autonomijom, a
ne prevazilaţenjem nekih svojih ovlašćenja ili prevazilaţenjem te institucije onoga što je
dato Ustavom. Vi znate da ĉlanom 75 Ustava prva institucija kojoj se garantuje
autnomija je Univerzitet, a tek onda iza zareza idu i ostale nauĉne institucije. Mislim da
Akademija ĉak ima i veću autonomiju ovim zakonom, ne samo od akademija u regionu
nego moţda ĉak i dijelom od univerziteta.
Druga stvar, konstantno smo slušali i na odborima da je nevladina organizacija
vama kvalitativna odrednica. Puno puta sam ponovila, pojedine akademije u svijetu, šta
više mnoge akademije su nevladine organizacije. Neke od tih na ĉija se pisma pozivate
su nevladine organizacije. Nedavno sam prisustvovala jednom velikom samitu u
Kopenhagenu gdje je predsjednik njemaĉke Akademije, institucije koja je generisana od
više akademija, centara uspješnosti, predstavlja link izmeĊu univerziteta i privrede, dakle
jedan konglomerat i apsolutno nije drţavna institucija, toliko uvaţen da je iznosio
odreĊene elemente vezano za strategiju Horizont 2020, a ĉlan je jedne nevladine
organizacije u svijetu.

8
Dakle, nevladina organizacija nema nikakve veze sa onim što vi
potencirate...(Prekid) u skladu sa standardima. evropskim i svjetskim, onda je potpuno
nevaţno da li je jedna akademija drţavna institucija ili nevladina organizacija. Kao i
univerzitet. Ne analiziramo ko je finansirao odreĊenu instituciju, analiziramo koji su
kriterijumi za izbor oreĊenih ĉlanova. To je potpuno jasno, kriterijumi oreĊuju kvalitet
odreĊene institucije, a ne to ko je finansira i da li je ona organizovna kao drţavna
institucija ili kao nevladina organizacija. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kolega Labudović, u ime Kluba poslanika Nove srpske demokratije.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, koleginice i kolege, gospoĊo ministarko, 1973. godine
Centralni komitet Saveza komunista Crne Gore iskljuĉivo iz politiĉkih razloga donio je
odluku da se formira Crnogorska akademija nauka i umjetnosti i izdiktirao njen prvi
personalni sastav. Skoro 40 godina kasnije centralni komiteti Demokratske partije
socijalista i Socijaldemokratske partije rade isto, dekretom vas postavljaju u novi profil
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i dekretom vas postavljaju u njen personalni
sastav. GospoĊo ministarko, oni komunisti su za razliku od ovih današnjih komunista u
koje vi spadate, bili pošteniji. Oni se osim tog dekreta, osim izbora predsjednika
Akademije, nijesu miješali ni u šta drugo. Vi ţelite ĉak i u to da se umiješate. Ono što
posebno vrijeĊa jeste to što vi nas smatrate do te mjere neznavenim da ono što je vaš
osnovni cilj pokušavate da zamaskirate navodnom idejom o objedinjavaju nauĉnog
potencijala, kao da se objedinjavanje nauĉnog potencijala vrši na samom vrhu piramide.
Ne, gospoĊo Vlahović, vaša intencija i intencija predlagaĉa ovog zakona jeste da se oda
priznanje i da se na neki naĉin verifikuje onaj napor koji su ĉlanovi Dukljanske akademije
uloţili u vaspostavljanju ovog drţavnog projekta. Za razliku od onih komunista koji su
svoje prvoborce nagradili tako što su im opredijelili doţivotnu apanaţu prvoboraca, bilo
oni od 1945. ili 1943. ili 1941, vi ove uvodite meĊu akademike. Bilo bi poštenije da ste
donijeli zakon o uspostavljanju novog statusa prvoboraca za ovu Crnu Goru i tim
prvoborcima odredili doţivotne apanaţe, a da ne...(Prekid) i da ne vrijeĊate sam institut
akademika koji se u svim jezicima ovog svijeta prevodi kao besmrtni.
Još jedan primjer, ako dozvolite, gospodine predsjedniĉe. Podsjetiću vas koliko
su oni komunisti poštenije postupali u tim situacijama od vas. Kada je tadašnji Centrali
komitet naredio da se Vladimir Nadzor primi u Akademiju nauka i umjetnosti, svi tadašnji
akademici su zaprijetili izlaskom iz akademije, i Vladimir Nazor koji je bio ušao u sve
ĉitanke i u sve lektire, nije nikad postao akademik. Vi hoćete neke koji danas, evo, neću
da vrijeĊam prije svega ovaj dom, ne bi mogli ni u osnovnu školu jer je nijesu završili, da
proglasite besmrtnicima, i to je ono što će vas uvesti u istoriju politiĉkog, evo zaustaviću
se ovog trenutka. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Nemojte, jer bismo na Balkanu imali vrlo neprijatnih uporednih iskustava, po tom
školskom osnovu. Ĉak mnogo uticajnijim akademicima.
Izvolite, ministrice Vlahović.

9
SANJA VLAHOVIĆ:
Nećete mi zamjeriti da ne komentarišemo ovaj pristup i ovu diskusiju. Osvrnula
bih se na nešto što bih ţeljela da uputim na komentar gospodina Laloševića, a ticalo se,
dakle, komparabilnosti ovog zakona i usklaĊenosti sa evropskim dokumentima. Dakle,
nema razloga da raspravljamo o tome, da li da jedan zakon treba da bude usklaĊen sa
odreĊenim evropskim meĊunarodnim dokumentima. I potpuno sam saglasna sa Vama,
da što se tiĉe akija, i sporazuma o stabilizaciji, taĉno sekundarnih izvora koji su vezani
za sam rad i funkcionisanje akademije, nema, ali je sasvim logiĉno da svaki zakon, da
funkcionisanje svake institucije koja je regulisana zakonom, mora biti u skladu sa
primarnim izvorima, te stoga, apsolutno se javila potreba da se uskladi. Pitate što bi se
desilo, izvinjavam se gospodin Bulatović nas je pitao, što bi se desilo da ovaj zakon
nijesmo mijenjali.
Dakle, da ovaj zakon nijesmo mijenjali vjerovatno bismo došli ponovo u situaciju
kao što smo već nekoliko puta bili prilikom razgovora u ovom našem procesu
pristupanja Evropskoj uniji, ili u ovom pred-procesu bolje reći, da nas pitaju, zbog ĉega
zakon za koji smo nadleţni nije usklaĊen sa Ustavom? Dakle, ako ne nikakav drugi
razlog, onda smo morali donijeti zakon koji mora biti usklaĊen sa Ustavom. Imali smo
statut institucije koji je detarminisao odreĊene elemente koji apsolutno zakonom nijesu
bili regulisani, kao što je na primjer, pritanje drţavljanstva. Sasvim je logiĉno da statut
nije jaĉi od zakona, i da zakon mora da definiše odreĊene pojmove, a da taj zakon mora
biti usklaĊen sa primarnim izvorima MeĊunarodnog prava. Dakle, to je nešto što mislim
da ne treba uopšte da sporimo.
Što se tiĉe prakse u svijetu, i danas sam već rekla ....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imate još jedno pitanje ....
Samo polako, objasniću vam.
Vi ste izdvojili mišljenje i dali ste svoje stavove, gdje ste postavili odreĊena
pitanja.
/Upadica, Vasilije Lalošević/
Mogu da Vam citiram. Konstatacija da ovo nije u skladu sa evropskim
standardom je u suštini pitanje, zašto nije.
Molim vas, znaĉi ....
/Rasprava poslanika, iskljuĉen mikrofon/
Samo trenutak, da objasnim.
Molim vas, kolega Vukoviću cijenim Vaš napor da mi pomognete ali, ....
/Upadica Vasilija Laloševića, isljuĉen mikrofon/
Kolega Lalošević, ne vodi sjednicu kolega Vuković nego ja, i nije on kriv. Nije on
kriv, daću Vam objašnjenje koje moţe biti prihvatljivo, a ne mora.
Znaĉi, Vi ste imali pravo na izdvojeno mišljenje. Dobili ste tri minuta konstatacije
na koje je ministrica imala pravo da odgovori, imala je pravo da odgovori. Predstavnik
predlagaĉa ima pravo da odgovori po dva minuta na svako pitanje koje konstatuje u
Vašim tvrdnjama. Moţemo da se preslišavamo, ali to su bile suštinske tvrdnje koje su
pitanja, zašto tvrdite da je to po evropskim standardima, kad tu nema evropskog
standarda i nije Vaš motiv. To je pitanje. I nijesam joj dao rijeĉ, nego sam joj rekao da
kroz komentare na pitanja moţe da da odgovore i na druga pitanja.
Ono što jeste stvarno iskustvo ministrice, koju treba razumjeti, je da pominje vaša
imena, to je taĉno, ali bih to ipak tretirao kao stvar parlamentarnog neiskustva, a ne kao

10
namjeru. Bile su tvrdnje suštinski na vaše odgovore. Imate i diskusije i imate sve
mogućnosti.
Izvolite kolega Laloševiću. Htio sam samo da objasnim šta je motiv, da budemo
praviĉni.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Znaĉi, ovo apsolutno nije bilo reagovanje upućeno gospoĊi ministarki, tako ću je
zvati. U smislu toga, znam da je neiskustvo u Vladinim tijelima omogućilo vjerovatno i
ovu slobodu, ovakvog naĉina izraţavanja, ali nemam ja ništa protiv. Nije ona vrijeĊala,
naprotiv, ona je komentarisala moj stav. Ali, suština je cijele priĉe, ako mi kaţemo da ne
postoji nijedan relevantni izvor evropskog prava koji govori u prilog ovome da se ovo
mora donijeti na ovakav naĉin, da bi se Dukljanska akademija nauka, jedna NVO
pridodala Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti, da je već to komentar konstatacije, i
za to je trebalo i meni, i gospodinu Bulatoviću, i gospodinu Radunoviću dati po taj minut
vremena, ukoliko već nijeste komentarisali gospoĊu ministarku i gospodina Labudovića.
Suština cijele naše priĉe je bila da mi nećemo jednostavno ovdje da pravimo
integracije nauĉnih potencijala, nego ....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Laloševiću, nijesam njoj dao pravo da Vaš izdvojeni stav komentariše.
Prema tome, ne mogu ni Vama dati da njen komentar komentarišete. Ona je polemisala
sa Vašim stavovima, što će nuţno ĉuti u raspravi. Rekle su to Vaše kolege na ovaj
mutatis-mutandis, manje više iste teze su bile, i imaćete prilike na diskusiju. Recite što
imate i ostvarićete dijalog.
Idemo dalje, kolega Raduloviću.
Mislim da ne moţete ništa drugo, a da ja ne mogu da Vam odgovorim na isti
naĉin.
Da ĉujemo kolegu Bulatovića, kolega Raduloviću.
Kolega Bulatović je traţio povredu Poslovnika.
Evo, neće dugo.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine presjedniĉe Skupštine, nijesmo od juĉe u ovom Parlamentu, postoji
Ustav, postoji Poslovnik, postoje procedure za politiĉki nastup, i ništa nije sluĉajno.
Dakle, ni ja ni gospodin Lalošević nijesmo sluĉajno izdvojili mišljenje. Ţeljeli smo
da povodom stavova, dakle u skladu sa evropskim principima izdvojimo mišljenje, da
kaţemo da nije, i funkcija toga jeste da mi saopštimo naš stav. Nijesam ĉovjek koji bjeţi
od dijaloga. Sa posebnim zadovoljstvom bih ovdje vodio raspravu koja bi bila
civilizovana, niti je bilo bilo kakve uvrede. Mi smo polemisali o stavovima, ali, Vi ste
dozvolili na jedan naĉin što je Vaš manir, da se prekrši procedura, i mi imamo pravo na
takozvanu kaznenu repliku koja nije ništa nedţentlamenski u odnosu na ministra ili
ministarku, meni je savršeno svejedno ....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Mislim da sam bio dovoljno precizan. Vi ste mogli ĉak i da me citirate.
Konstatovao sam da je ministarka u parlamentarnom iskustvu pomenula vaša imena
komentarišući vaše stavove, i to moţe biti razlog za vašu reakciju. Dozvolio sam da je
stvar dţentlmenske procedure, neiskustva i da nije bila namjera ...

11
Imamo, imamo, Vi znate da sam ja prema damama dţentlmen bez obzira na kojoj
strani sjedjele, na ovoj ili na onoj.
Proceduralno ste Vi u pravu, spomenula je Vaše ime i proceduralno ste u pravu.
Imate pravo na kaznenu repliku, ali samo Vi.
Izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Nijesam postavio pitanje gospoĊi ministarki zbog toga što sam znao da nema
pravo da reaguje i iznosio sam svoj stav, a sada mogu da se direktno vratim.
Prvo, nemojte da koristite argument usklaĊeno sa Ustavom, jer vam je to kazneni
poen. Vaša Vlada u kojoj Vi sada participirate je bila duţna do 2009. sa ĉlanom 6,
mislim Zakon o sprovoĊenju Ustava da uskladi sve zakone, i to stavite po strani. Cilj
moje diskusije i na Odboru i ovdje je bio da pokaţem da ste Vi pod firmom ĉlana 122
Sporazuma o stabilizaciji pridruţivanju, i poglavlja 18 gdje se i kosmos pominje i
istraţivanje, nauka itd, u stvari pokušavate svim silama da obrazloţite nešto što se tiĉe
politiĉke motivacije, takozvanog objedinjavanja. I nije sporno da su u svijetu organizacije
sliĉne, definisane kao nevladine organizacije, u nekim znaĉajnim zemljama. Ali, ovdje 40
i više godina postoji drţavna Akademija koja je konstituisana na taj naĉin, i politiĉka
akademija koja je u turbulenciji previranja prije desetak godina bila, i meni ne smeta,
meni uopšte ne smeta, samo radite tako. Napravite svaki potez ideološko-politiĉki, ali s
aspekta evropskih integracija. Ja kaţem da ćete vi napraviti grešku, jer ćete pored već
postojećih sukobljavanja imati sukobljavanje u oblasti nauke. Po kojim principima, ja ne
znam. Vjerovatno oni koji izuĉavaju prirodne nauke neće imati problema u okviru
odreĊenih opredjeljenja, ali oni koji se bave nekim drugim pitanjima hoće vjerovatno.
Dakle, gospoĊo ministarko, Vi nemate motivaciju za evropske integracije. Vaša
motivacija je ĉisto politiĉke prirode i zato Vas molim da snosite i posljedice onoga što će
da bude nakon usvajanja ovog zakona, jer će biti još jedno politiĉko sukobljavanje u
susret dobijanja datuma pregovora. Mislite da ovo što mi priĉamo iz opozicije nema
smisla. Vi samo stvarate teren da se mi sukobljavamo sa Vladom, sa drugim politiĉkim
partijama a ne sa Vama liĉno i ne sa vašim resorom. Mi ćemo se snaţno zalagati da sa
takvim pristupom Crna Gora ne moţe da se pribliţi neĉemu što se zove datum
pregovora. To je veoma bitno pitanje.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Raduloviću, izvolite. Procedura je nekada vaţnija od dţentlmenstva,
rijetko.
BRANKO RADULOVIĆ:
U pravu su oni koji su govorili razvedri se iznad Gore Crne i drago mi je što ste
pokrenuli ovo pitanje, ali ne na ovaj naĉin i sve vidim iz vaših pobuda. Crnogorski
narode kako ţivimo zavisi prije svega od vas, a ona politiĉka i nauĉna elita je odgovorna
za naš ţivot. O nama politiĉarima dovoljno znate, ali taj drugi segment koleginice
Vlahović, tako ću Vas zvati u buduće, je odgovoran zašto ovako ţivimo. Zahvalan sam
što ste otvorili jedno pitanje kako iz ovog beznaĊa da krenemo putem ka društvu znanja.
Da bi mi prešli na nešto što znaĉi fakt, ĉinjenice istine, ja ću Vama postaviti pet, šest
pitanja pa molim Vas zapišite to pa mi odgovorite. Kaţite mi koliko ima ukupno
akademika danas u Crnoj Gori? Kolika je njihova apanaţa? Koliko je od njih
nobelovaca? Koliko nosilaca patenata? To je njena branša. Mi brzo kapiramo oko
ovoga što zborimo, kolega Krivokapić je iz druge branše. Stadosmo na patente.

12
Koleginice Vlahović koliko je naših akademika objavilo sa svojim orginalnim
nauĉno-istraţivaĉkim radom ĉlanke u vodećim svjetskim ĉasopisima CE u toj tzv. MR1
klasi. Kaţite mi, koleginice Vlahović, pošto je i to jedno od tih stvari koliko su naši
akademici doprinijeli svojim stvaralaštvom, svojim radom, svojim angaţovanjem da
danas Crna Gora bude slobodna, progresivna i prosperitetna drţava. Jedan drugi set
pitanja ću Vas pitati. Koliko je Crna Gora danas sposobna da uĉestvuje u tom tzv.
okvirnom planu. Koliko su mobilni naši istraţivaĉi, naši profesori? Koliko su naše
labaratorije sposobne i spremne da prihvate nauĉne umove da doĊu da rade ovdje?
Koliko bi naši univerziteti i fakulteti, kada bi se napravila spoljašna evaluacija, dobili
sertifikat za naše diplome? Vidim da je Vama dosadno. Ajde odgovorite, pošto ste
nestrpljivi, kolega Krivokapić da ĉuje pa ću ja prilagoditi našu priĉu na ovim faktima i
ĉinjenicama koleginice Vlahović. Molim Vas još mi nešto kaţite pošto ste dosta dali
kvalitativnih ocjena za naše akademike i ukupno to i imajući u vidu skalu koji je Vaš nivo
i Vaš CV u odnosu na sve to. Ja ću ubuduće morati stalno sa Vama da komuniciram na
jedan krajnje principijelan naĉin, ne iz politiĉkih pobuda, nego s tim da doĊemo do
ĉinjenice u kojem se stanju nalazimo kada je u pitanju znanje, nauka i sve ostalo u
Crnoj Gori i kako i kojim putem da krenemo.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Raduloviću. Mislim da je bilo više od desetak pitanja. To bi po
Poslovniku bilo po dva minuta, bar 20 minuta. Ja bih vas molio da u deset minuta
odgovorite na svih 10 pitanja, a bilo ih je više od 10 ako sam ih ja dobro nabrojao, ali
dozvoljavam da nijesam. Teško da će biti sva taĉna, ali ministarka je sa dobrom voljom.
SANJA VLAHOVIĆ:
Dobro vaspitanje nauĉilo me je da na pitanje odgovorim tako da mi je namjera
bila samo da ispoštujem taj segment, ni u kom sluĉaju da prekršim proceduru, tako da
se izvinjavam i Vama predsjedniĉe i uvaţenim poslanicima. Zaista nije bilo u lošoj
namjeri. Da li ja sada smijem da odgovorim na ova pitanja da ne bih opet prekršila
proceduru? Zahvaljujem se na pitanjima, potpuno sam ih razumjela. Odgovoriću Vam
na ovih nekoliko koje mogu konkretno da odgovorim. Što se akademika tiĉe u
Crnogorskoj akademiji nauka je trenutno 40 na zvaniĉnom spisku akademika. U
Dukljanskoj akademiji nauka je 24, pri tom imajte u vidu da je plus šest akademika koji
su ĉlanovi i jedne i druge akademije. Što se tiĉe patenata od kada postoji
Ministarstvo...(Upadica). Pa da Vam kaţem, to spada u ovlašćenje. Vi ste glasali za
budţet tako da znate da je to u dijelu autonomije Akademije. Pretpostavljam da je
pitanje za predsjedništvo Akademije koje donosi odluku ĉak i o tome kolika će biti
njihova nadoknada, a ono što je ovaj zakon predvidio jeste da će od sada Vlada samo
davati saglasnost na iznos honorara, s obzirom da ne moţemo da budemo sigurni da
ćemo moći ispoštovati onu odluku koju Akademija donese, jer trenutno u budţetu
Akademije, što ste Vi mogli da vidite, sigurno iz budţeta o kojem ste glasali je oko 62%.
Izvinite me sada za procenat koji je napravljen. Ĉini mi se da se ne varam da je
namjereno samo za honorare, plate i dodatke. To je nešto što je moţda reper pa onda
moţete sami raĉunati o kojoj se to cifri radi.
Što se patenata tiĉe Ministarstvo nauke je kao što znate kroz jedan svoj konkurs
za sufinansiranje nauĉnih istraţivanja u prošloj godini sufinansiralo 11 patenata. Moram
vam reći da su ĉetiri još uvijek u proceduri tako da će vjerovatno finalni rezultat biti
ukupno 15 patenata u kojima su uĉestvovali, koji su nama prijavljeni, koje smo
sufinansirali. Što se tiĉe radova, dakle nauĉnih radova sa SI liste koje je Ministarstvo u

okviru istog konkursa sufinansiralo je bilo oko 50. Ako ţelite baš egzaktnu cifru, ja ću
vam vrlo rado to dostaviti, dakle pedesetak radova koje smo takoĊe sufinansirali i koji su
svi došli sa univerziteta. Dakle, sa licenciranih nauĉnih institucija. Što se programa
Marija Kiri tiĉe moram vam reći da sprovodimo jednu vrlo aktivnu saradnju sa tim
programom i vrlo aktivno ga promovišemo u našem društvu, jer imamo nekoliko
razmjena. Smatramo da to nije dovoljno i da u taj program koji je izuzetno vaţan treba
da se ukljuĉe crnogorski nauĉnici kako bismo u ovom periodu, dakle u pristupnim
pregovorima imali argumente da smo zaista dio evropskog istraţivaĉkog prostora.
Nadamo se da će taj broj biti veći. Nacionalni koordinator za Mariju Kiri je savjetnica u
mom Ministarstvu pa imamo konkretne informacije. Imamo informaciju, jer je nekoliko
njih u proceduri, i nadamo se da će se ukljuĉiti u program Marija Kiri. Vrlo su teške
procedure tako da je to uvijek diskutabilno. Što se tiĉe labaratorija to je jedno od pitanja
kojem ţelimo maksimalno da se posvetimo kroz centar uspješnosti. Evo imala bih
zadovoljstvo kada ove vremenske prilike ne bi bile ovakve da vam danas saopštim da
ćemo sjutra u 9 i 30 potpisati ugovor sa Svjetskom bankom u okviru kojeg će se i
jednim od sredstava upravo finansirati i tzv. centri ekselentnosti ili centri uspješnosti koji
nijesu ništa drugo do institucije sa najvišim stepenom ekselentnosti u nauci i taj iznos bi
trebao da bude negdje oko 13 miliona eura ukupno za visoko obrazovanje. Oko 7
miliona otprilike bi trebalo biti uloţeno samo u labaratorije ili centre uspješnosti, pa evo
iskoristiću malo i to da objasnim ĉisto zbog auditorijuma svih koji nas danas slušaju i
gledaju.
Smatramo da u Crnoj Gori nivo istraţivanja treba podići u tom segmentu da
jednostavno put ka društvu znanja ide preko vrhunskih ekselentnih izuzetnih institucija i
da takve institucije moramo podrţati ili moramo podrţati njihovo formiranje. Zato ćemo
nivo naših laboratorija znaĉajno, kroz finansiranje centara uspješnosti, podići u onom
smislu da zaista naše institucije mogu biti reper za neke institucije u regionu. Hvala vam
puno na ovim pitanjima jer su baš iz naše branše i raduje me da o tome ovdje moţemo
da razgovaramo. Ono što me takoĊe raduje jeste da kroz našu multilateralnu i
meĊunarodnu saradnju se trudimo da našim nauĉnicima, u onim segmentima u kojima
ne postoje laboratorije ili one nijesu na dovoljnom nivou, obezbijedimo kroz tzv.
programe mobilnosti rad u stranim laboratorijama. Uskoro će biti ovdje pred vama, ja se
nadam, jedan zakon o uĉlanjenju Crne Gore u Evropski centar za genetiĉki inţinjering
gdje ćemo dobiti priliku da naši nauĉnici ne samo borave tamo, već da u okviru svojih
doktorskih, poddoktorskih studija istraţuju u odreĊenim oblastima. Eto mislim da sam
otprilike taj segment pokrivala. Vama neizmjerno hvala što me pitate vezano za moje
reference i moj SV iako je dosta neprijatno govoriti o sebi, posebno pred našim
auditorijumom. Teško je pohvaliti se nekom, pa mislim da bi moţda najbolji reper za ono
što ja radim bili moji studenti na više univerziteta koji apsolutno mogu najbolje da
procijene što to od mene nauĉe i na koji naĉin. Poslaću vam i moju knjigu, a nadam se
kada vam pošaljem ovu moju postojeću moţda ćete kupiti novu koja će izaći do kraja
godine. Ono što bi se vjerovatno o meni ţeljeli da znate, a moţda i javnost najbolje
mogu da kaţu neki moji profesori, kolege na univerzitetima na kojima sam radila,
saraĊivala ili studirala, tako da pretpostavljam da bi bilo neumjesno da citiram svoj SV
na ovom mjestu, ali vrlo rado ću vam sve dostaviti što mislite da treba. Pretpostavljam
da je odreĊena referenca to da su neka od mojih istraţivanja raĊena u okviru Harver
Kenedi Skua na univerzitetima u Dablinu. Pretpostavljam da je referenca i to da sam kao
doktorant na Univerzitetu u Bolonji imala stipendiju italijanskog Ministarstva inostranih
poslova gdje sam za svoj nauĉni rad dobila nagradu koja me je predstavila
meĊunarodnom ţiriju . Ali sve se to vrlo jednostavno svodi na efekat koji ja dajem tamo
13

14
gdje je moja misija, tamo gdje je moj izvor energije, a to su studenti, to je amfiteatar, to
je Univerzitet, tako da bih vam najradije da o meni priĉaju moji studenti, eventualno moji
dragi profesori iz svih krajeva svijeta, a nikako ja i nikako na ovom mjestu jer mislim da
bi to krajnje bilo pretenciozno. Eto, hvala vam predsjedniĉe. Još jednom izvinite zbog
procedure koju sam ranije prekršila.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ministar se ne postaje odlukama Akademije, nego predlogom predsjednika Vlade
ili Skupštine. Zato ministar je prioritetno politiĉka funkcija.
Izvolite, kolega Pavloviću.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Ja ţelim Vas da pitam, s obzirom na ĉinjenicu da naš Poslovnik propisuje
obavezu i ovom domu na transparentan rad i na javnost, a to ostvarujemo zahvaljujući
prvenstveno kolegama novinarima koji sjede s druge strane u onoj tamo loţi, a dobijam
od njih informaciju da oni tamo gotovo ne mogu sjeĊeti jer nemaju nikakvo grijanje,
pometoše se. Osjećam obavezu kao bivši novinar da u njihovo ime pitam koji su razlozi
zbog ĉega oni nemaju grijanje i ne mogu da prate rad ovog parlamenta? Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Pavloviću, znam da cijenite moje sposobnosti, iznad svega, ali do sada
nijesam uspio da ispratim kako je u novinarskoj loţi, ali ću vam reći da je donešena
grijalica, ako se ne varam. Sada sam obaviješten da je tu bilo problema, dozvolite da
smo to mogli riješiti i bez plenuma. Ja mislim da su skupštinske sluţbe na raspolaganju
poslanicima 24 ĉasa, kada im se obratite spremni su da to rješavaju, zna se. U ovim
danima kada se mnogi mrznu u mnogo gorim uslovima to nije pitanje za plenum, jer ako
bismo to rješavali bilo bi mnogo pitanja da rješavamo, a potpadaju pod tehniĉka pitanja.
Dobre volje nije falilo u ovom parlamentu i do sada smo novinarima izlazili u susret da
se osjećaju što bolje jer su po ĉitav dan sa nama i kao mi rade ukupan posao afirmacije
parlamentarizmu u Crnoj Gori. Dobili ste odgovor, idemo dalje.
Prvi na dnevnom redu meĊu uĉesnicima u raspravi je kolega Ćulafić, a da se
pripremi koleginica Peković. Izvolite. To je u ime kluba. Prvo prijavljeni u ime klubova,
tako idemo redom. Izvolite. Prva, druga, treća po veliĉini partija. Izvolite.
ZORAN ĆULAFIĆ:
Poštovani predsjedavajući, poštovane predstavnice Ministarstva nauke,
poštovane kolege, poštovani graĊani,
Danas razmatramo Zakon o CANU koji je u poslednjih nekoliko mjeseci bio
predmet široke paţnje kako nauĉnih institucija i pojedinaca iz sfere nauke, tako i najšire
javnosti, tako da je bio na javnoj raspravi u najširem smislu te rijeĉi. Komentarisaću
razloge za donošenje zakona i neka, po mom mišljenju, karakteristiĉna pitanja vezana
za sam zakon.
Prvi razlog je usaglašavanje Zakona CANU sa Ustavom Crne Gore i Zakonom o
crnogorskom drţavljanstvu donesenim nakon sticanja drţavnosti Crne Gore, jer je bio
neusaglašen sa njima po pitanju drţavljanstva prilikom izbora u akademijska zvanja.
Ĉlanom 9 Predloga zakona je precizirano da za redovnog i vanrednog ĉlana Akademije
moţe biti izabran nauĉnik ili umjetnik koji je crnogorski drţavljanin sa prebivalištem u
Crnoj Gori, a za inostranog moţe biti izabran nauĉnik ili umjetnik koji nije drţavljanin

Crne Gore. Ovo je, po mom mišljenju, logiĉno rješenje, s obzirom da su redovni i
vanredni ĉlanovi Akademije, ĉlanovi tzv. radnog sastava Akademije pa je njihovo stalno
prisustvo, koje je uslovljeno prebivalištem, neophodno za uspješno i normalno
funkcionisanje Akademije. Treba napomenuti da je ovakvo rješenje ponudila i sama
Akademija u svojoj verziji predloga zakona. Šta više Akademija je takvo rješenje
ugradila u svoj statut i primjenjivala ga iako takva obaveza nije postojala prema trenutno
vaţećem Zakonu o CANU. U toj ĉinjenici leţi dodatna argumentacija da je neophodno
bilo pristupiti donošenju novog zakona i novog statuta usaglašenog sa njim. TakoĊe
treba napomenuti da su sve bivše republike Jugoslavije nakon sticanja drţavnosti
donijele zakone o njihovim akademijama, usaglašene sa njihovim ustavima i njihovim
drugim zakonima.
Drugi vaţan razlog za donošenje zakona o CANU leţi u ĉinjenici da Crna Gora
ima obavezu ukljuĉivanja nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i istraţivaĉa u tzv. evropski
istraţivaĉki prostor, kao i obezbjeĊenje uporedivosti našeg sistema nauĉno istraţivaĉkih
djelatnosti sa sistemom Evropske unije. Osim toga ugovor o funksionisanju Evropske
unije nameće potrebe za usklaĊivanjem propisa iz nauĉnoistraţivaĉke djelatnosti sa
propisima Evropske unije. Mislim da je dobro što to usklaĊivanje vršimo blagovremeno.
Dakle, u ovom trenutku, sada, a ne kasnije jer je to obaveza koja nas ĉeka.
Treći najvaţniji razlog za donošenje ovog zakona leţi u opredjeljenju Vlade i
Mnistarstva u objedinjavanju najreferentnijeg nauĉnog potencijala u Crnoj Gori. To su
akademici u okviru jedne drţavne akademije kojoj je radi kontinuiteta zadrţan naziv
CANU, a ne bi bilo pogrešno i da se zove Akademija nauka Crne Gore sliĉno kao
Univerzitet Crne Gore, jer u suštini radi se o istom znaĉenju naziva, s obzirom na
graĊanski karakter drţave Crne Gore. Valja naglasiti i podsjetiti da je novoformirano
Ministarstvo nauke sebi postavilo strateški cilj vezan za objedinjavanje i ostalog nauĉnog
potencijala u okviru takozvanih centara uspješnosti, što je precizirano u nedavno
usvojenom Zakonu u nauĉnoj djelatnosti. Cilj objedinjavanja najvišeg nauĉnog
potencijala akademika i nauĉnog potencijala uopšte, jeste njihovo još kvalitetnije
stavljanje u funkciju daljeg razvoja Crne Gore u svim oblastima tog razvoja.
U tome vidim i osnovni smisao i razloge i motive za donošenje ovog zakona o
CANU. Da bi se taj osnovni cilj ostvario, Akademija nauka i sve druge nauĉno
istraţivaĉke institucije, centri uspješnosti, nauĉni instituti, univerziteti i drugo, moraju biti
otvoreni da u svoje ĉlanstvo primaju sve one graĊane Crne Gore koji svojim rezultatima i
referencama zadovoljavaju kriterijume za izbor u neko od akademijskih zvanja. U tom
smislu oĉekujem da će u sastavu Akademije biti i akademici razliĉitih nacionalnosti,
razliĉitih vjera, sve zavisno, ponavljam, od ostvarenih nauĉnih rezultata i referenci. Time
bi kvalitet same Akademije bio podignut na viši nivo i bio bi unutar Akademije odslikan
graĊanski karakter Crne Gore, a to bi dovelo do kvalitetnog razvoja Crne Gore kao
graĊanske drţave.
Ovo kaţem iz razloga što drţava od Akademije, najviše nauĉne institucije,
oĉekuje da se bavi analizom i predlaganjem rješenja za razvoj drţave u cjelini i u svim
segmentima toga razvoja, i u oblasti tehnike i tehnologije, i sferi prirodnih nauka, u sferi
društvenih nauka, humanistiĉkih, umjetnosti i sl.
Imajući u vidu prethodno naznaĉene ciljeve i motive, mislim da Vlada Crne Gore i
njeno Ministarstvo nauke imaju ne samo autonomno pravo već i obavezu da u
odreĊenom trenutku, kao što je ovaj - samostalna Crna Gora, ubrzano kretanje Crne
Gore ka Evropskoj uniji - vrši odreĊene transformacije i reorganizacije svojih institucija
uopšte pa i CANU, sa ciljem kvalitetnijeg ostvarivanja svojih strateških ciljeva i
intereresa. To se ni u kom sluĉaju ne moţe smatrati narušavanjem autonomije same
15

16
CANU. U tom cilju Vlada je ovim zakonom, kroz odredbe 31 do 35, precizirala model
objedinjavanja akademika iz dvije akademije, drţavne akademije CANU i nevladine
organizacije DANU ĉlanom 31. Treba napomenuti da je ĉest sluĉaj da pored nacionalne
akademije postoje akademije nauka koje se organizuju kao nevladina organizacija ili
fondacija o ĉemu svjedoĉi i broj takvih akademija u svijetu od kojih su neke veoma
respektabilne.
Po modelu preciziranom u ovom zakonu CANU bi zadrţala svoj naziv, imala
proširenu organizaciju jer se povećao broj odjeljenja. Taj model objedinjavanja je
preciziran ĉlanom 31. Radi se o normi koja ima trenutni a ne trajni karakter, jer nakon
njene primjene ona nema više pravno dejstvo i ne moţe se primjenjivati. Takve
specijalne norme i postoje da bi se realizovali odreĊeni diskontinuiteti u organizacionom
ili funkcionalnom smislu institucija na koje se odnose, kao što je to u ovom sluĉaju
Crnogorska akademija nauka.
Objedinjavanjem akademika dvije naznaĉene akademije, primjenom ĉlana 9,
brojnost akademika u redovnom sastavu akademije će se, pretpostavljam, povećati.
Autonomno pravo akademije je da utvrdi da li je taj broj akademika optimalan, imajući u
vidu, prije svega, oĉekivanja drţave od Akademije i od obima aktivnosti proisteklih iz tih
oĉekivanja. TakoĊe, autonomno pravo Akademije je da utvrĊuje dinamike i postupke za
optimiziranje broja akademika, ako on nije optimalan.
Vaţno je napomenuti da je u obrazloţenju samog zakona posebno naglašeno da
zakon treba da omogući autonomiju Akademije. Tako je ĉlanovima 4 do 7 precizirano da
Aakademijom samostalno upravljaju njeni ĉlanovi, na osnovu statuta kojeg donosi
Skupština Akademije, bez uplitanja Ministarstva ili Vlade, što na primjer nije sluĉaj sa
Univerzitetom, gdje mišljenje o statutu Univerziteta daje Vlada, sa Univerzitetom koji je
takoĊe autonomna institucija.
U ĉlanu 10 je predviĊeno da se statutom Akademije utvrĊuje ukupan broj ĉlanova
radnog sastava Akademije, kao i broj redovnih i vanrednih akademika. Statutom
Akademije se propisuju i ureĊuju kriterijumi za ocjenjivanje rezultata akademika prilikom
njihovog izbora.
U ĉlanovima 16 i 17 je propisano da Akademija samostalno ili u saradnji sa
drugim nauĉnim institucijama organizuje i obavlja nauĉna istraţivanja od znaĉaja za
kulturni, ekonomski, politiĉki i ukupni društveni razvoj Crne Gore.
Kroz ĉlanove 23 do 28 propisana je puna autonomnost organa Akademije u
upravljanju Akademijom, a u ĉlanu 29 je naglašena potpuna finansijska autonomija
Akademije u raspolaganju finansijskim sredstvima obezbijeĊenim iz budţeta Crne Gore,
fondacija, od zaduţbina, donatorstva, ugovora sa trećim licima i drugih izvora.
Dakle, mišljenja sam da je opredjeljenje predlagaĉa zakona da se u potpunosti
saĉuva autonomija Akademije po svim obiljeţjima te autonomije u potpunosti
realizovano.
Na kraju, poštovane kolege, ţelim da izrazim svoje ubjeĊenje da se radi o
Predlogu zakona ĉijim usvajanjem će se stvoriti zakonodavni okvir u kojem će CANU
nastaviti sa još kvalitetnijim i intenzivnijim radom na realizaciji strateških ciljeva vezanih
za sveukupni razvoj Crne Gore. TakoĊe, oĉekujem da će sami akademici, u nešto
izmijenjenom sastavu, u okviru odjeljenja i organa Akademije, naći naĉina da skladno
funkcionišu jer je to u njihovom pojedinaĉnom interesu, u interesu Akademije i drţave
Crne Gore. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.

17
Koleginica Peković, da se pripremi kolega Banović.
U ime Socijalistiĉke narodne partije koleginica Peković.
VESELINKA PEKOVIĆ:
Poštovani graĊani, kolege poslanici, poštovano predsjedništvo, gospodo iz Vlade,
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti, institituciji od najvišeg ugleda iz oblasti nauke i umjetnosti. A zar bi to smjeli,
a zar bi to trebalo, ako predsjedništvo Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, na koju
se Predlog zakona i odnosi, traţi da DPS i SDP odustanu od donošenja novog zakona
koji, kako oni istiĉu, šteti toj autonomnoj nacionalnoj instituciji? Je li to poštovanje
autonomije Crnogorske akademije nauka i umjetnosti?
Naime, predsjedništvo Crnogorske akademije nauka i umjetnosti je ocijenilo da se
u procesu donošenja novog zakona o toj instituciji, prije svega, jedino ispoljava iskljuĉiva
volja vladajućih partija da politiĉkom voljom donesu akt ne uvaţavajući njegovu
ustavnost i uporednu praksu.
Na sjednici Odbora za prosvjetu, nauku, kulturu i sport, koja je odrţana 31.
januara ove godine, odbijena je inicijativa ĉlanova Odbora iz Socijalistiĉke narodne
partije da se na raspravu pozovu i predstavnici Crnogorske akademije nauka, kako bi
kroz jednu struĉnu i otvorenu raspravu došli do najboljih rješenja.
Poštovani predsjedniĉe, s obzirom da vam to dozvoljava Poslovnik Skupštine
Crne Gore, ĉlan 87, ĉudim se zašto vi to nijeste danas uĉinili, jer u ĉlanu 87, izmeĊu
ostalog, stoji da "u radu sjednice mogu uĉestvovati predsjednik Crne Gore, predsjednik i
ĉlanovi Vlade i druga lica koja su pozvana na sjednicu". Dakle, ako to nije uĉinio
predsjednik Odbora za prosvjetu, gospodin Ćulafić, onda ste mogli to uĉiniti Vi.
Primoravate Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti na vanredni prijem
ĉlanova NVO DANU, mimo procedure. Zašto Vlada nije primijenila drugi, njenoj namjeri
primjereniji postupak? Trebalo je, jednostavno, dekretom narediti Crnogorskoj akademiji
nauka i umjetnosti da pripoji NVO DANU.
DANU je nevladina organizacija koju je osnovala grupa ljudi, koja je jedno nauĉno
društvo. S obzirom na to da je već postojala nacionalna akademija nauka i umjetnosti,
svi ĉlanovi NVO DANU, za sve ove godine od njenog postojanja, dakle od 1998. godine
su imali šansu da pojedinaĉno, svako za sebe i prema svojim sposobnostima, ako su
imali uvjerenost da mogu biti akademici, kroz redovnu proceduru neki ili mnogi to i
postanu. Zašto su se sada dosjetili, zašto ste se vi toga sada dosjetili da primoravate
Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti na vanredan prijem ĉlanova NVO DANU,
mimo zakonske procedure. Po kom osnovu, kod vanrednog konkursa, moţete zabraniti i
drugim kandidatima da uĉestvuju? Po kom osnovu kod vanrednog konkursa moţete
zabraniti da uĉestvuju i kandidati Akademije inţinjerskih nauka Crne Gore, koja ima
ĉetiri odjeljenja - Odjeljenje elektrotehniĉkih nauka, Odjeljenje mašinskih nauka,
Odjeljenje graĊevinskih, arhitektonskih i geodetskih nauka, Odjeljenje rudarskogeoloških
i tehnološko-metalurških nauka?
Da vas podsjetim, kada se vratio iz Londona, Odjeljenje za društvene nauke
Srpske akademije nauka predloţilo je Miloša Crnjanskog, ali za dopisnog ĉlana, jer se
poštovala procedura. MeĊutim, njegova sujeta mu nije dozvoljavala da ne bude odmah
stalni ĉlan. Zato nikada nije postao akademik, jer nije mogao mimo pravila i mimo
procedure.
Ivo Andrić je 18. februara 1926. godine, na predlog Slobodana Jovanovića,
izglasan za dopisnog ĉlana Srpske kraljevske akademije, na ĉijem ĉelu se tada nalazio

18
Jovan Cvijić. Godine 1939, dakle poslije 13 godina, izabran je za redovnog ĉlana
Akademije.
Zbog odlaska u diplomatsku sluţbu u Berlin 1939. godine, Andrić tada nije
odrţao, što je bilo uobiĉajeno, pristupnu besjedu, već je to obavio 24. aprila 1946.
godine, kao redovni ĉlan Srpske kraljevske akademije koja je to ime nosila do 1947.
godine. Svoju ĉuvenu besjedu je posvetio djelu Vuka Karadţića.
Dakle, u jednopartijskom komunistiĉkom sistemu, u vrijeme vladavine ideološkog
monopola i partijskog monizma, poštovala se autonomnost najviše nauĉne ustanove bez
miješanja politiĉkih faktora.
Šta će se desiti ako zbog ovakve manifestacije sile i moći od strane Ministarstva
nauke, najugledniji akademici podnesu ostavke, kao što su to uĉinili 50-tih godina u
Srbiji predsjednik Srpske akademije nauka Aleksandar Belić sa još 10 ĉlanova meĊu
kojima i Ivo Andrić? Naime, dali su kolektivnu ostavku zbog oštre reakcije drţavnog i
partijskog vrha zato što na tajnom glasanju akademici nijesu izabrali pjesnika Vladimira
Nazora za akademika.
Oĉito je da je sada politiĉka vrhuška otišla još dalje u svom miješanju u rad
takozvanih besmrtnika.
Nacionalna akademija i akademici sluţe na ĉast jednom narodu. To su ljudi koji
imaju izrazit ugled u nauci, u kulturi svoje zemlje, koji svojim radom doprinose ugledu
nacije i u zemlji i u inostranstvu. To su opštepoznati i opštepriznati stvaraoci u svojim
oblastima. Akademik je rijedak, izdvojen, izuzetan, sa priznatim i poznatim radovima,
ĉovjek koji ima kolosalan znaĉaj u kulturi jednog naroda.
I ĉlanovi NVO DANU neka podlegnu redovnom izboru, kao i svaki graĊanin koji
stvara na vjeĉnost. Nije to prelazak iz jedne prostorije u drugu, nije to neki ekipni i
masovni prijem, niti to smije niti to moţe biti, niti to smijemo dozvoliti.
TakoĊe sam sigurna da neki ĉasni i ugledni ĉlanovi NVO DANU neće prihvatiti
ovakav naĉin uĉlanjenja u Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti. A bez saglasnosti
kandidata nema ni procedure. A šta onda?
Ima još mnogo toga, ali…
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Banović. Kolega Aleksić poslije kolege Banovića.
Izvolite.
BORISLAV BANOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Poštovane kolege,
Klub Socijaldemokratske partije zdušno podrţava predloţeni zakon i mislim da je
ministarka Vlahović u svom uvodnom izlaganju dala vrlo dobru i snaţnu argumentaciju u
ime predlagaĉa, zašto ovaj zakon treba da podrţi i Skupština.
Ja bih svoju diskusiju prvenstveno usmjerio ka politiĉkoj ravni, jer sva ova naša
rasprava je u osnovi jasno politiĉka, tako na kraju krajeva i treba da bude. Svaki zakon
je izraz odreĊenih društvenih i politiĉkih odnosa i društvenog stava, tako da kaţem, a mi
smo predstavnici stava, na ovaj ili onaj naĉin, tih društvenih grupa.
Tako je to bilo i sedamdesetih godina kada je formirana Crnogorska akademija
nauka i umjetnosti, takoĊe je bilo izraz politiĉkog stava. Postojali su poslanici,
pretpostavljam, u toj skupštini 73. godine koji su imali politiĉki stav da treba osnovati
Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti, i postojali su poslanici, pretpostavljam da ih je
bilo malo, koji su smatrali da to ne treba, i postojali su ljudi i u politiĉkoj i u nauĉnoj

19
javnosti koji su smatrali da ne treba da postoji CANU, sa argumentacijom da je za jedan
narod, kako su smatrali ti ljudi, dovoljna jedna akademija, to je Srpska akademija nauka i
umjetnosti. Nije bila potrebna ni televizija. Bilo je dosta kritiĉkih osvrta u to vrijeme na
sve napore tadašnjeg rukovodstva drţavnog u Crnoj Gori da formira odreĊene
institucije, sa više strana tih napora je bilo.
Dakle, hoću da povuĉem paralelu da postoji politiĉka volja da se nešto uradi i
postoji politiĉka volja da se nešto ne uradi. U osnovi ove današnje rasprave i pristupa je
takoĊe to, i nije sporno da neki misle sa tog stanovišta principijelnog da ne treba ovo
uraditi, kao što nije sporno, nadam se, da je to politiĉki stav onih koji smatraju da to
treba uraditi.
Ponavljam još jednom, ministarka Vlahović je vrlo dobro i vrlo precizno dala
najvaţnije argumente zašto to treba uraditi. Ja bih proširio i dodao nekolike stvari.
Prvenstveno, ponavljam još jednom, iz politiĉkog ugla.
U ovoj sali i van nje, oni koji politiĉki promišljaju našu stvarnost znaju da smo
dosta podijeljeni po mnogim pitanjima, da ta podjela troši mnoge društvene resurse,
mnogo društvene energije i da nas sputava, moj je sud, u naporima da Crna Gora ide
brţe naprijed. Jedna od takvih podjela koja je dobila svoj institucionalni strukturalni oblik
jeste i podjela da postoji institucija Crnogorska akademija nauka, koja je formirana
ranije, kasnije nastala DANU. Moj je politiĉki stav i stav Kluba Socijaldemorkatske
partije da te podjele treba prevazilaziti. Ne moţemo partije spajati i ne trebamo, to je
tako u demokratiji, ali zajedniĉke institucije, a akademije su opštedruštvene institucije,
mislim da ne treba da postoji više nego jedna. Moţe da postoji više specijalnih nauĉnih
institucija, posebnih društava koji se bave posebnom oblašću nauke ili umjetnosti, ali
kad se radi o opštim, generalnim institucijama, onda smatram i smatrao sam da treba da
bude jedna. Sticajem istorijskih okolnosti, ne samo voljom politike nego i voljom nekih
naĉunika i ĉlanova CANU pokazala se društvena potreba da se formiraju i druge
institucije tj. DANU, da bi se dobio neki izraz politiĉkog, nauĉnog, umjetniĉkog izraza koji
nije imao mogućnost promocije kroz CANU.
Ovdje je reĉeno u više navrata da se radi o objedinjavanju institucije društvene,
drţavne i nevladine organizacije. Ne, ovdje se radi o objedinjavanju nauĉnika i
umjetnika. Jako pozitivno ja to gledam, jer će biti, na primjer, Radoslav Rotković i Šerbo
Rastoder zajedno sa gospodinom Dašićem i gospodinom Lakićem. Biće umjetnici
gospodin Odalović i gospodin Dimitrije Popović sa gospodinom Pejović Pavlom i
Karadţićem Draganom i Burić Jankom. Dakle, o tome se radi, da na jednom mjestu kroz
zajedniĉke projekte, kroz zajedniĉke resurse, pokušaju da pomognu jedni drugima u
produbljavanju svog nauĉnog i umjetniĉkog izraza i da pomognu Crnoj Gori u osvajanju
većih dometa i nivoa nauke i umjetnosti u cilju doprinosa opštem razvoju. Upravo to
objedinjavanje je vrlo bitno i ponavljam još jednom, radi se o objedinjavanju ljudi sa
znaĉajnim referencama. Ovdje se nisu osporavale te reference. Moţe se pojedinaĉno,
ako imate ukusa, ovako ili onako, ili znanje u odreĊenim oblastima ovako ili onako, taĉno
ili netaĉno nešto osporavati. Mislim da, u suštini, nema osnova da se osporavaju
reference ni u CANU, ni u DANU tih ljudi. To jeste potencijal koji treba na jednom
mjestu, pod jednim krovom da da mnogo veće doprinose ovom društvu nego što je do
sada dala.
Druga stvar koja je ovdje iskazana, da ne polemišem, svakako je to dio moje
diskusije, sa tim stavovima nego sa ĉinjenicom koju iznose kolege, a koja, po njihovom,
osporava potrebu da se to uradi, pa je u jednoj diskusiji reĉeno da nijesu mogli regularno
da uĊu. Taĉno je. Nijesu mogli pojedini sadašnji akademici iz DANU i koji nijesu u DANU
mogli da uĊu regularno. Mislim da su se, po nekim vašim kriterijumima, oni koji se

20
osporavaju, tamo trebali naći. Neki neće ni ući ni u ovu objedinjenu. Krivo mi je što
baratam imenima. Na primjer, ako Miloš Milošević, jedna renesansna liĉnost i nauĉnik,
nije mogao u jednom periodu da uĊe, jesu li to bili nauĉni kriterijumi ili su bili neki drugi,
ideološki, nacionalni ili moţda neki treći, ĉak uţi i na drugaĉiji naĉin artikulisani i
motivisani nego što je nauĉni? Niz je drugih ljudi koji to nijesu mogli ostvariti. Mislim da i
tu postoji jedan problem i da je ovo povoljna prilika da se sa jednim pozitivnim
pristupom, sa jednom dobronamjernom aktivnošću, i to tako treba doţivjeti, ţao mi je što
jedan broj akademika to nije tako doţivio, da se to uradi i da ubuduće pod jednim
krovom doprinesu našem zajedniĉkom razvoju. Taj izbor kao što je bio i 70-tih godina
mogao je da ima neke ideološke prizvuke u to vrijeme, pa pretpostavljam da su ti
komunistiĉki i socijalistiĉki kriterijumi neke ljude eliminisali iz ovog. Kasnije su kroz ţivot
te akademije sami akademici, pretpostavljam, po nekim kriterijumima po nekog
eliminisali koga nije trebalo, ali to je sada, po meni, prošla priĉa i treba da ostane prošla
priĉa. Da mi gledamo upravo pozitivnu stranu ovoga što se dešava, a to je to
objedinjavanje. Socijaldemokratska partija doţivljava to prvenstveno tako i ĉudimo se
onima koji kaţu da su za prevazilaţenje razlika u Crnoj Gori, a istovremeno imamo
konkretan sluĉaj i priliku da damo doprinos tom prevazilaţenju razlika, onda su protiv
toga i to su usput na vrlo ponekad grub naĉin, ne prozivam nikoga, u odreĊenim
ocjenama. To što je Dukljanska akademija formirana kao nevladina organizacija, to ne
treba sada peţurativno, a to su pokušava time što je institucija tako formirana i umanjuje
znaĉaj ljudi koji su njeni ĉlanovi, njihovih umjetniĉkih, nauĉnih referenci i doprinosa. To
ne treba raditi jer to nije tako. Naprotiv, treba gledati pozitivne strane u onome što su
radile i jedna i druga institucija i pruţiti im priliku da još pozitivnije zajedno ubuduće rade
ljudi koji su u njima bili izabrani i stvarali kao akademici.
Podnio sam kao poslanik neke amandmane o kojima ću diskutovati u
pojedinostima, a ovo je bio stav Kluba. Smatram to kao šef kluba da je u pojedinim
stvarima bilo moguće napraviti i precizirati odreĊene formulacije kako ne bi dolazilo do
zabune ili problema u radi same akademije. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Banoviću.
Kolega Aleksić.
BUDIMIR ALEKSIĆ:
Poštovani graĊani,
Nova srpska demokratija je više puta isticala da je ovaj zakon koji danas
razmatramo znaĉajan korak unazad u odnosu na postojeći Zakon o Crnogorskoj
akademiji nauka i umjetnosti i da mnogim svojim odredbama odstupa od prakse
drţavnih i nacionalnih akademija u Evropi i u svijetu. To je lako ustanoviti kada poĊemo
od samog naziva. Naime, u demokratskim zemljama, posebno u onima koje su u svom
Ustavu proklamovale graĊanski koncept, graĊanski princip, u tim zemljama drţavna ili
nacionalna akademija u svom nazivu treba da prepozna realnost te zemlje, pa bi tako
Akademija nauka i umjetnosti ove zemlje trebala u nazivu da sadrţi realnost. Pošto je
realnost da u ovoj zemlji ne postoji većinski narod, onda akademija treba da se zove
Akademija nauka i umjetnosti Crne Gore. Podsjećam da su sve nauĉne ustanove ovog
tipa ili drţavne ili nacionalne. Nacionalne su tamo gdje znaĉajno preteţe jedna nacija, a
drţavne su u onim zemljama u kojima ima više nacija, a od kojih nijedna nije većinska
kao, na primjer, u Bosni i Hercegovini ili u nama takoĊe susjednoj Albaniji, gdje se zove
Akademija nauka i umjetnosti Albanije iako je tamo albanski narod preko 80%. U Bosni i

21
Hercegovini još su je komunisti kada su osnivali Akademiju nauka i umjetnosti nazvali
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, prepoznajući realnost da tamo
nema većinskog naroda, pa je i to dokaz da je ovaj zakon korak unazad jer, kao što
znamo, crnogorska etnokratija ne poznaje graĊanski princip, on je samo jedna
proklamacija i mrtvo slovo na papiru, a u stvarnosti crnogorska etnokratija dijeli graĊane
na one prvog, drugog i trećeg reda. Tako se govori i o matiĉnom baziĉnom narodu od
strane najviših drţavnih funkcionera, što je vrlo nedemokratski i što pokazuje da ovaj
reţim ne uvaţava stvarnost.
Zadrţaću se na motivima i posljedicama donošenja jednog ovakvog zakona.
Naime, koji su motivi za donošenje Zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti.
Po našem mišljenju, oni su eminentno ideološki i politiĉki. To je jasno kazalo i
predsjedništvo Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, konstatujući da se u procesu
donošenja novog Zakona o Crnogorskoj akademiji nauka, prije svega i jedino ispoljava
iskljuĉiva volja vladajućih partija, da politiĉkom voljom donesu akt ne uvaţavajući
njegovu ustavnost i uporednu praksu. To je stav predsjedništva Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti. Mi iz Nove srpske demokratije smatramo da su motivi, takoĊe
ideološki i politiĉki, jer vlast jednostavno smatra da u ovoj i ovakvoj drţavi ne moţe
postojati institucija koja se finansira iz drţavnog budţeta, a koja pri tom nosi crnogorsku
atribuciju, dakle sa crnogorskim nacionalnim imenom, a da nije u sluţbi crnogorskog
ideološkog projekta. Ko god je u sistemu ove drţave, smatra ova vlast, mora biti u sluţbi
oficijelne politike i ideologije. Dakle, vlast jednostavno stoji na stanovištu da u Crnoj Gori
ne moţe biti mjesta za objektivno nauĉno istraţivanje, jer je reţimsko viĊenje nauke
takvo da se smatra normalnim i prirodnim da nauka treba da bude u sluţbi politike.
Dakle, nauka treba da bude sluškinja politike i vlast i reţim je procijenio da Crnogorska
akademija nauka i umjetnosti ne ispunjava taj zadatak i s toga se ide na njenu
reorganizaciju i stopostotnu crnogorizaciju.
Kada je rijeĉ o posledicama koje će neminovno proizvesti donošenje jednog
ovakvog zakona, one će, po našem mišljenju, biti sledeće. Pod broj jedan, to će znaĉiti
eliminisanje autonomije nauĉnog i umjetniĉkog stvaralaštva i slobode nauĉnog mišljenja
i izraţavanja. Druga posledica će biti politizacija i ideologizacija nauke. Naime, nauka će
biti u sluţbi ideologije, u funkciji crnogorizacije i dukljanizacije svih graĊana Crne Gore,
što je suprotno Ustavom proklamovanom principu i konceptu graĊanske drţave. To je
jasno kazano i predviĊeno ĉlanom 2 ovog zakona, gdje se kaţe da je zadatak
Crnogorske akademije nauka da afirmiše crnogorsku, duhovnu, nacionalnu i drţavnu
tradiciju od Duklje do savremene Crne Gore, kraj citata. Ovim se nedvosmisleno
propisuje najznaĉajnijoj nauĉnoj ustanovi u zemlji da falsifikuje istorijske ĉinjenice i da
fabrikuje novu istoriju. Zbog toga postoji taj anahronizam od Duklje do današnje Crne
Gore. Kakve veze ima Duklja sa Crnom Gorom? Dakle, anahronizam je kada nešto
projektujemo unazad. Crna Gora se pojavljuje na istorijskoj sceni u 15. vijeku, prije toga
ona ne postoji ni kao geografski naziv, a tada tek za podlovćensko govorje, za jedan vrlo
mali prostor, krševiti koji je postao zbjeg, a Duklja je jedna od srednjovjekovnih drţava
koju jednako moţe da baštini i Srbija i Bosna i Hercegovina i Albanija, ĉiju je današnju
teritoriju ona velikim svojim dijelom zahvatala. Povezivati Duklju i Crnu Goru izmeĊu
kojih postoji raspon od 500 godina je školski primjer anahronizma i za to se daje
jedinica u osnovnoj školi, za takav rezon i za takvo razmišljanje. Dakle, to je ideološki
propis i zadatak koji se daje najznaĉajnijoj nauĉnoj ustanovi u zemlji da bi se
isfabrikovala nova nauka- crngorcologija.
Osim toga, današnja Crna Gora je višenacionalna i viševjerska zemlja u kojoj ne
postoji većinski narod. Predlagaĉ ovog zakona tj. aktuelna vlast, to ne uvaţava i zato

22
ovim zakonom nameće afirmisanje duhovne i nacionalne tradicije samo jednog,
crnogorskog naroda, iako 54% graĊana ove zemlje, po posljednjem, falsifikovanom
popisu, ne pripada crnogorskoj naciji. Da je tu rijeĉ o ideološkom motivu moţemo
pokakazati na jednom primjeru. Evo prije neki dan je osnovana Fondacija „Guvernaduri
Radonjići“ ĉiji ĉelnik i glavni ideolog akademik DANU treba da bude akademik CANU. U
ciljevima te nevladine organizacije, odnosno te fondacije konstatuje se da je dinastija
Radonjića, (moţete misliti „dinastija“, to nijesmo prije ĉuli), bila zapostavljena u odnosu
na Petroviće, a oni su, veli, na vlast došli „voljom naroda“ i imali su proevropsku i
graĊansku orjentaciju u razvoju zemlje. Dakle, u 18. vijeku proevropska i graĊanska
orjentacija jedne, navodno, dinastije. Sad to treba afirmisati. Dakle, jasno je o ĉemu se
radi i ĉime će se oni baviti. To je rekao gospodin Lukšić. Predsjednik Vlade bio je veoma
iskren i jasan u svom stavu kada je u odgovoru na jedno pismo Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti konstatovao i poruĉio da se Akademija mora transformisati „u korist
novog identiteta“ Pošto ovaj reţim gradi novi identitet preko te nauke koja se zove
crnogorcologija, sad treba da o našem trošku, o trošku svih poreskih obveznika da se
falsifikuje istorija i da se fabrikuje nova istorija gdje će da pronalaze nove dinastije da
otkrivaju graĊanske ideje u 18. vijeku, u vrijeme kada su, kako piše najveći, vjerovatno,
crnogorski istoriĉar Gligor Stanojević, u staroj Crnoj Gori otimali djecu susjedima i
prodavali ih na pazaru roblja u Skadru. Dakle, to su fakti. A ovo što će da se dokazuje
graĊanska svijest i graĊanska orijentacija navodno nekih dinastija u 18.vijeku i prvoj
polovini 19.vijeka najbolje ukazuje na to ĉime će da se bavi nova akademija nauka i
umjetnosti i šta ste joj vi propisali ovim zakonom.
Sljedeća posljedica donošenja jednog ovakvog zakona biće diskriminacija
graĊana Crne Gore koji ne govore podgoriĉkom varijantom srpskoga jezika koju ste vi
nazvali crnogorski jezik. Naime, ĉlanom 16 tog zakona predviĊeno je da CANU
objavljuje izdanja samo na crnogorskom jeziku, što će uskratiti ustavna prava
pripadnicima drugih jeziĉkih zajednica u Crnoj Gori, a toj akademiji će uskratiti
mogućnost da organizuje bilo kakvu meĊunarodnu saradnju.
I ĉetvrta posljedica - vrednovanje rezultata nauĉnog rada i umjetniĉkih vrijednosti
biće zatvoreno u lokalne okvire, i to u vrijeme kada se cio svijet zalaţe za meĊunarodnu
evaluaciju ovih rezultata. Jednom rijeĉju, iz Crnogorske akademije nauka i umjetnosti
koja će biti organizovana i dukljanizovana u skladu sa ovim zakonom biće protjerana
nauka i ona će postati ideološka radionica i ekspozitura dviju crnogorskih nacionalnih
partija SDP-a i DPS-a koje vrše vlast u crnogorskoj drţavi.
I, naravno, Nova srpska demokratija neće glasati za ovaj zakon što je
opštepoznato.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Aleksiću.
Ţelja je da svi klubovi završe prvo izlaganje jer nema komentara, pa onda
ministar neka saĉeka vas da završite. Izvinite.
Dogovor je na Kolegijumu, kao što sam najavio, da nas o aktuelnoj sitauciji zbog
vremenskih nepogoda obavijesti ministar unutrašnjih poslova, tu je i pomoćnik šefa
operativnog štaba Ljuban Mušić, ako sam dobro informisan. Onda me kolega
Damjanović molio da, iako to nije bio dogovor, da po tri minuta u ime klubova se obrate
predstavnici klubova sa pitanjima koja imate i da onda ministar ako odgovori na ta
dopunska pitanja.
Izvolite, ministre Brajoviću, i hvala što ste brzo odgovorili našim pozivima.

IVAN BRAJOVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe Skupštine, uvaţene kolege poslanici,
Naravno da je moja obaveza da odgovorim na vaš poziv da doĊem u Parlament i
izloţim kratak pregled sitaucije koja je zadesila Crnu Goru, elementarne nepogode koja
je zadesila Crnu Goru ovih dana.
Crna Gora se kao i cijeli region i najveći dio Evrope suoĉava sa velikim
neveremenom, obilnim padavinama i niskim temperatutrama. Svim svojim kapacitetima,
kao i susjedne drţave uostalom, bori se da svojim graĊanima obezbijedi sigurne puteve,
redovno napajanje strujom, distribuciju ljekova, ali prije svega najvaţnije od svega liĉnu
bezbjednost svojih graĊana.
Radi ukupne javnosti kao ministar unutrašnjih poslova smatram da je vaţno da u
ovom domu ukaţemo na neke ĉinjenice ili da saopštim nekoliko vaţnih podataka.
Kad smo 31.januara dobili obavještenje Hidrometeorološkog centra o mogućem
velikom zahlaĊenju i nevremenu koje nas oĉekuje, istog dana smo uputili nadleţnima i
drţavnim sluţbama i lokalnim samoupravama obavještenje da to ne shvate paniĉno
nego iskljuĉivo preventivno i da se pripreme na suoĉavanje sa snijeţnim padavinama,
sa velikim zahlaĊenjem i ostalim. 1. i 2. februara nije se desilo ništa neobiĉno, ništa
nesvakidašnje, ali podsjetiću da smo u jednom navratu prije nekih mjesec dana
obavijestili o orkanskom vjetru koji nas oĉekuje i koji je srećom tada zahvatio samo dio
Crne Gore, pa je bilo onako priliĉno podsmješljivih stavova kako smo uputili neke
alarmantne pozive i obavještenja da se ljudi pripreme a nije zahvatio na primjer ovaj dio
Crne Gore. 3.februara je došlo do velikih padavina. Ja ću izloţiti samo nekoliko kritiĉnih
sitaucija kojima smo tada bili izloţeni. Sluţbenici Ministarstva unutrašnjih poslova,
civilna bezbjednost u saradnji sa Upravom policije i Crvenim krstom, a dominantno
specijalna antiteroristiĉka jedinica od tunela 4 do tunela 10 na magistralnom putu su
evakuisali 121 putnika koji su se nalazili u putniĉkim vozilima i u autobusima usljed
usova obrušenih na magistralnom putu. Nije na odmet pomenuti, mada je to moţda
detaljisane. Do zastoja je došlo zato što je autobus pretekao ĉistaĉa koji je išao iza koga
je išla kolona, onda je došlo do uslova i takvom nepaţnjom onemogućeno je bilo
proĉišćavanje tog dijela puta.
Svima koji su evakuisani njih 121 omogućeno im je i napravljen je prihvat u
kampu specijalne antiteroristiĉke jedinice Uprave policije na Zlatici, a onda su odatle
odveli strane drţavljane do Ţeljezniĉke stanice , a došli su i autobusi i za djecu. 28
djece, koja su bila na skijanju iz susjedne Albanije, dva švajcarska drţavljanina, jedan
Austrijanac. Sluţba zaštite Opštine Kolašin u saradnji sa Crvenim krstom izvršila je
pretragu terena na lokacijama Bakovićima klisura i Mioska. Tom prilikom spasena su
dva lica, dok je treće lice, naţalost, tokom akcije spašavanja preminulo.
U mjestu Sjerogošte izvršena je evakuacija zavijanih putnika iz više putniĉkih
vozila i autobusa od strane pripadnika sluţbe zaštite Mojkovac i Kolašin i Crnagoraputa.
Pripadnici Slube zaštite Opštine Nikšić i Uprave policije izvršili su spašavanje i
evakuaciju putnika iz više putniĉkih vozila zavijanih na putnom pravcu Nikšić-Pluţine,
kao i pet albanskih drţavljana zavijanih u mjestu Brezna. U 3 i 40 minuta 4.februara,
znaĉi ujutru,pripadnici Sluţbe zaštite Opštine Mojkovac i pripadnici Uprave policije u
saradnji sa ekipama Crnagoraputa izvršili su spašavanje i evakuaciju 11 zavijanih
putnika u minibusu na magistralnom putu ĐurĊevića Tara Mojkovac u mjesto
Dobrilovina. Toga dana u 9 ĉasova poĉela je akcija spašavanja 81 zavijanog putnika na
magistralnom putu Šćepan polje Pluţine u blizini Hidroelektrane Mratinje. Akcija
spašavanja je zbog osjetljivosti i zbog kapaciteta broda koji su oni evaukuisani
završena oko 15 i 30 ĉasova. Na putnom pravcu Bijelo Polje - Dobrakovo iz autobusa
23

koji je saobraćao iz pravca Srbije ka Bijelom Polju u kome se nalazilo nekoliko putnika
izvršena je evakuacija.
I nakon ovih aktivnosti na putnim pravcima u Crnoj Gori nije bilo više zavijanih
putnika. Narednih dana, 5, 6, i 7. vršene su aktivnosti koje su omogućavale kad je to
omogućeno pa ĉak i na granici mogućnosti ljetenje helikopterom da se spašavaju i bebe
i bolesni i da se dostavi hrana i lijekovi i organizovan transport energenata ka svim
ugroţenim krajevima u Crnoj Gori. Situacija ovakva kakva je ova iziskuje da njom
rukovodi koordinacioni tim za upravljanje vanrednim situacijama i na njegovom ĉelu je
predsjednik Vlade Crne Gore. Operativni štab za vanredne situacije rukovodi i koordinira
neposredno na terenu u drţavnim organima, organima lokalne smaouprave i ostalim
institucijama. U tom operativnom timu koji danonoćno zasijeda su predstavnici i
Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije, Vojske Crne Gore i Ministarstva
zdravlja i Hidrometeorološkog zavoda, Instituta za javno zdravlje, Zavoda za hitnu
medicinsku pomoć, Crvenog krsta Crne Gore, Direkcije za saobraćaj, Crnagorputa i
Elektroprivrede Crne Gore.
Operativni štab svoje aktivnosti realizuje preko lokalnih opštinskih timova za
vanredne situacije kojima rukovode predsjednici opština. Na ovaj naĉin smo uspostavili
direktnu komunikaciju drţavnog i lokalnog nivoa i shodno procjeni lokalnog nivoa da
graĊanima tog podruĉja treba što god obezbijediti reaguje operativni štab.
U prethodnom periodu Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno operativni štab
za vanredne situacije postupao je shodno ĉlanu 31 Zakona o zaštiti i spašavanju.
Moram navesti i neke ĉinjenice koje objašnjavaju i neke nedoumice koje su se
ĉule. Drţavni inspektor za puteve i Direkcija za saobraćaj u koordinaciji sa nadleţnim
sluţbama koje se staraju o bezbjednosti saobraćaja, donose odluku o zatvaranju
puteva. Policija u skladu sa vaţećim Zakonom o bezbjednosti moţe da ograniĉi
saobraćaj kada to procijeni.
TakoĊe, sve aktivnosti na obezbjeĊivanju prohodnosti i bezbjednosti saobraćaja
na magistralnim i regionalnim putevima provodi Crnagoraput, shodno ugovoru sa
Direkcijom za saobraćaj koji vaţi od 1.juna 2010.godine. Mislim da su svi nadleţni
drţavni organi, ne samo drţavni organi i lokalne uprave i ostali ukljuĉeni u saniranju
nastale situacije dali svoj dorpinos pomoći graĊanima.
Naravno, vanredno stanje u drţavi prema našem Ustavu predlaţe upravo
Skupština Crne Gore, ne ni jedna od tih pobrojanih institucija, a i Savjet za nacionalnu
bezbjednost, odnosno predsjednici drţave Skupštine i Vlade mogu predloţiti Skupštini
uvoĊenje vanrednog stanja na dijelu i u cijeloj drţavnoj teritoriji.
Vlada Crne Gore je mišljenja da je kroz svakodnevni rad i angaţaman svih
institucija i pojedinaca i kroz rad koordinacionog tima i operativnog tima, omogućila
pruţanje potrebne pomoći i podrške ugroţenim podruĉjima Crne Gore. Redovno
praćenje situacije i usklaĊeno djelovanje policije, jedinica policije, vojske, opštinskih
sluţbi kao i priseban odnos graĊana, doprinijeli su da se problemi izazvani elementarnim
nepogodama drţe pod kontrolom.
S obzirom na ozbiljnost situacije, smatramo da je potrebno da uvjerim graĊane
Crne Gore i vas ovdje da drţavni organi Crne Gore, lokalne vlasti i svi ukljuĉeni u
saniranje posljedica neveremena, evakuisanje zametenih, bolesnih i ugroţenih graĊana
dopremanje hrane ogrjeva i ljekova, odnosno pruţanje svih vidova pomoći u potpunosti
su posvećeni svojim zadacima i obavezama.
I oĉekujem da pruţite podršku da u tom smislu nastavimo sa ovim poslom u
uslovima normalnog funkcionisanja svih institucija sistema.
24

25
Uvijek se vodi raĉuna da kad doĊe do ovakvih situacija i kad doĊe do oteţanog
kretanja mi ograniĉavamo i uveĉe zatvaramo putni pravac Podgorica - Kolašin -
Mojkovac. U jutarnjim satima kada ocijenimo da to moţe da se uradi proglašavamo ga
prohodnim, ali uz oteţano kretanje. I dalje stoje na snazi sva upozorenja na koja se naši
graĊani pozivaju da bez prijeke potrebe se ne odluĉuju na put. Prije nekih sat i po
vremena je krenuo konvoj koji će aparate za Kolašin i Mojkovac donijeti kojim će ekipe
Elektrodistribucija omogućiti ponovno napajanje strujom. Ovim opštinama koje su
trenutno bez struje, a takoĊe i velika koliĉina energenata za Rudnik uglja koja je
neophodna i vjerujte uovim uslovima transport od Podgorice do Mojkovca, na primjer
traje gotovo ĉetiri sata.
Ovdje je naravno i u medijima i u javnosti bilo najviše kritika na raĉun odrţavanja.
Ja sam, naravno, imao svakodnevnu komunikaciju sa svim predsjednicima opština na
sjeveru Crne Gore. Po podacima danas koje sam dobio je 91 mašina Crnagoraputa i
njihovih kooperanata na današnji dan na terenu. Tamo gdje se zahtijeva upućuju se
dodatne mašine i dodatno se angaţuju, ali moram da vam kaţem da u ovim uslovima na
pojedinim djelovima Crne Gore, uz ovakvu mećavu i padavine, vi ono što oĉistite danas
sjutra je isto kao da uopšte nijeste intervenisali u tom smislu.
Upravo sam dobio informaciju prije nekih pola sata da je u Breznama izgorjela
zgrada u kojoj ţivi devet porodica sa 26 stanara, od kojih je šestoro djece. Dvije mašine
su krenule da probijaju put, a jedinice Vojske Crne Gore krenuće iz Nikšića da ih
evakuišu, nadamo se da će sve biti uraĊeno pravovremeno. Ali oni koji znaju te krajeve
znaju o kakvim se neprohodnim predjelima u ovim zimskim uslovima dešava.
Ja moram da kaţem da su kolege predsjednici opština vrlo racionalni i u
komunikaciji na primjer sa predsjednikom Opštine Nikšić, imamo saopštavanje da je
zaista stvar takva, ali da je zimski period kada su na Ţabljaku navikli na veće padavine
i, kao što i vi znate, ima ogroman broj sela koji su po nekoliko mjeseci potpuno odsjeĉeni
od komunikacije. Ono što je sada neophodno da se odrţi potpuna prohodnost ovih
magistralnih i regionalnih pravaca koji će omogućiti normalnu komunikaciju i naravno
stavljanje svih potencijala drţave u tom smislu na raspolaganje sjevernim opštinama, a
mi smo odluĉili da se uputi pomoć.
Vlada Crne Gore je donijela odluku da se uputi pomoć opštinama Nikšić, Bijelo
Polje, Pljevlja, po 15.000 eura i 10 tona dizela, opštinama Andrijevica, Roţaje Mojkovac,
Kolašin, Ţabljak i Šavnik po 10.000 eura i po 10 tona dizela, opštinama Plav i Pluţine
pod 10.000 eura i po pet tona dizela, opštinama Danilovgrad, Cetinje po 10.000 eura.
Što će biti operativno već sjutra.
Ĉine se veliki napori da se to uradi. Ja sam nekoliko puta već rekao da treba
afirmisati sve napore koji se rade na saniranju ove situacije. Pomenuo sam taj herojski
podvig specijalne antiteroristiĉke jedinice to veĉe, ali i svih graĊana koji se pojedinaĉno
u svom poslu suoĉavaju sa ovim problemima sa kojima smo suoĉeni. Mislim da drţava
odgovorno kao i sve sluţbe koje stoje posvećeno obavljaju svoj posao.
Hvala vam za priliku da vam se obratim, spreman sam da vam odgovorim na sva
vaša pitanja.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre Brajoviću.
Idemo po klubovima, idemo ka manjim ka većim u ovoj prilici.
Klub albanskih partija. Ko ţeli rijeĉ?
Ulcinj je dobro zavijan i hladan.
Poslaniĉe Nimanbegu, hoćete li Vi?

26
U ovom krugu ne ţelite.
Hvala vam.
Idemo redom, u ime Bošnjaĉke stranke? Izvolite.
SULJO MUSTAFIĆ:
Uvaţeni ministre, uvaţene dame i gospodo, graĊani Crne Gore, koleginice i
kolege poslanici,
Ovo što se dešava trenutno u Crnoj Gori predstavlja rezultat jednog
katastrofalnog nevremena koje nas, na ţalost, nije zaobišlo i nije zaobišlo ni druge
drţave u regionu. Naravno, nevrijeme je domen, mi koji vjerujemo kaţemo Boţje volje,
to je nešto što je nemoguće preduprijediti i sa ĉime se ne moţete boriti. Zapravo, to nas
s vremena na vrijeme upozori koliko smo krhki i nejaki kao ljudi i kao društva da se
suprotstavimo nevremenu koje poprima ponekad i apokaliptiĉne razmjere. Naravno, to je
ono što predstavlja domen neĉega što je van mogućnosti ljudskog djelovanja, ali da li
smo uradili dovoljno, kao društvo, kao zajednica, kao drţva, to će vjerovatno najbolje
graĊani Crne Gore suditi i vidjećemo u konaĉnom, kad se sve ovo stabilizuje, sanira i
kada se rezimiraju posljedice ovih nepogoda, koliko smo bili na nivou odgovornosti.
Prevashodno mislimo da je bilo razloga za uvoĊenje vanrednog stanja makar u dijelu
Crne Gore, mislim na sjeverne opštine, s obzirom na razmjere nevremena koje je
zahvatilo taj dio Crne Gore. TakoĊe smatramo da sada plaćamo ceh upravo našem
krajnje neodgovornom odnosu prema tamošnjoj infrastrukturi i prema nejakosti
tamošnjih opština da se putem svojih sluţbi suprotstave, odnosno da oĉiste koliko mogu
snijeg koji nemilice pada.
Ovim putem ţelim da iskaţem saosjećanje, odnosno izraz sauĉešća sa
familijama onih koji su stradali u ovoj velikoj nepogodi i da istaknem pregalaštvo ljudi,
kako drţavnih sluţbi tako i pojedinaca, graĊana koji su na jedan izvanredan naĉin, koji
pokazuje, zaista, da obiĉni graĊani svaki put u ovakvim i sliĉnim situacijama, sjetimo se i
poplava, ne štede sebe i rizikuju sopstveni ţivot da bi spasili neĉiji drugi. Tih primjera
ima mnogo. Ne treba isitcati nijedan poseban primjer, ali u svakom sluĉaju smatramo da
se mora znaĉajno više u nekom drugom periodu raditi na tome da se ono što je
infrastruktura ukupna, saobraćajna, komunalna, putna i tako dalje, prilagodi i da se
razmjere katastrofe koje ne moţemo planirati budu manje i, naravno, da budu manje
problematiĉne za stanovništvo, pogotovo u tim djelovima. Ponavljam da drţava,
odnosno sluţbe jesu reagovali pravovremeno,ali mislimo da je prvenstveno saobraćaj
prema sjeveru trebalo moţda ranije zaustaviti i sprijeĉiti stvaranje kolona, stvaranje
opasnih i riziĉnih situacija u kojima je, na ţalost, bilo i smrtnih ishoda. Da se ranije
sprijeĉio protok saobraćaja moţda se to moglo preduprijediti. Naravno, veoma je teško u
ovakvoj situaciji kada još ta elementarna nepogoda traje, govoriti o tome šta bi bilo da je
bilo, ali u svakom sluĉaju na nama je da sada uĉinimo što moţemo, da pomognemo tim
djelovima Crne Gore i, naravno, da se svi skupa molimo Bogu da ovo nevrijeme što prije
proĊe. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Mustafiću.
U ime Kluba Pokreta za promjene, predsjednik Pokreta Nebojša Medojević.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:

27
Zahvaljujem se, gospodine predsjedniĉe, zahvaljujem se i ministru što je došao,
udostojio ovaj dom da nas obavijesti o jednoj ĉinjenci koju Pokret za promjene odavno
zna.
Poštovani graĊani Crne Gore, ako nijeste znali, ovo vam je na djelu mikrodrţava.
Ono što je profesor Vukotić priĉao o mikrodrţavi, o tome da drţava ne treba da postoji,
da sve treba privatizovati, zatvore, javna preduzeća, fudbalske stadione, ovo vam je
mikrodrţava. U ovome ideološkom konceptu u kojem drţava se povukla iz ovog
sistema, nemojte se ĉuditi što se dešavaju ovakve stvari. Konaĉno treba da shvatimo
da ova Vlada ne odluĉuje o cijeni struje, ne odluĉuje o ţivotnom standardu, ne odluĉuje
o privatizacijama, postavlja se u poniţavajući poloţaj prema bjelosvjetskim
hohštaplerima takozvanim investitorima, ne moţe da otpusti kriminalce iz Agencije za
nacionalnu bezbjednost. Kada ste odluĉili da privatizujete, kolega Vukoviću,
Crnagoraput, onda morate da znate da vi nemate drţavni resurs kojim moţete da
odrţavate puteve. To je komplikovano, ali ću vam objasniti, nije problem. Znaĉi, u ovom
sluĉaju draţava Crna Gora se suoĉila sa jednom tuţnom istinom da sistem za ovakve
situacije ne postoji zato što...
Molim Vas, gospodine predsjedniĉe, ako hoćete ovoga akademika Vukovića da
smirite, molio bih Vas, jer dekoncentriše me. Radi se o veoma vaţnoj temi.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ovdje postoji samo jedna funkcija koja se poštuje, a to je poslanik.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Ne mislim da me dekoncentriše, nego da kolegu akademika zamolim. Situacija je
takva, naţalost, da to što veći broj graĊana vidi. Dakle, graĊani vide da drţava ne
postoji. To vaši funkcioneri iz DPS-a vide, lokalni funkcioneri vide, narod vidi. Doveli ste
drţavu pred kapitulaciju. Ovdje je problem viša sila, elementarna nepogoda, ali gdje je
sistem? Prvo, za rano upozoravanje, pa za preventivno djelovanje, gdje je vertikalan
koordinacija izmeĊu centralnih štabova, drţavnih organa, lokalnih samouprava i
operativaca na terenu? Samo kad je šverc imate vertikalnu koordinciju, srećom snijeg je
pao, nema šverca prema Kosovu. Ne moţe, magarad ne mogu preko dva metra, ni
konji, ni traktori, znaĉi šverc je stao. U ovom sistemu koji ste napravili, znam da nemate
rješenja, zato što ne moţemo izmjenama zakona. Moţemo mi donostiti zakon o
elementarnoj nepogodi. Gledao sam jednu nadrealnu sliku, mislio sam da je „Top lista
nadrealista“, naša vojska sa lap topovima sjedi u jednom štabu i preko nekog projektora
simulira situaciju na zidu. Vaš sistem funkcioniše na veb sajtu, vaš sistem funkcioniše na
prezentacijama. Doveli ste drţavu na nivo nevladine organizacije gdje sve funkcioniše,
ali u virtuelnom svijetu. Ovdje moramo da se suoĉimo sa ĉinjenicom da moramo ponovo
da razmislimo o ulozi drţave u organizaciji ţivota u Crnoj Gori. Drţava mora da bude
jaka, drţava mora da bude sposobna, drţava mora da bude spremna i drţava mora da
bude organizovana. Kad ste prodali Crnagoraput, zašto Bemaks nije dao svoje mašine?
Uvedite vanredno stanje, uzmite Bemaksove mašine i dajte da se ĉiti sve po Crnoj Gori.
Zašto vojska nije izašla onako kako je izlazila kada sam ja bio vojnik, po nareĊenju da
se izlazi da se ĉisti? Zašto? Zato što je vojska sa lap topovima, umjesto lap topova dajte
im lopate ili lop topove, neka rade na terenu. Napravili ste od svih u Crnoj Gori politiĉare,
diplomate, filozofe, a kada dodje elementarna nepogoda ne moţete da skupite 20 ljudi
da rade svoj posao. Dajte da sjednemo i da se dogovorimo o sistemu preventivnom i o
sistemu koji će po automatizmu djelovati, da se mi ne svaĊamo ovdje. Kada padne
snijeg djeluje se ovako, da se zna koja je obaveza poslanika, graĊanina, koja je

28
obaveza privatnika, koja je obaveza javnog preduzeća, koja je obaveza drţave i da to
djeluje kako je djelovalo, izvinjavam se predsjedniĉe samo da uporedim, da se vratim.
Ne treba nam nikakav bolji sistem nego što je bio sistem civilne zaštite u socijalizmu.
Ako ne znate kako, slobodno prepišite dokumenta starih komunista i socijalista, eto tako
treba da se radi.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala
U ime Kluba poslanika Nove srpske demokratije predsjednik te partije Andrija
Mandić.
ANDRIJA MANDIĆ
Dame i gospodo, nakon prošlogodišnje sramote kojoj smo bili svjedoci kada su se
dešavale poplave u Zetskoj ravnici, kada je bilo potopljeno pola Nikšića, ove godine
imamo ponovo iznenaĊenje, iako smo obaviješteni kao i prije godinu dana da će nas
pogoditi elementarna nepogoda. Šta je to bilo, zašto je drţava Crna Gora zatajila -
mislim da odgovor nije teţak. Da pitamo sve ljude u Crnoj Gori, koji vjerujem danas
prate ovu Skupštinu, kako su zadovoljni reakcijama drţave, ja mislim da bi dobili
jedinstveni dogovor, da je ovo katastrofa, da je ovo veoma loše, da je drţava
neorganizovana, da Vlada ne radi svoj posao. Dvojica odgovornih predsjednika opština
traţili su da se uvede vanredno stanje. Zašto su oni to traţili - upravo zbog onoga o
ĉemu je govorio kolega Nebojša Medojević, da bi mogli da mobilišemo veliki broj mašina
koje se sada nalaze kod crnogorskih tajkuna, da bi mogli da mobilišemo one ljude koji
ne rade ništa, da ovima drugima iz Vojske Crne Gore oduzmemo lap-topove i
angaţujemo ih da ĉiste snijeg, da policiju stavimo u funkciju kako bi pomogla graĊanima.
Umjesto virtuelne stvarnosti gdje se svake veĉeri na TV Crne Gore pojavljuje po jedan
novi crnogorski heroj koji je pomogao nekoj starici ili je sa sankama pomogao nekom
drugom ĉovjeku, nama je potreban sistem koji će odgovoriti zahtjevima većine graĊana
Crne Gore.
Ako imamo jedan magistralni put prema sjeveru, koji vodi prema Srbiji, ako
imamo magistralu koja ide od Mojkovca prema Ţabljaku i prema Pljevljima i nijesmo u
stanju da to oĉistimo u vrijeme padanja snijega koji je najavljen pet dana prije nego što
je pao, onda to moţe najbolje da nam kaţe koliko smo mi organizovani, koliko smo mi
ozbiljna zemlja, koliko naše sluţbe rade svoj posao i nema nikakvih izgovora. Nema
potrebe da bebe iz Bijelog Polja spašavamo helikopterima, jer taj magistralni put od 120
km deset dobro organizovanih ljudi i deset dobro organizovanih mašina mogu da
odrţavaju u uslovima potpune prohodnosti u svako doba i dana i noći i na veće
elementarne nepogode od ovih koje su zadesile Crnu Goru.
Ja sam razgovarao prethodnih dana sa našim ljudima iz Pljevalja i Bijelog Polja i
Berana i oni su me obavijestili da uopšte nije uslijedila pravovremena reakcija kada je
snijeg poĉeo da pada, da mašine odmah nijesu izašle da rade svoj posao, nego kada su
se nagomilale ogromne koliĉine snijega onda su se pojavile i to sa veoma velikim
problemima. Juĉe sam gledao ispred dnevnog lista Dan te mašine koje su se pojavile iz
Vatrogasnog društva Podgorice, vjerujte, to su muzejski primjerci, to je sramota. Mi
imamo avion Vlade koji je u svoje vrijeme bio jedan od najskupljih u Crnoj Gori, naši
funkcioneri se voze najskupljim automobilima. Za “eskorte” i za pratnju raznih
funkcionera trošimo stotine i stotine hiljada eura, a ne moţemo da nabavimo ĉetiri, pet
pristojnih kamiona kojima bi se oĉistila Crna Gora. To je sramota i to je odgovornost ove
vlasti. Smanjite broj tjelohranitelja i onih automobila koji navodno...(Prekid) i te pare

29
uloţite za ĉišćenje Crne Gore, mi nećemo imati nikakav problem. Ali, taj novac je
potreban za reklamiranje odreĊenih politika i reklamiranje odreĊenih liĉnosti. Ja vas
pozivam u ime onih ljudi koje predstavljamo u ovoj Skupštini da odustanete od takvog
naĉina ponašanja kako bismo mogli nešto i da uradimo za graĊane Crne Gore.
Hvala vam.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Mandiću.
Pogledajte koliko je vatrogasnih kola kupljeno u Crnoj Gori prije tri godine. Ja ĉak
mislim da smo potrošili mnogo novca na to, pogledajte koliko ih je. Mislim da smo
potrošili 20 miliona na vatrogasna kola.
Mislim da smo ĉak i previše potrošili, mislim da je bila velika cifra.
Izvolite, kolega Banoviću.
BORISLAV BANOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Poštovane kolege, smatrao sam da je motiv našeg okupljanja danas povodom
ove teme i poziv premijeru Lukšiću, odnosno ministru Brajoviću da dobijemo kvalitetnu
informaciju o tome kakvo je stanje na terenu i da kao Skupština, kao najviši drţavni
organ koji ima nadleţnosti i u ovakvim situacijama, razmotrimo svoju ulogu u tome i
damo doprinos poboljšavanju te situacije.
MeĊutim, ĉini mi se da sada stvari idu drugim tokom, koji bih ja pokušao da
svojom diskusijom zaustavim. Dakle, ovo nije prilika za politiĉke promocije i prikupljanje
politiĉkih poena, mislim da to nije ni ukusno zbog onih ljudi koji ţive u priliĉno teškoj
situaciji danas u svojim domovima, u odreĊenim krajevima zemlje, bez struje, sa veoma
lošim komunikacijama, nego je prilika da vidimo kako mi kao Skupština i kao poslanici
moţemo doprinijeti poboljšanju stvari. Mi kao Skupština i kao poslanici moţemo,
svakako, da analiziramo ko je što i koliko uradio, kako je uraĊeno i da li je bilo propusta,
da li je bilo malo ili mnogo mehanizacije na nekom sektoru, da li je ta mehanizacija stara
ili nije. Ĉini mi se da to ove vanredne prilike ne dozvoljavaju da danas o tome
razgovaramo i na tome gubimo vrijeme, nego da prepustimo organima koji su za to
zaduţeni da rade.
Po onome kako je do sada raĊeno, ja bih rekao da je u tim uslovima sasvim
dobra stvar odraĊena. Na ţalost, dvije ţrtve su nastale. Da li je dobrim radom sprijeĉeno
da tih ţrtava bude više ili nije, ponavljam još jednom, konaĉni sud ovaj parlament i
odbori ovog parlamenta treba da daju ubuduće.
Ono što mene interesuje i poslanike Demokratske partije jeste ono što nijesmo
ĉuli iz izlaganja gospodina ministra, kakve su najave vremenskih prilika za naredne dane
i u odnosu na to kakva je organizacija sluţbi nadleţnih za to, koja su to kritiĉna mjesta.
Da li vi kao ministar, odnosno Vlada, dajete neku preporuku u tom smislu Skupštini, da li
bi zavoĊenje vanrednog stanja u cijeloj drţavi ili u odreĊenim segmentima nešto
poboljšalo ili ne?
Mislim da je to jedna od dilema koja se ovdje otvara i nama su takve informacije
prvenstveno potrebne da bi o njima danas promišljali. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.

30
Skupština donosi odluku, ali odluku mogu predloţiti drugi zakonski predlagaĉi,
Vlada prije svega. Mi moţemo sami, ali moţe i Vlada predloţiti odluku o vanrednom
stanju.
Idemo dalje.
U ime Kluba SNP-a će kolega Šljivanĉanin koji ima najviše iskustva sa snijegom,
od svih nas.
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Gospodine ministre, mi iz Socijalistiĉke narodne partije ne moţemo se sloţiti sa
vašom informacijom podijeljenom u ovom visokom domu sa svim poslanicima, o onome
što je bilo. Mogli smo da se informišemo iz sredstava informisanja svih ovih dana koji su
iza nas. Nas u Socijalistiĉkoj narodnoj partiji posebno interesuje da li se Savjet za
odbranu i bezbjednost sastajao, jer on jedini predlaţe ovom visokom domu uvoĊenje
vanrednog stanja.
Ta bi inforamcija znaĉila za sve nas koji sjedimo i za sve graĊane koji nas slušaju
danas, o kojim je stvarima raspravljano na toj sjednici Savjeta i koji su razlozi opredijelili
da se ne predloţi Skupštini uvoĊenje vanrednog stanja. Svi mi a i graĊani znaju da je
Ustavom Crne Gore definisano da se vanredno stanje moţe proglasiti na teritoriji ili
dijelu Crne Gore i u sluĉaju velikih prirodnih nepogoda, a Zakonom o zaštiti i spasavanju
propisano je da vanredno stanje proglašava se odmah nakon saznanja za neposrednu
opasnost - sloţićemo se svakako da smo znali, jer iz meteoroloških informacija imali
smo nagovještaje za ovo što će se desiti ovih dana - a istovremeno da se moţe uvesti
od nastupanja tog stanja, a moţe se proglasiti i pošto je nastupilo ako se opasnost nije
mogla predvidjeti, te da vanredno stanje za Crnu Goru proglašava se ako postoji
neposredna opasnost da će zahvatiti ili ako je već zahvatilo najmanje dvije opštine. Mi
znamo koliko je zahvatilo podruĉje Crne Gore, sjeverni dio Crne Gore, da se samo na
njega odnosi, odnosi se jedanaest opština, i ako postoji neposredna opasnost da će
zahvatiti ili ako je već zahvatilo dio ili cijelu opštinu.
Pitam sebe, vas a i nas sve ovdje koji sjedimo, da li se sastajao opet Savjet za
odbranu i bezbjednost i kakve su njegove bile preporuke ovom visokom domu i zar je on
predloţio neformalno, formalno svakako nije, da se nijesu ispunili uslovi za uvoĊenje
vanrednog stanja. Zar podaci kojima svi raspolaţemo, posebno sa sjevera Crne Gore,
da su sva sela odsjeĉena od gradskih centara, da na tim prostorima ţive preteţno
staraĉka domaćinstva, gdje ima i bolesnih i iznemoglih kojima treba obezbijediti hranu i
lijekove, a u ovakvoj situaciju to je nemoguće. Šta još treba da se desi pa da bi se
oglasilo vanredno stanje, zbog ovakvih prirodnih nepogoda i stvorila zakonska
pretpostavka da se shodno Zakonu o zaštiti i spašavanju mobilišu svi ljudski i materijalni
resursi radi otklanjanja mogućih posljedica?
Opština Pljevlja zvaniĉno a dok opštine Pluţine, Mojkovac, Andrijevica, Šavnik
preko medija uputile su vapaj za proglašenje vanrednog stanja kako bi se upravo mogli
mobilisati svi ljudski i materijalni resursi u cilju otklanjanja mogućih neţeljenih posljedica.
Znaĉajan dio regionalnih, magistralnih puteva na sjeveru Crne Gore i danas je
neprohodan, a tek onda kakvo je stanje na lokalnim putevima. Maltene svi do jednog su
neprohodni.
Zato gospodine ministre, vi nas u vašoj informaciji informišete o onome što je bilo
i o prohodnosti regionalnih i magistralnih puteva, a šta je sa graĊanima Crne Gore koji
ne zavise od regionalnih nego od lokalne putene infrastrukture. Mi smo u SNP-u
napravili takvu jednu analizu stanja po opštinama na sjeveru pa vas pitam, šta će

31
stanovnici sela u Opštini Ţabljak, primjera radi, Brajkovaĉe, Studenaca, Šljivanska,
Pašinog polja, Male Crne Gore, Tepaca, Podgore, Nadgore, Novakovića, Šumanovaca
da ne nabrajam sve. Šta će stanovici odsjeĉenih sela u Opštini Andrijevica: Graĉanica,
ZabrĊe, Kralje, Oblo brdo, Jošanica, Kuti, Cecuti, Košutiće, Boţiće i tako dalje gdje je
lokalna mehanizacija dosta u lošem stanju i ne moţe da odgovori potrebama onih
kojima je potrebna i pruţiti na otvaranju seoskih podruĉja i vezu sa selima. Šta će
stanovnici odsjeĉenih sela?
Iz Opštine Plav primjera radi, gdje je ĉitava teritorija sela Velike, Gornje Roţanice.
Ovo nijesu podaci sa Ţabljaka, niti su pravljeni na Ţabljaku nego su dobijeni od opština
Andrijevice, Plava, Berana, Mojkovca, Bijelog Polja, Nikšića, Ţabljaka, jer sam
neposredno došao ovdje pa sam vidio kakvo je stanje ovdje a znam kakvo je gore i svih
sjevernih opština.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Izvolite, završite kolega Šljivanĉanin, završite reĉenicu, nemojte da vas
prekinemo. Izvolite, samo kraće ako moţe.
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:
Hvala.
A šta ćemo gospodine ministre, sa odsjeĉenim selima, primjera radi u Opštini
Berane gdje su odsjeĉena sela Šekular, Zaostro, Rovca, Orah, Vuĉa, Tmušići, Bubanje
itd. U Opštini Mojkovac: Slatina, Gostilovina, Crvena Lokva, Jokovići, Lepenac, da ne
nabrajam sve; u Opštini Bijelo Polje: Barice, Sokolac, Lijesna, Granĉarevo, Orahovice,
Kukulje; u Nikšiću Ċe su sva sela prema Banjanima i Goliji, takoĊe odsjeĉena; šta ćemo
sa Opštinom Šavnik, Ċe sela Dubrovsko, Gornji timar, Slatina, Strug, Malinsko, Bare,
Krnja Jela, itd. nemaju nikakvu vezu ni sa Šavnikom, ni sa Nikšićem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Ja sam pokušao da vam dam priliku da završite, ne da nabrajate dalje.
Izvolite, zakljuĉite svoje izlaganje. Izvolite.
Molim vas, da ĉujemo kolegu Šljivanĉanina da zakljuĉi svoje izlaganje. Izvolite.
DOBRICA ŠLJIVANĈANIN:
Hoću.
Gospodine predsjedniĉe, htio sam samo da ukaţem na jedan konkretan naĉin
kako Vlada Crne Gore i njeni drţavni organi funkcionišu u ovakoj jednoj situaciji. Ono što
smo se oslonili na Crnagoraput, znam jer sam tih dana bio na Ţabljaku, znam šta je
radial njihova mehanizacija. Dobar dio, da li po priĉi, da li po istini, bio je u Podgorici pa
nije mogao da se transformiše prema sjeveru, ali ono što ovih dana vidim, primjera radi
u Podgorici, baĉene soli na podgoriĉkim ulicama. Siguran sam da je više baĉeno soli
nego na regionalnim i magistralnim putevima Crne Gore od poĉetka zimske sezone. To
nijesu uslovi za sklapanje ravnomjernog i jednakog ţivota svih graĊana u Crnoj Gori.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Oĉekujem da i na te tvrdnje odgovore nadleţni organi. Mislim da smo posijali više
tvrdnji nego snijega što je palo.

32
Hvala.
Pošto je kolega Simović bivši ministar poljoprivrede, siguran sam da će navesti
više sela nego što smo sad ĉuli.
Odgovoriću vam, ali ja mislim da se kolega Šljivanĉanin bolje razumije u seoski
pregled stanja u Crnoj Gori nego u ustavne odredbe, ali to će on proĉitati.
To je bolje u ovoj situaciji nego znati Ustav.
Izvolite.
MILUTIN SIMOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Gospodine ministre Brajoviću, mislim da je dobro što ste danas u Parlamentu i
što smo u prilici da ĉujemo neposredno informaciju od vas stanja u Crnoj Gori povodom
ove elementarne nepogode. Prije svega ţelim da ovim povodom više ne budete gost u
ovom u Parlamentu, gost povodom elementarne nepogode.
Crna Gora se ovih dana suoĉava sa novom elementarnom nepogodom, dakle sa
eksterno visokim snijeţnim pokrivaĉem. To nije lokalni problem, to je regionalni problem,
to je i širi problem, to je globalni problem. To je globalni problem koji traţi i globalne
odgovore, i evo, mislim da smo jutros svi svjedoci da imamo informaciju da je jutros
snijeg osvanuo i u Libiji, Alţiru, da je Sahara već odavno pokrivena sa snijeţnim
pokrivaĉem. To su te globalne klimatske promjene. To nije nikakva atrakcija, to je ono
što smo i mi ovdje u Crnoj Gori, naţalost, u prilici da osvjedoĉimo i da osjetimo efekte
globalnih klimatskih promjena. Te globalne klimatske promjene traţe i globalne
odgovore, ali na nama je da vidimo kakav je odgovor Crna Gora dala u odnosu na ovu
elementarnu nepogodu.
Naše mišljenje je da su nadleţni drţavni organi dali adekvatan odgovor u
granicama mogućeg, u granicama kada se ĉovjek suoĉava sa prirodom i kako reĉe
kolega Mustafić, sa boţijom voljom. I ovaj put se pokazala prepoznatljiva poţrtvovanost i
solidarnost u Crnoj Gori. Tu solidarnost i tu poţrtvovanost pokazali su prije svega
graĊani Crne Gore. Pokazale su mnogobrojne gorske sluţbe spašavanja u Crnoj Gori,
pokazali su mnogobrojni planinarski klubovi širom Crne Gore. Tu poţrtvovanost i tu
odgovornost pokazala je i ovaj put i policija, i vojska. Poţrtvovano su reagovale i
mnogobrojne medicinske ekipe širom Crne Gore.
Veoma angaţovano, a svjedoci smo svi, dananoćno su radile i ekipe
Crnagoraputa koje su bile u obavezi da odrţavaju, ni manje ni više nego 1400 km
regionalnih saobraćajnica. Poţrtvovanost i odgovornost su pokazale i mnogobrojne
vatrogasne sluţbe širom Crne Gore i mnogobrojne sluţbe komunalnih preduzeća,
posebno na sjeveru Crne Gore. Mislim da smo svi bili svjedoci te poţrtvovanosti.
Pomenuo sam vojsku, i ja mislim da bi efekti ove, negativni efekti ove elementarne
nepogode bili mnogo veći, mnogo širi, mnogo opseţniji da nije bilo te poţrtvovanosti.
Dozvolite da iskaţemo posebno ţaljenje zbog dvije nastradale osobe u ovoj
elementarnoj nepogodi, kao i ţaljenje zbog 16 nastradalih osoba na Balkanu i zbog
nastradalih 360 osoba širom Evrope.
Danas je i u Podgorici hladno. Hladno je praktiĉno na ovom jakom olujnom
vjertru, gdje praktiĉno snijeg kopni, gdje nema snijega. Moţemo zamisliti kako je tek na
sjeveru Crne Gore gdje je snijeţni pokrivaĉ metar, dva i više. Moţemo tek zamisliti
koliko je hladno i teško i u Pluţinama, i u Nikšiću, i u Šavniku, i na Ţabljaku, i u Bijelom
Polju, i u Andrijevici, Plavu, i u Roţajama, i svim ostalim sjevernim opštinama. Ja mislim
da je ovo prilika, ne danas da u ovom parlamentu, kupimo i traţimo odgovornsot, kako
su neki pokušali, jeftine politiĉke poene. Na ljudskoj nevolji, na elementarnoj nepogodi

33
da se ubiraju politiĉki poeni. To nije odlika ovoga Parlamenta. Mislim da je ovo prilika
gdje treba da damo podršku svim ovim poţrtvovanim koje sam prije nabrojio, svim
nadleţnim drţavnim institucijama. Normalno da im kaţemo da budu još odgovorniji, da
budu još efikasniji, da uspostave još kvalitetniji menadţment u kriznim situacijama, da
uspostave kvalitetnije partnerstvo privatno-javno, da pozovu normalno sve privatne
kompanije koje raspolaţu sa adekvatnom mehanizacijom, a mislim da će oni i bez
poziva da se pridruţe i da svi vrijedno krenemo i otvorimo ne samo regionalne puteve,
nego i otvorimo put do zadnjeg sela u bilo kojoj opštini u Crnoj Gori. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Simoviću.
Ako mislite da ćete pomoći atmosferi dogovora, izvolite.
OBRAD STANIŠIĆ:
Hvala Vam, gospodine predsjedniĉe.
Mislim da nije korektno od pojedinih kolega poslanika iz opozicije koji su ovdje
ispriĉali politiĉku priĉu danas, kada je većina graĊana Crne Gore u nevolji, i nijesu bili u
mogućnosti da saĉekaju odgovor ministra Brajovića na ono što treba da im kaţe na
osnovu njihove priĉe. Mislim da to najviše govori o njima ....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Stanišiću, ovdje su svi .....
Svako mjeri vrijeme koliki je nivo i intenzitet politiĉkog osjećaja, koliki opšteg. Ali,
politiĉka definicija je da je to parcijalni interes.
Hvala vam.
Ministre Brajoviću, izvolite. I da završimo sa ovom informacijom.
IVAN BRAJOVIĆ:
... rekli predsjedniĉe, mislim da svako mjeri snagu rijeĉi i svako nalazi ugao iz
kojeg će sagledati ovu situaciju i saopštiti je danas ovdje. GraĊani sve slušaju, slušaju
eventualno i odreĊene priĉe koje predstavljaju i odreĊene kritike sistema što niko ne
dovodi u pitanje, da ovdje treba kritikovati, a i malo podsmješljivih priĉa o angaţovanju
na švercu i bilo ĉemu drugom, ali svi cijene svaĉiji nastup i naravno, mislim da je
posebno vaţno kako ovo slušaju i kako ovo shvataju graĊani koji se nalaze na
ugroţenom podruĉju.
Struja je priliĉno dobra. Snabdjevenost strujom je sem Kolašina i Mojkovca, gdje
je konvoj krenuo… Mi vodimo raĉuna zbog bezbjednosti da se ne upućuju kamioni kad
god zatreba, nego da se spoji jedan konvoj pa da ide i ĉistaĉ, i pratnja policije, i da to
bude što bezbjednije. Mi nemamo autoputeve kao što znate, o tome smo godinama
priĉali, a u susjedstvu se ni autoputevi ne mogu oĉistiti. Imamo takav putni pravac koji i
po svim svojim inţinjerskim specifiĉnostima i u normalnom vremenu, u sred ljetnje
sezone moţe da bude prekinut odreĊenim odronom, i koji će onemogućiti kretanje. Tako
da svako treba da povede raĉuna o tome da li vojska koristi lap-topove ili zaista
odgovorno radi u mjeri u kojoj mi imamo kapacitete vojske. Ovo nije vojska koja je imala
brojĉani sastav, kao kada smo neki od nas bili u vojsci, nego u svojim kapacitetima i na
onim lokacijama gdje postoje kasarne. Kao što znate kasarne i vojska nije ni
razmještena u ĉitavoj Crnoj Gori. Ali, ne bave se lap-topovima, nego ĉiste i krovove
kuća, ĉiste i trotoare i rade sve ono što moţe da bi ţivot u tim mjestima funkcionisao što

olje, što korektnije, i da bi se jednostavno pruţila mogućnost, omogućio taj
svakodnevni ţivot i funkcionisanje normalnog ţivota.
Kad neko govori o tome kako ĉiste mašine. Juĉe sam imao razgovor sa
presjednikom opštine Mojkovac. On mi je rekao, da je ĉitav juĉerašnji dan, i pola
prethodnog dana, jedna mašina ka nekom seoskom putnom pravcu uspjela da proĉisti
500 m puta. Svako ko je od vas ţivio u tim uslovima zna kako to funkcioniše.
Predsjednik opštine Roţaje kaţe da im tamo nije problem mehanizacija nego što
nemaju, trenutno, uz ovolike padavine gdje da snijeg sklone sa ulice, i to se sad
pojavljuje sa ovakvim padavinama vrlo ĉesto u tim sredinama.
Da li mediji saopštavaju o dnevnim herojima, kao što se ovdje ĉulo? Zaista mislim
da bi trebalo afirmisati te ljude. Vjerujte bio sam presrećan kada sam posjetio specijalnu
anti-teroristiĉku jedinicu, i kada sam ĉuo ne njih, nego one ljude koje su spasili, i djecu iz
Albanije, i graĊane Srbije koji su se zadesili u tom konvoju, i sve druge. Mislim da to
treba afirmisati. Moram da kaţem sledeću stvar, da vi imate, poštovana gospodo
poslanici, imate dosta medijskih izvještaja u kojima se mnogo oštrije priĉa i kritikuje nego
što ste vi ovdje saopštavali. I to je slika naše stvarnosti, i to je govor ureĊivaĉke politike
tih medija. Znaĉi, mislim da smo mi potcijenili tu priĉu o herojstvu, koliko smo potencirali
ovu drugu priĉu.
Što se tiĉe vozila, ovdje je pomenuto kakva su vozila bila na saniranju poţara u
redakciji "Dana". Bio sam na licu mjesta, ali moram da vam kaţem da smo mi u Crnoj
Gori prethodnih godina nabavili 59 novih vatrogasnih vozila. Kada smo traţili da nam se
opštine obrate sa potrebama, tada iz opštine, iz Glavnog grada Podgorice nije bilo
zahtjeva za novim vatrogasnim vozilima. Ono gdje je bilo zahtjeva, mi smo za velike
pare, za uloţenih mislim 24 miliona, nabavili najsavremenijih 59 vozila, vatrogasnih
vozila danas u svijetu. A i ta intervencija je bila i poţrtvovana, i to moţete ĉuti od kolega
iz redakcije "Dana", bio sam tamo na licu mjesta.
TakoĊe, ĉula se priĉa o zavijanim selima. Naravno, vjerujte mi svaka kuća do koje
se ne moţe doći je problem, i to problem svih nas. Problem da se dostavi hrana. Ali, Vi
ste gospodine Šljivanĉanine dugogodišnji predsjednik opštine Ţabljak. Vi odliĉno znate
kolika je prohodnost bila do Male Crne Gore mjesecima u najmanjim padavinama koje
se na primjer dese. Tako da sam se ĉuo nekoliko puta sa predsjednikom opštine Isailom
Šljivanĉaninom. Trenutno je, kao što pretpostavljam da znate, Ţabljak oĉišćen i ako ne
bude padavina ĉak će biti probijena većina sela do Ţabljaka. Ali, govorim ...
Ne, ĉuo sam se...
Pazite, ja naravno, nijesam ovdje birao gradonaĉelnike i predsjednike opština po
partijskoj liniji. Provjerite kod gospodina Bajagića, provjerite kod gospodina Pupovića da
li su kontaktirani, da li im je pruţena mogućnost da za bilo kakvu intervenciju izaĊemo u
susret. Ono što mislim, time bih i završio, uz zahvalnost naravno, što ste mi omogućili da
priĉam, jeste da sam i ja shvatio poziv. Znaĉi, shvatio sam poziv za današnju sjednicu, I
došao da vas informišem i ovom prilikom na šta me je podsjetio kolega Banović.
Saopštavam Vam da po izvještajima iz Hidrometeorološkog zavoda bi trebalo da nas u
srijedu i ĉetvrtak oĉekuje smirivanje vremena, rast temperature, ali, od 10. opet
slabljenje i pad temperature, i takve temperature ostaju do 18. po tim prognozama. Ali,
shvatio sam da ovom prilikom treba da svi dodatno afirmišemo napore na sreĊivanju
stanja, da afirmišemo priĉu, da ne manifestujemo paniku iz ovog doma, nego da zajedno
udruţimo napore da se ţivot normalizuje što prije. Rekli smo da Skupština treba da je u
vanrednom zasijedanju kad god je to potrebno. Ako budemo u takvoj prilici i procijenimo
da treba predloţićemo Skupštini da proglasi vanredno stanje u dijelu drţave. Za sad ne
mislimo. Mislimo da moţemo svi da doprinesemo da normalno funkcionišu institucije,
34

35
da se normalno funkcioniše u ĉitavoj Crnoj Gori, a i da se omogući normalno
funkcionisanje i na sjeveru Crne Gore.
Kao što znate, vanredno stanje pretpostavlja i ukidanje nekih osnovnih sloboda, ili
ograniĉavanje nekih osnovnih sloboda, i u tom smislu nije ni morao Savjet za nacionalnu
bezbjednost da se saziva. U svakom sluĉaju kad Vlada ocijeni da to treba uraditi, istoga
ĉasa će Skupštini uputiti inicijativu za to.
Još jednom vam se zahvaljujem. Mislim da zaista svi odavde treba da uputimo
apel na racionalno i trezveno stanje, i da nikako ne širimo paniku. Ovdje imamo
ograniĉavanje u noćnim satima, kretanja tim putnim pravcima da se ne bi desio onakav
zastoj, a rekao sam da je tu bilo i banalnih ljudskih grešaka u preticanju ĉistaĉa, pa se,
poslije nekog vremena, zaglavi kombi do koga se ne moţe doći. Mi ćemo voditi raĉuna
da snabdjevenost strujom i energentima sjevera Crne Gore bude svakoga dana na
korektnom nivou. Naravno, negdje će biti oteţano to uraditi, ali ćemo se truditi, kao što
se ovih dana pokazuje, da to i funkcioniše u ovim vremenskim uslovima. Inaĉe, što bi
šaljivo rekao jedan predsjednik opštine sa sjevera da nije pao snijeg u Podgorici ne bi se
ovolika guţva digla oko sve te priĉe. Ja mislim da i Pluţine, i Ţabljak, i Šavnik sa ovim
ţive praktiĉno svake godine. Od neposrednih posljedica svega ovoga smrtno je stradala
jedna osoba. Mi još ne znamo uzorke smrti osobe koja je nadjena na pragu svoje kuće. I
svaki bolesnik kome nije na vrijeme dostavljen lijek veliki je problem, ali velike zemlje
mnogo bogatije zemlje u Crnoj Gori se suoĉavaju sa ovim problemima, u mnogo
izraţenijem obimu i sa mnogo većim posljedicama. Hvala Vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre Brajoviću.
Na nama je da poţelimo sreću svima onima koji su u neposrednom kontaktu sa
opašnošću elementarne nepogode. Na Vladi je da dobro isprati i odmjeri hoće li
Skupštini predloţiti odluku o uvodjenju vanrednog stanja zbog prirodnih nepogoda na
dijelu teritorije, svakako primorje nije u toj opasnosti. Skupština je na raspolaganju, kao
što vidite u zasijedanju je, i naći ćemo proceduralne mogućnosti da uradimo ako to bude
procjena Vlade. Naravno, to daje pravo i nama u Skupštini da moţemo uraditi isto ako
mislimo da će to pomoći u ukupnom stanju, ali slaţemo se sada je najvaţnije da
upregnemo to snage što imamo i organizacije koju sada raspolaţemo, mislim da će ovo
biti jedna pouka za sljedeće korake.Tako da se iz ovih nepogoda mora nauĉiti nešto i
unaprijediti sistem. Skupština traţi konstantno unapredjenje sistema, a za odgovornost
ima vremena kad suminiramo sve rezultate i kada opasnost prodje.
Hvala vam, kolege, hvala ministru i pomoćniku iz operativnog štaba.
Mi se vraćamo taĉki dnevnog reda - Zakon o crnogorskoj akedemiji nauka i
umjetnosti. Ostalo nam je još sat i po. Zaustavili smo se kod kolege Radulovića. Ṥutra
su planirana radna tijela i nastavak Skupštine nadam se u 13 ĉasova.
Izvolite, kolega Raduloviću.
BRANKO RADULOVIĆ:
Kolega Krivokapiću, opet ste upotrebili floskulu da uĉimo,uĉi KAP, autoput, uĉi
Ţeljezaru, uĉi ratove, uĉi nevrijeme, uĉi vrijeme. Kada ćemo nauĉiti, gospodine
Krivokapiću, moţete li mi odgovoriti, kada ćemo kao ostali normalni svijet poĉeti da
ţivimo i radimo? Ima li nade, ima li toga, što mislite Vi?
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:

36
Ne bi bilo politike da su ljudi sve nauĉili. Mi moramo uĉiti, iz svih prilika se nešto
nauĉi i svaki dan i vi i ja, nadam se.
BRANKO RADULOVIĆ:
Ja sam nauĉio, zato sam uvijek u pravu, ali Vi stalno uĉite.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ţao mi, ja moram da uĉim još, a Vi ste sve nauĉili.
BRANKO RADULOVIĆ:
Pa, što me ne slušate za mnoge stvari?
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Evo, pokušavam da vas ĉujem za ono što ste u pravu.
Izvolite.
BRANKO RADULOVIĆ:
Koleginice, potpuno razoĉarenje, fijasko. Htio sam da vratim priĉu o neĉemu što
je normala, o neĉemu što je standard, o neĉemu što je naša zbilja, o neĉemu što nije
politika i politikantstvo.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Raduloviću, samo da Vas prekinem da bih vam pomogao, jer kolege iz
Nove i DPS-a imaju komunikaciju koja oteţava vaše pravo na slobodno izlaganje, ali ja
bih htio da vas svi ĉuju u vašem slobodnom izraţavanju.
BRANKO RADULOVIĆ:
MlaĊana koleginice, potpuno razoĉaranje. Pitao sam Vas po taĉnim kriterijumima,
meĊunarodnim, svjetskim, Ċe smo, kakvi smo i što nas oĉekuje, a vi meni okolo naokolo.
GospoĊo, u vezi vaših referenci htio sam samo da stavim sve, nikako da vas uzdignem
ili potcijenim, ali da vas stavim na pravo mjesto. Zakljuĉio sam da su vaše pobude i da
ste došli tu zbog politiĉkih kriterijumima, a ne nikako iz neĉega što znaĉi uistinu
utemeljenje u nauci. Omanuli ste što se tiĉe ovoga zakona, i to zbog jedne stvari. Zašto
nijeste stavili u zakonu da osim redovnih, vanrednih, dopisnih postoje i poĉasni
akademici?Zašto to kaţem?Zato što je ovo vraćanje iz 1976.godine, 1976. godine
dekretom Saveza komunista Crne Gore proglašeni su mnogi nauĉnici za akademike.
Danas novim dekretom gospodina Đukanovića će to biti još u većem obimu. Logiĉno je
onda i oĉekivati da sa onim što znaĉi poĉasni bude i glavni ĉovjek Crne Gore.I ţao mi je
što sam predao svoje amandmane, što nijesam to dovršio da postoje i poĉasni ĉlanovi.
Ako je taj ĉovjek mogao da postane mirotvorac i glavni mirotvorac odavde u Crnoj Gori
gospodin Đukanović, a znamo koje je zlo pravio po Crnoj Gori dvadeset godina dana, od
Dubrovnika pa ćeraj dalje, zašto da mu ne dademo i titulu poĉasnog akademika? To je
naša sprdnja i sramota sa Crnogorskom naukom. Danas u Crnoj Gori, što se tiĉe nauke
vlada aršin - ja tebe serdare, ti meni vojvodo. Ko je sve postao doktor nauka danas u
Crnoj Gori, sa kojim referencama, ko je postao magistar danas posebno oni sa
društvenih nauka, to je sramno za nauku. Taĉno je postoji kriterijum što se tiĉe nauke i
nauĉnih destignuća. Uputio sam vas na kriterijum.Vi meni nijeste odgovorili što se tiĉe
tih kriterijumima.

Koleginice mladjana, postoje medjunarodni kriterijumi za nauĉni doprinos, za
inovatorstvo, za nove stvari, za pionirstvo u pojedinim oblastima. Znate li kako se stiţe
na ovaj ĉasopis koji su vrhunski ĉasopisi u svijetu, i spadaju u grupi od trideset? Stiţe se
na taj naĉin što radite pionirstvo odredjenih nauĉno istraţivaĉkih oblasti ĉetiri-pet godina
dana, što iz toga rada date neko novo saznanje, što napišete nauĉni rad, što ga
pošaljete na pravu adresu, što ĉekate godinu i po dana, nepoznate reference i recezenti,
i tek onda se objavi. Po meni akademik treba da ima dvije osobine,a to je da bude
kompetentan po meĊunarodnim kriterijumima i da ima petlju da ono što je nauĉio kaţe.
A što su naši akademici? Naši akademici 80% što se tiĉe akademije eto tako sada ću
reći Crnogorske su kompetetni. Svi iz tehnike su kompetentni, nema skoro redovnog
profesora univerziteta danas na tehnici i Prirodno matematiĉkom fakultetu koji nema ovo
što sam ja od Vas traţio.Kaţite mi ko to ima sa Pomorskog fakulteta, ko ima sa
Ekonomskog, ko ima sa Pravnog, ko ima sa Filozofskog fakulteta. Niko. Kako to moţe
biti akademik? Ne moţe to biti akademik, to moţe biti sprdnja. Obaveza akademika je
da priĉa nauĉnu istinu. Znate koliko se priĉalo ovih dvadeset godina dana kada je Crna
Gora bila na ivici gradjanskog rata, kada je Crna Gora bila u osvajanjima i u pohodima
da osvaja tudje teritorije, kada je Crna Gora postala zatoĉenik kolonijalnih ugovora, kada
Crna Gora danas ima strukturu proizvodnje koje treba Vi i ja i svaki profesor univerziteta
da se stidi? Ingot, bukva,ugljeniĉni ĉelik to je naša struktura, nema niĊe u svijetu. Zbog
toga nijesam htio da budem, niti da idem na sastanke Crnogorske akademije, a o toj
drugoj, nijesam ni pomislio. To je politiĉki projekat, to moram da kaţem, iako sam
pripadao tome 90-tih godina. Znate li Ċe su bili ti ljudi 1990. godine? Krili su se, i oni
danas mašu sa crnogorskom zastavom, niĊe nikoga od njih nije bilo. Oni danas zbog
crnogorstva hoće da postanu akademici. To je tuga i nevolja. Zbog toga sam predloţio
17 amandmana, i to u potpunom saglasju sa svojim kolegama, akademicima koji su moji
drugari, prijatelji, koje cijenim, kojih ima u ovim tekstovima, ĉijih nauĉnih radova ima kao
i moj, ministrice, moram da kaţem, što, takoĊe, imam nauĉnih radova u najeminentnijim
ĉasopisima svijeta, ali s tim ne mašem. Znate li kako smo ih objavljivali? Objavljivali smo
ih sa nauĉno-istraţivaĉkim radom objedinjnim na Univerzitetu u Skoplju, Beogradu,
Ljubljani, Birmingenu, Luvenu, Oksfordu, radili smo šest sedam godina dana. Radili smo
to i na Institutu za tehniĉka istraţivanja, na Institutu za crnu metalurgiju. Tamo su bili
genijalci. Sve ste uništili. Ne postoji nauke, ne postoji laboratorije danas u Crnoj Gori, a
vi mašete neĉim. Sve je uništeno, shvatate li da je sve uništeno. Zbog toga, hoću da se
kao što ću, ako ikada budem vlast, ili svoju diplomu doktora nauka, doktorirao sam u
Beogradu, biće izvršena revizija svake doktorske disertacije. Je li sramota, koleginice,
da taj Guru bude ĉlan Crnogorske akademije nauka? Kako da ja sjedim s njim u tome,
kada nije objavio nijedan nauĉni rad na nivou regiona, a ne o ovome što Vi i ja priĉamo,
kada je izmislio ĉasopis, kako se ono zvaše, ... rasprave, kada su oni objavljivali nauĉne
radove tu? Kako onda neko moţe da bude mentor, kako neko moţe da bude doktor
nauka koji je pisao u Pobjedi ili ko je pisao u tome ĉasopisu? To je lakrdija i sprdnja.
Zbog toga treba izvršiti reizbor kao što je Francuska akademija nauka napravila.
Ĉetrdeset akademika su tamo. Polovina od tih ĉetrdeset akademika su moţda
nobelovci. Znamo da ih u Ameriĉkoj akademiji koja je privatna akademija ima 200
nobelovaca, neki su ţivi, neki su mrtvi, sve top u svijetu. Kaţite mi koliko će danas kod
nas da ima akademika, 60? Kakvih 60 akademika sa ovakvom Crnom Gorom, sa
ovakvim referencama, 20 je dovoljno i 10 vanrednih, pa ćemo onda, gospodo, da
napravimo reizbor po jasnim kriterijumima, svi iz tehnike i sa prirodno matematiĉkih će
postati tamo. Ta gospoda sa ekonomije neka uĉe drugu ekonomiju, a ne neoliberalni
koncept. Znate li koliko su teške doktorske disertacije ....(Prekid) Ovo je velika priĉa i
37

38
strašno bih volio da se sav potencijal i znanje iz Crne Gore objedini. Imaćete moju
podršku ako ide na tom planu. Znate li spoljašnju evaluaciju jedinica, kada budemo
napravili zakon? Hajmo da izmijenimo da mora da postoji spoljašnja evaluacija, da se
Ċacima koji uĉe priznaje ta diploma u Evropi. Znate li koliko će dobiti, što se tiĉe
Univerziteta Crne Gore? Pola. Onaj u Donjoj gorici na ĉelu sa tim ĉovjekom koji nema
referenci, niko. Znate li koliko će dobiti, što se tiĉe kadra, treći univerzitet Mediteran,
trojicu ih poznajem, moje su kolege, što zasluţuju da budu akademici? Ostali ne
zasluţuju da budu profesori Univerziteta.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Raduloviću.
Sljedeće izlaganje je, u ime Kluba Bošnjaĉke stranke, Suljo Mustafić. Izvolite.
SULJO MUSTAFIĆ:
Uvaţene dame i gospodo, uvaţena ministarko Vlahović,
Mi smo i na matiĉnom odboru imali veoma obuhvatnu i široku raspravu o
današnjoj taĉki dnevnog reda. Zaista je ta rasprava pokazala visoko interesovanje
poslanika, ali pokazala je i visoko interesovanje javnosti, kao i ona rasprava koja se već
mjesecima u Crnoj Gori odvija upravo po pitanju ovog zakonskog projekta. Ovaj
zakonski projekat mi u Bošnjaĉkoj stranci doţivljavamo u istinu kao pokušaj
objedinjavanja nauĉnih potencijala u Crnoj Gori i kao pokušaj objedinjavanja elitizma
dvije institucije. Smatramo da i jedna i druga institucija i institucija koja se zove
Crnogorska akademija nauka i umjetnosti i druga koja se zove Dukljanska akademija
nauka i umjetnosti, imaju znaĉajan niz stvaralaca, istaknutih društvenih radnika,
pregalaca, nauĉnika, javnih djelatnika, umjetnika koji sigurno svojim stvaralaštvom
zasluţuju akademsko zvanje. Naravno, o dometima i referencama bilo koga od njih,
smatram da ovaj dom ne bi trebao da raspravlja, o tome neka raspravlja nauĉna javnost
i raspravljaće istorija, što je najvaţnije, dakle svakome će suditi prema svojim
objektivnim parametrima.
U svakom sluĉaju, smatramo da buduća Akademija nauka treba da odraţava
upravo taj sabor elitnog nauĉnog i stvaralaĉkog potencijala u Crnoj Gori, ono što sve
akademije u svijetu odraţavaju. TakoĊe, oĉekujemo i vjerujemo da bi ta institucija
trebalo da odraţava i realnost društva Crne Gore, odnosno realnost društvenog bića
Crne Gore, koje je po svom karakteru multikulturalno, multireligijsko, multijeziĉko,
multivjersko itd. MeĊutim, naţalost, u nazivu ovog zakona, u nazivu institucije koju
kanite formirati nijesmo prepoznali to da ona odraţava realnost današnje Crne Gore.
Naime, ako akademija, recimo u okruţenju, imamo ih niz, Akademija nauka Albanije
nosi takvo ime, Akademija nauka Kosova, Akademija nauka Bosne i Hercegovine, ako
idemo dalje Akademija nauka Sjedinjenih ameriĉkih drţava ili Akademija nauka Turske,
dakle nose imena drţave, a ne u prefiksu nego u dodatku, onda ne vidim razloga zašto
se i u Crnoj Gori, pogotovu što time objedinjava svu razliĉitost Crne Gore, ne bi to zvala
Akademija nauka i umjetnosti Crne Gore, a ne kako je predloţeno Crnogorska
akademija nauka i umjetnosti. To je naša prva opservacija koja se tiĉe ovoga zakona.
Druga opservacija kojom ţelim potkrijepiti ovo što sam rekao jeste ĉinjenica, da
dosadašnja CANU nije uopšte ili gotovo nije u dovoljnoj mjeri odraţavala realnost
multikulturne, multikonfesionalne Crne Gore. Da jeste, vjerovatno Ćamil Sijarić ne bi
prvo postao ĉlan jedne akademije u okruţenju, pa onda kasnije i ĉlan Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti. Da jeste, ne bi Jašar Redţepagić, Esad Mekuli, Redţep
Ćosja bili akademici drugih akademija, a nikada nijesu postali akademici CANU. To su

ljudi koji su ponikli sa ovih prostora i to su ljudi koji su svoje stvaralaštvo u znaĉajnoj ili
najvećoj mjeri posvetili ovom prostor, dakle literalni bardovi bošnjaĉke, albanske, ali i
ako posmatramo u cjelini i u univerzalnom smislu uopšte juţnoslovenskih, balkanskih ili
svjetskih knjiţevnosti.
Zašto, recimo, jedan rahmetli Husein Bašić nije doţivio da postane ĉlan
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti? Znamo o kakvom je stvaraocu rijeĉ. Zbog
ĉega ĉitav niz likovnih stvaralaca, umjetnika, nauĉnika i tako dalje, koji pripadaju
manjinskim nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori nijesu bili ĉlanovi CANU. To je
sasvim jasno ako uzmemo sastav ove akademije i ako uzmemo u obzir ĉinjenicu da je
ona nastala još u komunistiĉkom periodu, 70-ih godina. Smatramo da je mogla i trebala
uvaţavati realnost tadašnje Crne Gore koja je kao i današnja multietniĉka i multivjerska.
TakoĊe, smatramo da i druga akademija koja je nastala kasnije, slaţem se iz politiĉkih
razloga, ali sigurno sa nekim stvaraocima koji su i te kako imali autoriteta, prvo je
prihvatila odreĊene stvaraoce iz redova manjinskih nacionalnih zajednica, a onda ih,
najprije Huseina Bašića, bukvalno naujurila putem nekih podmetanja i pisanja u
tadašnjem Crnogorskom knjiţevnom listu, a onda dvojicu ostalih crnogorskih akademika
Zuvdiju Hodţića i profesora Šerba Rastodera natjerala da zamrznu svoje ĉlanstvo tada
u toj akademiji. Hoću da govorim o problemu odnosa prema stvaraocima, knjiţevnicima,
piscima, autoritetima koji potiĉu iz redova manjinskih nacionalnih zajednica.
Ako govorimo o sabornosti znanja, elitnoj sabornosti znanja, stvaralaštva,
pregalaštva i tako dalje, onda se kroz to mora odraţavati i multietniĉko biće Crne Gore.
Gospodin Banović je govorio o profesoru Miloševiću, jednom stvaraocu iz Boke koji je
pripadao jednoj drugoj nacionalnoj zajednici koji je ostavio nevjerovatan trag u
istraţivanju stvaralaštva, renesansnog stvaralaštva, prije svega, i stvaralaštva
istoriografije, kome takoĊe nije bilo mjesta u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti.
To nije vaša krivica nije to na vašu adresu, govorim o neĉemu što je suštinski
problem i problem koji je već decenijama prisutan u Crnoj Gori, ali govorim o onome što
jeste dio vaše odgovornosti,a to je da ovaj zakon je trebalo da se zove Zakon o
Akademiji nauka i umjetnosti Crne Gore i da se kroz naziv, a i kroz neke ĉlanove na koje
smo podnijeli konkretne amandmane, prepozna njen multivjerski, multietniĉki milje i
prepozna društvena realnost. Ne trebamo robovati trendovima koji su u nekim drugim
drţavama na Balkanu bili prisutni poĉetkom 90-ih da se sve prepoznaje kroz ime
jednoga naroda ili jedne nacije. Mislim da to nije dobro i mislim da to izaziva jednu
rezervu kod pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica prema takvim projektima i
prema institucijama koje se imenuju na takav naĉin. Ako se to zove Akademija nauka i
umjetnosti Crne Gore, takva institucija ne znaĉi da je ona manje crnogorska, ali znaĉi da
će se drugaĉije prema njoj, govorim i o toj kategoriji da je ime nomen est omen, da je
ime znak, prepoznati drugaĉije Bošnjaci, Albanci, Hrvati i svi ostali narodi koji ţive u
Crnoj Gori ako se ona zove Akademija nauka Crne Gore, naravno i Srbi, prepoznati na
drugaĉiji naĉin i drugaĉije se odnositi prema Akademiji nauka i prema drugim
institucijama koje u svom nazivu baštine svu raznolikost Crne Gore. Smatramo, i to su
naši konkretni amandmani, amandmani koji se tiĉu naziva same institucije, samog ovog
zakona, i nekih poĉetnih ĉlanova o kojima je rijeĉ, naravno od stava Vlade, stavova
predlagaĉa i ovog Parlamenta prema tim amandmanima zavisiće i naš odnos prema
ovom zakonu od strane Bošnjaĉke stranke. Mi smo podrţali ovaj Prijedlog zakona,
smatrajući da on sluţi jednom evropskom modelu sabiranja elitnih nauĉnih potencijala i
stvaranja jedne elitne ustanove i zato smo ga podrţali na matiĉnom odboru, ali ukoliko
ne bude sluha da se kroz ime ove institucije, kao i kroz nekoliko ĉlanova, prvih ĉlanova,
koji odreĊuju njen sam karakter ne prepozna multietniĉki karakter Crne Gore, na šta
39

40
smo ukazali našim amandmanima, mi ćemo biti u prilici da ne prihvatimo, odnosno da
ne moţemo glasti za takav Predlog zakona. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega.
Sljedeća diskusija je u ime albanskih partija, gospodin Mehmet Bardhi.
MEHMET BARDHI:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovana gospoĊo ministarka,
Veoma rano, još kao uĉenik srednje škole, a pogotovo student krajem 60-ih i
poĉetka 70-ih godina, pokušao sam da saznam ulogu i cilj nauĉnih institucija -
akademija.
Tada u tim akademijama u bivšoj Jugoslaviji skoro i nije bilo nijednog, ili vrlo
rijetkog, nauĉnog ĉlana Albanca. Analizirao sam da li je to moguće, ima li ih ili nema,
zbog ĉega i tako dalje. Ne zbog toga što nije bilo nauĉnih radnika, istraţivaĉa Albanaca,
jer u to vrijeme imali smo, mogu vam reći, najmlaĊeg doktora nauka gospodina Derivš
Roţaja koji je tada doktorirao sa 23 godine u toj Jugoslaviji i bio je i prvi rektor
Univerziteta u Prištini, nego zbog toga što su i ove visoke nauĉne institucije, akademije
nauka i umjetnosti, bile rezervisane za nauĉnike povlašćenih naroda i te uvaţene
vrhuške. Dakle, Albancima su unaprijed bili rezervisali neko drugo mjesto ili neke druge
poslove, da šegaju drva, da ĉiste tepihe. Mislim da je ĉaša prelila ĉak i slatku vodu i
naravno poĉeli da razmišljaju i da formiraju svoju akademiju nauka i umjetnosti. Ali tada
ipak su formirali Akademiju nauka u umjetnosti Kosova ne akademiju nauka i umjetnosti
Albanaca Kosova ili Albansku akademiju nauka i umjetnosti Kosova, nego Akademia e
Shkencave dhe e Arteve e Kosovës, što na slovenskim jezicima koje sada dosta znam,
Akademija nauka i umjetnosti Kosova koja je formirana ĉak negdje mislim 1975. godine.
Onda imamo Akademiju nauka i umjetnosti Albanije, ovdje su već rekli. Dakle, opet
nema Albanska akademija umjetnosti nego Akademija nauka i umjetnosti Albanije.
Došla su sva ova vremena, pamet moţda nekad nazad nekad šta ja znam
prethodi nekome i neĉemu, pa smo došli da u Crnoj Gori budu dvije akademije nauka i
umjetnosti. Jedna CANU, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, a druga Dukljanska
akademija nauka i umjetnosti. O razlozima i potrebama formiranja neću govoriti, ĉak
nisam moţda ni kompetentan ili ne bih trebao sada ja da govorim. Ali ću ipak ovdje
ovom prilikom hoću da podsjetim da prilikom donošenja budţeta Crne Gore prije
nekoliko godina, ovaj dom, ova vlast, ova većina, odbila je moj amandman sa kojim sam
ja predloţio da i DANU, dakle i Dukljanska akademija nauka i umjetnosti, bude korisnik
budţetskih sredstava drţave Crne Gore.
E sada, evo imamo sada ovo. Šta je bilo tada i šta sada. Ali, opet kaţem, i zato
ne bi trebalo ja da govorim, naravno, kako nije bilo uvaţena ministarko, konsultacija sa
nama, ne samo sa politiĉarima, smatram da ćete i vi liĉno, ali i vlast, biti, dakle
odgovornost će biti vaša što će Albanci u Crnoj Gori biti primorani da i ovaj još jedan
slobodan prostor da naĊu svoj put.
Sljedeće, ĉlan 2 ovog predloga zakona, isto tako za nas je neprihvatljiv jer po
znaĉenju, dakle po definiciji je jednostran, jednosmjeran i jednonacionalan. Izvolite pa
proĉitajte i onda dajte da vidimo da dešifrujemo. Akademija je ustanova od posebnog
drţavnog i nacionalnog znaĉaja, molim vas‚ šta mislite da ime nacionalni vi identifikujete
sa drţavom. Mislim da vi u Crnoj Gori, u ovoj drţavi, sa ovim granicama, ne moţete jer
nije to tako. Ne moţete to tako. Ali, u ovom sluĉaju, uvaţena gospoĊo ministarko,

41
apsolutno mi Albanci ni albanski klub Albanskih poslanika nemamo ništa protiv da bude i
akademija nauka i umjetnosti Crnogoraca, ništa protiv. Hoćete, sve u redu. To je sve u
redu.
Dakle, u svim ovim, ali jednostavno, ako mislite da treba naći mjesta i za nas,
onda naziv treba da bude kao što je i Ustav Crne Gore, mada taj ustav, mi nijesmo
uĉestvovali u donošenju, mada taj ustav nije obezbijedio sve što smo mi traţili da
oslikava realnost Crne Gore kao višenacionalnu, kao višeetniĉku, kao viševjersku. Mi
govorimo da je Crna Gora graĊanska, kao da neko drugi bi trebao da bude marskovska,
seljaĉka, ne znam kako, mada znamo u kom pravcu se kaţe i graĊanska.
Molim vas, dakle u ovome ja sam mislio da je trebalo ipak da vršite više
konsultacija i sa i u ovoj grani i, naravno, uvaţavati realnost. Uvaţavati Crnogorsku
akademiju nauka i umjetnosti, uvaţavati i Dukljansku akademiju umjetnosti, uvaţavati
ĉlanove i jedne i druge akademije i naći taj prostor gdje bi trebalo da ipak Crna Gora
bude i na tom nauĉnom nivou kao najvisoĉijem, najviše te nauĉne institucije da budu tu,
ipak predstavljeni i predstavljena realna Crna Gora.
Ja ću da podnesem jedan amandman koji će biti dosta precizan, ali razmislite oko
ĉlana 2, dosta toga morate mijenjati ako ţelite da imate i naš glas.
Hvala lijepo.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, kolega Bardhi.
Dame i gospodo, mi nećemo imati prenos dalje od 17 sati, za koji minut zapravo
izlazimo iz direktnog prenosa, zato predlaţem da zakljuĉimo današnji radni dan.
Nastavljamo sjutra u 13 sati.
Prije toga rade odbori.
Dakle, nastavljamo sa ovom taĉkom. Zaokruţili smo prvi krug u ime klubova,
nastavljamo diskusije.
Hvala vam.
08.02. 2012. u 13.35h
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Dame i gospodo, predlaţem da nastavimo sa radom.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti. Imali smo juĉe prvi krug izlaganja u ime poslaniĉkih klubova.
Prije nego nastavimo raspravu, u ime predlagaĉa ministarka je traţila rijeĉ da
pojasni i osvrne se na ovaj dio rasprave iz prvog kruga. Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedavajući.
Uvaţeni poslanici, hvala vam na svim sugestijama i komentarima koje smo juĉe
ĉuli. Ja sam paţljivo saslušala stavove i sugestije svih poslaniĉkih klubova. Ako nemate
ništa protiv, nekoliko pitanja koja su bila dotaknuta dodatno ću razjasniti, kako bih
olakšala dalji tok rasprave.
Prvo pitanje bilo je vezano za ulogu Akademije u pripremi zakona o CANU,
pomenuto je to u nekoliko navrata. Crnogorska akademija, što se nas tiĉe, vrlo aktivno je
uĉestvovala u izradi ovog zakona i zahvalni smo Akademiji na odreĊenim sugestijama
koje su dali. U tom smislu, 15, od ukupno 38 ĉlanova zakona usklaĊeno je sa onim što je
Crnogorska akademija nauka od nas traţila. Ovo je i prijedlog zakona koji nam je

42
Crnogorska akademija uputila. Sve ovo što je obiljeţeno je uglavnom iz tog nacrta
njihovog zakona prihvaćeno, a usaglasili smo se i oko djelatnosti Akademije. Akademija
je u svom prijedlogu zakona, u ĉlanu 15 dala prijedlog djelatnosti koji je u najvećoj mjeri
usvojen, s tim što je djelatnost proširena i na neka strateška dokumenta koja su od
vaţnosti za Crnu Goru, a koja će biti u djelatnosti Akademije, kao što je enciklopedija.
Drugo, ĉulo se da je prijem u Akademiji limitiran samo za ĉlanove Dukljanske. I u
svom uvodnom izlaganju sam nagovijestila da praktiĉno dva ĉlana ovog zakona se
odnose na prijem i da se ĉlan 31 odnosi na prijem akademika iz Dukljanske akademije
nauka, da ĉlanom 32 Akademija ima pravo da proširi do onog broja koji će statutom
odrediti, broj i izvrši takozvanu dopunu akademika do odreĊenog broja koji će
determinisati. Kad smo već kod broja ĉlanova Akademije, ĉulo se da bi trebalo limitirati
taj broj. Ja sam već rekla da je Akademija zatraţila i dobila da Statutom reguliše broj
ĉlanova redovnog sastava, ali ću vas podsjetiti koji je to broj ĉlanova u regionu, da ne
bismo mislili da naša akademija pretenduje da ima znaĉajno veći broj akademika.
Srpska akademija u radnom sastavu (radni sastav akademije su redovni i
vanredni ĉlanovi, bez inostranih) ima 144, Hrvatska 194, Bosna i Hercegovina 51 ĉlan,
Slovenija 101 i Makedonija 93. Tako da naša akademija ne moţe pretendovati na neki
broj koji će ugroziti regionalnu harmoniju.
Što se tiĉe naziva akademije, ja sam zaista zahvalna, iz više klupa se ĉula
polemika vezano za naziv akademije. Mi zaista o tome nijesmo razmišljali inicijalno, jer
naziv akademije trebalo je da oslikava njen kontinuitet, kontinuitet institucije koja već 40
godina nosi taj naziv. To je bio jedan razlog zbog kojeg naziv akademije uopšte nijesmo
tangirali u okviru prijedloga ovog zakona. I drugi naš suštinski razlog jeste da u
uporednim pravnim sistemima koje smo konsultovali, a koji imaju zakon o sopstvenoj
akademiji nauka i umjetnosti, te akademije nose jedan prisvojni pridjev koji je zapravo od
naziva drţave. Tako imamo Rusku akademiju, Srpsku akademiju, Hrvatsku akademiju,
Slovenaĉku, Makedonsku, Francusku, Njemaĉku, i da ne nabrajam sve akademije koje
ne nose taj nacionalni prefiks u nazivu, već samo taj prisvojni pridjev koji je izveden
zapravo od naziva drţave. To je bila naša namjera, ali svakako hvala vam, otvorili ste
nam jedan novi aspekt o kojem ćemo ozbiljno razmisliti do momenta kada zapravo doĊe
u ovaj dom priĉa o amandmanima. Tako da sam vam na tome zahvalna.
Odrednica od Duklje do savremene Crne Gore ĉulo se u par navrata da moţda i
nije trebala da stoji, odraţava ĉlan 77 Ustava Crne Gore, u kojem se kaţe da drţava štiti
nauĉne, kulturne, umjetniĉke i istorijske vrijednosti. Taj ĉlan je potpuno utemeljen u
Ustavu i mislim da nije trebalo da bude predlog polemike.
Dala sam pojašnjenja o nekoliko kljuĉnih pitanja, koja bi moţda mogla pomoći u
daljem toku rasprave. Zahvaljujem što ste mi dali priliku.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, ministarko Vlahović.
Imamo dva reagovanja.
Izvolite.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe,
Makar se radilo i o gostima u ovom parlamentu, moramo zaštititi javnost od
dezinformacija i posebno zaštititi integritet nacionalne Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti. Ne moţe, makar se zvao i ministar nauke, pokazati ovako i reći - ovo što je
osjenĉeno smo prihvatili, a drugo nijesmo, i govoriti o procentima, a radi se o prihvatanju

43
onog što je predloţila Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, što su faktiĉki samo
pravno-tehniĉke ispravke. Pa šta bi bilo, gospoĊo ministarko, koji bi bio razlog da
jednodušno Crnogorska akademija nauka i umjetnosti protestuje protiv ovih rješenja?
Kao da nemaju razloga za to. Nemojte da budete nekorektni, da nastavljate da budete
nekorektni, jer meĊu njima sjede ljudi koji su profesori svi su završili fakultete u Crnoj
Gori.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega KaluĊeroviću, Vi ste imali pravo na komentar izlaganja. Dozvolite molim
vas, zašto nervoza na poĉetku radnog dana?
Kolega Vukoviću, molim Vas dozvolite. Ministarka Vlahović je imala izlaganje kao
predlagaĉ, na koje ima pravo tokom rasprave, kad god se javi. Jedno su odgovori, jedno
su komentari izlaganja. Ona je traţila izlaganje da bi pojasnila. Kolege, imali ste pravo
na komentar, a ne na proceduralno reagovanje. Proceduralno reagovanje ste, na neki
naĉin, kao institut poslaniĉki zloupotrijebili, ali rekli ste to što ste ţeljeli i sad pošto se nije
ticalo procedure, dajem rijeĉ ministarki da odgovori na ovo reagovanje.
Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Dakle, ja govorim istinu, posebno u ovom Parlamentu, u ovom domu, i molim vas
da to tako i shvatite. Sa Akademijom nauka sastanci i komunikacija izvršeni su 11.
oktobra, 03. novembra, 15. novembra, 21. novembra, 28. novembra, 30. novembra. Na
osnovu njihovog predloga zakona, koji sluĉajno ovdje imam, pa sam ga i donijela i
smatrala suvislim da vam ga pokaţem, izvršene su korekcije u ĉlanovima 4, 8, 15, 21,
22, 23, 26, 31 i dva puta u dva ĉlana 31 i 35. Ja govorim istinu svuda, a posebno u
ovom domu sa velikim poštovanjem prema instituciji o kojoj govorimo, sa velikim
poštovanjem prema svim nauĉnim institucijama koje pominjem i nadasve sa velikim
poštovanjem prema svima vama ovdje, te vas najljubaznije molim da prihvatite da ovdje
govorimo istinu na osnovu argumenata. Da li se ona nekome sviĊa ili ne to je drugo, to
je predmet rasprave, ali mi ovdje govorimo istinu i taĉno, ovo je predlog koji je uputila
Akademija i sve što je podvuĉeno je prihvaćeno, svidjelo se to vama ili ne. Slaţem se, ni
ja ne volim da mašem papirima, taĉno je u pravu ste. Nećemo više mahati, ali sve što
sam rekla je taĉno.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Imamo još jednu ispravku navoda.
Izvolite, kolega Pavloviću.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Uvaţena ministarko, upravo zbog taĉnog obavještavanja javnosti, a Vi insistirate
na tome i zaklinjete se da Vi ovdje govorite istinu, ţelim da ukaţem na neke netaĉnosti u
podacima koje ste ovdje iznijeli. PoreĊenja sa Akademijom u okruţenju su oĉigledno
uraĊena priliĉno loše. Moţete lako da se još jednom informišete. Srpska akademija
nema 144, nego 160 redovnih i vanrednih ĉlanova i 105 stranih ili dopisnih ĉlanova.
Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, rekli ste nešto oko 190, Vi ste pribrojili ili taj
neko ko je prikupljao podatke je pogrešno uradio, ona ima 133 ĉlana redovna, plus
vanredna i 130 inostranih. Neko ko je vama prikupljao te podatke ili vi ste pribrojili ovim

44
ĉlanovima bez ikakvog razloga i 80-tak mladih saradnika. To je jedna kategorija koju oni
imaju posebno u svom zakonu i nema nikakve osnove da se pribraja. Preskoĉili ste da
pomete Slovenaĉku akademiju koja bi bila mnogo komparativnija za poreĊenje.
GospoĊo ministarko, 60 redovnih i 30 vanrednih je limit koji su oni zakonom definisali.
Crnogorska akademija je jedina akademija u okruţenju, a moţda i u Evropi, koja nema
zakonom definisan limit broja akademika. Kada priduţite ove iz Dukljanske akademije,
Crnogorska akademija će po broju akademika imati gotovo koliko i Slovenaĉka. Da vas
upozorim, na sajtu Crnogorske akademije nauka i umjetnosti još uvijek piše da ima 68
akademika. Otkada je taj sajt aţuriran do danas gospodin Đurović je primio još sedam
akademika u ĉlanstvo.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Pravo na odgovor, ministarka Vlahović.
SANJA VLAHOVIĆ:
Ako je već toliko vaţno da o tome pravilno informišemo javnost, onda zaista da
informišemo. Srpska akademija nauka i umjetnosti ima 94 redovna, 50 dopisnih i van
radnog sastava 18 ĉlanova, inostranih 116. Hrvatska akademija nauka ima 160 ĉlanova,
saradnika 89, dopisnika 134. Bosna i Hercegovina ima redovnih 38, dopisnih 13,
inostranih 38 i poĉasnih 8. Republiku Srpsku nijesmo pominjali, ali moţemo reći ima
ukupno 21. Slovenaĉka akademija koju sam i ranije pomenula i rekla da ima 101 ĉlana,
ima 84 redova i 17 vanrednih; 80 je dopisnih ili inostranih ĉlanova. Makedonska
akademija ima 40 redovnih, van radnog sastava 52 i dva poĉasna ĉlana.
Naši podaci su zvaniĉni, dobijeni od naših kolega iz resornih ministarstava. Vrlo
ĉesto se na sajtovima akademija nalaze podaci koji moţda u tom momentu ne
odgovaraju stvarnosti, ali podaci koje mi imamo i koje smo konsultovali su provjereni kod
naših kolega u resornim ministarstvima, u drţavama ĉije smo zakone konsultovali i koji
su bili ljubazni da nam ustupe svoje verzije zakona kroz koje smo mogli da uradimo
komparativnu analizu.
Mislim da je dovoljno u ovoj polemici. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala obostrano.
Ĉuli smo i jedne i druge podatke. Ne moţemo sada utvrditi šta je precizno taĉno,
ali je korisno da smo ĉuli i pokušali da se objasnimo. Molim vas, kolege, malo manje
nervoze, jer krenuli smo, dozvolite, nijesmo naopako, nego po Poslovniku.
Dozvolio sam ministarki novo izlaganje koje je ona traţila. Na to izlaganje imali su
poslanici pravo komentara. Ministarka je dobila pravo odgovora i sada nastavljamo drugi
krug rasprave po prijavama koje smo dobili.
Prvi diskutant je kolega Miodrag Vuković, a neka se pripremi kolega Gošović.
MIODRAG VUKOVIĆ:
Ne najavljujem diskusiju, nego traţim pravo na diskusiju.
Juĉe i danas stekao sam utisak da biste vi najviše voljeli da nas nije u ovoj sali,
pa ste se utrkivali u proceduralnim zaĉkoljicama. O ĉemu se radi? Vlada predlaţe
Skupštini da se normativno uredi jedna izuzetno vaţna oblast, prije svega u
institucijalnoj ravni, a u skladu sa suštinom ostalih politika Vlade, da pojedinci i institucije
u ovoj drţavi budu tako organizovani da svojim djelovanjem doprinose redu i napretku

zajednice, a ne suprotno. U Crnoj Gori se, naţalost, i dalje rasipaju nauĉni, struĉni i
ljudski kapaciteti, a nerijetko dolazi do njihove meĊusobne konfrontacije, što je još teţe.
Napor Vlade da tome stane na put, da se sve snage usmjere za dobro svih graĊana ove
sloţene, razliĉite, ali i tolerantne društvene zajednice, svi dobronamjerni kojima je do
Crne Gore treba da podrţe.
Juĉerašnja rasprava pokazala je visok stepen nespremnosti da se nepotrebne
podjele u Crnoj Gori prevaziĊu i suprotno tome i dalje prusutnu namjeru koja je vidljivo
politiĉki konotirana da se odrţi status kvo, da naš neveseli pratilac u demokratskom
razvoju i dalje budu konfrontacije, sukobi, nadgornjavanja, ĉesto uz korišćenje teških,
neutemeljenih i niĉim opravdanih rijeĉi i kvalifikacija. Ne vidim ništa sporno, poštovane
kolege, da se od dvije akademije nauka i umjetnosti u Crnoj Gori stvori jedna i to pod
imenom jedne od dvije postojeće i da se istoj uz obezbjeĊenje podrazumijevajućeg
nivoa akademijske autonomije omogući da uĉestvuje u nauĉnom promišljanju i razvoju
društvene zajednice u kojoj egzistira. Ne vjerujem da je bilo kome od nas stalo, ili sam u
zabludi, da se ovom priĉom vratimo u vremena prije 50 godina i da poĉnemo raspravu o
tome da li Crna Gora uopšte zasluţuje da ima svoj nacionalni univerzitet, kada kaţem
nacionalni mislim na drţavni, svoju nacionalnu akademiju nauka i umjetnosti, da ne
otvaram druga aktuelna pitanja. Upotrijebiću rijeĉi koje su korišćene prilikom stvaranja
Dukljanske akademije prije više od desetak godina. Tada je reĉeno da se ta akademija
stvara kao institucija koja treba da eliminiše zaklone koji su stvorili drugi, a koji su doveli
do antiprofesionalizma u nauci i kulturi Crne Gore, da se stvara kao protest protiv
anticrnogorstva, da su svjesni da će se susresti sa brojnim i teškim problemima u
afirmaciji crnogorske duhovnosti, poput pomenutog paralelizma, dvostrukog identiteta,
ubijeĊeni da je nastanak te akademije izraz pozitivnog odnosa renomiranih nauĉnih,
kulturnih poslanika i predstavlja korak dalje na rješavanju crnogorskih razvojnih
problema.
I bez ovog zakona bilo je prelazaka akademika u druge akademije iz Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti, pa i napuštanja tada i danas drţavne akademije od strane
mnogih umnih ljudi iz razliĉitih razloga. Niko tada nije traţio da o tome raspravljamo u
Parlamentu. Nastankom DANU u istu su prešli i istaknuti akademici CANU, pa ĉak i prvi
predsjednik Akademije nauka i umjetnosti. I šta je onda u zakonu problematiĉno? Ništa.
Predlaţe se objedinjavanje akademske strukture u Crnoj Gori, pri ĉemu se ne stvara
nova akademija, a samim tim i ne traţi da se od poĉetka, a moţda bi to trebalo da
uradimo, svi oni koji misle da zavreĊuju znanje akademika dovedu u isti poloţaj i da
konkurišu na predviĊen naĉin da taj status obezbijede. Zakonom se zadrţava statusna
sigurnost CANU. Ne dovodi se u pitanje postupak po kome su njeni ĉlanovi birani za
akademike, a u drugoj akademiji njenim ĉlanovima ukida se i status akademije i status
akademika, uz mogućnost da kroz propisani postupak mogu postati ĉlanovi jedinstvene
CANU institucije.
Neću da komentarišem dosta neozbiljne i niĉim izazvane, iz politiĉkih razloga, u
to sam siguran, saopštene ocjene o ovom zakonskom zahtjevu juĉe i prethodnih dana,
ali će ostati zapisano da je puno ruţnih rijeĉi od strane narodnih poslanika izreĉeno na
raĉun imena i nauĉnih autoriteta pojedinaca, koji su odavno obezbijedili jak liĉni integritet
u nauci i u našem društvu.
Dvije akademije, dva ista statuta, dvije iste procedure, dovoljan je razlog da se
jednom specijalnom normom naĉini bajpas u povezivanju nauĉne akademske misli u
Crnoj Gori. Tim prije što i danas u jednoj i u drugoj akademiji, ponoviću, potpuno
opravdano, da tako kaţem, stanuju jedni te isti ljudi i to ne u malom broju. Mnogo toga
mi je zasmetalo u priĉi koja je do sada trajala i koja traje u ovom Parlamentu. Zasmetala
45

46
mi je i reakcija Crnogorske akademije na samo pominjanje mogućnosti objedinjavanja
akademskih struktura u Crnoj Gori. Teške rijeĉi na raĉun organa vlasti u Crnoj Gori,
posebno Vlade, što je ne iskaz potrebe da se brani autonomija akademije od navodnog
politiĉkog pritiska i nasilja vlasti, već kompromitacija, tako se i pokazalo, same uloge te
akademije u zajednici.
Drugo, Crna Gora je dovoljno zrela da moţe i treba konaĉno da poĉne da rješava
sama svoje probleme. Da ne treba trĉati po svijetu, internacionalizovati navodno nešto
što je problematiĉno i traţiti da nam drugi sugerišu kako da rješavamo pitanja
sopstvenog razvoja. Jedna od najvećih svjetskih akademija, Ruska, nas je na to
upozorila vrlo direktno. Završila je dopis rijeĉima da svi u svojoj kući rješavaju svoja
pitanja, pa tako i nacionalno zakonodavstvo treba da uredi statuse institucija, pa i
akademija u nacionalnoj drţavi. Kako mi to liĉi na onu poruku jednog predsjednika
susjedne drţave, koji je neke iz ovog Parlamenta vratio doma i rekao da budu lojalni
drţavi u kojoj ţive. Ne mogu do kraja staviti po strani ni ĉinjenicu da su se u odbranu
navodno nedodirljive autonomije jedne akademije stavile stranke ili dio stranaka sa
prosrpskim predznakom našeg Parlamenta i Srpska pravoslavna crkva braneći jednu, a
napadajući ţestoko drugu akademiju, dok se većina u Crnoj Gori i politiĉkih i drugih
subjekata drţi svog posla braneći i jednu i drugu akademiju, a prije svega nesumnjiv je
interes da bude drugaĉije nego što je to do sada. Nijesam siguran da ovakva odbrana
odgovara i samoj Crnogorskoj akademiji. Zato, poštovane kolege, oni koji insistiraju da
ostane sadašnje stanje, ustvari koriste ovu izuzetnu temu da konzerviraju svoje politiĉke
stavove koji crpe navodnu vitalnost iz ĉinjenice da je Crna Gora drţava koja u izgradnji i
reafirmaciji svoje duhovnosti, u najširem smislu te rijeĉi, mora da ţivi i ubuduće stvarnost
dvostrukog identiteta, jer to onima koji su protiv crnogorskog demokratskog puta,
odgovara.
Demokratskoj partiji socijalista odgovara Crna Gora, sa jasnim, sreĊenim
drţavnim politikama i koncentracija svih potencijala sa prepoznatljivom crnogorskom,
ponoviću, u drţavnom smislu te rijeĉi, prije svega, a zašto ne i u nacionalnom smislu,
orijentacijom. Zato ćemo podrţati ovaj napor Vlade u ovom Parlamentu. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Vukoviću.
Dame i gospodo, koleginice i kolege, molim vas. Taĉno je, dozvolio sam kolegi
Vukoviću znaĉajno produţenje vremena, preko pet minuta. Zbog ĉega? Zbog toga što
smo poĉeli raspravu, a on je prvi diskutant.
Nijesam siguran da li smo dogovorili i poslovniĉki da traje diskusija 10 miniuta, ili
da traje pet minuta. Praksa naša u posljednje vrijeme jeste, da bi racionalizovali, da bi
omogućili što većem broju kolega da govori, da skratimo na pet minuta. MeĊutim,
oĉigledno kolega Vuković je imao u vidu ovu poslovniĉku odredbu i prosto mi je bilo
neprijatno da prekidam usred diskusije. Tim prije što je rijeĉ o prvom diskutantu, o
ĉovjeku koji je jedan od veterana, kao i prema opoziciji, tako i prema kolegama iz
parlamentarne većine. Sigurno. Ali vas ipak molim radi ostalih kolega koji ĉekaju
diskusiju, ĉekaju rijeĉ, da to imamo u vidu i da pomognete da zajedniĉki racionalizujemo
vrijeme da bi što više njih govorilo. Hvala vam.
Sljedeći diskutant je kolega Gošović, a da se pripremi koleginica Valentina
Šćepanović.
Izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:

Uvaţena Skupštino, gopspoĊo ministarko, sekretarko Ministarstva, poštovani
graĊani,
Već smo saopštili naš stav da Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti poslanici Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore neće prihvatiti. Puno je
razloga za to. Na te razloge veoma argumentovano već mjesecima ukazuje ustanova na
koju se zakon odnosi, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Znali smo da je Vladi
veoma ĉesto svejedno što misli opozicija, da ih još uvijek ne zabrinjavaju zahtjevi
graĊana koji ţive sve gore i gore, da su postali imuni na pojave korupcije na najvećem
nivou na koje ukazuju i predstavnici najvećih meĊunarodnih organizacija, a sada smo
saznali da za Vladu ne znaĉi ništa ni obraćanje, mišljenje i predlozi predstavnika najviše
ustanove u oblasti nauke i umjetnosti u Crnoj Gori, Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti. Jedno je sigurno, na taj naĉin postupajući Vlada ne moţe donijeti ništa dobro
ni Crnoj Gori, ni njenim graĊanima.
Ono što jeste osnovno obiljeţje nacionalnih akademija jeste njihova autonomija.
Zapravo, glavni preduslov postojanja nacionalne akademije je njena autonomija,
nezavisnost i obaveza da kao takva pomaţe razvoju svoje drţave, nauke i umjetnosti.
Ustav Crne Gore upravo jamĉi autonomnost i nauĉnih ustanova. Ako ta autonomnost ne
bi bila prisutna, naroĉito u procesu izbora novih ĉlanova, onda nam nijesu potrebne
akademije i svrha njihovog postojanja bila bi bespotrebna.
Ĉlanom nacionalne akademije svugdje u svijetu, pa i u Crnoj Gori do sada,
postaje se jedino izborom, koji obavljaju ĉlanovi nacionalnih akademija i nikako
drugaĉije. U prošlosti su zabiljeţena dva pokušaja da politiĉari imenuju ĉlanove
nacionalnih akademija - doba Ĉaušeskog u Rumuniji i u doba TuĊmana u Hrvatskoj. I
oba pokušaja su propala, ali ih se u svijetu nauke sjete kao pokušaja diktatora da
atakuju na jednu od najvećih vrijednosti današnje civilizacije, autonomiju akademija
nauka. U mnogim zemljama postoje desetine nevladinih organizacija koje nose ime
akademije. Ali, svaka zemlja ima jednu nacionalnu akademiju i nikome ne pada na
pamet da te akademije spajaju i objedinjuju. Autonomija, nauĉni integritet, doţivotno
ĉlanstvo izabranih ĉlanova, osnovne su karakteristike svake akademije. Predlog zakona
koji danas razmatramo sadrţi rješenje koje ipak u suštini narušava karakter i
autonomnost akademije kao najviše nauĉne i umjetniĉke ustanove. Naime, Predlog
zakona sadrţi normu koja predstavlja jedinstven primjer u istoriji evropskih ili uopšte
nacionalnih akademija u svijetu. Rijeĉ je o odredbama ĉlana 31 Prijedloga zakona,
kojima se predviĊa da će se na posebnoj sjednici Skupštine akademije verifikovati
ĉlanstvo ĉlanovima Dukljanske akademije nauka i umjetnosti, a koji ispunjavaju uslove iz
ĉlana 9 ovog zakona, i to u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona.
Verifikacija znaĉi potvrĊivanje neĉega što je prethodno utvrĊeno na istom
formalnom i kvantitativnom nivou, ne i izbor. Dopuna radnog sastava akademije putem
verifikacije predstavlja do sada nepoznat mehanizam u nacionalnim akademijama.
Objedinjavanje nauĉnih potencijala u jednoj drţavi svakako je poţeljno, ali se to radi na
konkretnim projektima. Nacionalne akademije po svom karakteru nijesu mjesto
integracije nauĉnog potencijala jedne drţave, već najstroţije selekcije. Da bi se
objedinio vrhunski nauĉni i umjetniĉki kvalitet, ĉlanstvom u akademijama se ograniĉava
kvantitet, i to kroz stroge izborne procedure i ukupan broj ĉlanova. Objedinjavanje
ĉlanstva prema predloţenim odredbama zakona izvršilo bi se na naĉin što bi se izvršila
dopuna radnog sastava akademije do ukupno nepoznatog broja, putem verifikacije
ĉlanstva ĉlanovima Dukljanske akademije nauka i umjetnosti. Tek nakon toga, Skupština
Akademije bi donijela statut i utvrdila ukupan broj ĉlanova akademije.
47

48
Na kraju, akademija bi u daljem roku od 60 dana od dana donošenja tog statuta
raspisala izbore za popunu radnog sastava akademije, ukoliko bi postojale mogućnosti
za jednu takvu popunu. Predloţeno objedinjavanje znaĉilo bi moguće dupliranje
postojećeg ĉlanstva, što bi bilo neprimjereno intelektualnim i društvenim resursima Crne
Gore. Ovakvim propisivanjem, odnosno objedinjavanjem ĉlanstva Dukljanske akademije
nauka i umjetnosti kao nevladine organizacije u ĉlanstvo Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti, narušava se autonomno pravo Crnogorske akademije nauka i umjetnosti da
vrši izbor svojih ĉlanova u skladu sa zakonom i statutom akademije. Njenim ĉlanom
postaje se, po proceduri, na osnovu nauĉnih i umjetniĉkih dostignuća koja je uglavnom
ista u svim nacionalnim akademijama u svijetu, vrlo rigoroznim izborom i
meĊunarodnom recenzijom. Sa druge strane, Dukljanska akademije nauka i umjetnosti
je osnovana kao i svaka druga nevladina organizacija shodno zakonu. Poznato je da je
bio dovoljan potpis pet lica da mogu osnovati nevladinu organizaciju. Aktom kojim je
osnovana sebi je dala ipak neadekvatan naziv akademije nauka i umjetnosti i pod tim
nazivom bila je upisana u registar nevladinih organizacija. Izbor njenih ĉlanova nije
propisan zakonom već pravilima koje donose njeni organi i ĉiji naĉin primjene nije
podlijegao bilo ĉijoj kontroli. Zbog istog se ona ne moţe uporeĊivati sa nacionalnom
akademijom nauka i umjetnosti osnovanom zakonom. U Crnoj Gori kao nevladina
organizacija postoji i Akademija inţenjerskih nauka. Danas Akademija inţenjerskih
nauka Crne Gore, već je to reĉeno, ima 28 ĉlanova od kojih su 23 ĉlana doktori tehniĉkih
nauka, 19 redovnih profesora Univerziteta, a pet njih su i ĉlanovi CANU. I u akademiji
ţenskih nauka tvrde da se izbor njihovih ĉlanova vrši po proceduri i na naĉin na koji se
biraju ĉlanovi CANU. Vladi ne pada na pamet da predloţi da ĉlanovi te nevladine
organizacije verifikacijom steknu zvanje ĉlana Crnogorske akademije nauka i umjetnosti,
kako je to predloţila za ĉlanove Dukljanske akademije nauka i umjetnosti.
Sve ovo govori da je Predlog zakona izrazito ideološkog karaktera, da je to
dominantno politiĉki projekat ĉija primjena, potpuno osnovano moţemo se bojati, neće
donijeti ništa dobro, a njegova je posebna karakteristika neuvaţavanje komperativne
prakse koja postoji u svijetu nacionalnih akademija u ovom dijelu izbora ĉlanova
akademija. Predlogom zakona krši se i ustavni princip jednakosti graĊana. Svi ĉlanovi
CANU izabrani su po zakonu i statutom akademije utvrĊenom u proceduri. Ĉlanovi
Dukljanske akademije nauka i umjetnosti će postati ĉlanovi CANU ukoliko se ovakav
Predlog zakona usvoji verifikacijom ĉlanstva, a ne izborom. Nakon toga, u budućnosti,
svi ĉlanovi Crnogorske akademije nauka i umjetnosti moraće biti izabrani po zakonom
propisanoj proceduri. Dakle, ovim zakonom se predlaţe privilegovani poloţaj ĉlanova
DANU u odnosu na sadašnje ĉlanove Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, kao i u
odnosu na sve poslenike nauka i umjetnosti koji će se u budućnosti kandidovati za
ĉlanove Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Jedno te isto pravo ostvaruje se pod
razliĉitim uslovima, što je, ipak, nedopustivo. Predlog zakona kojim se na tako drastiĉan
naĉin narušavaju odredbe Ustava Crne Gore, kada je u pitanju zaštita autonomije
nauĉnih institucija i jednakost graĊana pred zakonom, ne moţe imati podršku niti u
jednom demokratskom parlamentu, jer akademije nijesu politiĉke asocijacije. Sve ostalo
je prisila improvizacija koja ne moţe donijeti ništa dobro razvoju nauke i umjetnosti u
jednom društvu i izgradnji institucija sistema u duhu zakona, reda, rada i odgovornosti.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Gošoviću.

49
Sljedeća diskusija je koleginice Valentine Radulović-Šćepanović, a da se pripremi
kolega Svetozar Golubović. Izvolite.
VALENTINA RADULOVIĆ-ŠĆEPANOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, uvaţeni predstavnici Vlade, poštovani graĊani,
Crna Gora sve više iskazuje svoj odnos posvećenosti nauci i nauĉnim
dostignućima, uz uvaţavanje neminovnosti da konkretni nauĉni projekti, naroĉito oni koji
imaju svoju praktiĉnu primjenjivost i efikasnost su uvijek dobrodošli svakom ozbiljnom
promišljanju i politike i društva u cjelini. U tom kontekstu, nacionalna ili drţavna
akademija nauka i umjetnosti, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, mora imati
posebno mjesto, ulogu i znaĉaj. Naţalost, sloţićemo se da su konstatacije kompetentnih
ljudi ukazale na ĉinjenicu da potencijal Crnogorske akademije nauka i umjetnosti u
prethodnom periodu nije optimalno korišćen ni u koncipiranju, ni u realizaciji nauĉnoistraţivaĉke
politike u Crnoj Gori, kao da potencijal CANU nije optimalno korišćen ni u
promociji i oĉuvanju prirodnog i kulturnog nasljeĊa drţave Crne Gore. Uvaţavajući tu
okolnost i uvaţavajući razloge normativne prirode, o kojima smo govorili prilikom
obrazlaganja teksta zakona, kao i uvaţavajući potrebu stvaranja uslova za primjenu
Zakona o nauĉno-istraţivaĉkoj djelatnosti, zaista dijelim mišljenje da je bilo potrebno
uraditi novi zakon o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. MeĊutim, osim ovih
razloga za mene je ne manje vaţan razlog sadrţan u cilju koji treba da se ostvari
primjenom ovog zakona. Taj cilj je objedinjavanje nauĉnog potencijala kojim raspolaţe
Crna Gora, a u interesu nauke, u interesu daljeg razvoja drţave Crne Gore i našeg
društva u cjelini.
Sam tekst zakona donio je nekoliko novina. U prilog racionalizaciji rasprave i sa
ţeljom da ne nastavim trend prekoraĉenja vremena koji smo danas zapoĉeli, samo ću
konstatovati da su najznaĉajnije izmjene donijete ĉlanom 31 koji je inaĉe bio puno
komentarisan u javnosti i 32, ĉlanom 17 i ĉlanom 34. Ostatak vremena kojim raspolaţem
ću opredijeliti namjeri da potenciram razloge zbog kojih ću podrţati tekst ovog zakona.
Tekst zakona ću podrţati zato što ne prepoznajem da je to zakon bezumnja i
mraka, kako smo bili u prilici da ĉujemo u parlamentu ovih dana, već je to, po mom
dubokom osjećaju stvari, zakon progresa i daljeg razvoja Crne Gore. Podrţaću ga jer se
ovim zakonom stvaraju uslovi da Crnogorska akademija nauka i umjetnosti okupi imena
sa najvećim i umjetniĉkim i nauĉnim potencijalom koja su spremna da svoj talenat i
svoje znanje stave u funkciju razvoja svoje drţave Crne Gore. Podrţaću ga jer tekst
zakona predstavlja usaglašavanje sa Ustavom, i to ne samo u onom ĉlanu koji ukazuje
na postojanje drţavljanstva već cijeli zakon svojim konceptom podupire duh našeg
Ustava i vrijednosti koje Ustav proklamuje. Podrţaću ga jer se zakonom ne narušava
već dodatno poštuje i jaĉa autonomija Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.
Podrţaću ovaj zakon jer to nije zakon koji njeguje zatvorene sisteme, iskljuĉivost i
podjele, već njeguje otvorenost kao princip, nudi dijalog i pomirenje. Podrţaću ga jer
ovaj zakon nije ignorisao nego u najvećoj mogućoj mjeri uvaţio mišljenje predstavnika
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, i to s pravom, jer se primjena ovog zakona
upravo upravo u najvećoj mjeri tiĉe tih uglednih radnika iz sfere umjetnosti. Podrţaću
ovaj zakon jer je raĊen transparentno i zato što sam zagovara transparentnost.
Sloţićemo se, takoĊe, da u pojedinim segmentima transparentnost nije baš bila
dominantno obiljeţje Crnogorske akademije nauka i umjetnosti do sada.
Na samom kraju, ţao mi je što je jedan dio crnogorske javnosti politizovao motive
donošenja zakona, pokušavajući da mu da konotaciju koja mu po zakonu ne pripada.

50
Usvajanje ovog zakona jeste politiĉka odluka samim tim što ga donosimo i usvajamo
ovdje u parlamentu, ali to ni u ĉemu nije politizacija nauke i umjetnosti, već je to upravo
izgraĊen odnos nauke prema drţavi i prema društvu uopšte, postavljen na jasnim i
zdravim osnovama. Jedina politika koju je Ministarstvo u koncipiranju zakona slijedilo je
politika daljeg razvoja nauke i umjetnosti, a u interesu drţave Crne Gore i svih njenih
graĊana. Mislim da se oko svega u Crnoj Gori mogu praviti kompromisi i dogovori,
jedino ako nema ustupaka pred onim što je interes drţave Crne Gore. Mislim da nam je
to svima ovdje zajedniĉko i ono što nas uvezuje. U tom smislu ne oĉekujem da ćemo
ovdje dati podršku samo mi iz DPS-a i SDP-a, već oĉekujem da će imati, bez obzira na
naše nesuglasice, mnogo širu podršku u ovom parlamentu. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, koleginice.
Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Ono što bih ţelio da kaţem jeste pitanje društvene misije Akademije nauka i
umjetnosti. Da li je posao akademije da samo vrši nauĉno-istraţivaĉki rad, ĉuvanje
znanja ili je posao akademije pak da bude svojevrsni društveni svetionik, jer posao
nauke jeste upravo to - njena prosperitetska funkcija. Kada ovo kaţem, onda se pitam
da li je Akademija nauka i umjetnosti u Crnoj Gori ikada dala svoje kritiĉko mišljenje o
relevantnim društvenim stremljenjima. Sve vas pitam - da li je neko za ovih 20 godina
ĉuo mišljenje Crnogorske akademije o pitanjima drţavno-pravnog statusa; o pitanjima
rata, u koje je ova drţava defakto bila ukljuĉena; da li je iko ĉuo mišljenje o pitanju
korupcije. Recimo, hrvatski novinar Bilić je pozvao predsjednike Matice hrvatske i
Hrvatske akademije znanosti i pitao ih - oprostite, a što ste vi uradili po pitanju korupcije.
A oni kaţu kako su dali dokumente koji su kritikovali društvene elite i jedne i druge po
pitanju korupcije. Ovdje, kada bi pozvali predstavnike Akademije ili predstavnike Matice,
oni bi samo, što bi se reklo, nauĉnom vodicom, odnosno svetom vodicom autoriteta
poškropili vladajuću politiku.
Prema tome, gospodo, ja bih jako ţelio kada bi postojao magiĉan zakon kojim
bismo mogli stvoriti akademiju koja će kritiĉki sagledavati stvarnost, a ne akademiju koja
će emanirati nad društvenim procesima i reći - zaboga mi smo u kulama od slonovaĉe
zvanim nauka i nas društvena kretanja ne interesuju. To su samo procesi u kojima...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Pejoviću, hvala Vam.
Pravo na odgovor koleginice Šćepanović.
VALENTINA RADULOVIĆ-ŠĆEPANOVIĆ:
Ovo je više bila jedna opservacija, ĉini mi se, zloupotreba. Ali, nije problem,
iskoristiću to na sliĉan naĉin.
Dakle, jedino što sam prepoznala u ovom izlaganju gospodina Pejovića i prostor
na koji bih mogla da se nadoveţem je ĉinjenica da se malo toga znalo o radu
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti u prethodnom periodu. I u tom smislu zaista
ću podrţati takav pristup, iako gospodin Pejović i ja u politiĉkom smislu nemamo nekih
pretjeranih slaganja, zapravo gotovo da ih nemamo, ali je to neka dodirna taĉka.
Dakle, zaista, ako pogledate sajt Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, a
prirodno je da kada ţelite da se o neĉemu informišete najprije u ovom modernom

51
vremenu odete na sajt te ustanove, zaista ćete naći jedan vrlo skromni nivo informacija
na tom sajtu. Kada su u pitanju aktivnosti, a to je opet ono što bi nas poslanike ili
obiĉnog gradjanina najviše trebalo da interesuje, onda ćete tu naći pregled aktivnosti za
2008 i 2009. godinu i nakon toga apsolutno ne postoji nikakav drugi podatak. Sliĉno je i
sa izdanjima koji se svode na period od prije nekoliko godina, a onda kao da je od te
2006. pa na ovamo prosto vrijeme stalo. Nećete naći veći nivo informacija u bilo kom
drugom segmentu. Ono što nedostaje na sajtu je ono što bi meni bilo naroĉito
interesantno sa aspekta promovisanja medjunarodne uloge Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti. Dakle, vi nemate nijednu informaciju o toj medjunarodnoj saradnji,
koji projekti, sa kojom drţavom i na koji naĉin. Priliĉno mi je zasmetalo što sam morala
da udjem na sajt Srpske akademije nauka i umjetnosti pa da vidim koji su to projekti
Srpske akademije nauka i umjetnosti i Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Sliĉan
pristup moţete naći vezano i za sve ostale projekte. Tu još jednom ukazujem na ono što
je potreba da se naglasi da bude više…
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Kolega Svetozar Golubović, a da se pripremi kolega Obrad Stanišić.
Kolega Ţivković, proceduralno.
RADOJICA ŢIVKOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, imam primjedbu na Vaše poštovanje redosljeda
diskutanata. Ne zbog gospodina Golubovića. Ne smeta da on sada govori, ali mislm da
Vi stalno griješite na štetu Nove srpske demokratije.
Prvo govori jedan iz pozicije, pa jedan iz opozicije. Kada je u pitanju redosljed
opozicije, svaki drugi je iz SNP-a. I sada je govorio gospodin Gošović, te prema tome
sada je bio red na gospodina Bulajića. Nije problem da govori gospodin Golubović, ali je
pitanje principa i Vaše stalne i permanentne namjere da oštetite poslanike Nove srpske
demokratije.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Ţivkoviću.
Ja oĉekujem kao zemljak da me brani kolega Ţivković i da mi pomogne.
Izvinjavam se na ovoj intimizaciji zaviĉaja, ali uistinu kolega Ţivkoviću nemate
osnova a sada ću vam objasniti kako. Zaista pokušavam da budem jednak u ovim
poslovima. Ali, po proporciji opozicije, koju smo dobili, koju ja nijesam utvrdio, SNP je
dvostruko veći nego ostatak opozicije. Zbog toga je proporcija koju mi pratimo - dva iz
SNP-a, jedan iz ostalog dijela opozicije. Ovo je, naţalost, tako, a ako promijenite vi prije
svega u opoziciji, ili na kolegiju, ja ću to naravno poštovati. Tim prije što ja nijesam
utvrdio, nego sam to dobio.
Kolega Ţivkoviću, moţemo to raspravljati na kolegiju, ali ovdje ne moţemo
drugaĉije. Ne mogu Vam dati rijeĉ zato što nemam osnova da Vam dam rijeĉ.
Molim Vas, kolega Ţivkoviću. /Govor iz klupe/
Kolega Ţivkoviću, nemojte da proizvoljno priĉate i da zloupotrebljavate stvari.
Molim Vas, izvolite, u opoziciji se dogovorite kao predstavnici opozicije. Ovo nijesam ja
utvrdio, ovo je utvrdjeno sa kolegija. Molim Vas. Traţite sastanak, pa se dogovorite.
Hvala.
Kolega Goluboviću, izvolite.

52
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege, meni je svejedno da li ću govoriti prvi, drugi, peti. Nemam tu
vrstu problema.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o najvećoj i najozbiljnijoj nauĉnoj intituciji u
jednoj drţavi kakva je Akademija nauka i umjetnosti, dakle o Predlogu zakona o
Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti.
Danas raspravljamo o jednom predlogu zakona koji je izazvao veliko
interesovanje prije svega struĉne, odnosno nauĉne javnosti, pa i laiĉke zbog mnoštva
kontroverznih stavova izmedju predlagaĉa zakona od strane Vlade, oliĉenog u liku
ministarke nauke, i akademika, sa druge strane, koji zastupaju Crnogorsku akademiju
nauka i umjetnosti. Svi razlozi koje je iznijela ministarka nauke o neophodnosti
donošenja jednog ovakvog zakona su uglavnom osporeni od strane akademika
Crnogorske akademija nauka i umjetnosti. Prvi razlog koji se odnosi na uskladjivanje sa
Ustavom i zakonom o crnogorskom drţavljanstvu je već ispoštovan od strane
Crnogorske akademije nauke i umjetnosti 2007. godine, Statutom CANU da se u radni
sastavak akademije mogu birati samo oni kandidati koji su drţavljani Crne Gore i imaju
prebivalište u Crnoj Gori. Isto tako, drugi razlog koji predlagaĉ navodi su obaveze Crne
Gore u dijelu ukljuĉivanja nauĉno-istraţivaĉkih ustanova u evropski istraţivaĉki prostor
ne stoji…
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Molim vas, gospodo, dozvolite kolegi Goluboviću da govori. Kolege iz opozicije,
ukljuĉujući naravno i kolege iz SNP-a.
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:
Drugi razlog koji predlagaĉ navodi, obaveze Crne Gore u dijelu ukljuĉivanja
nauĉno-istraţivaĉkih ustanova u evropski istraţivaĉki prostor ne stoji, jer u
...usklaĊenosti propisa Crne Gore sa odgovarajućim propisima Evropske unije koji je
dostavilo Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija stoji da donošenje zakona
o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti nije predviĊeno nacionalnim programom za
integraciju Crne Gore u Evropsku uniju. Isto tako je konstatovano da ne postoje odredbe
sekundarnih izvora prava Evropske unije sa kojim bi se predlog zakona mogao uporediti
i isto tako ne postoje ostali izvori i prava Evropske unije sa kojim bi se predlog zakona
mogao uporeĊivati, pogotovo ne ovakav predlog zakona. Prosto je nevjerovatno da
ĉlanovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nijesu osporili ustavni osnov za
njegovo donošenje jer se iz aviona vidi privilegovani poloţaj ĉlanova NVO DANU u
odnosu na akademike CANU, a Ustav, valjda, ne podrţava bilo ĉije privilegije pa makar
one dolazile i iz NVO DANU.
Treći razlog predlagaĉa saopšten kroz objedinjavanje ĉlanstva, odnosno kroz
proširenje djelatnosti CANU ne stoji, jer da bi se obezbijedio vrhunski nauĉni i
umjetniĉki kvalitet ĉlanstva u akademijama se ograniĉava kvantitet i to kroz stroge
izborne procedure i ukupan broj ĉlanova, a po ovom predlogu je izvjesno znaĉajno
povećanje broja ĉlanova.
Ovim predlogom zakona narušava se autonomija najveće nauĉne institucije u
jednoj zemlji, a narušava se tako što se predlogom zakona nameće prisajedinjenje
jedne NVO najvećoj nauĉnoj instituciji u Crnoj Gori, Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti, koja svojim normativnim aktima ureĊuje naĉin izbora akademika. Ovo je
jedinstven sluĉaj u svijetu da akademik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti moţe

53
postati ĉlan NVO DANU tako što će mu se verifikovati zvanje koje je dobio u NVO uz
dostavu biografije, bibliografije i navodnih dokaza o izboru u DANU, ĉak i liĉnu
saglasnost . Kakve li ironije kada se zna šta je stvarni cilj ovog predloga zakona.
Nigdje u svijetu se ne moţe postati ĉlan nacionalne akademije nauka
verifikacijom, već procedurom koja se reguliše normativnim aktima o naĉinu izbora
akademika kakva postoji i u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti.
Do sada nijesu postojale nikakve smetnje da ĉlanovi NVO DANU koji
ispunjavaju uslove kroz redovnu proceduru postanu ĉlanovi Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti. Takvih je valjda u ovom momentu šest.
Pitanje nacionalnih akademija kao što sam rekao nijesu predmet regulative
Evropske unije, već su u nadleţnosti autonomne regulative akademija. Po ovoj
autonomnoj osnovi danas su u svijetu formirani odreĊeni meĊunarodno prihvaćeni
standardi koji su primarni uslov za prepoznavanje nacionalnih akademija i njihovog
ĉlanstva u medjunarodnim asocijacijama. Zbog toga je i ovih dana stigao veliki broj
najava evropskih i svjetskih asocijacija nacionalnih akademija da će, bude li ovim
predlogom zakona narušena autonomija i nauĉni integritet Crnogorske akademije nauka
i umjetnosti, ona biti izopštena iz svih asocijacija i prekinuti bilateralni ugovori sa
Crnogorskom akademijom nauka i umjetnosti. Ovo upozorenje se mora najozbiljnije
shvatiti.
Na kraju, podsjećam da ĉlan nacionalne akademije moţe postati samo na osnovu
izbora od strane ĉlanova nacionalne akademije po proceduri uobiĉajenoj u ĉitavom
svijetu, a nikako verifikacijom. Kada ministarka nauke pominje objedinjavanje nauĉnog
potencijala u Crnoj Gori zaboravlja jednu uglednu akademiju koja postoji u Crnoj Gori
kao što je Akademija inţinjerskih nauka Crne Gore koja je registrovana kao nevladina
organizacija i koja ima 28 ĉlanova, od kojih su 23 ĉlana doktori tehniĉkih nauka, 19
redovnih profesora univerziteta, dva nauĉni savjetnici, pet redovni ĉlanovi Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti. Zaboravljate i jednu krucijalnu stvar da se izbor ĉlanova u
ovoj NVO vrši po proceduri i na naĉin koji su identiĉni proceduri i naĉinu izbora
akademika u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti, a i predsjednik drţave je iskazao
znaĉajne rezerve po pitanju ovog zakona. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama.
Kolega Stanišiću, ministarka Vlahović se javlja za komentar ovog izlaganja.
Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Zahvaljujem.
Nekako osjećam potrebu da demistifikujemo dvije stvari ovdje, kako bi moţda
samo doprinijela daljem toku rasprave.
Prvo konaĉno da demistifikujemo priĉu oko izbora i ĉlana 31. Ĉlan 31 ovog
zakona predstavlja normu specijalis. Zbog javnosti, norma specijalis je kao institut lex
specijalis poznata u zakonodavstvima širom svijeta, poznata i u našem zakonodavstvu.
Na osnovu ovog instituta ispravlja se odreĊena nepravda, pogreška u datom trenutku,
odnosi se iskljuĉivo na dati segment, jednostrana je, jednovremenska je i odnosi se
samo na jedan dati proces ili jednu proceduru u okviru datog vremenskog intervala.
Što se tiĉe ĉlana 31 da objasnimo zbog javnosti.
Taĉno, on predviĊa da ĉlanovi akademije koja ima gotovo identiĉan ako ne i
100% identiĉan statut sa Crnogorskom akademijom nauka preĊu u Crnogorsku

54
akademiju nauka u odreĊenoj proceduru. Dakle, ako se ikom ovdje oduzima odreĊeno
pravo onda se oduzima pravo onima koji su već birani da uĊu u jednu organizaciju a da
ne prolaze ponovo procedure. Ĉlanovi Dukljanske akademije nauka, (ja sam vas vrlo
paţljivo slušala dva dana) prolaze kroz proceduru verifikacije koja podrazumijeva da
Skupština Akademije odrediti verifikacionu komisiju ili kako god da skupština odredi,
prikupi dokumentaciju koja je data ovim trećim stavom ovog zakona, utvrdi da li, pazite,
ovdje imate rijeĉi "ako odgovara" što apsolutno govori o tome da Akademija i njena
autonomija nije narušena. Dakle, ako ispunjava .....
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, ministarko Vlahović.
Pravo na odgovor, kolega Goluboviću, ukoliko prepoznajete komentar.
SVETOZAR GOLUBOVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Uporno i bezobzirno je nastojanje ministarke nauke da pod plaštom
objedinjavanja nauĉnih potencijala u Crnoj Gori pravda verifikaciju ĉlanstva iz NVO
DANU u Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti što je klasiĉna zamjena teza. Niko
nije protiv objedinjavanja nauĉnih potencijala u Crnoj Gori, ali kroz redovnu proceduru
izbora kao što je to do sada bio sluĉaj.
Ni jednom rijeĉju ne pomenuste drugu nevladinu organizaciju, ni u Odboru za
prosvjetu, nauku ni ovdje u plenumu, NVO Akademiju inţinjerskih nauka koja od 28
ĉlanova ima 23 doktora nauka kao što smo rekli i pet akademika Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti kod kojih se izbor akademika vrši po istim kriterijima kao
što se vrši u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. Ni jednu rijeĉ o tome od Vas
nijesmo ĉuli ni u plenumu ni na Odboru za prosvjetu, dok kod NVO DANU nema
informacija da li se vršio izbor u zvanje akademika kada i pod kojim uslovima , po kojim
kriterijumima . Ja na osnovu svega toga zakljuĉujem da toga nije ni bilo.
Na kraju vi verifikaciju izjednaĉavate sa izborom, izborom akademika a izbor je,
mislim, sasvim druga stvar koja se obavlja po odreĊenoj proceduri, koja nema veze sa
verifikacijom. Znamo, svi nosioci ovih nekakvih akademskih titular znaju kako taj izbor u
nauĉno zvanje, prije svega, izgleda. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Kolega Stanišić, a neka se pripremi kolega Bulajić.
OBRAD STANIŠIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, koleginice i kolege poslanici, poštovana ministrice
Vlahović, uvaţeni graĊani,
Već par mjeseci paţnju crnogorske pa i šire javnosti izazvao je Vladin Prijedlog
zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti.
U obrazloţenju se detaljno govori o razlozima za donošenje ovog zakona i
osvrnuću se samo na neke.
Crna Gora je 2006. godine promijenila drţavno-pravni status tako da su
pojedine odredbe vaţećeg zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti iz 1994.
godine u suprotnosti sa Ustavom, posebno kada je u pitanju drţavljanstvo, prilikom
izbora ĉlanova akademije, što takoĊe nije u skladu ni sa Zakonom o crnogorskom
drţavljanstvu.

55
Ono što je izazvalo posebnu paţnju, a reklo bi se i polemiku, jeste VI poglavlje,
prelazne i završne odredbe, odnosno ĉlanovi 31 i 32 kojima se ispunjava strateški cilj
Vlade, a koji se odnosi na objedinjavanje najeminentnijeg nauĉnog i kulturnog
potencijala u Crnoj Gori.
Uvaţena gospodo, poznato je da u Crnoj Gori već 15 godina paralelno
funkcionišu dvije akademije: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti i Dukljanska
akademija nauka i umjetnosti.
Ne ţeleći da ulazim u detaljisanje razloga za osnivanje Dukljanske akademije
nauka i umjetnosti, potkraj prošlog vijeka koji su većini i poznati i po mom liĉnom
ubjeĊenju potpuno opravdani, jer je tada došlo do neslaganja nauĉno-teorijskog, idejno
politiĉkog, nacionalno-politiĉkog karaktera i ne samo ovakvih neslaganja, već su se
pojavila razliĉita gledanja, kako na prošlost Crne Gore tako i na društveno-politiĉku
stvarnost, pa i na budućnost naše drţave.
Ovakvih i sliĉnih razlika i nesuglasica bilo je mnogo ranije i u samoj Crnogorskoj
akademiji nauka i umjetnosti, tako da su 1981. godine najveći crnogorski pisci 20. vijeka,
Radovan Zogović i Mihailo Lalić napustili CANU. Citiraću samo djelić intervjua barda
crnogorske knjiţevnosti Radovana Zogovića objavljenog u dnevnom listu Pobjeda 21.
novembra 1981. godine. Citiram: “pa se ĉak postupak nas dvojice tumaĉi ovdje već
uglavnom izmeĊu redaka. Kao poricanje potrebe postojanja CANU, malte ne postojanja
crnogorske nacionalne kulture i td. Još malo pa smo na stanovištu da je nacionalna
pripadnost kaput koji se prema sezoni mijenja. Stalno se, eto, naĊu ljudi koji ne daju
ĉovjeku da zaboravi ono da je Pašićeva vlada u pokušaju separatnog mira sa
Austrougarskom u Prvom svjetskom ratu ponudila Beĉkoj vladi da podijele Crnu Goru i
da ova tako obezbijedi posjedovanje Boke Kotorske. A Crna Gora je tada takoĊe imala
svoju vladu u izbjeglištvu i bila je priznati saveznik i Srbije i Francuske”. Završavam citat.
Poštovane kolege, objedinjavanje postojeće dvije akademije u jednu Crnogorsku
akademiju nauka i umjetnosti je potpuno oĉekivan potez, iako što bi rekli pravnici i de
jure i de fakto najviše gubi Dukljanska akademija nauka i umjetnosti, ali niko od njenih
ĉlanova nema većih primjedbi na ovaj prijedlog zakona, jer su oni, koliko mi je poznato, i
ranije pokretali inicijativu za udruţivanje ove dvije akademije.
Ne bi trebalo da bilo kome smeta sinergija nauĉnih potencijala koji postoje i u
jednoj i u drugoj akademiji, a ne posebno ĉelnicima CANU uz duţno poštovanje prema
jednom broju ĉlanova te akademije.
To ću potkrijepiti ĉinjenicom da su ĉetvorica akademika CANU pri formiranju
Dukljanske akademije nauka i umjetnosti postali njeni ĉlanovi. Sa posebnim
uvaţavanjem ću pomenuti njihova imena, akademik Branko Pavićević, prvi predsjednik
CANU, Vojo Stanić i sada poĉivši Miodrag Dado Đurić i Obren Blagojević koji je bio
akademik i CANU i Srpske akademije nauka i umjestnosti, a nije mu smetalo da bude
ĉlan Dukljanske akademije nauka i umjetnosti.
U meĊuvremenu je jedan broj akademika Dukljanske akademije nauka i
umjetnosti izabran i u ĉlanstvo CANU. Moţda jedino oĉekivani revolt, i ako mislim
neopravdan, tadašnjeg i sadašnjeg predsjednika CANU koji je uoĉi samog referenduma
izrekao onu ĉuvenu maksimu non pasaran. Veoma je indikativno da se opozicione
partije prvi put zalaţu za jednu instituciju sa crnogorskim predznakom, sa ciljem da se
ne donese ovaj zakon o CANU kojim bi ĉlanovi Dukljanske akademije nauka i
umjetnosti postali njeni akademici. Mislim da ovakvo zalaganje opozicije ne govori samo
o njima, već i o identiĉnim stavovima njihovih ideologa meĊu kojima su SANU i Srpska
pravoslavna crkva u Crnoj Gori.

56
Vjerujem gospodo da ćemo izglasati ovaj zakon i da će objedinjavanje
crnogorske nacionalne i umjetniĉke, kulturne svijesti doprinijeti opštem razvitku Crne
Gore, a isto tako doprinijeti i daljem jaĉanju meĊunarodnog ugleda CANU steĉenog u
akademskoj zajednici svijeta.
Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolege, ĉujem da ima komentara, ali raĉunajte da time uskraćujete kolegama
svojim mogućnost za diskusiju. Jeste to praksa da u zadnjem satu nema komentara, ali
ja ne mogu zabraniti ukoliko insistirate. Ako je moguće da odustanu kolege.
Molim vas, dozvolite, nećemo stići. Moţemo li ĉuti kolegu Bulajića? Pokušaćemo
da produţimo neko vrijeme za one koji su se prijavili, ali dozvolite da nastavimo sa
diskusijama i da ĉujemo kolege koji su se prijavili. Praksa je da u posljednjem satu to ne
radimo zaista, novija praksa. Poslovniĉki imate pravo, ali ako hoćete da kršimo sva
pravila ja mogu prekinuti sjednicu pa da se dogovorimo ponovo i da nastavimo. Ja
mislim da nema potrebe za tim, molim vas da damo rijeĉ kolegi.
Molim vas, hajde što se tiĉe procedure, moţda sam pogrešno shvaćen, dvojica iz
SNP, onda slijedi po jedan iz svakog kluba opozicije redom, ali o tome moţete dogovoriti
drugaĉije na kolegijumu, tako sam dobio raspored.
Kolega Bulajić.
Izvolite.
STRAHINJA BULAJIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţene kolege,
Juĉe je moj kolega Aleksić saopštio stav Nove srpske demokratije vezan za
predlog ovog zakona i razloge za takav stav. Ja ću pokušati da zadrţim vašu paţnju na
neke druge aspekte.
Pretpostavljam, poštovane kolege, da je manje-više svima nama poznata priĉa o
tome kako se postaje ĉlan Francuske akademije nauka, koja je jedna od najranijih
akademija nauka i osnovana je poĉetkom 17. vijeka. U svojoj ĉetvorovjekovnoj istoriji, a
naroĉito nauci 17. i 18. vijeka dala je kljuĉni, rekao bih, fundamentalni doprinos za
nauĉni progres budućih vjekova. U jednoj takvoj instituciji takvog renoea i tradicije
akademik se postaje tek onda kada se ukaţe upraţnjeno mjesto. Grandiozna liĉnost
francuske literature, slavni dramski pisac, komediograf Molijer nije nikada primljen u
Akademiju nauka Francuske, jer jednostavno nije bilo upraţnjenog mjesta za njegovog
ţivota. Ali, godinama kasnije ta slavna institucija je našla naĉin da se bar dijelom oduţi
pa je na ploĉi istaknutoj na zidu akademije u koju Molijer nije nikada kroĉio napisano:
“Njegovoj slavi ne nedostaje ništa, a našoj nedostaje on”. E, gospoĊo Vlahović, tako to
rade velike nacije, velike drţave koje drţe do svoje ĉasti, ugleda, do svoje tradije i svojih
velikana, liĉnosti bez kojih ne bi bili to što su.
Ukoliko mi neko zamjera što ipak na neki naĉin uporeĊujem Francusku i Crnu
Goru, odnosno Crnogorsku akademiju, NVO DANU i Francusku akademiju, što
uporeĊujem neuporedivo, dakle biće u pravu, jer mi s pravom zamjera. Ali, da bi neko
sa, po mom mišljenju, sniţenim nivoom emocija, ko uz to moţe biti i neće da vidi
oĉigledno, i koji je izgubio, bar tako izgleda, osjećaj za vrijeme i proctor, nuţno je, mislim
da je tako, nuţno je neće li se bar malo prenuti i malo li se dozvati sebi, neće li prekinuti
sopstvenu muku i patnju, jer gospoĊo Vlahović misli izazivaju patnju ili kako je govorio
otac Tadej, kakve su ti misli takav ti je ţivot.

57
Dakle, po mom sudu, nuţno je jedno takvo poreĊenje. Ali da li nekome tamo iz
tamošnjih politiĉkih elita moţe pasti na pamet da u cilju objedinjavanja nauĉnog
potencijala spoji neku NVO sa francuskom ili ruskom akademijom nauka ili recimo
švedsku, špansku ili neku drugu akademiju takvog ili sliĉnog renomea sa NVO, a taman
u njoj, uslovno reĉeno sve bili suvi genijalci, a ne samo proglašeni tkz. akademici, … od
nekoliko hiljada NVO kao što je to u Crnoj Gori. Ja ne znam, nemam odgovor.
A da li znaĉi ovo gospoĊo Vlahović, da ukoliko bi izmeĊu tih nekoliko hiljada NVO
u Crnoj Gori postojale još dvije ili tri NVO, gdje bi ti NVO aktivisti takoĊe sebe
samoproglasili akademicima pa makar to bilo po onoj ja tebe serdare a ti meni
vojvodo.Dakle da li to znaĉi da bi i oni mogli postati ĉlanovi Crnogorske akademije? Ako
je odgovor ne, pitam zašto ne. Ako mogu ovi zašto ne mogu ovi drugi.
Uostalom gospoĊo Vlahović, zašto gasite jednu nevladinu organizaciju, otkud
Vama, Vladi to pravo? Vlada bi valjda trebala da pospješi stvaranje novih nevladinih
organizacija, a ne da silom zakona gasi postojeće.
Da li je to ustavno?
Jer, gasite jednu nevladinu organizaciju koliko ja znam mimo zakona o
nevladinim organizacijama gdje je taĉno propisano pod kojim se uslovima gasi neka
nevladina organizacija. Namjerno ne govorim o ideološkoj matrici ovog predloga zakona
i neću o tome ni da govorim.
Samo ţelim da vas pitam i zamolim ovaj put za odgovor na jedno pitanje.
U ĉlanu 2 stav 2 ovog predloga stoji da Crnogorska akademija afirmiše izmeĊu
ostalog nacionalnu i drţavnu tradiciju od Duklje do savremene Crne Gore. Pitam vas,
zašto ne afirmacija nacionalne i drţavne tradicije i prije Duklje, nego tek samo od Duklje.
Pa zar nije jedan veoma vaţan evo imam knjigu ovdje, jedan veoma vaţan aktivista
NVO ĉlan Dukljanske akademije NVO, DANU, kako se kaţe pisao i dokazivao i
istraţivao mnogo dublje i mnogo dalje. I toliko daleko i duboko da je objavio trotomnu
knjigu, ja imam ispred sebe prvi tom. U njoj se prvi tom zove Istorija crnogorskog jezika
od artikulacije govora do 1360.godine prvi tom, štampan 93.godine. Zamislite ĉovjek
ima istorijske izvore na koje se poziva. Naravno imaju još dva toma. Molim vas da
ispravite ovaj ĉlan i da produţite malo i mimo Duklje još malo tamo negdje.
Hvala na paţnji i naravno da ponovim Nova srpska demokratija, kao što je
poznato, neće ovo podrţati.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Kolega Spahić.
Ţelite komentar izlaganja?Izvolite.
Ministarka Vlahović ima jedno pitanje.
SANJA VLAHOVIĆ:
Ĉudi me da me ne ĉujete, jer ja obiĉno glasno govorim.
Dakle, što se tiĉe tog stava objasnila sam ako ste me slušali odmah na poĉetku
današnjeg zasijedanja. Apsolutno sam objasnila i utemeljenje u Ustavu u ĉlanu 77
Ustava. Objasnila sam zašto od Duklje do Crne Gore tako da nema potrebe da opet
gubim vrijeme da to objašnjavam.
Još samo kratko pitali ste me zašto ukidamo NVO. Ja ne znam ko ukida NVO. Ja
uopšte ne znam o ĉemu ni vi ni mediji priĉate sve vrijeme da Vlada ukida nešto. Vlada
apsolutno ništa ne ukida. Vlada donosi Zakon o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti gdje jasno stoji da taj naziv moţe da koristi samo Crnogorska akademija

58
nauka i umjetnosti. Svaka nevladina organizacija ima pravo da se reorganizuje,
promijeni svoj naziv ili već kako u skladu sa zakonom o nevladinim organizacijama piše.
Naziv akademija nauka i umjetnosti ne moţe niko koristiti. I, nadovezujem se, akademije
nauka i umjetnosti su samo dvije. Inţenjerska akademija je akademija tehniĉkih nauka i
samo je jedna od pet oblasti nauka. Dakle samo jednu oblast nauka zastupa. Ĉlanovi
su samo ĉlanovi iz jedne oblasti nauka zbog toga ona nije predmet uopšte ovog
zakona. Da smo imali i treću akademiju koja je akademija nauka i umjetnosti, ona bi
svakako bila tretirana kao i Dukljanska ĉlanom 31. S obzirom da to nije sluĉaj mi nijesmo
u stanju da uvodimo norme speijalis za akademije koje su strukovne. A, svakako, puno
poštovanje toj instituciji o kojoj mi jako puno znamo i koja izuzetno ima kvalitetne i
dobre rezultate, koja će kroz ĉlan 32 svakako imati prostor ako to Crnogorska
akademija nauka i umjetnosti, što ne sumnjam da hoće, procijeni da je potrebno, a nama
ide u prilog u cilju objedinjavanja...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Izvolite, kolega Bulajiću, iako je bio djelimiĉan odgovor, ali imao je karakteristike
komentara.
STRAHINJA BULAJIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Kad ĉujem gospoĊu Vlahović onda mi se odmota ĉitav film od juĉe njenih istupa
tako da nekako stiĉem utisak da ona nama jednostavno govori što se vi bunite, što vi
priĉate uopšte o utemeljenju neĉega ako to nešto dobro funkcioniše. Ne znam, ja to
tako ne posmatram. Vjerovatno ste ĉuli za onu ĉuvenu priĉicu Bertranda Rasela o
pilićima i eduktivistima. Ako nijeste vrlo je kratko gospodine moţe biti pouĉno.
Dakle, fizlozofski nastrojeno pile, posmatrajući svijet oko sebe, stvarnost oko
sebe, uoĉilo je da gospodar, farmer, ne znam, seljak, gazda mu stalno donosi hranu u
pribliţno isto vrijeme, nezavisno od njegovog ponašanja. Zakljuĉilo je povodom toga da
svijet oko njega super funkcioniše i da je sve odliĉno i da je sve savršeno. Taj se
zakljuĉak pokazao veoma dugo taĉnim sve dok jednoga dana gazda nije došao i piletu
zavrnuo šiju zbog toga što su mu se najavili gosti za ruĉak ili iz nekog drugog, iz pileće
perspektive, metafiziĉkog razloga.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama.
Nastavljamo dalje. Kolega Ervin Spahić, a da se pripremi kolega Koĉa Pavlović.
Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Uvaţene kolege, gospoĊo ministarko,
Jedan od izbornih slogana SDP-a je bio ranije da je prvi i osnovni interes Crne
Gore - Crna Gora.
Prema tome i objedinjavanje ove dvije akademije treba posmatrati na tom fonu.
Već smo ĉuli da je Crna Gora graĊanska drţava da je moţda trebalo ovo razmisliti i vi
ste sami rekli da ćete da razmišljate o tome kako dati naziv ovoj akademiji. Moţda je
bilo ipak bolje rješenje da to bude akademija nauke i umjetnosti Crne Gore. Sloţiću se s
vama da ste htjeli da uvedete taj kontinuitet, nadam se da ćemo uskoro razgovarati i na

59
ovu temu. Zaista nama obiĉnim smrtnicima je teško da govorimo o ljudima koji će postati
i ući u svijet besmrtnih.
Vi znate da biti akademik je najveća poĉast koja se moţe doţivjeti na ovom
svijetu pa i ono malo dijete ako viditi da ima nekih gena kaţete ovaj će dogurati do
akademika. Znaĉi, preko toga se nije išlo. Ovdje ćemo se moţda sporiti na koji naĉin
su izabrani ĉlanovi Akademije DANU ili ĉlanovi Akademije CANU, sve zavisi u kojem
periodu to posmatrate. Ako mi neko objasni kako su izabrani 1971.godine, kako im piše
na peĉatu ili 1973.godine akademici CANU ja ću onda reći da nešto nije u redu. Kako su
birani akademici DANU ? Kad nije postojala Crnogorska akademija nauka i umjetnosti
na neki naĉin akademici su se morali izabrati. Kako su oni birani neka mi neko objasni u
tom periodu pa ću onda reći da su ovi iz DANU izabrani na adekvatan naĉin. Znaĉi,
objasnite mi taj period kad se osnivala Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Ja
pozdravljam objedinjavanje crnogorskog potencijala kada je u pitanju nauka i
umjetnost. Svakako ste ĉuli od našeg predsjednika Kluba poslanika da će SDP
podrţavati ovaj vaš zahtjev. Ono o ĉemu moţemo razgovarati je upravo to da ukoliko
uporedimo imena onih koji se nalaze u jednoj i drugoj Akademiji nauka i umjetnosti, a
vjerujte evo ja ne smatram sebe da sam nadprosjeĉno intelegentan niti da sam
neobaviješten baš toliko ali ako uzmete pa ĉitate ta imena ja za pola onih ljudi nikad
nijesam ĉuo....
Znaĉi, nemojte da krivimo ĉitaoca što nije ĉuo za nekog pisca. Moţda je i pisac
sam kriv, moţda to njegovo djelo nije to zasluţilo. Zato ne krivite Ervina što nije ĉuo za
nekoga od tih akademika. Da li su svi oni zasluţili da budu akademici? E, to je druga
stvar.
Dakle, meni su daleko neka druga imena poznatija. Ali, ne radi se o ljudima koji
su samo bili u medijima. Jedni su već dali neki doprinos. Hajde da vidimo ako je prvi
osnovni interes Crne Gore - Crna Gora da vidimo doprinos Akademije CANU Crnoj Gori,
ajmo da mjerimo i to. Uvijek kad govorimo o tim vremenima imam jedan stresni period,
a to je period 90-tih godina. Hajde da vidimo ako su to bile luĉonoše naše, ako su to bili
primjeri koje treba da slijede i naša djeca, da vidimo kako su se ponašali u tom jednom
periodu svi ti akademici. Pa nemojte, evo sa profesorom Radulovićem se rijetko kad
sloţim ali ću se sloţiti s njim. Dajte da vidimo koje su to reference. Šta su to doprinijeli
Crnoj Gori? Kad bi pogledali broj akademika u Crnoj Gori ovo bi trebao da bude raj na
zemlji. Koji je to njen doprinos? Na osnovu ĉega se mjeri doprinos akademika? Ako su
to samo rasprave akademske koje ne mogu da se upotrijebe za šire stanovništvo, pa
onda zaista ne vidimo svrhu. Oni treba da budu avangarda, oni treba da mijenjaju
situaciju u ovom društvu, oni treba da reaguju i da nam uvijek ukazuju put kojim treba
ići. Pa to je ta pamet crnogorska koju pokušavamo da koncentrišemo u ovu Akademiju
crnogorske nauke i umjetnosti. Ako ona tu svrhu ne obavlja, pa zaista se onda postavlja
pitanje. Kad sam krenuo ovamo po ovom kijametu pitao me jedan sugraĊanin gdje sam
to krenuo. Rekao sam da idem u Podgoricu. Šta imate na dnevnom redu, ja kaţem
imaćemo nešto oko objedinjavanja CANU i DANU, a on pita bili nama bilo šta da se
ukinu obadvije, bili nam bilo bolje ili gore. Pa nijesam umio da mu odgovorim na to
pitanje.
Prema tome, dajte da pokušamo da koncentrišemo tu pamet. Dajte da od njih
traţimo da nam daju ta rješenja, nemojte samo te neke jalove rasprave da se vode
tamo. Ja zaista nemam, niti mogu doći do nekih podataka ni na njihovom sajtu. On je
blokiran ovih dana. Ako sajt jedne Akademije nauka i umjetnosti u jednom dijelu nije
dostupan u svako vrijeme, onda zaista ne vidim koja je to nauĉna pamet tu
koncentrisana.

60
POTPREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Spahiću.
Kolega Koĉa Pavlović, a da se pripremi koleginica Branka Tanasijević. Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hala, gospodine predsjedavajući.
Uvaţena ministarko,
U ovoj raspravi o novom zakonu o CANU, mi iz Pokreta za promjene se nijesmo
pojavili kao branioci nijedne od ovih zainteresovanih strana, ja prepoznajem tri.
Prepoznajem dvije zainteresovane strane CANU i DANU i treću Ministarstvo, tj. vas koji
se pojavljujete kao neko ko tu nešto presuĊuje. A ĉini se da u pozadini vašeg
djelovanja ima nekih interesa vrlo jasnih. Ĉini mi se ĉak i liĉnih.
Dakle, mi se ne pojavljujemo kao neko ko se svrstava na bilo ĉiju stranu zato što,
kao što je rekao kolega Pejović, imamo vrlo jasan kritiĉki stav vezano za rad Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti i njen doprinos, tj. izostanak njenoga konkretnoga
doprinosa poboljšanju stanja u ovome našem društvu. O tome je, i u jednom dijelu se i
slaţem, govorio moj prethodni kolega Spahić, trebao pokušati objektivno valorizovati
doprinos Crnogorske akademije u zadnjih desetak - dvadesetak godina. Plus da kaţem
da najobiĉniji uvid na sajt govori o jednoj drugoj opasnosti koja je tamo oĉigledno
prisutna. Dakle, ovo što je inaĉe u društvu prisutno kao jedan vrlo regresivni, retrogradni
fenomen, a to je hiper produkcija svega ţivoga. Mi imamo tu hiper produkciju i u
Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. Znaĉi, crnogorsko društvo trenutno pati od
problema hiper produkcije kriminalaca, a obrazovni sistem i akademske institucije pate
od problema hiper produkcije magistara i doktora. E, u Crnogorskoj akademiji za
vrijeme, dakle u mandatu, ovoga zadnjega predsjednika primljeno je 50 ĉlanova u
Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti i to je takoĊe jedan razlog zbog ĉega nijesmo,
ne mislimo ni da je njihovo maslo za Ramazan. Sa druge strane Dukljanska akademija
nauka i umjetnosti je apsolutno jedan politiĉki projekata koji je po našem mišljenju bio
potreban i po našem mišljenju ispunio u jednom dijelu svoju ulogu. Nakon toga ona je
metastazirala u nešto potpuno drugo.
Samo da Vas podsjetim da ljudi koji su ĉlanovi Crnogorske akademije nauke i
umjetnosti i koji su osnivali Dukljansku akademiju nijesu napustili CANU. Jedan
znaĉajan broj tih koji su ušli u Dukljansku akademiju poslije toga je postao ĉlan CANU. I
zbog toga ne vidimo nikakav razlog zbog ĉega bi uzeli na sebe ne pripadajuće pravo
da vi propisujete zakonom ko će da bude ĉlan CANU-a. Mi mislimo da je to eklatantan
udar na autonomiju Akademije nauka i umjetnosti. Jer, Crnogorska akademija nauka i
umjetnosti ima svoju autonomiju prvenstveno time što sama bira svoje ĉlanove, a ne
ministar zakona i parlamentarna većina zakona. Dakle, to je pravi udar.
Drugo pitanje je potpuno logiĉno i sami ste rekli, da je najveći broj ili jedan
znaĉajan broj ĉlanova Dukljanske akademije nauka i umjetnosti istovremeno već ĉlan
Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Dakle, da li se ovaj Zakon donosi zbog nekog
ograniĉenog broja ljudi tamo? Koga se plaše ti ljudi? Plaše se prijema, plaše se
ispunjavanja kriterijuma koji su tamo jasno propisani. Je li se o tome radi? Je li ovaj
zakon u stvari osmišljen da se preskoĉi taj kriterijum, preskoĉi ta procedura koja je kao
što sam rekao prava da kaţem manifestacija autonomije bilo koje akademije.
Drugo, ja sam ţelio o drugoj stvari da govorim ovdje.
Drugo, gospoĊo ministarko, Vi odliĉno znate da ni jedna akademija u okruţenju
ne postoji, pa ni u Evropi koja zakonom nije ograniĉila broj ĉlanova. Zašto vi ne

61
ograniĉavate broj ĉlanova u ovoj Akademiji. Vi ste to pokušali da predstavite kao vaš
doprinos autonomiji, oĉuvanju autonomije akademije. Izvinite jesu li ti Evropljani koji
propisuju ograniĉenja autokrate, a mi smo demokrate. Vi ste demokrata za one u
Francuskoj koji propisuju, ograniĉavaju broj akademika u Francuskoj akademiji. I za one
u MaĊarskoj i za one u Sloveniji Vi ste demokrate, vi im drţite im lekciju iz demokratije.
Ne, gospoĊo ministarko, ovdje se radi o drugoj stvari. Jer, ako se limitira broj tih u
akademiji ĉlanova onda neće biti dovoljno mjesta vjerovatno za neke koji već imaju
ambiciju.
I treća stvar molio bih samo 10 sekundi da mi dodate da bih ministarku koja je
toliko insistirala na istini pripitao nešto.
Dakle, ja sam već pomenuo da mi imamo problem u ovome društvu sa inflacijom
u akademskoj sferi, inflacijom magistara, doktora, pa onda u jednom društvu koje ima
ozbiljan problem sa kriminalom i korupcijom naravno da ni taj segment društva nije
ostao imun, pa imamo problem i sa kriminalom u toj sferi, imamo falsifikovanje nauĉnih
radova koji se poslije koriste kao dokazi, dokumenta za izbor u zvanja. Ja sam ţelio vas
direktno da pitam, pošto ste pokazali spremnost da odgovarate na pitanja. Oĉekujem da
ćete mi odgovoriti. Ja sam dobio od jednog vašeg kolege meil u kome se tvrdi da ste i vi
falsifikovali jedan vaš rad.
Dakle, da je rad koji je navodno objavljen u meĊunarodnom ĉasopisu vaš rad, a
koji se ne nalazi na sajtu toga meĊunarodnoga ĉasopisa ne moţe se pronaći koji je kod
vas naveden pod brojem 1, taĉka 2, taĉka 1 vaše biografije da u stvari nije nauĉni rad
jeste vaš...
PREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Ja sam bio produţio ali...
KOĈA PAVLOVIĆ:
Dakle, da vas podsjetim, siguran sam da vi znate da to nije bila neuobiĉajena
praksa, da su ovdje ljudi uzimali referentne ĉasopise, naslovne strane i heftalica je bila
dovoljna da se napravi navodno referentan nauĉni rad. Da, da, vi to odliĉno znate. I ljudi
su onda te falsifikate koristili kao dokaze, neophodne dokaze za izbor u zvanja.
Ja vas pitam da li ste vi to isto uradili sa svojim radom koji ste izĉitali na skupu
koji je odrţan svojevremeno na ostrvu Rodosu , a koji po informacijama koje ja imam
nikada nije objavljen u nauĉnom ĉasopisu za koji ste vi ustvrdili da je objavio vaš rad i na
osnovu ĉega ste izabrani u zvanje.
Hvala.
PREDŚEDNIK RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Ministarka Vlahović. Izvolite.
SANJA VLAHOVIĆ:
Trudiću se zaista da budem objektivna. Mada malo mi je vremena da vam sve
kaţem što vam mislim u ovom trenutku. Apsolutno ništa nijesam falsifikovala, i to što
priĉate apsolutno nema nikakve veze sa istinom. Dakle, ako me pitate, kaţem da to
nikakve veze nema sa istinom. Naravno, sve moţete provjeriti. Dobrodošli ste i kod
mene. DoĊite, pogledaćemo, daću vam sve što vas interesuje, na kraju krajeva sve je
transparentno. Zar u 21 vijeku postoji nešto što se moţe sakriti? Dakle, apsolutno nema

62
nikakve veze. Na Rodos, ako na to mislite, sam otišla na poziv jednog od ĉlanova
komisije koju sam i pomenula, koji je sa mnom zajedno bio dvije godine ĉlan ţirija.
Uvijek idem, kad god mogu, na taj skup. Vrlo ĉesto tamo dajem radove iz jedne od
oblasti kojima se bavim, i apsolutno ne vidim o ĉemu vi uopšte priĉate. Na kraju krajeva,
kako jedan rad koji je prezentiran na skupu, koji je prihvaćen od strane recenzenata
moţe da ne bude objavljen u njihovom.
No, mislim nije ovdje stvar uopšte o meni, mi danas govorimo o zakonu. Ja
vjerujem, i razumijem vas, da skrećete s teme zakona uvijek kad nemate argumentaciju,
jer vidim da je nemate, ali imama ja za vas dva kontrapitanja.
Prvo, da li je i to diskriminacija da ĉlanovi Crnogorske akademije nauka mogu ući
u Dukljansku akademiju nauka bez procedure, i to nije diskriminacija, a ĉlanovi
Dukljanske akademije nauka, uz odreĊenu proceduru, ne mogu ući u CANU?
Drugo pitanje, koji su to liĉni interesi koji mislite da su opredijelili predlagaĉe, ne
znam na koga ste mislili, na mene, na premijera, na Vladu, ne znam na koje liĉne
interese mislite?
Pitali ste me zašto ne ograniĉavamo broj ĉlanova. Eto konaĉno naĊosmo jednu taĉku u
kojoj se slaţemo. Sa vama se potpuno slaţem. Naš inicijalni nacrt zakona imao je
ograniĉen broj ĉlanova. Potpuno se slaţem s vama, kao svi zakoni u okruţenju, s tim što
smo usvojili prijedlog Akademije da oni to regulišu statutom. Dakle, tu sam stvarno
potpuno saglasna s vama, i sami smo dali prijedlog da se taj broj ograniĉi zakonom, ali,
evo kaţem, desilo se da smo tu sugestiju Akademije zarad njene autonomije prihvatili.
Tako da vam zahvaljujem na toj primjedbi, jer potpuno sam sa njom saglasna.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, ministarko Vlahović.
Ali, dali ste sad i pravo kolegi Pavloviću da odgovori na pitanje.
Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
GospoĊo ministarko, http:www.emeraldinsajd.com je web adresa sajta ĉasopisa u
kome, Vi tvrdite, to jest ustvrdili ste da ste objavili svoj rad, a tamo toga rada niti Vašeg
imena kao autora koji su objavili radove u tom ĉasopisu, niti Vašeg rada nema. I to je bio
razlog zbog ĉega me dovela ova informacija u zabludu. A to da se to ne moţe kasnije
prihvatiti od naklonjenih ĉlanova komisije kao zaista objavljeni rad, nemojte o tome da
govorimo u Crnoj Gori. Svi znamo da je to ne mogući izuzetak, nego gotovo praksa.
Sa druge strane, CANU-DANU, oni imaju svoje procedure propisane za prijem. Vi
znate odliĉno da jedan broj ĉlanova DANU-a primljen nakon što su bili ĉlanovi DANU-a,
primljen istovremeno i u ĉlanstvo Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.
Dakle, te njihove procedure prijema, ti kriterijumi akademski, ovdje se govori o
akademskim kriterijumima, gospoĊo ministarko. Referendum je prošao. Nemojte više,
ako treba da dajemo neke boraĉke penzije, uvedite boraĉku penziju i dajte boraĉku
penziju i ovu plaketu prvoboraĉku ovim ljudima iz DANU, ali, nemojte da ih proizvodite u
genije, ako oni već to nijesu. Dozvolite onima koji su pozvani da cijene relevantnost
nauĉnoga doprinosa odreĊenoga pojedinca, dozvolite im to da rade. Dakle, mi smo
protiv toga da se zakonom, aktom koji je imanentan, znaĉi to je pristup koji je imanentan
za ono komunistiĉko vrijeme, gospoĊo ministarko. Da CK ili parlamentarna većina ili
Vlada propiše ko će da bude ĉlan Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, mi smo
protiv toga.

63
I poslednje, Vi ste tako bili benevolentni, pa nijeste propisali broj ĉlanova nego
neka oni odluĉuju koliko će primiti ĉlanova.
Dakle, Vi zaista mislite da su ovi svi ostali ludi, a samo smo mi pametni. Svi ostali
su autokrate, a samo smo mi tako benevolentni i demokrate. Pa svi su to propisali zato
što znaju ako pustite da oni sami odreĊuju broj ĉlanova, Ċe će nam kraj biti. Ova je
akademija inaĉe vrlo blizu po broju ĉlanova, vrlo se primakla broju ĉlanova akademije,
recimo, nadmašila je broj ĉlanova akademije u Republici Srpskoj, to ste sami rekli. Iako
je to moţda najbolji topik da se sa njima poredimo i po veliĉini i po mnogo ĉemu.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Slijedeći diskutant je koleginica Branka Tanasijević, a da se pripremi kolega
Velizar KaluĊerović.
Izvolite.
BRANKA TANASIJEVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovana ministarko Vlahović, poštovane koleginice i
kolege poslanici, poštovani graĊani,
Vaţeći Zakon o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti u primjeni je od 1994.
godine. MeĊutim, proces evropskih integracija je inicirao potrebu da se propisi iz oblasti
nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti usklade sa propisima Evropske unije. Kao rezultat
nastojanja da se u ovoj oblasti zadovolje pomenuti standardi predloţen je novi zakon o
Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. Cilj ovog predloga zakona je da na jednom
mjestu objedini ono što je najkvalitetnije u oblasti nauke i umjetnosti, što podrazumijeva
formiranje jedinstvene nauĉno-istraţivaĉke ustanove najvišeg nivoa i renomea u drţavi.
Ono što je veliki resurs Crne Gore u tom smislu je ĉinjenica da Crnogorska i
Dukljanska akademija nauka i umjetnosti imaju veliki broj ĉlanova koji pripadaju nauĉnoj
i umjetniĉkoj eliti, koji su prepoznatljivi po izuzetnom potencijalu, stvaralaĉkom impulsu,
kreativnosti, kredibilnosti, kompetencijama koje prevazilaze prostor Crne Gore.
Ovom prilikom neću govoriti o rješenjima koja se odnose na ĉlan 31 Predloga
zakona, jer je to poslednjih ne dana, nego i mjeseci bio predmet posvećene paţnje i
široke elaboracije, struĉne, nauĉne, politiĉke, medijske i šire javnosti u Crnoj Gori. Iz tog
razloga ţeljela bih da istaknem znaĉaj nekih drugih rješenja koja su predloţena ovim
zakonom. Ĉlanom 8 Predloga zakona je precizirano da ĉlanovi Akademije mogu biti
redovni, vanredni, inostrani umjesto dosadašnjeg dopisnog ĉlana i da redovni ĉlanovi
imaju pravo na znanje akademika. Redovni i vanredni ĉlanovi ĉine radni sastav
Akademije. Prema vaţećem zakonu, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti ima
odjeljenje društvenih nauka, prirodnih nauka i odjeljenje umjetnosti. Predlogom zakona
uvodi se novo odjeljenje, odjeljenje humanistiĉkih nauka. Smatram da je ova novina
potpuno prihvatljiva, i da je potpuno nauĉno opravdana iz razloga što ove nauke dobijaju
sve veći znaĉaj za kvalitet ţivota u društvu. Ova odjeljenja imaju ravnopravan status što
je i za oĉekivati, jer bi svaka valorizacija bilo koga od njih bila u suprotnosti sa suštinama
akademije. Inaĉe sam na stanovištu da je svaka nauĉna i umjetniĉka disciplina jednako
vaţna za društvo. Mislim da se ne razlikuju nauke po kvalitetu. Razlikuju se pojedinci
koji ih predstavljaju, a akademici meĊu njima su i nauĉna i umjetniĉka avangarda.
Ĉlanom 25 zakona, poslednji stav, predviĊeno je da ĉlanovi predsjedništva
akademije ne mogu biti stariji od 75 godina. Mislim da bi trebalo razmisliti u pravcu da se
akademiji ostavi sloboda da samostalno odluĉi, da li će i na koji naĉin urediti ovo pitanje,
naroĉito iz razloga što su godine za one koji se bave naukom relativna stvar. Postoji

64
znaĉajan broj nauĉnika i umjetnika, ali i onih iz našeg svakodnevnog okruţenja koji su i
u poznim godinama potpuno saĉuvali kreativnu energiju i mentalnu svjeţinu, i koji, bez
obzira na godine, se sa izuzetnim uspjehom bave istraţivaĉkim, stvaralaĉkim ili nekim
drugim radom i djelatnošću.
TakoĊe, tekst Predlog zakona predviĊa da za redovnog i vanrednog ĉlana Akademije
moţe biti izabran nauĉnik ili umjetnik koji je crnogorski drţavljanin sa prebivalištem u
Crnoj Gori.
Potpuno je prihvatljivo da je jedan od uslova da bi neko bio ĉlan radnog sastava
Akademije nauka i umjetnosti da on bude drţavljanin Crne Gore. MeĊutim, moţe se
desiti da upravo zbog prirode posla kojim se ĉlan akademije bavi, promijeni prebivalište
na odreĊeno vrijeme, odnosno privremeno ţivi u inostranstvu. Zato smatram da je u
ovom smislu od izuzetnog znaĉaja ĉlan 35 Predloga zakona koji polazi od stava da ĉlan
radnog sastava Akademije koji je zvanje redovnog, odnosno vanrednog ĉlana
Akademije stekao do 1. septembra 2011. godine moţe zadrţati status koji ima. Na taj
naĉin se potpuno izašlo iz ovog problema i on se na taj naĉin prevazilazi.
Inaĉe, to je izuzetak o kome ste vi govorili u vašem uvodnom izlaganju.
Za kraj bih ţeljela da istaknem da je suština Crnogorske akademije, onako kako
je ona koncipirana u skladu sa predlogom ovog zakona, da kao ustanova, najvišeg
nauĉnog i intelektualnog i umjetniĉkog renomea u drţavi, bude pogonska energija
društvenog progresa. Zato je vaţno da Akademija u narednom periodu realizuje što veći
broj projekata koji su od interesa za Crnu Goru i njene graĊane. To je jedan od razloga
koji me opredjeljuje da glasam za Predlog ovog zakona. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice Tanasijević.
Imamo još uĉesnika u raspravi, kolegu KaluĊerovića i kolegu Ĉantrića i završnu
rijeĉ ministrice.
Klubovi imaju pravo kroz raspravu u pojedinostima da imaju po tri minuta za
završnu rijeĉ.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Izvinjavam se kolegi KaluĊeroviću.
S obzirom da je bio dogovor na Kolegijumu da u zadnjem satu ne postoje
komentari, bilo je komentara u zadnjem satu, isto tako odreĊene kolege su dobili
znaĉajno više prostora da govore, ĉak i po 10 minuta, i po 12 i po 13 minuta više nego
što je bilo predviĊeno, pa evo, to je po pet minuta.
Zato vas molim, predsjedniĉe, da uzmete u obzir tu ĉinjenicu i da na pravi naĉin
donesete odluku. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Pokušavam da budemo praviĉni. Dva iz opozicije, dva iz vlasti i da završimo
raspravu, i to će ispasti sat više, najmanje sat više, a ĉeka nas i rasprava u
pojedinostima.
Poslovnik predviĊa znaĉajni zakon do tri sata. Za mene su znaĉajni dogovori o
svim zakonima. Dogovor smo uĉinili još stimulativnim i završićemo sa dva-dva.
Idemo, kolega KaluĊeroviću, a da se pripremi kolega Ĉantrić, onda kolega
Labudović i kolega Vukĉević iz DPS-a i to je ĉetvoro koji uĉestvuju u raspravi.

65
Izvolite.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala vam, gospodine predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gosti iz Vlade koji branite Predlog ovog
zakona,
Juĉe smo u ovom domu primili informacije povodom izuzetno teške vremenske
situacije i ocjena i procjena o tome treba li uvoditi vanredno stanje zbog toga. I kako
stvari stoje, Vlada nema namjeru da to uĉini, ali Predlogom ovog zakona o Crnogorskoj
akademiji nauka i umjetnosti, istinski to mislim, plašim se da u pojedinim rješenjima koja
su u njemu sadrţana se pripremamo da uvedemo vanredno stanje iz oblasti nauke i
umjetnosti u Crnoj Gori.
Dakle, kolege poslanici, vama se posebno obraćam, jer više ne gajim nadu da
ljudi iz Vlade i konkretno ministarka Vlahović imaju imalo sluha da naprave iskorak da
usvoje, ajde da kaţem i naše apele, da pojedina rješenja ne uniţavaju i nauku i
umjetnost Crne Gore, ako ostanu u konaĉnom rješenju Zakona.
Apel prema vama. Mi smo uĉinili amandmanske promjene, koji bi kako tako
popravili odreĊena zakonska rješenja. Nije sporno da treba novi zakon o Crnogorskoj
akademiji nauka i umjetnosti, da ne bi bilo podmetanja i u tom dijelu. Jer, sama ĉinjenica
da vaţeći zakon je iz 94. godine, da ste usvojili Ustav 2007. godine, nameće potrebu da
se ova materija uredi na drugaĉiji naĉin. Ali je elementarno nekorektno prema
nacionalnoj i najvišoj instituciji u oblasti nauke i umjetnosti u Crnoj Gori, prema
Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti, da naše zalaganje za odbranu principa koji
ĉuvaju integritet nauĉni i umjetniĉki ove najviše nauĉne i umjetniĉke institucije u Crnoj
Gori, pokušavate da predstavite da mi svojatamo CANU, a da ste vi zbog toga protiv nje.
To je ruţno, to je neprimjereno za demokratski imidţ Crne Gore kakvi se svi
pokušavamo predstaviti da nam je do njega stalo.
Dakle, još jednom apel, mi smo predloţili u okviru sedam amandmana brisanje
ĉlana 31 koji daje automatizam da ĉlanovi jedne nevladine organizacije po automatizmu,
postaju ĉlanovi Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. To je porazno za nauku i
umjetnost Crne Gore, uvjeravam vas, kolege.
Evo, i sama ministarka Vlahović, oĉigledno nesvjesna što je rekla, rekla je da su
neki akademici Crnogorske akademije nauka i umjetnosti postali akademici DANU, bez
izbora. Vjerovatno je to taĉno, i ja imam neke informacije da se to desilo. Ali, to je odnos
pojedinca prema odreĊenom pitanju. Ali, vi ste time priznali da kada je u pitanju ĉlanstvo
u DANU nema izbora, i zaista ga nema, ministarko Vlahović. Ali, to je stvar te nevladine
organizacije.
Na drugoj strani i pri svakom stanju stvari vi hoćete zakonsko prinudom,
politiĉkom odlukom da jednoj grupi ljudi date status akademika nacionalne akademije
nauka i umjtnosti, to je neprihvatljivo, to je nedozvoljivo.
I mi, sve što radimo ovdje, vi moţete da pokušate da nam to predstavite da je
politiĉka borba, nije. Što se mene tiĉe i ubijeĊen sam u moje kolege, kunem vam se,
nije, nego pokušaj odbrane integriteta najviše institucije u oblasti nauke i umjetnosti u
Crnoj Gori.
Upozoravam vas, vi znate, što se tiĉe i politiĉkog opredjeljenja, makar i intimno,
za veliki broj ĉlanova Crnogorske akademije nauka i umjetnosti da su po politiĉkom
osjećaju oni mnogo bliţi vama nego nama, ali meni ne pada na pamet kada
razgovaramo o zakonu o CANU da se bavim tim pitanjima.

66
Dakle, mi se borimo da se zaštiti integritet nauke u proceduri izbora ĉlanova
Crnogorske akademije. To i ovim zakonom jeste pravilo, ali zbog ĉega od tog pravila
izuzetak kada su u pitanju samo jedni. Taj izuzetak moţe imati nesagledive negativne
posljedice za nauku i umjetnost u Crnoj Gori i za podjele u nauci. Dakle, nije ovdje
pitanje samo odnosa CANU-DANU. A šta je sa ogromnim brojem, velikim brojem
stvaralaca u nauci i umjetnosti koji u ovom trenutku nisu ĉlanovi ni Crnogorske
akademije, nisu to uspjeli da do ovog trenutka postati, ali nisu ni u Dukljanskoj akademiji
nauka i umjetnosti. Zbog ĉega, u odnosu na taj u ovom trenutku nepoznati broj imamo
ignorantski odnos sa stanovišta preferiranja, odnosno potenciranja da po svaku cijenu
ĉlanovi jednog kolektiva, jedne nevladine organizacije to postaju a drugi ne. To su
pitanja koja su veoma ozbiljna. Još jednom, kolege poslanici, upozoravamo donošenje
zakona sa ovakvim normama moţe imati dalekoseţne negativne posljedice za ĉitavo
crnogorsko društvo, a u okviru njega posebno za oblast nauke i umjetnosti. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Ĉantriću, izvolite. Neka se pripremi kolega Emilo Labudović.
DRAGO ĈANTRIĆ:
Poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovane koleginice i kolege poslanici,
uvaţena ministarko nauke, poštovani graĊani,
Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti je samim
pojavljivanjem u javnosti izazvao brojne komentare i razliĉite stavove ĉime se još
jednom pokazalo da oblast nauke ne moţe ostati imuna na politiku, a veoma ĉesto i na
politikantstvo, odnosno da se dešavanja koja se odnose na najveće nauĉne institucije
izgleda moraju posmatrati u kontekstu dnevno-politiĉkih kretanja.
MeĊutim, moje obraćanje u ovom visokom domu je voĊeno drugom namjerom da
pruţim podršku cjelokupnoj nauĉnoj javnosti, tj. svima onima kojima je prioritet razvoj
naše drţave Crne Gore i koji su spremni, u skladu sa ĉlanom 2 Predloga zakona o
Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti da svoje struĉne potencijale dodatno
aktuelizuju kroz najvišu nauĉnu, umjetniĉku i reprezentativnu ustanovu ĉiji je cilj da
objedinjuje nauĉne potencijale, da razvija nauĉno, umjetniĉko i kulturno stvaralaštvo i da
afirmiše crnogorsku duhovnu, nacionalnu i drţavnu tradiciju od Duklje do savremene
Crne Gore.
Ţelim da pruţim podršku svima koji Crnogorsku akademiju nauka i umjetnosti
doţivljavaju kao simbol duhovne suverenosti crnogorskog, ali i ostalih naroda koji ţive u
Crnoj Gori, sa jasnim stavom o neprihvatanju patronata nad svojom duhovnom
djelatnošću što se posljednjih godina pokazalo kao intencija pojedinih institucija izvan
naše drţave.
Ţelim da pruţim podršku svima koji kao osnovni zadatak Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti vide podsticanje razvoja nauke i umjetnosti, ĉuvanje, njegovanje i
unapreĊivanje kulture, duha i stvaralaĉkih potencijala crnogorskog i drugih naroda u
Crnoj Gori.
Ĉinjenica je da se najveće polemike u javnosti posljednjih mjesec dana vode
zbog ĉlana 31 Predloga zakona kojim je predviĊeno da za zvanje ĉlana Akademije stiĉu
ĉlanovi Dukljanske akademije nauka i umjetnosti, naravno, ukoliko ispunjavaju uslove iz
ĉlana 9 Predloga zakona koji propisuje uslove za izbor u ĉlanstvo. Navedeni razliĉiti
stavovi javnog mnjenja nijesu rezultat dešavanja posljednjih mjeseci već posljednjih 12
godina zato što je evidentno izmeĊu ĉlanova dvije akademije postoji dugogodišnji
politiĉki i ideološki sukob. Upravo zbog toga ţelim da podrţim predloţeni zakon, jer

67
objedinjavanje nauĉnog potencijala doţivljavam kao otklon od svih dešavanja koja ne bi
trebalo da se veţu za nauku i umjetnost. Uvjeren sam da će ĉlanovima Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti drţava biti na prvom mjestu i da će sve svoje potencijale
usmjeriti u razvoj crnogorskog društva i crnogorske drţave.
S druge strane, sasvim je jasno da će se o ĉlanstvu akademika Dukljanske
akademije nauka i umjetnosti izjasniti Skupština Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti koja će imati ovlašćenja da procijeni da li da verifikuje Predlog o takvim
imenovanjima u skladu sa odredbom ĉlana 9 i ĉlana 31 Predloga zakona o Crnogorskoj
akademiji nauka i umjetnosti. Ne smatram ni da ĉlan 15 Predloga zakona koji predviĊa
neophodnu saglasnost Vlade Crne Gore na visinu mjeseĉne akademijske nagrade koju
utvrĊuje predsjedništvo Akademije predstavlja ugroţavanja autonomije Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti, jer u drţavi Crnoj Gori svi korisnici budţetskih sredstava
imaju obavezu dobijanja saglasnosti od nadleţnih sluţbi za visinu zarada, pa prema
tome smatram i da se u tom dijelu Crnogorska akademija nauka i umjetnosti mora
staviti u istu ravan, jer je za njeno funkcionisanje, pored drugih navedenih mogućnosti,
kljuĉni finansijer drţava.
Na kraju, bez dileme ću glasati za Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka
i umjetnosti, jer smatram da je u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Crne Gore.
Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Ĉantriću.
Kao što sam najavio, kolega Labudović i na kraju u ime DPS-a kolega Zoran
Vukĉević. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, koleginice i kolege, gospoĊo ministarko,
Otkako postoji intencija da se društveni odnosi regulišu zakonima, postoji
nepisano pravilo da su zakoni izraz volje vladaoca. Pri tome, vladaoca u iskazivanju te
volje ne ograniĉava gotovo ništa, ĉak ni Bog, a ĉesto ni oĉigledna glupost.
Po toj i takvoj matrici 30-e godine prvog vijeka rimski cezar Klaudije je svog konja
Incitatusa proglasio konzulom. Toliko o tome šta sve moţe zakon i šta sve papir moţe
da trpi.
Ţelim da u ovih par minuta skrenem paţnju i da izrazim svoj stav na nekoliko
aspekata ove priĉe. Prvo i osnovno da se razumijemo, ne nastupam i ne nastupamo kao
advokati Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, jer kada bih izraţavao svoj liĉni stav
prema toj instituciji moţda bih bio više na vašoj strani nego što ste to vi. Ali, duţan sam
kao zakonodavac, jer ovaj zakon ću da donesem ja, a ne vi, gospoĊo Vlahović, da prije
svega poštujem normu, da poštujem logiku, i da poštujem zdrav razum. S tim u vezi
ţelim da vam skrenem paţnju da nekoliko stvari.
Prva priĉa kojom nas na neki naĉin potcjenjujete, gospoĊo ministarko,jer raĉunate
da smo toliko neznaveni, da ne vidimo ono što se iza brda valja jeste vaša dimna
zavjesa zvana objedinjavanje nauĉnih kapaciteta. O tome šta su nauĉni kapaciteti Crne
Gore i šta su kapaciteti crnogorske nauke ne treba da vam ja govorim. Ali, oĉigledno je i
na to sam ukazao u prvom komentaru, da je zakonodavac kroz ĉinjenicu da nije
ograniĉen niĉim, jer ima ovdje na ţalost apsolutnu volju, kroz ovaj zakon i na mala vrata
htio da proturi nešto što se zovu prvoboraĉke nagrade za realizaciju crnogorskog
drţavnog projekta. Ja protiv jedne takve intencije ne bih imao gotovo ništa protiv. Glasao
bih protiv, ali bih je smatrao vašim apsolutnim pravom. Ono što mi smeta jeste što to

68
smještate u ovaj kontekst i što to pokušavate razrješiti kroz ovaj zakon. O kojem vi to
govorite nauĉnom potencijalu? Rijeĉ je o ideološkom potencijalu koji je svojevremeno
bio i te kako prepoznat kroz djelovanje Crnogorskog knjiţevnog glasnika koji danas vi
treba da tim ljudima isplatite.
TakoĊe, samo evo koliko ste išli u ograniĉavanju, koliko u toj nekakvoj
nacionalizaciji, gotovo histeriĉnoj crnogorizaciji svega skrenuću vam paţnju na jedno od
rješenja. Vi ste ovdje propisali kao jedan od uslova da se bude ĉlan Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti boravišni status. Zamislite situaciju da sjutra mlad nauĉnik,
koga je ova drţava školovala u njega uloţila ne mala sredstva ode na neku
specijalizaciju, usavršavanje, negdje u inostranstvu i opredijeli se da tamo ostane, da
ţivi, i postigne nauĉni rezultat do nivoa koji bi ga, recimo, uĉinio dobitnikom Nobelove
nagrade ili ga izjednaĉio sa Noamom Ĉomskim ili onim Hopkinsom, ne bi mogao da
bude ĉlan Crnogorske akademije nauka i umjetnosti gospoĊo ministarko, jer ne ţivi u
Crnoj Gori. Ako je to rješenje, ako je to odnos prema nauci i prema umjetnosti koja sama
po sebi ne trpi ograniĉenje i zatvaranje u nacionalne i drţavne torove, onda ste vi,
gospoĊo ministarko, promašili temu i orgriješili se, ne o Crnogorsku akademiju nauka i
umjetnosti, ona je u ovome svemu nebitna, ogriješli ste se o nauku i ogriješili ste se o
umjetnost. Da ne bih zloupotrebljavao ovo vrijeme koje me preostaje, samo da vam
skrenem paţnju. U svim jezicima svijeta akademik se prevodi kao besmrtnik. O tome
koliko su smrtni besmrtni neki koji su sada i neki koji će biti neću da polemišem. Ali vam
skrećem paţnju na jedno. Moţda vi nikada nećete biti akademik Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti, mada kako ste krenuli ne sumnjam, ali jedno ste obezbijedili.
Obezbijedili ste besmrtnost, a o tome kako će se ta besmrtnost karakterisati neka ide na
vašu dušu.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Vukĉeviću, jeste li spremni? Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministarko Vlahović,
Crna Gora mora biti opredijeljena za izgradnju drštva znanja, jer samo tako moţe
da raĉuna na izvjesnu bolju evropsku budućnost. Time se na najbolji naĉin moţemo
pozicionirati u regionu i doprinositi traţenju odgovora na zajedniĉke evropske i globalne
izazvove. Znanje, obrazovanje i kreativnost moraju biti najveći resurs za male populacije
i za male drţave kao što je Crna Gora. Zato nam je potrebno jedinstvo, integracija svog
nauĉnog, kulturnog, umjetniĉkog i kreaktivnog potencijala. Jedino zajedno moţemo
zaštititi interese Crne Gore, ali i ostvariti ciljeve naše drţave. Rekao bih da su nauka i
znanje uslov opstanka. Koncentracija nauĉne misli je upravo u Crnogorskoj akademiji
nauka i umjetnosti. Zato CANU mora biti u funkciji drţavnih interesa. CANU bi trebala da
kultiviše, ohrabljuje i promoviše nauku i umjetnost kroz doprinos razvoja i nauĉne misli i
umjetniĉkog stvaranja ĉime se stvaraju uslovi za modernu evropsku Crnu Goru.
Potenciranje osnovnih pitanja nauke i umjetnosti, kao i njihov doprinos ekonomskom i
ukupnom razvoju Crne Gore mora biti glavna preokupacija i presudan doprinos CANU-a
svojoj drţavi. TakoĊe, uĉestvovanje u odreĊivanju politike istraţivaĉkih aktivnosti, kao i
kreativnosti umjetnosti, davanja ocjena, predloga i mišljenja kada je u pitanju razvoj i
promocija nauke i umjetnosti, kao i organizacija aktivnosti istraţivanja i umjetniĉkog
stvaralaštva, organizovanje nauĉnog rada u saradnji sa univerzitetima i drugim

69
istraţivaĉkim institucijama, posebno na polju za podizanje svijesti i sticanje uvida u
prirodno i kulturno nasljeĊe crnogorske nacije, te za razvoj jezika i kulture i, naravno
razvoj meĊunarodne saradnje na polju nauke i umjetnosti su samo neke od glavnih
odrednica koje moraju biti vodilje CANU-a. Strategija funkcionisanja unaprijed planirane
aktivnosti za odreĊeni period, osnivanje istraţivaĉkih instituta, pokretanje radionica,
labaratorija, seminara, kvalitetnije prisustvo u javnosti, praćenje umjetniĉkih dogaĊaja,
stvaranje boljih uslova, posvećenost mladom nauĉnom i umjetniĉkom potencijalu je
naĉin kojim treba ići i to treba da budu teme koje će preokupirati i CANU, a Vladu i
Skupštinu i ukupnu javnost uslovi koji će biti obezbijeĊeni da se ti ciljevi ostvare. Sve
nam je to potrebno u cilju afirmacije crnogorskog nauĉnog i umjetniĉkog proizvoda koji bi
eventualno mogao imati doprinos svjetskoj nauci i umjetnosti, ali prije svega bi morao
imati doprinos Crnoj Gori. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti je ćutala onda kada
je Crnoj Gori bilo najpotrebnije da progovori i iznese svoj stav. Onda kada je bilo
najpotrebnije da Crna Gora definiše svoj status. Ono što je predviĊeno ovim zakonom
koji se, prije svega odnosi na to da odreĊeni ĉlanovi DANU-a pod odreĊenim uslovima
mogu postati ĉlanovi Crnogorske akademije nauka i umjetnosti sa mnogim procedurama
koje su ovdje iznesene, zaista su diskutabilne, zato što je veoma jasno precizirano u
ĉlanu 9 ponuĊenog zakona koji su to uslovi koji svaki ĉlan Akademije mora da zadovolji.
To znaĉi da svi oni ĉlanovi koji su bili u DANU a ispunjavaju taj uslov mogu postati i
ĉlanovi Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Slušajući naše kolege iz opozicije
najbolje bi bilo da ne postoji Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, jer neka takva
institucija postoji u nekoj susjednoj drţavi i treba zaista biti veoma precizan i staviti
doznanja da Crnogorska akademija jeste u interesu crnogorske drţave i da ona mora
da ostvari tu funkciju i da mora biti u ostvarivanju svih onih interesa koji vode Crnu Goru
prema Evropskoj Uniji. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Poslovnik kaţe da se prvo mora u pojedinostima pa poslije rasprave u
pojedinostima završna rijeĉ od tri minuta. Ovo je rasprava u naĉelu. Imamo još jednu
raspravu u pojedinostima. Ima dosta prijavljenih, ali nemamo više vremena. Ja mislim da
je svako pitanje vaţno, o kojem parlament odluĉuje. Neki su dio prave, a neki dio
pogrešne istorije.Tako to ide u ţivotu. Imate uvijek dvije strane istorije. Nema istorijske
liĉnosti bez pogrešnih liĉnosti. Hvala vam. Dva-dva, izjednaĉili smo i biće prilike u
pojedinostima. Nije problem da se to uradi.
Hajdemo na sljedeću taĉku dnevnog reda. Zahvaljujem se ministrici. Moţete
završnu rijeĉ kada budete ĉuli raspravu u pojedinostima. Mislim da je to bolja prilika da u
sklopu ukupne završne rijeĉi doĊemo do tako vaţnog stava. Iako mi se ĉinjelo, kada
sam slušao sa strane, da ona sintagma „gospoĊa ministarka“ je iz jednog knjiţevnog
djela i bila je sa tom namjerom, ali nije bila previše inventivna pa je nije trebalo
komentarisati.
Idemo na Predlog zakona o zaradama državnih službenika i namještenika.
Ovlašćeni predstavnici Vlade su ministar Katnić i Nemanja Pavliĉić, pomoćnik ministra.
Izvjestioci odbora su koleginica Bajramspahić Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo, ĐorĊije Pinjatić Odbora za ljudska prava i slobode i Veselin Bakić
Odbora za ekonomiju, finansije i budţet.
Ţeli li neko od naših izvjestilaca rijeĉ? Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:

70
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, u isĉekivanju predstavnika Ministarstva
samo da kratko izvijestim umjesto kolege Bakića koji danas iz opravdanih razloga nije
ovdje, kako se Odbor izjasnio oko ovog predloţenog zakona. Odbor je na sjednici od 16.
decembra reagujući pošto je ovaj zakon bio predloţen po hitnom postupku, evo ga
imamo tek danas na dnevnom redu, iako je predloţen 8. decembra prije gotovo dva
mjeseca, glasao na sljedeći naĉin. Dakle, Predlog zakona je dobio tri glasa za, sedam je
bilo uzdrţanih, te tako nije dobio potrebnu većinu da bi ga Odbor predloţio parlamentu
na usvajanje. Razlog je bio što se predloţenim tekstom od strane Vlade opet uvelo staro
rješenje, odnosno opet se uzela parlamentarna moć ovom parlamentu u dijelu
regulisanja prava i obaveza sluţbenika i ĉinovnika u ovom parlamenta. To je bio kljuĉni
razlog i kljuĉna razlika u odnosu na ono što je Odbor ocijenio kao bitno prilikom glasanja
oko ovog zakona. Dakle, ovakav tekst u predloţenom obimu nije dobio podršku na
Odboru za ekonomiju, finansije i budţet.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Odboru što brani pravo 100 namještenika i sluţbenika u odnosu na 49.900
koji su u ingerenciji Vlade. Otprilike ima oko 50.000 ljudi u administraciji crnogorskoj.
Tako da se nadam da ovih 100 neće remetiti previše proporciju. Mislim da je taj podatak
na raspolaganju evropskoj komisiji.
Dolaze predstavnici Ministarstva, koji minut da ih saĉekamo. Mislim da su tu na
ulazu u sali. Naš protokol mi najavljuje da su tu na ulazu.
Hvala, ministar je tu.
Ministre Katnić, na vašem smo Zakonu o zaradama drţavnih sluţbenika i
namještenika. Da Vas informišem u ime Odbora za privredu i finansije, predsjednik tog
odbora, kolega Damjanović je izvjestio da na Odboru Predlog zakona nije dobio podršku
Odbora, sa jasnom motivacijom zadiranja u autonomiju zakonodavne vlasti. Jedna stara,
istorijski spor meĊu zakonodavne i izvršne vlasti i autonomije. Mi smo u boljem odnosu
nego što je bio Britanski parelament u 17 vijeku ali, spor će postojati i dalje.
Izvolite, ţelite li uvodno izlaganje?
Izvolite, ministre katniću.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem, poštovani predsjedniĉe.
Poštovani poslanici, dame i gospodo.
Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se platni razredi i koeficijenti
prilagode novoj kategorizaciji radnih mjesta i novim zvanjima koja su predhodno
utvrĊena Zakonom o drţavnim sluţbenicima i namještenicima i Zakonom o izmjenama i
dopunama Zakona o drţavnoj upravi. Novina zakona je u tome što će se njegovim
odredbama pored zaposlenih u organima drţavne uprave i drugih drţavnih organa
ureĊivati pitanje zarada, naknada i drugih primanja izuzev za zaposlene u Fondu
penzijskog i invalidaskog osiguranja Crne Gore, Fondu za zdravstveno osiguranje Crne
Gore, Zavodu za zapošljavanje Crne Gore, Fondu rada i Agenciji za mirno rješavanje
radnih sporova. Teţeći uspostavljanju ravnopravnog tretmana svih zaposlenih koji se
finansiraju iz Budţeta, zakonom je dalje definisano da Vlada donosi propis kojim se
ureĊuju kriterijumi i naĉin utvrĊivanja varijabilnog dijela zarade za sve drţavne
sluţbenike i namještenike bez izuzetaka. Ovo će znaĉiti da će obavljanje istih poslova
biti valorizovano na isti i jedinstven naĉin. Predloţeni zakon definiše prelazno rješenje za

71
utvrĊivanje zarada za sudije koji vode prekršajne postupke, i donošenje zakona koji će
preciznije urediti organizaciju, nadleţnost sudova za voĊenje prekršajnog postupka i
zarade sudija u tim sudovima.
Poštovana gospodo, usvajanjem ovog zakona stvoriće se pretpostavke za
ravnopravan tretman svih sluţbenika koji se finansiraju iz Budţeta, što će imati pozitivne
efekte za njihovu motivisanost i radne rezultate. Zakon će takoĊe, doprinijeti i
implementaciji politike koja poĉiva na dugoroĉnim interesima i koja je orjentisana na
stvaranje efikasne i profesionalne javne uprave koja je u funkciji graĊana i drugih
društvenih i privrednih subjekata. Sa reformama koje se u ovoj oblasti sprovode
unaprijeĊeni kvalitet usluga u javnoj upravi doprinijeće stvaranju povoljnog ekonomskog
i socijalnog ambijenta koji opredjeljuju ukupni društveni razvoj. Zahvaljujem vam na
paţnji.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Moţemo li dobiti, gospodine ministre detaljnije kratko u jednoj reĉenici
objašnjenje u odnosu na pravnu situaciju na koju je ukazao kolega Damjanović, jer
definitivno stav Odbora je da u odnosu na ovo pitanje oko koga vjerujem postoji
većinska, evo, da ne kaţem potpuna saglasnost u Parlamentu, definitivno je od strane
predstavnika predlagaĉa, neprihvatljiv. Ne znam da li je umeĊuvremenu podnešen neki
amandman u tom pravcu. Imamo li formalno amandman ali, suštinski imamo, stav
Odbora. Vjerovatno će uticati na raspravu nekog od kolega sasvim svejedno vlasti ili
opozicije.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem za mogućnost da dodatno objasnim i obrazloţim razliĉito viĊenje
odreĊenih ĉlanova ovog zakona.
Dakle, zakon ima namjeru da uredi pitanje zarada za sve zaposlene koji se
finansiraju iz Budţeta i da to ... jedinstven i cjelovit naĉin. Kako u dijelu osnovnih zarada,
tako i u dijelu varijabilnih nadoknada. U tom smislu je predviĊeno da ista pravila vaţe i
za zaposlene u Vladi, zaposlene u Skupštini i zaposlene u sudovima, i to je osnovna
itencija zakona. Sada imamo situaciju da isti posao, ista zvanja, isti platni razredi imaju
razliĉite u krajnjem nadoknade, zavisno od organa vlasti i zavisno od institucija. Suština
je vjerujem da ćemo se oko toga sloţiti, da bi trebao da isti posao sa istim zvanjima i sa
istim kopentencijama da nosi manje više iste kriterijume, odnosno, koeficijente za
zarade i da krajnja zarada bude ujednaĉena. Na taj naĉin da nemamo konkurenciju
izmeĊu razliĉitih grana vlasti, odnosno, razliĉitih drţavnih organa u pogledu valorizacije
neĉijeg rada. I to je osnova itencije zakona. Ostajemo otvoreni da kroz amandmansko
djelovanje, kroz dodatnu raspravu na odboru ili ovu skupštinsku raspravu, da sagledamo
da li smo to definisali na naĉin koji moţe da ispoštuje ovaj osnovni princip koji ţelimo i
da zajedno doĊemo do rješenja koji će odrţavatio ovaj princip. Ukoliko to nije
prepoznato u ovom zakonu od strane poslanika i ukoliko ovaj zakon ne moţe dobiti
podršku za ovaj princip, onda smo spremni da vidimo koji ĉlanovi zakona treba da budu
izmijenjeni ali da se ne ugrozi ova suština, što je izmeĊu ostalog saopšteno i kroz ovo
moje dodatno obrazloţenje. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Imamo detaljnu informaciju, ulazimo u raspravu.

72
Pozivam kolegu Zorana Jelića da uzme rijeĉ, nakon njega ĉućemo kolegu
Aleksandra Damjanovića.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre
Katniću,
Programom Vlade Crne Gore za 2011. godinu predviĊeno je donošenje Zakona o
zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika. TakoĊe, i akcioni plan za sprovoĊenje
preporuka iz mišljenja evropske komisije za oblast reforme drţavne uprave, predvidio je
donošenje ovog zakona.
Donošenje ovog zakona uslovljeno je i izmjenama i dopunama Zakona o drţavnoj
upravi u kojoj imamo definisana nova zvanja. Predlogom zakona o zaradama drţavnih
sluţbenika i namještenika treba donijeti po skraćenoj proceduri, imajući u vidu da se
njime ureĊuju pitanja i odnosi koja su preporuĉena u mišljenju Evropske komisije za
oblast reforme drţavne uprave. Ovim zakonom se definiše pravo na zaradu, nadoknadu
i druga pitanja koja ostvaruje drţavni sluţbenik i namještenik. Sredstva za zarade,
nadoknade i druga primanja drţavnih sluţbenika i namještenika obezbjeĊuju se u
Budţetu Crne Gore. Odredbe ovog zakona se primjenjuju i na zaposlene u Fondu
penzijsko-invalidskog osiguranja Crne Gore, Fondu za zdravstveno osiguranje Crne
Gore, Zavodu za zapošljavanje Crne Gore, Fondu rada i Agenciji za mirno rješavanje
radnih sporova. TakoĊe, odredbe ovog zakona se primjenjuju i na zaposlene u organima
lokalne samouprave.
Zarade drţavnog sluţbenika, odnosno namještenika sastoje se od fiksnog dijela,
varijabilnog dijela i dodataka na zaradu. Za utvrĊivanje fiksnog dijela zarade, zvanja
drţavnih sluţbenika razvrstavaju se u 38 platnih razreda izraţenih u koeficijentima i to u
rasponu za prvi platni razred koeficijent iznosi 9,90 do 38-og platnog razreda za koji
koeficijenat iznosi 2,20. U ĉlanu 11 ovog zakona data su pojedina zvanja drţavnih
sluţbenika, odnosno namještenika zavisno od školske spreme i radnog iskustva.
Drţavnom sluţbeniku, odnosno namješteniku visina fiksnog dijela zarade utvrĊena je
mnoţenjem koeficijenta predviĊenog za platni razred u koji je razvrstan sa obraĉunskom
vrijednošću koeficijenta koji za fiskalnu godinu utvrĊuje Vlada. TakoĊe, ovim zakonom je
definisana posebna zarada i varijabilni dio zarade. Rešenje o fiksnom dijelu zarade
donosi ministar finansija na osnovu odluke starješine organa, odnosno lica koje
rukovodi pravnim licem.
Rješenje o varijabilnom dijelu zarade za drţavne sluţbenike, odnosno namještenike
donosi ministar finansija na osnovu odluke starješine organa o ispunjavanju uslova za
varijabilni dio zarade.
Drţavni sluţbenik i namještenik ima pravo na nadoknadu troškova za sluţbeno
putovanje u zemlji i inostranstvu, korišćenje sopstvenog automobila u sluţbene svrhe,
odvojeni ţivot od porodice, kao i terenski dodatak. Drţavni sluţbenik i namještenik ima
pravo na otpremninu u sluĉaju da je proglašen kao tehnološki višak. Ministarstvo
finansija vodi centralnu evidenciju o zaradama drţavnih sluţbenika, odnosno
namještenika. Centralna evidencija obuhvata podatke koji se odnose na ime, prezime,
pol, adresu, jedinstveni matiĉni broj graĊanina, zatim podatke koji se odnose na radno
mjesto i kretanje u sluţbi, platnom razredu, varijabilnom dijelu, dodatku na zaradu,
nadoknadama zarada, radnom staţu, penzijskom staţu, benificiranom staţu, kao i
drugim podacima od znaĉaja. Ministarstvo finansija dobija podatke od starješine organa
drţavne uprave koje rukovodi pravnim licem. Nadzor nad sprovoĊenjem ovog zakona

73
vrši Ministarstvo finansija. Zaposleni u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja Crne
Gore, Fondu za zdravstveno osiguranje Crne Gore, Zavodu za zapošljavanje Crne
Gore, Fondu rada i Agenciji za mirno rješavanje sporova, ostvaruju zarade i druga
primanja u skladu sa ovim zakonom od 1. januara 2013. godine. Odredbe kolektivnih
ugovora kod ovih institucija prestaju da vaţe sa 31. decembrom 2012. godine. Za
sprovoĊenje ovog zakona nijesu potrebna dodatna finansijska sredstva u budţetu Crne
Gore. Zbog znaĉaja ovog zakona, predlaţem Skupštini da ga usvoji.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala.
Kolega Aleksandar Damjanović će sada govoriti, a nakon njega kolega Zoran
Vukĉević. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovani ministre, pomoćniĉe ministra,
Prije nego što ukaţem na par stvari o samom Predlogu zakona o kojim ima
odreĊenih sporenja, prvo da uputim jedno pitanje Vama, potpredsjedniĉe, ako ste u
stanju da odgovorite ovog momenta ili to pitanje, na kraju krajeva, moramo nekako
riješiti. Naime, matiĉni odbor je Odbor za ekonomiju, finansije i budţet i on je 16.
decembra razmatrao Predlog zakona koji je upućen Odboru i mi smo se izjašnjavali oko
Predloga zakona. Jutros dobijam vijest da se pojavljuje novi matiĉni odbor, a to je Odbor
za ljudska prava koji opet razmatra isti zakon koji je razmatran prije mjesec dana, i to
sve sa amandmanima. Naravno, taj matiĉni odbor posle predlaţe i svoje amandmane,
upućivanje finansijskih izvještaja Administrativnom odboru, iako Poslovnik reguliše kako
generalni sekretar izvještava parlament. Mislim da imamo potpuni galimatijas. Moţemo li
dobiti objašnjenje, kako bismo dalje išli u raspravu? Ovo je prvi put da se ovako dešava
u parlamentu. Dakle, nakon mjesec i po dana se pojavljuje Odbor za ljudska prava,
uvaţavanje svih kolega ĉlanova tog odbora koji opet razmatraju zakon koji je razmotren
prije mjesec dana od strane matiĉnog odbora, Odbora za ekonomij, finansije i budţet
kome je on upućen u polovini decembra i pride amandmane pravi i dostavlja koji
potpuno idu kontra onome što je Poslovnik i što su obaveze generalnog sekretara u
odnosu na matiĉni odbor u dijelu finansija.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Što se toga tiĉe, prvi put to ĉujem. Predlaţem da to razjasnimo na sljedeći naĉin.
Svima nama u ovoj sali je jasno da je matiĉni odbor Odbor za finansije i budţet. Hajde
da tumaĉimo da je Odbor za ljudska prava i slobode koji je razmatrao ovo moţda mislio
da je zainteresovan za ovu temu i da na taj naĉin tretira ovu temu na sjednicama
Odbora. Ništa s goreg, napravili su izvještaj. Što se tiĉe mene, a vjerujem i ostalih
ĉlanova ovog visokog doma, matiĉni odbor je, s obzirom da je rijeĉ o zaradama drţavnih
sluţbenika i namještenika, Odbor kojim vi predsjedavate i predlaţem da to tako i
tretiramo.
Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe, na korektnom i jedino mogućem tumaĉenju
Poslovnika. Koleginica Jonica je jutros na Odboru kao ĉlan tog odbora upozorila da je
zakon već raspravljen i da se ne moţe vratiti na drugom odboru isti zakon. MeĊutim,

tada je volja bila da se to uradi. Naravno, u funkciji matiĉnog odbora, tako ovdje piše je
ovaj predlog raspravljen. Oĉekujem da je to ipak bio predlog koji je raspravljan u funkciji
zainteresovanog odbora i da ovo smatramo kao dokument koji je upućen matiĉnom
odboru, a ne parlamentu. Da i taj dio nakon ovog koji smo definisali, da se tako
odnosimo i prema amandmanima uvaţenih kolega iz Odbora za ljudska prava.
U odnosu na sam Predlog zakona, kolega Katniću, razumijem da je bio pokušaj
da se na jedinstven naĉin reguliše sistem zarada najvećeg poslodavca u ovoj drţavi, a
to je Vlada Crne Gore, sa svojih 50.000 zaposlenih u javnom sektoru. Svi ovdje u ovom
parlamentu kao odgovorni treba da cijenimo taj pokušaj da bi dobili iste kriterijume
vrednovanja plata. Kaţem da se radi o najvećem poslodavcu koji bitno opredjeljuje
društveno ekonomske tokove na ovim naĉinima kojima se definišu zarade, što je velika i
budţetska stavka i što ima svoje konsekvence i na samu budţetsku odrţivost.
U onom dijelu u kojem je bilo sporenja, iako bih se malo osvrnuo na sam zakon,
to je ono što se tiĉe podjele ustavne nadleţnosti u ovoj drţavi, na zakonodavnu vlast,
dakle vlast ovog parlamenta, izvršnu vlast, vlast Vlade i odreĊenih organa uprave i
sudsku vlast. Mi ovdje u parlamentu ĉvrsto stojimo na stanovištu da zbog te podjele
vlasti stotinak i nešto zaposlenih u parlamentu, ali i zaposlenih u pravosuĊu, moraju da
imaju poseban tretman ne u smislu podvojenosti od njihovih kolega koji rade sliĉne
poslove u drugim organima uprave, već samo u smislu definisanja onoga ko zahvaljujući
toj podjeli vlasti definiše ove kriterijume. Mi ne bjeţimo da se negdje definiše da to mogu
da budu i moraju da budu sliĉni odnosi. MeĊutim, mora se podjela vlasti prepoznati i
kroz ovaj predlog zakona. Ne moţe se sve to stavljati i tretirati se pravosuĊe ili
parlament kao jedna od obiĉnih 130 potrošaĉkih jedinica budţeta, kao Uprava za vode,
Fitosanitarna uprava itd. To je jedna stvar.
Druga stvar, i u tom dijelu će biti amandmanskog djelovanja, nadam se
prihvaćenog od strane svih kolega, jer ovdje, na kraju krajeva, štitimo i parlamentarnu
moć ovog parlamenta. Ono što izaziva odreĊenu zabrinutost jeste jedan broj novih
nadleţnosti koje dobijate i dio koji se tiĉe definicije u ĉlanu 13 Predloga zakona. Ĉini mi
se po prvi put da se uvodi sljedeća norma. Drţavnom sluţbeniku, odnosno namješteniku
koji je ostvario pravo na odsustvovanje sa rada u skladu sa zakonom pripada zarada u
visini od 50% zarade radnog mjesta na koje je bio rasporeĊen, pola zarade za ono
ĉuveno plaćeno odsustvo. Neka kolege izmeĊu njih 50.000 u drţavnoj upravi ovo dobro
ĉuju. Od sada će kolege kada budu odsustvovali plaćeno, da ne ulazimo u razloge, jesu
li to porodilje, imati pravo na pola zarade.
Drugo, u ĉlanu 12 u stavu 2 izuzetno tokom fiskalne godine, Vlada moţe izmijeniti
obraĉunsku vrijednost koeficijenta zavisno od ostvarenja prihoda budţeta. Zavisno od
ostvarenja prihoda budţeta je isuviše široko da bi se dala prevelika komocija vama,
ministre, to je vama i odgovornost i odreĊeni problemi ne samo od strane ĉinovnika u
drţavnoj upravi, već od strane vaših kolega koji su šefovi ili odgovorni rukovodioci u tim
institucijama. Šta to znaĉi zavisno od ostvarenja prihoda? Da li to korespondira sa
procentom? Da li ako su prihodi povećani u procentu od 5% zavisi ili automatski
implicira i povećanje od 5%, ili bez obzira na povećanje ili smanjenje budţeta, vi ćete
sami donositi odluku o tome koliko će biti koeficijent, shodno tome i plata? To je, takoĊe,
jedna pravna nesigurnost, veliki teret za Ministarstvo finansija koje postaje ministarstvo
kome će se, na kraju krajeva, svi obraćati u smislu definisanja plata najvećeg
poslodavca u ovoj drţavi, a to je Vladi Crne Gore.
Ono što bih ţelio sada da zaokruţim sa priĉom oko amandmana koji idu na
vraćanje tzv. starog rješenja ili vaţećeg rješenja gdje je parlament izuzet, a nadam se i
pravosuĊe, a kolega Gošović će više o tome, jeste da smo mi dobili jedan amandman u
74

75
pokušaju da se vrati staro rješenje. MeĊutim, ĉitanjem tog amandmana, iako je dogovor
bio drugaĉiji, ĉini mi se na kolegijumu, ovdje vidim da se vraća rješenje da ne više
generalni sekretar koji je odreĊivao kriterijume i sadrţaj i onaj varijabilni dio, sada se
dijeli ta odgovornost izmeĊu Administrativnog odbora koji će utvrĊivati sadrţaj,
kriterijume itd. I generalnog sekretara koji će samo davati predloge.
Mislim da je podnosilac, vjerovatno nenamjerno, vratio ili pokušao da vrati to na vaţeći
zakon. U tom smislu ćemo i mi imati intervenciju, da to vratimo na vaţeći zakon onako
kako to sada vaţi, kroz ĉlan 14 zakona. Podsjetiću, kriterijumi i naĉin odreĊivanja
varijabilnog dijela zarade sluţbenika i namještenika utvrĊuje Vlada stav 3 izuzetno od
stava 2 ovog ĉlana, kriterijumi i naĉin odreĊivanja varijabilnog dijela zarade za sluţbu
Skupštine utvrĊuje generalni sekretar, to je vaţeće rješenje, ne Administrativni, a za
organe sudske vlasti Sudski savjet. Znate, isuviše je moţda velika odgovornost ovog
parlamenta i Administrativnog odbora da uzima posao i nalogodavca za struĉnu sluţbu.
Zna se ko ima tu odgovornost, to pravo i tu obavezu, to je jedna stvar. Druga stvar, kroz
amandman koji je predloţio i Odbor za ljudska prava gdje se preklapaju ta ista rješenja
faktiĉki derogira neke postojeće odredbe. Samo bih volio da, ovo je apel kolegama kada
se budemo izjašnjavali, ostanemo u duhu onoga što je bila intencija, a to je da vratimo
rješenje koje je vaţilo...., da saĉuvamo parlamentarnu moć, to je dobro rješenje, da
saĉuvamo i pravosudnu moć, moć pravosuĊa kao druge grane vlasti, kolega Gošović je
o tome više. To je bilo usaglašeno prije svega nekoliko mjeseci. Ne vidim u ĉemu je
problem kod Ministarstva finansija da se u smislu podjele vlasti izuzme jedan dio, mali
procenat drţavnih sluţbenika i namještenika. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Ţelite komentar? Ministar Katnić. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem, predsjedavajući. Zahvaljujem poslaniku Damjanoviću. Zahvaljujem
na korektnom komentaru i interpretaciji onoga što su bile razlike koje su saopštene u
prethodnoj komunikaciji i diskusiji. Ţelim da ukaţem na nekoliko aspekata koje je
Ministarstvo finansija imalo u vidu kada je predloţilo izmjene i dopune ovog zakona.
Mi nijesmo imali intenciju da ulazimo u autonomiju drugih djelova vlasti, već smo
ţeljeli da regulišemo ista prava i iste obaveze za drţavne sluţbenike i namještenike i u
pitanju zarada. Shvatio sam iz vašeg komentara da vi generalno tu intenciju podrţavate i
da prepoznajemo zajedno da treba da koeficijenti i kriterijumi za iste poslove u razliĉitim
organima vlasti, u razliĉitim institucijama sistema, budu na sliĉan naĉin i vrednovane.
Ukoliko se slaţemo oko tog generalnog principa, onda mislim da ćemo jednostavnije i
zajedniĉki doći do dogovora kroz eventualno amandmansko djelovanje na zakon,
ukoliko smatrate da kroz ovu odredbu koja je ovako definisana ugroţavamo u bilo kom
smislu tu suštinu, taj koncept ili ugroţavamo nezavisnost Skupštine ili sudske vlasti.
U dijelu vaših konkretnih sugestija ili pitanja za centralizovanje odreĊenih poslova
u Ministarstvu finansija, ţelim da podsjetim, vjerovatno je previd da postojeći zakon
predviĊa iste norme koje su ovdje navedene i u dijelu zarade za zaposlene koji
odsustvuju sa posla i u dijelu korigovanja tokom budţetske godine zarada. Ĉlan 12 u
stavu 2 postojećeg zakona predviĊa izuzetno tokom fiskalne godine Vlada moţe
izmijeniti vrijednost koeficijenta zavisno od ostvarenja prihoda budţeta. Dakle, identiĉan
ĉlan koji smo prenijeli i u novi tekst zakona. U ĉlanu 13 posebna zarada definisano je da
drţavnom sluţbeniku, odnosno namješteniku pripada zarada u visini 50% zarade

76
radnog mjesta na koje je bio rasporeĊen prije odsustva sa rada u periodu od dvije
godine. Iste smo ĉlanove prenijeli, tako da tu nijesmo korekcije niti uskratili bilo koga za
prava ili Ministarstvu finansija dali nove nadleţnosti ili nove obaveze, kako ste, shvatio
sam, to interpretirali.
MeĊutim, ţelim još nešto da kaţem oko utvrĊivanja istih koeficijenata i istih
nadoknada. Ako se slaţemo oko principa, onda ćemo se i sloţiti da dosadašnji sistem
nije dobar jer imamo u razliĉitim institucijama razliĉite nadoknade koje zavise od
institucije do institucije i od nosilaca te odluke i postojećeg zakona i te razlike su velike i
znaĉajne i prave problem u sistemu. U razgovorima sa predstavnicima sindikalnih
organizacija, jedan od problema ili njihovih zahtjeva upravo je bio ne nivo zarada koji je,
takoĊe, uvijek socijalno pitanje, već i razlike u nivoima zarada izmeĊu razliĉitih institucija
sistema. Ovdje smo došli, da ne prozivam pojedinaĉne institucije, ali imamo situaciju da
u nekim institucijama pripravniĉka zarada na kraju je veća nego što je zarada savjetnika
sa deset godina radnog staţa, znaĉi najstruĉnijeg lica u odreĊenoj instituciji. Te razlike u
obraĉunu zarada treba zajedniĉki da ispravimo. Mislim da je cilj svih nas da u tom smislu
napravimo profesionalnu drţavnu upravu i zaposlene u svim sistemima koji će biti sliĉno
vrednovani ukoliko ne moţemo da postavimo sistem da budu istovjetno vrednovani.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Damjanović ima rijeĉ. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Kolega Katniću, apsolutno se slaţemo da treba utvrditi jednim zakonom dobar
sistem zarada najvećeg poslodavca u drţavi. To što smo prepisali rješenje iz vaţećeg
zakona, to ne znaĉi da je to dobro rješenje. OdreĊivaćete koeficijente koji su dati u
zakonu i imaćete komociju u odreĊivanju tih koeficijenata u zavisnosti od priliva
sredstava u budţetu. Meni je to malo, jer to daje ogromnu moć, priliv sredstava moţe da
bude 10% veći, a vi da kaţete da se koeficijenti povećavaju da bi plate bile 3% veće, ili
20%. Samo sam htio i traţim mogućnost da se da li kroz podzakonski akt, ako je
zakonom to mnogo prenormirati, utvrdi na koji naĉin se definiše povećanje ili smanjenje
budţeta ili kako ono utiĉe na povećanje plata. Sjutra moţete da kaţete imamo problema
sa budţetom, ne moţemo da se zaduţimo, 30% će biti manji priliv iz budţeta, plate 30%
dolje. To je krajnja konsekvenca. Tjerate me da priĉam do kraja uprošćeno da bi graĊani
do kraja shvatili. To ostavlja veliku nesigurnost kod svih sluţbenika.
U odnosu na ovo drugo pitanje, nesporno je da svih 40.000 i nešto do 50.000
sluţbenika rade odgovorne poslove i najveći broj njih sjajno obavlja te poslove. Idealno
bi bilo kada bi imali neki tzv .... sistem, pa bi mogli da ocjenjujemo svakoga po osnovu
kvaliteta rada, kao što moţemo sa proizvodne trake da ocijenimo radnika koji proizvodi
više ili manje. Teško je to u drţavnoj upravi. MeĊutim, ne moţe baš svako, neka mi
oproste kolege koje rade u drugim organima uprave, biti zaposlen u Parlamentu Crne
Gore. Ne moţe baš svako raditi u pravosuĊu Crne Gore. Dakle, podjela vlasti je iznad
ţelje da imamo do kraja uravnilovku u smislu zarada. Iako postoje male razlike u smislu
zarada u ove dvije grane vlasti, na kraju krajeva one mogu biti iskljuĉivo u funkciji
nadzora ili meĊusobnog nadzora tih grana vlasti. Dakle, tu se ne radi o izdvajanju
jednog dijela sluţbenika, njih 100 ili 1000, nema veze koliko to izaĊe sa pravosuĊem,
već u pokušaju da se i kroz taj dio, a pogotovo kroz odgovornost ljudi koji su prvi u tim
sektorima, predsjednika Vrhovnog suda, ovdje predsjednika Parlamenta, generalnog

77
sekretara i nas, da se do kraja izvrši podjela odgovornosti. To je pokušaj i ţelja, dakle
podjela vlasti i meĊusobna kontrola vlasti i kroz ovaj dio. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Vukĉević sada ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega Emilo Labudović.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Katniću, pomoćniĉe ministra Pavliĉiću,
Mislim da ovaj zakon spada u set zakona koji se odnose na jaĉanje
administrativnih kapaciteta drţavne uprave i da je on u skladu sa svim ovim
preporukama koje su date u mišljenju Evropske komisije za oblast reforme drţavne
uprave. Kada je u pitanju uopšte drţavna administracija, odnosno drţavna uprava i
jaĉanje ukupnih kapaciteta i jaĉanje uloge drţavnih sluţbenika, jedan od kljuĉnih
preduslova jeste zapravo njihova zarada. Ne mislim da već dobro plaćenih sluţbenika
apsolutno nije moguće uraditi ništa kada je u pitanju jaĉanje administrativnih kapaciteta
drţavne uprave. MeĊutim, ovaj zakon je više usmjeren ka tome da je izjednaĉavanje
zarada drţavnih sluţbenika i namještenika osnovni cilj nego kako i na koji naĉin da
obezbijedi primanja za drţavne ĉinovnike koji bi mogli da ostvare onu svoju misiju koju
imaju. Prije svega, njihova uloga i zadatak će biti znaĉajno veći kako se Crna Gora bude
pribliţavala Evropskoj uniji. Mislim da je sa tog aspekta izuzetno vaţno voditi raĉuna u
narednom periodu u tom dijelu.
TakoĊe, uzimajući u obzir taj kriterijum u ovom zakonu su predviĊene neke stvari koje
nijesam baš siguran da će biti moguće primjenjivati. Postoje tri aspekta plate, odnosno
nadoknade za rad drţavnih ĉinovnika to je fiksni i varijabilni dodatak na platu. Ovaj dio
koji se tiĉe varijabilnog veoma precizno je definisano da varijabilni dio zarade pripada
drţavnom sluţbeniku, odnosno namješteniku i naglasak sa izuzetnim rezultatima i
kvalitetom rada. Da bi se ostvario taj uslov svaki starešina organa mora imati
raspoloţiva planirana finansijska sredstva u svom budţetu kako bi bio u prilici da
obezbijedi one sluţbenike i namještenice koji spadaju u ovu kategoriju i zadovoljavaju
sve ove kriterijume koji su mu potrebni. Ukoliko nema finanskijskih sredstava, onda ovaj
ĉlan ne moţe da se primjenjuje i ne mogu da se primjenjuju neophodni krierijumi koji će
biti razraĊeni kako piše u ĉlanu 14 ovog Zakona, posebnim propisom Vlade. Opet
insistiram na tome da drţavni ĉinovnici, da bi mogli da ostvare svoju funkciju moraju
imati adekvatnu zaradu.
Dilema da li su svi platni razredi koji su dati u ovom Predlogu zakona adekvatni
organizacionoj strukturi i funkcijama odreĊenioh starešina drţavih organa je dosta
diskutabilano. Tu mislim na starješine organa uprave i pomoćnike starješine organa, koji
mislim da su znaĉajno degradirani u odnosu na funkciju koju imaju, izjednaĉeni su sa
rukovodiocima sektora, a ovdje se radi o posebnom organu. Mislim da je to jedna dilema
koju je, prije svega, sa profesionalnog aspekta neophodno dodatno sagledati. Ono što
mislim da je izuzetno vaţno sa ovim zakonom jeste da svi drţavni ĉinovnici i svi oni koji
primaju iz budţeta platu, treba da ta plata bude po istim kriterijumima. Dobro je što je
ovim zakonom predviĊeno ujednaĉavanje drţavne uprave, fondova i agencija, i sa tog
aspekta mislim da je izuzetno vaţno poštovanje tih principa, zapravo ne kao sada, da za
jedan isti posao koji se obavlja u drţavnoj upravi ili u nekom fondu, kada je u pitanju isti
obim posla i isto zvanje primaju se razliĉite plate, što je na ţalost bilo u prethodnom

78
periodu i što će se ovim zakonom izmijeniti. Mislim da je to dobro i da u tom pravcu
trebamo traţiti rješenja.
Ukupni kapaciteti drţavne uprave, odnosno drţavne administracije se neće
realizovati ukoliko ti drţavni ĉinovnici i namještenici ne budu adekvatno plaćeni.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĈI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Emilo Labudović sada ima rijeĉ. Neka se pripremi kolega Evrin Spahić.
EMILO LABUDOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjediĉe.
Koleginice i kolege, gospodo iz Ministarstva,
Posebnu specifiĉnost raspravi o ovom zakonu daje ĉinjenica da se on i njegova
rješenja direktno tiĉu i statusa velikog broja ljudi koji su neposredno vezani za ovaj dom,
a na ĉiji status Skupština ne moţe da utiĉe iz razloga što je i njen statis do kraja
nedefinisan.
Da podsjetim graĊane Crne Gore, upravo zbog izostanka Zakona o Skupštini
Crne Gore, ova zgrada koja se u ţargonu naziva Skupštinom Crne Gore ne pripada
Skupštini, njome upravlja direkcija zgrada koja je pri Vladi, sluţbenici koji opsluţuju
Skupštinu nijesu sluţbenici Skupštine, nego njihov status i sudbinu opredjeljuje Vlada,
ĉuvaju nas, ne ĉuvari Skupštine, već nas ĉuvaju pripadnici Ministarstva unutrašnjih
poslova, a opsluţuju i odrţavaju higijenu, takoĊe sluţbenici koji nijesu sluţbenici
Skupštine. Jednom rijeĉju, mi smo podstanari u sopstvenoj kući. Da nije tako mi danas
ne bismo imali ovaj problem, ali to je priĉa za neku drugu priliku. Ne bih da se ovo što je
najvaţnije kod ovog zakona na neki naĉin pokriva tom sjenokom.
Nedvosmisleno je da je predlagaĉ zakona htio da kroz novo rješenje poništi
odluku Skupštinu Crne Gore i poništi izmjene i dopune zakona koje je ovaj dom
jednoglasno sa 72 glasa za prihvatio nema ni deset mjeseci. Pri tome se u javnosti
namjerno pušta dimna zavjesa i dimna bomba da je ta odluka bila inicijalna kapisla
sveopšteg socijalnog nezadovoljstva u Crnoj Gori. Ne, gospodo, tom odlukom kao ni
ovim amandmanima koji se danas predlaţu Skupština Crne Gore ne zavlaĉi ruku ni u ĉiji
drugi dţep. Skupština Crne Gore ţeli neophodnim da u okviru sredstava koja su joj
opredijeljena budţetom Crne Gore, a koji je da podsjetim i predlagaĉa i javnost, ona
usvjila, ne Vlada, nego Skupština je usvojila ovaj budţet. Znaĉi, da u okviru ovih
sredstava izvrši pravednu raspodjelu, preraspodjelu na naĉin što će vrednovati poseban
angaţman i poseban doprinos radu i kvalitetu rada ovog doma. Mi se nijesmo nijednim
gestom, nijednim zarezom takli u ono što se zove temeljne odredice ovog Zakona.
Status zaposlenih, osnovna plata, platni razredi, sve je ostalo onako kako se predloţili.
Ali šta je problem? Problem je u tome što mi smatramo i zato imamo nebrojano
argumenata, da ono što se zove varijabilnim liĉnim dohotkom ne moţe bolje da procijeni
taj doprinos od onih koji su neposredno angaţovani i koji neposredno rukovode
zaposlenima u ovoj Skupštini. Da se i ne pozivamo na potrebu oĉuvanja autonomnosti
Parlamenta, već samo sa stanovišta ĉiste logike oko toga ko moţe bolje da procijeni, da
li Vlada koja sjedi 100 metara dalje odatle bolje vidi šta rade i koji je kvalitet rada
sluţbenika u Skupštini ili mi koji smo tu neposredno i svakodnevno sa njima i oni koji
rukovode njima. Gospodo, mislim da to ipak pripada Skupštini, da to pripada
neposrednim rukovodiocima, da to pripada kolegijumu i rukovodstvu ove Skupštine i da
su oni najbolji, najpozvaniji da procijene neĉiji doprinos i neĉiji rad, tim prije što

79
Skupština u ovom periodu nalazi u fokusu jednog znaĉajnog procesa koji se zove
pribliţavanje Evorpskoj uniji i da se ne moţe staviti znak jednakosti izmeĊu angaţmana
ljudi zaposlenih u ovom domu i zaposlenih u nekim drugim sluţbama, a ĉast svakom za
rad koji daje.
Naglašavam još jedom, ovim ne probijamo budţet, vršimo unutrašnju
preraspodjelu sredstava koja su nam pripala. Da bismo ih nadoknadili i da bismo ih
obezbijedili, moraćemo mi liĉno da stisnemo neke slavnine i da zatorimo neke ventile u
trošenju para.
Na kraju, vezano za amandman koji sam zajedno sa kolegama podnio. Ni na kraj
pameti mi nije da traţim neko prvoboraĉko priznanje za taj amandman. Smatram da on
odraţava suštinu stava i suštinu mišljenja svih poslanika, makar generalno, u ovom
domu i smatram da nije greška ĉak i ova intervenijca koju je danas izvršio Odbor za
ljudska prava, na koji sam ja kao potpisnik amandmana pristo da se podnosi izvještaj i
Administrativnom odboru. Time nijesmo suspendovali obavezu generanog sekretara da
podnosi izvještaj onima kojima inaĉe mora da podnosi, jer ako Administrativni odbor
daje saglasnost na sistamatizaciju radnih mjesta i zadataka u ovom domu, red je makar
da bude informisan i upoznat i u ovom dijelu koji predstavlja normalan slijed ovog akta i
ove odluke. Dato je pravo generalnom sekretaru kao neposrednom rukovodiocu i
ĉovjeku da ima neposredan uvid u angaţman zaposlenih u ovoj Skupštini da predloţi
Admnistrativnom odboru i da Administrativni odbor, saglasno tome predlogu, donese
odluku o dodjeli i raspodjeli varijabilnog dijela, onda kada za to postoje i ostali uslovi, jer
ako nema para, gospodine Katniću, moţemo mi da donesemo ne znam kakve odluke,
ovo neće biti realizovano. Znaĉi, ostaje ono što je najvaţnije, u okviru raspoloţivih
sredstava, ne dirajući niĉija druga prava i niĉije druge privilegije.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem. Kolega Ervin Spahić će sada govoriti.
Ţelite li sada komentar? Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala Vam, predsjedavajući.
Mislim da u osnovnim pitanjima dijelimo sliĉna razmišljanjima i ţelim prvo to da
afirmišem i akcentujem. Najprije, najbolji starješina organa moţe da prepozna svaĉji
pojedinaĉni doprinos i najbolje moţe da vrednuje doprinos sluţbenika i da treba ostviti
starješini organa da to procijeni i da utvrdi odreĊeni dodatak na zaradu u vidu
varijabilnog, tako je u ovom zakonu navedeno. To ćemo kao prdlagaĉi podrţati i oko
toga ćemo se usaglasiti.
Ono što smatramo da nije dobro, jeste, bez obzira na razliĉitosti i posebnosti
pojedinih organa vlasti, da zaposleni sluţbenici imaju na istim poslovima u istom zvanju,
iste struke i pribliţno iste teţine posla znaĉajno razliĉite zarade. Sada imamo situaciju
da isti posao, isti koeficijent, ista struka da je razlika zarada 60%. U jednoj Instituiciji da
imamo pripravinika koji prima 300 eura, u drugoj inistituciji koji prima 480 eura. Molim
vas za vaše razumijevanje, da li je to dobro i da li taj sistem treba da gradimo i da ga
kroz zakonsku regulativu obezbijedimo. Mislim da nije dobro i da trebamo kroz zakon
zajedniĉi da sjednemo, da kroz podzakonska akta napravimo okvir koji će biti dobar za
sve i jednak za sve, u smislu da svi i svaki starješina organa ima mogućnost u okviru,
kako ste i rekli, zakona o budţetu i u okviru ovog zakona da prepozna i valorizuje
poseban i pojednaĉan doprinos zaposlenih, a ne na naĉin da maksimalno valorizovavnja
tog doprinosa, moţe biti 50, 60 ili više % veće nego u drugom drţavnom organu. Mislim

80
da je to princip koji bi trebalo da podrţi i Skupština. Ne govorim ovdje o zaposlenim u
drţavnim sluţbama, odnosno u Vladinim sluţbama i da posebno prezentiram njihov
znaĉaj i doprinos. Naš je zadatak kroz ovaj zakon da uredimo zarade za sve i status za
sve i mislim da treba manje više da bude jednak okvir za sve i samo za to traţim
podršku. Hvala.
ŢELKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Labudoviću, izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine Katiniću, apsolutno se slaţem sa Vama. Za isti posao, za isti kvalitet
ista zarada. Mi smo to vrednovali kroz ĉinjenicu da nijesmo dirali uopšte u ono što se
zove temeljna zarada. Dozvolite, nije isto praviti fiću i praviti mercedes, iako se i jedna i
drugi radnik nalaze u fabrici automobila. Nemojte reći da je isti nivo odgovornosti, isti
nivo struĉnosti, isti nivo angaţovanja potreban u Skupštini ili u nekom od organa neke
druge vlasti. Dozvolite da mi to, ipak, malo bolje procjenjujemo. Najvaţnije od svega,
gospodine Katniću, ono što vi uporno izbjegavate da objasnite i onima koji su
protestvovali i prvi put zbog odluke Skupštine jeste da su to pare koje pripadaju
Skupštini. Budite sigurni da jesu, jer ono što je budţetom opredijeljeno Skupštini je na
neki naĉin njeno vlasništvo,ako ne mislite da ćemo svaki put kod svake odluke da
kucamo vama na vrata. Zbog toga smo morali i da izmijenimo Zakon o budţetu da bi
smo izbjegli to da svaki ĉas idemo sa kesom kod vas. Znaĉi, u okviru te autonomije koja
nam je data budţetom mi samo vršimo unutrašnju preraspodjelu, kaţem, ne zavlaĉeći
ruke ni u ĉiji tuĊi dţep. Našim parama da mi gospodarimo, ako ikako moţe i ako
dozvoljavate.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje sa raspravom, kolega Ervin Spahić ima rijeĉ, nakon njega kolega
Neven Gošović.
Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Gospodine predsjedavajući, uvaţeni ministre Katniću, uvaţeni pomoćniĉe
ministra Pavliĉiću, uvaţene kolege,
Nije prošlo mnogo vremena od kada smo raspravljali o Zakonu o zaradama
drţavnih sluţbenika i namještenika. Imali smo i predloga i od strane kolega ovdje tako
da nam je stalno fokusirana paţnja na donošenje ovih zakona u poslednje vrijeme, ali je
interensantno da je Predlog zakona koji danas imamo ovdje na dnevnom redu u stvari
na neki naĉin pokušaj da se zakon koji smo donijeli u julu derogira u tom smislu na neka
ovlašćenja koja smo mi kao zakonodavci dali sekretaru Skupštine, odnosno dali
sudskom savjetu na neki naĉin ponište. Moţe se to pravadati na ovaj ili onaj naĉin. Reći
ću da ovaj zakon ima Ustavni osnov, da razlozi za njega postoje gledano sa aspekta
podnosioca, odnosno sa aspekta gledanja kako to Vlada vidi, tako da tu ništa nije
sporno. Ne moţe se on pravdati na taj naĉin, ovdje je razraĊen i platni razred i
razvrstavanje po platnim razredima, da se taj dio vezano za zarade drţavnih sluţbenika
i namještenika odnosi sada i na druge kao što su fondovi. Moţemo mi da pravdamo to
kako god ţelimo da je to razlog za izjednaĉavanje zarada, meĊutim, nikada mi ne

81
moţemo reći da ista primanja i sliĉne vrste poslova da treba da imaju istu zaradu. To bi
zaista bilo divota, da svakome prema mogućnostima i svakome prema ţeljama da se to
moţe donijeti. Nikada kao inţenjer koji radi negdje u nekoj fabrici ne mogu imati platu
kao inţenjer koji radi u Telekomu ili neke od tih drugih firmi. Nikada jedan pravnik u
banci ili pravnik koji je zaposlen ovdje u Skupštni neće imati iste zarade. Vi pokušavate
kada su u pitanju drţavni sluţbenici i namještenici da na naki naĉin to regulišete.
Najbolje mi poslanici koji smo ovdje u Parlamentu, na kraju krajeva, mi voljom naroda
ovdje sjedimo, ne mormao biti struĉnjaci za ovu oblast, ali oni koji rade u struĉnim
sluţbama i koji nama pruţaju pomoć, e oni moraju biti struĉni za sve ovo. Oni su glavna
podrška poslanicima, a vi znate i iz mišljenja Evropske komisije nama se prigovara da
imamo nedovoljne administrativne kapacitete, da treba raditi na jaĉanju administrativnih
kapaciteta i kako ćete vi privoljeti nekoga da radi ove poslove, pogotovo sada na putu
udruţivanja Evropskoj uniji za ovako mali novac.
Mi ne traţimo, opet moram da naglasim to, mi ne traţimo više od onih
opredijeljenih sredstava koji pripadaju Skupštini. Mi ćemo na taj dio što ćemo na neki
naĉin uštedjeti novac pokušati da putem varijabile na nekim naĉin nadoknadimo onim
najboljim radnicima. I upravo nam je ţelja bila kada smo na Odboru za ljudska prava i
slobode rekli da na neki naĉin pored one obaveze da sekretar podnosi izvještaj
nadleţnom odboru, ovdje u ovom sluĉaju Odboru za finansije i budţet dodatno podnosi
izvještaj navrh tri mjeseca Administrativnom odboru iz razloga koje je kolega Labudović
ovdje rekao da upravo oni odreĊuju te platne razrede u okviru ĉinovnika i sistematizaciju
radnih mjesta u Skupštini.
Ako imamo podjelu vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast, mi uopšte ne
diramo u vaše ingerencije.Vama je ostavljeno da u okviru izvršne vlasti upravo ovo radi
da bi ministarstvo finansija na osnovu odluke svoju varijabilu rasporeĊuje. Mi samo
traţimo da u okviru sudske vlasti to radi Sudski savjet, a da u okviru zakonodavne vlasti
to radi sekretar Skupštine. Znaĉi, vama je to pravo dato i u okviru izvršne vlasti moţete
sa tim da radite, da odreĊuje ministar finansija ti varijabilu, a mi samo traţimo da to kod
nas moţe raditi sekretar Skupštine, a u sudskoj vlasti da to radi Sudski savjet.
Znaĉi, ništa mimo toga ne traţimo.
Znaĉi, to su osnovni razlozi zbog kojih smo mi i podrţali amandmane koje je i
kolega rekao, korektno, to je stav svih nas ovdje, da smo to jednoglasno usvojili a ţelja
nam je bila da pored obaveze da se podnosi izvještaj ovom Odboru za finansije i budţet
dodatno iz ovih razloga podnosi taj izvještaj Administrativnom odboru, jer mi najbolje
znamo ko su ti zasluţni radnici ovdje, jer smo svi mi uĉesnici, mi saraĊujemo sa tim
ljudima, pa da vidimo da na neki naĉin i kontrola sekretara da li on taj posao dobro
obavlja i da li varijabilu dobijaju oni zasluţeni radnici za koje mi znamo da po našim
shvatanjima treba da dobiju.
Znaĉi, ništa tu nije sporno, samo damo ono što biste vi nama dali mogućnost da
ministar finansija varijabilu rasporeĊuje i samo traţimo da u okviru zakonodavne i
sudske vlasti to rade oni koji su starješine u tom dijelu. Znaĉi, ništa više manje nego što
vama sleduje.
Ja shvatam kada se formira budţet da su ti zahtjevi daleko veći, ali onda ima i neko
ko kontroliše ta sredstva kako su utrošena i kako se troše. Vjerujte moţemo svaki dinar
da potrošimo ovdje da dinara ne ostane za varijabilu. Jednostavno se naĊe naĉin da se
ta sredstva koja su opredijeljena potroše.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.

82
Ministar Katnić ţeli komentar. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući.
Ĉini mi se da sam pogrešno shvaćen, namjerno ili sluĉajno.
Dakle, mi kao predlagaĉ podrţavamo da institucije izvršne, zakonodavne i
sudske vlasti imaju jednake mogućnosti i jednaka prava. Bio to sekretar, Administrativni
odbor, u ime Vlade ministar finansija ili neko drugi, Sudski savjet u ime sudske vlasti, da
odreĊuje varijabilni dio i da vrednuje pojedinaĉno doprinos. Kao predlagaĉ dajemo
podršku takvim rješenjima i to ćemo usaglasiti.
Ono što smatramo da nije dobro jeste da pojedine grane vlasti imaju u okviru te
samostalnosti razliĉite kriterijume i razliĉitu mogućnost vrednovanja i da pripravnik u
jednom organu ima 60 ili 70% više nego pripravnik u drugom organu, bez obzira na
specifiĉnost. Vjerujte da u Ministarstvo finansija dolazi svaka institucija pojedinaĉno i
obrazlaţe svoju vaţnost i svoju specifiĉnost. Ima dosta institucija u sistemu koje su
vaţne i u procesu evropskih i atlantskih integracija i po pitanju raznih struĉnih zvanja i
struĉnih poslova kojima se bave, ali za drţavnu upravu i za drţavne namještenike i
sluţbenike trebali bi da definišemo jedan sliĉan sistem. Ne mora biti ni istovjetan, ne
moraju zarade biti ni iste, ali moraju manje-više da odraţavaju teţinu posla i da
odraţavaju to da su svi zaposleni drţavni slubenici i namještenici. Oko toga bih ţelio da
se sloţimo. Dakle, da ne budu kriterijumi takvi da u jednoj grani vlasti imamo razliku
znaĉajnu, 30, 40 , 50, 60% u odnosu na isti posao, pripravniĉki, sekretarica, vozaĉ, nego
u drugoj instituciji. Ako mislite da to nije dobro, znaĉi da razgolitimo ovo što su norme,
ovo što su pitanja nezavisnosti. Dakle, ne ulazimo u nezavisnost, ne ţelimo, ţelimo da je
afirmišemo, da je podrţimo, samo da imamo...(Prekid) kojeficijente, da ih zajedniĉki
dogovorimo, da zajedniĉki donesemo uredbu koja će definisati te kriterijume a da ne
budu razlike u postupanju. Vjerujem da ćete to podrţati.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Spahić. Izvolite.
ERVIN SPAHIĆ:
Kolega Katniću, valjda se razumijemo toliko. Vi govorite crnogorskim, ja
bosanskim, da tako kaţem, ali bi trebalo da se na neki naĉin razumijemo. Niko ne ulazi
u osnovnu zaradu, niko, nego govorimo o varijabili i naĉinu raspodjele varijabile. Traţi se
ovim zakonom da starješine traţe od ministra finansija, a on opredjeljuje ta sredstva, na
predlog starješine. Traţimo, jednostavno, da sredstvima za varijabilu raspolaţe u
Skupštini sekretar Skupštine, a u sudstvu Sudski savjet, ništa drugo. Znaĉi ne traţimo
da je osnovna plata ĉinovnika u Skupštini veća ne znam koliko od plate u Vladi. Znaĉi,
moţe da bude, ali ne mora. Moţda nikome nećemo dati, ali ostavljamo mogućnost da
ljude koji će dati zaista veliki doprinos i ĉiji se rad mora vrednovati, do kojih nam je ovdje
u Skupštini stalo zbog njihovog rada i angaţmana, da se na neki naĉin nagrade. Pa će
moţda i sekretari Odbora imati razliĉite zarade, u zavisnosti od toga kako se budu
angaţovali i koliki budu dali doprinos.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje sa raspravom.

83
Kolega Neven Gošović ima rijeĉ, nakon njega kolega Ţeljko Avramović. Izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene koleginice i kolege, gospodo iz Vlade, poštovani graĊani,
Predlogom zakona o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika, nova rješenja
u odnosu na sada vaţeći Zakon sadrţana su u svega njegove ĉetiri odredbe. Tako će
se, saglasno ĉlanu 7 i 25 Predloga zakona, odredbe ovog zakona, poĉev od 1.januara
2013.godine, primjenjivati na zaposlene u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja
Crne Gore, Fondu za zdravstveno osiguranje, Zavodu za zapošljavanje, Fondu rada i
Agenciji za mirno rješavanje radnih sporova.
Odredbama ĉlana 25 stav 2 Predloga zakona sa danom 31.decembrom
2012.godine, stavljaju se van snage i prestaju da vaţe odredbe kolektivnih ugovora
kojima su utvrĊena prava zaposlenih u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja, Fondu
za zdravstveno osiguranje i Zavodu za zapošljavanje, a koja prava se ureĊuju ovim
zakonom.
Karakteristiĉno je na koji naĉin su ureĊena pitanja meĊusobnog odnosa ovog
zakona i kolektivnih ugovora. Tako je ĉlanom 8 Predloga zakona predviĊeno da se na
zarade, naknade i druga primanja drţavnih sluţbenika odnosno namještenika
primjenjuje i Opšti kolektivni ugovor u pogledu pitanja koja ovim Zakonom nijesu
drugaĉije odreĊena.
MeĊutim, Zakonom o radu u ĉlanu 4 stav 2 pitanje odnosa tog zakona prema
kolektivnim ugovorima odreĊuje se na posve drugaĉiji naĉin. Skupština je taj zakon,
njegove izmjene i dopune, usvojila krajem prošle godine. IzmeĊu ostalog je propisano
tom odredbom da se kolektivnim ugovorom mogu utvrditi i veći obim prava i povoljniji
uslovi rada od prava i uslova utvrĊenih ovim zakonom, dakle Zakonom o radu, kada se
primjenjuje kolektivni ugovor. Dakle, rješenjima sadrţanim u Predlogu zakona o
zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika, kada je u pitanju primjena kolektivnog
ugovora, drţavni sluţbenici i namještenici dovode se u neravnopravan poloţaj u odnosu
na druge zaposlene u Crnoj Gori u sluĉaju ako je kolektivnim ugovorom bio utvrĊen veći
obim prava i povoljniji uslovi od uslova propisanih Zakonom o zaradama drţavnih
slubenika i namještenika. Mislim da je sa aspekta te ravnopravnosti i tog odnosa ta
pitanja trebalo urediti na isti naĉin kako Zakonom o radu, tako i Zakonom o zaradama
drţavnih sluţbenika i namještenika, dakle u odnosu na odredbe kolektivnih ugovora.
Druga izmjena sadrţana je u odredbama ĉlana 11, gdje su predviĊeni platni
razredi za nova zvanja utvrĊena Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o drţavnoj
upravi, kao što su zvanja starješine samostalnog organa uprave, drţavnog sekretara,
starješine organa uprave kao i drugo, kao i u odnosu na razvrstavanje nove kategorije
radnih mjesta i zvanja odreĊenih Zakonom o drţavnim sluţbenicima i namještenicima.
Ono što nije jasno jeste zbog ĉega će se ove dopune sadrţane u ĉlanu 11 primjenjivati
tek od 1.januara 2013.godine, jer to moţe biti ograniĉavajuća norma u pogledu
sprovoĊenja Zakona o drţavnoj upravi. Naime, Vlada je krajem 2011.godine donijela
Uredbu o organizaciji drţavne uprave i organizaciju drţavne uprave uskladila sa
posljednjim izmjenama Zakona o drţavnoj upravi. Neće se, valjda, na raspored kadrova
na tim mjestima ĉekati godinu dana?
Treću novinu predstavljaju koeficijenti sudija za voĊenje prekršajnog postupka utvrĊeni
ĉlanom 23 Predloga zakona. Rijeĉ je o koeficijentima prema kojima će se utvrĊivati
visina fiksnog dijela zarade predsjednika i sudije vijeća za prekršaje, predsjednika i
sudija podruĉnih organa za prekršaje. Shvatio sam to su prelazna rješenja do donošenja

izmjena i dopuna Zakona o sudovima kada će se urediti poloţaj organa koji će voditi
prekršajni postupak.
Ono što je takoĊe novina koja nije sadrţala bilo kakvo obrazloţenje jeste brisanje
odredbi sada vaţećeg Zakona o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika koje se
odnose na ostvarivanje varijabilnog dijela zarade za drţavne sluţbenike i namještenike
u sluţbi Skupštine Crne Gore i organima sudske vlasti o ĉemu je do sada i u raspavi o
ovom zakonu bilo i najviše rijeĉi.
Samo kratko da podsjetim, oĉigledno je, potpredsjedniĉe, da ću malo prekoraĉiti
ovo vrijeme.
Zakon o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika sadrţi osnovno rješenje
da drţavnom sluţbeniku i namješteniku sa izuzetnim rezultatima i kvalitetom rada
pripada pravo na varijabilni dio zarade, da kriterijume i naĉin odreĊivanja varijabilnog
dijela zarade drţavnih sluţbenika i namještenika utvrĊuje Vlada posebnim aktom. U
mjesecu julu 2011.godine Skupština je usvojila izmjene i dopune ovog zakona koji ima
izmeĊu ostalog utvrĊeno da izuzetno kriterijume i naĉin odreĊivanja varijabilnog dijela
zarade za sluţbu Skupštine Crne Gore utvrĊuje generalni sekretar Skupštine, dok je
dopunama tog zakona iz mjeseca decembra 2011.godine utvrĊeno da kriterijume i naĉin
odreĊivanja varijabilnog dijela zarade za drţavne sluţbenike i namještenike u organima
sudske vlasti utvrĊuje Sudski savjet. U odredbama takoĊe tog zakona, osnovnog
zakona, sadrţano je ovo osnovno rješenje, da rješenje o varijabilnom dijelu zarade za
drţavne sluţbenike odnosno namještenike donosi ministar finansija, na osnovu odluke
starješine organa o ispunjavanju uslova za varijabilni dio zarade. Naznaĉenim
izmjenama ovog zakona u 2011.godini u odnosu na ovu odredbu utvrĊen je izuzetak, i
to da rješenje o varijabilnom dijelu zarade za drţavne sluţbenike i namještenike u sluţbi
Skupštine donosi generalni sekretar Skupštine, a za drţavne sluţbenike i namještenike
u organima sudske vlasti predsjednik odgovarajućeg suda odnosno direktor sekretarijata
Sudskog savjeta.
Predlogom zakona ovi izuzeci u odnosu na Parlament i organe sudske vlasti,
brišu se bez obrzaloţenja sadrţanog u samom predlogu zakona. Ali, ono što je novina
jeste vaše izlaganje, gospodine ministre, vaša iskazana spremnost da se ova rješenja
ponovo ugrade u Zakon o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika. Imajući u vidu
kratkoću vremena i vašu saglasnost da se to ugradi u postupku razmatranja podnesenih
amandmana, ne osjećam neku potrebu da bliţe obrazloţim razloge zbog ĉega to treba
uraditi, s tim što ţelim da ukaţem samo na dvije ĉinjenice zbog kojih ne moţe doći do
bilo kakvih zloupotreba.
Prva je da iznos varijabilnog dijela moţe se kretati samo u okviru sredstava utvrĊenih
budţetom. To je za svaku potrošaĉku jedinicu pa i za Parlament i za potrošaĉku jedinicu
Sudstvo, i to je jasno precizirano ĉlanom 15 stav 4 i 5 Predloga zakona.
Druga je da nadzor nad primjenom ovog zakona vrši upravo Ministarstvo
finansija.
Vi u pogledu nadleţnosti za donošenje rješenja o fiksnom dijelu zarade, ništa
niste izmijenili u Predlogu zakona. Ostala su ista rješenja. Ministar finansija donosi
rješenje o fiksnom dijelu zarade za zaposlene u organima drţavne uprave, a starješina
drugih drţavnih organa za zaposlene u tim organima. Tu niste predvidjeli bilo kakvu
izmjenu, i ako tu postoji bilo kakva nepravilnost u pogledu primjene istih zvanja,
Ministarstvo je u obavezi da izvrši inspekcijski nadzor i da naloţi otklanjanje tih
nepravilnosti, a u okviru varijabilnog dijela zarade ograniĉenje sredstava jer su sredstva
opredijeljena budţetom za te namjene, i normalno, ovlašćenja koja bi ovi organi u sluţbi
Skupštine, odnosno u organima sudske vlasti imali u tom dijelu. Zahvaljujem.
84

85
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Molim vas, nemam pravo da vas ograniĉavam kad je komentar, ali vas molim da
ga ne iskoristite sad, imamo još par uĉesnika u raspravi, da bi iskoristili predviĊeno
vrijeme za televizijski prenos, a vi ćete u završnoj rijeĉi imati pravo da kaţete šta mislite
o ovim i drugim pitanjima koja su pokrenuta.
Kolega Ţeljko Avramović, a nakon njega kolega Branko Radulović. Izvolite.
ŢELJKO AVRAMOVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovane kolege poslanici, uvaţeni ministre Katniću,
gospodine Pavliĉiću,
Pred nama je Zakon o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika. Kao što
smo vidjeli, ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadrţan je u ĉlanu 16 taĉka 1 i 5
Ustava Crne Gore. Razlozi za donošenje zakona su program rada Vlade za 2011.
godinu i akcioni plan za sprovoĊenje preporuka iz mišljenja Evropske komisije za oblast
reforme drţavne uprave. Donošenje novog zakona o zaradama drţavnih sluţbenika i
namještenika, uslovljeno je donošenjem novog Zakona o drţavnim sluţbenicima i
namještenicima i Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o drţavnoj upravu u kojima
imamo definisana nova zvanja. Skraćeni postupak je zbog toga da bi se blagovremeno
ispunili uslovi koji su preporuĉeni u mišljenju Evropske komisije za oblast reforme
drţavne uprave. Neispunjenjem obaveza prouzrokovale bi se štetne posljedice na
ukupan dalji društveni, privredni i ekonomski razvoj i proces demokratizacije Crne Gore.
Novine u zakonu su naznaĉene u ĉlanu 7 i 8 ovog zakona. Naime, ĉlanom 7
naznaĉeno je da se odredbe ovog zakona primjenjuju na zaposlene u Fondu penzijskog
i invalidskog osiguranja Crne Gore, Fondu za zdravstveno osiguranje Crne Gore,
Zavodu za zapošljavanje Crne Gore, Fondu rada i Agenciji za mirno rješavanje radnih
sporova. TakoĊe, odredbe ovog zakona primjenjuju se i na zaposlene u organima
lokalne uprave. Ĉlanom 8 predvidjeno je da se na zarade, naknade i druga primanja
drţavnih sluţbenika odnosno namještenika primjenjuju opšti propisi o radu i Opšti
kolektivni ugovor u pogledu pitanja koja ovim zakonom nijesu drukĉije ureĊena.
U ĉlanu 11 predvidjeni su platni razredi za nova zvanja utvrĊeni Zakonom o
izmjenama i dopunama Zakona o drţavnoj upravi koji su rasporeĊeni u postojećim
platnim razredima. TakoĊe, novina je i u ĉlanu 23 kojim je definisan koeficijent sudija za
voĊenje prekršajnog postupka. Propisi za sprovoĊenje ovog zakona predviĊeni su da se
donesu u roku od 6 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Smatram da je to
predugi rok i trebalo bi sagledati mogućnost da se propisi za sprovoĊenje zakona
donesu u roku od tri mjeseca od dana donošenja.
Ĉlanom 25 predvidjeno je da se zarade, naknade i druga primanja koja se
odnose na zaposlene u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja , Fondu za
zdravstveno osiguranje Crne Gore, Zavodu za zapošljavanje Crne Gore, Fondu rada i
Agenciji za mirno rješavanje radnih sporova, a u skladu sa ovim zakonom, primjenjuju
od 1. januara 2013. godine.
Smatram da je pred nama jedan kvalitetan zakon i nakon usaglašavanja
amandmana koje je ministar najavio predlaţem kolegama poslanicima da ga podrţe.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.

86
Kolega Branko Radulović ima rijeĉ, nakon njega koleginica Sneţana Jonica.
Izvolite.
BRANKO RADULOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, svoj komentar i svoje pravo i pravdu u ovom
parlamentu pokušaću još jedanput na kolegijumu da pretoĉim u praksu. Samo ću reći da
je ovo nekorektno i da ovo nema niĊe u svijetu. Ali, dobro.
Gospodo, ministre i zamjeniĉe, ovo nije jedan zakon koji je posljedica neĉega što
znaĉi rješavanje jednog velikog crnogorskog problema. On nije posljedica neĉega što
znaĉi sistemski pristup tome. Po meni, to je nešto što je subjektivni razlog, šta više i
osioni razlog. Da je ono što ste priĉali kakva je danas crnogorska administracija…odmah
bih sa obadvije ruke glasao za njega, ali to nije. Naime, danas Crna Gora nema
administrativnih kapaciteta da donese ni pretoĉi u ţivot ono što znaĉi evropski aki i ono
što znaĉi demokratski standardi. To je jedna stvar, jedna ĉinjenica. Druga ĉinjenica je da
je odnos danas radno sposobnih, administracije, usluga, realnog sektora, uţivalaca
penzijsko-invalidskog osiguranja, nezaposlenih, katastrofalan. Negdje oko 50.000 je tzv.
administracija. Po Evropskoj uniji, Komisiji, to je 49.900, po vašem Monstatu i vašeg
ministarstva 2010. godine to je negdje oko 60.000. To je negdje 8%. Realni sektor
drastiĉno se smanjuje i on iznosi negdje oko 35 - 40.000, usluge su negdje oko 60.000,
uţivaoci penzijsko-invalidskog osiguranja negdje oko 110.000. Kako moţe, ljudi, manje
od 1/5 da izdrţaje 95% ljudi? To niĊe ne moţe, pa da su kopaĉi dijamanata i zlata, da su
svi Ajnštajni i da proizvodimo ĉipove, da su akademici utemeljeni a ne kao ovi naši,
većinom, a to ćemo poslije. Zato nam je, gospodo, ovakav proizvod i sve ostalo.
Oĉito da ste htjeli da naudite, na odreĊeni naĉin da kontrolišete ovu Skupštinu.
Nemate pravo na to, zato što ako posmatramo Skupštinu i administraciju Skupštine, nas
je 81, ima to administrativno osoblje negdje oko 100 i to je najmanje danas u svijetu. U
Evropskoj uniji to je faktor koji se kreće od 2 do 4 ili 5%. Visokoobrazovani, kompjuterski
i krajnje informativno obuĉeni i to je ta tzv. logistiĉka podrška.
Medjutim, ima i ovdje problem, to ću opet ostaviti za Kolegijum, još jedan put da
vidim kako ćemo i na koji naĉin rasporeĊivati ta sredstva, da li po onome što znaĉi
zasluga ili po nepotizmu, SDP-ovskom nepotizmu, roĊaštvu i drugome, pa ćemo da
vidimo o tome. Ali ono što je veoma indikativno, nemojte me ĉepati o tome, da ne
iznesem podatke, bolje. Ono što je strašno indikativno to je da je danas ova
administracija dio neĉega što je izvor nepotizma i korupcije. Gospodin File s pravom
kaţe da nije ni taknuta ta takozvana administrativna korupcija. Sam sam vidio iz moga
sluĉaja što se dešava sa tom administracijom u Budvi. To je katastrofa, takve korupcije
kao tamo što imaju, takvog tumaĉenja jedne iste stvari, to je katastrofa. Ono što,
ministre, Vi nijeste u pravu to je oko kriterijuma. Hrvatska ima oko 4% administracije na
drţavnom i lokalnom nivou, te njihove ţupanije, u odnosu na ukupni broj stanovnika.
Postoji, ministre, taĉni pravilnik kako i na koji naĉin…
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Koleginice, izvolite.
SNEŢANA JONICA:
Hvala.
Dame i gospodo poslanici, prestavnici Ministarstva finansija, poštovani graĊani,
Na poĉetku ţelim da zahvalim gospodinu potpredsjedniku što je potvrdio moje
jutrošnje tumaĉenje koji je matiĉni odbor kada je u pitanju razmatranje ovog Zakona.

87
Kao što je rekao kolega Damjanović, ukazala sam ĉlanovima Odbora za ljudska prava i
slobode da je matiĉni Odbor za ekonomiju to uradio već 16. decembra i da je
besmisleno bilo danas, kroz tumaĉenje da se radi o matiĉnom odboru, to uraditi ponovo
na Odboru za ljudska prava i pri tome dodati razmatranje amandmana kao da se radi o
matiĉnom odboru. Ali, moram da kaţem da su moje reakcije zaustavile kolege koji su mi
pokazali dopis potpredsjednika Rastodera koji je Odboru za ljudska prava poslao kao
matiĉnom odboru, tako je bar pisalo u tom dopisu, da razmatra ovaj zakon. To znaĉi da
postoji oĉigledno nekih nesaglasnosti u funkcionisanju rukovostva Skupštine pa bi
trebalo moţda malo da poradite na tome.
U drugom dijelu ţelim da ukaţem na ĉinjenicu da izvještaj odbora za ljudska prava,
makar u dijelu onoga što je sporno a to je ĉinjenica da je ovaj odbor razmatrao
amandman kao matiĉni, u dijelu prezentacije onog dijela amandmana koji je
preformulisan od strane ĉlanova Odbora nije precizno definisan, jer nakon onoga što je
kolega Pinjatić predloţio kao preformulaciju bilo je komentara u Odboru da to ne bude
definisano kao tromjeseĉni izvještaj Administrativnog odbora nego da to bude definisano
kao izvještaj koji ubiĉajenom dinamikom podnosi generalni sekretar nadleţnom odboru.
U tom smislu tvrdim da formulacija nije svakako onakva kako je navedena u izvještaju
kao preformulisani amandman Odbora.
Obrazloţenje sa kojim su predlagaĉi poĉeli priĉu o ovom zakonu na Odboru je da je
Predlog zakona o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika podnijet zbog toga da bi
se usaglasio sa novim Zakonom o drţavnim sluţbenicima i namještenicima, ali
izmjenama Zakona o drţavoj upravi pada u vodu ako se uzme u obzir ĉinjenica da je
potpuno oĉigledno da su dvije stvari bile mnogo vaţnije i da su bile prevashodni cilj
predlaganja ovog zakona. To je ĉinjenica da smo tokom prošle godine dva puta u
Skupštini Crne Gore promijenili Zakon o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika, i
to u julu u dijelu preuzimanja ingerencije Skupštine da unutar svog budţeta od
opredijeljenog iznosa rasporedjuje naĉin utvrdjivanja i opredjeljivanja varijabilnog dijela
zarada sluţbenicima Skupštine, kao i da smo to isto uradili i za sluţbenike u sudu u
decembru ove godine. Nije se dobro ni mastilo osušilo na Zakonu koji je ova Skupština
konsenzusom donijela u decembru u dijelu davanja nadleţnosti sudu da sam
rasporedjuje svoja budţetska sredstva u tom dijelu, Vlada je par dana nakon toga
predloţila zakon kojim ruši i jedan i drugi koncept koji je ova Skupština opštim
konsenzusom jednoglasno utvrdila. Kakva je to poruka Vlade Skupštini, da li je to
pokušaj narušavanja legitimiteta Skupštine? Da li je to pokušaj vraćanja na onu priĉu o
kojoj smo govorili kada smo donosili zakon u julu, a to je da sistem podjele vlasti moţe
funkcionisati samo na naĉin da zakonodavna i sudska vlast, koje su dvije grane na ĉije
funkcionisanje ova treća oĉigledno pokušava kroz finansijski nadzor i kreiranje priliva
sredstava uticati, ne moţe funkcionisati ako se makar u ovom dijelu u kojem smo traţili
to ne uradi.
Ono što takoĊe moram da naglasim jeste i drugi dio o kojem je moţda
nedovoljno bilo rijeĉi, makar nedovoljno objašnjenja od strane predlagaĉa, a to je da
ovaj Zakon o zaradama drţavnih slubenika i namještenika kroz ĉlan 12 u stavu 1 i 2
unosi potpunu finansijsku nesigurnost kada su u pitanju sluţbenici i namještenici. Da ne
priĉam o onome o ĉemu ste vi govorili, da se mi brinemo samo za ovih 100 u Skupštini,
nego sad priĉam i onih 49.900 ostalih. Ovim predlogom zakona u ĉlanu 12 ste definisali,
osim da obraĉunsku vrijednost koeficijenta utvrĊuje Vlada, da tokom fiskalne godine
Vlada moţe kad joj padne na pamet, dakle zavisno od ostvarenja prihoda budţeta
odnosno njenog kapaciteta da ostvaruje prihod budţeta, što joj je i posao, da izmijeni
obraĉunsku vrijednost koeficijenta. To uvodi potpunu finansijsku nesigurnost svih

88
drţavnih sluţbenika i namještenika, nesigurnost da već idućeg mjeseca neće primiti
onoliko koliko su primili ovaj mjesec i da im se to iz mjeseca u mjesec moţe mijenjati.
Mene interesuje da li postoji saglasnost sindikata, i kojeg sindikata, za ovo zakonsko
rješenje i da li se o ovom izjašnjavao socijalni savjet? Da li postoji svijest o tome da se
ovim Vlada pokazala kao najgori mogući poslodavac, ĉak moţda gori od onih o kojima
smo govorili kada smo priĉali o Zakon o radu i kada smo radnike pokušavali od toga da
zaštitimo kroz rješenje iz Zakona o radu? Ovim se apsolutno utvrĊuje totalna finansijska
nesigurnost svih onih koji imaju te i tolike zarade, a definitivno nijesu dovoljno dobre
zarade drţavnih sluţbenika i namještenika, preuzimaju odreĊene finansijske obaveze
kredita ili nešto dalje ili drugaĉije i sljedećeg dana na osnovu odluke Vlade i promjene
obraĉunske vrijednosti koeficijenta mogu biti dovedeni u situaciju da kroz ovo zakonsko
rješenje ne mogu ni ono što su već preuzeli kao realnu obavezu iz onoga što su imali da
realizuju.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Zakljuĉujem raspravu povodom taĉke dnevnog reda.
Predstavnik predlagaĉa da li ţeli završnu rijeĉ? Ţeli.
Rijeĉ ima ministar Katnić.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala Vam, potpredsjedniće.
Mislim da je vaţno još jednom da nekoliko dilema otklonim. Najprije ova koja se
sada ĉula i gdje se pokušava interpretirati da Vlada ţeli da unese nesigurnost i da ugrozi
zarade zaposlenih u drţavnoj upravi ili svih zaposlenih koji se finansiraju iz budţeta.
Dakle, ovaj ĉlan, ponavljam, nije promijenjen u odnosu na vaţeći i postojeći
zakon koji je ova Skupština takodje usvojila. Drugo, koficijent minimalni se utvrdjuje na
osnovu sporazuma izmedju Vlade, poslodavaca i sindikata i minimum je utvrdjen i na
osnovu tog minimalnog koeficijenta utvrdjene su zarade. Bez obzira što je ovdje u
zakonu definisano da Vlada moţe u toku budţetske godine da promijeni, ne moţe
promijeniti manje od tog minimuma koji je sporazumom utvrdjen. Kada bi Vlada
definisala veći koeficijenat, kao što su neke opštine definisale, to znate, i kada bi taj veći
koeficijenat znaĉio veće zarade koje proizilaze ne na osnovu sporazuma sa sindikatom i
Unijom poslodavaca već na osnovu odluke Vlade onda bi u toku budţetske godine
mogla da promijeni taj koeficijent i prilagodi prihodima. Dakle, sa ovim zakonom neće se
ugroziti postojeća prava niti sporazumi koji su potpisani sa sindikatom.
Nadalje, ovaj zakon ponovo definiše opšte stvari, kolektivnim ugovorima se definišu
pojedinaĉna pitanja i druga pitanja od interesa za zaposlene. Ukoliko su kolektivnim
ugovorom definisana veća prava to nije smetnja. Znaĉi, ovaj zakon definiše opšte
kriterijume, kolektivnim ugovorom mogu i veći. Sa ovim zakonom nigdje nijesmo narušili
postojeća prava, to je vaţno da kaţem.
Oko zarada. Više puta sam komentarisao, ali svi smo svjesni, kako god da
zovemo zarade, fiksni dio zarade, varijabilni dio zarade, za sve je vaţno koliki nivo
zarade nose kući ili koji nivo zarade prime. Bez obzira da li se to odnosi na fiksni ili
varijabilni. Opet kaţem, namjera je da imamo sliĉne kriterijume za fiksni, što ste svi
podrţali, ali sliĉan i pravni okvir za varijabilni dio zarade, kako ne bismo imali u razliĉitim
organima vlasti znaĉajne razlike u nivou zarada i vjerujem da je to u redu. U tom dijelu
nijesam nijednom pomenuo zloupotrebe. Ne radi se o zloupotrebama, nego o

89
zakonskom okviru koji, ĉini nam se, nije dobar, proizvodi dosta nezadovoljstva, proizvodi
neujednaĉenosti i proizvodi nejednak tretman ljudi koji rade na istim poslovima. Saglasni
smo da treba odredjene poslove, odredjene ljude, vrednovati njihov doprinos drugaĉije i
idealan sistem bi bio kao što je pomenuo poslanik Damjanović, da se vrednuje svaĉiji
individualni rad na osnovu rezultata. Medjutim, to do sada nijedna drţavna
administracija ili uprava nije do kraja uspjela. Ĉak i najsofisticiranije i najsavremenije
drţavne uprave, u Skandinavskim zemljama, još uvijek usavršavaju svoje sisteme koji
se zasnivaju na vrednovanju onoga što su rezultati.
U sistemima dominantno u Evropi, posebno u regionu, jesu kriterijumi koji se tiĉu
koeficijenata, koji se tiĉu zvanja, znanja i iz toga proizilaze manje-više sliĉne zarade, a
onda se kroz varijabilni dio vrednuje individualan doprinos sluţbenika. I ono što je
takoĊe princip ili kriterijum, da ne moţe varijabilni dio da primaju svi sluţbenici, onda to
nije varijabilni dio, to je uravnilovka i to imamo u nekim institucijama. Dakle, varijabilni
dio jeste dodatak za odreĊeni specifiĉni posao koji se uradi na kvalitetan naĉin i to bi
trebalo da bude. Opet kaţem taj varijabilni ne bi trebalo da od institucije do institucije
bude duplo, troduplo ili petoduplo veći ili manji u jednoj ili drugoj instituciji. To smo
predloţili i to su jedini principi, ne dirajući u nezavisnost bilo koje institucije. Slaţemo se
da to odreĊuju institucije pojedinaĉno, slaţemo se da pojedinaĉno vrednuju doprinos
zaposlenih, ali u okviru jedinstvenih kriterijuma koje zajedniĉki propišemo i mislimo da je
to korektan odnos prema svim zaposlenima.
Oko datuma primjene, pošto je takoĊe bilo dileme zašto 2013. Godine. Skupština
je usvojila Zakon o drţavnoj upravi i Zakon o drţavnim sluţbenicima i namještenicima i
tamo je takoĊe odloţena primjena 2013. Godine, mi smo u tom dijelu samo usaglasili
ovaj zakon sa već usvojenim zakonima.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama, ministre.
Završna rijeĉ je bila.
Konstatujem da je ukupni pretres povodom ove taĉke dnevnog reda završen a o
samoj taĉki izjasnićemo se naknadno.
Na ovaj naĉin završavamo današnji radni dan.
Poštovane kolege, sjutra poĉinjemo u 11 ĉasova.
Tri taĉke dnevnog reda, objedinjena rasprava, po dogovoru sa Kolegijuma:
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica,
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica,
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje.
U 11 h poĉinjemo sa ove tri taĉke objedinjene rasprave u trajanju od tri sata.
Kada završimo te taĉke idemo sa Predlogom zakona o izmjenama i dopunama Zakona
o zdravstvenom osiguranju.
Hvala, to je sve za danas i pozdravljam na samom kraju uvaţenog kolegu
Mugošu.
9.02.2012. u 11.45h
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Nastavljamo sjednicu drugog vanrednog zasijedanja u 2012. godini.

90
Dogovorili smo se da tri taĉke objedinimo i da ih radimo tri sata, ako bude
interesovanja, imajući u vidu prisustvo mislim da nećemo toliko opterećivati pomoćnicu
ministra Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit
pravnih lica; Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak fizičkih lica i Predlog zakona o dopunama Zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje, zakoni koji zahvataju za puni drţavni budţet i
fondove, a ovlašćeni predstavnici Vlade, kao što sam rekao, pomoćnica ministra
gospoĊica Šćekić, ministar je na Vladi, ima vaţnu taĉku, izvinuo se. Zahvaljujem mu se
na tome.
Da li ţelite dopunsko obrazloţenje? Izvolite.
BILJANA ŠĆEKIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, uvaţene dame i gospodo,
Dozvolite mi da na samom poĉetku kaţem i ovom prilikom da naglasim da Crna
Gora mora zadrţati dodatno unaprijediti imidţ atraktivne investicione destinacije, kako
bismo prvo zadrţali postojeće investitore i motivisali nove investicije, a što će oĉuvati
postojeća i stvoriti preduslove za otvaranje novih radnih mjesta. U tom smislu upravo
poreski sistem ima presudnu ulogu i zato će fokus Ministarstva finansija i Vlada u 2012.
godini upravo giti da dodatno unapreĊuje konkuretnost poreskog sistema i da takoĊe
oĉuvamo i dodatno unaprijedimo ambijent za nove investicije.
Poedsjećam da smo budţetom za 2012. godinu, takoĊe, planirali oko 40 miliona
eura više, a to smo bazirali upravo na rast ekonomije, proširenju poreske osnovice i
smanjenju sive ekonomije. Dakle, u fokus Ministarstvo finansija i Vlada u 2012. biće
nastavak unapreĊenja i promovisanja konkuretnog poreskog sistema kroz unapreĊenje
zakonskih rješenja, veću efikasnost administracije, ukidanje sitnih fiskaliteta, odbitaka
izuzeća i privlaĉenje novih porskih obveznika. Upravo su ova tri zakonska rješenja u tom
smislu i predloţena danas ovdje, Vlada usvojila a danas raspravljamo u Skupštini i to
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje. To su ĉetiri kljuĉne izmjene.
Pravo, povećanje maksimalne osnovice na godišnjem nivou sa 43.000 eura na
50.000 eura. Definisanje te maksimalne osnovice za sve doprinose, a ne samo za
penzijsko-invalidsko osiguranje kao i definisanje maksimalne osnovice i za poslodavce i
za zaposlene.
Dalje, kroz izmjene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
takoĊe smo predloţili i drugaĉiji vid plaćanja doprinosa kada su u pitanju paušalci,
odnosno samostalna djelatnost i to što smo omogućili da se i doprinosi plaćaju na isti
naĉin kao i porez na dohodak fiziĉkih lica, dakle, na osnovu oporezivog dohotka a ne u
fiksnom iznosu. I na ovaj naĉin ćemo omogućiti da oni koji su u kategorijama niţih
prihdoa plaćaće manje doprinose u odnosu na one koji su u većim kategorijama
paušalnog iznosa.
TakoĊe, predloţena rješenja stvaraju prostor za dodatne prihode na dugi rok,
imajući u vidu da smo povećali osnovicu sa 43 na 50.000 eura na godišnjem nivou. U
odnosu na taj dio i u odnosu na rješenje koje će zadrţati, koje će takoĊe ograniĉiti za
ostale doprinose imaće neutralni efekat ali se stvaraju preduslovi za dodatne prihode,
imajući u vidu da će ovo definitivno privući nove osiguranike.
TakoĊe smo u odnosu na druga dva zakonska rješenja predloţili izmjene Zakona
o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica u dijelu

91
dodatnih oslobaĊanja za iniciranjem biznisa u nedovoljno razvijenim opštinama, vodeći
raĉuna o usaglašavanju sa pravilima Evropske unije, kada je u pitanju drţavna pomoć.
Prema pravilima Evropske unije iz drţavne pomoći u skladu sa Sporazumom o
stabilizaciji i pridruţivanju koje je ratifikovan u ovoj Skupštini, i to jednoglasno, uvoĊenje
poreske olakšice za preduzetnike koji obavljaju proizvodnu djelatnost u nedovoljno
razvijenim opštinama, se izjednaĉavaju preduzetnici i pravna lica u pogledu ostvarivanja
prava na poreske olakšice. Dakle, predloţenim izmjenama smo izjednaĉili oporezivanje,
odnosno osloboĊenje od poreza za pravna i za fiziĉka lica u dijelu gdje smo omogućili i
preduzetnicima i pravnim licima da za prve tri godine od otpoĉinjanja obavljaja
proizvodne djelatnosti u nedovoljno razvijenim opštinama budu osloboĊeni 100% a za
narednih pet godina budu osloboĊeni 50%. Na ovaj naĉin smo ispoštovali obaveze koje
smo preuzeli iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju.
TakoĊe smo iskoristi izmjene Zakona na porez dohodak fiziĉkih lica da
inkoporiramo u zakonski tekst pravila koja se odnose na oporezivanje kapitalne dobiti
koja je bila uvedena u izmjenama iz 2009. godine sa odloţenom primjenom od 1.januara
2011. godine.
Dakle, uvaţeni poslanici smatram da će se usvajanjem ovih predloţenih izmjena
dodatno unaprijediti poreski sistem i stvoriti preduslovi za intenziviranje prvenstveno
postignute aktivnost na nedovoljno razvijenim opštinama i zato predlaţem Skupštini da
usvoji ove zakone. Zahvaljujem na paţnji.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Gospodin Jelić iz DPS i iz opozicije kolega Damjanović, 10 minuta, a do sada su
prijavljeni samo kolege iz SNP-a.
U redu, biće prilike dok završe prethodni.
Prvi je 10 a ostali su po 5 minuta.
Kolega Bogdanović je samo uzeo 5 minuta jer je prepustio kolegi Jeliću 10
minuta. Izvolite, kolega Bogdanoviću, a da se pripremi kolega Damjanović.
ALEKSANDAR BOGDANOVIĆ:
Poštovani poslanici, poštovani graĊani,
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih
lica predstavlja još jedan u nizu zakonskih rješenja kojima se vrši usklaĊivanje odredbi
domaćeg zakonodavstva sa pravilima pomoći Evropske unije. Istovremeno Predlog
zakona, koji je predmet naše današnje rasprave, je u skladu sa Sporazumom o
stabilizaciji i pridruţivanju, odnosno njegovim predviĊenim kriterijumima iz ĉlana 76
taĉka 3. Sa druge strane predloţeno zakonsko rješenje predstavlja unapreĊenje
postojećih rješenja.To se, prije svega, odnosi na preciziranje osnovice za oporezivanje
nerezidetnih fiziĉkih lica, definisanja slobodnih zanimanja koja plaćaju porez na prihode
od samostalne djelatnosti kao i bliţu proceduru oporezivanja prihoda od kapitalnih
dobitaka. S obzirom na predmet predloţenih izmjena i dopuna moţemo primjetiti da one
ne mijenjaju odluku te samim tim da stvaraju dodatna poreska opterećenja.
Imajući u vidu aktuelnu ekonomsku situaciju u svijetu koju karakterišu trubulencije
i ĉeste konjukture usljed djelovanja finansijske krize, veoma je vaţno zadrţati
kosekvetnu poresku politiku. To prije svega iz razloga jer na taj naĉin odrţavamo
povoljni privredni ambijent a za nadolazeći poskrizni period stvaramo konkurentsku
prednost u odnosu na fiaskalne sisteme zemalja regiona. U tom smislu ohrabruje

92
ĉinjenica da smo već u 2011. godini krenuli putem finansijske konsolidacije, smanjenja
deficita i stvaranje uslova za smanjenje javnog duga što nas svrstava u rijetke zemlje
koje ispunjavaju kriterijume iz Mastrikta.
Zadrţavanje konzistetne fiskalne politike u usloviam krize kada je sve veći broje
konomija svijeta prinudjena da kroz fiskalne instrumente kao što su povećanje poreza na
dodatnu vrijednsot i drugih fiskaliteeta, predstavlja svojevrstan izazov. Ipak izuzetno
opreznom politikom Crna Gora je izbjegla korišćenje tih nepopularnih mjera koje
dugoroĉno posmatrano mogu imati negativne implikacije na ekonomski sistem zemlje.
Tako smo kroz druge instrumente fiskalne politike, gdje se prije svega misli na proširenje
poreske osnovice, uspjeli da nadomjestimo prihode koji su bili smanjeni usljed
smanjenja ekonomske aktivnosti u zemlji. U tom pravcu ide i predloţeno zakonsko
rješenje. Naime, definisanje pojma slobodnih zanimanja za lica koja obavljaju
profesionalnu djelatnost, kao osnovnu samostalnu djelatnost, dodatno će se proširiti
poreska osnvica i stvoriti mogućnosti ubiranja novih javnih prihoda. Takodje,
predloţenim zakonskim rješenjem vrši se poboljšanje postojećeg koji se odnosi na
definisanje osnovice za oporezivanje nerezidentnih lica na naĉin što nerezident plaća
porez na dohodak na sve izvore dohotka koje ostvaruje u Crnoj Gori.
Sa druge strane napravljen je znaĉajan iskorak na detaljnijem ureĊivanjuo dnosa
pri oporezivanju kapitalnih dobitaka po osnovu prodaje imovine. Predloţenim
odredbama se preciziraju naĉini oporezivanja kapitalnih dobitaka nastalih po osnovu
kupoprodajne nepokretnosti, udjela u pravnom licu i hartija od vrijednosti. Na ovaj naĉin
se jasno definišu poreske obaveze ali i odreĊena prava u smislu poreskih izuzeća i
olakšica kao i naĉina plaćanja poreskih obaveza. Nadalje, posebno cijenim vaţnim što i
ovo zakonsko rješenje isto kao i Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
dobiti pravnih lica ima stimulativni karakter za nedovoljno razvijene opštine. Naime,
predvidjeno umanjenje obraĉunatog poreza tokom osam godina poreskom obvezniku
koji poĉne obavljanje djelatnosti u privredno nerazvijenim opštinama. To predstavlja
podsticaj razvoju lokalnih zajednica koje uz adekvatnu politiku na lokalnom nivou imaju
priliku da privuku strateški vaţne partnere, što će, uvjeren sam, i adekvatno iskoristiti.
Dakle, sve navedeno tretirano ovim Predlogom zakona daje mi za pravo da
konstatujem kvalitet predloţenog rješenja u svakom njegovom segmentu. Ono što
posebno ohrabruje je i ĉinjenica da su osnovne poreske stope, kao što su PDV, porez
na dobiti pravnih i dohodak fiziĉkih lica, po kojima je Crna Gora prepoznata kao izuzetno
konkurentna investiciona destinacija, zadrţane na istom nivou. Istovremeno,
poroširenjem poreske osnovice i smanjenjem sive ekonomije, kao i većom naplatom
poreza na imovinu i koncesije, povećavamo ukupne budţetske prihode. Pored svega
navedenog i brojnih stimulativnih mjera za privlaĉenje investitora ovim Predlogom
izmjena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica pravimo dodatne korake
unaprijed. U potpunosti korespondira s onim što je projektovana ekonomska i fiskalna
politika Crne Gore, koja je zasnovana na principima izdašnosti i konkurentnosti. Imajući
u vidu sve navedeno, kao i ĉinjenicu da se predloţenim zakonom vrši usklaĊivanje sa
pravilima drţavne pomoći u Evropskoj uniji, cijenim da ove zakone treba i podrţati.
Zahvaljujem na paţnji.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bogdanoviću.
Ne, ovaj prvi krug. On ima obaveze, pa je zamolio da bude prvi. Ako bismo
otvorili, ipak bismo poremetili ritam. Prvi krug je da ĉujemo stavove partija u najširem
obliku i najkvalitetnije. Ima dovoljno vremena, tri sata, biće vremena za pun dijalog.

93
Po redu kolega Damjanović, kolega Šehović, kolega Radunović, kolega Pejović,
kolega Mustafić. To je redosljed izlagaĉa.
Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, pomoćnice Šćekić,
Opet da primijetim da imamo objedinjenu raspravu oko tri predloga zakona iz
oblasti poreske politike. Sva tri Predloga zakona su predloţena 16. decembra sa
skraćenim postupkom. Dakle, nakon mjesec i po, dva otvaramo dijalog oko ovih
predloga zakona, iako je njihova implementacija, odnosno primjena trebala da bude u
vezi sa primjenom novog budţeta. I vrlo je ĉudno da imamo njihovu primjenu od 01.
januara. Još nijesu usvojeni, a da već mjesec i po dana imamo punjenje budţeta,
shodno neĉemu što je trebalo da bude, a još nije. Dakle, i za Vladu, vjerovatno i za
Parlament da razmišljamo o koordinaciji naĉina na koje se usvajaju zakoni i kako zakoni
prate realnost. Ono što je mnogo bitnije od svega toga jeste da je Vlada, odnosno
Ministarastvo finansija i kroz predlaganje ove tri izmjene i dopune, dakle i Zakona o
porezu na dohodak, o porezu na dobit i o doprinosima za socijalno osiguranje stidljivo
priznala da u dosadašnjoj poreskoj politici vladaju velika nedisciplina, neodgovornost,
neefikasnost i diskriminacija. Stidljivo je priznala i sloţila se sa uslovnim mišljenjem
drţavne institucije u odnosu na poresku politiku, posebno politiku poreza na dobit u
Izvještaju za 2010. godinu. A mogu ovdje slobodno da kaţem da je i stidljivo priznala
ono što ovdje SNP uporno nekoliko godina traţi - reviziju dosadašnje poreske politike. Iz
svih ovih razloga koje sam nabrojao, iz razloga što takva poreska politika ĉini na dugi
rok ovaj budţet neodrţivim, što takva poreska politika je uĉinjela da imamo ove
probleme koje imamo i rast javnoga duga itd; što je takva poreska politika na kraju
rezultirala ogromnim socijalnim raslojavanjem u ovoj drţavi, pojavom, neko ih zove
tajkuni, a ja bih ih nazvao biznismeni koji se ne bave biznisom, već kupovinom imovine i
što je takva poreska politika ugrozila samo funkcionisanje ove drţave.
Dakle, pokušavate doći na ono što vam SNP godinama govori, pokušavate
ispraviti nešto na što vas je upozorila i drţavna revizorska institucija u svom nalazu.
Govorim o porezu na dobit. Rekao sam da je ovo što ste ovdje predloţili nedovoljno.
Nedovoljno i sa aspekta ravnomjernog regionalnog razvoja. Nema kljuĉnih pomaka.
Imamo i hrvatsko iskustvo, dobro je što smo to dobili od Ministarstva finansija. Kako su
oni neke stvari definisali, mislimo da je to malo. MeĊutim, ono za što Vlada nije imala
hrabrosti jeste da identifikujemo ko su ti u ovoj drţavi koji ne plaćaju poreze, poreze na
dobit pogotovu, ili ga plaćaju isuviše malo u odnosu na dobit koju ostvaruju. Predloţio
sam vam i oĉekivao sam da imate hrabrosti u Ministarstvu finansija pa da kaţemo -
poreska stopa je 9%, porez na dobit, ali hajde da napravimo poresku stopu 18% za
pojedine djelatnosti. MaĊarska je to uradila, trpjela je kritike, ali je istrajala na tome.
Oblast telekomunikacija, oblast banaka, oblast energetike, oblast velikih uvoznika koji se
bave trgovinom da oporezujemo sa 18%, temporalno godinu, dvije da vidimo šta će se
desiti sa budţetom. Nemate za to dovoljno hrabrosti, a imali biste podršku u tom dijelu.
Da stisnemo kao nezavisna drţava i da vodimo autonomnu politiku. Jer, ponavljam, nije
suština imati niske poreze, oni jesu potreba ali ne i dovoljan uslov da bi imali dobre
poreske prihode. Ono o ĉemu uporno govorimo u SNP-u jeste i poreska disciplina.
Naravno, i pravni sistem koji funkcioniše, sudske presude koje se brzo izvršavaju itd.
Druga stvar, došli ste na naše, širite opseg oporezivanja dohotka. Slaţemo se da
je i tu vladala velika nedisciplina, neke stvari radimo zakašnjelo. Dakle, uvodimo porez

na kapitalnu dobit sada kada nema kupoprodaje ni nekretnina, nema trgovine na berzi,
nijesmo je uvodili. Kada smo imali procvat na berzi, tada smo vodili pogrešnu politiku,
tada smo to eliminisali. I od onih silnih miliona i transakcija koje smo imali i sa
kupoprodajom nekretnina i sa transakcijama na berzi drţava nije uštedjela ništa. Ĉitao
sam podatke iz Budţeta kada smo ga usvajali koliko smo izgubili samo po osnovu
kašnjenja u definisanju prave akcizne politike i politike u oblasti poreza.
U pripremi za ovu sjednicu poslao sam upit gdje sam traţio da mi se konaĉno da i
taj podatak koliki je poreski dug i neporeski prema ovoj drţavi, prema budţetu, sa
danom 01. januar 2012. godine. Od vas sam dobio da je prema evidenciji Poreske
uprave dug nastao samo u posljednje tri godine, od 01. januara 2009. godine 108
miliona evra, prema drţavi, prema Budţetu. Nijeste mi dali, valjda još nijeste evidentirali
do 01. jaunuara 2009. Moje su pretpostavke i informacije koje imam da je na nivou 300
miliona evra. Provjerićemo. Neka je i 200, nebitno, nećemo licitirati. To je jedna emisija
obveznica, poreski dug. Ima tu likvidiranih preduzeća, preduzeća u steĉaju, duga po
osnovu doprinosa i ĉudi me kako se taj dug pojavljuje kad znamo da se i u budţetima
lokalnih samouprava planiraju isplate plata, a bez plaćanja doprinosa itd. Ali, to govori o
poreskoj nedisciplini, moţda i o kapacitetima u samoj Vladi, u odgovarajućim upravama.
Moţda i u nedovoljnoj politiĉkoj volji da se ti kapaciteti pojaĉaju. Da vidimo ko je ta ekipa
u ovoj drţavi u Poreskoj upravi i u Ministarstvu finansija koja moţe da iznese borbu sa
poreskim neplatišama. A po mom mišljenju se tu uglavnom radi o privilegovanim
pojedincima i kompanijama koje to mogu da rade i tako pokazuju svoju moć nad
drţavom. Dakle, hajde da išĉistimo ove bilanse da dobijemo prave podatke. Pitao sam i
koliki je ukupni poreski i neporeski dug velikih obveznika, njih ima 110 po vašoj
evidenciji, nijeste mi dali imena, a mogli ste. Samo oni duguju nekih 30-tak miliona evra.
Ti veliki poreski obveznici i rade, pa me samo ĉudi zašto se i njima oprašta taj dug i ĉudi
me šta bi sa onom inicijativom. Oćemo li sada ovdje pred graĊanima da kaţemo -
ostajemo li, kolega Katniću, pri onome da Centralna banka, vidim da to nevoljno radi, i
neće, bjeţi od toga, objavi listu duţnika, 50 najvećih itd? To smo negdje stidljivo u
decembru nagovještavali, pa smo govorili hoćemo, uradiće to i Vlada i Parlament, vidim
Centralna banka ima malo skepse u odnosu na to, ali mislim da je ovdje suština da se to
definiše i nema onda problema. Neka svako vidi u ovoj drţavi ko su poreski duţnici,
firme, pojedinci, ko duguje. Ko su vlasnici imovine, a ne biznisa.
Poreska politika ne bi trebala da bude ni tako strašna ako je dobro definisana.
Oporezujemo potrošnju, oporezujemo dohodak, oporezujemo imovinu. Oko te potrošnje
moţemo da se sloţimo, stopu PDV-a koju imamo, veoma je problematiĉno u ovom
momentu je povećavati, mada su sve drţave o tome razmišljale, neke su i uradile.
Moţda ćemo i mi to uraditi i biti primorani, jer je to najjednostavnije. Da svi mi platimo
što drugi ne plaća. Oporezivati dohodak, opet kaţem, mislim da ima prostora za ….
stope poreza na dobit. Mislim da ima prostora i uporno to govorim i doći ćete na naše,
kao i što dolazite, oko progresivne stope na dohodak. Makar dvije stope u ovoj drţavi.
Ne mogu svi da plaćaju po istoj stopi porez na dohodak. I onaj koji ima dohodak sa
platom od 300 ili 400 evra i onaj koji ima ko zna koliki dohodak, a što se pokazuje u
imovini koju ima, a što mi nijesmo u stanju, odnosno Ministarstvo finansija da udari
šakom od sto i da kaţe – e, hajde sada da uparimo tu imovinu svih nas sa prihodima
svih nas, svakog graĊanina, neka se krene od drţavnih funkcionera od velikih
biznismena. Opet ponavljam, ideja SNP-a koja dugo staji, mi je ne moţemo realizovati,
nemamo politiĉku moć, moţemo samo da je predlaţemo, da vidimo šta je imovina, šta
su legalni prihodi šta je ono što ne odgovara legalnim prihodima i bogomi da se tu
94

95
dokazuje porijeklo i da se to što se ne dokaţe, nijesam za neke radikalne mjere
oduzimanje i hapšenje, dobro oporezuje, to je ono što je razlika.
Dakle, ne moţe u ovoj maloj drţavi porez na dobit i porez na dohodak kakvi jesu
ovih godina i ĉime se hvali Vlada produbljivati ekonomske razlike izmeĊu graĊana, a on
to uporno radi. Da je situacija drugaĉija, da imamo socijalno homogenu drţavu, da se
ova drţava homogenizuje, mi smo mala drţava sa 600 hiljada ljudi, nema tajkuna na
Malti na Kipru itd., ima ih ovdje,da je takva politika podrţao bih je. MeĊutim, jasno je da
je ovakva poreska politika produkovala velika socijalna raslojavanja.
Ove promjene bi trebale da budu u funkciji poboljšanja. Mi smo negdje u SNP-u
prepoznali naše ideje. Dobili ste podršku za dva poreska zakona nijeste dobili podršku i
Odbor nije dao podršku za Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o socijalnom
osiguranju. Smatram da su doprinosi veliki i da uporno treba da radimo da smanjimo
doprinose da se zaista oporezuje ono ĉega Crna Gora ima izgleda najviše, a to je
imovine. I da na drugoj strani olakšavamo prostor za novi biznis, da razmišljamo malo o
sjeveru, o regionalnom razvoju, da tamo pravimo prave olakšice, a da u krajnjemu
imamo jedan pravedni poreski sistem gdje će drţava dobiti ono što je njeno gdje će
svako platiti ono koliko mora da plati da bi imao ili biznis koji treba ili da bi imao zaradu
koju je ostvario. U ovom sistemu mi to ne prepoznajemo još uvijek. Stidljivi se koraci
prave u tom smislu. Pratićemo. Ja sam dao konkretne primjere, dao sam i konkretne
sugestije.Treba tu hrabrosti sadašnjoj Vladi, treba i politiĉke moći i politiĉke volje za sve
to. U SNP-u imate partnere iskljuĉivo ako hoćemo da idemo ka oporezivanju i onih koji
imaju i suviše mnogo a plaćaju isuviše malo ako ćemo da uvedemo neke mjere o kojima
govorimo godinama od kojih Vlada uporno bjeţi. Paradoksalan primjer sad kapitalna
dobit post festum, a ne 2007.godine berza, kupoprodaja itd. Sad akcize kako treba a ne
onda. Ko je profitirao u tom propuštanju prilika da se oporezuje, neka graĊani prosude.
Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama.
U ime Kluba poslanika Socijaldemokratske partije Damir Šehović, da se pripremi
kolega Radunović.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala.
Gospodine predsjedniĉe, uvaţeni ministre Katniću, poštovane kolege,
Dozvolite mi da u ime Socijaldemokratske partije iznesem svoj sud o paketu
poreskih zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakona koji su moţda kratki svojom
sadrţinom, ali bih rekao da su jako vaţni ne samo zbog ĉinjenice da je u njima sadrţan
znaĉajan broj izmjena koje vjerujem da jesu dobra stvar u ovom vremenu u kojem
ţivimo već i zbog ĉinjenice da je uopšte poreski sistem i poreska politika nešto ĉime se
na jedan ozbiljan naĉin moramo baviti mi u Parlamentu, jer smo svjesni da je to jedini i
najznaĉajniji instrument ekonomske politike ili jedan od najznaĉajnijih instrumenata
ekonomske politike koji nam stoji i na raspolaganju, uzimajući u obzir ĉinjenicu da smo
prihvatili dolarizaciju kao reţim monetarne politike. MeĊutim, poseban osvrt ću napraviti
na Zakon o porezu na dobit pravnih lica iz prostog razloga što sam svjestan da porez na
dobit nije najizdašniji poreski izvor ali svakako jeste jedan od najvaţnijih poreskih oblika.
Ovo kaţem iz razloga što u teorijskom smislu vaţnost poreza na dobit se istiĉe
zbog ĉinjenice da se isti koristi u svrhe ekonomske politike kao i u cilju podsticanja
investicija u neke privredne grane. Imajući to u vidu za nas u Socijaldemokratskoj partiji

je isti posebno vaţan zbog toga što ga posmatramo kao jedan od znaĉajnih
mehanizama za uticanje na brojne privredne procese, odnosno na ciljeve ekonomske
politike. MeĊu ciljevima ekonomske politike na kojima mi posebno insistiramo i za koje
smo sigurni da se ovim poreskim oblikom mogu targetirati, da se na njih moţe uticati, jer
su svakako podsticanje nedovoljno razvijenog regiona na sjeveru Crne Gore,
podsticanje investicione aktivnosti u cijelom a posebno u manje razvijenom dijelu
drţave, podsticanje novog zapošljavanja naroĉito u sredinama u kojima je taj problem
veoma vaţan i u konaĉnom pospješivanje razvoja odreĊenih privrednih grana. Na ovaj
naĉin pristupamo porezu na dobit iz razloga što zagovaramo takvu ulogu drţave u
ekonomiji koja nije samo pasivni posmatraĉ devijacija koje postoje u sistemu već bi
umjesto toga morala koristiti sve mahnizme koji joj stoje na raspolaganju kako bi
uklanjala te devijacije. A fiskalna politika u uslovima eurizovanog reţima monetarne
politike, odnosno Zakon o porezu na dobit jeste svakako znaĉajan mehanizam. Ovo
kaţemo iz razloga što smo zagovornici teze da totalna privatizacija i trţište kao
samoregulatori bi za posljedicu mogli da imaju i ĉinjenicu da crnogorske drţave ne bude,
ako tako izregulišete trţište. Zbog toga smo svjesni znaĉaja uloge drţave u ekonomiji i
zbog toga smatramo da poreska politika mora promišljeno da se vodi kako bi se
ispravljale devijacije u sistemu. Ako iz te perspektive posmatramo izmjene Zakona koje
su na dnevnom redu, onda moţemo reći da te izmjene zaista jesu korak u dobrom
pravcu iz prostog razloga što su u njemu sadrţane mjere koje izmjene tretiraju. A prije
svega bih rekao da je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit vaţan
zbog toga što smo konaĉno otvorili priĉu o poreskim podsticajima na kojima mi u
Socijaldemokratskoj partiji posebno insistiramo.
U tom smislu, ţelim da kaţem da, i pored ĉinjenice što imamo najniţu stopu
poreza na dobit u Evropi, dobro je što se uvodi oslobaĊanje od plaćanja poreza na dobit
za novoosnovana pravna lica u nerazvijenim podruĉjima u Zakonom definisanom roku,
ali sam više nego ubijeĊen da to nije ni pribliţno dovoljno za stvaranje uslova za njihov
ubrzan razvoj. Cilj zakona nije ili makar ne bi trebao da bude da preduzeća koja
ostvaruju dobit svoje sjedište samo formalno presele u siromašne opštine i na taj naĉin
smanje svoju poresku obavezu. A da pri tom lokalno stanovništvo ne osjeti bitnije
benefite od njihovog biznisa. Cilj bi morao biti njihovo usmjeravanje u pomenuta
podruĉja kako bi se otvorila nova radna mjesta i kako bi se zaposlilo novo stanovništvo.
Mi jednostavno nemamo pravo da ĉekamo više, jer je ekonomska kriza pokazala da u
normalnim vremenima drţava mora biti jaka i neprimjetna, ali u kriznim i postkriznim
vremenima mora biti snaţna i sve prisutna. I upravo smatramo da je ovo momenat da se
znaĉajnije iskoraĉi u tom pravcu.
Smatram da zakon mora sadrţati i poresku olakšicu vezanu za broj zaposlenih,
formulisanu na naĉin što svakom pravnom licu obraĉunati porez na dobit treba dodatno
umanjiti za zbir bruto zarada svih novozaposlenih lica sa boravištem ili prebivalištem u
nedovoljno razvijenim opštinama. Suština nije u oslobaĊanju poslodavca od plaćanja
poreza, već u podsticajima koji na taj naĉin ostvarujemo otvaranju novih radnih mjesta,
pri ĉemu nije bitno da li radna mjesta otvara novi ili već postojeći privredni subjekt. Ova
mjera bi stoga zasigurno uticala na povećanje zaposlenosti, ali privredne aktivnosti na
sjeveru Crne Gore što bi bio i znaĉajan korak u smanjivanju regionalnih razlika koje su
evidentne.
Sa druge strane, takoĊe mi u Socijaldemokratskoj partiji predlaţemo da se po
uzoru na naše najbliţe okruţenju, dakle, ne izmišljamo toplu vodu već samo koristimo
dobra iskustva i predlaţemo ih, smatramo da je potrebno stimulisati velike investicije u
siromašnije opštine na sjeveru i da je to moguće uraditi na naĉin što bi drţava oslobodila
96

97
obaveze plaćanja poreza na dobit svako pravno lice na period od 10 godina, pod
strogim uslovima, a ti uslovi su da to pravno lice mora uloţiti više od 5 miliona eura i
dodatno zaposliti na neodreĊeno vrijeme najmanje 50 radnika. Na ovaj naĉin bismo se
prepoznali kao destinacija koja moţe konkurisati regionu u privlaĉenju stranih investicija.
Ovo nije demagogija, ovo je samo odgovorno suoĉavanje sa problemom i traţenje
rješenja iz problema koji nije mali.
Poštovane kolege, mi u vladajućoj koaliciji ne smijemo da prenebregavamo
problem postojanja evidentnih i drastiĉnih razlika u stepenu razvijenosti u Crnoj Gori,
kao i da sebi dozvoljavamo luksuz da ne koristimo sve instrumente politike regionalnog
razvoja koji nam stoje na raspolaganju. Isto tako, ni kolege iz opozicionih klupa ne bi
trebale da prenaglašavaju ovaj problem i da nas zasipaju nekonstruktivnim populizmom
koji ne rješava problem, a problem se sastoji u ĉinjenici da se protiv nedostataka koje
istiĉem, a koji su vezani sa neadekvatnu infrastrukturu na nerazvijenom sjeveru Crne
Gore, nedostataka koji su manifestovani u smislu nedovoljno dobrih administrativnih
kapaciteta u tim lokalnim samoupravama, kao i nepostojanju adekvatnih razvojnih
projekata. Dakle, sa tim problemima se trebamo boriti poreskim podsticajima, a na
praznom priĉom, bez obzira da li ona dolazi iz pozicionih ili opozicionih klupa. Protiv ovih
problema se treba boriti na jedan sistematski naĉin u okviru kojeg poreski podsticaji koje
predlaţemo moraju zauzimati znaĉajno mjesto. U suprotnom, plašim se da će nam
Zakon o regionalnom razvoju koji smo nedavno usvojili ovdje u crnogorskom parlamentu
ostati samo mrtvo slovo na papiru, a da ćemo ostati da kaskamo za regionom kada je
rijeĉ o privlaĉenju velikih investitora i novom zapošljavanju, što je i suština amandmana
koji smo podnijeli i za koji oĉekujemo da će dobiti većinsku podršku u Parlamentu. Fiat,
Benetton, Swarovski, Bosh, Continental i niz drugih velikih investitora koji su investirali
ogroman novac u Srbiji u narednih nekoliko godina će u Srbiji zaposliti oko 10 hiljada
ljudi. Oni svoj novac nijesu investirali tamo zato što su zaljubljeni u Srbiju i zato što imaju
neki emotivan odnos prema nama kao susjednoj drţavi, već su investirali novac zbog
ĉinjenice što su dobili ogromne poreske i finansijske podsticaje.Juţnokorejska
kompanija Jura dobila je od Srbije 4.5 miliona eura za zapošljavanje hiljadu ljudi u
Leskovcu i 10 i po miliona eura za zapošljavanje hiljadu i po radnika u Nišu. Ja se ne bih
poredio u svemu sa zemljama u regionu zato što sam siguran da u mnogim stvarima oni
trebaju da se ugledaju na nas. Ali sam takodje siguran da, kada je rijeĉ o poreskim
podsticajima, ne bi marilo da se malo osvrnemo oko sebe. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Šehoviću.
Kako sam najavio, kolega Radunović u ime Nove srpske demokratije. Poslije
njega kolega Pejović u ime kluba Pokreta za promjene.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovane koleginice i kolege, gospodo iz ministarstva, gradjani Crne Gore,
Definitivno svi ovdje, a pretpostavljam i većina javnosti Crne Gore ljudi znaju da
sam se ja dugo godina bavio preduzetništvom i pokušaću da to svoje iskustvo na neki
naĉin pretoĉim u razmatranju ovih predloga zakona i da gradjanima Crne Gore malo
pojasnim šta stvarno znaĉe ove promjene. Naime, one bi definitivno trebale da
doprinesu, tako je makar zamišljeno, razvoju ili poboljšanju privredne situacije u dovoljno
nerazvijenim podruĉjima Crne Gore. Ove mjere su nedovoljne, a reći ću i zbog ĉega.
Dao sam i neke konkretne predloge u vidu amandmana, posebno što se tiĉe
oslobadjanja od poreza na dobit za neki broj godina. Naravno to što sam preduzetnik

ima naţalost u Crnoj Gori neke nus pojave pa ću i o tome malo kasnije. Ali, prvo da
završim ovaj radni dio.
Taĉkom 1 Predloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit
pravnih lica i praktiĉno istim ĉlanom, ali u ĉlanu koji se tiĉe fiziĉkih lica je ĉlan 32,
predvidja se da se preduzećima i preduzetnicima, koji otpoĉnu biznis kao novoosnovane
firme ili nekom svojom poslovnom jedinicom u nekoj od nerazvijenih opština, porez na
dobit koji im je dosadašnjom pravnom normom tri godine bio umanjivan za 100%, u
narednih pet godina umanjuje za 50%. To se uradilo da bi se uskladilo sa evropskim
zakonodavstvom. Ja ću da pojasnim gradjanima Crne Gore od ĉega se ustvari
oslobadjaju preduzeća i preduzetnici i da je to zaista nedovoljna podsticajna mjera.
Naime, porez na dobit preduzeća i onaj ostatak kad se izmire svi troškovi koji je recimo
kod uspješnih firmi koji imaju desetak miliona prometa godišnje na nivou 700-800
hiljada eura, na to 9% znaĉi oni se oslobadjaju nekih 50-60 hiljada evra za te prve tri
godine. Kako iskustvo govori da u prve tri godine malo koja firma uspije da van
pokrivanja troškova poslovanja dodje do neke dobiti, praktiĉno ovo oslobadjanje u prve
tri godine ne znaĉi ništa. Zato sam ja svojim amandmanom traţio da se i u sljedećih pet
godina oslobadjaju 100%, jer to su te godine kada firme i ozbiljni preduzetnici mogu da
ostvare neku dobit i to bi bio onda posticaj razvoju. Sve ostalo bi bila šminka. Jasno vam
je, poštovani gradjani, da firma koja ima 10 miliona prometa zbog 30-40 hiljada evra
oslobadjanja poreza na dobit neće sigurno poći iz Podgorice u Plav ili Ulcinj. Treba
ozbiljniji podsticaj za takvo nešto.
Zanima me i volio bih da dobijem odgovor u taĉki 32, a takodje i u taĉki 1. Kada je
u pitanju zakon koji se odnosi na pravna lica kaţe se da se na preduzetnike ili pravna
lica, zavisi o kojem se zakonu radi, koji posluju u sektoru primarne proizvodnje
poljoprivrednih proizvoda, transport ili izgradnje brodova, ribarstva i ĉelika ovo ne
odnosi. Mene zanima da li je razlog taj što Evropska unija nam diktira ove uslove da bi
štitila svoje ribare, svoja brodogradilišta i svoje poljoprivredne proizvodjaĉe, ili je razlog
što su oni već obuhvaćeni nekim drugim zakonima i imaju beneficije po nekim drugim
osnovama. Molio bih da mi date odgovor na to pitanje.
Posvetio bih se neĉemu što je govorio gospodin Damjanović. Uvodi se porez na
kapitalni dobitak i u ĉlanu 37b, priĉamo o fiziĉkim licima, kaţe se da je kapital dobitak od
nepokretnosti razlika izmedju prodajne i nabavne cijene. To zna svaki ekonomista.
Medjutim, u ĉlanu 37d se sada razradjuje šta je nabavna cijena nepokretnosti. Ovo je
bitna stvar za gradjane Crne Gore, jer je većina gradjana Crne Gore svoje nepokretnosti
naslijedila, a ne kupila. I da ĉuju kako će da prodju prilikom prodaje. Znaĉi u taĉki 3
ĉlana 37 kaţe se ako je poreski obveznik stekao nepokretnost po osnovu poklona ili
nasljedja, pod nabavnom cijenom smatra se cijena po kojoj je poklonodavac, odnosno
ostavilac stekao tu nepokretnost. Ukoliko vam je otac kupio stan prije godinu dana za
100 hiljada evra i onda vam ga poklonio, smatraće se cijena od 100 hiljada evra
nabavnom. To je u redu. Ali, pod taĉkom 5 se kaţe - Ako se nabavna cijena ne moţe
utvrditi na naĉine iz stavova 1, 2, 3, a to znaĉi da ste prodali nepokretnost, kao što je
većina ljudi iz Crne Gore uradila, koju je naslijedila i koja je stara moţda preko 100
godina i za koju se ne moţe utvrditi vrijednost, nabavnu cijenu nepokretnosti će
predstavljati 80% od prodajne cijene. Što znaĉi da kad prodajete djedovinu, uvijek ćete
morati da platite porez na 20%. Znaĉi, kao da ste stekli dobit. To, gospodo iz
ministarstva, nije dobit. To je samo zamjena neke vrijednosti, neke nepokretnosti koja
postoji u porodici sto, dvesta godina za novac ili za stanove ili već zavisi kako se taj
neko ko se odluĉio na prodaju odluĉio. Svaki graĊanin Crne Gore, ako dobro tumaĉim
ovu normu, a vi ćete mi pomoći, a vjerujem da tumaĉim, koji proda nešto što je
98

99
naslijedio, a ĉemu ne moţe da se utvrdi nabavna vrijednost, moraće da plati porez na
dohodak otprilike na 20% te vrijednosti. Vidim da je to promaklo ovdje većini, meni nije.
Sada da se vratim, kako ta preduzetniĉka aktivnost moţe da bude i
zloupotrijebljena u ovoj drţavi. Ova drţava se trudi na svaki naĉin da pokaţe kako su svi
u Crnoj Gori privrednici i politiĉari isti. To je nova moda u Crnoj Gori. Kada ne moţete
drugaĉije, onda kaţete da su opozicionari isti kao politiĉari iz vladajućih partija, da su
privrednici koji su iz opozicije isti kao i ovi koji pljaĉkaju Crnu Goru. Tako se juĉe, makar
po novodima nekih medija, pojavila informacija kako je prilikom utvrĊivanja ĉinjenica u
sluĉaju javnog preduzeća Mediteran reklame iz Budve, neću pominjati imena ljudi koji su
lišeni slobode tom prilikom, izmeĊu ostalog, stavlja im se na teret, kako to tuţilaštvo
kaţe, da su umanjivali fakture za plaćanje reklamnih panoa nekim firmama i, izmeĊu
ostalog, bivšoj firmi Slavena Radunovića, ovoga poslanika, Ofis centar. Da bih pokazao
graĊanima Crne Gore koliki je bezobrazluk u pitanju, reći ću da je ta moja bivša firma
bila zakupac nekog reklamnog prostora u Budvi, gdje je jedini nadleţni za izdavanje bilo
Javno preduzeće Mediteran reklame i bilo je umanjenja, taĉno je, ali zbog ĉega. Zbog
toga što se ta dva bilborda iznajmljena od Opštine Budva su bila fiziĉki uklonjena zbog
izgradnje bulevara kroz Budvu. To je informacija koja izlazi u medije i neki neodgovorni
mediji je plasiraju na dnevniku. Ovo ne govorim zbog sebe, vjerujte mi, nemam nikakvu
griţu savjesti, mogu lako da se odbranim. Ovo govorim jer znam ĉemu ovo ide. Treba
da se uplaše svi privrednici koji na ovaj ili onaj naĉin podrţavaju opoziciju i koji su
nezadovoljni, da vide kako to izgleda kada hoćete da se borite protiv ovakve vlasti, a da
se bavite privatnim biznisom. Nijesam se uplašio i pozivam sve ostale da se ne plaše,
jer samo tako moţemo da promijenimo stvari u ovoj drţavi. Ovdje su pomenute starim
marketinškim metodom i dvije firme koje se smatraju bliskim drţavi da bi se zamazale
oĉi javnosti. S obzirom na broj firmi koje su bliske vladajućim strukturama i koje se svaki
dan pominju, to ne zabrinjava nego je bitno da se uvali jedan opozicioni predstavnik i
njegova bivša firma. Izvinjavam se svim graĊanima Crne Gore što sam zloupotrijebio
malo govornicu da se posvetim ovome, ali mislim da je i ovo bitno. Dţaba nam svaka
inicijativa vezana za razvoj ako je gušimo na ovakav naĉin. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, kolega Pejoviću.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Poštovane kolege, poštovani graĊani,
Krajem 2006. i poĉetkom 2007. godine predsjednik Pokreta za promjene kao
poslanik je predloţio amandman. Taj amandman je predviĊao oporezivanje kapitalne
dobiti. Desilo se i glasanje o ovom amandmanu i, vjerovali ili ne, taj amandman je
prošao. U trenutku kada je tadašnji potpredsjednik Skupštine zakljuĉivao glasanje,
gospodin Slavoljub Stijepović, tadašnji ministar finansija, a današnji premijer reformator
je ustao iz klupe, viknuo bukvalno prema gospodinu Stijepoviću, pruţajući ruke i
govoreći što to radiš. Dakle, ministar finansija pita predsjedavajućeg u Skupštini - što to
radiš, a ĉovjek je radio svoj posao, zakljuĉivao glasanje na kome je prošao amandman
opozicije. Da je tada taj amandman prošao, danas bismo imali 50 do 60 miliona eura
prihoda od oporezivanja kapitalne dobiti ostvarene na berzi, odnosno kapitalne dobiti
ostvarene u transakcijama nepokretnosti. Zašto je tada gospodin Lukšić kazao
potpredsjedniku Skupštine što to radiš, zašto je to glasanje poništeno i zašto je na
ponovnom glasanju rezultat bio drugaĉiji, a glasalo se, boţe moj, prozivkom? Zbog toga

što je trebalo omogućiti bivšem premijeru i njegovim prijateljima da na berzi stiĉu
enormne profite naduvavajući cijene hartija od vrijednosti, da trguju nekretninama i da za
to ne plaćaju drţavi.
Poštovani graĊani, nekome je moguće da ne plaća enormni promet koji ostvari na
berzi, nekome će se platiti garancije kao u sluĉaju Ţeljezare, odnosno platiće se dugovi
gospodina Deripaske, odnosno garancije u sluĉaju Ţeljezare za firmu za koju se u stvari
ne zna kako je ta sredstva upotrijebila. Zbog toga, vama, uvaţeni poljoprivredni
proizvoĊaĉi, neće se platiti štete od poplava od pretprošle godine. Vama, uvaţeni
zaposleni u zdravstvu, ljekaru, medicinske sestre, plate će se povećati svega nekoliko
eura. Postavljam suštinsko pitanje - zašto ova drţava stalno funkcioniše shodno
interesima pojedinaca, a ne nikako shodno opšte društvenim interesima? Smatram da
upravo takve politike vode ovu drţavu u stanje prezaduţenosti, u stanje neizvršenja
obaveza i u stanje realno mnogo manjih zarada, bilo po osnovu plata, bilo po osnovu
penzija. Plašim se da nas, ako se ovako nastavi, oĉekuje jaka detoracija ţivotnog
standarda ili, kako se to u jeziku MMF-a kaţe, tvrdo spustanje, odnosno hardlending.
Šta pokušavaju gospoda iz Vlade? Gospoda iz Vlade pokušavaju da tako što će
smanjiti porez na dobit u nerazvijenim opštinama, da će odjednom privući strane
direktne investicije, grinfild investicije. To nije tako jer su te poreske stope ionako već
dovoljno niske i niţe od prosjeka. One iznose 9%, a prosjek je nekih 10%. Postavljam
pitanje zašto jedan danski Grundfos, firma koja se bavi proizvodnjom pumpi,
proizvodnjom sistema za grijanje gradi fabriku, recimo, u InĊiji? Prije mjesec dana su
postavili kamen temeljac, zaposliće trista ljudi. Zašto jedna italijanska firma upravo u
Jagodini namjerava da napravi pogon sa nekoliko stotina radnika? Zašto mercedes pravi
pogon u Makedoniji? Zašto niko od ozbiljnih investitora neće da doĊe u Crnu Goru?
Zbog toga što lokalne samouprave, konkretno u Jagodini, obećavaju investitoru da će
mu dati graĊevinsku dozvolu za svega sedam dana. Iskustva preduzetnika ovdje kaţu
da im u lokalnim samoupravama savjetuju poĉni ti biznis, a mi ćemo ti davati dozvolu.
Vrlo neozbiljan pristup. Posebno je pitanje da li onda kada investitor poĉne biznis i kada
treba da dobije dozvoli da li mu se ispostavlja još neki dodatni raĉun. TakoĊe, vi ovdje
predviĊate smanjivanje poreza. Sada kao opozicija treba da kaţem - super, smanjuju se
porezi, mi to podrţavamo. Jesmo li mi kao drţava u prilici da više bilo kome dajemo
poreske olakšice, ako uzmemo u obzir nivo javne potrošnje koji je nedopustivo neodrţiv.
Da li je moţda bolje da se potrudimo da poboljšamo svoje fiskalne kapacitete i da
efikasnije naplaćujemo poreze kako bi se manje zaduţivali? Nije Crna Gora sada, kada
bi se uzeo u obzir nivo GDP-a, prezaduţena drţava. Problem Crne Gore je što mi više
nemamo gdje da se zaduţimo, pa idemo na rusko trţište zbog toga što su eurofondovi
već postali priliĉno skupi. Zadnja opcija je svakako MMF, ali MMF će traţiti znaĉajno
smanjivanje javne potrošnje. Poštovani graĊani, ono što ţelim da vam kaţem jeste da
nam je potrebna Vlada koja će za poĉetak opšte društvene interese staviti ispred liĉnih
interesa. Potrebna je Vlada koja će stabilizovati javnu potrošnju na realni nivo. Potrebna
je Vlada u kojoj će graĊani imati povjerenje da ne vlada princip daj onome koji ima i uzmi
od onoga koji nema. Potrebna je Vlada koja će privući ozbiljne investitore i potrebna je
Vlada koja će imati kredibiliteta da se zaduţi za ozbiljne investicije u energetiku. Da li
postoji bankrot drţave, to je ono o ĉemu se priĉa. Ne postoji apsolutni bankrot drţave.
Ne moţe jedna drţava da doĊe u poziciju da ne moţe da izda, što se kaţe….da plate
elementarnu platu. To ne postoji u apsolutnom smislu. Vidjeli smo u sluĉaju Grĉke i u
sluĉaju Argentine 2001/2002 godine da postoji stanje neizvršenja obaveza oko tih
drţava. Te drţave onda reprogramiraju svoje dugove odnosno primaju odreĊenu
meĊunarodnu pomoć. Te drţave su imale vrlo sliĉan scenario kakav i mi imamo a to je
100

101
stalan iznos sirovina, visoka javna potrošnja, pad konkurentnosti. Ali, što mi moţemo da
oĉekujemo kao graĊani u sluĉaju stanja drţave koja ne moţe da izvršava svoje
obaveze. Mi definitivno moţemo da oĉekujemo znaĉajan nivo pad zarada. Ja se plašim
ako se stvari ne promijene, da idemo u pravcu tog scenarija. A plašim se takoĊe ako se
ovakav scenario vladanja nastavi doći ćemo u poziciju da i ako Dţozefa Štiglica stavimo
na ĉelu crnogorske vlade on u kratkom roku neće moći znaĉajnije poboljšati standard.
Prema tome, poštovani graĊani Pokret za promjene smatra da dolazi vrijeme za
potpunu jednu promjenu logike upravljanja ovom drţavom, voĊenja ekonomije i javnih
finansija. Na kraju apelujem na Ministarstvo finansija i na gospodina Katnića koji, nadam
se da će u tom dijelu pokazati odgovornost, da zajedno sa gospodinom Tarzanom
Miloševićem konstatujete sve štete koje su pretrpjeli poljoprivredni proizvoĊaĉi na svojim
objektima i da se što prije izdvoje sredstva kako bi im se omogućilo da svoje
poljoprivredne proizvodne kapacitete, plastenike stave u funkciju kako bi mogli da
otpoĉnu sjetvu.
Ja sada ne mogu da predviĊam kolika su to sredstva, ali definitivno smatram da
ih moţete naći. Ako plaćamo garancije Deripaski ĉija je fabrika jedan od znaĉajnijih
zagaĊivaĉa u Crnoj Gori, onda moţemo pomoći i onim ljudima koji nam na trţište iznose
svjeţu hranu. Molim vas da tu što je moguće urgentnije djelujete. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Neka se pripremi predstavnik Kluba albanskih poslanika.
Zahvaljujem.
SULJO MUSTAFIĆ:
Uvaţeni ministre Katniću, uvaţena Skupštino, uvaţeni predsjedavajući, uvaţeni
graĊani,
Generalno posmatrano u Bošnjaĉkoj stranci mislimo da su predloţene izmjene i
dopune kod sva tri prijedloga zakona koji se odnose na poreze u osnovi korisne i
opravdane. Jedino ostaje dilema da li su inicirane promjene dovoljne da se postignu
ciljevi koji su propisani sistemskim zakonima i strateškim dokumentima drţave, kao i da
li su ove promjene blagovremene.
Dakle, osnovni razlog za predlaganje ovih izmjena je da se propišu poreske
olakšice za poslovanje u nerazvijenim podruĉjima Crne Gore. Dodatni razlog je da se
izvrše odreĊena preciziranja normi i propiše jasna procedura oporezivanja. Usvajanjem
zakona o regionalnom razvoju prošle godine drţava se obavezala da pored primjene
ostalih mjera i politika za ravnomjerni regionalni razvoj kreira i dodatne podsticajne
mjere u vidu fiskalnih olakšica i osloboĊenja da se stvore povoljniji uslovi za poslovanje
u ovim podruĉjima, kako bi se podstakla preduzeća i preduzetnici da svoj biznis zasnuju
i vode u manje razvijenim podruĉjima.
Dakle, Vlada se odluĉila da podsticajne fiskalne mjere propiše u zakonima u
kojima se ureĊuje opozivanje dobiti i dohotka fiziĉkih lica, sa ambicijom da se ova
podruĉja uĉine konkurentnijim i tako privuku dodatne investicije.
Izmjene zakona o porezu na dobit pravnih lica predviĊaju da se poresko osloboĊenje na
ostvarenu dobit proširi, sa sadašnjih tri godine potpunog osloboĊenja od plaćanja
obraĉuna toga poreza na dobit na dodatnih pet godina kada će se plaćati 50%
obraĉunatog poreza na dobit. To je korisna, po nama, i dobrodošla izmjena propisa i
nadamo se da će pozitivno uticati na privredne tokove, u ovim, za sada za poslovanje i
razvoj biznisa neatraktivnim podruĉjima. Na matiĉnom odboru za ekonomiju, finansije i
budţet predstavnik Bošnjaĉke stranke kolega Purišić je podrţao ovu izmjenu, koja

produţava period djelimiĉnih osloboĊenja, ali je izraţena dilema da li ova izmjena
dovoljna da privuĉe domaće i investitore iz regiona.
Zna se da je i dosadašnji zakon imao olakšice iz te vrste koje su dale vrlo
ograniĉene rezultate, što se vidi iz priliĉno skromnom poreskog kredita po tom osnovu.
Poznato je da nerazvijena podruĉja u Crnoj Gori imaju izrazito nizak indeks
konkurentnosti, a isto tako i da su drţave iz regiona napravile još konkurentniji poreski
sistem u ovoj oblasti od ovoga koji nudi naša Vlada, pa smo na Odboru traţili da se u
Vladi razmisli i da se izjasne o kreiranju još izdašnijih poreskih podsticaja i olakšica za
bavljanje biznisom u nerazvijenim podruĉjima. Mi mislimo da umjesto što se odustaje od
nekih olakšica koje smo imali i koji imaju drugi u regionu trebalo ih je uĉiniti izdašnijim.
Treba kreirati podsticaje koji motivišu krupnija kapitalna ulaganja i zapošljavanja većeg
broja domicilnih radnika, što je dugoroĉno jedina ispravna orijentacija koja vodi razvoju,
tj. oţivljavanju prirodnog razvoja u ovom regionu.
TakoĊe, mislimo da treba propisati dodatne poreske podsticaje za opštine koje su
u prvoj i drugoj grupi nerazvijenih opština sa indeksom razvijenosti do 50% prosjeĉnog
indeksa razvijenosti drţave kako bi one postale poreski konkurentnije unutar drţave i
unutar nerazvijenih opština i tako mogle da privuku više investicija u proizvodne
djelatnosti i obezbijede više stope rasta od prosjeĉnih.
Objektivno kazano u razliĉitoj su poziciji one opštine koje su ispod granice od
50% prosjeka razvijenosti, recimo opština Plav sa indeksom od 20% prosjeka ili opština
Šavnik sa 46% prosjeka, itd. od onih koje su na granici od oko 75% prosjeka
razvijenosti. Mislimo da bi bilo korisno i opravdano da se propiše potpuno osoboĊenje
od poreza za period od 8 godina od poĉetka obavljanja djelatnosti u ovim opštinama.
Izmjene zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica ukidaju se olakšice koje su postojale
po osnovu ulaganja u osnovna sredstva i upošljavanja novih radnika na neodreĊeno
vrijeme, a umjesto tih podsticaja predlaţe se identiĉno osloboĊenje kao i kod zakona o
porezu na dobit.
Dakle, u prvih tri godine poslovanja primjenjuje se potpuno osloboĊenje
obraĉunate obaveze na porez na dohodak graĊana a u narednih pet godina plaća se
pola od obraĉunate obaveze. Ostaje dilema kakav je krajnji finansijski efekat za
poslodavce koji su u osnovna sredstva uloţili veće iznose kapitala, ali je sigurno da će
ove promjene uĉiniti sistem efikasnijim i za administriranje i za plaćanje poreza, pa je u
suštini ova promjena korisna. Vjerujem da će ovo osloboĊenje djelovati podsticajno na
investitore da posluju u nerazvijenim opštinama. Kod ovog zakona je potrebno propisati
dodatna poreska osloboĊenja za najnerazvijenije opštine iz prve i druge grupe, saglasno
Zakonu o regionalnom razvoju kroz potpuno osloboĊenje u trajanju od osam godina.
Predlog zakona dodatno precizira oporezivanje prihoda od kapitalnih dobitaka.
Izmjene i dopune zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
donose jedno preciziranje osnovice za plaćanje doprinosa što je poboljšanje tehniĉke
prirode, jednu kvalitetnu promjenu koja se tiĉe korektnijeg utvrĊivanja osnovice za
plaćanje doprinosa kod obveznika koji se paušalno oporezuju. Oni sada plaćaju
doprinose uporeĊivanjem odnosno na osnovicu koja iznosi 50% prosjeĉne zarade u
Crnoj Gori u prethodnoj godini. Ta osnovica je za mnoge od njih bila nerealno visoka i
nije korespondirala sa njihovim dohotkom. Predloţeno je da njima osnivica buce
oporezivi dohodak utvrĊen na standardni naĉin. Takav pristup je principijelno ispravan
mada ostaje nepoznanica kako će se utvrĊivati iznos dohotka obzirom da je do sada bio
odreĊivan u rasponu za ĉetiri kategorije obveznika zavisno od ostvarenog dohotka
odnosno da li će se tako u rasponima odnosno u kategorijama utvrditi i osnovica za
doprinose.
102

103
Još nešto, ne vidimo baš potrebu da se sada povećava iznos tkz. najviše
godišnje osnovice za plaćanje doprinosa sa 43 hiljade na 50 hiljada eura, dakle za 16%,
jer smo prošle godine imali krizu nelikvidnosti i smanjenu profitabilnost kompanija,
nominalni rast zarada od oko 1% i realni pad zarada za 2%.
I na kraju, Bošnjaĉka stranka će dakle podrţati u naĉelu cio set od ova tri poreska
zakona. Mi smo podnijeli takoĊe dva amandmana, smatramo da oni kao još neki
amandmani koji su prispjeli doprinose poboljšanju ovih zakonskih tekstova i što je
vaţnije njihovoj boljoj implementaciji u praksi.
Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Na redu je poslanik Genci Nimanbegu u ime Kluba albanskih poslanika.
GENCI NIMANBEGU:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe Krivokapiću.
Poštovani ministre Katniću, poštovane kolege i kolegice poslanici i poslanice,
U ovoj objedinjenoj raspravi o tri zakona, o dopunama i izmenama Zakona o
porezu na dobit pravnih lica, porezu da dohodak fiziĉkih lica i doprinosu za zdravstveno
socijalno osiguranje, sigurno se svakom poslaniku i uĉesniku u raspravi prvenstveno
stiĉe utisak da je namjera da se naš fiskalni sistem i poreski sistem na ovaj naĉin uĉini
konkurentnijim i prijemĉivim za ispravljanje nekih regionalnih disproporcija, uklanjanje
odreĊenih biznis barijera i na taj naĉin da se proširi poreska baza, da finansije drţave
budu stabilnije i da ima više prihoda. U svakoj ovoj raspravi mora se navesti i sledeće - i
dalje je fiskalni sistem i ekonomski sistem u Crnoj Gori veoma centralizovan i na ovaj
naĉin se ne moţe uticati na uklanjanje regionalnih disproporicija ili neravnomjernosti u
razvoju.
Zašto ovo tvrdim? I pored napora Vlade da predloţi da se poreskim obveznicima
ili osnovanim preduzećima, u zavisnosti da li je to Zakon na dobit pravnih lica ili Zakon o
dohotku fiziĉkih lica, uvedu odreĊene olakšice, da se stopa obraĉunava, ili 100%
oslobaĊanja od poreza, recimo na dohotku fiziĉkih lica, ili da se novoosnovana
preduzeća oslobaĊaju na tri godine na dobit pravnih lica i dodatnih 50% u sledećih pet
godina, što ĉini da jedno preduzeće osam godina ima znaĉajne poreske olakšice. Sami
naĉin na koji je fiskalni sistem postavljen dovodi do toga da su oni koji su prvenstveno
odgovorni moţda i za smanjivanje biznis barijera, a to su lokalne samouprave, i dalje
veoma inferiorni u pogledu sticanja prihoda i u pogledu njihove same naplate. Samim
tim da drţava porezuje ili naplaćuje milijardu i 200 miliona, sve opštine skupa oko 150
miliona godišnje, pokazuje da opštine ni ovim reformama neće biti u stanju da ispune
ono što je neophodno za otpoĉinjanje biznisa, za dovoĊenje novih investicija, a to je da
imaju sposobnost da ulaţu u infrastrukturu, da imaju sposobnost da grade biznis zone.
Na taj naĉin, bez namjere da politizujem ovu priĉu, pokazuju se slabosti ovog sistema
koje se dugoroĉno ne mogu riještiti ako se ne reformiše cijeli poreski sistem. Ta reforma,
u mom viĊenju, prvenstveno se treba ogledati u tome da se jedan dio PDV-a treba
ustupiti opštinama, jer naĉin na koji je postavljen sistem u Crnoj Gori, imamo veliku
cintralizaciju koja se dovodi i u zdravstvu, i u školstvu, i u svim ostalim sistemima što
neminovno dovodi do toga da opštine gdje bi trebale biti nove investicije, gdje bi trebelo
biti otvaranje novih radnih mjesta, veoma malo mogu uticati na to.
Druga zamjerka ili moja druga konstatacija na ovaj predloţeni set zakona je
sljedeća: Da li je baš uputno da se novoosnovana radna mjesta u poljoprivredi iskljuĉuju
od ovih poreskih olakšica? Ţelio bih uzeti primjer Hrvatske i Albanije koje su u ovom

104
pretristupnom veremenu za uĉlanjenje u Evropsku uniju, prema infromacijama koje ja
imam, puno investirale u poljoprivredu, imali su veoma velike olakšice za poljoprivredne
proizvoĊaĉe. Jedino na ovaj naĉin mi moţemo povećati konkurentnost jedne strateške
grane razvoja. I pored nekih znaĉajnih koraka u zadnje tri-ĉetiri godine što se tiĉe agro
budţeta i subvencija, to je ipak nedovoljno i nije dovoljno osmišljeno, ne rezultira time da
imamo povećanje proizvodnje u poljoprivredi, bilo da se radi o voćarstvu, bilo da se radi
baš o poljoprivrednoj proizvodnji ili o stoĉarskoj proizvodnji.
Na kraju ţelim reći da napori za ispravljanje regionalnih nerazvijenosti su, ipak,
napori koji se trebaju pozdraviti, ali mi kao Klub nemamo jedinstveni stav ili nemamo
zauzet stav oko seta ovih zakona tako da ćemo na osnovu rasprave koja se bude vodila
na ovu temu i na osnovu amandmana koji budu usvojeni zauzeti konaĉni stav.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ministre, sada imate deset minuta da date svoje viĊenje, ĉuli smo viĊenje
klubova.
Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem svima koji su uzeli uĉešće u raspravi i komentarisali predloge
poreskih zakona.
Generalno, ĉini mi se da u dijelu struĉne rasprave, struĉne ravni imali smo
korektne argumente i u navećem dijelu podršku za izmjene koje predlaţemo, i na tome
sam zahvalan. U dijelu politiĉkih komentara, mislim da su bili paušalni i da ne
odraţavaju objektivno stvarnost. Ĉini mi se da ĉesto poseţemo za duplim aršinima, da
nešto što je u drugim drţvama proglašavamo za pozitivno, za dobro i kao dobre
primjere, a nešto što je u našoj kući i što mi radimo kritikujemo i hoćemo da umanjimo
rezultate. Mislim da je poreska politika u Crnoj Gori, siguran sam u to, dobra i da imamo
dobre osnove, a da sa ovakvim unapreĊenjima moţemo da dugoroĉno napravimo
uslove za ekonomski rast i za brţi rast. Zašto to kaţem? Zato što je naš poreski sistem
baziran najprije na jednostavnom oporezivanju i dohotka i dobiti i u tom smislu ne
demotiviše rad i ne demotiviše novu preduzetniĉku aktivnosti. Istovremeno imamo niske
poreze, naši porezi su najniţi u regionu i jedni od najniţih u Evropi, to ţelim da
afirmišem. Ovdje se navode primjeri drţava kao što su MaĊarska i mnoge drţave
regiona koje nijesu popravile poreski sistem, nego su u godinama krize urušili svoj
poreski sistem i to im nije pomoglo u suoĉavanju sa krizom, nego je napravilo znaĉajne
negativne posljedice.
Crna Gora je jedna od rijetkih drţava gdje osnovne poreske stope nijesmo
mijenjali. To treba svi zajedno da afirmišemo i to je pozitivno, zato što u fiskalnoj,
posebno u poreskoj politici konzistentnost je najvaţnija. Ako ţelimo da privuĉemo nove
poreske obveznike, ako ţelimo da proširimo poresku osnovicu, ako ţelimo da
promovišemo preduzetništvo, rad i stvaranje dohotka onda je konzistentnost kljuĉ
fiskalne politike. Pored konzistentnosti to podrazumijeva da ne opteretimo rad i to znaĉi
niske stope poreza na dobit i na dohodak. Sigurno da bi svi ţeljeli da poreske stope
budu što niţe, da budu nula, a na drugoj strani mnogi se zalaţu da drţavna potrošnja,
subvencije, podsticaji budu što veći. To ne moţe. Moramo naći dobar balans izmeĊu
poreskog opterećenja na jednoj strani i dobar balans izmeĊu drţavne uloge, drţavnih
funkcija i drţavnih podsticaja.

Navodite da u Srbiji postoje poreski podsticaji, ili u MaĊarskoj, i da to podrţava
preduzetništvo, podrţava novo zapošljavanje i razvoj, a u Crnoj Gori kada se to predloţi
i kada se to zagovara, onda je to podrška tajkunima i podrška industriji. Ne. U Crnoj Gori
imamo jasan sistem koji treba da bude jednostavan za primjenu, jednostavan za
naplatu, da jaĉamo administrativne kapacitete, da sve ono što je propisano zakonom i
sve ono što su poreske obaveze bude plaćeno od svih.
Neki od predloga koje sam ĉuo bili bi korak nazad. Siguran sam da u kratkom
roku mogu zvuĉati i popularno i mogu donijeti neku korist i budţetu, ali u srednjem i
dugom roku će urušiti i poreski sitem i fiskalnu stabilnost Crne Gore. Mi smo jedna, opet
kaţem, od rijetkih drţava koja je smanjila poreze i povećala poreske prihode. Mogu to
da saopštim i kroz podatke.
Kada smo krenuli u poresku reformu i kada smo smanjili poreze, osnovne poreze,
porez na dobit, porez na dohodak i doprinos, ukupni prihodi 2005. godine su iznosili 571
milion. Danas sa manjim stopama u Crnoj Gori ostvarujemo 1143 000 000 eura. Da li su
to loši rezultati ili dobri rezultati? Mislim da su to dobri rezultati i da trebamo da istrajemo
na tim politikama i da dalje unapreĊujemo te politike kako bismo 2012. godine ostvarili
zacrtanih 1 200 000 000 eura. To je suština ovih problema sa sitnim promjenama koje
će donijeti kvalitet da dalje unapreĊujemo naš sistem. Zahvalan sam za podršku toj
struĉnoj ravni gdje su prepoznali da su ovo sitne promjene koje vršimo u sistemu koje će
unaprijediti naš poreski sistem. Kada govorimo o pojedinim kategorijama poreza i
nemogućnosti drţave ili Vlade ili pojedinih organa da ne plate, ĉesto istiĉete porez na
dobit. Evo podataka za porez za dobit. 2010. godine je naplaćeno 20 000 000, 2011.
kada smo najviše prozivani, kada ste rekli da nemamo snage da platimo porez na dobit
36 000 000 smo naplatili. Dakle, to je povećanje za 70%. Da li su to loši rezultati ili dobri
rezultati? Nemamo problem ni sa jednim poreskim obveznikom da saopštimo ko ne
plaća, zašto ne plaća i koji su razlozi za odlaganje poreza. Jedini razlozi koje imamo u
Ministarstvu finansija su problema nelikvidnosti i nemogućnosti servisiranja obaveza.
Problemi su i radnici i ugroţavanje radnih mjesta ukoliko se prirodno ne plate porezi i
drugostepeni postupci koji znaĉe da ti privredni subjekti imaju spor sa drţavom i do
okonĉanja tog spora treba da odloţimo plaćanje obaveza kako ne bismo kasnije plaćali i
kazne i kamate na eventualno dobijene sporove. Dakle, u svakom sluĉaju principijelno
postupamo. Ne gledamo poreske obveznike prema njihovoj snazi politiĉkoj ni bilo kojoj
drugoj, već prema razlozima i kriterijumima koji su zacrtani u ovom zakonu.
Što se tiĉe pojedinih ograniĉenja koji postoje u dijelu poreskih olakšica ţelim da
kaţem da je ovaj parlament jednoglasno usvojio Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji i da
ovaj sporazum sam po sebi nameće odreĊena ograniĉenja. Ograniĉenja i u dijelu
poreskih olakšica, vremena rokova na koje mogu poreske olakšice da vaţe, ali i u dijelu
olakšica za odreĊene privredne grane ukljuĉujući i poljoprivredu. Poljoprivreda je u
Evropskoj uniji prepoznata kao specifiĉna grana koja se podstiĉe kroz subvencije drţave
i kroz odreĊene druge mjere koje su prepoznate u drugim politikama, ali ne poreskoj
politici. Jasno u sporazumu, moţemo zajedno da pogledamo, stoji i jasan je zahtjev
Evropske unije da se pridrţavamo toga da poreske olakšice i oslobaĊanja koje vaţe za
neke druge grane ne mogu da vaţe za odreĊenu primarnu proizvodnju ni u poljoprivredi
i nekim drugim oblastima. To nije bio izbor Vlade, ni izbor Ministarstva finansija.
Jednostavno to je poštovanje onoga što smo zajedno usvojili i što smo prepoznali kao
strateški put Crne Gore.
Sada nekoliko stvari konkretno o poreskoj politici u Crnoj Gori i rezultatima
poreske politike sa aspekta meĊunarodne komparacije. Sva relevantna istraţivanja
pokazuju da veći porezi, posebno porezi na dohodak ugroţavaju ekonomski rast i
105

106
ugroţavaju preduzetništvo i u dugom roku štete najsiromašnijim graĊanima. Struktura
poreza je vaţna. Zato smo mijenjali strukturu poreza da više opteretimo potrošnju kroz
porez na dodatu vrijednost, kroz veće akcize i kroz veće poreze na imovinu koja nije u
funkciji stvaranja dohotka. To je ono što je vaţno. Istraţivanja pokazuju da drţave koje
usmjere svoj poreski teret na dohodak i na dobit imaju loše kosekvence, loše posljedice.
One drţave koje usmjere poreze na potrošnju, na imovinu koja nije u funkciji stvaranja
dohotka manje distorzivno djeluju na ekonomiju. To je u osnovi naše politike. Zato sa
promjenama akcizne politike i oporezivanja imovine i sa ovim promjenama koje sada
radimo probamo da napravimo pravi balans izmeĊu poreskog tereta i pravog poreskog
tereta da ne opteretimo rad i stvaranje dohotka nego više da opteretimo potrošnju i da
više opteretimo ono što su dobra koja nijesu u funkciji stvaranja dohotka i stvaranja
blagostanja. Zato mislim da je jedno od najvaţnijih stvari koje ovu Vladu treba da
odlikuje je zadrţavanje konkurentnog poreskog sistema i u funkciji ţivotnog standarda i
u funkciji privlaĉenja investitora. Nijednom nijesmo utvrdili da će ova rješenja znaĉiti
veliki priliv stranih direktnih investicija. Ovo su sitne promjene koje u dugom roku mogu
dati rezultate. Ovdje demotivišemo one koji izbjegavaju plaćanje poreza, motivišemo
one koji hoće da rade, da plaćaju, paušalce posebno na niţe dohotke, niţe poreze i time
ţelimo da uvedemo što više poreskih obveznika u naš sistem i da proširimo poresku
bazu. Za mene je vaţno da imamo što više poreskih obveznika, da ti poreski obveznici
znaju kolike su poreske stope, da plaćaju poreze svi i da na taj naĉin prikupimo što više
prihoda, a ne sa uvoĊenjem novih poreza, sa povećanjem poreza, sa progresivnim
stopama da otjeramo i mali broj preduzetnika i investitora koje imamo u našem sistemu.
Mislim da ukoliko ne istrajemo na konzistentnoj poreskoj politici, onda je i naš
ekonomski sistem i naša budućnost u dijelu ubrzanja ekonomskog rasta ugroţen. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imaju pravo komentara na vaše izlaganje kolega Radunović pa kolega
Damjanović. Izvolite. Ovo su najozbiljnije rasprave u našem parlamentu i dobro ih je ĉuti
što više.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
.. da ga prokomentarišemo, moram praktiĉno ponovo da postavim pitanje. Znaĉi,
kada se tiĉe kapitalnog dobitka o nepokretnosti da li sam dobro shvatio normu u ĉlanu
37d taĉka 5 da ako se nabavna cijena ne moţe utvrditi na naĉin iz stava 1,2 i 3, a rekao
sam prošli put šta sve znaĉi, da li to znaĉi da će uvijek 80% od prodajne cijene da se
smatra nabavnom, to jest da će graĊanin koji proda nepokretnost koju je naslijedio i za
koju ne moţe da ocijeni kolika je bila njena nabavna vrijednost morati da plati porez na
dohodak na 20% vrijednosti te nekretnine. Mislim da je to strašno znaĉajno, jer pogaĊa
ogroman broj ljudi u Crnoj Gori i morali bi da dobijemo to pojašnjenje i nadam se da ću
imati prilike da to prokomentarišem ukoliko sam u pravu. Ukoliko nijesam u pravu onda
nema potrebe. Hvala.
MILORAD KATNIĆ:
Dakle, ĉlan 37 gdje definiše da se kapitalni dobitak od prodaje, odnosno prenosa
imovine ne oporezuje ako je nepokretnost sluţila poreskom obvezniku kao jedino i
glavno mjesto stanovanja, odnosno pribavilište, ukoliko je prenos imovine izvršen
izmeĊu braĉnih drugova i direktno je povezan sa brakom, razvodom i nasljeĊem imovine
i prenos imovine izvršen po osnovu o srodnicima prvog nasljednog reda. Dakle, ono što
ste vi ustvrdili je tako. Predvidjeli smo da ukoliko se ne moţe kroz ostale predloge,

107
odnosno mjere koje smo ovdje definisali, utvrditi vrijednost odreĊene imovine da se
onda vrijednost tretira kao 80% od prodajne vrijednosti. Naravno, tu je pitanje ukoliko se
prodaje imovina, nepokretnost koja nije u funkciji stanovanja kako je ovdje definisano
ovim izuzecima, onda bi oporezivi dohodak bio razlika od 20% što bi znaĉilo da bi se
plaćalo 9% na ovih 20% razlike. U situaciji smo kada tu ne postoji niti jasan standard, niti
najbolja praksa koju bismo mogli primijeniti. Ostavljeno je svakoj drţavi da definiše ono
što je prava mjera izmeĊu nemogućnosti procjene odreĊenih objekata. Spreman sam da
otvorimo raspravu da li je ovo prava mjera što smo definisali u ovom zakonu, da li treba
drugaĉije ovo definisati, da li treba tu nabavnu vrijednost, ukoliko se ne moţe utvrditi po
jasnijim kriterijumima, na drugom nivou utvrditi da ne bude 80 nego bude 90% ili neki
drugi iznos. O tome smo razmišljali u Ministarstvu finansija i uvijek je to na kraju stvar
procjene, odnosno stava koju vrijednost treba odrediti. Kaţem opet, spremni smo
ukoliko mislite da druga mjera moţe da bolje odrţava taj odnos izmeĊu nabavne
vrijednosti i prodajne vrijednosti i oporezivanja kapitalne dobiti da to zajedno razmotrimo
i da preformulišemo u ovoj verziji zakona. Opet kaţem namjerno je bilo da naĊemo ono
što odraţava vrijednost imovine da zaštitimo ono što je u funkciji stanovanja kao
primarnog objekta za stanovanje i da ipak napravimo razliku izmeĊu onoga što je
prodajna vrijednost i onoga što jeste vrijednost neke imovine koja je steĉena, kako ste vi
rekli, nasljeĊem ili kroz neku drugu transakciju u prošlosti. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hajde da se razjašnjavamo. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Znaĉi, vidim da već pokušavate da ubacite 90% da bi se to prihvatilo. Ja kao
predstavnik graĊana Crne Gore smatram da ne moţe da bude prihvatljiva ni jedna
norma osim na prodaju nepokretnosti steĉenu na ovaj naĉin nasljedstvom. Priĉamo o
nepokretnostima koje su stare ko zna koliko godina,i one ne smiju da budu oporezovane
kao da se njima stekla dobit iz prostog razloga što tu dobiti nema. Ako imam imovinu na
selu a ne moram da stanujem u njoj ni da je koristim koja je bilo gdje moţda i na Luštici,
ona ima svoju vrijednost. Njen ekvivalent je onaj iznos koji dobijem kada je prodajem. Vi
to znate, to je trţišna vrijednost. Prema tome tu nema dobiti. To je samo razmjena.
Drugo je kada trgujem sa nekretninama, to ste vi naravno predvidjeli ovim zakonom pa
nekretninu za milion evra, uloţim 100.000 evra za renoviranje, prodam je milion i 300 .
To je potpuno jasno. Tu mora da se plati porez na dohodak. Ali, molim vas, kada neko
prodaje nešto što mu je ostavio , djed, baba, majka, otac, da mu naplaćujete porez na
dohodak? Zbog ĉega, jer to jednostavno nije kapitalna dobit. Kapitalna dobit je razlika
izmeĊu nabavne i prodajne cijene, ali u ovom sluĉaju nabavna cijena praktiĉno ne
postoji. Nabavna cijena na taj naĉin logiĉki mora da bude ekvivalent onoj cijeni koja je
dobijena prodajom. Zaista mislim da biste ovo trebali da promijenite. U suprotnom,
pozivam sve poslanike u crnogorskom parlamentu da ne podrţe ovaj zakon. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Mogu li samo utisak?
Govorili ste o konzistentnosti. Kolega Pejović je naveo sluĉaj kada smo brisali
porez na kapitalnu dobit od transakcija na berzi.Uvodimo porez na kapitalnu dobit na
nasleĊe. Kada govorimo o konzistetnosti onda da je isti koncept ako ne oporezujete
kapitalnu dobit, nije isti ĉak neuporediv, ali recimo da je najmanje isti, da uzmemo za

108
jednaĉenje i tu kategoriju, a uvodite kapitalnu dobit na nasleĊe, ako mogu ćuti odgovor.
Dobro bi bilo da ĉujemo odgovor. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Mi uvodimo porez na kapitalnu dobit. Ovim zakonom je predviĊen porez na
kapitalnu dobit na sve dohotke, a ovde se ne radi na porez na kapitalnu dobit na
nasleĊe, već na prometovanje imovine, pa i imovine koja je steĉena nasleĊem. Dakle, u
prvoj transakciji kada je nasleĊe u pitanju tada nemate porez na kapitalnu dobit, već
ukoliko se kasnije prometuje. Vi ste sami rekli, saglasni smo, da kada se ne moţe
utvrditi nabavna vrijednost neophodno je utvrditi na neki naĉin. I to moţe biti da se kaţe
nabavna vrijednost jednaka prodajnoj vrijednosti. Moţe i to biti. Mi smo ovdje napravili
izuzetke. Mislili smo da smo pokrili ta pitanja koja su vaţna u smislu materijalne
egzistencije, stanovanja, prvog reda nasleĊa, poklona srodnika i da kroz te izuzetke i
one ciljeve koje znaĉe neugroţavanje imovine u smislu direktnog prometovanja sa
najbliţim srodnicima i egzistencije liĉne da ne ugroţavamo. Dakle, slaţem se da tu
postoji dilema, ne bjeţimo od toga, nijesmo bjeţali u Ministarstvu to smo razmatrali.
Kaţem da smo konzinstentno sve oblike dohotka i dohodak ostvaren na trţištu kapitala i
sve druge dohotke oporezovali. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Damjanoviću, izvolite, ne ţelim da se lišim Vaših suvislih diskusija.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Katniću, paţljivo ste izbjegli da kaţete da je moţda i najbolji ili najveći
benifit ovakve poreske politike jednostavnost. I vama je lakše da imate ovakve poreske
stope koje su jednocifrene, jedinstvene, ali prihvatio bih i tu argumentaciju da su ti porezi
jednostavni i da su niski kako bi bili stimulativni ako bismo na drugoj strani imali
suzbijenu sivu ekonomiju, nelegalne tokove i ako bismo imali poresku disciplinu. Ali, sa
niskim porezima i sa jednostavnim porezima, mi to na drugoj strani nijesmo dobili.
Dakle, milion primjera mogu da navedem od sada do doveĉe. Dakle, od onih malih
oglasa. Sinoć sam u jednom sluĉajnom razgovoru doznao da u Podgorici postoji 300
stolara koji nelegalno rade, ljudi se bore za egzistenciju, ali je to trţište teško nekoliko
miliona evra godišnje, uzimaju posao onima koji su legalni. Da krenemo od njih, pa da
dodjemo na ono što, recimo, ima poreski sistem u Americi, a to je mogućnost poreskog
inspektora. Sada je Poreska uprava po novoj uredbi konaĉno pod vama do kraja, nije
više samostalna, sada je dio Ministarstva finansija, pa da vidimo. To smatram kao korak
da se disciplinujemo svi tamo, pa da vidimo hoće li taj inspektor imati nadleţnost da
posmatra stilove ţivota pojedinih graĊana Crne Gore, koja auta voze, kakvu imovinu
imaju, gdje novac troše, naroĉito u sektoru luksuzne potrošnje, pa da onda kaţe – sad si
pod prismotrom pa ćemo da vidimo odakle tebi novac za to, kako si te prihode stekao,
šta je legalno, šta je nelegalno, pa da to oporezujemo. Dakle, imamo li slobodu, imamo li
politiĉku moć u ovoj Vladi? Mi u SNP-u smatramo da nemate. SNP kada bude na vlasti
imaće tu politiĉku snagu, pa šta god da uradimo. Nije to lako, to je teško, za to treba i
hrabrosti, za to treba da stisne prvo predsjednik Vlade, pa onda svaki minsitar do
zadnjega, da se krene sa tom reformom. To je ono što će da dovede do homogenizacije
u društvu, do redistribucije dohotka. Ovakva poreska politika, jednostavna, sa niskim
porezima stimulativna, slaţemo se, nije dovela do homogenizacije, nije dovela do
smanjivanja razlika, nije dovela do ubrzanog razvoja sjevera. Imamo prihode koje

109
imamo. Dokazao sam vam, koleginice Šćekić, da smo sa akciznom politikom, da smo je
uveli ranijih godina, mogli imati mnogo više prihoda u vremenu egspanzije, 2006, 2007,
da smo uveli porez na kapitalnu dobit, imali bi malo veće prihode. Kasnimo. Dolazite na
ono što SNP govori godinama i zato podrška za ova dva zakona. Oko doprinosa
nemate podršku, i suviše su veliki da bi zahvatali još više. Oko ova dva zakona ste je
dobili. Smatram da ni amandmani koji su predloţeni ne mogu suštinski mnogo da
mijenjaju, mora se ići dalje, ali je suština da nijesu samo dovoljne niske poreske stope.
Nema te poreske discipline u ovoj drţavi i ne primjećujem je, mi je ne primjećujemo u
SNP-u. Evo mi vaš podatak 108 miliona duga za tri godine samo,za 2009. godinu mi
nijeste dali. Daćete, pa da vidimo. Poreske obuhvate. Zašto moji prijatelji notari, neki koji
su pola godine u poslu 100.000 evra prihodovali, vi to znate kao i ja? A to nijesmo
oporezivali. Zašto pojedini advokati milione prihoduju, milione prihoda i ne bave se
advokaturom. Oni nijesu oporezovani. Zašto pojedini veliki uvoznici i trgovci milione
prihoda imovine nijesu oporezivani, a ovamo paţljivi klijeni banaka i tako dalje? Dakle,
namjera nas iz SNP-a je da vam ukazujemo da postoji još prostora za unapreĊenje
poreske politike, da nema potrebe da se kasni kao do sada i da se gube prihodi.
Govorimo o 5-6 miliona moguće korupcije u sluĉaju Telekoma a niko ne govori o tome
da smo moţda 100 miliona izgubili što smo ga prodali jeftino. Govorimo o milijardu i po
duga a niko ne govori o izgubljenim poreskim prihodima pa bi dug bio manji i tako dalje.
Slaţem se da zajedniĉki moramo da radimo. Jedino što je ostalo neodgoveno u
vašem komentaru, ne moramo sada to dovesti do kraja, ali da razmišljamo - hoćemo li
realizovati ideju zajedniĉku i sa odbora i ovdje koju smo zajedniĉki otvorili, a to je da se
objave liste sa poreskim duţnicima u Crnoj Gori transparentno, fiziĉkim i pravnim licima.
Svaka ĉast Centralnoj banci, naši drugari se tome opiru. Mi smo ovdje ti koji o tome
razmišljamo. Je li to izmjena Zakona o poreskoj administraciji ili nekog drugog zakona,
ali hajde da tu ideju realizujemo. Ništa se strašno neće desiti u Crnoj Gori ako svi
graĊani budu imali prilike da javno, na sajtu, u novinama, vide ko su najveći poreski
duţnici. Biće tu likvidiranih firmi, firmi u steĉaju, doţivotnog problematiĉnih firmi, ali
bogami biće nekih firmi za koje svi mi mislimo da rade perfektno, gdje njihove gazde i
vlasnici ţive veoma, veoma bogato. Mi o njima mislimo kako mislimo, a oni u stvari
duţnici, i to ostvarili na raĉun drţave. Toliko.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Slaţem se da sistem nije perfektan i da ima dosta i problema u implementaciji i
da imamo sivu ekonomiju. To niko ne poriĉe. To nije karakteristika našeg sistema nego
svih drţava, ĉak i onih najureĊenijih. Spremni smo da i ono što su konstruktivni i dobri
predlozi sa vaše strane da ugradimo u zakone i da ih implementiramo.
Ali, ne slaţem se da implementacijom ovakve poreske politike ne postiţemo
rezultate. I na u tom sam dijelu odgovorio kada sam vam naveo podatke o ukupnim
prihodima koje smo ostvarili uprkos smanjenju poreskih stopa. To znaĉi da smo proširili
poresku osnovicu i to znaĉi da smo smanjili sivu ekonomiju. Znaĉi, više nego dvostruko
sada naplaćujemo u odnosu na prije pet godina. To je konkretan rezultat poreske
politike, proširenje poreske osnovice i smanjenje sive ekonomije. U dijelu smanjenja
oporezivanja imovine, pa i imovine koja je steĉena u nekim godinama kada je bila veća
poreska nedisciplina, ponovo kaţem da smo zajedniĉki usvojili zakone koji ne
kaţnjavaju rad nego oporezuju imovinu koja nije u funkciji stvaranja dohotka. Tako ćemo

110
kroz oporezivanje imovine drugog stana, trećeg stana, imovine koja nije predmet
ekonomske valorizacije naplatiti dodatne prihode i od onih koji imaju veću imovinu, koji
su ostvarili veću imovinu u prošlosti. Sa većim oporezivanjem dohotka, ponavljam,
izgubili bismo podsticaje za socijalnu mobilnost, za mobilnost meĊu socijalnim grupama
zato što porezi na dohodak ne oporezuju bogatstvo, oporezuju tok, oporezuju nekog ko
kvalitetno radi, ko postiţe odreĊene rezultate i ko za te rezultate ima ili dobit ili dohodak.
To bi znaĉilo da oni koji su siromašni, ukoliko imate visoke poreze na dohodak, nikada
ne mogu ni biti bogati jer bi ih visokim porezima obeshrabrili da rade i da ostvare
dohodak i bogatstvo. Kroz poreze na imovinu oporezujemo stanje, oporezujemo
bogatstvo i tu smo se sloţili da smo dobro .... (Prekid)
U dijelu konkretnog odgovora za objavljivanje duţnika i lista koji su najveći
poreski obveznici. Mislim da to nije pitanje senzacionalizma ili pitanje gdje treba olako
da damo odgovor. Mi u Ministarstvu analiziramo i zakonske norme i konsekvence
objavljivanja tih podataka. Gledamo iskustva drugih drţava koje imaju to pitanje tretirano
kao poreska tajna i one drţave koje su dozvolile da se ta imena objave. Mi nemamo
problem ni sa jednim imenom da ga javno uĉinimo dostupnim, samo treba da izmjerimo
da li je to najbolja praksa i da li to treba da bude tako uĉinjeno kroz zakone i kroz
ĉinjenje. Liĉno u Ministarstvu sam se zaloţio da to analiziramo i da nakon toga
definišemo rješenja, ali ne bih da to rješenje definišemo kroz raspravu ili kroz neki
populizam koji bi znaĉio ne smijete da objavite liste. Smijemo da objavimo liste, samo je
pitanje da li je to dobra politika.
U dijelu sive ekonomije, da proĉitam ono što su najreferentnija istraţivanja,
izmeĊu ostalog istraţivanja Svjetske banke i MeĊunarodnog monetarnog fonda.
Komparativne studije potvrĊuju da zemlje sa konkurentnim poreskim sistemom imaju
niţe stope sive ekonomije, kao i drţave koje sa većim poreskim opterećenjem biljeţe
veće stope sive ekonomije. To je svima jasno. Skupina zemalja sa niskim porezima,
dakle globalno, kao Hong Kong, Singapur, Švajcarska, Sjedinjene ameriĉke drţave,
Irska biljeţe udio sive ekonomije niţe od 13%. U najrazvijenim sistemima, sistemima sa
najniţim stopama imamo udio sive ekonomije preko 10%. To nije objavilo Ministarstvo
finansija, mi u Crnoj Gori, nego su to meĊunarodne studije Svjetske banke i MMF-a.
Drţave Evropske unije, pojedinaĉno, koje imaju veće poresko opterećenje, Njemaĉka,
Italija, Grĉka, pa i druge drţave poput Švedske i Indije, biljeţe sivu ekonomiju od 17%
do 28%. Dakle, drţave Evropske unije u prosjeku imaju sivu ekonomiju oko 20%. U
Crnoj Gori imamo sivu ekonomiju, prepoznali smo je, definisali smo mjere i definisaćemo
dodatne mjere da se suoĉimo sa njom. Znamo da postoje slabosti i postoje firme koje
ugroţavaju poresku disciplinu, a sa svim tim se suoĉavamo. U Ministarstvu finansija ne
zatvaramo oĉi pred tim problemom. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre.
Izvolite, kolega.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Dok paţljivo analizirate da li objaviti liste duţnika, onda i analizirajte da li uraditi
konaĉno poreske identifikacione kartone za sve nas, za sve graĊane, nema nas puno,
600.000, moţe se taj posao odraditi, to je prihod na imovinu, to je jedna stvar.
Druga stvar, slaţem se da niski porezi treba da dovedu do smanjenja sive
ekonomije, ali nijesu doveli. Zbog toga stalno pitam imamo li veliku stopu sive
ekonomije, a niske poreze. Dakle, nešto nije u redu. Ovdje imate mnogo nelegalnih

111
tokova. Ovdje imate nekih konsultanskih usluga koje se naplaćuju hiljadama evra, pa se
ĉak priĉa da su neki od kolega ovdje konsultanti nekih sindikalnih organizacija u nekim
bankama, pa uzimaju po dvije tri hiljade mjeseĉno, neoporezivih. Hajmo da doĊemo i do
toga, da vidimo ko su ti ljudi koji uzimaju taj novac, ne ovdje nego bilo gdje u Crnoj Gori,
pa da oporezujemo svaki cent onoga što se zaradi. Slaţem se da nećemo opteretiti
zarade, opteretimo imovinu i treba imovinu opteretiti, pogotovo imovinu koja nije u
funkciji privrednog razvoja, i to sporo ide, kolega Katniću. Imamo mnogo imovine koja ni
dan danas nije oporezovana. Dakle, evazija poreza u Crnoj Gori je velika, a poreske
stope su niske. Tu razmišljamo gdje je problem. Mislim da je jedno od mogućih rješenja
jaĉanje kapaciteta Poreske uprave. Moj je predlog napravite dobar tim, veţite ga sa
policijom, veţite ga sa nekim drugim strukturama, dajte mi enormno ovlašćenje, dajte im
enormne plate, dajte im mogućnost da presretnu svakog graĊanina, svaku firmu, da ga
propituju kao što to rade poreski organi u Americi i uĉinite plaćanje poreza kaţnjivom
obavezom kao što je, recimo, u Americi. Neka se zna da je svetinja u Crnoj Gori i mjera
patriotizma da se plati porez, da se ne pravi bogatstvo na raĉun drţave. Mi ćemo na
kraju biti zadovoljni. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvinite što sam dao malo slobode. Mislim da je dobro da opozicija i ministar
direktno razmjene argumente i da će to olakšati sljedeće rasprave. Manje-više se
nalazimo u istom krugu pitanja.
U ime Kluba poslanika ima još jedan komentar, a to je ovoga puta kolege
Pejovića.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Kolege su se već bavile ovom spornom odredbom. Ako je poreski obveznik
stekao nepokretnost po osnovu poklona ili nasleĊa, pod nabavnom cijenom smatra se
cijena pod kojom je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao tu nepokretnost. Ako se
nabavna cijena ne moţe utvrditi na ovaj naĉin, nabavnu cijenu nepokretnosti predstavlja
80% prodajne cijene. Ono na ĉemu insistiramo, to je da ljude koji su stekli nasljeĊe, koji
su dobili poklon od bliskih osoba po osnovu krvnog srodstva i namjeravaju da tu
imovinu, to nasljeĊe prodaju, da tu ne oporezujete porez na kapitalnu dobit jer tu ne
moţemo govoriti o kapitalnoj dobiti jer se samo jedan vid imovine, materijalne, u vidu
zemljišta i graĊevine pretvara u njegov novĉani ekvivalent. U sluĉaju da je lice kupilo
nepokretnost, a onda je dalje stavlja u promet, tu postoji osnova da se utvrĊuje kapitalna
dobit. Što se moţe desiti? Moţe se desiti, hipotetiĉki, da ja naslijedim neko zemljište,
imovinu koja u tom trenutku košta nekih 50.000 eura, doĊe do detoracije trţišta, pada
cijene i ja imam 30.000 eura, ostvario sam kapitalno gubitak, nijesam ostvario kapitalnu
dobit, to je fakat. Dakle, u tom sluĉaju vi, takoĊe, vršite oporezivanje iako je lice ostvarilo
gubitak. Prema tome, smatram da, kada je nasljeĊe u pitanju i kada su u pitanju pokloni
od krvnih srodnika, treba da ukinete oporezivanje kapitalne dobiti. Mislim da bi to bilo
korektno.
Ovo što su kolege pomenule vezano za Telekom, htio bih da vas upitam da li ste
postupili prema preporuci Drţavne revizorske institucije da vršite kontrole, odnosno da
se efektnije oporezuju provajderi mobilne telefonije u ovoj godini? Sada vidimo aferu
Telekoma, pa moţemo i da pretpostavimo zašto to oporezivanje moţda nije bilo ni
efektivno. Ono što bih vam preporuĉio, a što se tiĉe podizanja kapaciteta Uprave
prihoda, zašto tim ljudima, tim poreskim inspektorima ne date procenat od naplaćenih

112
prihoda, zašto ljudima koji rade u drţavnoj sluţbi ne omogućite i da postanu bogati ako
dobro rade svoj posao. Mislim da je to odliĉan naĉin da se podigne efikasnost naplate
javnih prihoda. Zahvaljujem.
MILORAD KATNIĆ:
Probao sam to da objasnim i proĉitao sam ĉlan Zakona koji upravo podrţava ovo
što ste vi rekli. OsloboĊen je i prvi nasljedni red i nasljedstvo koje je u krvnom srodstvu.
Tako da smo tu napravili izuzetke. Izuzeci nijesu napravljeni kada nasljeĊe nije vezano
za krvno srodstvo i kada je prenos kroz koji se moţe izvršiti poreska evazija, ali da
banalizujemo. Ukoliko bi imovina bila vrijedna 100.000 eura i ne moţe se utvrditi
nabavna vrijednost i primijeni se ovaj ĉlan zakona, tada bi porez na kapitalnu dobit bio
1.800 eura. Moţemo da kaţemo i da to nije dobro, da to treba iskljuĉiti iz ovog zakona i
za to smo otvoreni da raspravljamo i razmatramo.
Što se tiĉe kontrole velikih poreskih obveznika, to je vaţan segment posla
Poreske uprave i svih inspekcijskih sluţbi, na tome posvećeno radimo, to nije pitanje
koje treba da bude diskutovano u javnosti. To je pitanje koje jeste u fokusu rada poreske
administracije. Svaki sluţbenik drţave, bez obzira kom sistemu pripada, treba za ono
što je propisano kao nadoknada ili zarada da radi posao najbolje što moţe, bez obzira
na stimulanse koje pominjete i koji treba da budu ugraĊeni u sistem, a oni koji rade
najbolji sistem kroz odreĊenu valorizaciju, kroz odreĊene varijabilne dodatke koji su
definisani sistemom mogu, takoĊe, da budu nagraĊeni. To smo pokrili, ali nije sistemski
da onaj ko naplaćuje prihod ne treba da ima...o naplaćenom prihodu, imali bismo, bojim
se, velike probleme u sistemu. Ĉlan 37G. Hvala.
REDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
U ime Kluba poslanika Socijaldemokratske prartije, ali da oponirate ministru, da
vas upozorim. Ako bude “bravo ministre“, onda ću vas prekinuti. Izvolite.
DAMIR ŠEHOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Na samom poĉetku bih konstatovao da ovom parlamentu trebaju ovakve
rasprave, a ne mislim da ih imamo u dovoljnoj mjeri i dobro je to što ste omogućili malo
fleksibilnije tumaĉenje Poslovinka kako bismo bili u situaciji da razmijenimo argumente
povodom ovih pitanja. Na samom poĉetku bih ţelio da kaţem da niko ne spori,
gospodine ministre, to da je Crna Gora izgradila jedan konkurentan poreski sistem, niko
ne spori to što je Crna Gora uspjela da saĉuva konkurentan poreski sistem i u uslovima
krize i da ne poveća osnovne poreze, i to je jako dobro. Dobro je što imamo najniţu
stopu poreza na dobit u Evropi, jako je dobro to što smo, izmeĊu ostalih i na preporuku
SDP-a, poĉeli da oporezujemo luksuz, što smo zahvatili imovinu bogatijeg sloja kroz
oporezivanja imovine koja predstavlja luksuz. Jako je dobro to što smo prva zemlja u
regionu po naplati javnih prihoda po glavi stanovnika, jako je dobro to što svega pet
zemalja u Evropskoj uniji imaju bolje fiskalne pokazatelje. Sa druge strane nije dobro to
što imamo izuzetno izraţen neravnomjeran regionalni razvoj, nije dobro to što su nam
budţetski prihodi po glavi stanovnika najrazvijenije opštine veći 67 puta u odnosu na
budţetske prihode po glavi stanovnika najmanje razvijene opštine, nije dobro to što priliv
stranih investicija ove godine je za nešto više od 40% manji nego predhodne godine,
nije dobro to što je stopa nezaposlenosti izrazito veća u manje razvijenom dijelu drţave i

113
nije dobro to što imamo nedovoljno korišćenje instrumenata za voĊenje politike
regionalnog razvoja.
Zbog toga smo ranije insistirali na tome da nam treba zakon o podsticanju stranih
investicija po uzoru na zemlje u regionu. Mi ga danas nemamo. Zbog toga smo traţili da
Vlada promijeni proceduru usvajanja zakona na naĉin što bi svaki zakon koji se šalje
ovom parlamentu morao dobiti zeleno svijetlo Ministarstva ekonomije koje je nadleţno
za koordinaciju politike regionalnog razvoja. Zbog toga smo traţili da se u rangiranju
jedinica lokalne samouprave po stepenu razvijenosti i Opština Plav, kao ubjedljivo
najnerazvijenija opština, prepozna kao posebna jedinica. U konaĉnom, zbog toga danas
traţimo da kada razgovaramo o Zakonu o porezu na dobit, koji je znaĉajan instrument
politike regionalnog razvoja, osim poreskih olakšica koje ste vi prepoznali, prepoznamo i
poreske olakšice koje će znaĉiti oslobaĊanje od plaćanja poreza na dobit svakog onog
investitora koji zaposli nove radnike sa prebivalištem i boravištem na teritoriji manje
razvijenih opština. Traţimo da prepoznate i prihvatite predlog da oslobodimo plaćanja
poreske obaveze velike investitore na period od 10 godina koji investiraju preko 5
miliona i koji zposle 50 ljudi na neodreĊeno. Mislim da je to jako vaţno i raĉunam da
ćete prepoznati vaţnost toga i da ćemo usvojiti ne samo ove već i druge poreske
podsticaje koji su vezani za neke druge poreske zakone koji danas, na ţalost, nijesu na
dnevnom redu.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam. Bili ste izbalansirani u podršci i u kritici.
Izvolite, ministre.
MILORAD KATNIĆ:
Ja ću odgovarati na ove stvari koje su bile predmet kritike. U Vladi, takoĊe,
prepoznajemo da su regionalne nejednakosti problem koji je posebno karakterisktiĉan u
Crnoj Gori, ali istovremeno prepoznajemo realnost, da se niti poreskim zakonima niti bilo
kojim pojedinaĉnim zakonom neće ujednaĉiti regionalni razvoj i izjednaĉiti regionalne
razlike. Objektivno govoreći uvijek će postojati regionale razlike i uvijek će postojati
nejednakosti izmeĊu opština i regiona. U Evropskoj uniji razlika izmeĊu najbogatije
drţave i najsiromašnije drţave je preko 270%. Ako govorimo o regionima ili opštinama
onda ta razlika je i preko 500%. Tako da, bez obzira na sistem koji podrazumijeva
sofisticirane subvencije i podsticaje i ublaţavanje kroz strukturne fondove i
infrastrukturne projekte, te regionalne razlike će se biti prisutne. Svakako da treba da
pokušamo da ublaţimo regionalne razlike i da ono što su komparativne prednosti ili što
su mogućnosti u odreĊenim regionima da podrţimo ukljuĉujući i kroz poreske zakone.
Ţelim da podsjetim da je Vlada kroz podzakonsku regulativu, što nijesam
pomenuo, uĉinila znaĉajne korake u dijelu podsticanja novog zapošljavanja, posebno
ljudi koji su duţe na birou rada i koji su teško zapošljiva lica. Donijeli smo novu uredbu
koja vaţi na tri godine i koja je znaĉajan podsticaj da se ova lica zaposle i posebno
znaĉajan doprinos u manje razvijenim podruĉjima. Sa lokalnim samoupravama, koje
moraju biti partner, bez njih ne moţemo realizovati ove projekte niti poresko
zakonodavstvo i efikasan poreski sistem, definisali smo odreĊene lokalitete kao
preduzetniĉke zone gdje će ne samo teţe zapošljiva lica nego sva lica...(Prekid)
poreskih obaveza koje tretiraju rad, odnosno troškove na rad.
Slaţem se da moţda ima još nekih mjera koje treba da uvedemo i da vidimo da li
mogu da daju rezultat, ali previše olakšica, previše izuzetaka takoĊe kvari sistem, teţe
ga je primijeniti, teţe kontrolisati. Imamo takoĊe ono što je kritika, a to je rizik od velike

114
poreske evazije. Tu treba da budemo izbalansirani. Bolje tri dobre mjere poreskog
podsticaja, izuzetka osloboĊenja, nego 20 koje je teško kontrolisati i koje teško daju
rezultate. Mi smo jednom imali u našem sistemu podsticaje koji su znaĉili oslobaĊanje
poreza na dobit za novozapošljene radnike, odnosno za ukupne zarade koje su ostvarili
novozapošljeni radnici i da vas informišem da je u toku budţetske godine ukupan iznos
koji je bio rezultat tih podsticaja bio oko milion eura. Znaĉi, nije dao oĉekivani efekat.
Kroz analizu efekata došli smo do ovog predloga, da vidimo da li će ove sada mjere
znaĉiti bolje podsticaje.
Opet kaţem, u funkciji tog regionalnog ravnomjernijeg razvoja predloţili smo da
poreski podsticaji budu tri godine 100% osloboĊenje, plus pet godina 50% osloboĊenje,
to smo usaglasili sa kolegama u Evropskoj komisiji i to su oni tretirali da je usaglašeno
sa Sporazumom o asocijaciji i pridruţivanju. Spremni smo da vidimo da li mogu ti rokovi
da se prolongiraju, ali nijesmo spremni da uĊemo u rizik da u tom dijelu prekršimo
sporazum koji smo potpisali. Tu treba da budemo zajedniĉki obazrivi da nešto što smo
preuzeli kao obavezu ne ugrozimo.
TakoĊe ţelim da afirmišem i sistem koji imamo u našem poreskom
zakonodavstvu, a to je sistem egalizacije, i da kroz sistem egalizacije 23 miliona eura sa
centralnog nivoa usmjeravamo manje razvijenim opštinama. Tu smo definisali jasne
kriterijume, kriterijume u principu dohotka, ali i kriterijume nove koji znaĉe podsticaj da
lokalne samouprave daju svoj doprinos. One lokalne samouprave koje efikasnije
naplaćuju poreze i gdje je manja poreska evazija njih nagraĊujemo, nije da im
umanjujemo egalizaciju. Tako da smo, ĉini mi se, sa novom izmjenom napravili i tu
pomak i tu napravili bolju politiku. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Imamo još jedan komentar prije nego što dam rijeĉ kolegi Nimanbeguu i onda
ostaje uĉešće u raspravi i tu ćemo ići redom. Ministar će biti ovdje do 14 ĉasova, onda
pola sata ima neke druge obaveze, gdje će ga pomoćnica zamijeniti, vrlo kvalifikovano.
Da bismo ĉuli raznovrsnija mišljenja imaćemo kolegu Jelića, kolegu Bakića i kolegu
Medojevića, malo bih preskoĉio da ĉujemo dva iz opozicije zaredom, da bismo iskoristili
ministrovo prisustvo, a onda ćemo to nadoknaditi DPS-u u sljedećem turnusu.
Mislim da je dobro da ĉujemo i predsjednika jedne opozicione partije dok je
ministar tu, to je dobro za razmjenu mišljenja.
Da ĉujemo kolegu Nimanbegua. Izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Poštovani ministre, u dijelu Vašeg komentara ili odgovora na naše diskusije
zapazio sam jednu stvar koja je, po meni, nedovoljno razjašnjena, a to je najava
povećanja poreza na nepokretnost. Mora se definitivno u ovom domu reći da li će to biti i
za domove koji , jer ovdje je reĉeno da vas podrţava predsjednik Odbora za ekonomiju,
ne sluţe u privredne svrhe. Ovdje se mora jasno staviti do znanja, da ne bi bilo zabune
meĊu narodom, da za one koji sluţe za smještaj, koji nijesu u privredne svrhe da ne bi
trebalo biti povećanje i to se mora jasno reći,jer bi to moglo biti jedna loša priĉa koja bi
mogla ići u javnost. Ţelio bih vas još jednom pitati koji su efekti iz zakona koji je donešen
2008. ili 2009. Godine - porez na dobit podsticanja regionalne nerazvijenosti. Znaĉi,
efekti su gotovo nikakvi. Sve ovo vrijeme, svi strani investitori i investicije raĊene su u
jednom trokutu ili trouglu koji se zove Budva-Podgorica, ne bih išao do Nikšića, što znaĉi
ostali da su djelovi zaobiĊeni. To je odgovornost same Vlade. Jer Vaše Ministarstvo,

115
gospodine Katniću, nije izdvojeno iznad svih. Vjerovatno ima veće nadleţnosti što se
tiĉe fiskalnih prihoda, ali ja i dalje ne dobijam signal od strane Vlade šta sa PDV-om.
Zašto PDV, kao finansijski izvor, koji je stabilan da se ne naĊe naĉin da se usmjeri
opštinama, jer Vi ne moţete raĉunati da će opštine finansirati potrebe graĊana bez
dovoljno sredstava. Još jedna stvar. Mi ovdje govorimo o podsticajima koji se mjere
desetinama miliona eura, moţda do 10 miliona, 15 miliona ukupno. Da smo na vrijeme
pazili kako se poštuju ugovori oko privatizacije, mislim da ne bi došli do ove priĉe. Samo
sektor turizma, gospodine Katniću, samo da ne pominjem ono što i Vi sami znate šta je
bilo sa Fjordom i sa hotelom Maks, i sa Galebom u Ulcinju i Solanom, i hotelom Abatros
i sa Lidom. Samo da su se poštovali ti ugovori privatizacije sigurno da bi imali više
sredstava i u budţetu, a i ono što je najbitnije bilo bi više radnih mjesta i regionalna
nerazvijenost bi bila manja i to je stvar koju moramo imati na umu. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem. Ministar Katnić ima rijeĉ. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem na mogućnosti da prekomentarišem ovo što sam shvatio da nije
dovoljno jasno. Vjerujem da je najveći broj vas upoznat i da je javnost upoznata da
smo promjene poreza na imovinu izvršili prošle godine i da je on stupio na snagu i da
smo tim promjenama povećali mogućnost opštinama ili dali mogućnost opštinama da
povećavaju stope i da je ta mogućnost posebno izraţena za one objekte koji nijesu u
funkciji stvaranja dohotka i koji su sekundarni objekti. Dakle, u potpunosti na liniji ovih
vaših preporuka.Za ono što je stambeni objekat u funkciji ţivota, primarni stambeni
objekat, primjenjuju se niţe stope koje ne bi ugrozile budţete pojedinaca ili
domaćinstava i ne bi ugrozilo socijalnu sigurnost. Dakle, tu smo posebno mjerili da treba
više oporezovati veći stambeni prostor, drugi stambeni prostor ili imovinu koja nije u
funkciji dohotka. Stope su promijenjene od poĉetnih 0,08 do 0,8. Raspon na 0,1 do
jedan, raspon uz mogućnost uvećanja od 100% za sve one objekte koji nijesu stavljeni u
funkciju ukljuĉujući i hotele koji nijesu privedeni namjeni, koji nijesu u funkciji, koji nijesu
podignuti na veći nivo kako je to bilo definisano privatizacionim ugovorima kroz poreske
zakone, uvodimo motivaciju i demotivaciju. Mislim da je to dobro i upravo u funkciji
ciljeva koje ste Vi naveli.
U dijelu opština tu ne mogu u potpunosti da podrţim niti Vaš zahtjev, niti gledanje
na to pitanje. Nijesam siguran da je fiskalna decentralizacija koju smo uveli u Crnoj Gori
dala oĉekivane rezultate. Fiskalna decentralizacija se uvodi da bi se opštinama dala
samostalnost da mogu da upravljaju svojim budţetima i da ostvaruju neke lokalne
ciljeve da bi bio dobar balans izmeĊu funkcija koje dobijaju i sredstava koje se stavljaju
na raspolaganje. Sada imamo situaciju da znaĉajan broj opština ima problema u
fiskalnom dijelu iako smo sigurni u Ministarstvu finansija da imaju dovoljno fiskalnog
kapaciteta što potvrĊuju odgovorne opštine. OdreĊeni broj opština sa istim zakonskim
stopama ostvaruju prihode koji im omogućavaju da izmire sve svoje obaveze i da imaju
razvojnu funkciju kroz kapitalni budţet.
Dakle, prvo opštine trebaju da se okrenu ostvarivanju prihoda kroz poreze koje
smo definisani, da efikasno naplate poreze, a ukoliko postoje odreĊeni razvojni projekti
koji ne mogu da diferenciraju odreĊene izvorne prihode, drţava treba da ih prepozna i
da ih pomogne. Mislim da je to prava politika i da ne treba da ohrabrujemo opštine da
uvijek budu okrenute prema drţavi kada imaju fiskalne ili bilo koje druge probleme i da
traţe utoĉište u drţavi da rješava te probleme. Treba prvo sami da riješe te probleme,

116
sami naplate efikasno sve poreze, a onda da drţava u tom dijelu bude partner ako
postoje razvojni projekti koje treba zajedniĉki da se definišu. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem. Sa ovim smo završili sa komentarima. Ulazimo u uobiĉajenu
raspravu.
Kolega Zoran Jelić ima rijeĉ, a nakon njega kolega Bakić. Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre
Katniću, gospoĊice Šćekić,
U ime Demokratske partije socijalista mogu da saopštim da ćemo mi podrţati sva
tri predloţena zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Iako moram da izrazim svoje
nezadovoljstvo jer u prvom krugu nijesmo mogli dobiti toliko uĉešće kao ostali poslaniĉki
klubovi, ali evo iskoristiću za ovih 10 minuta da kaţem dosta stvari o ovim zakonima.
Postojeći Zakon o porezu na dobit pravnih lica primjenjuje se od 1. januara 2002.
godine. Po tom Zakonu uvedena je obaveza plaćanja poreza na dobit, a poreski
obveznici su rezidentna i nerezidentna pravna lica koja obavljaju djelatnost radi sticanja
dobiti. Predmet oporezivanja rezervnog pravnog lica je dobit koju lice ostvari u Crnoj
Gori i izvan Crne Gore, a predmet oporezivanja nerezidenta je dobit koje to lice ostvari u
Crnoj Gori. Stopa poreza je jedinstvena i konkurentna je u odnosu na region i ona iznosi
9%. Prema postojećem zakonskom rješenju pravna lica koja obavljaju proizvodnu
djelatnost u nedovoljno razvijenim opštinama oslobaĊaju se plaćanja poreza na dobit za
prve tri godine poslovanja. U izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih
lica u ĉlanu 1 stoji: "Novoosnovanom pravnom licu u privredno nedovoljno razvijenim
opštinama koja obavljaju proizvodnu djelatnost obraĉunati porez na dobit za sve prve tri
godine poslovanja umanjuje se u iznosu od 100%, a u narednih pet godina u iznosu od
50%. Poresko oslobaĊenje odnosi se i na dobit koji poreski obveznik ostvari u
novoostvarenoj poslovnoj jedinici koja obavlja proizvodnu djelatnost u nedovoljno
razvijenoj opštini srazmjerno uĉešću dobiti ostvarene u toj poslovnoj jedinici u ukupnoj
dobiti poreskog obveznika. Prva godina u kojoj ostvaruje pravo na poresko osloboĊenje
poĉinje da teĉe od dana upisa u registar u koji se upisuju pravna lica. Poresko
osloboĊenje, odnosno olakšica ne odnosi se na poreskog obveznika koji posluje u
sektoru primarne proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i transport. Razlog za izmjene
vaţećeg Zakona o porezu na promet pravnih lica obrazlaţe se potrebom usklaĊivanja
poreskih olakšica koje se odnose na nedovoljno razvijene opštine sa pravilima drţavne
pomoći zemalja EU, a u skladu sa kriterijumima koje proizilaze iz ĉlana 73 Sporazuma o
stabilizaciji pridruţivanju Evropske unije koje je potpisala Crna Gora i o ĉemu je bilo
rijeĉi.“
Dakle, ovim zakonom se predlaţe uvoĊenje dodatnih pet godina u kojima bi
poreski obveznici bili osloboĊeni plaćanja poreza na dobit u iznosu od 50%. U cilju
blagovremene primjene ovog zakona predlaţe se da Skupština, shodno ĉlanu 151
Poslovnika o radu, predloţeni zakon kao i ostale zakone donese po skraćenom
postupku kako bi bio u primjeni od 1. januara 2012. godine. Za sprovoĊenje ovog
zakona nije potrebno obezbijediti dodatna finansijska sredstva u budţetu Crne Gore.
Razlozi za izmjenu postojećeg Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica su, prije svega,
usklaĊivanje odredbi koje se odnose na poreske olakšice za nedovoljno razvijene
opštine sa EU pravilima drţavne pomoći koja proistiĉe, takoĊe o Sporazumu i
stabilizaciji koju je Crna Gora potpisala. Izmjenama se precizira osnovica za

oporezivanje nerezentnih fiziĉkih lica. Definišu se slobodna zanimanja koja plaćaju
porez na prihode i ostale djelatnosti. TakoĊe je data procedura oporezivanja prihoda od
kapitalnih dobitaka. Definisana su i lica koja su duţna da podnesu godišnju prijavu
poreza na dohodak fiziĉkih lica. Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak fiziĉkih lica preciznije se definiše osnovica za oporezivanje nerezentnih fiziĉkih
lica tako da ovim izmjenama Zakona nerezident plaća porez na dohodak na sve izvore
dohotka koji ostvari u Crnoj Gori. Precizira se i definiše pojam slobodnih zanimanja za
lica koja obavljaju profesionalnu djelatnost, kao osnovnu samostalnu djelatnost i za ove
prihode plaćaju porez na dohodak. Odredbom ĉlana 2 ovog zakona definisana je
djelatnost slobodnih zanimanja, a to su djelatnost zdravstvenih radnika, veterinara,
advokata, notara, revizora, inţinjera, prevodioca, knjiţevnika, novinara, sportista itd.
Zakonom se briše odredba koja se odnosila na priznavanje troškova preduzetnika za
iznos doprinosa koji je plaćao na zarade svojih zaposlenih, s obzirom da su ovi doprinosi
već priznati kao trošak kod utvrdjivanja dobiti. Zakon predviĊa poreske olakšice za
preduzetnike koji otpoĉnu obavljanje proizvodne djelatnosti u nerazvijenim opštinama.
Preduzetnici za prve tri godine poslovanja osloboĊeni su od porezivanja, a narednih pet
godina plaćaju porez u iznosu od 50% poreske osnovice. Poreski obveznik koji posluje u
sektoru primarne proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, transporta ili ribarstava ne moţe
koristiti ove poreske olakšice. Zakon shodno pravilima drţavne pomoći predlaţe
ukidanje poreske olakšice preduzetnicima za zapošljavanje novih radnika. Prema
postojećim rješenjima preduzetnici koji su zaposlili novog radnika imali su pravo na
umanjenje poreske osnovice kod utvrĊivanja oporezivane dobiti, dok pravna lica nijesu
imala ovu povlasticu. Na ovaj naĉin se vrši izjednaĉavanje preduzetnika i pravnih lica, a
u skladu sa pravilima drţavne pomoći. Zakon poboljšava odredbe koje su vezane za
oporezivanje prihoda od kapitala. Vrši se pravno tehniĉko poboljšanje odredbi koje se
odnose na lica koja su obavezna da poreskom organu podnesu godišnju prijavu poreza
na dohodak. Predlaţe se da rezident Crne Gore prijavi prihode od samostalne
djelatnosti za koju se plaća porez po ostvarenom dohotku imovine i imovinskim pravima
kapitalnih dobitaka, kao i prihodi iz inostranstva. Nerizident je duţan da podnese
poresku prijavu za pojedine vrste prihoda koje ostvari u Crnoj Gori ukoliko za te prihode
nije predviĊeno plaćanje poreza po odbitiku. Poreska prijava se moţe podnijeti
elektronskim putem što je jedna povoljnost za preduzetnika. TakoĊe za ovaj zakon nije
potrebno obezbijediti dodatna sredstva u Budţetu Crne Gore.
Što se tiĉe Zakona za obavezno socijalno osiguranje predlogom ovog zakona ţeli
se pravno tehniĉki poboljšati postojeće rješenje u pogledu preciziranja osnovice za
plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlena lica i lica koja
ostvaruju prihod od samostalne djelatnosti. Zakonom su predloţene i izmjene koje se
odnose na definisanje iznosa najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa na
obavezno socijalno osiguranje, tj. penzijsko invalidsko, zdravstveno i osiguranje od
nezaposlenosti. TakoĊe, predloţenim izmjenama obezbjeĊuju se da poreski obveznik
koji plaćaju paušalni porez na istu osnovicu koja predstavlja oporezivi dohodak plaćaju i
doprinose i za obavezno socijalno osiguranje. Osnovica za obraĉun i plaćanje doprinosa
je bruto zarada zaposlenog koji obuhvata zaradu za obavljeni rad i vrijeme provedeno
na radu, uvećanu zaradu, naknadu na zaradu i druga liĉna primanja. Bruto zarada
zaposlenog obuhvata i naknade koje su direktno povezane sa radom i radnim uĉinkom
na koji se plaća porez na dohodak fiziĉkih lica. Zakonom se predviĊa uvoĊenje najviše
godišnje osnovice za plaćanje doprinosa za penzijsko invalidsko zdravstveno osiguranje
i osiguranje od nezaposlenosti, jer prema sadašnjim rješenjima najviša godišnja
osnovica se odnosila na doprinose za penziijsko i invalidsko osiguranje. Predlaţe se da
117

118
najviša godišnja osnovica u 2012. godini iznosi 50.000 eura. Ministarstvo finansija će
donijeti podzakonski akt kojim će se urediti naĉin i postupak za ostvarivanje prava na
obustavu plaćanja doprinosa u sluĉaju ostvarene najviše godišnje obaveze. UvoĊenje
najviše godišnje osnovice za plaćanje svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
ima za cilj stvaranje povoljnog biznis ambijenta koji kroz povoljni tretman kod obraĉuna
doprinosa dovesti do privlaĉenja novih osiguranika. Predlogom zakona o izmjenama i
dopunama Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje predlaţe se
povraćaj doprinosa na obavezno socijalno osiguranje kako za fiziĉka lica, što je tretirao i
prethodni Zakon, tako i za poslodavce.
Dakle, odredbom ovog zakona predlaţe se da poslodavac, odnosno isplatilac
prihoda ima pravo na povraćaj više doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za
iznos prihoda koji je platio u svoje ime, a u korist osiguranika, tj. fiziĉkog lica na osnovicu
koja prelazi najviši godišnju osnovicu za kalendarsku godinu, tj. na ovaj iznos od 50.000
eura. Dosadašnje rješenje se odnosilo samo na fiziĉko lice koje je imalo pravo povraćaja
više plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Za sprovoĊenje ovog
zakona, takoĊe nijesu potrebna dodatna sredstva u budţetu, ali primjenom ovog zakona
ostvariće se ukupni pozitivni efekti u budţetu Crne Gore oko 3 000 000 eura. Iskoristio
bih da postavim jedno pitanje gospodinu ministru - šta je sa zahtjevima jednog broja
poslodavaca iz Crne Gore koji su se obratili prvostepenom organu Ministarstva finansija
za povraćaj viška isplaćenih doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje? U saznanju
sam da se jedan dio poslodavaca obratio Upravnom sudu gdje oĉekuje odreĊene
presude. MeĊu tim poslodavcima koji traţe povraćaj novĉanih sredstava nalaze se firme
Blu Lajn, Kroling , Inturs, Pošta Crne Gore, Telekom, Normal kompani, Telenor, Cijevna
komerc, Jugopetrol, Hipoalpeadria banka, Simens i drugi koji posluju u Crnoj Gori.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Da li ţelite da odgovorite na pitanja sada? Izvolite. Imate pravo na odgovor.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem predsjedavajući, da iskoristim priliku da odgovorim na konkretno
pitanje. Drugostepeni organ u Ministarstvu finansija je donio rješenja da nemaju pravo
na povraćaj te kompanije. Povraćaj su ostvarili pojedinci zato što se povraćaj na
preplaćeni dohodak, da tako kaţem, shodno postojećim Zakonu i regulativi odnosi na
pojedince, a ne na dio koji plaćaju kompanije. Ovo rješenje drugostepenog organa
Ministarstva finansija potvrdio je Upravni sud i time je okonĉana ta pravna dilema.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vam. To je bilo pitanje i odgovor. Nemamo dalje komentara.
Kolega Bakić sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Nebojša Medojević. Izvolite.
VESELIN BAKIĆ:
Uvaţeni potpredsjedniĉe, koleginice, kolege, poštovani graĊani, uvaţeni
gospodine ministre, gospoĊice Šćekić,
Teško je u pet minuta nešto znaĉajnije reći o izmjenama Zakona, kvalitetu
njihovom i obimu. Posebno je teško napraviti analizu mogućih efekata na smanjenje
regionalnih razlika i mogućih efekata na podsticanje privrednog razvoja u nedovoljno

azvijenim opštinama, pošto jeste jedna od glavnih intencija zakona da djeluje u tom
pravcu. Ali ću podsjetiti, posebno poštovane graĊane, da je Socijalistiĉka narodna partija
i njeni poslanici prilikom usvajanja najznaĉajnijih dokumenata koji definišu
makroekonomsku politiku drţave i razmatranje godišnjih izvještaja u kojima se sadrţane
najznaĉajnije aktivnosti drţavnih organa ukazivala na probleme velikih regionalnih
razlika u razvoju u pojedinim regionima i podruĉjima, neadekvatnu politiku Vlade u
rješavanju ovih programa i traţila dodatne instrumente makroekonomske politike u cilju
prevazilaţenja istih. Tako smo prilikom usvajanja Budţeta za 2012. godinu, o ĉemu je
govorio gospodin Damjanović, imali primjedbe i traţili reviziju poreskog sistema u pravcu
sveobuhvatnosti i praviĉnosti poreskog sistema, znaĉajniji rad draţavnih organa koji se
bave naplatom. Imali smo posebne primjedbe na koncipiranje kapitalnog budţeta kojim
je izuzetno malo sredstava predviĊeno za investicije na sjeveru koje su osnov
sveukupnog razvoja. Tako smo i prilikom razmatranja Izvještaja dobili drţavne pomoći
koja bi trebala da bude jedan od instrumenata o smanjenju razlika, ukazali na pogubnost
politike dodjele drţavne pomoći ili to da je on bio skoncentrisan na samo tri opštine,
dijeljen povlašćenim subjektima, a da ni jedan euro nije uloţen u regionalni razvoj. Isti
stav smo imali prilikom usvajanja Zakona o regionalnom razvoju, razmatranja Izvještaja
o strategiji regionalnog razvoja i tada su, podsjetiću vas kolege poslanici iz Socijalistiĉke
narodne partije sa sjevera podnijeli niz zakljuĉaka kojima su traţili, izmeĊu ostalog ovo
što danas radimo, traţili da Skupština obaveţe Vladu da tokom 2011. godine donese
ĉitav set novih zakona i postojećih zakona izvrši izmjene, kako bi se u potpunosti
implementirao ĉlan 19 Zakona o regionalnom razvoju koji podrazumijeva da se novim
instrumentima kao što su poreske olakšice, subvenije, dotacije, izdavanje garancija
podstakne regionalni razvoj sjevera. MeĊutim, tada nijesam shvaćen od poslanika iz
vladajuće koalicije, ti zakljuĉci nijesu usvojeni, pa danas sa velikim zakašnjenjem
raspravljamo o istima.
Kada se tiĉe poreza na dobit, reći ću da je to vrlo kratak zakon sa tri ĉlana, gdje
se svega dva ĉlana postojećeg zakona mijenjaju. Mislim da je on mogao biti
sveobuhvatniji i jasniji. Prije svega, zakonom nije definisano da li olakšice vaţe i za
nerezidente koji osnivaju privredna preduzeća ili poslovne jedinice na sjeveru. Mi iz
SNP-a mislimo da je i to trebalo definisati, da oni imaju pravo na olakšice, jer bismo tako
stvorili znaĉajno povoljniji ambijent za privlaĉenje stranih investicija kojih, naţalost,
nema u sjevernom regionu. TakoĊe, ovim izmjenama nijesu dati ni kriterijumi kako se
odreĊuju najmanje razvijene opštine, što moţe da donese zabunu prilikom primjene.
Prema tome, ako su oba zakona usaglašavana sa pravilima drţavne pomoći u
Evropskoj uniji i smjernicama o nacionalnim i regionalnim pomoćima za period 2007-
2013. godine, trebalo je koristiti kriterijume iz tih dokumenata sa odreĊivanjem
nerazvijenosti kao što su gustina naseljenosti ispod osam stanovnika po kilometru
kvadratnom, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika sa tih podruĉja da ne smije da
bude iznad 75% od prosjeka i da ukupan broj stanovništva sa tih podruĉja ne bude veći
od 42% ukupnog stanovništva zajednice. MeĊutim, ako to nije riješeno, ako nemamo
podatke, posebno o bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika, predlaţemo da se
koriste norme iz ĉlana 13 Zakona o regionalnom razvoju i da opštine po indeksu
razvijenosti koje su razvrstane u prve tri grupe mogu ostvariti ove olakšice.
Kada se govori o izmjenama i dopunama poreza na dohodak fiziĉkih lica,
podrţavam ono što je osnovni ĉlan 4 kojim se vrše dodatne olakšice jer on omogućava
više prostora za olakšice postojećeg ĉlana 32 koji je bio vezan za nabavku osnovnih
sredstava za osnovnu djelatnost i umanjenje poreske osnovice za 50%. TakoĊe
smatramo bitnim i znaĉajnim što je definisano slobodno zanimanje i djelatnosti slobodnih
119

120
zanimanja, ali ovim zakonom nije trebalo ukidati već postojeće olakšice, posebno ĉlana
32A kojim se poreskim obveznicama umanjivala poreska osnovica za novozaposlene na
neodreĊeno vrijeme na najmanje dvije godine. Trebalo je, ĉak, dodatnim instrumentima
drţavne politike podstaći zapošljavanje u sjevernom regionu. Prema tome, pošto mi
istiĉe vrijeme, na kraju ću reći da ćemo mi iz Socijalistiĉke narodne partije podrţati
izmjene prva dva zakona, ali ćemo tokom daljeg rada insistirati da se kroz izmjenu
postojećih zakona i donošenjem novih zakona definišu mnogi instrumenti
makroekonomske politike kojima će se podsticati razvoj u nedovoljno razvijenim
opštinama i smanjivati ove razlike koje su ogromne u Crnoj Gori. Hvala na paţnji.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Nebojša Medojević sada ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega Zoran
Vukĉević. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Nama je drago da po principu naknadne pameti Vlada prepoznaje potrebu da se
izmjenama poreske politike pokuša djelovati na neke anomalije koje su strukturne
prirode. Ovo su djelimiĉno rješenja koje je Pokret za promjene još u septembru 2009.
godine predloţio u ovom parlamentu i Vlada je uporno to odbijala. Naravno, postoji ĉitav
niz drugih mjera i u porezu na dobit i porezu na nepokretnosti koje treba prilagoditi
uslovima ekonomske recesije, ekonomske krize, ali ne ţelim da priĉam ovdje o
detaljima. Naprosto, politiku ove Vlade nemoguće je korigovati. Jednostavno vi uporno i
dosljedno slijedite jednu pogrešnu školu mišljenja, jedan koncept koji je svugdje izazvao
iste efekte, dakle ekonomsku recesiju, rast socijalne nejednakosti, korupciju, kriminal,
pad industrijske proizvodnje i jednostavno vam ne moţemo pomoći. Pokret za promjene
je odluĉio da ne djeluje amandmanski jer je nemoguće kozmetiĉki popravljati pogrešan
model. Uporno i dalje ne moţemo sa vama da se razumijemo šta su vam ciljevi, a šta su
vam sredstva ekonomske politike. Vidimo da vam je cilj ekonomske politike
makroekonomska stabilnost, budţetski balans, smanjeni budţetski deficit. MeĊutim, po
nama, to su samo instrumenti ekonomske politike.
Cilj mora da bude, gospodine ministre, puna zaposlenost, porast ţivotnog
standarda, porast industrijske proizvodnje, izvoz. MeĊutim, tu se razlikujemo. Vi ste
pripadnici ovog neoliberalnog koncepta, mi smo pripadnici jednog drugog razvojnog
koncepta koji ima ĉitav niz politiĉkih razvojnih mjera koje će u sa dejstvu sinergije dati
ono što svi ţelimo, otvaranje novih radnih mjesta na sjeveru, gospodine ministre. Ne
moţete oĉekivati otvaranje novih radnih mjesta ako drţava nema razvojni koncept, ako
nema aktivnu industrijsku politiku. Ovo su pasivne mjere. Vi mislite da ste sve napravili,
sve ste privatizovali, dali ste koncesije na šume, privatizovali ste Rudnik uglja,
Elektroprivredu, sve ste privatizovali i ĉekate da privatnici sami poĉnu da vode brigu o
graĊanima. Nemoguće je to. Koliko katastrofa treba da se desi da shvatite da je Crnoj
Gori potrebna velika promjena politike. Naţalost, za graĊane Crne Gore vi nijeste za to
sposobni, mislim da promijenite svoju politiku, ali graĊani treba da budu sposobni da vas
promijene, da doĊu ljudi koji znaju kako razviti Crnu Goru i kako implementirati jednu
drugu ekonomsku politiku, kako otvoriti nova radna mjesta, kako podstaći te ljude i
poreskim mjerama, kako koristiti budţet u razvojne svrhe. Mi nemamo mogućnost da
štampamo jeftini novac. Znaĉi, taj monetaristiĉki pristup nam je van dometa. Vidite koje
su kamate. Sada svi kukaju kako su kamate velike, kako kad postoji konkurencija, kako

kad funkcionišu na finansijskom trţištu svi mehanizmi za koje ste vi rekli da su dovoljni
da bi kamate bile niske, a vidite da nijesu dovoljne. Kako da pomognemo jednoj banci
koja od 600 miliona eura plasmana kredita, sada sve da naplati ne moţe 100 miliona da
naplati. Šta ćemo sa tom bankom, ona nam je kljuĉna banka u sektoru, preko nje se
prao novac ove crnogorske mafije, šta da radimo sada sa njom. Prema tome, mogao bih
nabrojati stotinu stvari zašto je ovaj koncept pogrešan i zašto je potrebna jedna
promjena politike.
Oĉekivali smo da ćete shvatiti da je ovakvim pasivnim mjerama ne moţemo da
napravimo ništa. Znaĉi, prvo nam je potreban diskontinuitet, da raskinemo kolonijalne
ugovore. Ako ste dali koncesije za šume nekom vašem tajkunu koji ne umije, šta da
radimo sada, šverc, koja siva ekonomija u šumskom prometu, recimo, oblovine i drveta.
To je šverc, to je kriminal. Koja siva ekonomija u prometu cigareta. To je kriminal. Vi
znate ko to radi, ali ne smijete to da uradite. Sada ćutimo i gledamo kako šleperi
prolaze, znamo ko uzima pare od toga, vi to ne registrujete. Pokazao sam vam na
malom testu kada uporedite potrošnju naplaćene akcize, znaĉi 50% trţišta cigareta vam
je šverc i znate ko to radi i šta. Ne moţete da se borite protiv toga. Crnoj Gori je
potrebna promjena politike, promjena vlasti. GraĊani moraju da znaju da ovdje sjede
ljudi koji znaju da vode Crnu Goru, koji bi znali da naprave bolju ekonomsku politiku, da
angaţuju sve resurse, prije svega kadrovske, razvojne, da napravimo razvojnu banku,
da napravimo mreţu razvojnih institucija, instituta koji će praviti razvojne programe,
ministre, koji će ljude nauĉiti gdje treba da proizvode, koji će istraţiti trţište, koji će
praviti zajedniĉki marketing, koji će osnovati klastere, pa će se naš sir, naše meso, naši
poljoprivredni proizvodi po jednim brendom prodavati širom svijeta, ali zato treba znanje
i treba politiĉka volja i treba spremnost da priznate da pogrešnu politiku vodite 20
godina. Nije to teško, vidite da ne moţete ništa da uradite.
Šta ćete sa kamatama? Kako sa ovolikim kamatama da pravite razvoj? Nema
nikakve šanse u ovakvom sistemskom ambijentu da uradite bilo šta osim da
konstatujete ono što Pokret za promjene, naţalost, konstatuje. Ako padne snijeg,
graĊani, sjedite kući. Ako su bande po Podgorici koje prebijaju ljude i izašli su u grad,
graĊani, svoju Ċecu drţite kući. Ako treba da ruski tajkuni naplate dug od Đukanovića i
Roćena od 300 miliona eura, platićemo svi iz budţetskih rezervi, plaćaćemo iz budţeta.
Prema tome, imamo jednu situaciju u kojoj oĉigledno u ovakvom politiĉkom ambijentu,
sa ovakvom ekonomskom politikom ne moţemo da ispunimo osnovne ciljeve
ekonomske politike, punu zaposlenost, otvaranje novih radnih mjesta, blagostanje
graĊana. Valjda za to treba da se borimo, a ne da nam budţet bude stabilan. Budţet
uopšte ne treba da bude, ne morate se plašiti budţetskog deficita, plašite se strukture
potrošnje. Zašto nemamo novac da uloţimo u kapitalne poslove? Znate li koji vic ovih
dana kruţi Crnom Gorom? Kaţe - znate li koliko ljudi radi u drţavnoj upravi, polovina
radi, polovina prima platu i ne radi ništa. Prema tome, zapošljavate vaše roĊake,
prijatelje, kumove, partijske, a para nema da podstaknemo proizvodnju. Nema da
podstaknemo tamo Ċe moţemo da imamo izvoz, tamo Ċe moţemo da otvorimo nova
radna mjesta. Zbog toga postoji jedan lijek, promjena vlasti. Nadam se da će graĊani
konaĉno shvatiti da odlaskom ove garniture moţe da im bude samo bolje, jedna poštena
struĉna vlast koja će znati da angaţuje naše resurse, koja će znati da angaţuje naše
struĉne ljude i preduzetnike, da se zaduţi ako treba, da podrţi kroz Razvojnu banku
osnivanje novih radnih mjesta. Sigurno će u vrlo kratkom roku pokazati vrlo konkretne
rezultate na planu ostvarivanja kljuĉnih ciljeva ekonomske politike.
121

122
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Ministar Katnić ţeli rijeĉ. Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala vam, predsjedavajući.
Ţelio bih da odgovorim i pojasnim ovaj dio koji se tiĉe ekonomije i struĉnih pitanja
poreske politike i da se u prvom redu ne sloţim sa konstatacijama koje ste iznijeli, a koje
se tiĉu cilja Vlade, jer ga ni sluĉajno ni namjerno nijeste dobro prezentovali. Cilj Vlade
jeste ubrzanje ekonomskog rasta i razvoja, a ne makroekonomska stabilnost. Puna
zaposlenost je bio cilj komunistiĉkih vlada i nije cilj nijedne demokratske ili trţišno
orijentisane ekonomije. Smanjenje nezaposlenosti jeste cilj, ali puna zaposlenost ne
postoji ni u jednoj drţavi.
Mislim da treba dosljedno da primjenjujemo koncept u dijelu fiskalne politike koji
smo zapoĉeli. Već sam brojkama rekao da on daje rezultate, i to jako dobre rezultate.
Rezultati su sljedeći. Sa najniţim poreskim stopama, što su ĉinjenice, to nije pitanje
mišljenja, ostvarujemo u dijelu perkapita i u dijelu brutodomaćih proizvoda najveće
poreske prihode od drţava regiona, i tu smo u nivou evropskog prosjeka. Mislim da je to
rezultat. TakoĊe, rezultate koje sam saopštio dok nijeste bili prisutni, a ţelim ponovo,
ako uvaţavate argumente, da vam to prezentujem. U 2005. godini sa većim porezima,
sa većim poreskim stopama ostvarili smo 571 milion ukupnih prihoda, u 2011.
1.143.000.000, u 2012. godini planiramo 1.200.000.000. Dakle, više nego dvostruko
smo ostvarili niţe poreze. To je rezultat konzistentne dobre poreske politike.
U dijelu akciza, ne kaţem da je savršeno. Prepoznali smo da su akcizni proizvodi
i u našem sistemu i u svim sistemima najviše podloţni pokušajima šverca, poreske
evazije, pokušajima da ne budu u sistemu, ali takoĊe i u tome je rezultat. U 2005.
ukupne akcize koje je budţet prihodovao iznosile su 65 miliona, a 2011. godine 143
miliona. Kada govorimo o oporezivanju duvanskih proizvoda, odnosno o prometu
duvanskih proizvoda, 2005. duvanski proizvodi 4,1 milion, 2011. godine 44 miliona.
Dakle, postoje konkretni rezultati, suoĉavamo se sa svim problemima, imamo posebne
mjere i to u fokusu naše politike kontrole akciznih proizvoda, i na tome radimo. U dijelu
ekonomske politike, to je ubrzanje ekonomskog razvoja kroz tri seta ekonomskih mjera.
Prvo, preduslov za ubrzanje ekonomskog razvoja jeste stabilnost, ukljuĉujući i
makroekonomsku. Ne moţete imati ubrzanje ekonomskog razvoja ako nemate
makroekonomsku stabilnost. To potvrĊuju i zemlje Evropske unije, Grĉka, Portugal,
Irska, danas Rumunija i MaĊarska. Te zemlje su vodile nekonzistentnu fiskalnu politiku,
mijenjale su poreze iz godine u godinu, pa su povećale stopu PDV-a na 27%, u Crnoj
Gori je 17. Mislim da je to dobro. Drugi set mjera jesu strukturne reforme u oblasti
obrazovanja, u oblasti trţišta rada, u oblasti socijalne politike, i na tome radimo. Treći
jeste unapreĊenje poslovnog ambijenta. TakoĊe, rezultati u dijelu meĊunarodnog ranga
Crne Gore, Svjetska banka koja nije nama naklonjena nego objektivan posmatraĉ
procesa je u odnosu na prije pet godina kada je Crna Gora bila 80 i neka danas smo 56.
Za deset mjesta smo popravili poziciju samo u jednoj godini, samo u ovoj godini. Po
indeksu ekonomskih sloboda, takoĊe smo deset mjesta popravili poziciju, sada smo 37.
u svijetu. Znaĉi, to su neki konkretni rezultati. Nije dovoljno, imamo potencijal da brţe
rastemo, kroz konzistentnu fiskalnu politiku i poresku politiku moţemo da ostvarimo taj
potencijal i moţemo da omogućimo postepeno unapreĊivanje ţivotnog standarda. Sve
što je obećanje da u kratkom roku moţemo da dostignemo i evropski prosjek, u kratkom

123
roku dvije, tri, pet godina, i da ubrzamo ili unaprijedimo ţivotni standard, dramatiĉno je.
To nije realno, to nije objektivno i to nije odgovorno. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Medojević ima rijeĉ.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine ministre, nastavljamo polemiku vi u vašem ideološkom kvadrantu, a ja
u mom ideološkom kvadrantu. Vi moţete da govorite o relativnim ciframa, ali mi
govorimo o tome da li društveni proizvod u Crnoj Gori raste, kakva je struktura
društvenog proizvoda, kakvi su potencijali Crne Gore i kakvi su efekti na socijalnu
strukturu graĊana. Šta mislite da ovi ljudi koji će vam doći pred Vladu da su bogati? Je li
cilj rast društvenog proizvoda ili blagostanje graĊana? GraĊanin ne moţe da bude
zadovoljan i socijalno zbrinut ako nije zaposlen. Cilj svih ekonomskih politika mora da
bude otvaranje radnih mjesta. Mi kaţemo ne radnih mjesta u kafićima, u picerijama, u
kladionicama, u sekjuritima, nego otvaranje radnih mjesta u proizvodnji.
Znate li kakav je dijagram industrijske proizvodnje, ministre, Crne Gore, kako smo
pali 1993. godine? Kao EKG ĉovjeka koji ĉeka smrt. Vi ste bili ista vlast 1993. godine,
nije bio Pokret za promjene nego ste vi bili vlast, EKG ĉovjeka pred smrt. Šta to znaĉi?
Da nemate industrijsku politiku, da nemate razvojnu politiku i da samo ĉekamo jednog
trenutka kada će i taj EKG da bude ravna linija. Vidite li da ne upravljate politikom cijena
Elektroprivrede, nego šta nego treba. Vaš predsjednik partije je obećao Italijanima
poskupljenje struje, a Rusima smanjenje struje. Vidite li vi u kojoj drţavi mi ţivimo?
Jednostavno tolika korupcija koja je zaposjela naše vitalne resurse.
Što ćete sa Solanom? Što ćete sa Ulcinjem? Što ćete sa Pljevljima? Hoćete li da
date rudno bogatstvo od pet milijardi eura za 25 miliona Italijanima, da bi se zaustavio
proces u Bariju, je li? Koja poreska politika moţe nama da pomogne ako se zadrţi
zarobljavanje drţave Crne Gore od strane jedne porodice? Mi moramo da riješimo
mnogo pitanja, a da ne govorimo o aktivnoj industrijskoj politici, da ne govorimo o tome
šta treba i koliko je teško otvoriti radno mjesto u proizvodnji. Zemlje kao što je
Njemaĉka, kao što su razvijene zemlje, one to odavno znaju. Danas imate rast izvoza u
svim segmentima koji znaĉe multiplikativne efekte za porast zarada i budţeta, spuštanje
kamata. Gospodine ministre, meni je drago da vi vjerujete u taj vaš model. Taj model
mora jednog dana doći do kraja. Ne moţe se prerasporeĊivati ono što smo naslijedili od
naših oĉeva, Ċedova i što nam je bog dao. Mora i ova generacija nešto da stvori, a ova
generacija, naţalost, pod vlašću Demokratske partije socijalista, uništila je i ono što su
naši oĉevi ostavili. Ostavićemo našim sinovima da ispravljaju greške koje smo mi
napravili.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Zoran Vukĉević sada ima rijeĉ, a neka se pripremi koleginica Maida
Bešlić. Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Katniću, pomoćnice ministra Šćekić,

Ovaj set zakona je, po mom mišljenju, usmjeren ka tome da se obezbijedi
podsticaj razvoju manje razvijenih regiona, prije svega poreskom politikom kojom bi
omogućio povećanje privredne djelatnosti i stimulisanje preduzetništva i što bi kao krajnji
cilj omogućilo da se kroz ukupnu investicionu aktivnost obezbijedi ono što je u ovom
trenutku najpotrebnije Crnoj Gori, a to je povećanje broja novih radnih mjesta. Izmjene
koje se odnose na porez na dobit i porez na dohodak fiziĉkih lica, imaju još jednu misiju.
To je da se kroz smanjenje poreza utiĉe na proširenje poreske osnove, što bi trebalo
kao krajnji cilj da ima i smanjenje sive ekonomije, što jeste jedan od uslova stvaranja
stabilnog sistemskog ambijenta za ukupni ekonomski razvoj. Mislim da su u tom pravcu
usmjerena i ova rješenja.
Ono što je kod mene izazvalo odreĊenu dilemu kada je u pitanju porez koji se
odnosi na dobit i odnosi se na preduzeća iz proizvodne djelatnosti, kada govorimo o
razvoju manje razvijenih opština, odnosno sjevernog regiona, moramo poći od bitne
pretpostavke, a to je da na sjeveru treba razvijati i turizam. Ĉini mi se da je turizam
privredna grana koja predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki razvoja, moţda ĉak i
bolje nego što je to primorje, s obzirom da na našim planinama vjerovatno se moţe
obavljati i u zimskom i u ljetnjem periodu. Tako da sa tog aspekta neophodno je moţda
razmisliti o uvoĊenju odreĊenih olakšica i za djelatnosti koje su vezane za turizam, kako
bi mogli da na taj naĉin dodatno stimulišemo tu privrednu granu koja je i te kako vaţna
za valorizaciju svih resursa sa kojima naš sjever raspolaţe.
Tim prije što u obrazloţenju ovih zakona se pozivamo na smjernice o
nacionalnim, regionalnim podrškama za 2007.godinu i 2013. godinu u skladu sa
Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju izmeĊu Evropske komisije i Crne Gore. U tom
dokumentu postoji jedna široka lepeza mogućnosti za podršku manje razvijenih regiona
koja nije samo sa aspekta obezbjeĊivanja poreske politike nego postoje razliĉiti
instrumenti i mehanizmi koji jesu definisani našom ekonomskom politikom i koji su
definisani regionalnom politikom. Tu, prije svega, mislim na razliĉite forme koje su
usmjerene ka tome obezbjeĊivanju u podizanju nivoa biznis znanja, uvoĊenja novih
instrumenata kao što su klasteri, biznis inkubatori itd., da ih sada sve ne nabrajam. Ali
ţelim da upozorim na to da nam i te mogućnosti daju da Vlada pokrene odreĊene
instrumente koji bi mogli da budu više u funkciji valorizacije naših resursa. Samo da
citiram jedan dio koji se odnosi na to da usmjeravajući se na probleme manje razvijenih
podruĉja nacionalne regionalne podrške podstiĉu privrednu, socijalnu, teritorijalnu
koheziju drţava ĉlanica i Evropske unije u cjelini. Zadatak je da se osigura pomoć u
razvoju najugroţenijih podruĉja podsticajem ulaganja i otvaranje novih radnih mjesta.
Postoji široka lepeza u dijelu koji se tiĉe podrške malim i srednjim preduzećima,
odnosno malim i srednjim preduzetnicima, ono što je vaţno to je podrška koja je prije
svega usmjerena ka tome da se obezbijedi i finansijska i nefinansijska podrška.
Ţelim da podsjetim da smo kada je u pitanju finansijska podrška kroz instrumente
podrške nedavno potpisanog ugovora sa Evropskim investicionim fondom i
Crnogorskom komercijalnom bankom obezbijedi 20 miliona eura. U toku su pregovori sa
Evropskom investicionom bankom za obezbjeĊivanje dodatnih 50 miliona, što bi trebalo
dodatno da bude impuls za preduzetnike, prije svega za nove preduzetnike. Ĉini mi se
da nije bilo dovoljno senzibiliteta da se obezbijedi finansijska podrška za nefinansijske
usluge, jer je izuzetno vaţno, pogotovo na sjeveru, prijeko je potrebno obezbijediti
podršku koja će omogućiti ljudima da formiraju preduzeće, da definišu svoju poslovnu
politiku, da utvrde svoju strategiju kad je u pitanju ovaj marketing, da im se obezbijedi
kompletna edukacija kada je u pitanju menadţmentom do voĊenja tog preduzeća. To je
izuzetno vaţno da se usmjeri i odreĊeni dio sredstava, jer nije dovoljno samo
124

125
obezbijediti samo finansijska sredstva, potrebno je obezbijediti prije svega znanje i
mentorski pristup kako bi što više preduzeća uspjelo, jer na taj naĉin mi obezbjeĊujemo i
podršku u smislu plaćanja i poreza. Najmanje sa dva aspekta je u interesu da taj
projekta uspije, a to je obezbjeĊivanje sigurnih radnih mjesta i sigurnog plaćanja poreza.
Ne samo sa finansijskog aspekta mora postojati i nefinansijska podrška. Mislim da smo
to dobro koncipirali kroz institucionalni okvir, ali mislim da Vlada mora imati više
senzibiliteta kada je u pitanju nefinansijska podrška. Mi ćemo tu predloţiti konkretne
mjere kako i na koji naĉin da se obezbijede dodatna finansijska sredstva, a da to ne
optereti Budţet, odnosno da to ne bude na teret Budţeta za ovu godinu. U tom pravcu,
ţao mi je što ministar nije tu, traţićemo njegovu podršku da nam se obezbijede
odgovarajuće odluke Vlade da bi mogli Direkciji za mala i srednja preduzeća omogućiti
finansijska sredstva koja bi bila usmjerena za manje razvijene opštine u ovom kontekstu
u kojem sam sada govorio.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Pošto pretpostavljam da predstavnik predlagaĉa nema komentar na izlaganje
kolege Vukĉevića, idemo dalje.
Koleginica Maida Bešlić sada ima rijeĉ, nakon nje kolega Dragoslav Šćekić.
Izvolite.
MAIDA BEŠLIĆ:
Predsjedniĉe, uvaţena Skupštino, gospoĊo Šćekić, poštovani graĊani,
Saglasno ĉlanu 73 Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju izmeĊu Evropske
unije i Crne Gore, Crna Gora se obavezala da će u cilju postizanja privrednog razvoja, a
naroĉito manje razvijenih opština, stvoriti uslove za ravnomjerniji regionalni razvoj i
unapreĊenje poslovnog sektora. U ostvarivanju tih ciljeva znaĉajan doprinos daje set
zakona iz oblasti poreza kojima se stimliše osnivanje malih i srednjih preduzeća, razvoj
i osnaţivanje preduzetništva i svakako nova zapošljavanja Smatram da izmjene i
dopune Zakona na dobit pravnih lica o porezu na promet na dohodak fiziĉkih lica upravo
idu u tom pravcu.
Predlogom zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih
lica uvode se poreske olakšice za rezidentna pravna lica, odnosno pravna lica koja su
osnovana ili imaju sjedište u Crnoj Gori, a i za nerezidentna pravna lica, pravna lica koja
nijesu osnovana u Crnoj Gori i nemaju sjedište stvarne uprave, ali svoje poslove
obavljaju preko poslovnih jedinica.
Dakle, ĉlanom 1 Predloga zakona novoosnovana pravna lica, i rezidentna i
nerezidentna, u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, a koja obavljaju proizvodnu
djelatnost, oslobaĊaju se plaćanje obraĉuna tokom poreza na dobit za prve tri godine, a
za narednih pet godina oslobaĊaju se u iznosu od 50%. Ova poreska olakšica za pravna
lica, zajedno sa drugim poreskim olakšicama kao što je umanjenje osnovice poreskog
obveznika kod ulaganja u osnovna sredstva za proizvodnju elektriĉne energije iz
obnovljivih resursa za 50% izvršenih ulaganja, stvaraju uslove za razvoj privrede,
nedovoljno razvijenih opština u Crnoj Gori i povoljniji ambijent za osnivanje novih
preduzeća.
Pravilnikom o korišćenju poreskih olakšica, po osnovu poreza na dobit pravnih
lica, neophodno je urediti naĉin korišćenja ovih poreskih olakšica. TakoĊe, smatram da i
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica ide u

126
tom pravcu i one olakšice koje on nudi, odnosno za novoosnovana privredna društva,
oslobaĊanje ovog poreza na dohodak viziĉkih lica za 100% za prve tri godine, odnosno
narednih pet godina za 50%.
Ono što mi nije bilo jasno kad je u pitanju izmjene Zakona o porezu jeste zbog
ĉega u ovu oblast nijesu obuhvaćena i pravna lica iz oblasti primarne poljoprivredne
proizvodnje. Prosto me interesovalo, s obzirom na poloţaj Pljevalja i potencijali Pljevalja
koji imaju. Tokom rasprave sam shvatila da se taj dio olakšica definisan drugim
zakonskim mjerama koje je utvrdila drţava Crna Gora.
Kad je u pitanju Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima
za socijalno osiguranje, smatram da je on u funkciji ovih ciljeva koje sam maloprije
pomenula. Smatram da i uvoĊenje najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa i za
osiguranje od nezaposlenosti u onom iznosu kako se utvrĊuje Predlogom zakona,
doprinos. Prosto mislim da će ove izmjene Zakona i povećanje utvrĊivanja najviše
godišnje stope za doprinose omogućiti provlaĉenje novih osiguranika. TakoĊe, smatram
da je dobro što se izmjenama Zakona pruţaju mogućnosti da i poslodavac, pored
fiziĉkog lica, ima pravo na povraćaj više uplaćenih doprinosa, kao i što fiziĉko lice ima
pravo i na povraćaj više uplaćenog doprinosa u sluĉaju nezaposlenosti.
Ono što moram da podsjetim jeste da su Zakonom o regionalnom razvoju
utvrĊene odreĊene ….mjere, izmeĊu ostalih, i izmjena u oblasti poreskog sistema kao i
druge podsticajne mjere koje su definisane ĉlanom 17 i 19 Zakona o regionalnom
razvoju. Smatram da je sada obaveza lokalnih uprava da one koje su donijele strateške
planove prosto ih i usklade sa strateškim planom Crne Gore koji je na snazi od
2014.godine. A one lokalne uprave koje to nijesu uradile da to ĉim prije urade, jer su to
planovi koji će, zahvaljujući onim predlozima zakona koje je ovaj Parlament usvojio a
koji se odnose na plansku i prostornu dokumentaciju, koji se odnose na skraćenje
procedure kod izdavanja odobrenja za gradnju tako stvoriti uslove za razvoj
preduzetništva i samim tim za novo zapošljavanje na prostorima drţave Crne Gore.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Sada molim da uzme rijeĉ kolega Dragoslav Šćekić i nakon njega kolega Nikola
Gegaj kao posljednji prijavljeni uĉesnik za raspravu povodom ove taĉke dnevnog reda.
Izvolite, kolega Šćekiću.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovani graĊani uvaţena pomoćnice ministra, kolege poslanici,
Danas su na dnevnom redu iako ovako na izgled male promjene tri poreska
zakona, ali su u pitanju vrlo znaĉajne promjene.
Socijalistiĉka narodna partija je uvijek sugerisala da je Crnoj Gori potreban
kvalitetan poreski sistem i da se mora mnogo kvalitetnije sprovoditi poreska politika.
Vidjeli smo do sada kakav je bio poreski sistem, a i vidjeli smo kako se i odvijala i
sprovodila poreska politika. Ima tu mnogo nelogiĉnosti koje je danas i gospodin ministar
iznio o kojima ću ja reći, a evo kratko ću se osvrnuti na zakone, odnosno Predloge
izmjena i dopuna Zakona koji su na dnevnom redu.
Prije svega, ono što se odnosi na Zakon o porezu na dobit, mi svakako
podrţavamo sve one olakšice koje se tiĉu pomoći proizvodnje, razvoju nerazvijenih
podruĉja, stimulaciji otvaranju novih radnih mjesta. Ali, ipak ne moţemo podrţati ono što

127
se tiĉe novog nameta doprinosa, ne moţemo naplatiti, odnosno hoće drţava da
oslobodi graĊane poreske obveznike onoga ĉega nema, a pri tom da im nametne ono
što je obavezno, doprinosi su obavezni.
Ja vas pitam, s obzirom da je sada 15.000 blokiranih preduzeća da je 380
miliona duga, da je sjever nerazvijen, kako mi moţemo u ovom momentu oĉekivati
dobiti, jer dobiti nema. Ja ovdje ne vidim finansijsku procjenu kolika su to sredstva s
kojima ćemo pomoći ili uskratiti Budţet Vlade, a pomoći poreske obveznike, a vidimo da
je procjena finansijskog prihoda od doprinos tri miliona. Volio bih da vidim te vaše
procjene. Ono što se tiĉe poslovnog ambijenta a vezano je za sami ovaj zakon, ja se
pitam da li, i ono što je kolega ministar rekao, lokalne samouprave treba da budu
partneri Ministarstvu na ovom putu oslobaĊanja i stvaranja boljeg poslovnog ambijenta.
Ja mislim da nijesu, a imam dosta tih primjera koji pokazuju da je tako. Dosta onih stvari
koje ĉinovnici, nefunkcionalna lokalna administracija ne moţe da shvati da su u stvari
oni servis graĊana. Servis graĊana u onim okvirima koje Zakon dozvoljava. Prošlo je
ono vrijeme kada se morao ĉinovnik vući za rukav za neke opšte i jednostavne stvari, a
koje su mu duţne da obavi poslom i mjestom koje pokriva.
Ono što se tiĉe poreskih zakona i kvalitetne poreske politike, moramo shvatiti da
se poreski obveznici moraju zaštiti od nelojalne konkurencije i svih onih koji ubiraju
prihode a ne oporezuju se.
Ja bih ovdje pitao, s obzirom da nijeste precizirali koja su to nerazvijena podruĉja
zašto ih nijeste precizirali da znamo koja su to nerazvijena podruĉja i ko su ti koji će biti
osloboĊeni ovog poreza i imati ove olakšice?
TakoĊe bih pitao da li ćete napokon, na fonu onoga što smo već pomenuli,
preduzeti odreĊene mjere prema lokalnim samoupravama da kvalitetno sprovode Zakon
o uklanjanju biznis barijera.
I na kraju ću, gospodine potpredsjedniĉe, zamoliti za 30 sekundi pola minuta da
predloţim nešto što je znaĉajno, što shvatam i cijenim da ćete i vi sami podrţati, ibez
obzira što se nijesam konsultovao da kolegama poslanicima iz Kluba, htio bih nešto u
ime svih poslanika da predloţim da s obzirom u kakvoj se situaciji nalazi sjever Crne
Gore, s obzirom u kakvoj situaciji se nalaze graĊani sjevera Crne Gore zadešeni ovim
nevremenom, da mi kao poslanici i svi oni drţavni sluţbenici i predstavnici Vlade
uplatimo pomoć u visini minimalne zarade, to je 150 eura kako bi pomogli svim tim
graĊanima koji se nalaze u sada nezavidnoj situaciji i na neki naĉin pomognemo sanaciji
svih tih šteta koje su nastale.
Nadam se da će svi poslanici i ostali drţavni funkcioneri to prihvatiti i uraditi, a
Klub, opet kaţem bez konsultacija Socijalistiĉke narodne partije, već sjutra će uplatiti
ova sredstva.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Na posljednjem Kolegijumu mi smo u principu već donijeli odluku o novĉanoj pomoći
prema sjeveru koje je u ĉitavoj ovoj situaciji najugroţenije, ali ćemo na sljedećoj sjednici
Kolegijuma donijeti odluku i o nominalnom iznosu u kom će ta pomoć biti. Dakle,
razmatrali smo tu problematiku. Stav je svih poslaniĉkih klubova da pomoć treba da
uslijedi a o samom nominalnom iznosu odluĉićemo na sljedećem Kolegijumu.
Idemo dalje, komentar predstavnik predlagaĉa. Izvolite.
BILJANA ŠĆEKIĆ:

128
Zahvaljujem.
Prvo, poreske olakšice nijesu novina u našem poreskom sistemu. One su
postojale i do sada, a kroz ova rješenja pokušavamo da ih dodatno unaprijedimo i da
vidimo šta ne funkcioniše i zato smo i ukinuli olakšice po osnovu isplaćenih bruto zarada
za novozaposlene radnike, kada su u pitanju preduzetnici, jer je na nivou godine 2010.
iskorišćenost bila samo 4.800 eura. Znaĉi, samo je pet preduzetnika iskoristilo to pravo.
Prosto takve stvari brišemo iz sistema, jer su pojedinaĉni sluĉajevi u pitanju i ne daju
rezultate. Zbog toga smo dodatno analizirali kako funkcionišu olakšice i dali novi
predlog, imajući u vidu da moramo da izjednaĉimo pravna lica i fiziĉka lica i dali rješenje
koje je u skladu sa svim onim što su bile naše obaveze.
U odnosu na to koje opštine imaju pravo do sada je postojao pravilnik o
korišćenju prava na olakšice po osnovu poreza na dobit pravnih lica i uglavnom su to
bile opštine njih 12 koje koriste sredstva iz egalizacije, kada se usvoji ovaj zakon, mi
ćemo dodatno revidirati taj pravilnik ,imajući u vidu i odreĊene propise koje je donijelo
Ministarstvo ekonomije, kako bi se utvrdio indeks razvijenosti pojedinih opština.
I u odnosu na pitanje šta ćemo uraditi, odnosno zašto nešto ne uradimo da
natjeramo opštine da unapreĊuju poslovni ambijent, vi znate opštine i po Ustavu i po
Zakonu o lokalnoj samoupravi autonomne i da one same trebaju da prepoznaju interes
da unapreĊuju lokalni ambijent i privlaĉe nove investicije. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Izvolite sada, kolega Šćekiću.
DRAGOSLAV ŠĆEKIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Mislim da ne moţemo opštine vezati za egalizacioni fond, jer neke mogu da
ispadnu iz okvira pomoći iz egalizacionog fonda, a da su i dalje nerazvijene. Pluţine su
primjer. Ono što je nelogiĉno, a što sam prije napomenuo, nijesam iskoristio u diskusiji,
je da je gospodin ministar rekao da sada duplo više naplaćujemo porez na dobit nego
unazad dvije godine ili kada je bio finansijski bum, odnosno bum investicija. To je
nelogiĉno. Kako je moguće sada da više naplaćujemo nego u doba finansijskog,
odnosno investicionog buma kada su bili milioni priliva? Mislim da to nije neki uspjeh.
Druga stvar, gospodine potpredsjedniĉe, nezavisno od inicijativa koje je
Kolegijum pokrenuo ţelim da mi pojedinaĉno kao poslanici ovo uplatimo uz taj iznos.
Naravno, ovo nije obavezno. Svako ima svoje pravo i posebno mislim uz poslanike na
drţavne funkcionere i predstavnike Vlade. Nezavisno od inicijative sa Kolegijuma. Hvala
puno.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Naravno, to što ste Vi rekli morate shvatiti kao apel. To ne moţe da obavezuje
nikoga, to je apel koji je, ponavljam, siguran sam za najveći broj ljudi ili za sve ovdje
apsolutno prihvatljiv. Podsjetićemo se, kod nekih nedavnih elementarnih nepogoda
drugog tipa smo takoĊe koliko smo mogli pritekli u pomoć i upravo je ta pomoć
koncipirana od zarada poslanika. Dakle, ne iz fonda Skupštine, nego od zarada svih
poslanika koji su, sad se više ne sjećam u kom iznosu, ravnopravno podijelili, uslovno
reĉeno, taj teret obaveze koji je Skupština imala da podijeli, tako da oĉekujem da će to
tako biti i ovoga puta. Liĉno mislim da svi mi ovdje u ovoj sali kada govorimo o pomoći
Skupštine manje mislimo na pomoć iz nekog fonda, budţeta Skupštine, nego na našu

129
liĉnu participaciju u svemu tome što Skupština treba da uradi. Sad govorim o Skupštini,
jer govorimo o nama ovdje, a vjerujem da bi naš primjer slijedili i drugi drţavni organi.
Zahvaljujem.
Kolega Nikola Gegaj sada ima rijeĉ. Izvolite. Koliko znam, ovo je Vaše prvo
obraćanje u Parlamentu.
NIKOLA GEGAJ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovana pomoćnice ministra gospoĊice Šćekić,
koleginice i kolege poslanici,
Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak pravnih
lica ima za cilj oslobaĊanje od plaćanja poreza na dobit pravnih lica, da podstakne
otvaranje novih radnih mjesta i neminovno je stimulisanje velikih investicija u privredno
nedovoljno razvijenim opštinama u Crnoj Gori. A pošto ja dolazim iz jedne nedovoljno
razvijene gradske opštine Tuzi, onda imam i veću obavezu da podrţavam svaki zakon
koji ide u prilog razvoju, ne samo Tuzi već i drugih manje razvijenih podruĉja u Crnoj
Gori. I ovaj zakon kao i svi ostali je usaglašen sa standardima Evropske unije, odnosno
kriterijumima iz ĉlana 73, taĉke 7 Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju izmeĊu
evropskih zajednica i njihovih drţava, sa jedne strane, i drţave Crne Gore, sa druge
strane. Siguran sam da ove izmjene će uticati za privlaĉenje velikih investicija na manje
razvijenim podruĉjima. Mi ćemo ovim zakonom stimulisati nezaposlena lica koja bi uz
navedene olakšice mogli da pomognu i sebi i porodici i društvu u cjelini. Vjerovatno ovim
olakšicama imaćemo ne male benefite, ne samo investitore, već ĉitavo stanovništvo.
Otvoriće se nova radna mjesta i zaposliće se dio nezaposlenih lica kojih naţalost ima
podosta.
Dakle, pošto dolazim iz Malesije, odnosno gradske opštine Tuzi, vjerovatno će
me farmeri ili poljoprivredni proizvoĊaĉi pitati ono što je i sam kolega Nimanbegu otvorio
to pitanje, zašto u navedene poreske olakšice nije obuhvaćena poljoprivredna
djelatnost, odnosno poljoprivredni proizvoĊaĉi kojom se u Malesiji bavi oko 80%
stanovništva i koja je strateška djelatnost ili grana. Obaviješten sam od strane
Ministarstva finansija da nije obuhvaćena poljoprivreda zbog toga što bi bilo u
suprotnosti sa pravilima koji se vezuju za drţavnu pomoć. Inaĉe, Ministarstvo
poljoprivrede već niz godina i dok je bio ministar Simović i danas Tarzan Milošević na
razne naĉine stimuliše poljoprivredne proizvoĊaĉe, odnosno farmere putem povratnih i
nepovratnih sredstava, kredita, subvencija i na druge naĉine.
Dakle, ovim zakonskim rješenjima ne mijenja se fiskalna politika i ne stvaraju se
poreska opterećenja. TakoĊe, Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak fiziĉkih lica predlaţu se poreske olakšice za preduzetnike koji otpoĉnu
obavljanje proizvodne djelatnosti u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, tako da
su za prve tri godine poslovanja osloboĊeni od oporezivanja, a narednih pet godina
plaćaju porez u iznosu od 50% od poreske obaveze. Dajem sebi za pravo da naglasim
da su ovo kvalitetna rješenja i da ovim prijedlozima pravimo dodatne korake naprijed.
Toliko i hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Zakljuĉujem raspravu povodom ove taĉke dnevnog reda.
Pitam predstavnika predlagaĉa ţeli li da iskoristi pravo na završnu rijeĉ sada, ili
moţe kada bude rasprava u pojedinostima. Tada.
Zahvaljujem.

130
Dakle, konstatujem da je pretres završen, a o ovim taĉkama dnevnog reda o
kojima smo vodili objedinjeni pretres izjasnićemo se naknadno zajedno sa ostalim
taĉkama.
Idemo dalje. Dolazimo do taĉke dnevnog reda Predlog zakona o izmjenama i
dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovlašćeni predstavnici Vlade su ministar zdravlja Miodrag Radunović i pomoćnica
ministra Gorica Savović.
Da li su predstavnici Vlade došli, da li su u zgradi Parlamenta? Tu su. Moţemo
poĉeti.
Zahvaljujem.
Izvjestioci Odbora su Emilo Labudović, u ime Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo i Branka Tanasijević, u ime Odbora za zdravstvo rad i socijalno staranje.
Otvaram pretres i pitam prvo predstavnika Vlade ţeli li da da dopunsko
obrazloţenje, uvodno izlaganje. Ţeli.
Rijeĉ ima ministar Radunović.
Izvolite.
MIODRAG RADUNOVIĆ:
Poštovani predsjedavajući, uvaţene poslanice i poslanici,
Donošenjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju
2004. godine, te reformom sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja
otpoĉelo se sa uspostavljanjem evropskog modela obaveznog zdravstvenog osiguranja
kao znaĉajnog segmenta Ustavom zagarantovanih prava iz oblasti socijalne zaštite.
Model obaveznog zdravstvenog osiguranja je koncipiran na osnovu pozitivnih iskustava
srednjeevropskih drţava, kao i drţava u tranziciji koje su već izvršile reforme sistema
zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. MeĊutim, posljednjih godina u drţavama
Evropske unije ĉesto se pristupa promjenama ĉiji je cilj uspostavljanje odgovarajućih
mehanizama za postizanje veće ekonomske i finansijske odrţivosti u uslovima
narastajućih troškova u zdravstvu. Na rast troškova utiĉe ubrzan razvoj medicinskih
farmaceutskih i informatiĉkih tehnologija i sve veći jaz izmeĊu onoga što takav razvoj
moţe da ponudi pacijentima i ograniĉenih raspoloţivih sredstava javnih zdravstvenih
ustanova.
TakoĊe, sve starije stanovništvo mijenja zdravstvenu patologiju koja se
manifestuje u hroniĉnim bolestima uz dugotrajno lijeĉenje, te sa demografskim
promjenama u vidu sve manjeg nataliteta i to je radno aktivnog stanovništva,
predstavljaju stalan izazov u realizaciji praviĉnosti i jednakosti u ostvarivanju prava kod
lijeĉenja svih pacijenata u javno-zdravstvenim sistemima namećući potrebu briţljivog
doraĊivanja sistema kako bi se uspostavili mehanizmi za finansijsku odrţivost, a zaštitile
socijalne vrijednosti javnih sistema kao što su solidarnost, socijalna praviĉnost i
univerzalan pristup pravima iz zdravstvene zaštite. Ni Crna Gora nije pošteĊena
navedenih izazova i u dosadašnjoj primjeni Zakona o zdravstvenom osiguranju uoĉena
je potreba pristupa odreĊenim izmjenama i dopunama kako bi se doprinijelo finansijskoj
odrţivosti sistema zdravstvenog osiguranja i time poboljšao sistem zdravstvene zaštite
graĊana. Odrţivost sistema zdravstva u Crnoj Gori doprinijeće izmjene u zakonu u
smislu uvoĊenja dopunskog zdravstvenog osiguranja kao oblika dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja koji ima za cilj da se, osim doprinosa koji su izvorna sredstva
finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja, pridobiju i privatna sredstva
neposredno osiguravajućih lica.

131
Nakon odrţane javne rasprave povodom Nacrta zakona pripremljen je predlog
koji ne sadrţi suštinski drugaĉija rješenja, a korekcije koje su napravljene doprinose
preciznosti rješenja u dijelu sprovoĊenja dopunskog osiguranja od strane fonda i
osiguravajućih društava. U tom smislu znaĉajna promjena je priznavanje prava na
prevenciju bolesti usta i zuba studentima do 26-te godine, licima oboljelim od epilepsije ,
multipleskleroze, mišićne distrofije, cerebralne paralize, paraplegije i kvadriplegije,
mentalno oboljelih lica i lica ometenih u razvoju slijepih i gluvonijemih lica.
Kroz rad Odbora za zdravstvo rješenja predloga su poboljšana prepoznavanjem
potreba lica sa odreĊenim tjelesnim nedostacima, pa su potpunom zdravstvenom
zaštitom obuhvaćena i lica sa uroĊenim nedostatkom donjih i gornjih ekstremiteta i lica
sa tjelesnim nedostatkom od najmanje 70% u smislu posebnih propisa. Dopunsko
zdravstveno osiguranje je dopuna obaveznom zdravstvenom osiguranju i mogu ga
koristiti samo lica osigurana u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Predlogom se
ukida participacija, kao vid uĉešća osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite
zamjenjujući se doplatom, odnosno premijom osiguranja kao stabilnijim izvorom
sredstava koji će postepeno dovesti do finansijske odrţivosti, a i pogodnije za
osiguranika. U cilju preciziranja usluga koje osiguranici u cjelini ostvaruju na teret
sredstava fonda i usluga za koje se uvodi doplata, predlogom ovog zakona su pobrojana
prava, odnosno zdravstvene usluge za koje je u cjelini obezbijeĊeno plaćanje iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja, zdravstvene usluge za koje nijesu obezbijeĊena
sredstva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i usluge za koje osigurana lica
plaćaju dopunsko osiguranje. Taksativno su nabrojane zdravstvene usluge za koje je
plaćanje obezbijeĊeno iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u odreĊenom
procentu.
Obavezno zdravstveno osiguranje za te usluge uĉestvuje 80% od cijene
standardne usluge, a razliku do pune cijene plaća osigurano lice prilikom korišćenja
zdravstvene zaštite ili se za doplatu dopunski osigurava. U skladu sa naĉelom
solidarnosti i socijalne sigurnosti ovim predlogom utvrĊene su grupe osiguranih lica koje
su osloboĊene bilo kakve doplate. TakoĊe, precizirane su i odreĊene bolesti u kojima
se posebno vodi raĉuna pri odreĊivanju obima prava i standarda zdravstvene zaštite.
Primjena odredaba o dopunskom osiguranju obezbjeĊuje veću sigurnost osiguranih lica,
zabranu njihove negativne selekcije na osnovu godina starosti, pola, stanja bolesti,
odnosno obezbjeĊuje jednaka prava u sklapanju ugovora o dopunskom .../Prekid/ ... ova
promjena je neophodna zbog pojava u praksi, da se svojstvo osiguranog lica stiĉe onog
trenutka kada se ukaţe potreba za zdravstvenom zaštitom urušavajući principe
solidarnosti, uzajamnosti na kojem poĉiva sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pruţanje zdravstvene zaštite se ovim ne dovodi u pitanje, jer i neosigurana lica imaju
pravo na hitnu medicinsku pomoć, lijeĉenje profesionalnih bolesti i povreda na radu, a i
ĉlanovi njihovih porodica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu do navršenih 18 godina.
Predloţeno je da pravo na naknadu zarade za vrijeme privremene sprijeĉenosti
za rad ostvaruju naši graĊani zaposleni kod stranih meĊunarodnih organizacija,
diplomatskih i konzularnih predstavništava i stranih pravnih i fiziĉkih lica u Crnoj Gori,
kao i zaposlena lica koja su od strane privrednih i drugih pravnih lica upućena na rad u
inostranstvo. Izvršene su promjene u definisanju osnova za naknadu zarade za vrijeme
privremene sprijeĉenosti za rad, tako da se pod zaradom podrazumijeva osnovna
zarada uvećana po osnovu vremena provedenog na radu za svaku zapoĉetu godinu
radnog staţa koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 mjeseci koji prethode mjesecu u
kome je nastupila privremena sprijeĉenost za rad. PredviĊeno je da naknada zarade u
tom sluĉaju ne moţe biti veća od prosjeĉne zarade zaposlenih u Crnoj Gori u prethodnoj

132
godini po podacima Monstata, osim za vrijeme privremene spijeĉenosti za rad u
sluĉajevima propisanim ovim zakonom kada se isplaćuje u visini 100% od osnova.
Zakonom su razraĊeni i uslovi za sprovoĊenje dopunskog osiguranja od strane
fonda i društva za osiguranje i kako bi se postigla veća sigurnost osiguranih lica
odredbama predloga onemogućava se negativna selekcija po osnovu godina starosti,
pola, stanja bolesti, obezbjeĊujući jednake uslove za sklapanje ugovora sa svim
osiguranim licima. Konceptom dopunskog osiguranja obezbjeĊuje se veća sigurnost
osiguranih lica, zabrana njihove negativne selekcije, odnosno jednaka prava za
sklapanje ugovora o osiguranju za sva osigurana lica. I najzad, predlogom zakona nije
smanjen obim prava, naprotiv, izvršena su proširenja kao što su tri pokušaja vantjelesne
oplodnje, besplatno, promjena pola iz medicinskih razloga, fizio-terapija u kućnim
uslovima. Povećana je starosna granica za stomatološku zaštitu, a sve uz oslobaĊanje
velikog broja osiguranika bilo kakvih plaćanja ĉime je postignut balans izmeĊu oĉuvanja
socijalnih vrijednosti sistema i finansijske odrţivosti. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Pitam predstavnike odbora da li ţele rijeĉ?
Dobili smo detaljan izvještaj pa pretpostavljam da nije potrebno dopunsko
informisanje plenuma. Zahvaljujem.
Vidim da ima prijavljenih za komentare u odnosu na uvodno izlaganje.
U ime Kluba Socijalistiĉke narodne partije, kolega Gošović, komentar. Izvolite.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Gospodine ministre, Fond zdravstva ima zakonsko ovlašćenje da zahtijeva od
organa uprave nadleţnog za poslove javnih prihoda podatke o naplaćenim doprinosima.
Od stepena naplate tih doprinosa zavisi i finansijska stabilnost Fonda za zdravstveno
osiguranje. Naplata doprinosa od neposrednog je uticaja i na donošenje zakona kojeg
danas razmatramo, odnosno utvrĊivanja dodatnih obaveza za graĊane po osnovu
dopunskog zdravstvenog osiguranja. S tim u vezi, moţete li nam saopštiti koliki je udio
uplaćenih doprinosa u budţet fonda u prošloj godini? Koliki je procenat naplate tih
doprinosa? Koji su to poslodavci sa većim brojem uposlenih, dakle, oni ponajveći koji ne
uplaćuju doprinose? Koga je sve Vlada oslobodila obaveze plaćanja ovih doprinosa i
koje mjere, što je svakako najvaţnije, nadleţni drţavni organi preduzimaju radi naplate
doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje?
TakoĊe, portparol Vašeg Ministarstva, posredstvom dnevnog lista Pobjeda, 16.
januara ove godine upoznao je javnost da će takoĊe tih, kako kaţete, 3,5 eura pokriti
recimo i hirurške intervencije, kao što su transplatacija bubrega, koje koštaju više od 65
hiljada, srca koje košta više od 120 hiljada, ili jetre preko 250 hiljada eura. Do sada je
Fond u lijeĉenju pacijenata kojima su trebale takve operacije participirao u visini od 15
hiljada eura, a ostalo je pacijent plaćao iz svojih sredstava. S tim u vezi zaista javnost
će svakako interesovati da li stvari zaista stoje ovako, i da li se sa uplatom dopunskog
zdravstvenog osiguranja obezbjeĊuje ostvarivanje ovog prava, kako je saopšteno
javnosti.
TakoĊe bi bilo znaĉajno, jer nijesam zapazio to u uvodnom izlaganju, da nam
date Vaše viĊenje koliko će na mjeseĉnom iznosu dopunsko zdravstveno osiguranje
iznositi i kolike prihode po tom osnovu oĉekuje Fond zdravstvenog osiguranja.
Zahvaljujem.

133
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Gospodine ministre, da li sada moţete da odgovorite? Znaĉi, suština komentara
na uvodno izlaganje. Ukoliko je moguće neposredni dijalog odmah odgovora, a ako nije
onda naravno moţete pribaviti ta ...
Izvolite.
MIODRAG RADUNOVIĆ:
Da pokušam odmah da odgovorim zbog ostalih uvaţenih kolega. Znaĉi, oko ovog
prvog pitanja koje ste postavili, stvarno nemam te podatke, moţete u vidu poslaniĉkog
pitanja da poĊete prema meni, to Vam mogu obezbijediti iz Ministarstva finansija i Fonda
zdravstvenog osiguranja, obzirom da je Fond od ove godine postao dio konsolidovanog
budţeta, takav dio kao trezorska jedinica, tako da Vam te podatke mogu dati. Koliki je
procenat ne znam, doprinosa sredstava obezbijeĊenih iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz doprinosa i ovo što ste kazali, te finansijske parametre nemam i ne mogu
vam dati puni odgovor , ali predlaţem da ga postavite meni kao poslaniĉko pitanje,
obezbijediću vam odgovor na prvoj sjednici koja bude po tom pitanju. Ono što je taĉno
do sada sve transplatacije koje su raĊene na prostorima eks Jugoslavije pacijenti koji su
išli da se transplatiraju dobijali su od Fonda za zdravstveno osiguranje 15.000 eura. Da
kaţem od momenta od kada sam ja došao za ministra zdravlja, rada i socijalnog
staranja prije pet godina, do tada je to bila suma od 7.000 eura, uglavnom sakupljalo
zajedniĉki, ili uţi kabinet Vlade ili odreĊena ministarstva , dakle, neko mora da skupi
120.000 ili 65.000 ili 250.000 da bi se spasio jedan ţivot ili transpatacija metoda
lijeĉenja. Sa uvoĊenjem ovog dobrovoljno dopunskog osiguranja, premijom o kojoj
govorimo, mi ţelimo da pacijent apsolutno više nema nikakvu obavezu da participira
novĉano u svom lijeĉenju. To je taĉno, kroz ĉlanove 16a, b i c, dato koje su to indikacije
gdje će to apsolutno biti pokriveno punim iznosom od 100%. Dakle, transplatacija srca,
najĉešće šaljemo u Austriju, cijena je 120.000 ili pak transplataciju jetre koja je
orijentacionalno košta oko 250.000 eura. To će sve finansirati Fond za zdravstveno
osiguranje. To je zamisao da upravo na principu solidarnosti, mi koji radimo omogućimo
mjeseĉno 3,50 eura, a time da pomognemo svima u Crnoj Gori koji su ugroţeni i kojima
treba zdravstvena zaštita . Dakle, mi smo ovdje ukinuli participaciju, 0,40 eura za recept,
0,30 za laboratorijski nalaz, 5,00 eura za nuklearnu, magnetnu ili za snimanje skenera
participacija, do sada što su uplaćivali pacijenti, se eliminiše, ona ne postoji, nego kroz
ovu premiju, odnosno ta 3,50 eura koje pacijent uplati biće zaštićen, odnosno imaće
kompletnu zdravstvenu zaštitu.
Pitanje koje ste postavili, treće, takoĊe ima odgovor. Dakle, naša je projekcija da
će ukupni prihodi od ove premije biti oko 10 miliona eura koji će se upravo slivati u Fond
zdravstvenog osiguranja za izmirivanje obaveza kao što je transplatacija, a to je samo
jedna od njih. Vi ste vidjeli, ja sam u uvodnom izlaganju kazao šta je to unaprijedjeno u
ovom Predlogu zakona.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Imamo komentar u ime Kluba Nove srpske demokratije, kolega Emilo Labudović.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.

134
Gospodine ministre, veoma je zanimljivo da je svaka reforma u koju ste ušli i
svaka izmjena i promjena temeljnih zakona išle zapravo u pravcu suţavanja i smanjenja
broja prava koja su imali osiguranici, naroĉito prema onom dijelu graĊana koji su bolesni
a to je najranjivijakategorija graĊana.
Nije tajna da su, ne samo Fond zdravstva, već i svi fondovi i svi sistemi drţavne
brige o njenim stanovnicima ĉesto ili gotovo standardno ne na ivici izdrţljivosti nego na
ivici odrţivosti, i nije tajna da su potrebna dodatna i iznova - iznova dodatna sredstva jer
su zdravstvene usluge sve skuplje, sve komplikovanije. Ali, takoĊe, nije tajna, gospodine
ministre, da i ona prava koja su proklamovana kao osnovnai besplatna ĉesto su
nedostupna velikom broju pacijenata. Da vas ne podsjećam kako smo od besplatnog
osnovnog školovanja došli do škola u kojima se sve plaća, da vam ne priĉam kakve je
sudbina vaša odluka i vaša naredba da pacijent koji u roku od mjesec dana ne moţe da
ostvari zdravstvenu uslugu u tercijarnom ili sekundarnom sistemu zdravstva, to moţe da
ostvari u nekoj od privatnih ustanova i da vam ne priĉam i da vas ne podsjećam na one
brojne primjere u kojima ste ĉak vi morali da intervenišete. Ovo na prvi pogled izgleda
vrlo pohvalno i ne izgleda skupo. 3,50 evra nijesu nešto što ne moţe da izdvoji ne samo
zaposleni, nego bilo koji graĊanin u ovoj drţavi. I to je na prvi pogledu za pohvalu, ali
kao tedencija nije dobro.
Gospodine ministre, vodi ka sve dubljem raslojavanju u ovom drutšvu. Na kraju
ovog puta vidim ono ĉega sam se jeţio gledajući nekada ameriĉke filmove i ĉitajući o
onim tzv. memorijalnim bolnicama i memorijalnim zdravstvenim ustanovama u kojima se
lijeĉe i koje brinu o onima koji su na ivici egzistencije i koji nemaju drugih prava i koji
nemaju drugih prihoda i o onim zdravstvenim ustanovama koje će biti privilegija samo za
odabrane. Kaţem, podrţaću ovo jer u ovom trenutku to znaĉi poboljšanje nivoa
zdravstvene usluge i ne košta mnogo, ali nikada to neću podrţati kao tedenciju jer vodi
daljem i sve dubljem raslojavanju i onako duboko raslojenog stanovnitšva u Crnoj Gori.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Ministar Radunović ţeli rijeĉ. Izvolite.
MIODRAG RADUNOVIĆ:
U sklopu reforme u mnogim evropskim zemljama, mnogo jaĉim i bogatijim nego
što je Crna Gora su krenuli ka smanjenju osnovnog paketa usluga. Dakle, uzmite
bogatije evropske zemlje. Mi ovdje nijesmo htjeli da idemo tim putem, jer nemamo
pravo. Pravo na zdravstvenu zaštitu je osnovno Ustavno pravo. Mi upravo u ţelji da
obezbijedimo kompletnu zdravstvenu zaštitu ušli smo u ovaj proces reforme
zdravstvenog osiguranja kroz dopunsko zdravstveno osiguranje. Zakon nije smanjio
obavezni paket nego ih je proširio ,i ţelim da proĉitam zbog javnost, besplatno je
prošireno na tri pokušaja vantjelesne oplodnje; promjena pola iz medicinskih razloga;
povećanje starosne granice za stomatologiju do 26 godine. Znate da je bio do 15
godina. Prvencija bolesti usta i zuba za vurijabilne kategorije , da ih ne nabrajam, za
osobe sa smetnjama u razvoju, fizioterapiju u kućnim uslovima, potpuna zaštita svih ovih
lica na sekundarnom i tercijarnom nivou. Zatim, dodali smo i amandman za lica sa
uroĊenim nedostatkom donjih, gornjih nedostataka i tjelesnim oštećenjem od najmanje
70%. Dakle, transplatacija nakon usvajanja ovog zakona 100% treba da bude predmet
Fonda zdravstvenog osiguranja. Sve ove izmjene imaju potpuno socijalnu dimenziju.
Upravo smo ţeljeli na bazi solidarnosti da mi koji radimo ponesemo teret da kroz 3 -

135
3,50 eura koji damo kao premiju za ovu polisu obezbijedimo zdravstvenu zaštitu i za one
koji to danas nijesu u mogućnosti.
Ovaj zakon j sigurno prihvatajući socijalnu dimenziju nije umanjio nijedno pravo.
Proširio je prava što se moţe vidjeti iz Zakona iz 2004. godine, prethodnog zakona i
Predlog ovog zakona, a moţete vidjeti i zakon evropskih zemalja gdje sigurno imate da
su pojedine zemlje posegle za smanjivanjem paketa usluga. Mi to nijesmo htjeli da
uradimo.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Na ovaj naĉin smo završili sa komentarima na uvodno izlaganje.
Krećemo u raspravu.
BRANKO RADULOVIĆ:
Ministre, nijeste bili do kraja iskreni. Nijeste rekli što je osnovni motiv ovakve
izmjene zakona. Bavite se posljedicama,i to selektivno, a ne o uzrocima. Da vam kaţem
što je osnovni uzrok. Osnovni uzrok je što je finansijski sistem puko, što je Budţet puko,
što na ovaj naĉin ćemo pribaviti negdje oko 10 miliona eura, da ćemo to staviti na ovu
stavku koja iznosi negdje oko 50-60 miliona eura, kada je u pitanju Fond za zdravstvo, i
to onamo gdje su materijalni troškovi i uslovi. Trebali ste da kaţete da u ovakvom
ekonomskom sistemu nijedan model zdravstvene zaštite ni od Bizmarkovog ni od
drugog niti socijalistiĉki, niti miješani su danas najviše u realnosti Evropske unije i
zemalja koje su u tranziciji i Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava ne moţe ostati.
Osnovna logika, osnovna matematika, seljaĉka, narodna je, ministre, da ne moţe
onaj nivo bruto društvenog proizvoda, posebno ako je 5-6% kao što je to danas u Crnoj
Gori, a u normalnim drţavama je to negdje oko 10%, a njihov bruto društveni proizvod je
20, 30 puta veći, sa ovolikim brojem obaveznika ne moţe izdrţati. Ni socijalno, niti
penzijsko, niti administraciju niti ništa. I zato ste trebali da kaţete kao ministar, da stavite
bijelu zastavu.
Ovo je istina ministre, no ćemo kasnije priĉati o diskusijama. Da ste ĉuli
prethodnog ministra, koji je ministar finansija od koga zavisi, ne, od vas ne zavisi koji je
nivo zdravstvene zaštite, od njega zavisi koji je nivo zdravstvene zaštite. Vi se bavite
posljedicama. Vi onu crkavicu koju ste dobili pokušavate da rasporedite. I sve teţe i sve
teţe, sve su vam ruke zavezane.
On kaţe danas jedan promašaj - nije nama cilj ekonomske politike potpuna
zaposlenost. Pa, crni druţe, što ti je cilj? Nema ekonomske politike danas u svijetu kojoj
to nije osnovni cilj. Tako da, ministre, ovo je 17% pokušaj povećanja ovih sredstava
ovdje.
I trošak, zato je ono što ste rekli da ćemo proširiti obavezu i taj paket. Ali koliko
će nas koštati taj paket? Neće ni million. Devet miliona će otići da bi se sanirao
budţetski deficit. Ne vrtite glavom tako ili ovako, ovo je istina, ministre, i to ću vam reći i
to svi zdravstveni radnici kaţu.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Gospodine ministre, izvolite.
MIODRAG RADUNOVIĆ:
Gospodine Raduloviću, mislim da sam uopšte iskren u ţivotu, pa moram vam
reći kao ministar i kao ljekar - ovo što sam kazao potpuno sam iskreno kazao.

136
Osvrćem se na vaš stav da sam neiskren, znaĉi potpuno sam iskren.
Ţelim da vam kaţem da od ukupnog budţeta drţave Crne Gore za zdravstvo se
izdvaja 168 miliona, to je negdje izmeĊu 11-12%, moţda pogriješim u jednom procentu,
što je otprilike prosjek srednje razvijenih zemalja Evropske unije. Dakle, negdje 11-12%.
Novca za zdravstvo bi trebalo još i to je potpuno jasno svima nama i svim
graĊanima. Ali, kroz ovo što smo sada radili, kroz reformu zdravstvenog osiguranja,
pokušavamo da obezbijedimo zdravstvenu zaštitu 100% plaćenu od strane drţave,
dakle besplatnu.
Moram odmah da vam opovrgnem, tih devet miliona o kojim govorite, da će
milion otići na paket usluga, devet miliona za finansiranje deficita budţeta. U Zakonu
vrlo jasno piše da su ova sredstva potpuno odvojena od sredstava koja će doprinosom
biti u Ministarstvu finansija, znaĉi odvojena od naših zarada, i ova sredstva će ciljano biti
usmjerena na ovaj paket usluga o kojem sam govorio.
Dakle, ne ide na pokrivanje deficita budţeta, nego ide na zdravstvenu zaštitu i
time postepeno pokušavamo da napravimo dugororĉnu finansijsku odrţivost sistema.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Sada idemo na neposredno u uĉešće u raspravi, ovo su bili komentari na uvodno
izlaganje.
Koleginica Branka Tanasijević ima rijeĉ, nakon nje kolega Neven Gošović.
Izvolite.
BRANKA TANASIJEVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici,
poštovani graĊani,
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju
izazvao je veliku paţnju medija, struĉne i laiĉke javnosti u Crnoj Gori. Otvorene su
odreĊene dileme i pitanja, tako da je skupštinska rasprava upravo prilika da se otklone
nedoumice i da se graĊani i na ovaj naĉin upoznaju sa novim rješenjima u oblasti
zdravstvenog osiguranja.
Suština predloga ovog zakona je da se kroz poštovanje principa solidarnosti,
praviĉnosti i jednakosti i poštovanje preporuka Lisabonske strategije na univerzalan
pristup pravima iz zdravstvene zaštite, pacijentima obezbijedi dostupnost na svim
nivoima i mogućnosti u lijeĉenju. Ovo naroĉito iz razloga što medicinske, farmaceutske i
informatiĉke tehnologije brzo napreduju, omogućavajući lijeĉenje na mnogo višem nivou
u odnosu na prethodni period.
Da bi se to postiglo, da bi se podigao nivo zaštite zdravlja graĊana i obezbijedila
finansijska odrţivost sistema, koja je osnovni uslov kvalitetne zdravstvene zaštite, jedna
od znaĉajnih novina u Predlogu zakona je uvoĊenje dopunskog zdravstvenog osiguranja
koje se zasniva na dobrovoljnoj osnovi i dopuna je obaveznog osiguranja.
Dopunsko osiguranje poĉiva na naĉelu da ĉlanovi zajednice solidarno daju
doprinos u pokrivanju troškova za sve one koji imaju potrebu za lijeĉenjem. Novine koje
nudi Predlog zakona odnose se na ĉlan 9, kojim se u vaţeći tekst zakona dodaju tri
nova ĉlana, 16a, 16b i 16c, a odnose se na lica kojima se zdravstvene usluge
obezbjeĊuju u punom iznosu ili 80% iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ĉlanom 16a je precizirano u kojim sluĉajevima i za koje zdravstvene usluge se
obezbjeĊuju sredstva u punom iznosu iz obaveznog zdravstvenog osigruranja. IzmeĊu

137
ostalog to su pregled i dijagnostika i lijeĉenje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pregled,
dijagnostika i lijeĉenje u sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstve zaštite, za sljedeća
stanja, bolesti i njihove komplikacije: ţena u toku trudnoće i poroĊaja, lica oboljelih od
HIV i zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, cistiĉne fibroze,
psihoze, epilepsije, multipleskleroze, mišićne distrofije, cerebralne paralize, paraplegije i
kvadriplegije, što odgovara odreĊenoj kategoriji koja se obraćala Odboru za zdravstvo,
rad i socijalno staranje, zatim hroniĉne bubreţne insuficijencije, reumatornog artritisa,
mentalno oboljelih lica i lica ometenih u razvoju, slijepih i gluvonijemih lica itd.
Zdravstvene usluge u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja obezbijeĊene su i za lica sa povredama na radu i profesionalnim povredama.
TakoĊe, sredstava iz obaveznog osiguranja su opredijeljena i za ljekove sa osnovne
liste ljekova, a ţelim da naglasim, ono što je pomenuo i ministar, i za treći pokušaj
invitro fertilizacije. Odboru za zdravstvo, rad i socijalno staranje više puta su se obraćali
oni koji nemaju mogućnosti da finansiraju treći pokušaj vještaĉke oplodnje. Mislim da su
oni kategorija koja sa najvećim nestrpljenjem ĉekaju da ovaj zakon bude usvojen. Pored
toga što ţelim da saopštim da im je omogućeno da iz sredstava obaveznog osiguranja
imaju pravo na treći pokušaj, kao neko ko je humanista po opredjeljenju, ţelim im da u
tome uspiju.
Ĉlanom 16 je precizirano u kojim sluĉajevima se iz sredstava obaveznog
osiguranja obezbjeĊuje plaćanje 80% od cijene zdravstvene usluge, dok se ĉlanom 16c
navodi kojim se osiguranim licima obezbjeĊuju sredstva u punom iznosu iz sredstava
obaveznog osiguranja. To su: borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata, ĉlanovi njihovih
porodica, korisnici prava na novĉanu naknadu materijalnog obezbjeĊenja, ţrtve kasetne
municije, osigurana lica starija od 65 godina, korisnici socijalno zaštitnih prava i ĉlanovi
njihovih porodica, primaoci najniţe penzije i ĉlanovi njihovih porodica, djeca i mladi do
26. godine ţivota, nezaposlena lica koja su na evidenciji nezaposlenih lica, davaoci tkiva
i organa, dobrovoljni davaoci krvi koji su krv dali najmanje 10 puta, itd.
Prema Predlogu ovog zakona oko 348 hiljada osiguranih graĊana ima pravo na
zdravstvene usluge koje se obezbjeĊuju u punom iznosu iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, odnosno oni su osloboĊeni plaćanja dopunskog osiguranja.
Dopunsko osiguranje kao dopuna obaveznog osiguranja odnosi se na radno sposobne,
zaposlene graĊane koji će poštujući princip solidarnosti i uzajamnosti, omogućiti ne
samo sebi nego i socijalno ugroţenim i drugim kategorijama kvalitetnu zdravstvenu
zaštitu.
UvoĊenjem dopunskog osiguranja, graĊani će biti osloboĊeni participacije i za
zdravstvene usluge koje su u velikom broju sluĉajeva veće od iznosa za dopunsko
osiguranje.
Predlogom zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju,
obezbijediće se funkcionalnost, finansijska stabilnost i odrţivost sistema zdravstvene
zaštite, a to je, naravno, ono što opredjeljuje Demokratsku partiju socijalista da glasa za
ovo zakonsko rješenje. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem, koleginice Tanasijević.
Kolega, moţemo, ali ako je neka prijeka potreba, imamo veoma mnogo
prijavljenih i sa jedne i sa druge strane. Izvolite, prijavili ste, ali molim vas u maksimalnoj
mogućoj mjeri da se uzdrţavamo komentara.
Izvolite, koleginice, imate rijeĉ.

138
NATAŠA VUKOVIĆ:
Koleginice, ne mogu se sloţiti sa Vama da je ovo neki korak naprijed. Po meni,
ovo je korak nazad za obezbjeĊivanje zdravstvene zaštite graĊana Crne Gore.
Do sada su graĊani Crne Gore, pacijenti, a mogući pacijenti smo svi mi, imali
obaveznu zdravstvenu zaštitu za sve vidove zdravstvenih usluga. Normalno, uz
odgovarajuću participaciju koja je zaista bila minimalna. Sad samo odreĊene usluge i
odreĊene kategorije graĊana imaju obaveznu, odnosno bolniĉko lijeĉenje, posebnu
dijagnostiku sekundarni i tercijalni nivo. Ja liĉno smatram da je ovaj zakon pokušaj
prebacivanja finansijskih, da kaţem nestašica, nespremnosti, neodrţivosti sistema na
teret graĊana. Zaista, svi smo mi uplaćivali i dalje uplaćujemo zdravstveno osiguranje.
Pogledajte svoje platne liste i vidite koliko uplaćujemo za zdravstveno osiguranje. Sad
nam se pod priĉom da dobijemo neko dopunsko zdravstveno osiguranje, priĉa da
dobijemo nešto novo. Mi ne dobijamo ništa, nego nam se oduzima i ono što smo do
sada imali. To je moje mišljenje, a u diskusiji ću obrazloţiti zbog ĉega to smatram.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Izvolite, koleginice Tanasijević.
BRANKA TANASIJEVIĆ:
Poštovana koleginice Vuković,
Ne bih se sloţila sa Vama da se ovim zakonom smanjuju prava korisnika
zdravstvenih usluga. Ono što je predviĊeno primarnom zdravstvenom zaštitom, to i dalje
ostaje kao obaveza.
Ono što bih ja rekla i kako ja vidim dopunsko osiguranje je da ono omogućava,
prvo, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, praćenje inovacija, nabavljanje odreĊenih ljekova,
savremene medicinske opreme, odnosno korišćenje savremenih metoda u lijeĉenju
pacijenata.
Dalje, ono omogućava i finansijsku odrţivost sistema. Dopunsko osiguranje se
odnosi na radno sposobne ljude, koji ipak na neki naĉin mogu izdvojiti 2,5 ili tri eura, na
taj naĉin pomaţući i sebi i drugima. Ja mislim da je humanizam jedna od mentalitetskih
odrednica u Crnoj Gori koju treba stalno podsticati. Mi treba da uĉimo da kad nešto
izdvajamo, ne izdvajamo samo za sebe nego i za druge. Na taj naĉin se postiţe
uzajamna pomoć, solidarnost i dobrovoljnost. Na kraju i dopunsko osiguranje se zasniva
na dobrovoljnom principu, što podrazumijeva uvaţavanje i drugoga koji ima teškoće. Na
taj naĉin omogućuje se svima koji imaju potrebu za lijeĉenjem da imaju pravo na
kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Kada bi se sredstva koja budu prikupljena na ovaj naĉin
upotrebila za ono o ĉemu je govorio i ministar, odnosno za nabavku savremene opreme
za poboljšanje zdravstvene zaštite, ja bih kao neko ko u ovom momentu nije pacijent, ali
jeste potencijalni pacijent, bila jako zadovoljna ovakvim zakonskim rješenjem.
Reagovala bih na isti naĉin kao i vi u sluĉaju kada bi primarna zdravstvena zaštita na
bilo koji naĉin ovim zakonom bila dovedena u pitanje.
Prema tome, obaveza plaćanja dopunskog osiguranja se odnosi samo na
odreĊenu kategoriju. Zakonom se vodilo raĉuna da socijalno ugroţeni, penzioneri i ljudi
sa teškim oboljenjima ne plaćaju dopunsko osiguranje. Znaĉi, od nas 600 i nešto hiljada
procjena je da oko 350 hiljada graĊana neće plaćati dopunsko osigranje. Mislim da će
oni koji plaćaju imati osjećaj korisnosti, samopoštovanja i osjećaj za druge ljude,

139
omogućavajući na taj naĉin da svi graĊani koji su zdravstveno osigurani, mogu koristiti
sredstva koja budu izdvojena tim putem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Završili smo ovaj krug razgovora na ovu temu.
Idemo dalje.
Kolega Neven Gošović sada ima rijeĉ. Neka se pripremi koleginica Hidajeta
Bajramspahić.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Uvaţena Skupštino, predstavnici Vlade, poštovani graĊani,
Cilj koji se ţeli postići donošenjem ovog zakona jeste obezbjeĊenje finansijske
odrţivosti sistema zdravstvenog osiguranja. Da bi se isto ostvarilo uvodi se dopunsko
zdravstveno osiguranje, kao oblik dobrovoljnog osiguranja koje ima za cilj da se, osim
doprinosa kao izvornih sredstava za finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja,
pridobiju dodatna sredstva neposredno od osiguranih lica. Drţava tako problem
finansijske odrţivosti sistema zdravstvenog osiguranja prevaljuje iskljuĉivo na teret
graĊana, zbog ĉega je Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
zdravstvenom osiguranju, za poslanike SNP-a u osnovi neprihvatljiv. Naravno, kao po
pravilu, u svemu ovome izostavljena je analiza i podaci koliki je procenat naplate
doprinosa za obaveznu zdravstvenu zaštitu, koji to poslodavci ne uplaćuju doprinose,
koga je sve Vlada oslobodila obaveze plaćanja ovih doprinosa i koje mjere nadleţni
drţavni organi preduzimaju radi naplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje,
jer posljedice svega toga treba da podnesu zaposleni, kao i penzioneri mlaĊi od 65
godina ĉija je penzija iznad one najniţe penzije od 100 eura, i u vidu plaćanja ovog
dopunskog osiguranja.
Pri svemu ovom ostaje, ipak, pitanje da li će obim i kvalitet zdravstvenih usluga
koje pruţaju javne zdravstvene ustanove u Crnoj Gori biti unaprijeĊen i u kom stepenu.
Svakako, ţeljeli bismo posebno da se ostvare i zaţive rijeĉi ministra koje je danas
izgovorio, da će se uplatom dopunskog zdravstvenog osiguranja obezbijediti sredstva i
za obavljanje onih najteţih hirurških intervencija koje se ne mogu obaviti u našim javnim
zdravstvenim ustanovama, što bi sa aspekta solidarnosti prema tim licima, znaĉilo zaista
puno.
Inaĉe, svima je jasno da nema besplatne zdravstvene zaštite nigdje, pa ni u Crnoj
Gori.
Prema Zakonu o doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje poslodavci su
obavezni da na propisanu osnovicu uplate doprinose od 3,8%, a zaposleni osiguranici
po stopi od 8,5%, a pojedine kategorije tih osiguranika i po stopi od 12,3%. Na osnovu
tako uplaćenih doprinosa ostvarivali su pravo na obavezne vidove zdravstvene zaštite,
shodno odluci Ministarstva o obimu i sadrţaju obaveznih vidova zdravstvene zaštite,
koja je donesena još 1990. godine. U meĊuvremenu, 1991. godine donesena je i odluka
o uplati participacije kao odreĊenog vida uĉešća graĊana u troškovima korišćenja
zdravstvene zaštite koja je obezbjeĊivala, kako smo informisani, neki iznos od oko
milion eura na godišnjem nivou.
Sada se ĉlanom 16b Predloga zakona preciziraju vidovi zdravstvene zaštite za
koje se, po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, osiguranim licima obezbjeĊuje
plaćanje 80% od cijene zdravstvene usluge, ukljuĉujući i bolniĉko lijeĉenje i intenzivnu
njegu u bolniĉkom lijeĉenju. Rijeĉ je o zdravstvenim uslugama koje su se u najvećem

140
dijelu, dakle ne u potpunosti ali u najvećem dijelu obezbjeĊivale u punom iznosu iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do sada. Razliku od 20% do punog
iznosa zdravstvene usluge, plaćalo bi osigurano lice prilikom korišćenja zdravstvene
usluge, a za osigurana lica u dopunskom zdravstvenom osiguranju doplatu bi
obezbjeĊivao Fond zdravstvenog osiguranja ili društvo za osiguranje.
MeĊutim, koliki bi iznos sredstava po osnovu dopunskog zdravstvenog osiguranja
graĊani plaćali, Predlogom zakona nije utvrĊeno, o tome rijeĉi nema ni u samom
obrazloţenju Predloga zakona. Jedino je odredbama ĉlana 91 utvrĊeno da upravni
odbor Fonda utvrĊuje premije dopunskog zdravstvenog osiguranja te da je za takvu
odluku potrebna i saglasnost Ministarstva.
Od predstavnika predlagaĉa na sjednici Odbora za rad i zdravstvo upoznati smo
da bi iznos sredstava po osnovu dopunskog zdravstvenog osiguranja graĊani plaćali u
iznosu od 2,5 eura na mjeseĉnom nivou. Portparol Ministarstva u izjavi datoj Pobjedi
16.januara ove godine, upoznala je javnost da je predviĊeno uvoĊenje dopunskog
zdravstvenog osiguranja u iznosu od 2,5 do 3,5 eura mjeseĉno, te da osiguranik ne
mora da pristane na dopunsko osiguranje, ali bi u tom sluĉaju morao da plati onih 20%
od cijene zdravstvene usluge.
Sa aspekta pravne sigurnosti graĊana takvo stanje je neprihvatljivo jer nikada ne
mogu biti sigurni u kom iznosu će biti odreĊena uplata dopunskog zdravstvenog
osiguranja. GraĊani bi morali da imaju jednu apsolutnu sigurnost s tim u vezi.
Ĉlanom 16c utvrĊene su kategorije lica za koje će se zdravstvene usluge iz ĉlana
16b ovog zakona osiguranim licima obezbjeĊivati u punom iznosu cijene. Rijeĉ je o
znaĉajnom krugu osiguranika o kojima je govorila i koleginica Tanasijević. MeĊu tim
licima su i primaoci najniţe penzije i ĉlanovi njihovog domaćinstva.Najniţa penzija u
Crnoj Gori iznosi oko 100 eura, ali u ništa boljoj situaciji nisu ni penzioneri sa mjeseĉnim
iznosom penzije od 120, 150 ili 200 eura, te navedenim kriterijumima, po našem
mišljenju, trebalo bi obuhvatiti znatno širi krug penzionera, odnosno penzionere ĉija su
mjeseĉna primanja manja od prosjeĉne penzije u Crnoj Gori. Naravno, ovoj kategoriji ne
pripadaju penzioneri stariji od 65 godina.
U ĉlanu 10 stav 2 utvrĊena je nadleţnost Vlade da utvrĊuje osnovnu listu ljekova
koji se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i dopunsku listu ljekova,
dok bi kriterijume za utvrĊivanje liste ljekova propisivalo Ministarstvo. Nije baš
primjereno da Vlada odluĉuje na osnovu kriterijuma koje propisuje Ministarstvo, kao što
nije ni jasno zbog ĉega je Vlada utvrĊivanje osnovne liste ljekova izuzela iz dosadašnje
nadleţnosti Fonda za zdravstvo.
Novim ĉlanom 18a utvrĊuju se zdravstvene usluge za koje se ni u kom vidu ne
obezbjeĊuje zdravstvena zaštita po osnovu zdravstvenog osiguranja. I postojeći Zakon
odredbama ĉlana 20 propisuje sluĉajeve za koje Fond ne obezbjeĊuje sredstva za
ostvarivanje zdravstvene zaštite, ali se sada broj tih sluĉajeva znatno proširuje, meĊu
njima i za lijeĉenje akutnog pijanstva i trovanja alkoholom, prekid trudnoće iz
nemedicinskih razloga i dr.
Ĉlanom 15 stav 2 predviĊeno je da naknadu zarade za vrijeme privremene
sprijeĉenosti za rad poslije isteka 60 dana, obraĉunava i isplaćuje poslodavac, a Fond je
refundira poslodavcu. Time je izmijenjeno sada vaţeće zakonsko rješenje da naknadu
zarade za prvih 60 dana privremene sprijeĉenosti za rad obezbjeĊuje poslodavac iz
svojih sredstava, a nakon toga da naknadu obezbjeĊuje Fond. Ovakvo rješenje ne bi
obradovalo ni zaposlene ni poslodavce zbog u prošlosti poznatih ĉinjenica da
poslodavac isplaćuje naknadu zaposlenom tek kad mu Fond refundira sredstva, da

141
Fond po pravilu kasni u isplati ovih sredstava, te da je i odbijao da ih uplati
poslodavcima koji nisu uplatili doprinose za zdravstveno osiguranje.
Promijenjeni su i kriterijumi koji sluţe za utvrĊivanje osnovice za obraĉun
naknade za vrijeme provedeno na bolovanju. Umjesto prosjeka zarade koju je zaposleni
ostvario u posljednja tri mjeseca, koja prethodi mjesecu u kome je nastupila privremena
sprijeĉenost za rad, sada se predviĊa prosjek osnovne zarade koju je zaposleni ostvario
u posljednjih 12 mjeseci koji prethode mjesecu u kome je nastupila privremena
sprijeĉenost za rad.
Propisuje se takoĊe da naknada zarade za vrijeme privremene sprijeĉenosti za
rad ne moţe biti veća od prosjeĉne zarade zaposlenih u Crnoj Gori u prethodnoj godini,
osim za privremene sprijeĉenosti za rad propisane ĉlanom 28 stav 3 ovog zakona.
To je krajnje neprihvatljivo rješenje za sve one osiguranike koji su plaćali
doprinose na svoja liĉna primanja i na ovaj naĉin se dovode u jedan po njih neprihvatljiv
poloţaj. Ovakva rješenja svakako idu na štetu zaposlenih na koje se odnose. Mnogo su
restriktivnija u odnosu na postojeći propis i kao takva su i neopravdana, nepraviĉna i
svakako neprihvatljiva.
Ĉlanovima 7 i 85 Predloga zakona uvodi se institut prethodnog obaveznog
dopunskog osiguranja. Ĉuli smo razloge zbog ĉega se to ĉini, ali po nama je takav
institut neprihvatljiv iz prostog razloga što svako lice danom sticanja svojstva osiguranika
treba da ostvaruje prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, a protiv
zloupotreba se svakako treba boriti, na neki drugi naĉin iznalaziti mehanizme.
Naravno, naš odnos prema predlogu ovog zakona zavisiće i od vašeg stava
prema amandmanima koje ćemo imati na predlog ovog zakona.
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe, i izvinjavam se zbog prekoraĉenja.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala, ovaj put je bilo nešto malo duţe nego uobiĉajeno.
Nijesmo iskoristili sve raspoloţivo vrijeme, radimo do pet.
Idemo dalje.
Sada koleginica Hidajeta Bajramspahić, nakon nje kolega Slaven Radunović.
Izvolite.
HIDAJETA BAJRAMSPAHIĆ:
Poštovane kolege, uvaţeni ministre,
Sistem zdravstvene zaštite koji smo naslijedili iz prethodnog sistema je sigurno
jedan od najhumanijih zdravstvenih sistema u svijetu. Taj sistem nije danas lako odrţati
zbog razvoja nauke, a u isto vrijeme pratiti savremene naĉine lijeĉenja.
Lijeĉenje je danas u svijetu jako skupo, a potrebno je stvoriti uslove za jedan
stabilni zdravstveni sistem. Sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja zapao
je u teškoće i potrebno je izvršiti promjene kako u normativnom sistemu, tako i u modelu
koji se primjenjuje. Crna Gora je do sada koristila budţetski naĉin finansiranja
zdravstvene zaštite, ali da bi zadrţala i pruţila i dalje usluge graĊanima na koje su
navikli, a u nekim oblastima i proširila te usluge, potrebno je izvršiti odreĊene korekcije u
zakonu, tako i u konceptu socijalnog osiguranja. MeĊutim, u svemu tome potrebno je
poštovati naĉela na kojima je do sada poĉivala naša zdravstvena zaštita, a to je princip
solidarnosti tj. svakom ĉlanu našeg društva mora se pruţiti usluga lijeĉenja, ako ima
potrebe za lijeĉenjem, bez obzira na njegove ekonomske mogućnosti, znaĉi ostvariti
praviĉnost i jednakost u ostvarivanju prava lijeĉenja. Neophodno je napraviti jedan

142
model koji će omogućiti veću ekonomsku stabilnost zdravstvenim ustanovama, a u isto
vrijeme ostvariti praviĉnost i jednakost svih bolesnih.
Ovim prijedlogom zakona veliki broj lica je osloboĊen obaveza za dopunsko
osiguranje, ĉak 348.000 graĊana po procjeni predlagaĉa, ĉime je ostvareno naĉelo
solidarnosti.
MeĊutim, amandmanima koje smo ja i gospoĊa Tanasijević, a na inicijativu
udruţenja paraplegiĉara Crne Gore, taj opseg od 348.000 graĊana proširili smo na
kategoriju lica sa invaliditetom, tj. na lica sa uroĊenim nedostatkom gornjih ili donjih
ekstremiteta, kao i lica sa tjelesnim oštećenjima od najmanje 70% u smislu posebnih
propisa.
Amandmani imaju za cilj otklanjanje diskriminacije u odnosu na kategorije lica sa
invaliditetom, naroĉito imajući u vidu izvještaje Evropske unije da se konstatuje da su
lica sa invaliditetom socijalno najugroţenija kategorija stanovništva, te da bi njihovo
uĉestvovanje u troškovima zdravstvene zaštite dodatno pogoršalo njihovo materijalno
stanje.
Predlagaĉ zakona je prihvatio ove amandmane i ja se zahvaljujem i u ime
Udruţenja paraplegiĉara Crne Gore.
SprovoĊenjem ovog zakona procjenjuje se prihod od sredstava dodatnog osiguranja sa
visinom premije od 3,5 eura, koliko se predviĊa da će ono biti, u iznosu od 9.420.000
eura, dok je dosadašnji prihod od participacije dijagnostiĉke procedure, za dijagnostiĉke
procedure i specijalistiĉke preglede, a koji se ovim zakonom ukida, iznosio oko jedan
milion eura.
To će svakako biti iskorišćeno da bi se pokrile, na primjer, neke vrste hirurških
intervencija i unaprijedile metode lijeĉenja u zdravstvu.
Mi ćemo podrţati ovaj zakon zato što se sa ovim zakonom ostvaruje jedan
stabilni zdravstveni sistem, a u isto vrijeme podstiĉe solidarnost time što će samo oni
koji su zaposleni i koji ostvaruju prihode plaćati dodatno dobrovoljno osiguranje, a
graĊani koji se nalaze u teškim materijalnim prilikama biće osloboĊeni. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kao što smo rekli, kolega Radunović sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Branko
Radulović.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući.
Gospodo iz Ministarstva, drage kolege,
Sve ovo što drţim u ruci, to je ovaj predlog zakona, moglo je da se zamijeni samo
sa jednom reĉenicom - GraĊani Crne Gore, svaki osiguranik treba da doplati, po
sadašnjoj odluci, 2,5 eura i sve će da ostane isto. Ostalo su kozmetiĉke promjene.
Znaĉi, graĊani Crne Gore, pošto vi nemate ovaj zakon u ruci, ja ću sad da vam
proĉitam, ukoliko se ne odluĉite da plaćate 2,5 eura mjeseĉno dodatno osiguranje, za
koje ćete usluge morati da participirate sa 20% od raĉuna. Znaĉi, ukoliko budete išli na
bolniĉko lijeĉenje 20%, cijene bolniĉkog lijeĉenja za kompletan period. Intezivna njega u
bolniĉkom lijeĉenju, preglede, dijagnostiku i lijeĉenje u specijalistiĉkim ambulantama na
sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite. Zatim, koliko ste puta ĉuli da je
neko bio loše da su ga hitno poslali u Beograd, to je najĉešće, a sada šalju i na druga
mjesta, i u tim sluĉajevima pregled i dijagnostika i lijeĉenje van Crne Gore 20% snosite
sada. Toliko za ovu priĉu kako se ništa ne mijenja.

143
Nastavljam. Postupke u vezi sa uzimanjem i presaĊivanjem ljudskog tijela,
dnevnu bolnicu, medicinsku rehabilitaciju u specijalizovanim ustanovama za obavljanje
medicinske rehabilitacije, preglede i lijeĉenje bolesti usta i zuba, prije operacije srca za
transplataciju i tako dalje, medicinska sredstva koja se ugraĊuju u ljudski organizam i
medicinsko-tehniĉka pomagala, kućno lijeĉenje hroniĉnih stanja, ambulantnu
rehabilitaciju, promjenu pola iz medicinskih razloga, troškove smještaja, ovo posebno
naglašavam, troškove smještaja i ishrane pratioca djeteta od pete do desete godine
ţivota u bolnici ili u ustanovi za hospitalizovanu rehabilitaciju. Znaĉi, dijete od šest ili
sedam godina kada je u bolnici, otac ili majka 20% hrane, spavanja i svih tih troškova
koji budu fakturisani treba da plate.
Evo da vam ne navodim dalje, mislim da vam je jasno koja je to vrsta lijeĉenja
pošto nisam siguran da svi gledaoci i graĊani Crne Gore koje ovo zanima znaju šta je
primarna, šta sekundarna, šta tercijalna zaštita. Znaĉi, ako hoćete da izbjegnete rizik da
sve ovo plaćate treba redovno svaki mjesec da uplaćujete po sadašnjoj odluci 2,5 evra,
meĊutim, ukoliko donesemo ovakav zakon, a ja ću da budem protiv , što neće uticati na
ishod, to svi znamo ukoliko ovaj zakon proĊe niko ne kaţe da sjutra odluka Vlade ili
Ministarstva, ko donosi, neće biti da je ta doplata 3,4 ili 5 evra. Trenutno je 2,5 evra.
Imaće ministar priliku da mi odgovori.
Znaĉi nije da je sve ostalo isto. Sve je ostalo isto ali samo još 2,5 evra mjeseĉno
po osiguraniku. Zašto sam na poĉetku rekao da smo mogli ovo da ne priĉamo jer ne
postoji jednostavno mogućnost da će neko ući u rizik zbog 2,5 evra mjeseĉno da bude
izloţen ovolikim troškovima. Ovo je jedan ovako fini upakovani naĉin da se graĊanima
Crne Gore uzme još 2,5 eura. Ja naravno ţelim da imamo dobru zdravstvenu zaštitu i
ukoliko su 2,5 evra cijena neka bude tako, ali da kaţemo pošteno otvoreno,
poskupljujemo zdravstvenu zaštitu za 2,5 eura po osiguraniku i to sada a kako će da
bude u budućnosti ne znamo, biće moţda i više od 2,5 eura.
Mislim da participacija koju smo pominjali koja je ukinuta i to smo podvukli kao
strašno vaţno, a ĉuli smo da je ukupno milion evra na godišnjem nivou se od nje
dobijalo. Participacija nije toliko pogaĊala najveći broj stanovnika. Zašto? Plaćali ste
participacijom najĉešće 50 centi samo u situacijama kada ste išli kod ljekara. Posebno
radno sposobno stanovništvo poĊe jednom u 10 ili 20 godina kod ljekara i plati tih 50
centi. Sada priĉamo o 2,5 evra na mjeseĉnom nivou. Ima ljudi koji po 30 godina ne idu
kod ljekara, a da ne govorimo da sve ĉešće idu kod privatnika iz razloga što ne mogu da
ĉekaju na razne usluge naših cenatara po 3 mjeseca, 4 mjeseca, mislim da ne priĉamo
o tome.
Prema tome, poštovani graĊani Crne Gore ovo nije loše ali košta 2,5 eura. Molim
ministra da potvrdi ove moje rijeĉi i da znamo o ĉemu priĉamo i da znamo ĉemu uopšte
ova promjena i izmjena ovog zakona.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Kolega Branko Radulović ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega Zoran Jelić.
BRANKO RADULOVIĆ:
Ministre, hoću da budem do kraja doreĉen. Ţivotno sam zainteresovan da se
stanje u zdravstvu rapidno i naprijed promijeni. Prije svega ne zbog svoga zdravlja
nego da bi porodica bila na okupu i sami to znate.

Ajde da kaţem nismo se dobro razumjeli. Brojke koje sam iznio su taĉne,
ministre. Ja sam govorio o GDP, vi ste moţda govorili o odnosu na budţet. To ću
shvatiiti tako. Slušajte ministre, danas u Crnoj Gori je neodrţiva zdravstvena zaštita.
Zašto minister? Zato što se ministre kod nas u Crnoj Gori izdvaja do 5 do 5,5% GDP.
Imamo najniţi GDP u Evropi. Kada to uzmete i kada to pomnoţite, ministre tada ćete
doći do onog iznosa od 170-180 miliona evra. Kada to podijelite ministre na broj
stanovnika doći ćete do jedne cifre od 250 eura po stanovniku. Znate li koliko se izdvaja
u Evropi? Kaţu da je najkvalitetnija zdravstvena zaštita Skandinavije i Engleske. U
Engleskoj je to negdje oko 10,5% od GDP-a. Njihov GDP je deset puta veći, 10x2, koliko
je to ministre, 20 puta. Kako moţete vi kao ministar da pokrpite sve rupe u zdravstvu?
Kako moţete da doĊete do zdravstvenog nivoa sa toliko para? Ja sam htio da vas
odbranim, ali vi ste to shvatili moţda te brojke pogrešno i razumjećemo se da je
pogrešno. Zato je nivo zdravstvene zaštite i taj paket izuzetno mali i skroman. Vi znate
da ja to znam u zdravstvu kako, a vi to znate da graĊani Crne Gore u bolnici u kojoj
sam se ja rodio prije 61 godinu na Kruševac danas u istim uslovima ili malo bolje
neurološko odjeljenje gdje je najveća smrtnost ne zbog tih uslova tamo nego što je
patologija u neurologija najveća 3-40% spušta se dolje zbog svih ostalih problema. Koji
je to mrĉni nivo zdravstvene zaštite. Zašto graĊani Crne Gore birate medicinsku sestru i
ljekara koji lakše ili teţe daje injekcije? Nije taĉno, oni svi dobro daju injekcije, problem je
u injekcijama. Onaj hematom koji se dobija je od nekvalitetne injekcije da ne govorimo
dalje, da ne priĉamo o primanjima od ovih 170 ili 180 miliona. Idu graĊani Crne Gore
direktno na vašu zdravstvenu zaštitu iz budţeta negdje oko 90 do 100 eura. Je li tako
ministre, sve ostalo ide na te mrĉne plate, na doprinose tih radnika, na kapitalne
investicije i sve ostalo.
Kaţite mi ministre pa da ste genije kako moţete u ovim uslovima da obezbijedite
to. Nikako. Zato sam vam rekao, ministre kaţite, udoreĉeni ste kraj iskreni ste kako god
hoćete što mislite to i da kaţete, gospodo vi u Vladi, vi graĊani Crne Gore, ja podnosim
ostavku ne za to što nisam struĉan i sposoban ministre i ljekari kaţu za vas u plusu
nego za to što ne mogu u ovim uslovima sa ovom Vladom, sa ovom ekonomskom
koncepcijom da pruţim i minimum. Zašto ne idete u reformama kao što je otišla
Makedonija, kao što je otišla Švajcarska? U Švajcarskoj kaţu imas paket druţe od 1500
franaka. Koliko je to? To je negdje 1400 eura. Ovo ti je godišnje, toliko ti daje drţava i
društvo solidarno, ako ćeš više, brţe, kvalitetnije ima da plaćaš. To je isto u Makedoniji.
Znaĉi i u Makedoniji je toliko, ali ćete da kaţete ministre ovo, graĊani Crne Gore birali
ste ovu vlast, ovakav ekonomski koncept od ovoga budţeta i ako se uz zaduţenje
moţemo vam dati 80 eura. Ništa više. Jeste li me pratili ministre u matematici. 80 eura
svakom graĊaninu Crne Gore. Preko 80 eura gospodo ima da plaćate.
I sada oko te solidarnosti, oko svega.Taĉno u Crnoj Gori postoji solidarnost, ali da
li je solidarnost graĊani Crne Gore da dajete ruskom tajkunu 130 miliona. Je li
solidarnost što nijesmo 10 ili 20% dali za zdravstvenu zaštitu? Je li u redu da solidarnost
bude da se stalno zaduţujemo pa onda da nam to bude progresivno za potrošnju i
ovakav mizeran nivo socijalne, zdravstvenih, penzijske i svakakve druge zaštite, ili da se
okrenemo sasvim neĉemu drugom? Ministre, ne ţelim da se bavim medicinom iako sam
ponešto ĉuo o tome, znate i sami, u “famelji” mi je to, neću o tome da priĉam. Ali u ono
što se razumijem su ekonomski parametric, uporedni parametric. Pogledajte srećne
drţave, pogledajte Hrvatska dje je, pogledajte koji su parametri. Deset puta bolji od
naših parametara.
144

145
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Privodite kraju.
BRANKO RADULOVIĆ:
E, da ste prema svakom tako principijelni, više bih Vas podrţavao.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Dva minuta već imamo prekoraĉenje.
BRANKO RADULOVIĆ:
Nijeste zbog mene, nego zbog sadrţaja moje priĉe. Prijatno.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Što se tiĉe sadrţaja priĉe, Vi znate. Pa ja ne bih preporuĉio repliku, nego da
idemo dalje.
Imamo prijavljena tri komentara.
Izvolite.
To je neko vrijeme dvadeset minuta koje bi mogli da iskoristimo da ovu taĉku
dnevnog reda završimo danas.
Ministar će u završnoj rijeĉi vjerovatno saopštiti ono što misli da treba da saopšti.
Kolega Vukĉeviću, moţemo li nastaviti?
Zahvaljujem.
Kolega Jelić sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Radosav Nišavić.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre
Radunoviću, gospodjo Savović,
Predlogom zakona o izmjenama i dopunama zakona o zdravstvenom osiguranju
ţeli se uspostaviti evropski model zdravstvenog osiguranja u Crnoj Gori. Model
obaveznog zdravstvenog osiguranja u Crnoj Gori je koncipiran na osnovu pozitivnih
iskustava zemalja Evropske unije, kao i drţava u tranziciji koje su već izvršile reforme
sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Crna Gora se svrstava u zemlje
sa zdravstvenim osiguranjem, takozvani Bizmarkov model, kojeg imaju drţave kao što
su Njemaĉka, Austrija, Francuska, Belgija i Luksemburg, a tom modelu su pristupile i
nove ĉlanice Evropske unije kao što su Ĉeška, Madjarska, Slovenija i druge. Suština
ovog modela je da je model zdravstvene zaštite u većoj mjeri vezan za budţetski naĉin
finansiranja zdravstvene zaštite. Pored ovog modela tu je i Bibirdţov model, kojeg su
prihvatile Velika Britanija, Irska, Švedska, Finska i druge zemlje. Suština izmedju ova
dva modela jeste princip solidarnosti, koji pretpostavlja da će svaki ĉlan zajednice prema
svojim ekonomskim mogućnostima dati doprinos za pokrivanje troškova lijeĉenja za sve
ĉlanove zajednice, odnosno stanovništva kada i ako imaju potrebu za lijeĉenjem.
Svjedoci smo da je rast troškova zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja sve veći,
a za to postoje razlozi. Svakako starije stanovništvo prouzrukuje znaĉajne promjene u
zdravstvenoj patologiji stanovništva. Oni u principu imaju hroniĉna oboljenja koja traţe
dugotrajno lijeĉenje.
Takodje, sa druge strane, postoji i demokrafski izazov u padu nataliteta, kao i sve
tanjeg sloja aktivnog stanovništva na koji se oslanja sistem finansiranjea javne
zdravstvene zaštite. Takodje, na rast troškova u zdravstvu uticao je i brz razvoj

146
tehnologije, prije svega i medicinske, farmacetuske i informatiĉke tehnologije. Pored
toga tu su i novi lijekovi, tako da ovo nije sve izazov iskljuĉivo za savladavanje troškova,
što i jeste veoma vaţno, nego i u vidu obezbjedjenja odgovarajućeg pristupa da svaki
stanovnik Crne Gore ili osiguranik u javnom sistemu moţe koristiti prednosti ovih novih
tehnologija i lijekova. Ono što je bitno jeste uspostaviti odgovarajući mehanizam za veću
ekonomsku efikasnost zdravstvenog sistema Crne Gore. Prije svega se ţeli uspostaviti
dugoroĉna stabilnost, kako finansijska, tako i zdravstvena, a na što nas obavezuje i
lisabonska strategija, gdje se ţeli stalno dogradjivati i modernizovati sistem zdravstvene
zaštite, koji poĉiva na solidarnosti i socijalnoj privlaĉnosti i univerzalnom pristupu
pravima zdravstvene zaštite za sve. U dosadašnjoj primjeni Zakona o zdravstvenom
osiguranju uoĉeno je da potrebno je pristupiti odredjenim izmjenama i dopunama, kako
bi se doprinijelo prije svega finansijskoj stabilnosti zdravstvenog osiguranja, a time
poboljšao sistem zdravstvene zaštite svih gradjana. Odrţivost sistema zdravstva u Crnoj
Gori doprinijeće izmjene ovog zakona u smislu uvodjenja dopunskog zdravstvenog
osiguranja kao oblika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koji ima za cilj da osim
doprinosa koji su izvorni prihodi sredstava Fonda zdravstva osiguraju i dodatna sredstva
koja će se dobiti na ovaj naĉin. Dosadašnji sistem finansiranja kroz plaćanje participacije
praktiĉno je imao simboliĉne karakteristike. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje poznato
je u zemljama Evropske unije i ova vrsta osiguranja doprinosi u budţetu tih institucija
ĉak i do jedne trećine svih sredstava. Zahvaljujući ućešću tih sredstava finansijski ili
zdravstveni sistemi tih zemalja su postali veoma stabilni i oni su uspjeli da prebrode
elemente krize. Ono što ovdje ţelim napomenuti jeste da ću ja radije platiti 3 eura
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, nego platiti parking koji svaki dan kad dodjem
ovdje moram platiti.
Dakle, kada su u pitanju takvi troškovi radova plaćamo te dodatne troškove i mi ih
na neki naĉin ne vidimo, ali kad treba ovako nešto izdvojiti naroĉito za zdravstvenu
zaštitu, to nas na neki naĉin boli. Dakle, apel je na sve da usvojimo ovaj zakon u
Parlamentu, jer će se na ovaj naĉin obezbijediti preko 9 miliona dodatnih sredstava koji
će pomoći odrţivosti sistema zdravstvene zaštite, a samim tim i sve dostupnosti onih
tehnologija i lijekova za sve slojeve stanovništva. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Radosav Nišavić sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Halil Duković.
Izvolite.
RADOSAV NIŠEVIĆ:
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani gospodine ministre, poštovani gradjani,
Predloţene izmjene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju donose se u
cilju doprinosa i finansijske odrţivosti zdravstvenog osiguranja i poboljšanja zdravstvene
zaštite gradjana.
Poseban akcent je stavljen na dopunsko osiguranje koje bi trebalo da kompezuje
odredjene finansijske troškove, ali zbog nepricizno definisane i na pretpostavkama
bazirane njegove uloge teško je da će odgovoriti svome cilju, a sumnjam da će
doprinijeti poboljšanju zdravstvene zaštite gradjana, ĉak mislim da će zbog lošeg
finasijskog stanja mnogi gradjani biti uskraćeni za adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Dosta
ĉlanoa ovog predloţenog akta pokazuju korak unazat u odnosu na postojeći zakon što
se tiĉe neposrednih korisnika zdravstvenih usluga. Paţnju ću usredsrediti na nekoliko

ĉlanova, prije svega na ĉlan 3, odnosno ĉlan 4 vaţećeg zakona koji se mijenja i glasi -
Dopunsko zdravstveno osiguranje je osiguranje kojem se na principu dobrovoljnosti
obezbjedjuje pokriće troškova zdravstvene zaštite do pune cijene troškova iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja. A ĉlan 16b - da se na osnovu sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja osiguranim licima obezbjedjuje plaćanje 70% od cijene
zdravstvene usluge, i to za bolniĉko lijeĉenje, intenzivnu njegu itd. Da bi gradjanima bilo
jasnije, daću jedan primjer kako to izgleda. Ako neko mora naravno iz zdravstvenih
razloga da ugradi protezu kuka, a ne spada u kategoriju obaveznog osiguranja, moraće
da plati 20% troškova bolniĉkog lijeĉenja, intenzivne njege, 20% cijene proteze ili 100%
ako hoće kvalitetniju protezu. Zatim rehabilitaciju u Igalu od 20 do 30 dana, prevoz
sanitetskim autom, fizioterapeutske usluge, što će ga koštati otprilike od 1,5 do 3 hiljade
eura. Naravno, ako nije dodatno osiguran, a osiguranje će tek da stupi na snagu za 12
mjeseci.
A poslije ovoga, poštovani potencijalni korisniĉe ovih usluga, dolazi ohrabrenje
jer je predloţenim zakonom davalac zdravstvene usluge duţan da za izvršenu uslugu
izda raĉun koji obavezno sadrţi podatke o iznosu koji plaća osigurano lice. A tek koliko
koštaju posebne usluge koje se rade van Crne Gore, gdje jedna operacija, ĉuli smo i od
poslanika Gošovića i iz Vašeg odgovora, košta recimo od 50 do 60 hiljada, što sa 20%
participacije osiguranika iznosi i do 10 hiljada. A da bi ostvario po ĉlanu 16b svoje pravo
i po ĉlanu 15, gdje se daje opseg usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje
u potpunosti idu na teret Fonda za zdrastvo, mora po predloţenom ĉlanu 15a imati i
takozvani staţ osiguranja, što po starom zakonu nije bilo. Znaĉi mora imati staţ
osiguranja od najmanje dva mjeseca neprekidno ili od ĉetiri mjeseca sa prekidima. Ne
znam što je bio motiv za predlog ovog ĉlana da neko mora imati dopunski staţ, jer
znamo da su do sada sva prava osiguranja nastupala danom i poĉetkom osiguranja,
odnosno poĉetkom zaposlenja.
U ĉlanu 16c gdje su date kategorije osiguranih lica kojima se troškovi lijeĉenja
obezbjedjuju u punom iznosu navedeni su i primaoci najniţih penzija, da ne ponavljam
diskusiju gospodina Gošovića, ne vidim razliku izmedju najniţe penzije od 100 eura,
moţda ispod 100 eura i onog ko prima od 120 eura. U kojoj je prednosti taj koji prima
penziju od 120 eura, a nije oslobodjen po ovom ĉlanu plaćanja participacije za
zdravstvene usluge? Istina je da siromašna drţava kao što je naša nije u mogućnosti da
adekvatno ispuni sve ove zadatke i obaveze, ali ni uvodjenje dopunskog osiguranja
neće mnogo doprinijeti rješavanju ovih problema. Dopunsko osiguranje ima za cilj
dobijanje sredstava neposredno od osiguranih lica. Kaţete da se zasniva na principima
solidarnosti, a koliko će to kod nas zaţivjeti pitanje je, kada nema atribut obaveznog
uplaćivanja. Ĉuo sam vaša predvidjanja da će tim osiguranjem u poseban fond biti
plaćeno oko 10 miliona eura. Vi ste to precizno naveli, vjerovatno ste do te cifre došli
brojkom od onih koji spadaju u grupu onih koji plaćaju obavezno osiguranje, njih oko
300 hiljada puta 2,5 ili 3 eura i došli ste do te cifre. Da li ste sigurni, gospodine ministre,
da će svi uplaćivati ovo osiguranje kada ono nije ni dobrovoljno, ni obavezno već
dopunsko? Visina participacije koja ovim predlogom nije više obavezna, iako je bila
simboliĉna, donosila je oko milion eura, a ĉini mi se da neće biti ni veća cifra sa ovim
dopunskim osiguranjem upravo zbog neobaveze uplaćivanja. Nije zakon definisao ni
visinu premije, a to je prepušteno Fondu i pitam Vas da li će se ona povećavati i koliko,
jer ako ţelimo da pratimo evropske trendove znamo da je uĉešće tog dodatnog
osiguranja u pojedinim evropskim zemljama i do jedne trećine troškova zdravstvene
zaštite. Lijeĉenje će u budućnosti biti sve skuplje i skuplje. Deviza da je zdravlje najveće
147

148
ljudsko bogatstvo bukvalno će to i da znaĉi, a trebaće bogatstvo i da se ono i oĉuva.
Hvala na paţnji.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala.
Kolega Halil Duković će sada govoriti, a nakon njega koleginica Nataša Vuković.
Izvolite.
HALIL DUKOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni ĉlanovi Vlade,
Zdravstveni sistem je vaţan segment svakog društva jer utiĉe na zdravstveno
stanje i zdravstveni razvoj stanovništva. U sluĉaju da ne moţe ispunjavati svoje ukupne
obaveze prema stanovništvu, moţe trajno naškoditi društvu u cjelini i zato je rad na
njegovom stalnom unapredjenju stalna obaveza svake drţave. Jer, bez stabilnog
zdravstvenog sistema teško je zamisliti ukupan društveni razvoj. Cilj svake drţave,
odnosno zdravstvenog sistema drţave jeste da omogući svojim gradjanima kvalitetnu
zdravstvenu zaštitu, što se poklapa sa ţeljama i gradjana. Inaĉe, kvalitet ţivota
umnogome zavisi i od razvijenosti sposobnosti zdravstvenog sistema u jednoj drţavi,
odnosno njegove sposobnosti da odgovori svim potrebama i izazovima koje nameće
savremeni naĉin ţivota. Svjedoci smo da smo u svijetu za zdravstveni sistem izdvajaju
velika materijalna sredstva, sve u cilju što efikasnijeg zdravstvenog sistema, ali da razvoj
medicinske nauke traţi stalno dodatna sredstva. Tako da se danas uz obim sredstava
koja se izdvajaju ĉesto radi i na efikasnosti sistema, jer izdvajati velika sredstva ne znaĉi
imati i potpuno kvalitetan sistem. Razvoj tehnologije traţi dodatna izdvajanja sredstava,
jer savremena medicina bez savremene aparature nije moćna. Nije moguće kvalitetno
uraditi ni dijagnostiku, a bez dobro uspostavljene dijagnoze nema ni kvalitetnog lijeĉenja.
Razvoj farmaceutske industrije, pojava raznih dosta skupih medikamenata samo
dodatno doprinose još većem izdvajanju za zdravstvo. S druge strane, sve starija
populacija traţi više zdravstvene njege, što još dodatno opterećuje zdravstvene fondove,
pa sve drţave stalno traţe naĉina da dodju do novih sredstava kako bi zdravstveni
sistem mogao da bude odrţiv, da prati savremene tokove u medicini, a u isto vrijeme i
da bude efikasan. Najinteresantniji dio u predloţenim izmjenama Zakona o
zdravstvenom osiguranju sigurno je dopunsko osiguranje koje je novina za nas, ali ne i
za naše okruţenje koje ga već koristi. Zemlje Evropske unije ovaj sistem poznaju
odavno jer imaju u svojim sistemima takav vid osiguranja. Kod nas se ovaj sistem po
prvi put uvodi, a njime će biti obuhvaćeno manje od polovine ukupnog stanovništva Crne
Gore i to bi našem zdravstvenom sistemu trebalo da donese nešto preko 9 miliona eura
godišnje. Ta sredstva će sigurno doprinijeti većoj stabilnosti zdravstvenog sistema, što je
interes i Ministarstva zdravlja, ali ništa manje i svih gradjana Crne Gore. Od ovog svi
imamo koristi, jer ulaţući u zdravstveni sistem ulaţemo u svoje zdravlje. Moramo
jednom shvatiti da je zdravstveni sistem jako skup sistem i ako ţelimo da medicina pravi
savremene tokove i u prevenciji i u medicini, a isto tako i u lijeĉenju onda i u nju moramo
i ulagati, jer u zdravstvu sve jako puno košta i nema besplatnog lijeĉenja. Uvijek na kraju
to neko plati - ili drţava, ili pacijent. Uvodjenje dopunskog osiguranja je na principu
dobrovoljnosti i u suštini znaĉi da ovim osiguranjem obezbjedjujemo pokriće zdravstvene
zaštite do pune cijene troškova iz obaveznog osiguranja. To znaĉi da vodimo brigu o
svom zdravlju. U Sloveniji je recimo ovaj vid osiguranja odavno poznat i dovoljno je
napomenuti samo da se u prvoj godini korišćenja ovog naĉina osiguranja osiguralo ĉak
90% gradjana. Onaj ko ne ţeli dodatno osiguranje za uslugu u zdravstvenom sistemu

149
moraće doplatiti 20% cijene usluge i to samo na sekundarnom ili tercijalnom nivou, što
laiĉkim jezikom znaĉi da će doplaćivati pregled u bolnicama i klinikama, dok će usluge u
primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili u domu zdravlja biti apsolutno pokrivene u potpunosti iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja i neće se plaćati ono što su mnogi ovdje naveli, pa
ni ta ĉuvena participacija.
Takodje treba reći da su ovog dopunskog osiguranja oslobodjeni djeca, penzioneri,
nezaposlena lica itd, ili kraće reĉeno više od polovine ukupnog stanovništva Crne Gore.
Na kraju ţelim da pozovem gradjane da podrţe ovaj naĉin osiguranja. On je, prije
svega, u njihovom interesu ako ţelimo da imamo zdravstveni sistem koji moţe i koji
treba da odgovori sve većim izazovima u savremenoj medicini i da imamo zdravstvo
koje moţe da zadovolji potrebe gradjana onako kako to rade u razvijenim zemljama
svijeta, tada moramo i mi dati svoj doprinos, jer tako samo doprinosimo odrţivosti
sistema zdravstva i ĉuvamo kvalitet svoga zdravlja. ObezbjeĊivanjem dodatnih
sredstava za sistem zdravstvene zaštite samo se radi na većoj efikasnosti zdravstvenog
sistema, da on bude svima dostupan, da svaki graĊanin moţe u tom sistemu zadovoljiti
svoje potrebe, a da bi sve to imali taj sistem mora da bude odrţiv, da bi mogao
kvalitetno i na zadovoljstvo svih nas, kvalitetno i da funkcioniše. Zahvaljujem i izvinjavam
se na kratkom prekoraĉenju.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama, kolega Dukoviću, pripremite se za komentar, kolege Labudovića,
koji je prijavio u ime Kluba Nove srpske demokratije.
Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Kolega Dukoviću, znate šta je najveći problem ovog zakonskog projekta? To što
je koncipiran na dvije potpuno klimave i veoma nedefinisane kategorije. Prvo, takozvani
,,princip dobrovoljnosti.“ Znate li šta stoji naspram tog principa dobrovoljnosti? Prijetnja
da ćete platiti 20% svih bolniĉkih usluga. NaĊite mi toga osiguranika koji, suoĉen sa
izvješnošću da će platiti 20% ne malih troškova lijeĉenja i medicinskih usluga, ili će, po
principu ove solidarnosti, to moći da pokrije sa iznosom od dva do tri evra ili pet, koji to
neće izabrati ovu drugu varijantu? Znaĉi, od dobrovoljnosti nema tu ništa. Ono što je ĉak
i od toga riziĉnije kod prihvatanja ovog zakona, jeste što prihvatamo maĉka u dţaku.
Nema predstave, gospodine Dukoviću, tome kako će funkcionisati taj fond, kako će
donositi odluke, na koji naĉin je došlo ministarstvo do cijene od tri evra. Prvo smo
napravili krov, procijenili koliko nam treba pa ćemo onda da regulišemo sve ostalo.
Apsolutno sam za princip solidarnosti, ali znate li šta podrazumijeva princip
solidarnosti? Da oni koji imaju odvoje dio da bi i oni koji nemaju imali. Zašto onda taj
princip solidarnosti, gospodine Dukoviću nije makar u naĉelu ugraĊen i meĊu onima koji
imaju, pa da ne plaćaju tri evra jednako, recimo poslanik koji prima 1 000 evra ili 1 500,
koliko i onaj koji prima 300 do 350 evra? Što taj princip solidarnosti nije ugraĊen i u tu
varijantu? Pa da i tu pokaţemo da oni koji imaju treba da izdvoje više makar u ovoj
situaciji i u situaciji kada se Crna Gora i dalje samoproglašava zemljom socijalne
sigurnosti i socijalne pravde, da bi omogućili da u tim nekim benificijama uţivaju i oni koji
moraju i ne mogu više nego što moţemo mi. Ovo je ostalo na nivou „biće nekako, a
kako, znaće Bog.“
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem, kolega Duković ima rijeĉ.

150
HALIL DUKOVIĆ:
Gospodine Labudoviću,
Prvo, onaj procentualni iznos koji se plaća od plata za socijalno osiguranje vezan
je za osiguranje koje inaĉe svi zaposleni plaćaju. To je obavezan vid zdravstvenog
osiguranja. Ovdje govrimo o dodatnom osiguranju, dopunskom osiguranju, što znaĉi da
svako moţe, ali ne mora da uzme to dopunsko zdravstveno osiguranje. Zbog ĉega je
to? Nije taj sistem po prvi put uveden kod nas. Svo okruţenje oko nas ima taj sistem.
Znaĉi, nije neka novina i apsolutno se zna kako će se uplaćivati ali je poenta glavna u
tome da svaki graĊanin mora povesti brigu o svom zdravlju, ovako je samo vodi.
Sa druge strane, efikasnost zdravstvenog sistema ogleda se i u mogućnosti
njegove stabilnosti, znaĉi odrţivosti. Nije samo zdravstveni sistem Crne Gore stalno
neka varijabila, ali sistem i razvijenih zemalja Evrope stalno traţi neka dodatna sredstva
da bi taj sistem zdravstvene zaštite bio stabilniji. Znaĉi, stalno se traţe neka dodatna
sredstva. Ovaj naĉin je već provjeren naĉin. Zemlje Evropske unije ge već davno koriste.
Koristi ga Slovenija od 1995., 1996.godine i on je dao izvanredne rezultate. Naravno,
neće on spasiti zdravstveni sistem, ali će dovesti do veće stabilnosti. Ako hoćemo
zdravstveni sistem koji stvarno funkcioniše u interesu svih graĊana on mora da je
stabilan. Ovo je sve dato samo na ono što dobija onaj koji uplaćuje dodatno osigurnaje.
Znaĉi, ništa od ovih sredstava neće ići na materijalna davanja zdravstvenih radnika, a
vjerujte mi zasluţuju. Ako iko u ovoj drţavi zasluţuje da budu te plate mnogo veće
zasluţuju ti zdravstveni radnici. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Koleginica Nataša Vuković sada ima rijeĉ, nakon nje ĉućemo šta misli o
izmjenama Zakona kolega Branko Ĉavor.
Izvolite.
NATAŠA VUKOVIĆ:
Poštovani graĊani, poštovana Skupštino, gospoĊo Savović, gospodine ministre,
U Master planu razvoja zdravstva za period od 2010. do 2013. godine najavljene
su znaĉajne promjene koje će poboljšati zdravstveni sistem Crne Gore. U tom Master
planu reĉeno je: GraĊanin i njegove potrebe ostaju prioritet. Sve planove iz zdravstvene
politike treba prilagoditi pacijentu i njegovim potrebama. Pacijent je u centru i predstavlja
svrhu funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite. Da li je baš tako? Da li je Master plan
dokument koji treba da bude krov i osnova za funkcionisanje zdravstvenog sistema i da
li svi zakoni treba da budu u skladu sa Masterom ili je to još samo jedno štivo kojim
ćemo imati da se pohvalimo pred Evropom? Šta nam donosi novi Predlog zakona?
Obavezno zdravstveno osiguranje pokrivaće dio zdravstvenih usluga u punom iznosu
kao i do sada i iznos od 80% za neke od usluga, a 20% plaćaće graĊani, bilo kroz
dopunsko osiguranje, bio na licu mjesta po izvršenoj usluzi.
Moram da napomenem, mada su kolege do sada pominjali, ono što graĊani
trebaju da znaju, da dopunsko osiguranje ili to 20% koje treba da se plati vaţi za
bolniĉko lijeĉenje i za još mnogo usluga na sekundarnom i tercijalnom nivou koje su,
priznaćete, za pacijente svakodnevica. Samo pitam sve nas, da li je pravi trenutak za
reformu zdravstvenog sistema na ovaj naĉin? Da li ovako osiromašeni graĊani Crne
Gore mogu da izdrţe i to kako se pominje 2,50 evra, a nigdje ne piše, to će valjda biti
nekim podzakonskim aktom, ali zaista još uvijek priĉamo samo o neĉemu što je Predlog

151
i o ĉemu ne znamo da će biti tako i nije to samo 20% u koliko se ne plati dopunsko
osiguranje na jednu uslugu, nego ta usluga povlaĉi još mnogo više usluga. Da li mislite
da to nije još jedan veliki namet za graĊane Crne Gore?
Jasno je da zdravstveni sistem u Crnoj Gori funkcioniše u jako teškim uslovima, a
za to je kriv hroniĉan nedostatak novca. To je nešto što je Klub Socijalistiĉke narodne
partije pominjao sigurno zadnje tri, ĉetiri godine, vjerovatno i ranije, na svakom usvajanju
budţeta i traţili smo više novca za Ministarstvo zdravlja. Sada se pokazuje da je novac
koji je predviĊen budţetom Crne Gore, ipak bio nedovoljan. Ono za šta se ja zalaţem,
za šta se zalaţe Socijalistiĉka naordna partija je da dostupnost zdravstvenih usluga
mora biti odreĊena potrebama pacijenata, a ne mogućnošću pacijenata da plati uslugu
koja mu je potrebna.
Postavljam pitanje, da li su predloţene izmjene i prebacivanje ekonomskog tereta
na graĊane? Mramo svi da se sloţimo da na neki naĉin jesu, ma koliko ta cifra u ovom
trenutku izgledala mala. Pitam dalje, da li će se ovim izmjenama poboljšati zdravstveni
sistem Crne Gore? Hoćemo li imati bolju zdravstvenu zaštitu? Da li ćemo imati bolje i
adekvatnije kapacitete? Da li će graĊani Crne Gore sa sjevera Crne Gore i sa primorja i
dalje morati po većinu zdravstvenih usluga da dolaze u Podgoricu i po ovakvom
vremenu kakav je danas? Samo zamislite da neko ko je ĉekao skoro dva mjeseca ili dva
mjeseca da mu se zakaţe neki od pregleda u Kliniĉkom centru sa sjevera Crne Gore,
sada gubi taj termin u ovakim ekstremnim situacijama. Da li će osobe sa invaliditetom
imati bolji pristup zdravstvenim ustanovama? Na kraju, da li će se poboljšati materijalni
poloţaj zdravstvenih radnika? I uopšte, jedno cjelishodno pitanje, šta će graĊani Crne
Gore u ove dobiti, i na koji će naĉin dobiti za sebe neke benefite. Meni se ĉini da zbog
grupe u budţetu reforma koja predvidja izmjene u raţimu plaćanja zdravstvenih usluga
će se odmah sprovesti, odvija će se, a vaţno je da se što prije potkrpe te finansijsle
rupe, a stvaranje boljih uslova biće odloţeno za neko drugo vrijeme. Ono što je
interesantno i malo neobiĉno, u samom obrazloţenju kaţe se - Dopunsko plaćanje
edukuje osigurana lica da se moraju odgovorno odnositi prema svom zdravlju i da
moraju i sami nešto da doprinose za svoje zdravlje, odnosno lijeĉenje. Znaĉi, smatramo
da ako ih udarimo po dţepu, neće se nauĉiti da treba da paze zdravlje. Moram da
napomenem da kad je bio u proceduri Zakon o pravima pacijenata, jedan od
amandmana iz Kluba Socijalistiĉke narodne partije je bio i znali smo da ovo mora ne da
bude samo o pravima pacijenata, nego da bude i o obavezama pacijenata, a obaveze
podrazumijevaju da se vodi raĉuna i da se sasluša ljekarski savjet. Ovako kako je
napisano liĉi da su ovo vaše preporuke preventivnih mjera. Ovo nije dobar naĉin da se
obrazloţi zakon. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ZELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Sljedeći uĉesnik u raspravi je kolega Ĉavor, a nakon njega kolega Zarija Pejović.
Prije nego što gospodin Ĉavor uzme rijeĉ, obavijest da danas radimo do 17
ĉasova. Sjutra Skupština ne radi u plenumu jer su zakazani odbori, komisija, tako da
ćemo nastaviti u plenumu rad sljedeće nedjelje u utorak, sa taĉkom dnevnog reda koja
vam je poznata. Nakon toga ćemo u srijedu i ĉetvrtak nastaviti ovu sjednicu oko ĉijeg
dnevnog reda sada raspravljamo.
Dakle, odgovaramo na interesovanja koja su bila. Sjutra nemamo Skupštinu u
plenumu. Imaju odbori, komisije zasijedaju, a tokom sljedeće nedjelje, poslije nove
sjednice koja će biti u utorak, ovu sjednicu nastavljamo u srijedu, ĉetvrtak i dalje koliko
bude trebalo.

152
Izvinjavam se kolegi Ĉavoru.
Izvolite.
BRANKO ĈAVOR:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Uvaţeni ministre, poštovane koleginice i kolege poslanici,
Pred nama je veoma znaĉajan zakonski akt. Podsjetiću Vas da sam još na
proljećnom zasijedanju postavio poslaniĉko pitanje cijeneći znaĉaj reformi u zdravstvu, a
povod jednog takvog poslaniĉkog pitanja prije svega je bila ĉinjenica da je Crna Gora
kao socijalno orijentisano društvo kroz sistem zdravstvenog osiguranja uvijek
obezbjedjivala lijeĉenje na principima potpune dostupnosti, solidarnosti i jednakosti.
Interesovao sam se da li će ove reforme ugroziti jedan od ovih principa. Drugo je bilo
pitanje koji su to benefiti koje donosi ovaj zakon i naroĉito me je interesovalo pitanje
javnosti razmatranja Nacrta zakona. Dobio sam naravno pozitivne odgovore, a posebno
sam podstaknut time što je javnost dobila više informacija, a sprovodjenje samih reformi
bez prisustva i shvatanja javnosti su sigurno mnogo i oteţanije. Evropska iskustva u ovoj
oblasti, ĉak i kod bogatih razvijenih zemalja koje imaju dosta problema u ovome
sistemu, nas upućuju da moramo ući brţe u reforme zdravstvenog osiguranja. Na
pitanje kada to raditi - svako kašnjenje bi imalo sigurno mnogo veće posljedice.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju 2004. godine praktiĉno su
otpoĉele primjene evropskog modela zdravstvenog osiguranja. I upravo na osnovu
iskustava i primjene ovog zakona ukazala se potreba i odgovor je danas pred nama kroz
donošenje novih izmjena i dopuna ovoga zakona. Po mom mišljenju tu su dva osnovna
cilja zakona, a to je obezbjedjivanje kvalitetnog i sigurnog lijeĉenja gradjana uz primjenu
ovih principa o kojima sam govorio, kao i dugoroĉna stabilnost odrţivog sistema
finansija. Ova dva cilja su medjusobno uslovljena i dobro povezana. Naravno da
stabilnost svakog sistema, pa i ovoga znaĉi upravljanje troškovima i obezbjedjivanje
priliva sredstava. Dakle, i u ravnoteţi tome, a ovaj zakon ukazuje da zbog strukture
samog stanovništva, povećanih hroniĉnih oboljenja se traţe veća ulaganja u dugotrajna
lijeĉenja. Naravno da na rast troškova u zdravstvu bitno utiĉe i brzi razvoj kojeg diktiraju
nove medicinske, farmaceutske i informacione tehnologije. Treba obezbijediti sigurno i
znaĉajnija sredstva.
Dakle, ni Crna Gora nije poštedjena navedenih izazova i odgovor je u tome da je
u dosadašnjoj primjeni Zakona o zdravstvenom osiguranju uoĉeno da je potrebno
pristupiti odredjenim izmjenama i dopunama, kako bi se doprinijelo finansijskoj
izdrţivosti sistema zdravstvenog osiguranja i time poboljšao sistem zdravstvene zaštite
gradjana. Dakle, odrţivost sistema će se prije svega obezbijediti, kako je to danas dosta
puta reĉeno, kroz dopunsko zdravstveno osiguranje i, opet istiĉem ono što je više puta i
kazano, kao oblik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja jer se potpisuju i pojedinaĉni
ugovori. Ovim zakonom je utvrdjen pravni osnovni za njegovo i uvodjenje. Zakonom se
precizira naĉin ostvarivanja ovog vida osiguranja. Sa takvim uvodjenjem postiće se veća
sigurnost osiguranih lica, zabrana njihove negativne selekcije po bilo kojem osnovu.
Koji su to benefiti? Nešto je više reĉeno ovdje, ne bih ih posebno ni ponavljao, u ĉemu je
suština zamjene uĉešća sa dopunskim osiguranjem. A jedno pitanje koje je danas
reĉeno, zašto i ne da se ovim dopunskim osiguranjem obavezuju na jedan naĉin i lica da
više vode raĉuna o svom zdravlju, da se više informišu i da mogu bolje planirati i svoje
lijeĉenje. Potrebno je istaći da u ovom zakonu za osigurana lica koja su socijalno
ugroţena, odnosno lošeg socijalnog statusa ta plaćanja su pokrivena iz budţeta. Dakle,
svakako znaĉajno je da se i taj broj lica našao u ovom zakonu. Imali smo u ovoj situaciji

153
moguća dva izbora - da ostanemo dosljedni dosadašnjim rješenjima, tvrdoglavo da
ostanemo na njima, da ne prihvatimo iskustva zemalja Evropske unije, zemalja
okruţenja i da se zadrţimo na jednom politiĉkom odnosu prema ovom pitanju, ili da
udjemo u reforme ovoga sistema, ĉime ćemo sigurno obezbijediti znaĉajan stabilan izvor
finansiranja, a kroz stabilan izvor finansiranja i poboljšanu zdravstvenu uslugu prema
svima gradjanima. Hvala puno.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala.
Kolega Zarija Pejović ima rijeĉ. Nakon njega kolega Fahrudin Hadrović. Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Gospodine ministre,
Pogledao sam potrošnju Fonda zdravstva u budţetu za 2006. godinu koju
uzimam repernu u nekim ekonomskim analizama, jer je to godina sticanja nezavisnosti. I
pogledao sam stavku Fonda zdravstva u budţetu za 2012. godinu. Dakle, razlika je u 35
miliona eura. Naime, 130 miliona eura je iznosila 2006. godine potrošnja, da bi sad
iznosila nekih 165 miliona eura.
Rast javne potrošnje u odnosu na 2006. godinu je 120%. Rast potrošnje u
zdravstvu je 25%. Zašto, gospodine ministre, potrošnja za zdravstvenu zaštitu u Crnoj
Gori nije rasla proporcionalno ukupnoj javnoj potrošnji? Zašto je zdravstvena zaštita
zaostajala? I zašto sada treba da se nadoknaĊuje potrošnja na teret obveznika koji
trebaju da uplaćuju doprinose, odnosno da plaćaju usluge lijeĉenja, s obzirom da imamo
socijalnu situaciju takvu kakvu imamo? Mislim da je to jedan izdatak za graĊane.
Ovo tim prije govorim što mi i do sada nijesmo imali ovakav oblik dodatnog
osiguranja, odnosno nijesmo imali potrebu da refundiramo 20% bolniĉkog lijeĉenja,
taĉnije drţava je pokrivala cjelokupne troškove lijeĉenja. Zašto upravo u ovakvoj
ekonomskoj situaciji uvodimo ovakve mjere?
Kao ekonomista ţelim da vam kaţem, zašto to tako smatram da naš sistem
nekako gubi sredstva. Dakle, razlike izmeĊu investiranih sredstava u javnu potrošnju u
Crnoj Gori i satisfakcija graĊana, nikakvog subjektivnog osjećaja zadovoljstva je priliĉno,
ajde da tako kaţem neproporcionalna. Taĉnije, ĉini mi se da smo negdje u prvoj dekadi
prošle decenije upravo tu 2006. godinu mnogo bili zadovoljniji sa mnogo manjim
sredstvima nego sada sa mnogo većom javnom potrošnjom. Da li ova javna potrošnja u
Crnoj Gori je neracionalna i sada se pitam u vašem domenu zdravstva koliko vi
racionalno upravljate sredstvima, koja opet da kaţem nijesu znaĉajno povećana.
Dakle, dozvolite da konstatujem da smo 2006/2007 godine mislim da ovo nije
populizam konstatovati koncerte Rolingstonsa i Madone koji su koštali drţavu na 10
miliona eura. Zašto za taj novac nije podignuta gradska bolnica Podgorice, gdje bi
pacijenti iz podruĉja Podgorice mogli da se lijeĉe, a da KBC bude ekspertska
specijalizovana ustanova za pacijente sa prostora cijele drţave ĉime bi se izbjegli
pritisak na one, da tako kaţemo lijeĉenje najteţih sluĉajeva. Mogli smo da izvršimo
jednu pravu selekciju. TakoĊe smatram i ono što su kolege već konstatovale iz drugih
klubova to je da mi imamo dosta zapošljavanja na divlje i da ljudi ne plaćaju doprinose.
Širenjem ove baze odnosno principijelom naplatom doprinosa odnosno prijavljivanja
zapošljenosti odnosno borbom protiv rada na crno, mogli bismo ovu bazu da proširimo
pa da nemamo potrebu da dodatno oporezujemo one koje plaćaju. TakoĊe ono što bih
vas pitao i ono što je bila tema rasprave kako poboljšati materijalni standard ljudi u
zdravstvu što je potrebno. Vidimo štrajk je završen i ljudi su bili korektni, faktiĉki nisu ni

154
štrajkovali, nisu ni dobili nekakve posebne zahtjeve i tako dalje, ali da li vi moţete da
ostavite odriješene ruke rukovodiocima institucije da ako postignu uštede i ako se ljudi
potrude da naprave uštede i da rade kako treba da im se da mogućnost neke dopunske
zarade.
Zašto ljudima u javnom sektoru ne obezbijediti da zarade pristojnije ili da ostvare
te svoje neke materijalne ambicije na legalan naĉin?
I ono što bih vas na kraju pitao nije konkretno vezano, jeste imamo Medicinski
fakultet u Crnoj Gori, da li vi vršite planiranje potreba ljekara u ĉitavom sistemu i broja
upisanih studenata, jer znam ljude koji se ţale da završe medicinski fakultet koji
zahtijeva šest godina napornog rada pa da onda ĉekaju godinu i više da odrade
pripravniĉki staţ što nije korektno prema tim ljudima i gube saznanja i steĉene vještine.
Prema tome, ono što ţelim da kaţem jeste da je u periodu finansijske ekspaznije
za koje je Ministarstvo finansija i Vlada vjerovala da će trajati a nije trajala, nisu
indetifikovali dobro izvore ekonomskog rasta nije, ĉini mi se dosta uraĊeno za zdravstvo
i mislim da boljom naplatom i poreza, a i boljom naplatom doprinosa mi moţemo da
izbjegnemo dodatno oporezivanje stanovništva opet kaţem u ovakoj ekonomskoj i
socijalnoj situaciji.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Fahrudin Hadrović sada ima rijeĉ i nakon njega kolega Nebojša Kavarić kao
posljednji prijavljeni uĉesnik u raspravi povodom ove taĉke dnevnog reda.
FAHRUDIN HADROVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani poslanici, poštovani ministre sa
saradnicima,
O Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, o izmjenama i dopunama bih rekao da postoji
ustavni osnov za donošenje ovog zakona, da je Crna Gora prihvatila model
zdravstvenog osiguranja, kao i većina zemalja Evropske unije gdje dominira princip
solidarnosti i gdje se pokrivaju solidarno svi troškovi lijeĉenja. Sistemi svih zemalja traţe
nove modele finansiranja zdravstvenih usluga. U Crnoj Gori kao i drugim zemljama u
okruţenju statistiĉki znaĉajan porast starijeg stanovništva sa drugotrajnijim lijeĉenjem,
zatim porast hroniĉnih bolesti i drugih bolesti, što izaziva porast troškova zdravstvenog
sistema.
Naravno da su iz godine u godinu povećani troškovi za uvoĊenje novih
procedura, zatim poskupljenje farmaceutskih proizvoda, kao i uvoĊenje novih
tehnologija. Naravno da se u Crnoj Gori zalaţemo da bude sve ovo dostupno za sve
stanovnike i sve osiguranike i mislimo da drţava mora da i dalje budţetski podrţava
praviĉnost i jednakost osiguranika u javnom sistemu zdravstva. I u Crnoj Gori se
razmatraju mjere finansijske odrţivosti sistema zdravstvene zaštite i naravno da pored
sada plaćanja obaveznog zdravstvenog doprinosa za obaveze u zdravstvenom
osiguranju uvodi se kategorija dobrovoljno, kao dodatnog osiguranja kao što već imaju
druge zemlje posebno u okruţenju, a treba da doprinesu finansijskoj odrţivosti i
poboljšanju zdravstvene zaštite graĊana.
U ĉlanu 8 se, za javnost da kaţem, povećava starosna granica u ostvarivanju
prava u stomatološke usluge što je zaista ohrabrujuće i za pohvalu, u odnosu na
prethodni zakon. U ĉlanu 9 dodaju se ĉlanovi 16, gdje se pobrojana prava za
zdravstvene usluge obaveznog zdravstvenog osiguranja od fonda koji se plaćaju od

155
fonda, isto tako dobrovoljne usluge na koje treba osiguranik da plati 20% cijene, dok
ostalih 80% plaća Fond zdravstva i precizirnošću kategorije stanovništva koji su
osloboĊeni od doplate. Dok ĉlanom 10 su odreĊene bolesti za koje se ne plaća
dopunsko osiguranje.
Isto tako Vlada i Ministarstvo utvrĊuju osnovnu listu lijekova, zatim dopunsku listu
lijekova kao i ostalih medicinskih sredstava, koja se koriste. Moram da napomenem da
Crna Gora ima zaista vrlo široku pozitivnu listu lijekova za svoje osiguranike i da u
odnosu na povremene nestašice odreĊenih lijekova apelujem kao i ljekar da moje
kolege propisuju paralelne lijekove kojih ima sigurno u apotekama i da se ne vode onim
što je najskuplje to je i najbolje. Sigurno ima i lijekova koji su u prosjeku cijena a zaista
su korisni i dobri.
Zatim osvrnuću se na naknade za rad prilikom sprijeĉenosti i na refundaciju od
strane Fonda zdravstva nakon 60 dana. Fond isplaćuje 70% ovih naknada osiguraniku,
a za maligna i mentalna oboljenja 100%. Isto tako odredbe da se ne refundiraju sredstva
javnim ustanovama i javnim sluţbama ili da one same odreĊuju procenat isplate je
uneseno. Da kaţem da postoje podaci iz okruţenja, iz drţava koje su uvele dopunsko
osiguranje da Crna Gora ima najveći opseg osloboĊenih osiguranika od plaćanja
zdravstvenih usluga, pa i od doplata, u okruţenju. Crna Gora ima najviši broj besplatnih
usluga za obavezno zdravstveno osiguranje, to je obavezno koje Fond zdravstva plaća
u 100% procentu. Ovo su zvaniĉni i taĉni podaci i u odnosu na paket usluga, raspravljalo
se i o paketu usluga, ali pretpostavka je i sigurno se došlo da za osiguranika je povljniji
sistem ponuĊenog dopunskog osiguranja.
Ova doplata od 20% od cijene usluga odnosi se samo na radno aktivno
stanovništvo i kako ĉujemo da je to, proraĉun da će biti oko 3,5 eura mjeseĉno, što je
podnošljivo za aktivno radno stanovništvo. U Sloveniji je to regulisano po vrstama
usluga pa je doplata od 50 do 90% od cijene usluga. U Srbiji je to uvedeno kroz
participaciju liĉnim uĉešćem doplata za razne vrste usluga i ureĊeno uredbom Vlade. U
Hrvatskoj, Federaciji Bosne postoji dopunsko osiguranje ureĊeno zakonom i tako dalje.
Napomenuo sam i participacije koje su bile u Crnoj Gori što će se sada ukinuti.
I na kraju da kaţem da napredak u zdravstvu, edukaciija, opremanje javnih
ustanova i napredak medicine, naravno ne zavisi od naših diskusija ovdje u parlamentu.
To je u nezaustavljiv proces i naravno da će drţava da prati to i da će i da ulaţe i dalje u
dobrobit za opremanje zdravstva i dobrobit naroda.
Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama.
Komentar na vaše izlaganje prijavio je kolega Damjanović.
Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovani kolega Hadroviću, probaću da ispoštujem vaše izlaganje, ali takoĊe
ţelju ostalih kolega da diskutujem o ovoj taĉki i da ne bih trošio vrijeme i na jednu vrstu
proceduralne reakcije, obratiću se svim ostalim kolegama ovdje i, naravno, kolegi koji mi
je ljubazno ustupio prostor za komentar.
Naime, dok smo ovdje govorili o setu poreskih zakona, Vlada je na svojoj sjednici
prihvatila Odluku da plati garancije koje je dala po osnovu zaduţenja za Kombinat
aluminijuma u iznosu većem od 20 miliona evra. Smatram da zbog onoga što je premijer

156
Lukšić rekao, nakon te sjednice, a to je da će predlog o tome, odnosno o potvrĊivanju
toga akta biti podnesen Parlamentu, jer su ministri iz SDP-a bili protiv te odluke na Vladi,
da ima potrebe da evo ovdje na sjednici ovoj koja teĉe, a s obzirom da je sljedeća
sjednica tek u utorak, definišemo potrebu hitnog odrţavanja vanredne sjednice
posvećene tom pitanju. To je moj apel i apel kolege iz SNP-a. Naravno, stekli su se
uslovi i SNP će biti pokretaĉ inicijative da se pokrene pitanje nepovjerenja Vladi.
Naravno, ovo nije moţda po proceduri, ali je to pitanje od tolikog znaĉaja da evo, s
obzirom da se nećemo gledati do utorka do plenuma i do naredne sjednice, apel da i vi
traţite da što prije taj predlog Vlade stigne ovdje da se upoznamo kao poslanici i
naravno mogu da vam najavim inicijativu da zbog toga moramo razgovarati. Dakle, nije
samo u pitanju samo 20 i nešto miliona već kako je ministar finansija dodao mogućih
130 miliona garancije koje drţava u ovom momentu nema.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Ako ţelimo zahtjev moramo na Kolegijumu da donesemo odluku. On se upućuje
predsjedniku Parlamenta, pa da na Kolegijumu donesemo eventualno odluku o
prihvatanju ili neprihvatanju takve inicijative, kad, u kom roku, jer treba obezbijediti ljude
iz Vlade, kao što znate, koji bi bili uvodniĉari po toj temi.
Prema tome, ja vas molim da koliko je danas takvu inicijativu uputite prema
predsjedniku Parlamenta, a onda ćemo mi na Kolegijumu, ako treba i većeras ili rano
ujutru, o tome popriĉati i vidjeti na koji naĉin i dali uopšte treba povodom toga u ovom
vremenu koji nam stoji na raspolaganju Skupština da se sastaje.
Predlaţem da idemo ka kraju ove taĉke dnevnog reda, a ovo su stvari o kojima
ćemo se dogovarati, kao i o svim pitanjima, što kolega Damjanović zna, na Kolegijumu
itd.
Dakle, obaviješten sam da je danas na nekim odborima koji su razmatrali ovu
taĉku dnevnog reda bilo inicijative i razmišljanja o tome da se produţi rok, to je praksa
koju smo već imali u ovom Parlamentu za podnošenje amandmana koji bi po mišljenju
predstavnika pojedinih politiĉkih partija unaprijedio moţda tekst u odreĊenim djelovima i
u odreĊenim ĉlanovima i moţda stvorio uslove da ovaj zakon usvojimo i konsenzusom ili
maksimalno mogućom većinom.
Ja predlaţem da prihvatimo tu inicijativu i sada kaţem zbog zapisnika i da ostane
trag u pisanoj formi oko tog našeg dogovora, sjutra do podne kada je u pitanju ovaj
zakon mogu se podnositi amandmani, osim onih koji su već podneseni.
Izvinjavam se, kolega Kavariću, ali morao sam dati ovu informaciju.
NEBOJŠA KAVARIĆ:
Moram da kaţem, kao neko ko ima neko skromno znanje iz ove oblasti, da je bilo
rijeĉi danas o svemu, iako nije bilo na dnevnom redu. Govorili smo dopunskom
osiguranju, dodatnom o privatnom, mješovitom, kako je ko imao ideju, uporeĊivali smo
sisteme reforme zdravstvene zaštite u okolnim ovdje zemljama koji nemaju mnogo veze
sa reformisanom zdravstvenom zaštitom kod nas. Napomenuo bih samo da smo u Crnoj
Gori prije par godina završili reformu primarne zdravstvene zaštite koja je koristila
praktiĉno najpozitivnija iskustva iz okolnih zemalja, a da sve greške koje su uraĊene u
sistemima koji su ovdje pomenuti smo gledali da izbjegnemo. Znaĉi to je ovako krupna
stvar. Htio bih da kaţem da Bizmarkov model osiguranja je prisutan u najvećem broju
zemalja Evrope, a drugaĉjiji sistem osiguranja gdje drţava vodi raĉuna preko ovdje

157
poreza zastupljena u već nekoliko zemalja koje su trenutno jako teškim finansijskim
problema iz Evropske unije. Znaĉi, praktiĉno ko ne vodi raĉuna o sistemu da bi bio
odrţiviji i finansijski taj sistem praktiĉno nema ni budućnosti.
Ovdje je kontekst jako vaţan da bi se govorilo o ovom Zakonu o dopunskom
osiguranju kontekst dosadašnjih usvojenih zakonskih rješenja od 2005.godine je
potpuno r logiĉan nastavak usvojenih zakonskih rješenja. Sav teret praktiĉno i sve
obaveze su premještene u reformisanu zdravstvenu zaštitu, gdje smo svi oĉekivali i
gdje ćemo oĉekivati da otprilike 80 do 90% na sreću najĉešćih usluga bude riješeno u
primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Pojaĉanom preventivnom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
će se jako smanjiti odliv na drugi i treći nivo gdje smo ĉesto govorili a kao što smo
primijetili dopunsko osiguranje se trenutno odnosi na usluge u drugom i trećem nivou.
Logiĉan slijed da što više preveniramo, što više izlijeĉimo u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti da će biti znaĉajne uštede na drugom i trećem i nivou. Dopunsko osiguranje od
2,50 eura, ako ovdje sklonimo participaciju nijesu baš 2,50 nego svega dva, će svakako
uĉiniti i da participacija izĉezne iz nivoa primarne zdravstvene zaštite. Znaĉi, ona je
kompletno besplatna, bez znakova navoda ili sa znakovima ovdje navoda. Praktiĉno iz
primarne zdravstvene zaštite, uz optimizaciju sa druga dva nivoa, ovo jeste veliki pomak
za zdravstvenu zaštitu graĊana. Moram da kaţem da sistemom zdravstvenog osiguranja
upravlja drţava. Fond zdravstvenog osiguranja je dio sistema zdravstvene zaštite,
bojazni nema da on se moţe ovdje ponašati autonomno i da se mogu pojaviti neke
druge ideje oko zahvatanja finansija od graĊana, mimo ovoga što je propisano.
Da napomenem da će dosadašnje reformisane ustanove zdravstvene zaštite ući
u proces ugovaranja sa Fondom zdravstva, samim tim to će biti i još znaĉajniji uvid u
utrošak tih sredstava, samim tim će se pojaviti znaĉajne uštede, kao što je ovdje par
kolega napomenulo. Zakonom o budţetu koji smo svi zajedno usvojili je predviĊeno da
sredstva koja se ostvare na taj naĉin uštedom u zdravstvenim ustanovama i javnim
zdravstvenim ustanovama će biti date menadţmentima da raspolaţu sa njima ili za
poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite ili za poboljšanje statusa samih zdravstvenih
radnika. Meni je jako znaĉajno da je ovim unaprijeĊena zdravstvena zaštita lica sa
posebnim potrebama. Drago mi je zbog usvajanja amandmana Udruţenja lica sa
posebnim potrebama i ometenih u razvoju. Prosto osnovni ovdje paket usluga koji će biti
proširen samo paketa u primarnu zdravstvenu zaštitu praktiĉno širi prava zdravstvenih
osiguranika kod nas. Da napomenem Bizmarkov model kod nas praktiĉno svim
stanovnicima svim drţavljanima Crne Gore daje zdravstvenu zaštitu, obuhvat je skoro
stoposto. Dok kod nekih zemalja koje ste ovdje pomenuli obuhvati se kreću od 75 do
80%.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Poštovane kolege, zakljuĉujem raspravu povodom ove taĉke dnevnog reda.
Predstavnik predlagaĉa da li ţeli da iskoristi pravo na završnu rijeĉ? Ţeli. Rijeĉ
ima ministar Radunović. Izvolite.
MIODRAG RADUNOVIĆ:
Hvala lijepo.
Zahvaljujem se svim poslanicima koji su uzeli uĉešće u ovoj raspravi. Podrţavam
ovo što ste kazali oko amandmana, iz diskusije gospodina Gošovića ima elemenata,

vidjećemo u kakvoj konstalaciji odnosa sa ostalim tekstom su vaši amandmani. Ĉini mi
se da bi oko dvije stavke mogli da ih inkorporiramo u tekst i da dobijemo na kvalitetu.
Ne bih ţelio da se poĊe iz ove sale sa utiskom da vlast nameće namet
graĊanima, a opozicija ţeli da zaštiti, da skine teret sa leĊa graĊana. Mislim da ta
postavka ne pije vodu. Ovaj model ţivi u najvećem broju zemalja Evropske unije i
uĉešće privatnih sredstava varira od jedne trećine do jedne ĉetvrtine ukupnih troškova u
zdravstvenoj zaštiti. To je kazao i kolega Nišavić i još nekoliko poslanika, to su taĉni
podaci.
Mi smo našli balans da kroz minimalno opterećenje uglavnom radno aktivnog
stanovništva pribliţimo graĊanima prednosti ovog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
i time da kroz solidarnost obezbijedimo dostupnost, a istovremeno finansijsku odrţivost
sistema.
Pokušaću da dam nekoliko odgovora kroz ovo što sam notirao. Vrlo sam paţljivo
saslušao gospoĊu Tanasijević, mislim da je ona iskazala odnos i stav oko principa
solidarnosti i humanosti, jer upravo samo na ovakav naĉin moţemo uraditi da imamo
nove tehnologije, nove ljekove, novu dijagnostiku i novi naĉin lijeĉenja.
Gospodin Gošović je pominjao dvije-tri stvari. Prvo oko kriterijuma koje donosi
Ministarstvo, a listu ljekova Vlada. Mislim da bi to moglo amandmanski da se usaglasi,
odnosno da to bude vaš predlog. Zatim, oko nadoknada za vrijeme sprijeĉenosti za rad,
da li je to dva mjeseca ili 30 dana, pa onda refundacija Fonda. Da dobijemo te
amandmane i vidjećemo da budu inkorporirani u zakon. Ja se tu zahvaljujem.
Pitali ste da li će kvalitet zdravstvene zaštite biti unaprijeĊen. Ja vjerujem da
hoće. Navodeći šta je to što ţelimo da kroz dopunsko zdravstveno osiguranje
unaprijedimo, time će za svih 620.000 stanovnika Crne Gore kroz ona 2,5-3,5 eura biti
obezbijeĊena kompletna zdravstvena zaštita. Vi znate da u Crnoj Gori imamo samo tri
djeteta sa rijetkim bolestima, ali oni nas koštaju godišnje milion eura. To je obaveza da
se obezbijedi. Lijeĉenje ljudi koji imaju HIV i AIDS mjeseĉno nas košta 1000 eura, ali to
je obaveza ovog sistema, zatim ljudi sa multipleksklerozom, nabavka interferona i ostalih
skupih ljekova. Dakle, za mali broj pacijenata mi obezbjeĊujemo, moram reći,
zdravstvenu zaštitu u skladu sa naukom i praksom diljem Evrope koja je razvijena.
Ţelim da vam kaţem, uz duţno uvaţavanje, mi danas imamo 168.000.000 za
zdravstvenu zaštitu. To je malo. Ja kao ministar kaţem da je malo. U ukupnom GDP-u
taĉno je da imamo nekih 5-5,5%, s tim što u zemljama Evropske unije na svim skalama
otprilike još jedna ĉetvrtina ide, to je ono što, naţalost, naši graĊani iz dţepa daju u
privatne ordinacije, kupuju ljekove bez recepta itd, tako da je to dodatni dio sredstava
koji se tretira kroz GDP. Evo, ja sad kao hirurg to priĉam, ali je nešto što znam skupova
Svjetske zdravstvene organizacije.
Prije 2006. godine, eto to se nešto poklapa, zadovoljstvo mi je i ĉast da sam bio u
toj prvoj Vladi nezavisne drţave Crne Gore, pa ću vam samo reći od tada pa do danas,
operacija na otvorenom srcu koje smo radili od 80-130, prošle godine uraĊeno je 450.
Za to su sve naši ljudi išli van Crne Gore. Genetska dijagnostika, sva ili skoro sva se radi
danas u Crnoj Gori, a za to su ljudi u 90% sluĉajeva išli van Crne Gore. Scintigrafija, sve
se radi danas u Crnoj Gori, i kostiju i parinhematoznih organa, a za to se sve išlo van
Crne Gore. Danas u Crnoj Gori imamo devet multisleznih skenera rasporeĊenih po svim
centrima u Crnoj Gori, od Berana, Pljevalja, Bijelog Polja, Nikšića, Risna, Bara,
Podgorice dva, i u ovoj godini smo riješili, u godini krize i svih problema, da to kupimo za
bolnicu u Kotoru.
Tri nuklearne magnetne rezonance, invazivna dijagnostika, lijeĉenje, zatim
ugradnja vještaĉkih koljena i ramena, govorim vam o onom zbog ĉega smo ljude slali
158

vani. Za osteodezintometriju smo 650 ljudi godišnje slali van Crne Gore. To se danas
sve ovdje radi. Tih 168.000.000, sa ovih 5.200.000 koliko je povećano u ovoj godini, nije
dovoljno, ali vjerujte da racionalno upravljamo sistemom Ĉini mi se da smo primakli
graĊanima do kraja ovo. Vjerujte, za ovo sve treba da poĊe negdje vani i da mu platite
prevoz, pratioca i maltretiranja koja doţivljavaju. Zato mi je cilj dok sjedim ovdje i sjutra
kao ljekar kad se vratim u operacionu salu, da stvarno napravimo sistem koji će pomoći
svima nama. Svi smo mi potencijalno pacijenti, prvo ja.
Kompletna onkološka terapija se danas vrši u Crnoj Gori. Brahi terapija, kao
suptilna terapija kod zraĉenja kod malignih oboljenja, do prošle godine svi pacijenti su
išli van Crne Gore, to se danas radi u Crnoj Gori. Ultrazvuĉni aparati, hemodijalizni
centri, pa primakli smo ih, ljudi, u svim domovima zdravlja. U ovoj godini poĉeli smo u
Plavu. Zašto u Plavu? Upravo je ova situacija pokazala zašto smo dali stacionare u
Plavu, u Roţajama, u Pluţinama, u Šavniku, u Mojkovcu. Zato što kad se ovo desi mi te
ljude smjestimo u stacionar, ne moţete nekog iz ruralnog predjela ili nekog sela koje je
30 km od Roţaja ili Plava, ili mojih Berana, dovesti a mora da se dijalizira dva puta ili tri
puta. To radimo upravo što ţelimo da decentralizujemo, da napravimo dostupnu
zdravstvenu zaštitu, i treba nam još para. Ona bi bila još bolja da imamo još novca. Tu
se potpuno slaţem sa vama koji ste na tu temu diskutovali.
Ovo oko nameta. Mislim da smo tamo dali jedan dobar stav u ĉlanu, da
poslodavci mogu da uplate 2,5 - 3,5 eura za svoje zaposlene. Pa dozvolite, ako ja
uplatim 3,5 eura, moja je porodica sva zaštićena. Dakle, nas 300.000 koji radimo,
uplaćujući 2,5 - 3,5 eura, zaštićeno je 620.000 ljudi u Crnoj Gori, ima kompletnu
zdravstvenu zaštitu.
Dvije kutije cigareta koje kupimo, platimo parking, popijemo dva kapućina u
nekom kafiću, pa dozvolite da zaštitimo posljednjeg socijalnog ili ekonomskog siromaha.
Moţda jako bogatog ĉovjeka u duhu, negdje u ruralnom predjelu, negdje u ovim našim
krajevima koga mi neki moţda i ne prepoznajemo, zato što je nama dobro. Dakle, to je
poruka ovoga zakona.
Poslodavci isto treba da shvate da za svojih 100 radnika daju 350 eura mjeseĉno,
zaštitili su sve njihove porodice za sve što im treba iz zdravstvene zaštite u Crnoj Gori i
time i one druge koji nijesu na spisku da to daju.
Zašto smo donijeli ovakav predlog oko prethodnog osiguranja? Nije to naše
iskustvo, reći ću vam, samo u Srbiji, piše, prethodni staţ tri mjeseca ili šest mjeseci sa
prekidima. Zašto je to vaţno? Vi imate nekog ko je finansijski moćan, ne ţeli da se
osigura, samo kad mu treba, otkazalo mu je srce, treba mu 120.000 i on je osiguran
juĉe. Ne, bar dva mjeseca treba da bude osiguran. Zašto smo kroz naknadu za
bolovanje to ţeljeli da uradimo? Da nam bude potpuno jasno, mi u posljednjim
godinama imamo primjera da uoĉi odlaska na trudniĉko bolovanje ţene u pojedinim
institucijama posljednja dva mjeseca imaju primanja tri-ĉetiri hiljade eura. Oprostite, to
su sve sjutra euri onog pacijenta o kome je govorila gospoĊa Vuković, podrţavam je da
nam je pacijent u centru paţnje, svaki od nas pojedinaĉno i svaki graĊanin koji uplaćuje
doprinose. Te tri hiljade prima platu godinu dana, samo je posljednji mjesec data ta
plata. Napravili smo ove odredbe da saĉuvamo zdravstveni dinar, svakog od nas, i da
ga usmjerimo u pravcu zaštite zdravlja stanovništva.
Dakle, to su ove odredbe, a zašto smo ih tako koncipirali - da saĉuvamo ovo malo
para što imamo, prosto moj pokušaj da objasnim. Ovo što je kazala gospoĊa
Bajramspahić dakle, prepoznali smo osobe sa smetnjama u razvoju, prepoznali smo ne
samo ljude koji imaju amputirane ekstremitete, nego i kao hirurg znam koji je 20 godina
vještaĉio da Vi imate radnu i ţivotnu sposobnost umanjenu, zato smo rekli 70%. Ako
159

160
nekom radite operaciju na otvorenom srcu, ako mu ugradite tri bajpasa, ako on ima
okoštavanje, ako je nepokretan, ako, izvinjavam se damama, odstranimo matericu itd,
itd, postoje procenti kada postoji tjelesno oštećenje. Misilim, svi oni treba da budu
obuhvaćeni ovim, i zato smo dodali ovaj segment i Vaš amandman je zato bio
prihvaćen, prosto kao nešto što je jako dobro i nešto što će i tu populaciju zaštititi od
mogućih dodatnih troškova.
Profesore Radulović, evo, kazao sam Vam da se slaţem za uĉešće u GDP-u,
kako ste Vi kazali, a i prije sam govorio o ukupnom budţetu Vladinom i kazao sam Vam
da smo uradili dosta toga. Reforme su ţiva materija, one će trajati i trajati. Bili smo u
Estoniji i vidjeli da oni poslije 19 godina rade novi paket. Bili smo tamo nekoliko nas koji
ovdje sjedimo. Znaĉi govorim Vam da su reforme ţiva materija i one će se i dalje
mijenjati.
Pominjali ste ovaj paket Švajcarske. Meni se ĉini da u tom paketu je ovo. Vi za
1.500 franaka imaćete jedno, a ako hoćete još nešto, dodajte. Postoji to takozvano
dobrovoljno, dodatno osiguranje i preko ovoga. Mi ţelimo ovdje na bazi solidarnosti da
zaštitimo 620 hiljada ljudi, a ako Bobo Radunović, kao pacijent, ţeli da ga operiše sjutra
neko drugi, da ima njegu 24 sata, ako ţeli recimo posebnu protezu kuka da mu ugrade,
oprostite to košta još dodatno, pa Radunoviću nešto što traţiš, izvolijevaš, onda molim
opruţi se koliko si dugaĉak. Dakle, i to postoji u Švajcarskoj. Znamo to, ne ţelimo s tim
da ulazimo sad u Crnu Goru i razumjećete zašto. Ovo što radimo je upravo, moram
reći, negdje u potpunom razumijevanju trenutne situacije, potpunog razumijevanja
graĊana, a opet priĉam o solidarnosti svih nas prema onima koji ne mogu ta dva i po ili
tri i po eura da daju. Pominjem stalno ovu brojku. Posebnim ..../Prekid/
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Privodite kraju, molim vas. Već imamo znaĉajno prekoraĉenje.
Naravno, vaţna su pitanja i zato sam dopustio, i treba ih ĉuti, treba ĉuti
objašnjenje. Vrlo je materija vaţna za sve, dobro ste rekli, ali molim Vas da ipak vodimo
raĉuna, tako da to što je ostalo pokušate u najkraćem mogućem ...
MIODRAG RADUNOVIĆ:
Izvinjavam se.
Podzakonskim aktom ćemo riješiti kolika će ta premija biti i, ono što vam sigurno
danas kaţem, ona neće biti više od tri i po eura, da tu stavimo taĉku. Znaĉi, ona će biti
maksimum tri i po eura, da budemo decidni, da tu imamo vrlo jasan stav. Neće biti ĉetiri i
po, pet ili sedam. Znaĉi, to je to i to će biti riješeno podzakonskim aktom i primjedbe
ovog dijela zakona. Dakle, u primjeni dobrovoljnog osiguranja fond poĉinje 12 mjeseci
od dana usvajanja. Dakle, februara 2013. godine. Sve do tada što se ovog tiĉe ide po
postojećem zakonu koji će biti usvojen.
Ovdje sam saslušao gospodina Radunovića. Proĉitao je sve to što je tamo
napisano. Dakle, ovdje još samo ţelim da kaţem da se osiguranik tim oslobaĊa i sve
svoje ĉlanove porodice, odnosno njima omogućuje kompletnu zdravstvenu zaštitu.
Gospodinu Jeliću se takoĊe zahvaljujem, na jednom racionalnom razumijevanju
ovog zakona što je iskazao kroz nekoliko stavki.
Ne mogu se sloţiti sa doktorom Nišavićem, mojim uvaţenim kolegom, da je ovo
korak nazad. Dakle, prosto mislim da to ne moţe biti, jer kaţe, na tu transplataciju
dodaće 20%, do sada smo davali 15 hiljada, a on je trebao da obezbijedi 90 hiljada ili
100 hiljada da transplantira srce. A ovako kada taj neko uplati tri i po eura svakog

161
mjeseca, 120 hiljada mu obezbjeĊuje drţava. Za mene je to onako prosta raĉunica,
moram reći da sam slab matematiĉar.
Halil Duković je takoĊe pominjao ova evropska iskustva, izmeĊu ostalih Sloveniju,
96- tu itd. GospoĊa Vuković je iskazala ovo što je taĉno u master planu što to
podrţavam. Reforma teĉe i nije namet i usluga. Iskazao sam uz svu prethodnu priĉu da
to ne mogu smatrati nametom. U ovoj godini smo prepoznati od Ministarstva finansija da
radimo odreĊene pomake i procese u pravcu neĉeg dobrog. Jedina smo, da kaţem,
potrošaĉka jedinica koja je dobila 5,2 miliona više nego prošle godine u budţetu,
zahvaljujući i svima vama. Vi ste glasali za budţet. I ubijeĊen sam da kroz reformu koju
radimo, a to je i osnivanjem regionalnih centara i jaĉanjem dijagnostiĉkih procedura na
sjeveru i jugu, da će se smanjiti broj ljudi koji će ići prema Podgorici upravo da bismo taj
segment zdravstvene zaštite napravili dostupnim. I oko edukacije. Dakle, da ne
govorimo stalno, mi moramo preuzeti odgovornost za svoje zdravlje. Zdravi stilovi ţivota
se preporuĉuju i treba oporezovati svu hranu koja u sebi ima višak masti, i cigarete i
alkohol, i gazirana pića. Moramo ono što smo radili u osmogodišnjoj školi, kroz predmet
zdravi stilovi ţivota, uvesti to i u srednje škole i uĉiniti da bude obrazac ponašanja svih
nas. Mislim da mnogo više nadleţne inspekcije treba da uĊu u ugostiteljske objekte i da
ne dozvoljavaju u svom domenu ono što treba da se radi, jer i danas u ugostiteljskim
objektima imate ljude koji puše. To je poruka za inspekcijske organe koji su zaduţeni za
taj segment.
Da još kaţem na komentar koji je dao gospodin Pejović. Mislim jako racionalan
komentar. Moram da vam kaţem da mi se, moram reći, dopao. Dopao kroz analitiĉan
pristup ovom.
Ono što ţelim samo da vam kaţem da na Medicinski fakultet u Podgorici se upiše
41 student medicine, i to konstantno. Ne ţeleći da radimo hiperprodukciju, to je pod
jedan. 41 svake godine, šest godina traje i vidjećete da se vodi raĉuna o potrebama za
ljekarima. Ono što je interesantno, svi ţele da rade u Crnoj Gori, što je oĉekivano, u
Podgorici, izvinite. Ali, kada date zahtjev da ti ljudi sa biroa poĊu da rade u ostale centre,
to ne ţele. Zato danas imate ovaj broj, dozvolite, na birou. Zato imamo 14 uvaţenih
kolega iz susjedne drţave koji rade u našem sistemu danas, na godinu dana pa im se
produţava, ljekara, a naši ljudi ĉekaju na birou. Ono što mislim, da vodimo jako dobru
politiku, vjerujem to prepoznaju i mlade kolege. Oni koji imaju prosjek iznad devet, ne
ĉekaju za pripravniĉki. To neka sami kaţu da li sam pozvao ja liĉno ili zaduţio ljude da ih
pozovu i da ne ĉekaju ni jedan dan. Ĉim saznam, i što mislim da je dobar potez, i tu se
slaţem s vama koji ste diskutovali na tu temu, da što smo sad uradili da 36 mladih
ljekara sa prosjekom iznad osam, primimo u Kliniĉki centar, da stiĉu svoja iskustva, i da
im sjutra poslije godinu dana damo specijalizacije gdje su već prošli kliniĉki staţ od
godinu dana i imamo kolege koji će biti ponos Crne Gore. Zahvaljujem se svima na
uĉešću u diskusijama i komentarima na ovaj zakon kao i amandmanima koje ste dali na
odborima. Spreman sam da, ĉini mi se jedan, dva amandmana koja budu išla od
gospodina Gošovića prihvatim, zavisno kako budu koncipirana. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem i Vama na ovoj kraćoj završnoj rijeĉi.
Na ovaj naĉin završavamo današnji pretres. Svima vam hvala na saradnji.
Dakle, u utorak nastavljamo, ako bude u meĊuvremenu povodom inicijativa koje
smo ĉuli nešto drugo, nešto novo, bićete obaviješteni.
U utorak, evo, pitam, moţemo da se dogovorimo da li u 11 h ili u 12 h.
U 12 h zbog vremena i dolaska kolega sa sjevera.

162
Onda u utorak u 12 h. Hvala vam.
15.02. 2012. u 11.30h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani ĉlanovi Vlade,
Otvaram taĉku Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, uz jednu proceduralnu
napomenu.
Mijenjaćemo ono što je bilo planirano za pod 2. i 3. danas, tako da zbog obaveza
sa premijerom, ministar unutrašnjih poslova će sjutra biti pred nas sa Zakonom o
unutrašnjim poslovima, a zamijeniće ga ministar odbrane sa Zakonom o izmjenama i
dopunama Zakona o odbrani i ići ćemo onda na predlog zakona o volonterskom radu.
Imajući u vidu da je vanredno stanje, moramo više razumjeti te obaveze koje
imaju ova operativna ministarstva. Tako da je to danas plan rada.
Zahvaljujem se ministru Katniću što je sa nama i Predragu Mitroviću, direktoru
Uprave za spreĉavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Imamo sada i većinu parlamentaraca u sali i mislim da ćemo imati dobru raspravu
sljedeća dva sata na ovoj temi.
Ministre Katniću, ţelite li uvodno izlaganje? Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, poštovane dame i gospodo poslanici,
Pred nama je Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o spreĉavanju
pranja novca i finansiranja terorizma, koji je u januaru 2011. godine povuĉen iz
skupštinske procedure kako bi se njegove odredbe dodatno uskladile sa trećom
direktivom Evropske komisije o prevenciji upotrebe finansijskih sistema u svrhe praćenje
novca, pranje novca i finansiranje teerorizma i direktivama Evropske komisije o politiĉki
eksponiranim licima, kao i kako bi se od eksperata Evropske komisije i Savjeta Evrope
dobilo struĉno mišljenje vezano za predloţene izmjene Zakona.
Naime, od strane generalnog direktora za ljudska prava i pravna pitanja Vladi
Crne Gore dostavljeno je struĉno mišljenje kao i komentari na predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o spreĉavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Mišljenje koje je saĉinio ekspert Savjeta Evrope zasniva se na usklaĊenosti
predloga zakona sa standardima Savjeta Evrope, kao i drugim meĊunarodnim
standardima i preporukama u oblasti spreĉavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
U septembru 2011. godine, predstavnici Uprave za spreĉavanje pranja novca i
finansiranja terorizma su, zajedno sa ekspertom iz Bugarske u okviru tvining projekta
Evropske komisije, radili na usaglašavanju odredbi predloga zakona sa odgovarajućim
ĉlanovima navedenih direktiva Evropske unije.
Prijedlog zakona propisuje da su finansijske institucije, prije svega banke, duţne
da preduzmu mjere radi otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, koji bi
mogao proizaći iz novih tehnologija – internet, bankarstvo, upotreba bankomata,
telefonsko bankarstvo i dr, izmjenama ĉlana 12 predviĊeno je da obveznik ne moţe
izvršiti transakcije, ako se dokaz o klijentu ne moţe pribaviti.
Predlogom zakona se reguliše materija koja se odnosi na elektronski prenos
novca, prema kojem su obveznici koji obavljaju poslove platnog prometa duţni da
prikupe taĉne podatke o uplatiocu i da ih unesu u obrazac ili poruku koja prati
elektronski prenos novĉanih sredstava.

Sportske organizacije se uvode kao novi obveznici koji su duţni da preduzmu
mjere za otkrivanje i spreĉavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Sportski klubovi i
savezi i druge sportske organizacije biće pod direktnim nadzorom Uprave koja će vršiti
nadzor nad njima u smislu ĉlana 86 Zakona koji propisuje nadzor.
Prijedlog zakona takoĊe predviĊa da listu drţava koja ne primjenjuje preporuke
FATFA, kao i listu drţava koje primjenjuju standarde na nivou ili višem od standarda
Evropske unije objavljuje nadleţni organ Uprave na svojoj internet stranici.
Dakle, još jedna znaĉajna novina, pravi se razlika izmeĊu bijele i crne liste
drţava.
PrireĊivaĉi posebnih igara na sreću duţni su da prilikom transakcije u iznosu od
najmanje dvije hiljade eura, provjere identitet klijenta i pribave podatke propisane
ĉlanom 71 ovog zakona, što po odredbama vaţećeg zakona nije bila njihova obaveza.
Po prvi put, predlogom zakona je utvrĊena i neophodnost analiziranja
neuobiĉajenih transakcija, odnosno transakcija koje nemaju jasnu ekonomsku ili pravnu
svrhu ili opravdanost. Dakle, pored sumnjivih analiziraće se i sve neuobiĉajene
transakcije ĉime se vrši usklaĊivanje sa preporukama 11 FATFA.
Uvaţene su preporuke Evropske komisije i kada je rijeĉ o preciznijem definisanju
stvarnog vlasnika, politiĉki eksponiranog lica i njegovog bliskog saradnika. Tako se
prema odredbama budućeg zakona politiĉki eksponirano lice smatra ne samo fiziĉko lice
koje djeluje ili je u posljednjoj godini djelovalo na istaknutom javnom poloţaju u drţavi,
već i ono lice koje djeluje ili je djelovalo van Crne Gore, u nekoj drugoj drţavi ili na
meĊunarodnom nivou.
Novim zakonom je uvedena obaveza da se lista politiĉki eksponiranih lica
redovno aţurira na internet stranici Uprave.
Advokatska i Notarska komora su uvedeni kao novi nadzorni organi na
sprovoĊenje Zakona nad advokatima i notarima.
TakoĊe, izmjenama vaţećeg ĉlana 89 Zakona nadzorni organi će biti obavezni da
odmah obavijeste nadleţni organ Uprave ukoliko tokom inspekcijske kontrole utvrde
ĉinjenice koje mogu biti u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.
Usvajanjem navedenih izmjena postiţe se veća efikasnost u vršenju kontrole u
odnosno na postojeću primjenu Zakona od strane obveznika.
Dalje, predlogom zakona se uvodi obaveza za notare da jednom nedjeljno
dostave Upravi za spreĉavanje pranja novca kopije ovjerenih ugovora o jupoprodaji
nepokretnosti, ĉiji iznos je veći od 15 hiljada eura.
U kaznenom dijelu zakona predviĊene su stroţe kazne, ĉiji se raspon kreće od
2,5 hiljade eura do 20 hiljada eura.
TakoĊe, predviĊena je mogućnost da se u sluĉaju posebno teških povreda, ili
ponavljanja povreda ovog zakona, moţe izreći zabrana vršenja djelatnosti pravnom licu i
preduzetniku u trajanju do dvije godine, a odgovornom licu, pravnom licu i fiziĉkom licu
moţe se izreći zabrana obavljanja posla u trajanju od dvije godine, što nije bilo
predviĊeno postojećim zakonom.
Dame i gospodo poslanici,
Predloţeni zakon ima za cilj da uskladi postojeći pravni okvir u oblasti
spreĉavanja pranja novca i finansiranja terorizma sa direktivama Evropske unije kao i
drugim meĊunarodnim standardima iz oblasti spreĉavanja pranja novca i finansiranja
terorizma.
Imajući u vidu izazove koji stoje pred našim društvom, u kontekstu pridruţenja
Evropskoj uniji, efikasna borba protiv pranja novca i finansiranja teriroizma je jedan od
163

164
kljuĉnih uslova za sticanje punopravnog ĉlanstva u Evropskoj uniji, ali prije svega,
kljuĉna obaveza u jaĉanju pravne drţave.
Usvajanjem predloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o spreĉavanju
pranja novca i finansiranja terorizma, Crna Gora će dobiti moderan zakon u potpunosti
usklaĊen sa meĊunarodnim standardima i preporukama meĊunarodnih organizacija, kao
i dobar pravni osnov za efikasnu borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. U
tom smislu molim vas da podrţite zakon. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre Katniću.
Predstavnici odbora naših su Milorad Vuletić i Veljko Zarubica.Ĉini mi se da neće
imati izvještaj u ime odbora.
Komentar je prijavio kolega Pavlović. Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţene koleginice i kolege, poštovani graĊani Crne Gore, gospodine ministre,
gospodine Mitroviću,
Ja ću na poĉetku da kaţem da je ocjena naša da su ovim izmjenama i dopunama
uĉinjena istinska poboljšanja zakonskog teksta. I mislim da je o tome dovoljno toliko reći,
da je u suštini ono što je ovdje temeljno pitanje ono što nam Evropa već dvije, tri godine
govori. Nama nijesu toliko nuţno potrebna, ili urgentno potrebna poboljšanja zakonskog
teksta koliko nam je potrebna bolja uprava. Dakle bolja uprava za spreĉavanje pranja
novca i finansiranja terorizma je ono što nam hitno treba. Znaĉi, ne ovakva uprava koja
zadnjih godina ima rezultat nula. I to nam govori Evropa, evo dvije, tri godine, ali
gospodin Mitrović oĉigledno to ili ne ĉuje ili se pravi gluv.
Ja ţelim, gospodine ministre, sad da se obratim gospodinu Mitroviću.
Gospodine Mitroviću, Vi ste jedan od pet krivaca zbog ĉijega rada, ili taĉnije
reĉeno nerada, Crna Gora ima ozbiljnih problema u dobijanju datuma za poĉetak
pregovora o punopravnom ĉlanstvu u Evropskoj uniji. Dakle, uz Vrhovnog drţavnog
tuţioca, uz predsjednicu Vrhovnog suda i njen sudski savjet, uz direktora Policije i uz
gospoĊu Ratković, vi ste najodgovorniji, gospodine Mitroviću, za ove loše ocjene koje mi
imamo kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Svi znamo da
se ta, da kaţem te kriminalne djelatnosti se materijalizuju kroz ove finansijske kanale. I
upravo je to taj dio gdje ste vi nadleţni ili bi trebalo da budete nadleţni. Dakle, vi ste u
godinama ovim prethodnim imali taj, kako sam rekao, rezultat nula, ili ste se zadrţali na
onim epskim, kineskim ...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Završite reĉenicu .
KOĈA PAVLOVIĆ:
Dakle, i to u period, da vas podsjetim, kad je Crna Gora bila ogromna praonica
novca i Šarićevog, i Kalićevog, i Dudićevog, i Roćenovih miliona, onih što pominje on i
Šojgu itd. Da ne pominjem ove ruske milione koji su oprani preko trţišta nekretnina.
Ţelim na poĉetku da postavim pitanja, a kasnije ću, inaĉe sam predao dva amandmana
na ovaj zakonski tekst i u raspravi ću ih obrazloţiti. Jedan se tiĉe upravo ovih politiĉki
izloţenih ili eksponiranih lica, a drugi se tiĉe neĉega što mislim da je potpuno
neprimjereno, a to je da Vi ovim zakonom ..., izvinjavam se samo da završim. Hvala

165
Vam. Ovim zakonom dajete mogućnost ministarstvu da abolira od poštovanja zakona
odreĊene obveznike koji su navedeni u ĉlanu 4. Ono što mene interesuje jested a ste Vi
ĉlanovima od 92 do 96, kako je rekao ministar u uvodnoj rijeĉi, predvidjeli visoke
prekršajne kazne za obveznike iz ĉlana 4 koji ne poštuju zakonske obaveze, i u ĉlanu
86 ste naveli i institucije koje vrše nadzor gdje se nalazite i Vi. Mene interesuje, zašto
Vas nema u ovome zakonu, zašto nijeste predvidjeli prekršajne kazne i za Vas, to jest
za ove koji vrše nadzor nad izvršenjem zakona. Zašto Vi, recimo za neobavljanje Vaših
zakonskih obaveza ne moţete biti kaţnjeni po ovome zakonu. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Pavloviću, dao sam Vam duplo vrijeme i još Vam je malo. Imate pravo na
raspravu, pa će biti prilike.
Ovako, imate pravo na komentar, a direktor uprave na repliku, jer je direktor
prozvan.
Izvolite, prvo replika pa komentar.
Smijete, ovo je direktno prozivanje, nije kritikovanje. Bilo je po imenu i prezimenu,
nije po funkciji.
PREDRAG MITROVIĆ:
Poštovani gospodine predsjedniĉe Skupštine, gospodine Pavloviću,
Nijesam oĉekivao od Vas da hvalite ni upravu ni mene liĉno. Ono što ţelim da
Vam kaţem to je da nijesam siguran da Vi u najboljem smislu poznajete nadleţnosti
pojedinih drţavnih organa ukljuĉujući i Upravu spreĉavanja pranja novca i finansiranja
terorizma koja sticajem okolnosti ne nosi najadekvatniji naziv, precizan, univerzalni naziv
finansijska obavještajna sluţba, što znaĉi da mi ne podnosimo kriviĉne prijave i da mi
nijesmo tuţilaštvo. Mi smo finansijska obavještajna sluţba koja shodno zakonu i shodno
meĊunarodnim standardima prosleĊuje obavještenja i informacije nadleţnim organima
da preduzimaju dalje mjere i radnje iz svoje nadleţnosti onda i kada se ocijeni da u
pojedinim informacijama, odnosno saznanjima koje mi imamo, ima osnova da je došlo
do kriviĉnog pranja novca, finansiranja terorizma kao i svih drugih djela koji se mogu
povezati sa njima.
Dakle, podsjećam Vas i siguran sam da dobro znate da smo mi u kratkoj jedinici
vremena poslije osnivanja postali ĉlanovi EGMON grupe. To je bilo jako zahtjevno,
nijesu nam to dali na lijepe oĉi već smo morali neke stvari da odradimo. Vjerujem da
Vam je to poznato. Vjerujem da Vam je poznato jer više puta smo isticali našu statistiku i
ovom ću prilikom, samo za ovu godinu, odnosno za prošlu godinu reći da bi demantovao
ono što Vi kaţete.
Dakle, u prošloj godini prijavljene su ukupno 82 sumnjive transakcije, 65
sumnjivih transakcija procesuirano je od strane zakonskih obveznika, a 17 smo mi u
Upravi sami inicirali na osnovu redovinih izvještaja i drugih saznanja, od ĉega je
proslijeĊeno nadleţnom tuţilaštvu i Upravi policije 27 predmeta što će reći 11
obavještenja od obveznika, od ove strukture i 16 od Uprave. Dakle, ovo je samo kratko.
Htio sam da Vam kaţem da mi ne podnosimo kriviĉne prijave, a sve predmete koje ste
Vi inaĉe naveli u Vašem izlaganju koliko znam, oni su doţivjeli svoj sudski epilog.
TakoĊe, ţelim da Vam kaţem i siguran sam da i to dobro znate da je kriviĉno
djelo pranje novca jedno od najteţe dokazivih kriviĉnih djela, i to Vam govori statistika
koju imam, ne kod nas, jer ona nije parametar za uporeĊivanje, već su to neke druge
zemlje, razvijene zemlje, moţemo i o tome da razgovaramo. Hvala vam.

166
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vama.
Onda idemo redom u raspravu. Kolega Jelić, pa kolega Medojević.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Predsjedniĉe, je li po pet minuta rasprava?
Zahvaljujem.
Poštovani gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre Katniću,
uvaţeni gospodine Mitroviću,
Razlozi za izmjene i dopune ovog zakona odnose se prije svega na usklaĊivanje
sa direktivama Evropske unije. MeĊunarodnom konvencijom Ujedinjenih nacija o
suzbijanju finansiranja terorizma kao i preporukama Moneval-a, mjere protiv pranja
novca i finansiranja terorizma pri savjetu Evrope, zatim FATF, to jest meĊunarodnog
tijela koji ima za cilj da razvije i unapreĊuje mjere i radnje za borbu protiv pranja novca i
finansiranja terorizma na nacionalnom i meĊunarodnom nivou, kao i eksperata Savjeta
Evrope.
Predloţenim izmjenama i dopunama, izmeĊu ostalog, izvršena je dopuna u
smislu šta se smatra predmetom pranja novca i finansiranja terorizma, kao i na precizniji
naĉin definisani su obveznici zakona i znaĉenje pojedinih izraza. Shodno diriektivama
Evropske unije u ĉlanovima 6 do 10 i ĉlanovima 12, 14, 16, 20 i 22, takoĊe su izvršene
izmjene u cilju preciznijeg i potpunijeg definisanja odreĊenih pojmova. Izvršene su
izmjene ĉlana 11,23, 28, 51 i 52, na naĉin da se uvode novi ĉlanovi 12 A, koji se odnosi
na elektronski prenos novca, 28 A koji se odnosi na preuzimanje mjera za spreĉavanje
pranja novca i finansiranja terorizma, a koje mogu proisteći iz novih tehnologija. Zatim,
ĉlan 33 A koji se odnosi na obavezu obraćanja posebne paţnje na neuobiĉajno velike
transakcije, 96 A koji se odnosi na mogućnost izricanja kazne u sluĉaju teških povreda
zakona, kao i ĉlanovi 97 A i 97 B koji se odnosi na rokove za donošenje propisa za
sprovoĊenje ovog zakona i usklaĊivanja poslovanja sa odredbama novog zakona.
TakoĊe, na drugaĉiji naĉin su definisana produbljena provjera i praćenje klijenta,
uvedena je obaveza da drţavni organ na internet stranici objavljuje listu drţava koje ne
primjenjuju strandarde FATFA. Obaveza da obveznici utvrde pravila u postupanju sa
klijentom kao i obaveza dostavljanja traţenih podataka nadleţnom organu uprave. Koje
su novine u ovom zakonu?
Predlog zakona propisuje da su finansijske institucije prije svega banke, duţne da
preduzmu mjere radi otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma koji mogu
prestojeći iz novih tehnologija, kao što su internet bankarstvo, upotreba bankomata,
telefonsko bankarstvo i sliĉno. Uvedena je obaveze elektronskog prenosa novca,
neuobiĉajnih transakcija. TakoĊe, prireĊivaĉi posebnih igara na sreću duţni su da
prilikom transakcije u iznosu od najmanje 2.000 eura provjere identitet klijenta i pribave
podatke propisane ovim zakonom. To po odredbama vaţećeg zakona nije bila njihova
obaveza. Preciznije se definiše stvarni vlasnik, proširen je obuhvat obveznika koji
preuzimaju mjere i radnje po ovom takonu, to jest, finansijske institucije, fiziĉka i pravna
lica koja posreduju prilikom osnivanja kompanija, fiziĉka i pravna lica koja obavljaju
djelatnost, odnosno poslove investiranja prometa i posredovanja u predmetu nekretnina,
pruţanju ugostiteljskih usluga sportske organizacije i sliĉno o ĉemu je i ministar Katnić
već govorio.
U kaznenom dijelu ovog zakona, zakon je usklaĊen sa Zakonom o prekršajima.
Usvajanjem Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o spreĉavanju pranja novca i

167
finansiranju terorizma Crna Gora dobija još jedan moderan zakon u potpunosti usklaĊen
sa meĊunarodnim standardima i preporukama odreĊenih meĊunarodnih organizacija
kao i dobar pravni osnov za efikasnu borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Za sprovoĊenje ovog zakona nije potrebno obezbijediti dodatna sredstva u Budţetu
Crne Gore. Centralna banka Crne Gore dala je pozitivno mišljenje o predlogu zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o spreĉavanju pranja novca i finansiranju terorizma i
konstatovala da su implementirane sve sugestije iz mišljenja Centralne banke Crne
Gore na prethodno povuĉeni zakon koji je bio u proceduri.
TakoĊe, ţelim da saopštim da je u konstatacijama Evropske komisije naglašeno
da finansijska obavještajna sluţba, kako oni tretiraju Upravu za spreĉavanje pranja
novca i finansiranja terorizma, ima centralnu ulogu u sistemu i konstatovano je da nema
dovoljno osoblja da obavi sve dodijeljene zadatke i veoma je ograniĉena u smislu
fluktuacije zaposlenih, radnog prostora i informatiĉke opreme. Ţelio bih ovdje da
postavim pitanje, gospodinu Mitroviću.
Da li Uprava za spreĉavanje pranja novca i finansiranja terorizma ima dovoljan
broj zaposlenih? Da li ima dovoljno radnog prostora, materijalnih, prostornih i
informatiĉkih uslova da implementira ovaj Zakon o spreĉavanju pranja novca?
TakoĊe, interesuje me, da li su budţetska sredstva koja su dodijeljena Upravi za
2012. godinu dovoljna da bi mogle da se implementiraju sve odredbe ovog zakona i ono
što je osnovna djelatnost Uprave? Ovo pitanje sam postavio i na odboru, ali bih ţelio da
se da odgovor da bi šira javnost mogla da ima podatke o svemu tome.
Ţelim da saopštim da je ovaj Zakon raspravljan na Odboru za ekonomiju, budţet i
finansije i da je odbor nakon rasprave sa šest glasova za, dva protiv i tri uzdrţana
odluĉio da predloţi Skupštini da usvoji predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona
o spreĉavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Jeliću.
Nema komentara, a spreman je kolega Medojević.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem se, gospodine predsjedniĉe.
Ovdje je sve poznato zahvaljujući sluţbama drugih drţava, samo treba da
odgovorima da li mi imamo tuţioca, policiju, Upravu za spreĉavanje pranja novca koja je
spremna da se suoĉi sa ovim visoko eksponiranim politiĉkim licima i da li za njih vaţi
zakon. To je kljuĉno pitanje u Crnoj Gori, jer Crna Gora je mala da bi jedna ovakva
obaveštajna finansijska sluţba imala problema sa prikupljanjem podataka. Posebno ako
pravi logiĉku analizu, vrlo će lako doći do zakljuĉka ko bi mogao da bude legitimna meta
da se oni bave sa njim. Ko u Crnoj Gori ima novca da bi ga prao, kako se stiĉe taj
novac, kako se pere novac u Crnoj Gori.
Mislim da je, poslije 20 godina ove vlasti, i poĉetinicima u vašoj upravi sve jasno,
tako da teško moţe da bude iznenaĊenja kao što vidite. Naravno, pokušavaju se prikriti
odreĊene stvari, ali evo vidjeli ste i u sluĉaju Telekoma, i u sluĉaju Šarića, i Kalića,
Keljmendija, nemoguće je to prikriti. Zato što je, na ţalost, Crna Gora pod rukovodstvom
ove vlasti postala jedan od vaţnih centara za organizovani kriminal i upravo je postala
popularna u svjetskom kriminalu iz dva razloga. Lako se pristupa kopnu, gdje uz naše
korumpirane sluţbe bezbjednosti trafikanti oruţja, droge, ljudi mogu bezbjedno da,
naravno uz plaćanje korupcije, uĊu na teritoriju Evropske unije, na kopno Evrope. Drugo,
jako je sigurno i bezbjedno plasirati novac, gotovinu u banke, a onda, naravno

ankarskim transakcijama to prenijeti tamo gdje treba. To su dvije stvari koje su Crnu
Goru uĉinile zvijezdom na kriminalnoj mapi svijeta. Postalo je lako baviti se
najosjetljivijim oblastima kriminala, recimo narko trafikingom i posebno je bilo lako jer
drţavne institucije su to tolerisale. Tolerisali su zato što je vrh drţave bio ukljuĉen u te
poslove i što su postojali milioneri i naplaćivali zaštitu, reket, uĉešće u poslovima.
Sad je dobro, kao što je rekao kolega Pavlović, zaista je zakonski tekst
unaprijeĊen, ali sjetiće se gospodin Mitrović prve naše rasprave. Sjećate kada sam
govorio da trebaju sportski klubovi, da trebaju firme koje se bave lutrijom, da trebaju da
imaju posebne mjere provjere za takozvane neopravdane transakcije. Vi ste ovdje stavili
neuobiĉajene transakcije. Transakcije nijesu neuobiĉajene zato što su velike, već zato
što iza njih ne stoji nikakav legitiman razlog. Osniva se nepoznata kompanija koja
dobija ugovor sa jednom velikom firmom kao što je Telekom, pa joj se plati za posao koji
je uraĊen već negdje drugo i nije uraĊen u Crnoj Gori, a dobije više miliona eura, pa te
pare prenese na neku drugu distancu. Znaĉi, svakome ko se bavi vašim poslovima
jasno je da je to neuobiĉajena transakcija, ali je jasno da je u Crnoj Gori uobiĉajena zato
što je radi vrh DPS-a. Vi ste nekada pripadali toj stranci, bili aktivista, postavljeni ste
voljom DPS-a. Shvatam vaše politiĉke limite, zato sam govorio, na ţalost, da ovakvi
sluĉajevi prevazilaze kapacitete naših institucija. Imate i liĉne obaveze prema vrhu DPSa
i politiĉke obaveze i to je sve u redu, ali ovdje se radi o ozbiljnim globalnim kriviĉnim
djelima koje neko drugi goni, pa onda vama vrati. Nama je jedan problem, znamo sve
diskusije koje smo govorili, najveći dio ovih poslova se obavlja preko banaka. U Crnoj
Gori su banke najveći problem kada je pranje novca u pitanju. Postoji grupa, odreĊeni
bizniz gdje se radi sa gotovinom, kazina, lutrija i to moţe biti problem, ali raĉunam pošto
su banke sigurne za pranje novca svi donose svoj keš, deponuju u banke i onda koriste
bankarske usluge da bi oprali novac opet fiktivnim pokrićima, laţnim garancijama, keš
kolateralima, naplatama preko šel kompanija. Vi znate koja je to banka. Imali smo
raspravu više puta, više zaista ne mogu da pominjem ime te banke, nije druga, nije
treća, ali nije vaţno.
Dakle, preko crnogorskih banaka se ozbiljnim koliĉinama pere novac. Sada to nije
više kriviĉno djelo, to već otkrivaju druge institucije, vaše kolege, partnerske sluţbe pa
vam šalju podateke. Problem je što je ugroţen ekonomski sistem Crne Gore davanjem
ogromnih kredita, koji su ĉak preko milijardu eura za nepostojeće i loše provjerene
kolaterale. Crna Gora je došla blizu finansijskog sloma. Samo jedna banka koja je
najviše pominjana za pranje novca, da je opet ne pominjemo, Vi znate koja je, a nije ova
Prva banka, od 600 miliona plasmana sad, kada sve kolaterale nakupi, ne moţe 100
miliona da prikupi. Zamislite koja je to rupa, 500 miliona eura u jednoj banci.
Poznato je o pranju novca u regionu i korumpiranju politiĉara. Imate već i presude
i tuţbe i tako dalje u Hrvatskoj. Zamislite koji je to udar na Crnu Goru. U jednoj banci
imate rupu 500 miliona, u drugoj moţda 200 miliona, sve je to pranje novca. Date
jednom biznismenu iz Herceg Novog, njega ću pomenuti, Pantomarketu koji se bavi
trgovinom 200 miliona eura, a on sav kolateral koji ima ne moţe da skupi 30 miliona i još
mu Vlada garantuje i pokušava da mu pomogne, pravi neke aranţmane. Šta je to?
Ugroţavanje ekonomskog sistema zemlje.
Znaĉi, pranje novca je postalo ozbiljan, moţda i najozbiljniji ekonomski i politiĉki
problem. Evo da zaboravim ove dilere i narkodilere, govorim vam sada o jednom
drugom aspektu da ti crnogorski biznismeni izvlaĉe iz tih laţnih kredita pare napolje u
štek, a onda ovdje firme im bankrotiraju. Imate koliko god hoćete takvih sluĉajeva. Ko im
je dao takve kredite bez procjene rizika? To je opšti trend. Zato padaju banke u Austriji,
u Njemaĉkoj i u Americi, ako hoćete. Znaĉi, neodgovorna politika procjene rizika od
168

169
strane menadţera‚ davanje kredita bez procjene rizika, pa onda taljenje sa tim koji je
dobo kredit da podijele to, jer to je ĉista zarada. Zamislite to, uzeo je 200 miliona eura, a
kolateral vrijedi 30 miliona eura, pa naravno da je menadţment banke bio ukljuĉen u to i
da ima interes. Posebno ove o kojima govorimo austrijske banke. Jeste li provjeravali
tog ĉuvenog direktora banke? Moram da vam kaţem da je to jedan od kljuĉnih
kriminalaca u Crnoj Gori za pranje novca. Niko ga ne dira, druţi se sa našim
politiĉarima, sa našim biznismenima, uţiva ovdje, izlazi po noćnim klubovima sa našim
mladim djevojkama, divota jedna. Vjerovatno tuţilac, takoĊe, ne bi htio da ga
uznemirava, da ga ne uznemirava pa da mu ne pošalje policiju, jer boţe moj, kakva bi to
vijest bila policija u banci, to bi rastjeralo strane investitore, to bi ugrozilo naš imidţ
investicione destinacije.
Dakle, gospodine predsjedniĉe, o pranju novca u Crnoj Gori, ne govorim o
kriminalnom djelu, raspravljali smo na Odboru za bezbjednost. Znate koji su to
problemi? To da je Šarić prao novac preko naših banaka i da je za to neko uzimao pare
postalo je svjetski poznata stvar. Mi nijesmo uspjeli ovdje da ga otkrijemo, nego tek kada
je neko drugi otkrio ovdje je nastala frka i problemi. Da vidimo šta će da pjeva u
Juţnoafriĉkoj Republici, šta će otkriti. Pretpostavljam da će mnogo toga otkriti o Crnoj
Gori, Srbiji, politiĉarima, vezama, zaštitnicima i tako dalje.
Gospodine Mitroviću, mislim da ste svjesni ovog problema. Trenutno je u
finansijskom sistemu Crne Gore ogromna rupa koju banke pokušavaju da pokriju
povećavanjem kamata, povećavanjem troškova, povlaĉenjem para iz svojih matica,
zaduţivanjem, drţavnim garancijama. Plašim da će to da bude osnov, da ćemo
zaboraviti ove garancije KAP-a kada banke ostanu bez novca da finansiraju ili kada
kamate krenu gore. Zato naš apel nije više u pitanju politiĉka borba za vlast. Mi bi znali
kako bi to radili, rekao sam vam, ali vi imate limit, jer ne moţete da uĊete u poslove šefa
Demokrtaske partije socijalista. To je objektivan limit za zemlju koja nije demokratska, to
je objektivan limit. Ne govorim liĉni limit vaš, ......
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Idemo dalje. Koleginica Valentina Šćepanović - Radulović, a neka se pripremi
kolega Velizar KaluĊerović.
VALENTINA RADULOVIĆ - ŠĆEPANOVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Poštovani predstavnici Vlade, uvaţene kolege,
Pranje novca i finansiranje terorizma su zaista pošasti savremenog doba i veoma
sloţeni problemi. O samoj sloţenosti problema moţda se najbolje moţe govoriti sa
pozicije posljedica koje taj problem proizvodi, sa stanovišta ĉinjenice da su te posljedice
negativne i povratne i da se najneposrednije odraţavaju na ekonomsku, politiĉku,
bezbjednosnu, socijalnu i svaku drugu stabilnost, ali ne samo jedne drţave, jednog
regiona, već je to problem koji poprima globalne dimenzije i zahtijeva i globalni odgovor
koji znaĉi organizovani odgovor medjunarodnih razmjera. U tom smislu treba potencirati
dva nivoa priĉe. Taj globalni odgovor podrazumijeva poštovanje medjunarodnih
standarda na jednoj strani i dobru komunikaciju sa institucijama, sa medjunarodnim
organizacijama koje se bave implementacijom i praćenjem implementacije
meĊunarodnih standarda na nacionalnom nivou ili na nivou nacionalnog zakonodavstva.
Posebno potenciram vaţnost, ulogu i znaĉaj Manivala, kao posebnog tijela Savjeta
Evrope, ali i drugih organizacija - Egmonta i drugih. Ulogu i znaĉaj Manivala sam

170
potencirala iz tog razloga što je širok dijapazon djelovanja ovog tijela Savjeta Evrope u
smislu da on moţe pratiti implementaciju kroz preporuke, uoĉavanje elemenata i
segmenata koje treba unapreĊivati pa do samih krajnje represivnih mjera koje se mogu
svoditi i na eventualno iskljuĉenje drţave ĉlanice iz Savjeta Evrope ukoliko se drţava
ĉlanica na pravi naĉin ne pridrţava preuzetih obaveza.
Potencirala sam ova dva segmenta jer je donošenje zakona zapravo
najneposredniji produkt komunikacije ljudi iz uprave i resornih segmenata Vlade sa
upravo ovim navedenim struĉnim tijelima Savjeta Evrope, Ujedinjenih nacija, Komiteta
ministara Savjeta Evrope i Evropske unije kroz pojedinaĉnu komunikaciju sa
ekspertskim timovima i kroz potpuno uvaţavanje sugestija i jasno i taksativno navoĊenje
tih standarda koje zagovaraju meĊunarodne direktive i konvencije i Ujedinjenih nacija, i
Savjeta Evrope, i Evropske unije.
Šta je to novo što donosi ovaj zakon? Smatram da postoje dvije kategorije
izmjena. Jedne su one koje se odnose na unapreĊenje postojećih ĉlanova kroz precizno
definisane i potpunije formulacije koje će dograditi već postojeći tekst, a drugi nivo priĉe
je uvoĊenje novih odredbi u tekst zakona. U kontekstu tih novina ţelim da se osvrnem
na tri dimenzije. Prva od njih su kaznene odredbe, odnosno izmjene te kaznene politike
sadrţane u ĉlanovima 45, 46, 47, 48, 49 i naroĉito u ĉlanu 50, koji je zapravo jedan
potpuno novi ĉlan koji glasi - da u sluĉaju posebno teških povreda ili ponavljanja
povreda u ĉlanovima od 92 do 96 ovog zakona, moţe se izreći zabrana vršenja
djelatnosti pravnom licu i preduzetniku u trajanju do dvije godine, a odgovornom licu i
pravnom licu i fiziĉkom licu moţe se izreći zabrana obavljanja posla u trajanju do dvije
godine.
Sljedeća izmjena se odnosi na ĉlan 33a, odnosno na neuobiĉajene transakcije,
konkretno na neuobiĉajeno velike transakcije kojima se obveznik, a obveznik je
definisan u ĉlanu 3 ovog zakona, i nešto je malo proširena lista obveznika u odnosu na
prethodni tekst, obavezuje da analizira sve neuobiĉajene velike finansijske transakcije
koje nemaju oĉigledno ekonomsku i pravnu svrhu i u tom kontekstu postupi saglasno
sljedećim stavovima ĉlana 33. Naroĉito pohvaljujem novinu koja tretira elektronski
prenos novca zato što uvaţava savremene tendencije i ĉinjenicu da je inventivnost
“peraĉa novca”, kako se uobiĉajeno nazivaju, zaista pokrenuta brojnim dostignućima u
oblasti informatike, interneta, kartiĉnog poslovanja i svih mogućih zamki koje takva vrsta
poslovanja sa sobom nosi.
Smatram da je ovaj tekst zakona jedno modern i kvalitetno rješenje koje podrţava
sve medjunarodne standarde, dobru komunikaciju sa resornim tijelima, dobro
pozicioniranje već solidarno pozicionirane naše uprave u tim medjunarodnim radnim
tijelima i u svakom sluĉaju doprinosi kvalitetu borbe protiv pranja novca i finansiranja
terorizma ne samo na ovim prostorima, nego i na tom internacionalnom, mnogo većem
nivou. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Imate komentar kolege Medojevića. Sjetio se neĉega.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Sjetio sam se da zajedno apelujemo, pošto se pojavljuju problemi u
implementaciji zakona, na koje nam ukazuje Uprava za sprjeĉavanje pranje novca, a to
su nedovoljna saradnja ovlašćenih sluţbenika u bankama koji, naravno, su više
motivisani da krše zakone jer su kazne male, nego da saraĊuju. Mislim da bi trebali

171
inicirati i promjenu Kriviĉnog zakona da je nesaradnja i neizvršavanje obaveza
bankarskih sluţbenika kriviĉno djelo. Znaĉi, ljudi moraju da znaju da je zaprijećena
kriviĉna sankcija da onaj koji ne dostavi podatak našoj upravi, a Uprava ne moţe sama
da pristupi u najvećem broju sluĉajeva, već su joj izvor informacija podaci koje obveznici
dostavljaju i njihove baze podataka. Još uvijek nemaju mogućnost, koliko sam shvatio,
da imaju pristup u realnom vremenu bazama podataka obveznika, što mislim da je neka
naredna iteracija kada budete opremljeni dovoljno i u zakonskim mogućnostima i da u
realnom vremenu vi provjeravate, a ne da imate obveznike. To je nešto što se sada radi
u zemljama Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. Drugo, mislim da treba takoĊe u obavezama
koje imaju obveznici staviti da onaj koji vrši plaćanje na osnovu nekog konsultantskog
ugovora ili bilo nekog drugog, mora da dostavi ovjerenu kopiju ugovora u banci, da se
ne bi ta dokumentacija izgubila, da se ne bi poslije raspravljali je li originalni ugovor, je li
ovjeren, je li kopija. Dakle, ako neko ţeli da vrši plaćanje, treba da originalni dokument
ostavi kao garanciju kod banke da bi mogli da pomognemo kolegama i u Tuţilaštvu i u
Upravi za sprjeĉavanje pranja novca da uĊu u trag nekim nezakonitim poslovima.
Zaboravio sam to u svojih pet minuta da kaţem. Smatram da to treba da bude kriviĉno
djelo i da je šteta što do sada nije. Znaĉi, nesaradnja ili neprijavljivanje sumnjivh
transakcija Upravi za sprjeĉavanje pranja novca. Moţemo ograniĉiti neki limit, standard
je da se ograniĉi neki limit… /Prekid/ banka je obavezna da uz ostala dokumenta ima i
ovjereni ugovor ili drugi pravni osnov na koji se vrši transakcija. Izvinjavam se…
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Medojeviću, afera Agrokomerc je izbila zato što nije bilo duţniĉkopovjerilaĉkog
odnosa. To je osnovni pravni institut. Problem je što se kod nas pravnici
najmanje bave finansijama, a i još 80-ih je to bio osnov da biste imali pravno valjani
posao.
To su osamdesete godine socijalizma.
Izvolite, koleginice.
VALENTINA RADULOVIĆ - ŠĆEPANOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Ja ću veoma kratko. Naravno, više je nego oĉigledno da ovo nije bio komentar na
moje izlaganje, nego prilika da se iskoristi nešto što je propušteno u prethodnom
izlaganju ili što je procijenjeno da treba saopštiti sada saopšti. U svakom sluĉaju, hvala
Vam na prilici da i ja nešto kaţem na tu temu. Kada ste govorili o Kriviĉnom zakonu, o
izmjenama i dopunama, onda ste jednostavno promašili temu. Naravno, imate
mogućnost da inicirate izmjene i dopune toga zakona, ili, ako on nekada ponovo bude
na dnevnom redu, da amandmanski djelujete, ali ovo sada nije prilika za razgovor na tu
temu. Kada govorite o bankama i o zaposlenima u banci, ĉini mi se da nijeste dobro
razumjeli duh ovoga zakona, jer on upravo potencira odgovornost banaka i njihovu
osnaţenu poziciju u ovom sistemu. Kada ste govorili o potrebi da se prijavljuju obaveze i
ugovori koji se sklapaju, onda nijeste dovoljno precizno proĉitali tekst. Da jeste, uoĉili
biste da je to vrlo jasno saopšteno odredbama koje se odnose na rad notara. Dakle, ovo
je bio još jedan pokušaj politizacije ovog zakona, koji je, sasvim je oĉigledno, apsolutno
usklaĊen sa meĊunarodnim standardima, preporukama meĊunarodnih tijela, a samim
tim zaista ne moţe biti predmetom neke ozbiljnije kritike. Naravno, ako ima prostora i
opravdanog razloga za dalje unapreĊivanje teksta, imate mogućnost amandmanskog
djelovanja, ali rijeĉ je o jednom veoma dobrom i kvalitetnom tekstu koji apsolutno
afirmiše borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

172
U svakom sluĉaju hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Idemo dalje. Najavili smo kolegu KaluĊerovića, a da se kolega Vukĉević spremi u
ime DPS-a.
Izvolite.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala vam, gospodine predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, posebno vi koji ste zavejani, koji ovih
dana, na ţalost, vodite i golu bitku za opstanak i za ţivot, neka vam je i Bog i dobri ljudi
u pomoći. Znam koliko je teško oĉekivati da u takvim uslovima pratite rad parlamenta, ali
snagu da progovorim koju rijeĉ na ovu temu vidim i u ĉinjenici da se i ovaj zakon
kvalitetnije implementira i drţava mogla efikasnije da u ovakvim teškim vremenima
odreaguje i pomogne svojim graĊanima.
Dakle, da podsjetim, sada vaţeći Zakon o sprjeĉavanju pranja novca i
finansiranju terorizma usvojen je 2007. godine. U februaru prošle godine dat je u
proceduru predlog izmjena i dopuna tog zakona. MeĊutim, povuĉen je pa je tek u
decembru dat u proceduru novi predlog izmjena i dopuna i o njemu danas razgovaramo.
Prihvatiću, ja pripadam ljudima koji misle da su rješenja iz predloga izmjena i
dopuna korak naprijed u odnosu na sada vaţeći zakon. Ali, ne zamjerite mi što ću više
govoriti o problemima koji su inaĉe karakteristika našeg društva, dakle, problem
implementacije zakona ĉak i onih koji su i kvalitetni ili manje kvalitetni, a ovaj je jedan
moguće koji je u osnovi i sa sada vaţećim rješenjima dosta kvalitetan.
Zar primjeri imperije koje su napravili i Šarići, i Kalići, i Keljmendii, a koji su ostali
bez adekvatne drţavne i društvene reakcije ne govore da i ovaj zakon ima velikih
problema u svojoj implementaciji. A i u sada vaţećem zakonu u njegovom ĉlanu 4, je
nabrojan veliki broj subjekata koji su obavezni da nadleţnim drţavnim organima prijave
svaku transakciju koja liĉi, odnosno ima elemenata za sumnju da se radi o nelegalnoj
transakciji, odnosno da se radi o nekim sumnjivim poslovima. Dakle, i banke, i
štedionice, i društva koja se bave organizovanjem igara na sreću, i oni koji prate
kontrolu platnog prometa, i nevladine organizacije, maltene svi, ali imamo velikih
problema implementacije.
Ja ću, rizikujući da mi bude zamjereno, ali ipak snaţno vjerujući da je to moj
skromni prilog da se u implementaciji zakona prave novi iskoraci ipak se usuditi da
govorim o jednom konkretnom primjeru.
Dakle, o preduzeću o firmi koja se nalazi na adresi Rimski trg bb - Poslovni centar
Kruševac. Ne samo ta nego još jedan broj firmi je na toj adresi, ja ću reći fantomskoj
adresi jer sam se potrudio da doĊem do te adrese, da je otkrijem. Nisam do ovog
trenutka otkrio, nadam se da će mi javnost ukupna pomoći da naĊemo tu famoznu
adresu Rimski trg bb Poslovni centar Kruševac. E, na toj adresi je firma Global
Montenegro, ĉiji su vlasnici gospoda Milo Đukanović i gospodin Vuk Rajković. Ta firma
je poĉetkom 2008. godine dobila kredit od pet miliona evra, neću ni ja govoriti od koje
banke. Garantovala je urednost vraćanja kredita sa 20 hiljada kvadrata zemljišta koje je
ta firma kupila u Budvi. I gle ĉuda, ta firma je istom tom zemljom garantovala i vraćanje
kredita firme ST Invest koja se takoĊe nalazi na ovoj fantomskoj adresi i koja takoĊe
vezuju ista lica kao osnivaĉi za kredit od nekih 625 000 evra. Pazite, ova firma je uzela
kredit kratkoroĉni na godinu dana, sa rokom vraćanja februar 2011. godine. Tri dana

173
prije isteka roka vraćanja kredita napravljen je aneks ugovora o tom kreditu i pomjeren
rok vraćanja na još nekoliko godina.
Ne znam u ovom trenutku, priznajem, da li je vraćen kredit, ali i ako jeste i ako
nije postavlja se more dilema otkud firmi koja, ukupna javnost zna to zemljište koje je
kupila da nije privela namjeni, dakle otkud joj profit da vrati kredit i kamatu koja se već
moţe kretati na milione evra za kredit koji je dobila. Kako to da firma koja je na
fantomskoj adresi dobije ovolike iznose kredita? Postavlja se još mnogo pitanja.
Ima tu i jedna firma koja se zove T-mobil DOO koju takoĊe povezuju ista lica koja
su njeni osnivaĉi. Ta firma je u meĊuvremenu dobrovoljno likvidirana, ali je nastala prije
prodaje Telekoma Crne Gore. Imala je interesantno ime koje upućuje na to da oni koji su
je osnovali su znali ko će postati vlasnik Telekoma Crne Gore. Ali, na tu temu će biti
prilike da još razgovaramo.
Hvala vam i izvinite zbog prekoraĉenja.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vama.
Izvolite, kolega Vukĉeviću, a da se pripremi kolega Danilović.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Katniću, direktore Mitroviću,
Mi smo usvajanje ovog zakona koji se odnosi, prije svega, na izmjene i dopune
Zakona o sprjeĉavanju pranja novca i finansiranja terorizma u Crnoj Gori dobili jedan
moderan zakon koji će biti u potpunosti usklaĊen sa meĊunarodnim standardima i
preporukama i predstavljaće dobar pravni osnov za efikasnu borbu protiv pranja novca i
finansiranja terorizma.
To je kljuĉ ovih izmjena i dopuna i ono što je za mene vaţno u ovom zakonu jeste
to što se ovim zakonom, na osnovu direktiva koje se primjenjuju i usklaĊuju sa našim
zakonodavstvom proširuje jedan krug obveznika i procedura koje su izuzetno vaţne
kada je u pitanju borba protiv sprjeĉavanja pranja novca i finansiranje terorizma.
Posebno je vaţno što se, kada se govori o proširenju svih mogućih oblika kao
potencijalne opasnosti, za dio koji se odnosi na sprjeĉavanje pranja novca i terorizma,
uvode neki novi instrumenti i mehanizmi koji se, prije svega, odnose na internet
bankarstvo i koji se odnose na elektronsko plaćanje, odnosno elektronsko pranje novca
što do sada nije bila praksa. Nije bilo mogućnosti na taj naĉin utvrditi ĉinjenice koje su
neophodne da se u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenu odreĊene procedure
prema drugim drţavnim organima.
Posebno je vaţno da dio koji se odnosi na definisanje stvarnog vlasnika i tu je
uvedeno nekoliko novina koje, ĉini mi se, predstavljaju preciznost u definisanju
zakonskih ovlašćenja uprave i dobijanju onih neophodnih podataka od finansijskih i
drugih kreditnih institucija koje su u skladu sa zakonom obavezne da dostavljaju sve
one neophodne podatke. Tu, prije svega, mislim na veoma precizno definisanje po ovim
politiĉki eksponiranim licima i bliţih saradnika tog lica. Tamo su veoma precizno
definisane sve one osobe koje imaju ovaj tretman i posebno je naglašeno u dijelu
unapreĊenja transparentnosti rada da preporuke koje su date od Savjeta Evrope da se
spisak svih lica koje imaju status politiĉki eksponiranih lica redovno aţuriraju na sajt
Uprave ĉime se utiĉe na to da postoji transparentnost uvida svih neophodnih podataka
koji su potrebni Upravi sa njenog aspekta i ovlašćenja u skladu sa njenim zakonom. Ono
što je ĉini mi se i te kako vaţno to je da se ovim zakonom uvode dvije nove institucije

174
koje su u obavezi takoĊe da dostavljaju podatke, to su notari i advokatska komora ĉime
će se zaista omogućiti Upravi da bude efikasnija u svom radu.
Ono što je posebno vaţno, to je bitno za Upravo, a to je da obezbijedi sve
neophodne uslove koji su joj potrebni kada je u pitanju kadrovski potencijal i kada su u
pitanju materijalni resursi kako bi Uprava bila u potpunosti spremna da se bavi ovim
poslom. S obzirom da se radi o sofisticiranom naĉinu utvrĊivanja mogućih potencijalnih
prestupa koji se odnose na pranje novca i to nije baš tako jednostavno treba utvrditi, kao
što je i kolega Mitrović u svom uvodnom dijelu i saopštio, da postoje odreĊene teškoće i
da je to veoma teško dokazivo.
Zato je potrebno, upravo sa tog aspekta da Uprava bude i kadrovski
osposobljena i materijalno da zaista odgovori zadatku, odnosno ono što je najvaţnije, a
to je da se stvore sve neophodne pretpostavke za obezbjeĊivanje poštovanja. Ovo su
primjene ovog zakonskog rješenja.
I na samom kraju, s obzirom da se radi o dosta izmjena ovog zakona i na
odborima se raspravljalo o tome, postojala bi jedna dilema da li bi bilo bolje predloţiti
novi zakon koji bi obuhvatio sve izmjene koje se odnose na ovo o ĉemu je danas
govoreno i ići u predlog izmjena ili dopuna o tome da će se raditi novi zakon do kraja
godine i da se u tom kontekstu .... (Prekid) ... da se vodi raĉuna da se obezbijede sve
neophodne pretpostavke kako bi ovaj zakon predstavio zaista jednu cjelinu jer mislim da
bi ipak bilo bolje rješenje da se išlo moţda i sada u proceduru usvajanja novog
zakonskog rješenja.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Vukĉeviću.
Kolega Danilović, a da se pripremi kolega Zarubica.
GORAN DANILOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Uvaţene koleginice i kolege, gospodo iz Direkcije, gospodine Mitroviću, uvaţeni
graĊani,
Pridruţujem se onom stavu gospodina KaluĊerovića. Ovo je danas prilika, na
ţalost, i da rodbinu pozdravimo na sjeveru i jedini naĉin da komuniciramo, drugaĉije ne
moţemo. Nemojte nam zbog toga zamjeriti, zbog ove potrebe koja nije licemjerna da se
izvinimo i u vaše i u naše ime, ali parlament ne moţe bolje doprinijeti stabilizaciji prilika
nego da radi. Inaĉe da ne radimo, recimo, svi biste rekli da vodimo raĉuna samo o sebi i
ja sam konkretno vrlo zadovoljan zbog toga što i u vanrednim uslovima Parlament radi
svoj posao, a imamo ga na pretek do kraja februara, a već 1. marta poĉinje redovno
zasijedanje. Ne radimo ništa na silu, nego jedva stiţemo, koliko se mene ĉini, po agendi
koju imamo ispred sebe.
Ovlaš ĉitajući novi predlog izmjena i dopuna sloţićemo se i vidimo da će stvar
krenuti na bolje ili da će stanje biti bolje. Da ja to prevedem na jezik koji većina graĊana
razumije, dosadašnja pravila zakonska nijesu valjala ili nijesu bila doreĉena. Ja mislim
da nas je neko, a ĉini mi se i da znam ko, natjerao da ovo prilagodimo potpuno
evropskoj praksi. Mi svako malo usvojimo po neki zakon i kaţemo da je to najbolje što
se nudi u ovom trenutku u Evropi. MeĊutim, kako proĊe vrijeme i kako treba napraviti još
jedan korak recimo u procesu pridruţivanja tako stigne nareĊenje da se mora uraditi još
nešto.

175
Gospodine Mitroviću i Vi i ja imali smo prilike, Vi naravno mnogo više nego mi iz
Odbora za bezbjednost da u minulom periodu pratite ovaj proces i da vidite na koji naĉin
se izigravaju pozitivni zakonski propisi.
Podsjetiću vas, ovdje smo vodili veliku raspravu kad je uveden institut da svako
pravno lice mora imati jednog zaposlenog, koliko se ja sjećam, koji mora voditi raĉuna o
svim transakcijama koje su veće od odreĊenog nivoa - 15.000 evra. Mislim da je to
potpuno izvrgnuto ruglu. Ja sam tada govorio da je dobro što će svi morati da zaposle,
ako su ozbiljni privrednici, jedno struĉno lice koje će im garantovati sigurnost, a to će
smanjiti nezaposlenost. Ĉini mi se da od toga nije bilo ništa. Zbog ĉega mi ovo moramo
da radimo?
Uvaţene kolege, uvaţeni graĊani, kako se prao novac, zbog ĉega mi sad
moramo da pratimo proces prije nego poĉne, u toku dok traje, recimo plaćanja i pošto se
završi. Pa zbog toga što se na sljedeći naĉin u Crnoj Gori to radilo na ţalost ne samo u
Crnoj Gori. Zbog tog procesa je stradao u politiĉkom smislu jedan premijer u okruţenju
Ivo Sanader, a banka s kojom je on na takav naĉin poslovao, posluje i u Crnoj Gori. Ja
nemam namjeru ovdje nikoga naravno da sada ţigošem, ali moram primijetiti da sam
radeći posao ĉlana Odbora za bezbjednost primijetio da su pojedine fiktivne, rekao bih,
firme potpuno jasno i vama i meni, sa namjerom da ostvare liĉnu dobit moguće i da
pomognu finansiranju terorizma, ne bi me ĉudilo i to da se ispostavi na kraju, uplaćivale
keš bez porijekla, bez dokazanog porijekla, donesu prosto uvaţeni graĊani u dvije kese
ili pet kesa, pet ili sedam miliona poloţe na banku i onda u tom iznosu podignu kredit a
ovo bude kolateral. I naravno, ne vrate kredit, a banka se naplati tako što prisvoji onaj
novac koji su oni donijeli u kesama.
Gospodine Mitroviću Vi znate da se to tako radi. Ovim izmjenama ćemo to
sprijeĉiti. Da li potpuno, ja u to nijesam siguran. Ali ono što Vi morate da radite
gospodine Mitroviću nije vam smetao ni dosadašnji zakon da se pozivaju na
odgovornost bankarski sluţbenici, direktori banaka, filijale stranih banaka. Ne interesuje
me njihov rejting u Evropi. Interesuje me šta rade ovdje. Da se pozivaju na odgovornost
zbog toga što nijesu prijavljivali transakcije veće ne od 15.000 nego od 150.000.
Blagovremeno Vama nijesu prijavljivali transakcije veće od miliona u kešu. Imamo bar
jedan primjer, imamo više primjera. To je zastrašujuće.
Uvaţeni graĊani, to je direktna saradnja sa potencijalnim organizovanim
kriminalom, to je u stvari organizovani kriminal, potencijalno saradnja sa finansiranjem
terorizma. U Crnoj Gori niko nije odgovarao zbog toga jer se poštuje bonitet pravnog
lica. To što imamo stranu banku meni je toga preko glave i ja se nadam da ćemo ovim
tome stati na put. A opet kaţem ovo ne treba da bude izgovor da se i retroaktivno gone
oni koji su definitivno saraĊivali sa pojedincima koji su na brutalan naĉin prali novac u
Crnoj Gori.
Hvala lijepo.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Daniloviću.
Kolega Zarubica trenutno nije tu, ali kolega Lalošević jeste.
Da se pripremi kolega Zarubica ako doĊe. Posljednji diskutant
Pavlović.
je kolega
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Poštovani graĊani Crne Gore, gospodine KaluĊeroviću,

176
Kada bi onu vašu reĉenicu s poĉetka priĉe patentirali imali bi dosta ekonomske
koristi. Zaista je neobiĉno i pomalo ĉudno raspravljati o ovoj temi, ali ţivot je takav, ţivot
ide dalje, Skupština nastavlja svoj rad i ova luda vremena kada je sjever Crne Gore i
gotovo pola stanovništva Crne Gore odsjeĉena. Mi moramo nastaviti da radimo, a osim
obiĉnih graĊana i svih koje je zadesila ova nevolja zadesila je i naše kolege sa sjevera
Crne Gore koji nijesu mogli biti ovdje i danas uĉestvovati u raspravi i ja ih ovom prilikom
pozdravljam.
Sve ono što su maloprije kolege rekle, poštovani graĊani Crne Gore, govori o
jednoj veoma znaĉajnoj temi koja se danas na dnevnom redu razmatra, a to je Zakon o
izmjenama i dopunama Zakona o spreĉavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Mi
ĉlanovi Odbora za bezbjednost imali smo tu priliku da minulih godina, a pogotovo juĉe
slušamo frapantne podatke i moram da vam kaţem niti sam sretan, niti sam zadovoljan
što sam ĉlan Odbora za bezbjednost i što sam imao prilike da ove dvije ili tri godine
ĉujem takve podatke od kojih, poštovani graĊani, boli glava.
Poštovani graĊani, da neki obiĉni ĉovjek koji radi u nekom kolektivu skupi
15.000 i jedan evro i pokuša da adaptira stan ili pokuša da nešto u svom domaćinstvu
promijeni evo mu odmah ljudi iz uprave za spreĉavanje novca. Ne mislim na vas
gospodine Mitroviću konkretno da ćete odmah, ali hipotetiĉki priĉam jer doĊu odmah da
mu provjere Ċe je on to zaradio tih 15.000 i jedan evro.
A, poštovani graĊani Crne Gore, prije dvije godine, inaĉe danas se navršava dvije
godine od aktiviranja famozne afere „balkanski ratnik“ za koju ovaj Odbor za
bezbjednost Skupštine Crne Gore, moram da kaţem, nosi velike zasluge naravno i vi
gospodine Krivokapiću. Dva miliona i 500 hiljada evra donio je ĉovjek u plastiĉnoj kesi u
sitnim apoenima u jednu banku u Crnoj Gori. Niko ga pitao nije odakle ti taj novac. Svi
smo znali da je iz kriminalnog miljea.
Poštovani graĊani, ovdje imam izvještaj o sprovoĊenju strategije za prevenciju i
suzbijanje terorizma, pranje novca i finansiranje terorizma za period do 2014.godine. I
potpuno vas podrţavam gospodine Mitroviću da realizujete ove ideje i da realizujete
ove stavke iz ove inicijative. Mislim da će ovaj predloţeni zakon takoĊe donijeti
odreĊene boljitke.
Ali, poštovani graĊani Crne Gore, ono što smo juĉe ĉuli je da vas zaboli glava.
Neko doĊe iz inostranstva ili odavde domicijelni i registruje tzv. šel kompanije koje
pjesniĉkim šargonom igraju samo jedno ljeto ili kao kolibri samo jedan dan ili onaj vilin
konjic, igraju samo jedan put da bio milion, dva, tri ili pet preusmjerili nekom drugom. To
je nevjerovatno. Zbog toga je, gospodine Mitroviću, rad vaše uprave veoma znaĉajan.
Nadam se da ćete iskoristiti sve ono što vam ove izmjene zakona donose da tako,
zaista, i bude. Je li moguće da jedan ĉovjek, pošto su to tajni podaci ne smijem da
kaţem ni ko je, ni odakle je, ni kako se zove, ni iz koje zemlje, doĊe u našu Crnu Goru i
registruje tri firme sa toponinima sa crnogorskog podneblja, jasno asocirajući da on radi i
pere novac tu. Je li moguće da se nakon toga te firme ugase ili da se više nikad ne
pojave, a oprano je toliko i toliko novca?
Uostalom, poštovane kolege, mi ćemo o ovome voditi raspravu jer smo izglasali
da na dnevni red uĊe i tzv. parlamentarna istraga o sluĉaju Telekoma. Sama ĉinjenica
da je u Njujorku došlo do poravnanja izmeĊu Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava i MaĊar
Telekoma i Dojĉe Telekoma govori o krivici. Ukoliko ne rasvijetlimo sve ovo, gospodine
predsjedniĉe, Vi i ja kada odemo negdje u aprilu na onaj tzv. mali POSP, a ostale kolege
1. juna doĉekaju ovdje gospodu iz Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i
pridruţivanje, jasno će ĉuti kao što smo kolege i ja, juĉe smo to potvrdili, ĉuli gospoĊu
Lunaĉek koja je našeg kolegu iz jednog juţnog grada pitala da li je taĉno da u tom i tom

177
gradu se gradi hotel koji nema ni jedan papir. Niko od nas nije ĉuo za taj sluĉaj. TakoĊe
smo saznali da je sa mejla iz Crne Gore poslat podatak. Ta gospoĊa Lunaĉek je bolje
znala o tom sluĉaju nego svi mi ĉetrnaest poslanika na gomilu.
Dţabe nam najbolji zakon, gospodine ministre i gospodine Mitroviću, ukoliko ga
ne implementiramo. Dţabe nam najbolji zakon ukoliko ne stanemo na put ovim tzv. šel
kompanijama koje igraju samo jedno ljeto ili samo jedan dan. Dţabe nam svi najbolji
zakoni ovog svijeta ukoliko volimo da se, sada ću citirati mog uvaţenog kolegu, ali u
jednom drugom kontekstu, da se kusi i repati iz cijelog svijeta koji se bave finansijskim
transakcijama pojavljuju na našem tlu. Ništa nam neće valjati ni pozitivno mišljenje
Evropske komisije ukoliko mi sami ovdje ne kaţemo dosta je bilo sumnjivih finansijskih
transakcija i pranja novca na teritoriji Crne Gore. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Laloševiću.
Kolega Zarubica je stigao iz Nikšića. Znam da vas je juĉe policija zadrţala duţe
nego što je bilo primjereno, da bi se moglo odluĉivati u Skupštini. Niko nije traţio da
odloţimo glasanje. Izvolite.
VELJKO ZARUBICA:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Poštovane kolege, poštovani ministre Katniću, poštovana gospodo iz Uprave,
poštovani graĊani,
Razlog za donošenje izmjena i dopuna ovog zakona, kao što se navodi u
obrazloţenju, jeste usklaĊivanje sa evropskim direktivama koja se odnose na oblast
sprjeĉavanja pranja novca i finansiranje terorizma. Potrebe osnivanja finansijsko
obavještajnih sluţbi nametnule su karakteristike savremenog doba, doba u kojem su
pojedine oblasti kriminala, prvenstveno organizovanog, sa svim njegovim aspektima,
kao i terorizma znatno usavršene i unaprijeĊene sa prevashodnim osloncem na
mehanizme visokih tehniĉkih dostignuća. Finansijsko obavještajna sluţba Crne Gore
konstituisana je u njen drţavni mehanizam kao specijalni drţavni organ Uprava za
sprjeĉavanje pranja novca i finansiranje terorizma, koja u našem drţavnom aparatu i
sistemu funkcioniše od 2004. godine.
Kada se govori o implementaciji dosadašnjeg zakona, ĉini mi se opravdana
dilema da li zbog izuzetne kompleksnosti ovog procesa, da sadašnji broj podignutih
optuţnica adekvatno odslikava sve napore i procesne radnje koje su realizovane u toku
finansijskih istraga. Ovo iz razloga što su proslijeĊeni predmeti još uvijek aktuelni i
nalaze se u odreĊenim fazama istraţnih radnji i postupaka. Tek nakon istraţnih
postupaka moţe se dati odgovor o broju podignutih optuţnica. Na meĊunarodnom planu
Uprava je tokom ovog perioda postojanja već 2005. godine postala ĉlanica Egmont
grupe. TakoĊe, Crna Gora je od 2007. godine punopravna ĉlanica Manivala koji je
podkomitet evropskog komiteta za kriminal Savjeta Evrope, koji broji 30 zemalja ĉlanica.
U martu 2009. godine delegacija Crne Gore je u Savjetu Evrope odbranila izvještaj treće
evaulacije sa veoma zadovoljavajućim ocjenama. Isto tako, Uprava je na 12. plenarnom
zasijedanju koje je odrţano poĉetkom juna 2010. godine primljena u ĉlanstvo
evroazijske grupe, organizacija za sprjeĉavanje pranja novca i finansiranje terorizma, pri
ĉemu su stvoreni uslovi za razmjenu finanijsko obavještajnih podataka sa zemljama
evroazijske regije koje nije ĉlanice Egmonta.
Neke od novina u Predlogu zakona su, izmeĊu ostalog, da se po prvi put uvodi
kontrola sportskih organizacija, uvodi se obaveza banaka da preduzmu mjere radi

178
otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, a koji bi mogao proizaći iz
novih tehnologija, kao što je, izmeĊu ostalog, internet bankarstvo. Notari su obavezni da
jednom nedeljno nadleţnom organu Uprave dostavljaju kopije ovjerenih kupoprodajnih
ugovora o prometu nekretnina ĉija vrijednost prelazi 15.000 eura, kao i ĉlan 33A koji
nalaţe obvezniku da analizira sve neuobiĉajeno velike transakcije koje nemaju
oĉigledno ekonomsku ili pravnu svrhu, kao i znaĉajno stroţije kazne koje za odreĊene
prekršaje iznose i do 20.000 eura za sve one koji su obavezni da se ponašaju u skladu
sa ovim zakonom. S obzirom na veoma zahtjevne i kompleksne zadatke koji se
postavljaju pred Upravu, evidentan je nedostatak struĉnog kadra ĉije se rješavanje
zajedno sa ostalim institucijama sistema, prije svega Ministarstva finansija, nameće kao
prioritet. Tim prije što i na meĊunarodnom planu za Upravu predstoji niz veoma
znaĉajnih obaveza i zadataka, ĉija uspješnost direktno utiĉe na pozicioniranost Crne
Gore ka pristupu Evropskoj uniji. Prvi naredni ispit polaţe se već idućeg mjeseca.
Naime, Komitet eksperata za procjenjivanje mjera za suzbijanje pranja novca i
finansiranje terorizma odredio je datum odbrane drugog izvještaja o napretku Crne Gore
u ovoj oblasti, i to će biti na 38. plenarnom zasijedanju Manivala od 5. do 9. marta ove
godine.
U konaĉnom, razlog izmjena i dopuna postojećeg Zakona o sprjeĉavanju pranja
novca i finansiranju terorizma jeste njegovo usklaĊivanje sa evropskim direktivama iz
ove oblasti, i ne vidim razlog da ga Skupština jednoglasno ne usvoji. Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Zarubica.
Istekao je prvi sat. Posljednji prijavljeni za uĉešće u raspravi je kolega Pavlović.
Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovane koleginice i kolege, uvaţeni gospodine ministre, gospodine Mitroviću,
Moje kolege su ukazale na ono što jeste objektivno stanje na terenu, što bi rekli
sada u ovoj situaciji u kojoj smo, to je retorika koja je primjerena ovoj trenutnoj situaciji,
dakle objektivno stanje na terenu je da je Crna Gora bila velika praonica novca, kako
ovog kriminalnog porijekla u smislu ovog narkokriminalnog porijekla s jedne strane, sa
druge strane novac je dolazio sa strane prani, a sa treće strane, u Crnoj Gori, kako je
rekao jedan moj kolega, postoji jedna banka koja je prepoznata u regionu kao velika
praonica novca. Jedino u Crnoj Gori ona posluje potpuno neupitno, legitimno, itd. i ništa
tu vama nije bilo sumnjivo.
Evo, ja ću vam navesti jedan primjer koji svakome ko se bavi poslom kojim se vi
bavite u bilo kojoj od ovih drţava, mora predstavljati osnov sumnje za istragu. Znaĉi,
kada šef policijske jedinice za borbu protiv pranja novca napusti tu poziciju i preĊe za
šefa obezbjeĊenja te takozvane Sanaderove banke, koja je u regionu prepoznata kao
velika praonica, i to nije jedan prvi policajac, nego je on drugi već policajac koji sa iste te
pozicije prelazi u istu banku da radi obezbjeĊenje, svakome normalnome ko se bavi
poslom kojim se vi bavite mora predstavljati osnovanu sumnju da se tamo nešto dešava.
Da li je taj policajac bio korumpiran od strane te banke u prethodnom period? Znaĉi
osnovana sumnja.
Druga stvar, imali smo situaciju gdje su ljudi koji su u javnosti navedeni, i u spisku
navedeni, kao donatori vladajuće partije, ovdje rekli da nisu nikad uplatili te pare.

179
Oĉigledno se radi o nekim parama koje su oprane preko nekih imena. I opet ništa,
gospodine Mitroviću.
Dakle, ono što sam ţelio da kaţem na poĉetku i ţelio da polemišem sa vama što
ste vi u odgovoru na moj komentar rekli, taĉno je da ovim zakonom nije propisana
obaveza Upravi na ĉijem ste ĉelu da podnosi kriviĉnu prijavu. TakoĊe je i pitanje zašto to
nije propisano, ali to ne znaĉi da je zabranjeno vama da podnesete kriviĉnu prijavu. Kad
meni nije zabranjeno kao fiziĉkom licu, zašto bi vama bilo zabranjeno. Znaĉi, prosto radi
javnosti to da kaţem.
I druga stvar, teško je dokazivo, ili najteţe dokazivo je djelo pranja novca. Jeste. I
djelo korupcije je jako teško dokazivo, moţda jednako teško kao i pranje novca, ali to ne
znaĉi da je nemoguće dokazati. Evo, upravo moje kolege, i predsjednik Medojević je vrlo
jasno ukazao na ĉinjenicu da je njujorški sud dokazao korupciju i pranje novca u sluĉaju
koji se desio u Crnoj Gori, a vi ne moţete to nikako.
Dakle, gospodine Mitroviću, ja sam na ovaj zakonski tekst za koji sam rekao na
poĉetku da predstavlja poboljšanje unapreĊenja onoga prethodnoga, podnio dva
amandmana.
Jedan amandman na koji ţelim sad da ukaţem jeste onaj koji se odnosi na
takozvana politiĉki eksponirana lica. Dakle, tamo postoji jedan rok u stavu 1, postoji
jedan rok koji kaţe da postoje obaveze ovih obveznika, dakle finansijskih institucija
preko kojih se obavljaju transakcije, da vrši takozvane produbljene ili posebne mjere
nadzora nad tim licima, koji su prominentna lica u društvenom ţivotu neke drţave. I
direktiva evropska vrlo jasno to kaţe i ona navodi rok u kome je takoĊe obaveza tih
obveznika da vrše te posebne mjere nadzora nad tim licima, ĉak i nakon što ona
prestanu biti politiĉki eksponirana lica. I kaţe se u toj direktivi vrlo jasno, najkraći mogući
rok je godinu dana. Vi ste stavili upravo taj najkraći mogući rok i ja predlaţem da taj rok
bude tri godine. A evo zbog ĉega - da se svi slaţemo da u smislu ovoga zakona, u duhu
ovoga zakona, predsjednik Demokratske partije socijalista bi trebao još uvijek da bude
pod takvim mjerama od strane ovih finansijskih institucija. Jer njemu je, da vas
podsjetim, prošao ovaj rok koji ste vi stavili od godinu dana, nakon što je prestao da
bude predsjednik Vlade. Dakle, upozoravam vas na to da direktiva vrlo jasno kaţe da je
to minimalni rok, a vi ste stavili upravo minimalni.
I druga stvar koju sam tu ja predloţio da se izmijeni u tom dijelu jeste da se meĊu
ta politiĉki eksponirana lica stave i predsjednici, lideri politiĉkih partija i njihovi zamjenici
koji nisu izabrani predstavnici parlamentarnih partija, dakle koji nisu ĉlanovi
zakonodavnih organa vlasti. Kao što znate, imamo trenutno dva predsjednika partija koji
nisu ovdje u Parlamentu, pa da po toj osnovi budu tretirani ovim zakonom. Dakle, to je
jedna stvar koju sam predloţio.
I druga stvar koju sam predloţio kada se tiĉe ĉlana 4, gdje ste vi, pobrajajući sve
obveznike, izmeĊu ostalog u stavu 3, rekli, što je dobro, da ministarstvo moţe te
obveznike koji su duţni da sprovode mjere finansijskog nadzora i u smislu kontrole i
spreĉavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Dakle vi ste rekli, da Ministarstvo
moţe da proširi taj spisak, što je dobro. Ali ste onda rekli da moţe i da oslobodi
odreĊene, tu navedene, obveznike od poštovanja zakona. Ja mislim da je to klasiĉno
rušenje i sistema i da je to rušenje principa zakonitosti, gdje ministarstvo jednim aktom
koji je niţeg reda, abolira nekoga od poštovanja zakona i sa treće strane mislim da je
potpuno neprihvatljivo, jer se time otvara ogromni prostor za korupciju unutar
ministarstva. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:

180
Hvala.
Ţelite li komentar?
Moţete završnu rijeĉ, moţete komentar, izvolite. Koju formu ţelite?
Komentar, kolega Pavlović će vam odgovoriti na komentar. Izvolite.
Najbolje i najsporije, izvolite. Imate dva minuta. Produţićemo malo ako imate
ĉinjenica, produţićemo vam.
PREDRAG MITROVIĆ:
Ja sam samo htio da odgovorim na pitanje poslanika Jelića i da prokomentarišem
ovo što je rekao gospodin Medojević ako imam vremena toliko.
Dakle, gospodin Jelić ....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Samo da razjasnimo procedure.
Ne moţete komentarisati gospodina Medojevića jer će imati pravo na repliku.
Moţete samo komentarisati kolegu Pavlovića, i on će vam odgovoriti na to, ili da uzmete
završno izlaganje umjesto ministra pa vas ne mogu ni komentarisati, a mogu vam dati
više vremena.
PREDRAG MITROVIĆ:
Dobro, mogu li radi racionalizacije odgovoriti gospodinu Pavloviću, pa onda
kasnije…
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Pa on će vama, pa ćete svi zajedno.
PREDRAG MITROVIĆ:
Gospodine Pavloviću,
Sistemsko rješenje u Crnoj Gori Uprave za spreĉavanje pranje novca i
finansiranje terorizma, kao i u mnogim drugim drţavama, skoro u pola drţava Evropske
unije, je, da su to sluţbe administrativnog tipa. Ni jedna od tih sluţbi, finansijsko
obavještajnih sluţbi nema sistemsko ustrojstvo da podnosi kriviĉne prijave. Vi jeste u
pravu kad kaţete da mi to moţemo individualno raditi. Ako bi otišli u jednom sluĉaju,
onda bi se postavilo pitanje zbog ĉega to ne radimo u drugim sluĉajevima. Dakle, to je
odgovor. Znaĉi, sistemsko ustrojstvo naše sluţbe je tako da mi ne podnosimo kriviĉne
prijave, ali podnosimo obavještajna i druga saznanja u obliku informacije nadleţnim
drugim drţavnim organima koji preduzimaju mjere i radnje iz domena svojih nadleţnosti,
na bazi onoga što im mi dostavljimo.
Rekli ste oko Telekoma. Ja samo ţelim kratko da kaţem, ĉlanovi Odbora za
bezbjednost i odbranu imaju privilegiju tu da imaju odreĊena saznanja koja su ĉuli od
nas, ne samo juĉe nego i u nekim ostalim sjednicama koje su bile prije par godina, oko
nekih drugih predmeta, imali su priliku da ĉuju da li mi postupamo, kako postupamo, i da
li uopšte radimo svoj posao kako bi trebalo. O tome ću reći nešto kasnije kad bude
završna rijeĉ, ali sam htio da kaţem ovdje da je taj proces u toku, da se prikupljaju
odreĊene informacije i saznanja, i da će kao takve biti proslijeĊene onome ko je to
traţio. Dakle, ne moţemo sad donositi vrednosne sudove u ovoj fazi jer je to zaista
preuranjeno.
Što se tiĉe ovog što ste rekli posljednje, jeste u pravu, mogao bi neko da pomisli
da Ministarstvo ima pravo da oslobodi nekoga da bude zakonski obveznik, ali niko ga

181
neće abolirati od zakona. Zbog ĉega smo ovo uradili? To je standard, znate iz treće
direktive. To je standard. Imate velike kompanije koje imaju veliku koliĉinu keša tipa
recimo Volija, Albone, itd. Oni ga sa velikom koliĉinom prometa dnevnom moraju
deponovati. Vi u nekim situacijama, da bi olakšali odreĊene stvari u tom segment, imate
pravo da ih osloboditi i to nalaţe direktiva. Do sada, odmah da vam kaţem Ministarstvo
ni u jednom sluĉaju to nije uradilo. Ali, moramo, ja mislim da je to dobro da postoji
mogućnost da vi nekoga oslobodite takve obaveze. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Drţali ste se vremena.
Evo da ĉujemo kolegu Pavlovića.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Gospodine Mitroviću,
Kaţete da nigdje nema zakonska obaveza da institucije poput ove, na ĉijem ste vi
ĉelu, podnose kriviĉnu prijavu. Ja vam kaţem da nigdje nema u Evropi, pretpostavljam
da ste na Evropu mislili, nigdje nema u Evropi ovakvog tuţilaštva, nigdje. Ja vam to
garantujem ĉime god hoćete. Znaĉi nigdje nema ovakvog tuţilaštva koje se ne miješa u
svoj posao.
Zašto ovo kaţem? Ovo kaţem zato što, gospodine Mitroviću, vi morate biti
svjesni da Crna Gora nije u vanrednom stanju samo što se tiĉe snijega. Ona je u
vanrednom stanju i što se tiĉe kriminala organizovanoga i što se tiĉe korupcije i što se
tiĉe pranja novca koje se nalaze u pozadini oba ova fenomena. I u tom smislu ja vas
ohrabrujem, nemojte se sustezati, podnesite kljuĉnu prijavu, vi liĉno, ne moraju
institucije, vi liĉno je podnesite, gospodine Mitroviću.
Drugo, proces u toku Telekoma i tako dalje, nemojte molim vas, proces u toku
oteĉe. Crna Gora oteĉe, preseli se na raĉune ovih o kojima je predsjednik Medojević
govorio. 200 miliona ovamo, 100 miliona onamo i tako dalje, peru se pare, prebacuju se
na raĉune, izvoze se van drţave. Oteĉe nam sve što imamo, gospodine Mitroviću.
Nemojte pominjati tok i proces.
Treće, kaţete to je standard. Standard je da se omogućava Ministarstvu da
abolira. Ovako uobliĉenom normom omogućava se Ministarstvu da oslobodi obaveze
primjenjivanja mehanizama ovim zakonom propisanih za sprjeĉavanje pranja novca
neku banku. Tako piše, gospodine Mitroviću. Ja moram da kaţem da vam to baš ne
mogu povjerovati. Prosto se radi o tome da rezultati, što bi rekli mjerljivi rezultati, koje
stoje iza vas ne daju za pravo kada je u pitanju ova problematika.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Pavloviću.
Nema više prijavljenih za uĉešće u raspravi, što bi kolega Medojević mogao da
ima cjelodnevno izlaganje, siguran sam u najvećem dijelu ĉak i korisno, ako smijem
primijetiti, ali moraćemo da damo rijeĉ predstavniku predlagaĉa.
Izvolite, gospodine Mitroviću, imate pet minuta.
PREDRAG MITROVIĆ:
Dakle, poslanik Jelić je postavio pitanje da li imamo dovoljno kadra, pa ţelim da
odgovorim da u ovom trenutku nemamo dovoljno kadra. To sam rekao i na matiĉnom
odboru. U tom kontekstu nadleţno ministarstvo je već dalo saglasnost da se primi

182
odreĊeni broj sluţbenika, jer imamo veliki priliv zahtjeva za postupanje specijalnog
drţavng tuţilaštva, tako da jednostavno sa ovim brojem ljudi to ide dosta usporeno. U
tom kontekstu smatram da ćemo sa povećanjem broja zaposlenih sigurno biti mnogo
aţurniji u tom dijelu.
Što se tiĉe radnog prostora, on potpuno odgovara potrebama uprave za sada, a
što se tiĉe informatike, dakle, u pregovorima smo sa meĊunarodnim organizacijama da
se obezbijede sredstva za novi softver. Dakle, to je jedna kljuĉna poluga u radu svih
finansijskih obavještajnih sluţbi i mislim da ćemo taj problem riješiti u drugoj polovini ove
godine.
Poslanik Medojević je kroz svoje komentare pomenuo nekoliko predmeta i ţelim
samo da kaţem da su neki od tih sluĉajeva već imaju sudski epilog, ne bih ih pominjao
sada. Šta smo radili oko tih sluĉajeva i kako smo radili vi ste bili svjedoci na Odboru za
bezbjednost. Ja nisam shvatio tada da smo imali primjedbu na ono što smo do tada
uradili. Takav je moj utisak bio. Sve što je bilo u našoj nadleţnosti do tada proslijeĊeno
je drugim drţavnim organima, odnosno upravi policije.
Pomenuli ste da neki rukovodioci finansijskih institucija po vašim saznanjima rade
odreĊene stvari koje su protivzakonite. Ţelim da vam kaţem ako mislimo na istoga da je
to lice pod takozvanom našom finansijskom obradom.
TakoĊe, ono što niste pomenuli, a ţelim ja da pomenem, Evropska komisije u
posljednjem izvještaju je konstatovala u prvoj reĉenici da je došlo do odreĊenog
progresa u ovoj problematici, i mislim da je to vrijedno istaći. TakoĊe, pomenuli ste
sluĉaj Keljmendi i njegove aktivnosti u Crnoj Gori, ja ţelim da kaţem da Uprava
sprjeĉavanja pranja novca i finansiranja terorizma već i po zahtjevu drugih drţavnih
organa i na sopstvenu inicijativu vrši odreĊene mjere i radnje iz svoje nadţenosti u ovom
sluĉaju. Detalje zbog tajnosti odreĊenih procedura ne moţemo iznositi.
Poslanik Danilović je 2007. godine ukazao da broj zaposlenih je suviše mali da bi
se jedno lice bavilo ovim poslom. Rekli smo da ako ima više od ĉetiri zaposlenih tada
da jedno lice se mora baviti, biti ovlašćeno lice za sprjeĉavanje pranje novca i
finansiranje terorizma, ukoliko je manje od ĉetiri zaposlena onda to vrši izvršni direktor.
Tu nema ništa sporno.
Gospodin Danilović je takoĊe pomenuo mnoge keš transakcije koje su izvršene,
naţalost je to taĉno, i to su bili citati sa sjednice Odbora za bezbjednost i odbranu, gdje
su te transakcije opisane, dato je faktiĉko stanje, naĉin izvršenja, lica koja su to izvršili i
td.
Ja ţelim samo da kaţem da sve u tom kontekstu je procesuirano ka vrhovnom
drţavnom tuţiocu koji sprovodi mjere i radnje na konkretnom sluĉaju.
Poslanik Lalošević krajnje dobronamjerno je skrenuo paţnju na neke aktivnosti
Uprave, ali samo kratko gospodine Laloševiću, svaki predmet, sluĉaj koji ste vi naveli
ţelim da kaţem da je u toku. Mi ne moţemo iznositi dalje u tom sluĉaju ili bilo kojem
drugom sluĉaju, ali da znate svaki predmet koji ste vi rekli danas, ja vas uvjeravam da je
pod obradom Uprave za sprjeĉavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Dakle, te
aktivnosti su u toku neke od ranije neke od skora, ali da budete samo sigurni da se to
radi.
I na samom kraju, koristim priliku, dame i gospodo, da istaknem da usvajanjem
Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o sprjeĉavanju novca i finansiranje terorizma
postiţete cilj, a to je usklaĊivanje pravnog okvira sa direktivama Evropske unije i drugim
meĊunarodnim standardima iz oblasti sprjeĉavanja pranja novca i finansiranje terorizma,
ali time krajnji posao nije završen. Dakle, zašto nije završen? Novi standardi mislim da
će baš danas da budu usvojeni u Parizu, što će reći da u narednom periodu se moraju

183
hitno implementirati u naš zakon. Neke od tih odredaba pozicioniraju upravu potpuno
kao jednu, da kaţem nezavisnu sluţbu i u funkcionalnom i svakom drugom smislu, što
ona jeste sada, ali akcenat je tih novih standarda upravo na pojaĉanju tih kapaciteta.
Kako je rijeĉ o ţivoj materiji koja se stalno mijenja i dopunjuje to nas već u toku
ove godine oĉekuje dakle usvajanje i revizija postojećih preporuka kao izmjene i dopune
treće direktive Evropske unije o prevenciji upotrebe finansijskog sistema u svrhe pranja
novca i finansiranje terorizma, usled ĉega će donijeti novi zakon o sprjeĉavanju pranja
novca i finansiranje terorizma.
Na kraju da je uprava zajedno sa Ministarstvom odradila svoj posao govori u
prilog rijeĉi eksperta Savjeta Evrope kojeg ću samo citirati ovom prilikom da zakon o
izmjenama i dopunama Zakona o sprjeĉavanju pranja novca i finansiranje terorizma
predstavlja dobro izraĊenu i prihvatljivu osnovu za reformu crnogorskog zakonodavstva
u oblasti pranja novca i finansiranje terorizma.
Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, gospodine Mitroviću.
Ovim smo završili raspravu o Predlogu zakona o izmjenama Zakona o
sprjeĉavanju pranja novca. Zahvaljujem i ministru Katniću, on je uvijek tu kada je
materija iz njegove oblasti prisutna.
Mi idemo na sljedeću oblast, a to je Predlog zakona o izmjenama Zakona o
odbrani.
Ministar je na putu. Imajući u vidu sposobnost Vojske Crne Gore, mislim da će
brzo biti tu, pa vam zahvaljujem.
Dajem pauzu pet minuta tok ministar ne doĊe. Hvala vam.
- pauza -
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Dame i gospodo, predlaţem da nastavimo sa radom.
Sljedeća taĉka dnevnog reda je Predlog zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o odbrani.
Ovlašćeni predstavnici Vlade su gospoda Boro Vuĉinić, ministar odbrane i
viceadmiral Dragan Samardţić, naĉelnik Generalštaba Vojske Crne Gore.
Sa nama su ministar Vuĉinić i pomoćnica ministra Nada Ulićević, tako da
moţemo poĉeti sa radom.
Izvjestioci odbora su Miodrag Vuković, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i
Mevludin Nuhodţić, Odbor za bezbjednost i odbranu.
Otvaram pretres. Pitam da li predstavnik Vlade ţeli dopunsko obrazloţenje?
Ţeli. Izvolite, ministre Vuĉiniću.
BORO VUĈINIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Uvaţeni poslanici,
Pokušaću u nekoliko reĉenica da kaţem ono što je najvaţnije za izmjene i
dopune Zakona o odbrani.
Nakon što su dva odbora, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbor za
bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore razmotrili Predlog izmjena i dopuna zakona

o odbrani, danas je pred vama i tekst tog zakona, znaĉi u konaĉnom obliku,a naravno,
vezano za amandmane, ja ću na samom kraju nešto reći.
Dakle, ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadrţan je u odredbi ĉlana 16
stav 1 taĉka 5 Ustava Crne Gore kojim je propisano da se zakonom ureĊuju i druga
pitanja od interesa za Crnu Goru.
Razlozi za donošenje Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o odbrani su
potrebe ureĊenja standarda odbrane i vojno-obavještajnih i kontra obavještajnih
bezbjednosnih poslova u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore u cilju stvaranja
uslova za izvršenje misije zadataka vojske i omogućavanje daljeg nastavka
evroatlantskih integracija.
Sadašnje zakonsko rješenje predstavlja prepreku za razvijanje vojnoobavještajnih,
kontraobavještajnih i bezbjednosnih sposobnosti u Ministarstvu odbrane i
Vojsci Crne Gore koji su neophodni za podrţavanje misija i zadataka vojske.
Naime, nezamislivo je izvoĊenje bilo koje vojne operacije bez prethodno
obavljenih obavještajnih aktivnosti. Ovo se naroĉito odnosi na uslove operativno
taktiĉnog djelovanja jedinica na terenu ili bojištu.
Vojno-obavještajni rad podrazumijeva niz veoma kompleksnih postupaka i
procedura uz upotrebu specifiĉnih sredstava za njihovo prikupljanje i razvijanje
sposobnosti obrade informacija i njihovog pretvaranja u obavještajne podatke, i u
uslovima operativnog dejstva jedinica na terenu moţe biti od presudnog znaĉaja za
ishod operacija i bezbjednost njenih pripadnika.
U uslovima jedinica Vojske Crne Gore u kolektivnoj odbrani, meĊunarodnim
snagama, odnosno mirovnim misijama u inostranstvu, nameće se potreba postizanja
interoperabilnosti sa drugim oruţanim snagama koje uĉestvuju u tim misijama.
Pod interoprabilnosti se podrazumijeva sposobnost razmjene prikupljenih vojno
obavještajnih informacija i podataka, što je moguće samo ako svi ĉlanovi saveza,
odnosno uĉesnici misije postupaju prema istim standardima. U tom cilju, Predlogom
zakona predviĊeno je da se u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore organizuju i vrše
vojnoobavještajni i kontraobavještajni i bezbjednosni poslovi. Ovlašćena lica u
Ministarstvu odbrane i u Vojsci mogu prikupljati podatke na teritoriji Crne Gore iskljuĉivo
od zaposlenih u Ministarstvu odbrane i lica u sluţbi u Vojsci Crne Gore.
Ako je za prikupljanje podataka neophodna primjena sredstava i metoda tajnog
prikupljanja podataka ove poslove će obavljati Agencija za nacionalnu bezbjednost u
skladu sa zakonom i sporazumom izmeĊu Ministarstva i Agencije za nacionalnu
bezbjednost.
TakoĊe, predlogom ovog zakona propisuju se standardi odbrane Crne Gore za
procese, proizvode i usluge za potrebe odbrane a koji nijesu obuhvaćeni propisima o
standardizaciji, a inspektorima za odbranu, pored inspekcijskih poslova u oblasti
odbrane dodaju se i poslovi unutrašnje kontrole nad sprovoĊenjem mjera zaštite tajnih
podataka, kao i nad obavljanjem obavještajnih i kontraobavještajnih i bezbjednosnih
poslova u Ministarstvu odbrane i Vojsci.
Savjet za odbranu i bezbjednost, na sjednici odrţanoj 17. januara 2012. godine,
razmotrio je i prihvatio Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o odbrani, uz
korekcije ĉlana 41 kojim je odreĊena organizaciona jedinica u kojoj će se vršiti ovi
poslovi. TakoĊe, dodat je ĉlan 41e kojim se propisuje da parlamentarni nadzor nad
obavještajnim i kontraobavještajnim i bezbjednosnim poslovima u Ministarstvu u Vojsci
vrši se na naĉin propisan posebnim zakonom.
184

185
Na sjednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo predloţeno je pet
amandmana, a na Odboru za bezbjednost i odbranu predloţeno je tri amandmana koja
su prihvaćena i postala su sastavni dio predloga ovog zakona.
Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţeni poslanici,
Ja sam ţelio da u ovih nekoliko reĉenica kaţem ono što je najvaţnije za Predlog
izmjena i dopuna zakona o odbrani koji se nalazi pred vama. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, ministre.
Prelazimo na raspravu.
Komentar.
Prvi prijavljeni je kolega Mevludin Nuhodţić, a da se pripremi kolega Vasilije
Lalošević.
MEVLUDIN NUHODŢIĆ:
Poštovani predsjedniĉe Skupštine, uvaţene kolege, cijenjeni graĊani,
Donošenje ovog zakona je prvenstveno proizvod potrebe da se uspostavi
ravnoteţa izmeĊu uvaţavanja specifiĉnosti sistema bezbjednosti i odbrane Crne Gore i
mogućnosti razvijanja posebnih sposobnosti za izvršavanje svih zadataka Vojske Crne
Gore. Strateško opredjeljenje Crne Gore su jaĉanje regionalne saradnje, implementacija
modernih standarda u svim sferama društva. U tim nastojanjima oblast odbrane zauzima
izuzetno vaţno mjesto. Opredjeljenje Crne Gore za kolektivni sistem bezbjednosti kao
okvir u kojem moţe ostvariti sve svoje bezbjednosne i odbrambene ciljeve je dobro
rješenje. Interoperabilnost sa ostalim oruţanim snagama je imperativ moderne vojske.
Interoperabilnost podrazumijeva sposobnost razmjene prikupljenih vojnoobavještajnih
informacija i podataka, ali i eliminisanje mogućnosti protivnika da pribavi informacije i
obavještajne podatke, sposobnost sopstvenih ili savezniĉkih snaga, namjere,
razmještanje i tome sliĉno. To je jedino moguće ukolilko svi kontributori postupaju prema
istim standardima. TakoĊe, neophodno je preduzimanje mjera kako bi se informacije kao
i materijali, osoblje i objekti zaštitili od moguće špijunaţe, sabotaţe i terorizma.
Postojeće zakonsko rješenje ne omogućava razvijanje vojnoobavještajnih,
kontraobavještajnih i bezbjednosnih sposobnosti u Ministarstvu odbrane i vojske koji su
neophodni za podrţavanje misija i zadataka. Novim zakonskim rješenjima koja se tiĉu
izmjena od ĉl. 40 do ĉl. 41e, predloţeno je da se, pored obavještajnih i
kontraobavještajnih poslova u oblasti odbrane koje organizuje i vrši Agencija za
nacionalnu bezbjednost Crne Gore, vojno-obavještajni, kontraobavještajni i
bezbjednosni poslovi organizuju i vrše u odjeljenju za vojno-obavještajne i bezbjednosne
poslove u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore. Predvidjeno je da ovim odjeljenjem
u Ministarstvu rukovodi naĉelnik odeljenja kojeg postavlja Vlada na predlog ministra
odbrane. Ovlašćena lica u Ministarstvu odbrane i Vojsci mogu prikupljati podatke na
teritoriji Crne Gore iskljuĉivo od zaposlenih u Ministarstvu odbrane i lica u sluţbi u
Vojsci. Dakle, nadzor obavještajnih, kontraobavještajnih i bezbjednosnih poslova u
Ministarstvu i Vojsci obavlja Vlada, Skupština Crne Gore i Savjet za odbranu i
bezbjednost. Ovaj Predlog zakona je dobro rješenje, jer omogućava efikasnu realizaciju
kontraobavještajnog rada i bezbjednosnih aktivnosti koje su od suštinske vaţnosti za
uspjeh i djelovanje jedinica na terenu, kao i unapreĊivanje sposobnsoti civilnih
organizacija i proširivanje njihove odgovornosti o pitanjima nacionalne bezbjednosti. Sa
obavještajnom funkcijom u Ministarstvu odbrane stvaraju se pretpostavke za
uskladjivanje kontraobavještajnog sektora sa meĊunarodnim standardima. Osvrnuću se

186
na još neke promjene do kojih je došlo novim zakonskim rješenjima. Afirmativno je
rješenje uvoĊenja poglavlja drugog a u kojem se uvodi standardizacija u oblasti
odbrane, kojim se vrši standardizacija odbrane, tj. propisuju se standardi odbrane Crne
Gore za procese, proizvode i usluge, za potrebe odbrane, koje donosi, razvija,
preispituje, mijenja, dopunjava i povlaĉi Ministarstvo. Oni nijesu obuhvaćeni propisima o
standardizaciji tj. ranijim opštim zakonom o standardizaciji. Kao jedna od novina uvodi
se pojam doktrine vojne logistike u ĉlanu 5 postojećeg zakona koji, pored ostalog,
ĉlanom 36 utvrdjuje Ministarstvo. Doktrina vojne logistike je dokumenat kojim se definišu
stavovi i opredjeljenja u vezi organizacije sistema logistiĉke podrške jedinicama i
komandama vojske u izvršavanju misije i zadataka. TakoĊe, ĉlanom 9 Predloga zakona
o izmjenama i dopunama Zakona o odbrani predviĊeno je da inspektor za odbranu,
pored inspekcijskih poslova u oblasti odbrane, vrši poslove unutrašnje kontrole na
sprovoĊenju mjera zaštite tajnih podataka u Ministarstvu i vojsci u skladu sa propisima
kojima se ureĊuje tajnost podataka. To je dobro rješenje, jer, pored parlamentarnog
nadzora koji sprovodi Odbor za bezbjednost i odbranu, u skladu sa Zakonom o
parlamentarnom nadzoru u oblasti bezbjednosti i odbrane, inspektor za odbranu vrši
poslove unutrašnje kontrole nad obavljenim vojno-obavještajnim, kontra-obavještajnim i
bezbjednosnim poslovima u Ministarstvu i Vojsci. Ĉlanovima 10 i 11 Predloga zakona
propisane su kaznene odredbe.
I na kraju ţelim da kaţem da Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore uspješno
realizuju zadatke od izvršenja politike odbrane, normativnog ureĊenja i planiranja
sistema odbrane do podizanja administrativnih kapaciteta Ministarstva i ujedno
podizanja ukupne sposobnosti Vojske Crne Gore.
Znaĉi, poslanici Demokratske partije socijalista će podrţati Predlog izmjena i
dopuna Zakona. Kao predsjednik Odbora u obavezi sam da kaţem da je i Odbor za
bezbjednost i odbranu donio odluku da se podrţe izmjene i dopune Zakona o odbrani.
Hvala vam na paţnji.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Nuhodţiću.
Kolega Vasilije Lalošević, a neka se pripremi kolega Radivoje Nikĉević.
Izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Poštovani graĊani Crne Gore, kolege, gospodine ministre, pomoćnice ministra,
Kada je Vlada Crne Gore donijela odluku o formiranju tzv. posebnog vojno
obavještajnog odjeljenja u okviru Ministarstva odbrane, ĉuo sam premijera Lukšića, a i
zvaniĉnike Ministarstva odbrane da su tada govorili da to ne znaĉi da će Agencija za
nacionalnu bezbjednost izgubiti na svojim nadleţnostima. To nijesmo ni sumnjali i
pretpostavljali smo. Sljedeće obrazloţenje iz Vlade Crne Gore bilo je da je bilo
neophodno unutar Vojske odrediti odjeljenje koje će raditi poslove i standardizovati vojni
sistem sa onim što je razmjena podataka u okviru NATO-a. Postavilo se i sljedeće
pitanje da li nova zakonska rješenja otvaraju mogućnost za razmjenu prikupljenih vojnoobavještajnih
informacija i podataka o, kako vi iz Vlade kaţete, tzv. partnerskim
oruţanim snagama. Tada sam ĉuo jednu reĉenicu koja me navela da posumnjam u
osnovni smisao svega ovoga o ĉemu se radilo. Tada je gospodin Lukšić rekao da će se
to odjeljenje baviti samo dešavanjima unutar Vojske i da je to neka vrsta servisa i
odjeljenja ĉija je svrha standardizacija razmjene tajnih podataka. Iz ovog zakona,

187
gospodine ministre i budući direktore Agencije za nacionalnu bezbjednost, apsolutno je
jasno da će se kontraobavještajni i obavještajni poslovi u okviru Vojske raditi iskljuĉivo u
domenu tih ljudi koji su zaposleni u Ministarstvu odbrane. Tu ništa nije sporno. Ali, ajde
malo da se prisjetimo nekih dogaĊanja iz prošlosti koji me navode da ovo neće biti samo
jedno posebno odjeljenje i servis odreĊenih ljudi nego, ĉini mi se, da će biti i nešto više.
Priĉa sa tzv. vojnoobavještajnom sluţbom zapoĉela je negdje 2007. godine
nakon što su rasformirani oni famozni centri koje pominjemo minulih nedelja, tzv.
regionalni centar vojno-bezbjednosne agencije peti i tvz. treći centar Vojne obavještajne
agencije. U tadašnjem Ministarstvu odbrane Crne Gore osnovano je Odeljenje za
odbrambeno-bezbjednosne poslove i komunikaciju i kripto zaštitu, i to je logiĉno ko se
iole razumije u tzv. vojnu problematiku. Ali, ubrzo nakon toga gospodin Lakić koji je tada
imenovan za direktora ove agencije odlazi u penziju i ostaje praznina u toj tzv. vojnoobavještajnoj
agenciji ili sluţbi kako je definisano Pravilnikom. Organizaciona jedinica
koja pruţa obavještajnu, kontraobavještajnu i bezbjednosnu podršku o odluĉivanju i
odbrambenim aktivnostima Crne Gore u miru i u vanrednim situacijama u ratu, ubrzo
nakon toga je utihnula i cijela ta priĉa dovedena je do inaćenja, dovedena je do, mogu
kao politiĉar reći, pa me demantujte, izvrsne vrste uslovljavanja izmeĊu manje i veće
ĉlanice vladajuće koalicije. 2008. i 2009. godine bio je u proceduri predlog sliĉnog
zakona. Zalaganjem manje ĉlanice vladajuće koalicije ta dva predloga ovog zakona su
pomjerena iz procedure i sve do ovih dana nijesmo imali priliku da ga gledamo. Neću
ovom prilikom da ulazim u tzv. politiĉke konotacije šta to znaĉi vojno-obavještajna sluţba
u smislu interoperabilnosti koju ste vi sada pomenuli. Interoperabilnost je jedan pojam
koji je iskljuĉivo NATO pojam, a interoperabilnost treba da znaĉi da interoperabilnost
moţe da se realizuje i u normalnim uslovima bili ili ne bili ĉlanice NATO-a. Šta to znaĉi?
Koordinacija i sinhronizacija svih onih sluţbi koji će doprinijeti da odbramebni sistemi i
sve ono što prati odbrambeni sistem u Crnoj Gori bude na visini zadatka. Na ţalost,
imali smo prilike i ne bih ţelio da kroz ovu temu apsolviram priĉu o svemu onome što se
ovih dana dešava u Crnoj Gori i što se dešavalo, ali oĉigledno da i u tom pogledu nije
bilo, ajde sada da upotrebim taj izraz, interoperabilnosti, sinhronizacije i dobre
koordinacije odreĊenih sluţbi. Ali, predsjednik drţave je juĉe rekao otom - potom
vodićemo raspravu o tom pitanju. Dok je Ministarstvo odbrane uz pomoć NATO-a,
gospodine ministre, i ameriĉkih vojnih zvaniĉnika koji su bili angaţovani po tom pitanju
nastojalo da oformi svoju obavještajnu sluţbu, kod vas u jednom intervalu stigao tzv.
Tim za nacionalnu bezbjednost koji se bavio prikupljanjem i obradom tajnih podataka. Ja
znam da je u tom trenutku jedan visoki obavještajac Agencije za nacionalnu bezbjednost
došao u vaše odjeljenje i postao i pomoćnik ministra. U tom trenutku poĉinju spekulacije
u javnosti da li je ta sluţba napravljena da bude paralelna sluţba bezbjednosnih
agencija, neka vrsta supervizora Agencije za nacionalnu bezbjednost i da li je ta sluţba
moţda sluţba koja će ovdje u jednom trenutku biti pandan Agenciji za nacionalnu
bezbjednost.
Vrlo brzo, gospodine ministre, i budući direktore Agencije, saznaćemo o ĉemu se
ovdje radi, da li je sve ono što se zbivalo oko ovog procesa zaista plod neĉijeg pokušaja
da ispoštuje standarde koje traţi u ovom trenutku NATO. Ja ću podsjetiti poznati stav
SNP-a o tome da je partnersto za mir u ovom trenutku dovoljan okvir Crne Gore i da za
svako uĉešće u Atlantskom savezu mora da se organizuje fer i demokratski referendum
da narod Crne Gore odluĉi hoće li ili neće, ali sada i postavljam još jedno pitanje koje
takoĊe ovih dana se pojavljivao u štampi. Formira se i takozvani, donacijom jedne
drţave iz Evropske unije, informaciono komunikacioni sistem Ministarstva odbrane. Ĉini
mi se da je on negdje na aerodromu lociran ili je u planu da eventualna donacija bude. U

188
tom sluĉaju dobija se odreĊena vrsta tehnologije i opreme koja moţe takoĊe posluţiti za
neku vrstu spekulacije.
Da se zaista radi o nekoj vrsti pandana, a sve da finalizujem priĉom i o nekoj vrsti
uslovljavanja manjeg koalicionog partnera, jer da ste htjeli ovaj zakon ste mogli usvojiti i
2008.godine i 2009.godine.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Laloševiću.
Kolega Radivoje Nikĉević, a da se pripremi kolega Goran Danilović. Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre Vuĉiniću,
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je jasno iskazan i u obrazloţenju ovog
Zakona i on je sadrţan u odredbi ĉlana 16 stav 1 taĉka 5 Ustava Crne Gore, kojom je
propisano da se zakonom ureĊuju i druga pitanja od interesa za Crnu Goru. Zakonom o
izmjenama i dopunama Zakona o odbrani se donosi iz sljedećih razloga. Potreba
ureĊenja standarda i vojno obavještajnih, kontraobavještajnih i bezbjedonosnih poslova
u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore u cilju stvaranja uslova za izvršenje misija
zadataka vojske i omogućavanja daljeg nastavka evroatlantskih itnegracija Vojske Crne
Gore, odnosno Crne Gore kao drţave. Ĉlanom 40 vaţećeg zakona utvrĊeno je da
obavještajni, kontraobavještajni poslovi u oblasti odbrane se organizuju u okviru
Agencije za nacionalnu bezbjednost i vrše se na naĉin propisan zakonom o Agenciji
za nacionalnu bezbjednost i podzakonskim aktima za njegovo sprovoĊenje.
Stavom 2 istog ĉlana analitiĉki obraĊene podatke koji se odnose na odbranu
direktor Agencije u vidu izvještaja i situacionih procjena dostavlja ministru. Zakonom o
imjenama i dopunama Zakona o odbrani ocijenjeno je da vaţeći zakonpredstavlja
prepreku za razvijanje vojnoobavještajnih, kontraoobavještajnih i bezbjednosnih
sposobnosti u Ministarstvo odbrane i Vojsci Crne Gore koji su neophodni za
podrţavanje misije zadataka koje ima Vojska Crne Gore. U uslovima uĉešća jedinica
Vojske Crne Gore u meĊunarodnim snagama, odnosno mirovnim misijama inostranstvu
kao imperativ nameće se i potreba postizanja interoperabilnosti sa drugim oruţanim
snagama koji uĉestvuju u tim misijama. Interoperabilnost, kao što je već reĉeno
,podrazumijeva sposobnost razmjene prikupljene vojnoobavještajnih informacija i
podataka, a to je prije svega moguće ako se svi ĉlanovi saveza postupaju prema istim
standardima koji su postavljeni u savezniĉkim aktima kao što su obavještajna doktrina i
drugi dokumenti. Istovremeno treba ukazati na neophodnost pribavljanja obavještajnih
podataka o sposobnostima i namjerama protivnika. Nameće se i potreba eliminisanja
protivniĉkih mogućnosti za pribavljanje informacija i obavještajnih podataka o
sposobnostima svojih i partnerskih snaga njihovom razmještanju, namjerama,
djelovanju ili eventualno slabim taĉkama. To zahtijeva i pravi kontraobavještajni rad na
osnovu kojeg bi se moglo suprotstaviti prijetnjama protivniĉkih snaga. Obavještajni rad
nadgledanje, odreĊivanja ciljeva, izviĊanja predstavlja obavještajni sistem za prikupljanja
i integraciju obavještajnih podataka koji obezbjeĊuju komandantima i štabovima
poznavanje situacije i indetifikacije ciljeva kako bi rukovodili vojnim operacijama. Ovom
prilikom treba kazati i to da špijunaţa se smatra najstarijim zanatom na poĉetku svakog
obavještajnog udţbenika, stoji citat iz Biblije koji kaţe: "Gospod reĉe Mojsiju pošalji
svoje da ispitaju zemlju Hanan koji dajem djeci Izraela“ I Mojsije ih posla da potrajno
ispita Hanan. Ovaj Savjet za razliku od drugih ljudski rod je uvijek rado slušao.

189
Zahvaljujući tehnologiji više nije tako teško otkriti vojne efektive protivnika satelit kao što
znamo snimaju ĉeliĉno uţe na tenku debljine 4 centimetra.
TakoĊe, kao što sam već i rekao, potrebno je i preduzimati svih neophodnih
mjera kako bi na adekvatan naĉin od moguće špijunaţe, sabotaţe, subverzije i
terorizma bile zaštićene informacije kao materijal osoblja i objekti. Efikasna realizacija
kontraobavještajnog rada iz bezbjednosnih aktivnosti od suštinske su vaţnosti za uspjeh
u djelovanju jedinice na terenu i postizanja interoperabilnosti kao preduslov za uspješnu
realizaciju multinacionalnih operacija. I kao što je već reĉeno, Crnoj Gori je potreban
ograniĉen ali dobro razvijen set vojnoobavještajnih sposobnosti i strukturni okvir za
njihovu integraciju i efikasnu upotrebu pruţanja podrške Vojske Crne Gore, postizanju
interoperabilnosti i unapreĊivanja sposobnosti civilnih organizacija i proširivanje njihove
odgovornosti o pitanjima nacionalne bezbjednosti. Vojno-obavještajnu funkciju potrebno
je predvidjeti u Ministarstvu odbrane radi usmjeravanja nadzora i obezbjeĊivanja
kontrole vojno-obavještajnog segmenta.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Kolega Goran Danilović, a da se pripremi kolega Milorad Vuletić. Izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
Uvaţeni graĊani, gospodine potpredsjedniĉe, gospodine ministre,
Nova srpska demokratija je protiv predloţenog Predloga o izmjenama i
dopunama Zakona. Uvodite još jednu kontraobavještajnu sluţbu u sistem
obavještavanja i javljanja u Crnoj Gori, a nama je i ovih dovoljno, još jedna potrošaĉka
jedinica. Kad već imamo vojsku, mi smo htjeli da se zadrţimo na ovom nivou korišćenja
budţetskih sredstava. Vi ovo radite zato što od vas traţi NATO, vi ovo radite zbog toga
što vjerujete da će ovom izmjenom na sljedećem samitu NATO-a dobiti zeleno svjetlo, a
onda ćemo da brujimo o integracijama i mislite da nekako preskoĉite referendum, a ja
bih da iskoristim ovo vrijeme koje imam danas da kaţem šta bi valjalo umjesto ovoga,
gospodine Vuĉiniću.
Za pet godina naša misija ISAF u Avganistanu potrošiće najmanje dva super
moderna Mi 1711 helikoptera koji bi bili ponos naše helikopterske jedinice, fantastiĉna
za naše prilike, polarne, sutropske od minus 50 do + 50, za transport 30 ljudi, trojica
ljudi, pilot, kopilot, jedno tehniĉko osoblje, transport ranjenih, akcije spašavanja, gašenja
poţara, mogućnost eksternog nošenja tereta pet tona internog koliko hoćete, koštaju,
osnovna verzija, ĉetiri i po miliona dolara, Hrvatska 2006.godine prije nego što je postala
ĉlanica NATO-a kupila je 10 od Rusije.
Gospodine Vuĉiniću, ne ide se u boj sa vremenskim neprilikama, a one će i
ubudućnosti biti izazov broj 1 Crne Gore, zapamtite, sa gazelama. Svaka ĉast našim
pilotima koji imaju tradiciju, ali na ĉemu da lete, ĉime da spasavaju.
Hajde da zajedno predloţimo, uvaţene kolege iz DPS-a, izmjene Zakona o Vojsci i svih
odgovarajućih zakona, da napravimo ono po ĉemu je naša vojska bila poznata,
inţenjersku jedinicu, ako trebaju dvije inţenjerske brigade, inţenjerski korpus, kako god
hoćete, pa da znamo gdje ćemo sa silnom mehanizacijom koja, recimo, po sili zakona
se oduzima od onih koji su je nelegalno stekli. Ako je budemo prodavali, otići će u
bescijenje jer ljudi neće da kupuju ono što je bilo vlasništvo kriminalaca jer se plaše. Da
to damo vojnicima, šta bismo dobili? Jednu elitnu inţenjersku jedinicu koja bi pokazala
koliko Crnoj Gori treba u ovim prilikama. Nama ne trebaju dodatni obavještajni kanali i
izvori, imamo ih i previše. Budite sigurno da je ovo što vam predlaţemo za dobro Crne

190
Gore. Ovo vam predlaţe Nova srpska demokratija. Hajde da to uradimo zajedno. Ako
nećete vi, mi ćemo predloţiti izmjene i dopune zakona. Da kupimo na kredit najmanje tri
helikoptera o kojima vam govorim. Nemamo novca za M 38, što bi bilo fantastiĉno, ali
moţda za naše prilike je i bolji M 171. U normalnim uslovima mogu se koristiti u
turistiĉke svrhe, ljeti ćemo biti sigurni od poţara, mnogo su bolji od dromadera i
kanadera za naše prilike. Imate podršku od nas iz Nove srpske demokratije da se
drţava zaduţi da kupi takva tri helikoptera, najmanje tri. Rekao sam da Hrvati, uz one
koje su modifikovali ranije M8 i neke druge, imaju njih dvadesetak. To je za hrvatske
potrebe nevjerovatna sigurnost. Hrvati su u NATO-u.
Uvaţene kolege, kada govorim o ovim helikopterima, da ne govorim o zastarjeloj
tehnologiji, Rusi su mnogo napredovali, moţete sa njima dogovoriti šta hoćete. Mogu biti
potpuno kompatibilni sa onima koji to rade na zapadu ili za mnogo više novca.
Inţenjerska jedinica i adekvatna helikopterska jedinica. Vidjeli biste onda kako bi
graĊanin bio sigurniji da danas moţemo na vrh trešnje kod Andrijevice, u Beranama, u
Pljevljima da spustimo 30 specijalaca i da doĊu da pomognu odmorni, a ne da pješaĉe
20 kilometara da se probijaju, da ih proglasimo herojima, a da potom moramo da ih
lijeĉimo. Ovo vam govorim najdobronamjernije. Mi imamo ljude koji su poţrtvovani,
problem je što nemaju ĉime da pomognu, nemaju mnogo sredstava na raspolaganju.
Naša helikopterska jedinica je jedino što ima smisla. Uostalom, koliko znam,
kandidujemo se da dobijemo neki poligon od strane NATO-a. Mi smo za to da ostanemo
na partnerstvu za mir. Kako god bilo, vi koji ste za NATO i mi koji smo za ovo, treba nam
inţenjerska jedinica, treba nam da u normalnim uslovima dobijaju zbog toga što će imati
najbolje ponude na tenderima da rade i puteve i autoputeve, da podizvoĊaĉi tamo gdje
mogu, da rade mostove i da imamo obuĉen kadar. Šta je problem Crne Gore? Mi imamo
1000 mašina danas u Crnoj Gori koje mogu da ĉiste, ali imamo 50 ljudi koji umiju da
rukuju mašinama i koji umiju da ĉiste snijeg, zbog toga što taj posao više niko ne radi.
Da imate stalnu inţenjersku jedinicu Vojske Crne Gore, vi biste imali, sasvim izvjesno,
ljude koji će da rade taj novac. Radiji sam da pomaţe drţava svake godine po 10
miliona takvu inţenjersku jedinicu nego da daje javnom servisu, Televiziji Crne Gore,
koja će da me za taj novac vrijeĊa. Razmislite o ovome, ministre odbrane, razmislite o
ovome, kolege iz DPS-a. Pozivamo vas da zajedno izvršimo ovaj predlog, da
omogućimo da Vojska dobije inţenjerski sastav, ono po ĉemu su bili poznati i da
osposobimo svoju helikoptersku jedinicu do nivoa da moţemo mi pomagati drugima, a
ne da nam alpske zemlje u alpskim situacijama šalju svoje helikoptere.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Daniloviću.
Sada kolega Milorad Vuletić, a da se pripremi kolega Predrag Bulatović.
Izvolite, kolega Medojeviću.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Potpredsjedniĉe, moţete li nas informisati kojim redosledom dajete rijeĉ. Ovo se
već drugi ili treći put ponavlja. U prvom redu imamo mehanizam koji je utvrĊen. Dajte da
u ime klubova jedan red opozicije, jedan red vlast. Ako imate neki dogovor sa šefom
Kluba SNP-a, vi nas obavijestite. Ovo je već drugi put, osmi smo iz Pokreta za
promjene. Bilo je dogovoren red, znaĉi red iz vlasti, red iz opozicije, prvo govore po
klubovima, kolega iz SNP-a, pa kolega iz Nove, pa iz Pokreta za promjene. Ako postoji
neki problem, da se dogovorimo, a ovo se već treći put dešava. Nakon tog prvog reda,
onda ide ovako kako ste vi poĉeli.

191
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Kolega Medojeviću, nijeste u pravu. Postupao sam kao što vi kaţete. MeĊutim,
reĉeno mi je da to nije prava proporcija. Ide jedan parlamentarna većina, jedan
opozicija, i to iz opozicije jedan iz SNP-a, jedan iz ostatka opozicije. Tako je napravljen
spisak koji ja nijesam pravio. Vi ste sljedeći. Ne znam da li je predsjednik radio ovaj
spisak ili kolege generalni sekretar, ali je tako raĊeno i po ovim spiskovima. Molim vas,
nemojte ometati raspravu. Da li vi koristite priliku da samo pravite destrukciju kada ja
predsjedavam, to je vaš problem, ali nijeste u pravu. Upravo sam tako vodio prošli put.
Evo, sada spisak koji ja nijesam napravio, došao sam da zamijenim predsjednika.
Kolega Vasilije Lalošević. Izvolite.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Vrlo kratko, tiĉe se procedure. Mislim da nijeste pogriješili, gospodine
potpredsjedniĉe. Prethodni redosljed rasprave je bio jer nije bilo mnogo zainteresovanih
poslanika za raspravu o Zakonu o finansiranju terorizma i pranja novca. Redosled koji
ste napravili je vaţeći oho ho vremena. Javio sam se, ţao mi je što kolega nije tu, samo
da kaţem da ovo nema nikakve veze sa gospodinom, dţabe diţeš ruku, gospodine
Pavloviću, ovo nema nikakve veze sa Aleksandrom Damjanovićem, niti sa Klubom
poslanika SNP-a. Molio bih da ubuduće nastavimo sa radom. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolege, molim vas, ako neko ţeli da pravi destrukciju rasprave koja je tekla
sasvim u redu, onda je to drugo pitanje, ali dozvolite da radimo po Poslovniku i već
utvrĊenim pravilima i redosljedu koji ja nijesam utvrĊivao. Ne dozvoljavam da neko
pokušava da mene opstruira da radim ovdje zajedno sa vama.
Sljedeća diskusija je kolege Milorada Vuletića, a da se pripremi kolega Bulatović.
Izvolite.
Proceduralno reagovanje.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Mislim da više od godinu dana mi funkcionišemo po jednom modelu koji doduše
nije definisan u Poslovniku, ali je negdje bio prepoznat kao model koji je u skladu sa
Poslovnikom, a koji je kada se tiĉe našeg obima i prava na diskusiju nas iz Pokreta za
promjene tj. nas poslanika opozicije bio sljedeći. Polovinu opozicije po broju poslanika ili
nešto malo više od polovine, ali tretirali smo kao polovinu, ĉini SNP. Prema tome,
polovina vremena koja pripada opoziciji pripada SNP-u, a drugu polovinu u jednom
dţentlmentskom govoru sa kolegama iz Nove srpske demokratije mi smo postigli da ga
dijelimo po pola. Prema tome, to je ono kako smo do sada funkcionisali. Mislim da je to
bilo tako zadnje godinu i nešto dana. Sada imamo jednu potpuno drugaĉiju raspodjelu u
kojoj dvije trećine vremena .... (Prekid)
Na kraju, ţelim da kaţem da ova raspodjela koja se … evo već drugu sjednicu,
mislim da nije u redu i ja samo apelujem na vas, potpredsjedniĉe, da se konaĉno na
Kolegijumu rašĉisti to i napravi neki dogovor na Kolegijumu, a ne da gatamo kako ćemo
i što ćemo. Hvala.

192
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolege, rasprava je pred javnošću. Pazite, upravo to što vi priĉate sada je u toku.
Jedan predstavnik iz SNP-a, jedan iz ostatka opozicije, to je pola, i tako naizmjeniĉno
idemo. Uostalom, kolege, da ne bi trošili raspoloţivo vrijeme, dogovorite se, što se
napiše to ćemo raditi.
Proceduralno reagovanje ima kolega Bulatović. Izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe Skupštine, ovdje se primjenjuju dva koncepta,
zavisno od taĉke dnevnog reda. Nesporazum je zbog toga kada se za koju taĉku
primjenjuje koncept. Ima taĉaka dnevnog reda gdje predstavnici klubova, svi za redom,
jedan po jedan, iznose stavove. To je jedan koncept koji se primjenjuje oko odreĊenih
taĉaka dnevnog reda. Ovaj koncept se primjenjuje kod odreĊenih taĉaka dnevnog reda
kako je potpredsjednik saopštio. Gospodine potpredsjedniĉe, samo da nam kaţete
svima koji se koncept primjenjuje i ĉetiri, pet diskutanata svi ćemo da govorimo. Znaĉi,
jednostavno ţelim da kaţem da je jedno i drugo ovdje primjenjivo, to je dogovor, samo
da znamo koji dogovor vaţi za koju taĉku dnevnog reda i ništa sporno nije.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Bulatoviću, Vi znate kada je tri sata, shodno dogovoru kasnijem, prvi sat
odvajamo za krug predstavnika svih klubova, nezavisno od bilo kojeg gradiva nego klub
po jedna diskusija. To kada je tri sata. To je naš dogovor i praksa koju smo uveli. Kada
je skraćena diskusija ide jedan jedan u jednom periodu. I ja sam to ĉak pokušavao
zagovarati dva iz SNP-a, a onda po jedan iz ostalih klubova. Vratili smo se raspravi koja
je planirana i koju ja ne planiram nego je u toku. Ja sam samo došao ovdje i nasljedio
voĊenje sjednice.
Molim Vas, gospodine Vuletiću, da uzmete rijeĉ. Hvala.
MILORAD VULETIĆ:
Gospodine predsjedavajući, dame i gospodo poslanici, uvaţeni ministre sa
saradnicom, poštovani graĊani,
Iskustva steĉena u primjeni Zakona o odbrani kao i dostignut stepen ostvarivanja
ciljeva u okviru Programa partnerstva za mir ukazali su na potrebu da se odreĊena
rješenja u tom zakonu izmijene i dopune. Kratko je vrijeme opredijeljeno za uĉešće u
raspravi, pa ću svoje interesovanje zadrţati, prije svega, na poglavlju III, a to je vojnoobavještajni,
kontra-obavještajni i bezbjednosni poslovi, odnosno na ĉlan 40 i ĉlan 41 od
a) do e) ĉije se izmjene predlaţu ovim zakonom. Naime, vaţeći Zakon o odbrani je kao
jedino odgovornog subjekta za obavještavanje i kontra obavještajne poslove za potrebe
odbrane definisao Agenciji za nacionalnu bezbjendost, ne ostavljajući pravnu
mogućnost za organizovanje vojno-obavještajnog segmenta u Ministarstvu odbrane i
Vojsci Crne Gore. Predloţenim izmjenama Zakona o odbrani stvara se mogućnost
razvijanja vojno-obavještajnih sposobnosti i ustanovljavanja mehanizama upravljanja
prikupljanjem i adekvatne upotrebe prikupljenih informacija i obavještajnih podataka, kao
i vojno-obavještajne podrške. Na osnovu predloţenih izmjena i dopuna Zakona u
Ministarstvu odbrane bi se formirala posebna organizaciona cjelina koja bi obezbijedila
adekvatnu civilnu kontorlu vojno-obavještajnih poslova u Vojsci Crne Gore, njihovo
usmjeravanje i nadgledanje i omogućila Ministarstvu odbrane kvalitetan uvid u kontrolu
nad vojno obavještajnim poslovima. Nadleţnosti ove organizacione jedinice, kako se
utvrĊuje Predlogom zakona, ukljuĉivala bi posebno: planiranje obavještajnog i

193
kontraobavještajnog rada, kao i bezbjednosnih aktivnosti na komponente vojnoobavještajnog
sektora u Vojsci Crne Gore, ukljuĉujući i planiranje, budţetiranje i
upravljanje resursima. TakoĊe bi bila odgovorna za usmjeravanje i izvještavanje u
sistemu vojno-obavještajne saradnje na nacionalnom i meĊunarodnom planu.
Dakle, ono što je najvaţnije, ovako definisano vršenje obaveštajnih i
kontraobavještajnih i bezbjednosnih poslova u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore
nema nikakve sliĉnosti sa nekadašnjim organizacionim sistemom KOS-a i vojno
obavještajnim i obavještajnim agencijama. Ono što je sa razlogom posebno bilo predmet
interesovanja na sjednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo bila je odredba
ĉlana 8 Predloga kojim se predlaţe uvoĊenje novog ĉlana 41e, a tiĉe se vršenja nadzora
nad obavještajnim, kontraobavještajnim i bezbjednosnim poslovima u Ministarstvu i
Vojsci od strane Vlade, Skupštine Crne Gore i Savjeta za odbranu i bezbjednost. Naime,
polemisalo se oko ustavnosti ove norme, budući da je od strane poslanika opozicije
iskazana dilema da li se ĉlanom 82 taĉka 10 Ustava Crne Gore iskljuĉuje mogućnost
vršenja nadzora nad ovim poslovima bilo koga osim Skupštine, jer norma glasi: "
Skupština vrši nadzor nad Vojskom i bezbjednosnim sluţbama". Po mom shvatanju, a i
većine na Odboru, ova norma se ne moţe tumaĉiti kao imperativna u smislu da se to
pravo uskraćuje drugom subjektu, jer nigdje ne piše da to radi iskljuĉivo Skupština.
Skupština usvaja ili donosi zakone i njima moţe prenijeti neke nadleţnosti na druge
subjekte i organe i institucije sistema, što se moţe smatrati da se ĉini i u konkretnom
sluĉaju. Mišljenja sam da je mnogo transparentnije da nadzor radi više subjekata
konkretno kako se zakonom predlaţe, ali na naĉin propisan posebnim zakonom.U ĉlanu
41c stav 2 stoji da za prikupljanje podataka i informacija iz stava 1 vrše agencije u
skladu sa sporazumom izmeĊu ministra i Agencije. Po meni trebalo bi da stoji u skladu
sa Zakonom, a vidim da je i to predmet amandmana Odbora za bezbjednost koje je
predlagaĉ prihvatio.
Dakle, smatram na kraju da je vraćanjem pobrojanih poslova u nadleţnost
Ministarstva odbrane i Vojske Zakonom o odbrani potpunije, logiĉnije, optimalnije
regulisao ovo pitanje pa isti podrţavam i predlaţem Skupštini da ga usvoji. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Vuletiću.
Kolega Predrag Bulatović, a da se pripremi kolega Fahrudin Hadrović. Izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, gospodine potpredsjedniĉe,
Ja sam maloprije vama dao punu podršku da nijeste pogriješili. Istina da se to
rijetko dešava, ali tako je.
Poštovani poslanici, gospodine ministre, mislim da crnogorskoj javnosti treba,
prije svega, reći da se u ovom pitanju dešava jedan galimatijas koji traje ĉetiri godine.
Inaĉe, u drţavama koje imaju razvijen bezbjednosni sistem koje imaju vojsku potpuno je
logiĉno da imamo obavještajne, kontraobavještajne sluţbe, kako je bilo, recimo, u Vojsci
Jugoslavije, u okviru Savezne Republike Jugoslavije i u drugim drţavama. Logiĉno je da
postoji više sluţbi, sluţbi kao što je za spoljne poslove, tih bezbjednosnih pitanja.
MeĊutim, 2008. godine u mojim rukama je Zakon koji je predat u decembru, dat je
ovakav koncept. Inaĉe, već viĊena farsa, politiĉka tragikomedija, izmeĊu DPS-a i SDP-a
je dovela do toga da je neko iz manjeg koalicionog partnera bio veoma uporan da taj
zakon ne proĊe. Godinu dana se ĉekalo i godinu dana kasnije imamo zakonski projekat
usaglašen, na osnovu politiĉke trgovine ili trampe, koja je i danas na dnevnom redu

194
ovoga parlamenta kroz Zakon o unutrašnjim poslovima izmeĊu DPS-a i SDP-a. I na
kraju, dolazimo do zakonskog projekta koji sada predviĊa obavještajne i
kontraobavještajne poslove u okviru Ministarstva odbrane, na naĉin kako je to
definisano. Dakle, jedna ironija, jedna farsa da se svako malo mijenjaju koncepti zato što
nekome iz vrha jedne ili druge partije odgovara da bi ostvario svoj liĉni, prije svega,
klanovski i na kraju moţda politiĉki interes.
U obrazloţenju ovoga zakona se kaţe da je donošenje zakona motivisano zbog
toga što vojnoobavještajnu funkciju je potrebno predvidjeti u Ministarstvu odbrane radi
usmjeravanja nadzora i obezbjeĊivanja civilne kontrole vojnoobavještajnog segmenta u
Vojsci. Na taj naĉin bile bi stvorene pretpostavke za usklaĊivanje vojnoobavještajnog
sektora sa NATO vojnom doktrinom i praksom. NATO vojna doktirna je postojala i 2008.
i 2009. Upravo zbog ovoga obrazloţenja zakona ja sam na poĉetku rekao da u
ureĊenim zemljama koje imaju vojsku i odbrambeni i bezbjednosni sistem treba da
postoje ovakve sluţbe, ali zbog ovakvog obrazloţenja i koncepta koji mi imamo, i koji ja
imam,da Crna Gora ne treba da bude ĉlan NATO,ovo obrazloţenja me apsolutno ne
interesuje, jer je sasvim dovoljno da Crna Gora bude ĉlan Partnerstva za mir, jer je to
dovoljan odnos sa NATO-m i mi smo, prije svega, opredijeljeni za evropske integracije.
Gospodine ministre, vi u posljednje vrijeme pominjete sa vašim eksponentima
Sedmi bataljon. Kaţe se da ima problematiĉnih ljudi u Sedmom bataljonu. Ovo ću samo
u jednoj reĉenici da kaţem. Mislim da je priĉa o Sedmom bataljonu, kao zloĉinaĉkom,
zloglasnom i petoj koloni pokušaj da se oĉigledna korupcija koja se desila poslije
privatizacije Telekoma, a povodom privatizacije Telekoma gdje je preko sedam miliona
otišlo u dţepove ljudi iz vrha vlasti, da se paţnja skrene sa toga.
Ja se neću baviti Sedmim bataljonom. Sedmi bataljon je regularna jedinica, ĉasna
jedinica, najvećeg broja ĉasnih ljudi, definisana u skladu sa zakonima zemlje koja je
tada postojala i u ĉemu su participirali i ljudi iz Demokratske partije socijalista. Ali ćemo
doći da raspravimo i te kvalifikacije, jednako kao one kvalifikacije da neki ljudi su u ime
vojske, kako je reĉeno na odreĊenim organima naše Skupštine, na znaĉajnim mjestima
bez bezbjednosnih provjera, zbog ĉega je donesena odluka o vanrednim aktivnostima.
Dakle, što se tiĉe ovoga samog zakona da se vratim. Moram da pohvalim jednu
stvar što se Ministarstva tiĉe i predlagaĉa, ovo o ĉemu je maloprije reĉeno, dileme,
nadzor Savjet odbrane - Vlada i Parlament. Mi imamo ustavno odreĊenje da Parlament
vrši nadzor nad bezbjednosnim sluţbama. I korektno je, moram da kaţem, da je na
Odboru za odbranu i bezbjednost predlagaĉ prihvatio naše sugestije da parlamentarni
nadzor, što je naša ustavna obaveza, vrši nadleţno radno tijelo, odnsono Odbor za
odbranu i bezbjednost. Ja to pozdravljam što je prihvaćeno, u izvornom tekstu nije jasno
reĉeno. Ne mislim da je bila namjera da se to izbjegne.
Znaĉi, to je jedna stvar.
Druga stvar koja je za mene sa stanovišta ĉlana Odbora za bezbjednost bitna
radi zadrţavanja nivoa koji postoji, imenovanje naĉelnika tog odjeljenja će se realizovati
uz prethodnu saglasnost Odbora ili mišeljenja Odbora za odbranu i bezbjednost, i to je
ono što moramo apsolutno ovdje da kaţemo.
I na kraju, ambijent u kome se donosi ovaj zakon je veoma nepovoljan za
donošenje politiĉkih odluka i glasanje. Ja nemam razloga da glasam za ovaj zakon zbog
toga što se samo prije mjesec i po dana desila iz ove sfere, jedna afera koja je
nerazjašnjena, rijeĉ je o aferi "Listing" koja se tiĉe bezbjednosnih sluţbi, konstatacije,
sumnje i rasprave o tome da se stvaraju neke paralelne sluţbe, ukljuĉujući i privatne
sluţbe.

195
Upravo zbog toga, gospodine potpredsjedniĉe, što smo svjedoci da još uvijek ima
sluţbenika koji su kontroverzni, za koje postoji interesovanje stranih sluţbi, za koje
postoji interesovanje stranih sluţbi, za koje postoji sumnja da su povezani sa
organizovanim kriminalom. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Kolega, oĉigledno da je prijava diskusija od ranije, tako da naše kolege sa sjevera
nijesu tu. Kolega Fahrudin Hadrović, kolega Aleksandar Bogdanović, takoĊe, kolega
Husnija Šabović, naravno, nijesu mogli doći.
Kolega Borislav Banović. Neka se pripremi kolega Nebojša Medojević.
BORISLAV BANOVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Klub Socijaldemokratske partije podrţava ovaj zakon. Smatramo da
argumentacija koja je data u obrazloţenju od strane ministra, je sasvim opravdana i da
postoje unutrašnji razlozi za razvoj sistema odbrane i funkcionisanja vojske i spoljni
razlozi saradnje sa našim partnerima u NATO savezu, i u meĊunarodnim misijama da se
izmjene i dopune Zakona donesu i da se izvrše ove promjene u organizaciji
bezbjednosnog sistema, sistema bezbjednosti u okviru sistema odbrane.
Dakle, taj stav je naš sasvim jasan i nije plod nikakve politiĉke tragovine u vezi sa
zakonima, niti sa nekim trećim i ĉetvrtim, evo kolega se prepoznao, koji je to maloprije
iznio. Naprotiv, sasvim je principijelan kao što je bio principijelan i 2009. godine, kad
smo podrţali tadašnji koncept i predlog zakona.Ja sam tada imao jednu dilemu u vezi
kako će to funkcionisati da jedna ustanova, jedna agencija radi za drugu, dio poslova da
imaju zajedno, kako sve to moţe da radi i pokazalo se da to dijelom radi, a pokazalo se
u meĊuvremenu da je potrebno napraviti još neke nadogradnje, neka proširenja,
organizacione promjene, kako bi se to i dalje na funkcionalan naĉin unaprijedilo.
Dakle, i po ovom sistemu, koliko sam razumio, neke poslove će obavljati
bezbjednosni sektor, obavještajni i kontraobavještajni. U okviru odbrane će obavljati
druge institucije nadleţne za to. Dakle, konceptualno se u tom dijelu se ne mijenja ništa.
Neće imati te funkcije i te poslove sektor za bezbjednost u okviru Vojske, ali će imati ove
druge koji postavljaju unutrašnji i spoljni razlozi pred njih.
Svakako da je dobro da to bude doprinos našoj daljoj integraciji. Mi smo od
poĉetka za to. Ĉvrsto vjerujemo da je uĉlanjenje Crne Gore u Sjevernoatlantski savez
vrlo bitno za našu bezbjednost, da to pokazuje i ovaj period u kojem smo partneri sa
Atlantskim savezom. Naravno, svi moţemo da mijenjamo mišljenje, da razvijamo
mišljenja, bolje reĉeno, pa da iz perioda saveza sa Bjelorusijom preĊemo u period
Partnerstva za mir ili preĊemo u evropske integracije. Dakle, to je sasvim legitimno
samo po sebi i da je ostalo tako kako jeste da se neki poslanici danas zalaţu za savez
sa Bjelorusijomi. Ne, ne, tada je bio savez sa Bjelorusijom. Misilim da ni tada ni sad ne
bi bilo dobro ni pametno za bezbijednost Crne Gore i za njen ukupan i demokratski
razvitak. Ali, i da sad tako misle, ne bi bilo sporno sa ove formalne strane, bi sa
suštinske.
Dakle, oĉekujem da će se vremenom razviti i kod njih, i da će sagledati stvari
bolje i da će vidjeti da osim partnerstva u narednom periodu za mir, da će biti dobro za
Crnu Goru da bude punopravni ĉlan Atlantskog saveza. Imajući u vidu ovaj njihov razvoj
pogleda na stvari, oĉekujemo da će to biti vrlo brzo, jer taj zaista veliki iskorak od saveza

196
sa Bjelorusijom do Partnerstva sa NATO je veliki iskorak i drago mi je da moţemo ĉuti
da takvih stavova danas ima i sa druge strane. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Poslanik Medojević. Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Imamo vrlo malo vremena da razgovaramo o ovom vrlo vaţnom zakonu, a tiĉe se
Ustava Crne Gore, ljudskih prava i kontrola sluţbi bezbijednosti. Znaĉi, oĉigledna je
potreba vlasti da skrati raspravu o ovom osjetljivom pitanju, posebno što se zna kakvi su
stavovi opozicije, i posebno što je ovo rasprava o jednom osjetljivom politiĉkom trenutku
kada imamo vrlo jasne naznake da se u našem sistemu odbrane dešavaju stvari koje
nemaju veze ni sa Ustavom ni sa zakonom, da u tom sistemu odbrane, posebno u
Ministarstvu odbrane na ĉelu sa aktuelnim ministrom, se vrše kršenja zakona i u naš
sistem odbrane, po mom mišljenju i po mišljenju Pokreta za promjene, infiltriraju se lica
koja nemaju bezbjednosne pozitivne procjene.
Dakle, mi smo imali na sjednici Odbora za bezbijednost ţustru raspravu ko su
crnogorski obavještajci. Svaka bezbjednosna sluţba, obavještajna zasniva se na
kadrovima. Ti kadrovi uvijek imaju u svom školovanju doktrinu. Doktrina je za
bezbjednjake vojnike ideologija. Mi smo, kada smo se osamostalili otpustili više od 2.000
ljudi koji su bili u artiljeriji, u vezi, i u ne znam u onim oblastima u kojim nema toliko
doktrine. Ali, smo zadrţali sve obavještajce bivše Vojske Jugoslavije, koji su ideološki
bili indoktrinirani od ruske škole koju je vodio Branko Krga i ĉiji je saradnik u ambasadi u
Moskvi bio Milan Roćen, ministar vanjskih poslova, koji je u suštini ministar odbrane
Crne Gore. Dakle, mi sad samo treba formalno, umjesto ovoga ministra koji ide za šefa
Udbe da prebacimo Milana Roćena, koji je suštinski ministar odbrane, i koji je
inkorporirao svoje ruske kadrove sa ideološkom školom. Svi znamo u vojsci , ko su bili
bezbjednjaci, ko je bio u vojsku zna koliko vojska voli bezbjednjake. Njihov je zadatak da
špijuniraju, da zlostavljaju, da maltletiraju ljude, vojnike. Tako je ovaj šef Vladislav
Vlahović o kojem sam govorio, za kojeg je ministar rekao da je ĉasan oficir, on je bio
zaduţen u Vojskci Jugoslavije da šikanira sve nesrbe. Znaĉi, ko nije bio Srbin, bio je
predmet šikaniranja ovoga dobroga i ĉasnog oficira kome je ministar dao saglasnost da
blati narodnog poslanika. Sada kada se transformisao u obavještajca Natovca sa
obavještajca ruskih linija, sada šikanira sve Srbe u Vojsci Crne Gore. Znaĉi, sada mu
smetaju Srbi.
Prema tome, radi se o gospodinu koji je imao negativnu bezbjednosnu procjenu
kada je formirana Vojska Crne Gore i Ministarstvo odbrane. Kako obavještajca iz druge
škole, iz ruske škole Krgine, Aca Tomića da primite za zaposlenog ili za vojnika u drţavi
koja baštini drugu doktrinu, prozapadnu Nato doktrinu? Normalno je da su profesionalci
u Agenciji za nacionalnu bezbijednost rekli - ne,ovaj ĉovjek i ĉitav niz ljudi ne mogu da
dobiju bezbjedonosnu procjenu, to je normalno, jer je to profesionalni stav. Naprosto, u
bezbijednosti postoje odreĊeni standardi, tamo nijesu obiĉni oficiri. Dakle, uvijek su
podloţni ideologijama, a ovi su školovani, radili, bili naĉelnici obavještajnih struktura u toj
ideološkoj školi mišljenja da je NATO neprijatelj. Dakle, ovaj gospodin Vlahović je u toku
referendumske kampanje, uĉestvovao aktivno na strani onih koji su bili protiv crnogorske
nezavisnosti,po onim plemenskim skupštinama koje ste vi govorili, citirao je stihove
protiv Crne Gore. Ismijavao je ovu vlast, mogu da vam proĉitam neke, ministre, ako Vi

197
nijeste ĉitali. Ĉak mi je i simpatiĉan kada vidim kakve je aforizme pisao protiv ove vlasti.
Znaĉi, radi se o ĉovjeku koji je politiĉki bio aktivan u kampanji koju je vodio naš
dojuĉerašnji kolega Vuksanović, u onom Vijeću srpskih skupština, ne znam, onih
plemenskih skupština, koji je aktivno politiĉki djelovao, i Vi njega primite u Ministarstvo
odbrane, bez pozitivne bezbjednosne procjene. Šta to govori? Da je nekome trebala ta
obavještajna struktura, netaknuta, jer drţava Crna Gora izgleda ima dvije politike. Jednu
prema NATO-u i jednu prema Rusiji. Dakle, to je ono što sam istakao. Doţivio sam da
se oficiri, uniformisana lica polemišu sa poslanikom koji kaţe istinu, ĉovjeĉe. Ne znam te
ljude, niti znam šta su radili, ali, kad proĉitate ovo, kad napravite jednu politiĉku analizu
pitanje je kako je neko i zašto je te ljude zaposlio u Vojsku Crne Gore 2007. godine? Da
ne govorimo o ĉinjenici da sadašnji zamjenik gospodina Vuĉinića, gospodin Maršulović
koji je šef sektora odbrane, zaduţen za meĊunarodnu saradnju, za vojni ataše, kontakte
s NATO i sa Evropskom unijom, otpušten iz Agencije za nacionalnu bezbijednost zbog
insistiranja nepartijske sluţbe. Bio je otpušten, pa ĉovjek je pisao nauĉne radove sa
šefom BIE, doktorom Andrijom Savićem koji je šef BIE, koga je postavio moj kolega
Legija iz zemusnkog klana. Taj ĉovjek koji piše nauĉne radove sa Andrijom Savićem,
šefom BIE, taj ĉovjek nam vodi komunikaciju s NATO.
Dakle, zašto smo mi protiv ove priĉe? Zato što takvu obavještajnu sluţbu treba da
vode crnogorski obavještajci, graĊani Crne Gore, školovani prozapadno. Treba odmah
da se odreknemo usluga ovih bezbjednjaka iz vremena kada naţalost je politika Crne
Gore je bila pogrešna. Vjerovala je u savez s Bjelorusijom, gospodine, kolega Banoviću,
kao i ova strana i ona strana. To je bilo drugo vrijeme, ali ne moţemo bezbjednjake iz
tog vremena slati u NATO i ĉovjeka koji je otpušten iz Agencije za nacionalnu
bezbijednost postavljati da komunicira s vojnim atašeima i da vodi politiku odbrane u
drţavi Crnoj Gori. Moţemo, ali onda mi to doţivljavamo kao neiskren odnos. Opredijelite
se, jeste li za zapadnu priĉu, za NATO ili ste za ruske pare, a Natove helikoptere?
Opredijelite se, gospodine Vuĉiniću. Da li hoćete Ruske pare za privatne poslove
Đukanovića i Roćena, ili hoćete zapadne standarde da Crna Gora bude demokratska
civilna drţava koja će imati vojnobezbjednosnu sluţbu, ali s našim kadrovima? Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Slijedeći diskutant je kolega Raško Konjević, a da se pripremi Milan Kneţević.
Izvolite.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Dakle, kolega Banović je već saopštio stav Socijaldemokratske partije kada se to
tiĉe izmjena i dopuna Zakona o odbrani. Prosto ţelim da ukaţem na nekolike ĉinjenice
koje su nas opredijelile da podrţimo izmjene i dopune Zakona o odbrani.
Svaka faza procesa integracija podrazumijeva da ćemo u svom zakonodavstvu
usvojiti, odnosno implementirati odreĊene stvari koje su naša obaveza shodno onome
što jesu naše meĊunarodne obaveze, dakle, da izvršavamo u legislativnom smislu ono
što jesu naše obaveze prema meĊunarodnim partnerima i naše ukupne meĊunarodne
obaveze u procesu evroatlantskih integracija. Izmjene i dopune Zakona o odbrani
upravo jeste jedna od obaveza koju imamo u tom segmentu. Dakle, nije to nikakvo
vraćanje na neka rješenja koja su bila prije dvije godine, kolege, podsjetiću vas, nego je
to upravo nadogradnja sistema koji smo napravili prije dvije godine. Ovim izmjenama i
dopunama zakona ne dira se u sistemsko rješenje koje smo definisali prije dvije godine,
a za koji se zalagala Socijaldemokratska partija. Zakon o Agenciji za nacionalnu

198
bezbjednost ĉlan 6 stav 1 taĉka 2, i dalje ostaje na snazi. Dakle, i tu će poslove od
znaĉaja, odnosno poslove od interesa Crne Gore u ispunjavanju strateških
bezbjednosnih ciljeva i dalje obavljati Agencija za nacionalnu bezbjednost. A mi ćemo,
imajući u vidu naše obaveze prema našem daljem putu u procesu atlantskih integracija,
dakle imati u okviru Ministarstva odbrane, na nivou naĉelnika, odjeljenje koje će se baviti
poslovima u okviru Ministarstva i u okviru vojske. Ono što je najinteresantnije što sam
ĉuo od kolega iz opozicije, što inaĉe uvijek kada se govori o sistemu bezbjednosti ima tu
mantru iz prethodnog vremena, da se uvijek kada govorimo o tim sluţbama pitamo ko
će kontrolisati, ko će imati prislušnu opremu. Neće imati ovo novo odjeljenje u okviru
Ministarstva bilo kakvu mogućnost, kako se to savremeno kaţe, mjera nadzora i tajnog
prikupljanja podataka, nego će tamo gdje je to potrebno za Ministarstvo odbrane i za
vojsku to raditi Agencija za nacionalnu bezbjednost po sporazumu koji bude sklopljen
izmeĊu Ministarstva odbrane i Agencije za nacionalnu bezbjednost.
Da ne bismo ulazili, ne bih rekao u politiĉku, nego u politikantsku priĉu, mi koji se
zalaţemo za NATO, jasno je da ćemo u tom procesu ispunjavati ono što jeste jedna
vrsta obaveza u stvaranju legislativnog okvira. Vi koji se ne zalaţete za NATO, nego ste
bili u jednom svom politiĉkom periodu za savez sa Bjelorusijom, ste protiv ovoga i tu je
stvar rašĉišćena. To je politiĉki projekat koji ste vi podrţavali. Ako vama nije problem
Bjelorusija, nije ni nama, samo što ćemo mi koji se zalaţemo za NATO ispunjavati
standarde i obaveze koje to partneri od nas traţe. Vi koji ste za Bjelorusiju ipunjavajte te
obaveze. Stvar je riješena. Prema tome, tu nemamo politiĉki animozitet bilo koje vrste,
to je razliĉito (Upadica). Nemojte da se ljutite što vam kaţem da ste bili za savez sa
Bjelorusijom, to je fakat. Kolege, da vam je lakše, ne kaţem vam to ja, to vam je sad
rekao gospodin Medojević. (Upadica poslanika Medojevića) Mislio sam da ste to rekli
njima.
Završli smo taj dio politiĉke priĉe. Da se razjasnimo, nema nikakvih politiĉkih
namjera ni kod nas ni kod kolega iz DPS-a kada se to tiĉe ovog zakona. Prosto je to
naša obaveza i to neće biti jedina obaveza na putu kojim ţelimo da idemo, a to je
ĉlanstvo u NATO-u, biće tu još obaveza. Ne moţete da budete dio nekog saveza a da
ne ispunjavate standarde koje taj savez baštini. Samo mi recite koje su to razlike u
politiĉkim kriterijumima izmeĊu onoga što traţi NATO i što traţi Evropska unija. Nikakve
razlike nema.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Molim vas, nemamo komentara u ovom satu, to bi bio presedan, kolega
Bulatoviću. Moţete proceduralno da reagujete ili da iskoristite pravo na repliku, ali nema
mogućnosti za komentar.
Da ĉujemo o ĉemu se radi, kolega Bulatoviću.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, mislim da ste vi danas u dobroj formi i mislim da su
neke kolege iz opozicije vas neopravdano napali. Hoću da vam kaţem, gospodin
Banović i gospodin Konjević su polemisali van teme o politici partije koju sam ja vodio i
kojoj i sada pripadam. Govorio sam o zakonskom aktu i nije nikakav problem sa
gospodinom Konjevićem da razmijenimo mišljenje, jer mi polemišemo i na Odboru za
bezbjednost i na drugim mjestima.
Dakle, stvar koja je dokazivana, evidentna, jeste da zahvaljujući zalaganju
Socijaldemokratske partije ovaj koncept koji se sada predlaţe trebalo je da bude

199
onemogućen da bude usvojen 2008. godine, o tome sam govorio, a gospoda su krenula
na savez sa Bjelorusijom. Taĉno, 1999. godine Skupština Savezne Republike
Jugoslavije kada je NATO suprotno meĊunarodnom pravu izvršio agresiju na našu
zemlju, izmeĊu ostalog i oni su svjesni da je loša podrška NATO-u u Crnoj Gori, mi smo
morali da se okrenemo prema istoku, naţalost pokazalo se uzaludnim, da pokušamo da
naĊemo saveznika u odbrani od te agresije. Na ţalost, u vlasti koja je tada bila u Crnoj
Gori NATO savez je imao partnere i saradnike. Toga se ne stidim, da bih zaštitio zemlju
kojoj pripadam od agresora, zato sam bio politiĉki opredijeljen.
Gospodine Konjeviću, vi ste danas u savezu sa Rusima, malo jeste, malo nijeste.
U pljaĉkanju Kombinata aluminijuma i Crne Gore. Kada napustite Vladu, onda ću da
kaţem da nijeste sa Rusima.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Bulatoviću.
Sada moramo ĉuti i odgovor. Izvolite.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Kolega Bulatoviću, što se tiĉe Kombinata aluminijuma, kad je Kombinat
aluminijuma posrtao zbog politike u kojoj ste bili i vi i kolege iz DPS-a, zajedno ste bili,
tad je Kombinat aluminijuma uništen. To je period od 1992. do 1996. Da rašĉistimo što
se tiĉe SDP-a na tu temu. Nije kadar SDP-a bio direktor Kombinata aluminijuma, nego je
bio vaš dugogodišnji ĉlan, gospodin Vuksanović, izinjavam mu se što mu spominjem
ime. On je bio dugogodišnji direktor i kasnije vaš ĉlan i vaš ambasador u Rusiji.
Zamislite, sluĉajno je bio ambasador u Rusiji. Nije bio ambasador Crne Gore, bio je
ambasador Srbije i Crne Gore.
Moţete li da mi dozvolite, kolega Bulatoviću, ja sam vas precizno slušao? Dakle,
oko saveza sa Bjelorusijom, opredijelite se jeste li za istok ili za zapad. Vi nam ovdje
drţite lekcije kako ste vi evropejci. A, znaĉi vi ste tada bili za istok, a danas ste za
zapad. Jasno mi je. Svakih pet ili šest godina vi mijenjate stratešku politiku. Prije sedam,
osam godina bili ste za savez sa Bjelorusijom, a danas nas poduĉavate evropejstvu, nas
koji smo i tada bili za saradnju sa Evropom.
Mi nijesmo u Briselu roĊeni, ali mi ne moţemo otići u Brisel od vas.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Konjeviću, molim vas, privodite kraju, jer nemamo više vremena, moramo
prekinuti raspravu.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Dakle, mi u Brisel ne moţemo otići od kolega iz Socijalistiĉke narodne partije.
Na samom kraju oko zakonskog akta. Zakonski akt, izmjene i dopune, jeste
nadogradnja onoga što je sistemsko rješenje. Pogledajte ĉlan 6 stav 1 taĉka 2 Zakona o
Agenciji za nacionalnu bezbijednost, vidjećete da su izmjene i dopune ovog zakona
upravo nadogradnja tog rješenja. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam, kolege. Molim vas da vodimo raĉuna da ne provociramo dalje
raspravu. U protivnom moramo prekinuti.
Prijavljen je poslanik Kneţević i poslednji diskutant poslanik Strahinja Bulajić.
Izvolite.

MILAN KNEŢEVIĆ:
Poštovana Skupštino, gospodine ministre, gospoĊo Ulićević, poštovani graĊani,
Ne mogu da se otmem utisku da posljednja kadrovanja unutar vladajuće koalicije
toliko posjećaju na vašarski ringišpil od kojeg se onom koji sve to posmatra sa strane
zavrti u glavi i naprosto više nije u mogućnosti da prati ko uskaĉe, a ko iskaĉe sa vrteške
imenovanja.
Najbolji primjer politiĉkih dogovora unutar koalicije ste upravo vi gospodine
Vuĉiniću. Naime, ĉitava Crna Gora i ona polovina koja nema struju i druga koja ima, zna
da ste vi ministar u ostavci i da u toku ovog vanrednog zasijedanja treba da budete
imenovani za šefa tajne policije. MlaĊani premijer Lukšić, je već izjavio da će na svoja
nejaka pjesniĉka pleća natovariti i resor odbrane, pošto je uspješno riješio sindikalne
proteste, obraĉune sa tajkunima i snijegom, sada je odluĉio da izigrava Vinstona Ĉerĉila.
Zato smatram da bi umjesto i premijera Lukšića, i vas gospodine Vuĉiniću, koji
ste u ostavci, danas ovdje trebalo da bude Milo Đukanović, pošto je on idejni tvorac ovih
tajno policijskih kombinatorika. Naravno, ne vjerujem da gospodin Krivokapić nije
konsultovan makar i putem SMS - a, dok je u Ajnthovenu gledao vaterpolo. Naravno u
Ajnthovenu je bio i Filip Vujanović, ali imam neki osjećaj da je on iz novina saznao za
ova ANB rješenja. Zato bih zbilja volio da pitam gospodina Đukanovića kakvu poruku mi
šaljemo crnogorskoj javnosti i meĊunarodnoj zajednici, time što, zamislite,
unapreĊujemo dosadašnjeg ministra u šefa tajne policije. Zakljuĉak je jasan.
U Crnoj Gori nema vaţnije funkcije od šefa tajne policije ĉime je jedan ministar
spreman da se odrekne svoje funkcije i postane šef tajne policije. I šta moţemo da
izvuĉemo, koji zakljuĉak. Vi se pojaĉavate za naredne izbore tako što ćete provjerene
kadrove koji su se proslavili u skupljanju glasova, dobro poznatim metodama, postaviti
za šefove tajnih i javnih sluţbi ne bi li nastavili kontinuitet gospodovanja Crnom Gorom. I
mi treba da uĉestvujemo na tim izborima i onda da vam pruţimo ruku i da kaţemo bilo je
sve fer i demokratski i da ponovo u nekom narednom sazivu sa vama raspravljamo da li
treba izbrisati zarez ili treba staviti taĉku na neki beznaĉajni amandman. To nećete
gledati gospodo iz DPS-a i SDP-a dok ne stvorite uslove za fer i demokratske izbore.
Šta se ovim zakonom uvodi. Uvodi se kontra obavještajna sluţba. Umjesto da
otvaramo nove škole, bolnice, vrtiće, mi otvaramo još jednu tajnu sluţbu, tj. jednu tajnu
policiju. I ovaj Predlog izmjena i dopuna predstavlja rezultat trulih kompromisa i
dogovaranja unutar vladajuće koalicije, pošto je Nacrt ovih izmjena postojao još prije tri
ili ĉetiri godine. Tada su ĉelni ljudi SDP-a bili kategoriĉni da im nije potrebno još jedna
tajna sluţba i da će Crna Gora na taj naĉin postati poprište obraĉuna domaćih i
inostranih tajnih sluţbi. Doduše, mi još od 2007. godine imamo neku formu
kontraobavještajne sluţbe u vidu odsjeka za bezbjedonosne poslove i zaštitu informacija
u Ministarstvu odbrane. Pomenuti odsjek je formiran uoĉi posjete tadašnjeg generalnog
sekretara NATO Šefera u martu 2007. godine. Tada je zvaniĉna Crna Gora ţeljela da
pokaţe svoju bespogovornu spremnost za NATO integracije sklopivši sporazum o
bezbjednosti podataka koji je od strane NATO potpisan tek u novembru 2008. godine.
Vi ste takoĊe formirali direkciju za zaštitu tajnih podataka neposredno zaduţenu
za razmjenu falsifikovanih informacija sa NATO.om, te za njihovu zaštitu izdavanja
dozvola na ĉijem ĉelu je bila funkcionerka AMB Larisa Radovanović, koja je iz
neobjašnjenih razloga smijenjena i na to mjesto je došao Savo Vuĉinić, kaţu vaš roĊak,
ja stvarno ne znam da li ste u roĊaĉkim odnosima, koji je takoĊe bio sluţbenik
Ministarstva odbrane. I vi ste takoĊe imali obezbijeĊenu prostoriju u kojoj je instaliran bio
i Faradejev kavez, gdje su sluţbenici Ministarstva odbrane ĉitali povjerljive podatke,
200

201
vezano za NATO do nivoa tajno povjerljivo, ograniĉeno, a ona posljednja dva nivoa će
moći da ĉitaju jedino ako Crna Gora pristupi NATO-u.
Znaĉi formiranje kontraobavještajne sluţbe od nas traţi NATO, kako bi naši
sluţbenici, a vi od nas traţite da usvojimo ovaj zakon, kako bi sluţbenici Ministarstva
odbrane u Faradeovom kavezu mogli da ĉitaju tajne i povjerljive podatke, i ja sad vas da
pitam - ako je bezbjedonosni interes Crne Gore ulazak u NATO, da li su svi oni graĊani
Crne Gore koji su protiv ulaska Crne Gore u NATO, drţavni neprijatelji, da li će biti
praćeni, da li će biti obraĊivani, da li će biti snimani, jer imam pravo da sumnjam, ukoliko
je ovo proklamovano kao bezbjedonosni interes za Crnu Goru, smatram, molim vas još
20setak sekundi da završim, smatram da treba da dobijemo informaciju da li će ona
ogromna većina graĊana koja je protiv ulaska Crne Gore u NATO biti praćena i
prisluškivana jer je ovo proklamovan drţavni interes.
Do sada nas je prisluškivala i pratila tajna policija, sada će i kontraobavještajna
sluţba, ja bih uštedio, što se tiĉe ove kontraobavještajne sluţbe, slobodno te sluţbenike
uputite u tajnu policiju neka daju te podatke vezano za mene, ali smatram da graĊane
Crne Gore koji su protiv ulaska u NATO, ne smijete pratiti, prisluškivati, niti se pojaĉavati
za izbore sa još jednom tajnom sluţbom. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Kolega Bulajić.
STRAHINJA BULAJIĆ:
Gospodine potpredsjednĉe, uvaţene kolege,
Od mog kolege Gorana Danilovića ĉuli smo stav i mišljenje Kluba Nove srpske
demokratije, dakle poslanici Nove srpske demokratije neće glastati za Predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zaknoa o odbrani.
Ja ću pokušati da se zadrţim na nekim konkretnim predloţenim rješenjima koja
nam se nude ovim predlogom.
Dakle, zadrţaću se na ovome poglavlju III, dakkle na ovom dijelu za koje vam je,
gospodine ministre, pretpostavljam NATO naredio da ga izmijenite, jer je suština u tome
da NATO jednostavno ne ţeli da razmjenjuje informacije vezane za vojsku. Narediće
vam koga ćete personalno da postavite kada se to tiĉe razmjene informacija da ne bi
bilo sluĉajno kakvih zabuna.
Dalje, da za sad samo konstatujemo ĉlan 40 u kome se kaţe da Agencija za
nacionalnu bezbjednost vrši i vojno obavještajne i kontra obavještajne i bezbjedonosne
poslove.
U ĉlanu 41, 41a, govori se o prikupljanju i ĉuvanju podataka. A u ĉlanu 41c govori
se i o metodama tajnog prikupljanja podataka. Znaĉi ne i o metodama tajnog nadzora.
Ja koliko znam, koliko sam upućen, jedno je tajno prikupljanje podataka, a drugo mjere
tajnog nadzora, pa vas pitam, gospodine ministre, ko li onda vrši tajni nadzor u smislu
ovoga zakona. Ja naslućijem ali mi je nejasno zašto to nije ovdje napisano. Dakle, to
tako piše.
Ono što se meni ĉini je da vi samo imate namjeru, gospodine ministre, da
zadovoljite zahtjeve prema vani. Ostalo vama, meni se ĉini, i nije baš tako mnogo vaţno.
Dalje, kaţe se das će se obavještajni, kontraobavještajni i bezbjednosni poslovi
obavljati u odjeljenju za vojno obavještajne, kontraobavještajne i bezbjednosne poslove.
Liĉno mi je to malo nevjerovatno. Vojnoobavještajni poslovi, kontraobavještajni poslovi i
bezbjednosni poslovi su toliko široka podruĉja da liĉno mislim da je ovo, najprije sam

202
mislio da je greška u kucanju, da je zamijenjeno odjeljenje, neka druga informacija, ali
ne znam, moţda nije. Zašto to govorim, odjeljenje je formacija koja broji najviše do 15
ljudi. I sad, po ovome predlogu, tih 15 ljudi treba da vrši poslove iz ta tri segmenta
obavještajnog, kontraobavještajnog i bezbjednosnog. Jedan ĉovjek, tvrdim gospodine
ministre, kvalitetno ne moţe da vrši ta dva posla i obavještajni i kontraobavještajni
istovremeno. To je nemoguće. To je besmisleno.
Osim toga, da vas pitam, obavještajni poslovi u biti predstavljaju prikupljanje
podataka prema stranim drţavama i njihovim armijama, ako se ne varam to je prioritetan
posao. S obzirom da hoćete u NATO, a oko nas su uglavnom NATO drţave i NATO
armije,da li to znaĉi da ćete prioritetno prikupljati obavještajne podatke po Srbiji i srpskoj
armiji, ili moţda ĉak i o Rusiji i ruskim armijama, jer nemate o kome drugo, ako ste mislili
na Bjelorusiju, ne znam da li postoje kapaciteti, ne isplati se, predaleko je. U
ĉlanu 41c stav 1 kaţe se da prikupljanje vojnoobavještajnih i kontraobavještajnih
bezbjednosnih podataka Crne Gore iz ĉlana 41b mogu vršiti samo od zaposlenih u
Ministarstvu i od lica u sluţbi u Vojsci. Ĉudi me da nećete prikupljati podatke i od
graĊana. To je skoro pa nevjerovatno, meni liĉno.
I na kraju, ĉlan 9 propisuje "da inspektor odbrane pored inspekcijskih vrši i neke
druge poslove, odnosno inspektor odbrane vrši nadzor i on je podĉinjen ministru". Pitam
vas da li je ta norma u redu ili je moţda besmislena imajući u vidu da, koliko znam,
inspektor odbrane nije ovlašćeno lice. Da li to jedno i drugo iskljuĉuje...(Prekid)...da
ponovim, naravno, još jednom Nova srpska demokratija neće glasati za ovaj predlog i
hvala vam na paţnji.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Bulajiću.
Ovim smo iscrpili listu prijavljenih diskutanata i prešli naravno predviĊeno radno
vrijeme, ali mislim da je bilo korisno.
Molim ministra da uzme rijeĉ i u formi završne rijeĉi, eventualno, odgovori na
odreĊena pitanja ali i time zakljuĉujemo raspravu.
Izvolite.
BORO VUĈINIĆ:
Zahvaljujem, potpresjedniĉe.
Uvaţeni poslanici, prije svega ţelim da se zahvalim svima onima koji su dali
konstruktivan doprinos u raspravi vezano za izmjene i dopune Zakona o odbrani i takoĊe
jednu stvar koju sam na samom poĉetku propustio. Dok mi ovdje danas sjedimo pa u
nekoj doskoĉici pomalo i zabavljamo, General štab koji je trebao da bude danas ovdje
sa nama je ĉitav dan na poziciji operativnog šefa za nastalu situaciju u Crnoj Gori koja je
uzrokovana obimnim snijeţnim padavinama. Dakle, zato je tu sekretar Ministarstva
Nada Ulićević.
Pokušaću da idem kroz ono što je prevashodno bio vaš interes na ptianja koja ste
postavili.
Hajde da krenem sa samog kraja.
Dakle, bila je rijeĉ o tajnom nadzoru i ko će da vrši tajni nadzor iz ĉlana 41 ovog
zakona, 41c. Vidjeli ste tamo da će se prikupljanje podataka vršiti u Ministarstvu
odbrane i Vojsci, a da će sve aktivnosti vezane za tajno prikupljanje podataka i sve ono
što bude u sklopu tajnog prikupljanja podataka biti regulisano sporazumom na osnovu
zakona izmeĊu Ministarstva odbrane i Agencije za nacionalnu bezbjednost. TakoĊe ste
pitali ili pomenuli kakva je pozicija inspektora za odbranu, da li je on ovlašćeno lice. Ako

203
je pod ingerencijama ministra, onda jeste ovlašćeno lice, samo ste moţda propustili da
do kraja proĉitate zakon gdje će on imati svoju legitimaciju tako da je zaista rijeĉ o
ovlašćenom licu.
TakoĊe, da li ćemo prikupljati podatke prema Rusiji, Srbiji, mogu da razumijem
vašu poziciju, partijsko-politiĉku tako da zaista biću krajnje kratak i podsjetiću vas na ono
što je sama suština zakona. Dakle, ovaj zakon, Zakon o izmjenama i dopunama Zakona
o odbrani koji se tiĉe obavještajnih, kontra-obavještajnih i bezbjednosnih poslova
iskljuĉivo će se primjenjivati, to ponavljam i zbog vas uvaţeni poslanici, i zbog
crnogorske javnosti, samo na sistem odbrane, odnosno samo na Vojsku Crne Gore,
dakle, na njene aktivnosti. Dakle, sve ono što bude mimo toga nije nadleţnost tog
odjeljenja koje će biti u sastavu Ministarstva odbrane.
Pozivam vas, mislim da je poslanik Kneţević bio, da ovdje javno danas saopštite
stepen srodstva izmeĊu mene i direktora Agencije za zaštitu tajnih podataka. Nadam se
da nije svaki Kneţević u Crnoj Gori i vaš roĊak. Dakle, da li će oni koji će biti protiv ili
glasati ako bude referenduma, naravno vi ćete odluĉiti da li će biti referenduma ili neće,
biti drţavni neprijatelji ili biti oni koji će biti podvrgnuti mjerama tajnog nadzora i da li će
biti posebno praćeni. Dakle, mislim da u jednoj iole demokratskoj zemlji je demokratski
odluĉiti putem većine, a da svi oni koji budu u manjini, naravno, će biti jednako u poziciji
kao i oni koji su glasali da uţivaju sve one koristi i benefite jedne takve organizacije,
rekao bih najveće koju je do sada ili najmoćnije koju je ĉovjeĉanstvo zabiljeţilo i gdje,
naravno, jeste Crnoj Gori mjesto.
Dakle, mislim da je ovdje pomenuo gospodin Konjević pitanje koje se ĉulo sa
opozicionog dijela klupa ovog parlamenta šta će nam NATO ako imamo Evropsku
uniju? Dakle, sasvim sam siguran i to ćete vrlo ĉesto ĉuti od onih koji danas dolaze kao
eksperti i kao, naravno, visoki predstavnici zemalja partnera da ni jedna zemlja koja
prethodno ne obezbijedi svoju stabilnost i sigurnost neće biti rado viĊen ĉlan Evropske
unije. Mislim da je nama neophodan ovaj prvi korak u Sjeverno atlantskom ĉlanstvu
kako bi imali što bolju startnu poziciju za prikljuĉivanje Evropskoj uniji.
Jedno od serije pitanja ovdje i komentara koji su se mogli ĉuti o tome šta smo
uradili u reformi sistema odbrane. Negdje je to poslanik Simović na Odboru za odbranu i
bezbjednost fino objasnio. Ĉujmo samo što su kazali o nama i Rasmunsen i .... zamjenik
pomoćnika drţavnog sekretara za odbranu i takoĊe predsjednik parlamentarne
Skupštine NATO-a Karl Lamers i mnogi drugi i koliko je do sada u tom pogledu za ovako
kratko vrijeme uĉinjeno.
Dakle, lider Pokreta za promjene će na mnoga od pitanja koje je postavio a
nadam se da će biti u prilici da u razgovoru sa drţavnim tuţiocem objasni vezano za
sva lica i vezano za sve one za koje je on upro prstom da se nalaze na poziciji drţavnih
neprijatelja. Dakle, napali ste naĉelnika Generalštaba kao oficira , zašto ne ćuti kada
razgovara sa Vama. Pa Vlada ga je ovlastila da bude njen predstavnik na sjednici
Odbora za odbranu i bezbjednost. Dakle, on je ovlašćeni predstavnik Vlade bio na
sjednici Odbora za odbranu i bezbjednost. Dakle, molim vas, ono što je ili bilo kog
oficira....
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Dozvolite da ministar završi, kolega Medojeviću.
BORO VUĈINIĆ:
Vojska je zateĉena 2006. godine u Crnoj Gori, znaĉi Vojska je zateĉena 2006.
godine u Crnoj Gori i naravno nije donijet Zakon o lustraciji da se sva ta vojska raspusti i

204
pošalje kući nego je ta vojska ušla u sastav Ministarstva odbrane. Što se tiĉe gospodina
Mašulovića on nije došao iz Agencije za nacionalnu bezbjednost, on je došao sa pozicije
savjetnika predsjednika Vlade na poziciju pomoćnika ministra za sektor politike odbrane.
Pitali ste me gdje ja gledam? Bez dileme sasvim ka Zapadu, bez ostatka, od samog
poĉetka i nemam namjeru nigdje drugo skretati svoj pogled, jer mislim da je to jedini
pravi put kojim treba Crna Gora da ide. Znaĉi, ĉlanstvo u Sjeverno-atlantskom savezu,
po mom dubokom uvjerenju, je nešto što je u najboljem interesu graĊana Crne Gore.
Ĉulo se mnogo korisnih diskusija, mnogo korisnih savjeta i predloga. Ţelim samo
da ponovim da su se tri amandmana koja je pomenuo jedan broj poslanika, naroĉito iz
Socijalistiĉke narodne partije, koji se tiĉu sektora odnosno koji se tiĉu parlamentarnog
nadzora i tako dalje, našli kao sastavni dio teksta zakona.To su tri amandmana koja su
data. Mogu da ih proĉitam ali mislim da su sasvim poznati i oni ĉine sastavni dio
Zakona tako da bez ostatka je to ugraĊeno u predlog zakona.
Bilo je još dosta korisnih sugestija. Vidim da je vrijeme već isteklo. Ono što
posebno na samom kraju ţelim da, uvaţeni poslanici, sa vama podjelim je da sam
najmanje ĉuo pravih razloga ili osporavanja ovog predloga zakona o izmjenama i
dopunama Zakona o odbrani. Taĉno je da je prije par godina došlo do teksta koji je bio
politiĉiki usaglašen pristup da se iz razloga racionalnosti, kao što je i tada kazano, doĊe
do predloga zakona kojim će se odreĊeni poslovi koji se sada vraćaju u sistem odbrane,
odnosno ministarstva odbrane vršiti u okviru Agencije za nacionalnu bezbjednost.
MeĊutim, naravno, kasnije kroz dalje sprovoĊenje reformi i kroz sugestije partnera iz
Sjevero-atlantskog saveza dalje napredovanje ka punopravnom ĉlanstvu je uslovljeno u
jednoj mjeri i reformom u ovom, tako da je sada bilo neophodno doći na poziciju
formiranja posebne organizacione jedinice u sastavu Ministarstva odbrane i to neće biti
posebna budţetska jedinica, nego je to budţetska jedinica Ministarstva odbrane, a u
okviru nje to je samo jedan organizacioni dio.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, ministre.
Imate mogućnost samo proceduralno, pošto je bila završna rijeĉ.
Molim vas, ja dozvoljavam minut, samo da vidim o ĉemu se radi. Prvo da ĉujemo
o ĉemu se radi, minut imate.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Evo, ja ću Vama da se obratim. Ministar je u svom završnom izlaganju izrekao
ordinarnu neistinu, što se lako moţe utvrditi uvidom u stenogram sa sjednice. Traţim,
gospodine potpredsjedniĉe, da odmah sekretar zatraţi uvid u stenogram sa te sjednice i
šta sam ja rekao, a šta je rekao naĉelnik Generalštaba i vidjećemo ko govori istinu a ko
zloupotrebljava i manipuliše ovdje. Zato traţim sada da mi date kaznenu repliku jer je
gospodin ministar uvrijedio parlament time što je iznio ordinarnu i lako provjerljivu
neistinu protiv narodnog poslanika. Traţim da mi date kaznenu repliku.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Medojeviću, ja sam Vam dao rijeĉ da objasnite o ĉemu se radi i kaţete u
ĉemu je netaĉnost, kao pojašnjenje, jer ne moţemo utvrditi sada šta je istina a šta nije.
Ja se slaţem, vi imate pravo da dobijete fonogram odnosno stenogram. Izvolite
minut.

205
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine ministre, ono što je rekao jedan general za vas, da ste mraĉan
ĉovjek, potpuno je bio u pravu.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Proceduralno, izvolite.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, u svom izlaganju ministar Vuĉinić je ustvrdio da sam
ja u svojoj diskusiju izjavio da je Savo Vuĉinić, šef Direkcije za informisanje, njegov
roĊak. Molim vas, ja to nijesam uradio, to moţe da se provjeri i stenogramom. Ja sam
izjavio samo da ne znam da li je gospodin Vuĉinić u roĊaĉkim odnosima sa ministrom
Borom Vuĉinićem i zato oĉekujem njegovo izvinjenje, jer nisam ni u jednom dijelu svoje
diskusije doveo u povezanost Sava Vuĉinića sa Borom Vuĉinićem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolege, vi znate da nijanse u našem doţivljaju odreĊene diskusije, rijeĉi, nikada
do kraja ne moţemo ovakvom raspravom utvrditi. Moţemo pokušati da razjasnimo
ukoliko je tolerantna rasprava i tolerantan doţivljaj te rasprave. Ako hoćemo da vodimo
politiĉke dijaloge onda je to već nešto što ne moţemo nikada do kraja dovesti.
Da li ministar insistira na pojašnjenju?
Izvolite.
BORO VUĈINIĆ:
Ne nalazim za shodno da pomenem bilo što što je već kazano, to je po mom
osjeću ispod svakoga nivoa. Što se tiĉe poslanika Kneţevića, kako ste vi mene pitali
tako sam i ja odgovorio. Dakle, vi ste konstatovali, ne znate da li sam ili nisam. Ja sam
rekao, ako znate vi iznesite u kom smo stepenu srodstva. Ništa drugo.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Ovim zakljuĉujemo raspravu o ovoj taĉki dnevnog reda i prelazimo na sljedeću
taĉku - Predlog zakona o izmjenama Zakona o volonterskom radu.
Kolega Šturanović i ministar.
Izvolite.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Poštovane kolege, kao što smo ĉuli, došli smo do taĉke Predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o volonterskom radu. Ovlašćeni predstavnici Vlade
su ministar rada i socijalnog staranja Suad Numanović i Vesna Simović, pomoćnica
ministra.
Oni su tu i ja ih pozdravljam u ime svih nas.
Izvjestioci Odbora su LuiĊ Škrelja iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i
Zoran Jelić u ime Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje.
Otvaram pretres.
Pitam predstavnika Vlade ţeli li da da dopunsko obrazloţenje. Ţeli.

206
Rijeĉ ima ministar Numanović.
SUAD NUMANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţeno predsjedništvo, poštovani poslanici, graĊani Crne Gore,
Kao što je najavljeno, radi se o Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o
volonterskom radu i u skladu sa tim ţelim da vas podsjetim u sklopu reformi radnog
zakonodavstva da je Vlada u novembru 2009. godine usvojila strategiju o razvoju
volonterizma u Crnoj Gori za period 2010/2015. godine, kojom smo ţeljeli da
opredijelimo strateške pravce za razvoj volonterizma da bi se unaprijedilo postojeće
stanje i dali zakonski predlozi u vezi volonterskog rada u okviru institucije sistema.
Nakon strategije, logiĉno je, donijeli smo i Zakon o volonterskom radu koji je u
primjeni od polovine maja 2010.godine, kojim su ureĊeni odnosi u segmentu
volonterskog rada jer do tada u Crnoj Gori nije postojao poseban zakon kojim se
reguliše volonterski rad.
Donošenje posebnog zakona o volonterskom radu rezultat je postojeće prakse
zemalja u razvoju i ĉinjenice da je volonterski rad znaĉajan resurs koji se moţe smatrati
veoma vaţnim i za Crnu Goru. Shodno ovom donešenom zakonu ţelim da vas
podsjetim da se pod volonterom u smislu ovog zakona smatra lice koje dobrovoljno i
besplatno obavlja volonterske usluge, a moţe biti i domaće i strano fiziĉko lice koje je
radno sposobno ili je lice sa invaliditetom i koje je osposobljeno za obavljanje odreĊenog
volonterskog rada.
TakoĊe, u skladu sa ovim zakonom, organizator volonterskog rada moţe biti
drţavni organ, organ drţavne uprave, lokalne samouprave, ustanove iz oblasti socijalne
i djeĉije zaštite, zdravstvene zaštite, kulture, sporta, vjerske zajednice, domaća i
meĊunarodna nevladina organizacija koja je registrovana u Crnoj Gori, kao i druga
domaća i strana pravna lica, ĉiji osnovni cilj nije sticanje ili raspodjela dobiti, ponavljam,
ĉiji cilj nije sticanje i raspodjela dobiti u skladu sa ovim zakonom i preuzetim
meĊunarodnim obavezama.
Korisnik volonterske usluge moţe biti pravno i fiziĉko lice, te stoga organizator
volonterskog rada moţe biti istovremeno i korisnik toga rada.
Osnovni razlog zbog kojeg smo predloţili izmjene i dopune Zakona o
volonterskom radu jeste zahtjev Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore, kao i
drugi zahtjevi za konstituisanje zakonskog osnova za struĉno osposobljavanje radi
sticanja radnog iskustva na osnovu posebnog ugovora o volonterskom radu kao i uslova
za polaganje struĉnog ispita.
Jedna od predloţenih novina odnosi se i na nedjeljno radno vrijeme onih lica koja
su angaţovana po osnovu ugovora o volonterskom radu. Naime, postojeća rješenja
predviĊaju da je volonterski rad ograniĉen na 25 ĉasova nedeljno. Imajući u vidu
mogućnost struĉnog osposobljavanja, radi sticanja radnog iskustva kao uslova za
polaganje struĉnog ispita, volonterski rad po predloţenom rješenju moţe trajati najduţe
do 40 sati nedeljno.
Dakle, ovaj izuzetak se odnosi samo na lica koja su zaljuĉila ugovor o
volonterskom radu da bi se struĉno osposobila i stekla posebna znanja i vještine za rad
u svojoj struci, ne i na ostale sluĉajeve volonterskog rada.
Cilj predloţenih rješenja je da se mladim ljudima stvore uslovi za brţe
zapošljavanje kroz sticanje neophodnih vještina i iskustava koji su im u uslovima
trţišnog privreĊivanja neophodni da bi bili konkurentni na trţištu rada.

207
Imajući u vidu da vaţeći Zakon o volonterskom radu nije predvidio takvu
mogućnost, izmjenama i dopunama ovog zakona obezbjeĊuje se osnov da ugovor o
volonterskom radu poslodavac moţe zakljuĉiti sa licem koji ţeli da se struĉno osposobi
za samostalan rad u svojoj struci. Tako se volonterski rad moţe priznati kao radno
iskustvo za polaganje struĉnog ispita.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala vama, ministre Numanoviću.
Prvo pitam izvjestioce Odbora da li ţele rijeĉ.
Ne ţele. Dobili smo izvještaje.
Imamo prijavljen komentar na uvodno izlaganje. Kolega Gošović, u ime Kluba
Socijalsitiĉke narodne partije.
Izvolite. Komentar dva minuta.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Gospodine ministre, istakli ste da je osnovni razlog zbog kojeg se predlaţe
izmjena i dopuna Zakona o volonterskom radu, što ste naznaĉili u obrazloţenju samog
Predloga zakona, zahtjev Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore, kao i drugi
zahtjevi za konstituisanje zakonskog osnova za struĉno osposobljavanje radi sticanja
radnog iskustva na osnovu posebnog ugovora o volonterskom radu zbog ograniĉenog
zapošljavanja mlaĊeg školskog kadra, kao posljedica ekonomske krize koja se u velikoj
mjeri odrazila i na fleksibilnost trţišta rada u našoj zemlji.
Sa druge strane imamo i pojam radnog odnosa u svojstvu pripavnika koje
poznaje naš Zakon o radu. Sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u odreĊenom
stepenu školske spreme, odnosno kvalifikacije nivoa obrazovanja ili struĉne kvalifikacije,
poslodavac moţe zakljuĉiti ugovor o radu na odreĊeno vrijeme u svojstvu priipravnika u
skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Ono što je suština mog komentara na koji bih ţelio da dobijem vaš odgovor jeste
da li se sa predlogom ovog zakona ţeli izjednaĉiti volonterski rad sa radnim odnosom u
svojstvu pripavnika. Da li Vlada ima namjeru da ono što je obaveza drţave, da stvara
preduslove za zasnivanje radnog odnosa u svojstvu pripavnika sa odreĊenom
naknadom za jedan takav rad, zamjeni ovim predlogom volonterskog rada, gdje bi se na
osnovu zakljuĉenog ugovora o volonterskom radu dolazilo do tog podatka o steĉenom
radnom iskustvu radi polaganja struĉnog ispita?
S tim u vezi moje je pitanje sljedeće na koji ţelim odgovor: Što je sa projektom
kojeg je premijer nekoliko puta u ovom parlamentu najavio, da će drţava odnosno Vlada
stvoriti uslove da svi pripravnici u Crnoj Gori sa visokom školskom spremom mogu da
obave radni odnos u svojstvu pripavnika a ne u svojstvu volonterskog rada? Mislim da je
to prije svega suština zahtjeva Studentskog parlamenta i ono što interesuje te mlade
ljude.
Toliko i zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine ministre.
SUAD NUMANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.

208
Uvaţeni poslaniĉe Gošoviću, samo kratak komentar. Ne mislimo sa ovim da
izjednaĉimo ovaj volonterski rad sa pripravniĉkim radom, kao i što ne ţelimo da
poistovjetimo ovaj program za zapošljavanje pripravnika koji je premijer najavio I, kao
što znate, on će poĉeti poĉetkom 2013. godine i odnosi se samo na visokoškolce.
Izmjenama i dopunama Zakona o volonterskom radu mi smo ţeljeli da obuhvatimo sve
ostale pa i visokoškolce. Dakle, ne radi se ni o kakvom izjednaĉavanju pripavniĉkog
staţa i volonterskog rada. A da li jeste zahtjev Studentskog parlamenta, jasno, na
sastanku sa premijerom je izraţena potreba o stvaranju pravnih uslova za
zapošljavanje petsto volontera za obavljanje volonterskog rada.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Komentar u ime kluba Nove srpske demokratije prijavio je kolega Radunović.
Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovana gospodo poslanici, ministre i pomoćnici ministra,
Prošle godine smo donijeli Zakon o volonterskom radu, nakon velikog uĉešća
javnosti. Podsjetiću vas, imali smo dva predloga, jedan poslanika, jedan vlasti. Bila je
velika priĉa oko toga da ne doĊe do zloupotrebe i nakon svega smo nekako uspjeli da
se usaglasimo. Ja nisam, naravno, zadovoljan zakonskim rješenjem, ali smo se
usaglasili oko instrumenata zaštite da ne bi došlo do zloupotrebe volontera. I šta smo
zapisali u zakonu - baš ono što vi danas mijenjate i potpuno smisao volonterizma
brišete. Znaĉi, aktivnosti koje se ne smatraju volonterskim radom, to piše u Zakonu koji
vi hoćete da promijenite i što smo mi podvukli, treba li da govorim zašto? Kaţe,
volonterskim radom u smislu ovog zakona ne smatra se struĉno osposobljavanje bez
zasnivanja radnog odnosa u skladu sa posebnim zakonom, obuka pripavnika za period
trajanja pripravniĉkog staţa. Baš ono zbog ĉega vi danas mijenjate Zakon.
Ja sam siguran da je vama neprijatno što morate danas da branite ovaj predlog, a
morate da ga branite baš iz razloga koje je pomenuo maloprije gospodin Neven
Gošović, jer je obećao premijer da će da obezbijedi svima mogućnost da odrade
pripavniĉki. Samo je zaboravio da im kaţe da će morati to besplatno da odrade kroz
laţnu formu volonterskog rada. Jer, volonterski rad je dobrovoljni rad, gdje se graĊani
oduţuju društvu u kojem ţive ulaţući svoj rad i svoje vještine, a ne da moraju da obave
ono zbog ĉega moraju posle da se zaposle. Naravno, recite da više nije obavezan
pripravniĉki staţ, ali svi dobro znamo da više neće niko da primi novog radnika ako nije
odradio pripavniĉki staţ.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine ministre.
SUAD NUMANOVIĆ:
Zahvaljujem poslaniku Radunoviću.
Ja sam u uvodnim napomenama rekao ko moţe da bude organizator
volonterskog rada. Dakle, jasno je precizirano ko je organizator volonterskog rada.
Ponavljam da to moţe biti drţavni organ, organ drţavne uprave, lokalne samouprave,
ustanove iz oblasti socijalne zaštite i tako dalje. Ne privatnik i ne privatni preduzetnici,

209
oni ne mogu, što znaĉi da ne moţe da doĊe do tih eventualnih zloupotreba i mi ovaj ĉlan
shodno postojećem Zakonu nijesmo ni mijenjali. On stoji takav kakav jeste i u
dosadašnjem Zakonu o volonterskom radu.
Da li mi je prijatno ili ne da branim ovo, svakako da mi je prijatno iz prostog razloga što
osim programa koji teĉe za zapošljavanje pripravniĉkog staţa u mjeri i obimu mogućeg,
ovim se daje mogućnost i ostalim da steknu iskustvo i vještine koje su im neophodne za
polaganje pripravniĉkog staţa. Ja mislim da smo svi za to, za polaganje struĉnog ispita.
Mislim da svi dijelimo mišljenje da je to dobra i pozitivna strana, na bazi dobrovoljnosti
da damo mogućnost ljudima koji se nalaze na birou da poloţe struĉni ispit.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem vama.
Nemamo dalje prijavljenih za komentare na uvodno izlaganje ministra
Numanovića.
Ulazimo u raspravu.
Pozivam koleginicu Branku Tanasijević da uzme rijeĉ, nakon nje koleginica
Sneţana Jonica.
Izvolite.
BRANKA TANASIJEVIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre Numanoviću, pomoćnice ministra
Simović, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani graĊani,
U okviru reforme radnog zakonodavstva Zakonom o radu iz 2008. godine stvoren
je osnov za ureĊenje volonterskog rada i propisana mogućnost donošenja posebnog
zakona kojim bi se uredili odnosi u ovoj oblasti. Rukovodeći se primjerima zemalja u
razvoju Vlada je 2010. godine usvojila strategiju razvoja voloterizma u Crnoj Gori od
2010. do 2015. godine da bi se unaprijedilo postojeće stanje i stvorile zakonske
pretpostavke u vezi volonterskog rada u okviru institucija sistema.
U maju 2010. godine donesen je Zakon o volonterskom radu koji je ovu vrstu
rada tretirao kao znaĉajan resurs kojim se razvijaju socijalna svijest, kljuĉne
kompetencije, vještine, povećava zapošljivost i unapreĊuje aktivno uĉešće volontera u
društvu. Solidarnost i osjećaj odgovornosti za druge, zajedno sa podrškom pojedincima
da se osjete društveno korisnim predstavljaju osnovne ĉinioce motivacije volonterskog
rada.
MeĊutim, kroz primjenu Zakona o volonterskom radu vrlo brzo su se pokazali
opravdanim zahtjevi da se obezbijedi zakonski osnov u smislu da se volonterski rad
moţe priznati kao radno iskustvo koje se u mnogim oblastima traţi kao poseban uslov
za polaganje struĉnog ispita.
Ĉlanom 7 vaţećeg zakona je definisano da volonterski rad moţe trajati do šest
sati dnevno i ne duţe od 25 sati sedmiĉno. Takvo rješenje se pokazalo kao prepreka za
one koji su ţeljeli da kroz ovu vrstu rada obezbijede radno iskustvo za polaganje
struĉnog ispita. Predlogom izmjena i dopuna Zakona o volonterskom radu ovaj ĉlan,
ĉlan 7, dopunjen je na naĉin da ukoliko se ugovor o volonterskom radu zakljuĉi sa ciljem
struĉnog osposobljavanja i sticanja posebnog znanja i vještina za rad u svojoj struci,
volonterski rad moţe trajati duţe od 25 sati a najduţe 40 sati sedmiĉno.
Ĉlanom 3 Predloga zakona predviĊeno je da se poslije ĉlana 12 vaţećeg zakona
doda novi ĉlan 12 koji se odnosi na poseban ugovor o volonterskom radu a sklapa se
sa licem koje ţeli da se struĉno osposobi za samostali rad u struci. U stavu 2 ovog ĉlana

210
se istiĉe da se u tom sluĉaju volonterski rad priznaje kao radno iskustvo i uslov za
polaganje struĉnog ispita. Ovakvo rješenje je inicirao i Studentski parlament Univerziteta
Crne Gore kao prelazno rješenje i jedan od naĉina da se utiĉe na fleksibilnost trţišta
rada i problem nezaposlenosti visokoobrazovanog kadra u vrijeme ekonomske krize.
Volonterski rad, kako je definisan Predlogom izmjena i dopuna zakona o volonterskom
radu, otvara mogućnost visokoobrazovanom kadru da se usavršava u struci, da skrene
paţnju poslodavaca na sopstvene potencijale i vrijednosti i poveća šanse za regulisanje
radnog statusa. Pošto je volonterski rad aktivnost koju pojedinac provodi na sopstvenu
inicijativu i na osnovu sopstvene volje, on podstiĉe volonterovu posvećenost i
zainteresovanost za dokazivanje i napredovanje u struci.Volonteri koji budu zasnovani
ugovor o volonterskom radu da bi se struĉno osposobili i stekli posebna znanja i vještine
u svojoj struci, sigurno prestavljaju osobe sa izgraĊenim osjećajem odgovornosti i
potrebom da unaprijede vještinu komunikacije i socijalne integracije. MeĊutim, ono što je
najvaţnije, osoba koja u volonterskom radu pokaţe izuzetne struĉne kvalitete trebalo bi
da poveća svoje šanse za regulisanje radnog odnosa. Mislim da bi to bilo jedno od onih
rješenja od koga bi korist imali i poslodavac i volonter, a to je istovremeno i ono što se
ţeljelo postići izmjenama i dopunama Zakona o volonterskom radu.Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala.
Molim koleginicu Jonicu da uzme rijeĉ, nakon nje kolega Nikola Gegaj.
Izvolite.
SNEŢANA JONICA:
Hvala.
Dame i gospodo poslanici, predstavnici Vlade, poštovani graĊani,
Kada smo dobili Predlog zakona o izmjenama i dopunama zakona o
volonterskom radu, pretpostavila sam da su u Ministarstvu shvatili godinu dana kasnije
da je Predlog zakona u okviru kojeg nijesu uoĉene sve one greške i propusti na koje
smo ukazivali u raspravi o tom zakonu prošle godine, sada ispravljene i da predlaţete
zakon kojim ćete korigovati sve ono što nijeste prihvatili prošle godine. MeĊutim, otišli
ste korak dalje i korak u gorem pravcu. Dakle, osnovni razlog, kako i sami kaţete u
obrazloţenju, jeste da predlaţete da se kroz model volonterskog rada riješi problem
ograniĉenog zapošljavanja mlaĊeg školovanog kadra kao posljedice ekonomske krize
koja se u velikoj mjeri odrazila na fleksibilnost trţišta rada i u našoj zemlji.
Prvo što moram da prokomentarišem je da problem odraĊivanja pripravniĉkog
staţa u Crnoj Gori nije posledica ekonomske krize nego je posledica loše definisanih
prioriteta u Vladi Crne Gore u okviru kojih mladi ljudi nijesu u prvom planu a morali bi
biti. Podsjetiću da tri godine zaredom klub poslanika Socijalistiĉke narodne partije Crne
Gore predlaţe prilikom usvajanja budţeta, amandmane za povećanje iznosa sredstava
predviĊenih za zapošljavanje pripravnika i uvijek ne postoji razumijevanje u tom pravcu
iz Vlade niti onih koji u okviru vladajuće koalicije moraju dati podršku amandmanu kako
bi prošao. U tom pravcu ne postoji razumijevanje ni za ĉinjenicu da smo sredstva za to
povećanje pripravnicima uvijek izvlaĉili iz onih sredstava koja su predviĊena za
reprezentaciju sluţbenih putovanja smatrajući da izmeĊu sluţbenih putovanja i
reprezentacije ministara i zapošljavanja pripravnika, pripravnici treba da budu na prvom
mjestu.
Sada malo o hronologiji. Oktobra 2009.godine, nakon saznanja da je već na pola ljeta
zaustavljeno zapošljavanje pripravnika u Crnoj Gori zbog nedostataka sredstava, otvorili

211
smo tu priĉu ovdje prilikom postavljanja poslaniĉkih pitanja. Tada je bilo aktuelno
otvaranje mogućnosti volonterskog odraĊivanja pripravniĉkog staţa u drţavnim
organima. Tada smo ukazali da je to loše rješenje jer je to rješenje koje prije svega
ukazuje na diskriminaciju, i to na naĉin što pravo da odrade volonterski rad u drţavnim
organima u tim okolnostima dobijaju djeca imućnih roditelja, a ne ona djeca koja po
svojim karakteristikama struĉnosti i prosjeku steĉenom na fakultetu treba da dobiju takvo
pravo. I u okviru niza drugih stvari na koje smo ukazivali pokazali smo da je to loše
rješenje i vi, umjesto da odete nazad kada se to rješenje evidetno pokazalo loše, idete u
okvire da bukvalno sve probleme sa pripravniĉkim staţom riješite na takav naĉin. Dakle,
tada je odbijen amandman SNP-a ĉak i od kolega koji su par dana nakon što smo mi
otvori tu priĉu vodili neku kampanju po fakultetima, a dio su vladajuće koalicije, istina
manje, govorili kako će oni obezbijediti svim pripravnicima sve, a samo par dana nakon
što su potpisivali zajedno sa djecom po fakultetima kako treba poboljšati poloţaj
pripravnika, glasali su protiv našeg amandmana da se obezbijedi više sredstava za
pripravnike.
Godinu dana kasnije, isto pitanje ista priĉa. Predloţili smo amandman, taj amandman je
ministar finansija gospodin Lukšić odbio, a samo par dana kasnije u svom ekspozeu je
rekao kako će otvoriti mogućnost kroz analizu, izmjenu propisa da se ovaj problem riješi
na kvalitetniji naĉin. Deset mjeseci kasnije, raĉunajući kako je premijer rekao da će mu
to biti prioritet, pitala sam Vas u oktobru prošle godine, što bi sa tom analizom propisa,
što uradiste kada su u pitanju pripravnici jer ne vidim da je stanje bolje, ogroman broj
mladih ljudi i dalje ĉeka priliku da odradi pripravniĉki staţ, da zapoĉnu svoj radni vijek i
da uloţe u Crnu Goru svoje znanje i svoju energiju u vrijeme kada je i najviše imaju.
Odgovor Vam je bio krajnje neodreĊen - analiza je u završnoj fazi i radi se na pripremi
zakonskih projekata koji će biti tokom 2012. godine. Premijer je nakon naših prozivanja
otišao korak dalje, rekao je - tokom 2012. godine ćemo donositi propise, a 2013. godine
ćemo dati 10 miliona. Prvo nonsense, premijer Vlade sve i da potraje, a neće, do
2013.godine, u 2013. ima dva mjeseca mandata, nudi 10 miliona eura u godini u kojoj
nema mandat. Drugo, milion eura koje smo mi nudili kao povećanje sredstava za
pripravnike i trenutno rješavanje problema velikom broju ljudi, odbijeno je glasovima
vladajuće koalicije. Posjetiću da je prilikom glasanja o budţetu falilo samo 4 glasa i da
je ĉetvoro uzdrţanih kolega iz vladajuće koalicije, pretpostavljam, danas spremno da
podrţi da ta djeca volontiraju, a prije toga zbog ĉetvoro ljudi koji nijesu imali stav o tome
da li mladim ljudima treba pruţiti priliku da im je plaćen pripravniĉki staţ, danas tih 500
ljudi treba da prebacujemo, kako vi kaţete, u okvire volonterskog odraĊivanja
pripravniĉkog staţa.
Da li je ovo rješenje tog problema ako znamo da je 25.169 upisanih studenata na
fakultete u Crnoj Gori u 2010. godini, da je u toj istoj godini po podacima Monstata 4.579
mladih ljudi steklo diploma, i to diplomiralo 3.086, postdiplomske završilo 1.478,
doktoriralo 15 u 2010.godini, a 2011. godine nepuna hiljada je odradila pripravniĉki staţ.
Dakle, samo oni koji su magistrirali, doktorirali pa nijesu svi uspjeli da odrade
pripravniĉki staţ, šta sa ovih tri hiljade? Da li je ovo što vi priĉate rješenje? Da li ste tako
i u okviru Vlade rješavali pitanje? Da li su ministri Katnić i Lukšić kao mladi kadrovi
odraĊivali pripravniĉki volonterski ili su se oni lijepo organizovali? Njima je pruţena
šansa, a da li nakon te mlade generacije treba da zatvorimo priĉu o pruţanju šanse
novim mladim ljudima da se ukljuĉe i da pruţe sve što mogu u drţavi u kojoj ţive?
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.

212
Kolega Nikola Gegaj sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Slaven Radunović.
Izvolite.
NIKOLA GEGAJ:
Poštovani potpresjedniĉe, poštovani ministre, poštovana gospoĊice Simović,
dame i gospodo poslanici,
Rukovodeći se primjerima zemalja u razvoju Vlada Crne Gore usvojila je
strategiju o razvoju voloterizma u Crnoj Gori 2010-2015 godine, kojom su opredijeljeni
strateški pravci za razvoj volonterizma da bi se unaprijedilo postojeće stanje i dali
zakonski prijedlozi u vezi volonterskog rada u okviru institucije sistema. Osnovni razlozi
zbog kojih je donijet Zakon o volonterskom radu su postojeća praksa zemalja u razvoju i
ĉinjenica da je volonterski rad znaĉajan resurs koji se moţe smatrati veoma vaţnim i za
Crnu Goru, kao i mogućnost obrazovanja volonterskih servisa na nacionalnom i
lokalnom nivou preko kojih bi se organizovao volonterski rad. Cilj volontiranja je
dobrovoljno i besplatno pruţanje volonterske usluge, ulaganje vremena, znanja i vještine
kojima se obavljaju aktivnosti u korist drugog lica kao korisnika ili za opštu dobrobit
društva.
Usvajanjem Zakona o volonterskom radu 2010.godine Crna Gora je uspostavila
zakonodavni okvir kojim se garantuje pravo na uĉešće u volonterskom radu na bazi
dobrovoljnosti i bez diskriminacije po osnovu pola, rodjenja, jezika, rase, boje koţe,
starosti, trudnoće i zdravstvenog stanja odnosno invalidnosti, nacionalnosti i braĉnog
statusa, porodiĉnih obaveza, seksualnog opredjeljenja, politiĉkog ili bilo kojeg drugog
uvjerenja, socijalnog porijekla, imovnog stanja, ĉlanstva u politiĉkim ili sindikalnim
organizacijama ili nekim drugim liĉnim svojstvima. Podsjećam da je 2003. godine
volonterski rad bio ureĊen Zakonom o radu i mogao je da se uspostavi ugovorom o
volonterskom radu bez zasnivanja radnog odnosa. Upravo spreĉavanje rada na crno je
bio razlog što je ovaj institut eliminisan iz navedenog zakona, tako da su kritike
predloţenih rješenja potpuno neosnovane. Ovo iz razloga što zaštitu od zloupotrebe
volonterskog rada ne treba tretirati samo sa aspekta Zakona o volonterskom radu već u
sistemu propisa kojima se regulišu odnosi rada. Treba naglasiti da je Prijedlog zakona o
izmjenama i dopunama zakona o volonterskom radu usaglašen sa principima sadrţanim
u odredjenim meĊunarodnim aktima i drugim dokumentima Evropske unije, a
inkorporirana su i rješenja iz prakse zemalja u okuruţenju koje imaju pozitivno iskustvo
kad su pitanju osnovni principi volonterizma i volonterskog rada, i to Sporazum o
stabilizaciji i pridruţivanju izmeĊu evropskih zajednica i njihovih drţava ĉlanica i Crne
Gore, glava 6, usklaĊivanje zakonodavstva, sprovoĊenje zakona i pravila o konkurenciji,
ĉlan 79, radni uslovi i jednake mogućnosti, glava 8, zatim politika saradnje ĉlan 101,
saradnja u obalsti socijalne politike, zatim imamo Uneverzalnu deklaraciju o
volonterizmu od janura 2001.godine, preporuka Savjeta Evrope od 13.juna 1985.godine
o socijalnoj zaštiti radnika volontera, mišljenje Evropskog ekonomsko-socijalnog
komiteta o volonterskim aktivnostima, njihova uloga u evropskom društvu i njihov uticaj.
TakoĊe, zakon široko i fleksibilno postavlja i reguliše pitanje ko moţe biti volonter i
baviti se volonterskim radom pa predvidja da to moţe biti domaće i strano fiziĉko lice
koje je radno sposobno kao i lice sa invaliditetom koje je osposobljeno za obavljanje
odredjenog volonterskog rada. Medjutim, u postojećem zakonu postoji odredba da
organizatori volonterskog rada mogu biti domaća i strana pravna lica ĉiji osnovni cilj nije
sticanje ili raspodijela dobiti u skladu sa ovim zakonom i preuzetnim medjunarodnim
obavezama. Napominjem da ova odredba Zakona o volonterskom radu predloţenim
izmjenama Zakona nije mijenjana. Prema tome, poslodavci u privatnom sektoru ne

213
mogu angaţovati volontere umjesto zapošljenih tako da je ova norma u potpunosti
pogrešno interpretirana. U prilog fleksibilnosti postavljeno je rješenje da se volonterskim
radom moţe baviti i maloljetno lice s tim da je takvo lice zaštićeno propisima kojima se
uredjuju radni odnosi koji se odnose na zaštitu maloljetnih lica.
Cilj predloţenog rješenja je da se mladim ljudima stvore uslovi za brţe
zapošljavanje kroz sticanje neophodnih vještina i iskustava koji su im u uslovima
trţišnog privredjivanja neophodni da bi bili konkurenti na trţištu rada. Imajući u vidu da
vaţeći Zakon o volonterskom radu nije predvidio takvu mogućnost, izmjenama i
dopunama ovog zakona obezbjedjuje se to da se ugovor o volonterskom radu moţe
zakljuĉiti i sa licem koje ţeli da se struĉno osposobi za samostalni rad u svojoj struci,
tako da se volonterski rad moţe priznati kao radno iskustvo za polaganje struĉnog ispita.
Mišljenja sam da drţava Crna Gora u sihronizaciji sa Evropskom unijom mora što više
uloţiti u usavršavanje mladih ljudi jer time samo dobijamo, Vlada Crne Gore zajedno sa
evropskim ekonomskim i socijalnim komitetima o volonterskim aktivnostima da lobira što
više u program i promociju volonterizma. Za sada samo iz jednog izvora Evropske unije
se finansira podrška voloterizma i to iz programa za evropske volonterske usluge preko
kojih se mladi ljudi šalju u zemlje ĉlanice Evropske unije ili neku od partnerskih zemalja
na period od 6 do 12 mjeseci.
Na kraju samo da kaţem da podrţavam izmjene i dopune Zakona o volonterskom radu i
smatram da se radi o kvalitetnim rješenjima.Toliko i hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Slaven Radunović ima rijeĉ, neka se pripremi kolegenica Valentina
Radulović Šćepanović.
Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Poštovani gradjani Crne Gore,
Ja doţivljavam mjesto poslanika u parlamentu ne samo kao odgorovnost da na
najbolji naĉin zastupam interese onih koji su me birali nego i kao obavezu da graĊanima
na neki naĉin pribliţimo šta koje je zakonsko rješenje podrazumijeva, posebno kad ima
zakonodavac skrivene namjere kao što je kod ovog zakona sluĉaj.
Ĉuli ste veĉ od nekih kolega, ĉućete sad i od mene da ova izmjena i dopuna koja se
traţi ovim predlogom zakona praktiĉno i potpuno mijenja suštinu volonterizma, ali
mogao bi ĉovjek da se pita što je to sada nama toliko bitno što se definicija volenterizma
mijenja ako se nešto kvalitetno dobija. Ne dobija se, gospodo, ništa kvalitetno. Naravno
da ova Vlada ima svoje razloge zbog ĉega ovo radi, a oni nijesu usmjereni ka dobrobiti
gradjana i te omladine koja je, navodno, traţila ove izmjene. Studentski parlament je
traţio mnoge stvari, pa Vlada nije izašla u susret, i Studentski parlament i mnoge druge
nevladine organizacije. Izlazi u susret onamo gdje štedi novac.
Šta ko dobija ovim? Znaĉi, volontiranje ĉak i po vaţećim zakonodavstvu našem ne moţe
da bude priznato kao radno iskustvo. Zakon o radu o jasno istiĉe u ĉlanu 15 da radno
iskustvo podrazumijeva vrijeme provedeno u radnom odnosu u odredjenom stepenu
struĉne spreme odnosno nivou obrazovanja i zanimanja. Radno iskustvo je uslov za
polaganje struĉnog ispita kakav je drţavni ispit. Tako da iz tog razloga smatramo da
mora da bude promijenjen i Zakon o radu a ne samo i ovaj zakon, uopšte stalna je
tendencija da se volonterizam posmatra kroz radno zakonodavstvo. Ja moram još
jednom da pomenem da je voloterizam u stvari izdvajanje svog slobodnog vremena i

214
svojih vještina da bi se napravila neka korist zajednici. Na primjer ĉišćenje snijega je
volonterizam, kad hoćete da pomognete svojoj zajednici na bilo koji naĉin, a ne rad na
osnovu kojeg moţete da imate korist. Vi hoćete da ne platite gradjanima ono što ste
duţni, pripravniĉki rad ste duţni da platite gradjanima. One mlade ljude koji se zanose
da će na ovakav naĉin, po skraćenom postupku, da završe pripravniĉki staţ i da se
zaposle, moram da razoĉaram. Kad se završi pripravniĉi staţ za koji neće biti plaćeni,
koji će biti volonterski rad, njih ĉeka surova realnost da nema radnih mjesta. Da li će da
volontiraju i da odrade pripravniĉi staţ danas ili kroz dvije godine, a da ne bude svrha
toga kasnije zapošljavanje, potpuno je svejedno, ali je bitno ovom ministarstvu i ovoj
vladi, jer na ovaj naĉin neće vam platiti pripravniĉi staţ.
Još jedna stvar, kako ovo moţe da se zloupotrijebi u izborne svrhe. Sami ste ĉuli da su
organizatori volonterskog rada, posebno kada je pripravniĉki staţ u pitanju, institucije
koje su pomenute i koje su uglavnom drţavne. Ko moţe da se zaposli u drţavnim
institucijama danas i ko zloupotrebljava zapošljavanje u drţavnim organizacijama taj će
da zapošljava i volontersko angaţovanje. Znaĉi, opet će da se govori - ajde da odradiš
ti, sine, volonterski u muzeju ili u školi ako ćeš da glasaš za DPS, a vi, gradjani Crne
Gore, koji ni do sada nijeste mogli da budete pripravnici, bilo kao volonteri bilo plaćeno,
za vas će ta vrata da ostanu zatvorena. Sad će ĉak i ovo da se koristi kao instrument
pritiska na graĊane u izbornom ciklusu. Znaĉi, vrlo je bitno da graĊani shvate ĉemu sve
ovo. Za sve je krivo jedno obećanje premijera Lukšića, dato kada je poĉeo svoj mandat,
a to je da će da omogući svima da odrade pripravniĉki staţ. Da odrade pripravniĉki staţ,
ali na naĉin kako to ne odgovara onima koji treba da ga odrade, da ne budu plaćeni kao
do sada za svoj rad, a da drţava kaţe kako je omogućila tolikom i tolikom broju ljudi i uz
sve to da vrši selekciju onih koji mogu da odrade pripravniĉki staţ na ovaj naĉin i da vrši
pritisak ne bi li dobila još koji glas. Ne bi li koji otac ili majka rekli svom djetetu – ajde,
sine, šta ćeš, bolje poslušaj ovu gospodu koja će ti omogućiti da besplatno rintaš za njih
12 mjeseci, pa će te moţda i nekad zaposliti.
Znaĉi, ovo je klasiĉna zloupotreba volonterizma. Ovo nema nikakve veze sa
volonterizmom, to treba da znate i svi vi iz DPS-a koji ovdje ĉitate obrazloţenje od A do
Š. Treba da znate da ovo nije volonterizam, sve organizacije koje se bave volonterskim
radom su protiv ovog rješenja, i to treba da znate. Treba da znate da je Unija sindikata
Crne Gore protiv ovoga, treba da znate da je ovo projekat iskljuĉivo Vlade Crne Gore
koji je usmjeren da se sa što manje para ili bez para zadovolji što više ljudi. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Koleginica Valentina Radulović- Šćepanović sada ima rijeĉ. Neka se pripremi
koleginica Veselinka Peković.
VALENTINA RADULOVIĆ-ŠĆEPANOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovani predstavnici Vlade, uvaţene kolege,
Prema podacima Ministarstva prosvjete i sporta na godišnjem nivou oĉekivani
priliv diplomiranih visokoškolaca je nešto više od ĉetiri hiljade. Na drugoj strani, prema
podacima Zavoda za zapošljavanje Crme Gore, procenat visokoškolaca koji su
nezaposleni, a maĊi od 25 godina, takoĊe je znaĉajan. Osim toga, ekonomska kriza je
usporila dinamiku zapošljavanja pripravnika. Sve su ovo pokazatelji koji su opredijelili
Vladu da se pripremi za novi koncept pripravniĉkog staţa koji će stupiti na snagu od

215
2013. godine i koji je u potpunosti okrenut mladim ljudima, njihovoj perspektivi i njihovoj
budućnositi.
MeĊutim, ovaj predloţeni tekst izmjena Zakona koji se tiĉe volonterskog rada,
zapravo nudi jednu novu formu rješenja koja ide u prilog svima onima koji imaju potrebu
da odrade pripravniĉki staţ, a u svrhu polaganja struĉnog ispita. U tom smislu, ovaj
zakon omogućava da se volonterski rad priznaje kao radno iskustvo i kao uslov za
polaganje struĉnog ispita, a nakon potpisanog ugovora o volonterskom radu i pri tom da
volonterski rad ne moţe trajati duţe od 40 ĉasova nedjeljno. Predlog ovih izmjena je
zapravo potekao od Studentskog parlamenta i zaista pozdravljam ovakav dogovor, kao
jednu formu afirmacije dijaloga izmeĊu dvije zainteresovane strane u kojoj su našli
zajedniĉki jezik mladih ljudi na koje se ove norme u najvećoj mjeri odnose i Vlada koja je
po svojoj orjentaciji usmjerena na afirmisanje potreba mladih ljudi i njihov profesionalni i
svaki drugi razvoj.
Prestojećim izmjenama se moţe poboljšati zapošljivost, i to naroĉito mladih ljudi i
time se smanjiti i nezaposlenost mladih, ali i dugoroĉna nezaposlenost i olakšavanje
njihovog ulaska na trţište rada. Volonterski rad je i svojevrska forma neformalnog i
informalnog obrazovanja, što je takoĊe u interesu mladih ljudi. Njom se omogućava liĉni
razvoj kroz sticanje kljuĉnih kompetencija i vještina, kroz sitcanje vaţnih iskustava i
znanja koja se traţe na trţištu rada, što ih preporuĉuje kao kvalitetna kadrovska
rješenja. TakoĊe, mladi ljudi na ovakav naĉin, kao i ostali, imaju prednost da grade
mreţu kontakata, da stvaraju kvalitetan CV i samim tim budu konkurentni na trţištu rada
i nude svoje znanje kao nešto što ih preporuĉuje u budućim radnim angaţmanima.
Postoji još jedna dimenzija ove priĉe koja je zaista za svaku pohvalu. U duhu
volonterizma je spremnost da se svoj rad stavi u funkciju društvenog razvoja. Dakle,
mladi ljudi i svi ljudi na koje će se odnositi primjena ovoga zakona dobijaju sve ove
prednosti na koje sam ukazala, ali sa druge strane iskazuju i svoju spremnost da jedan
dio svoga znanja ili svoje znanje u jednom trenutku svoga ţivota zaista bezrezervno
stave u funkciju samog društvenog razvoja. Svijetli primjeri volonterizma, ali samim tim u
konaĉnom i altruizma su uveliko prepoznati i afirmisani u zemljama Evrope. Tu bih
naroĉito istakla primjer Irske i Njemaĉke gdje ĉak 33% ukupne populacije volontira i
samim tim izgraĊuje svoje društvo i radi u interesu sredine u kojoj ţivi.
Na samom kraju ţelim da pozdravim donošenje ovoga zakona, jer ono je u
interesu onih na koje se ove norme odnose, u interesu samog društva iskazuje
odgovoran odnos Vlade prema jednom posebnom trenutku, ali i prema ljudima kojima
treba pomoći i za odraĊivanje pripravniĉkog staţa, odnosno polaganja struĉnog ispita,
ali i ukupno doprinosi samom procesu zapošljavanja. Sa druge strane, doprinosi onome
što jeste sami smisao volonterizma, a to je dostizanje nekih većih i suptilnih duhovnih
dimenzija, jer svaki ĉovjek mora da sam za sebe bira da li će se kretati svijetlim stazama
kreativnog altruizma ili mrakom destruktivnog egoizma. To nijesu moje rijeĉi, nego rijeĉi
Martina Lutera Kinga i smatram da je lijepo da njima završim svoje izlaganje.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Koleginica Veselinka Peković sada ima rijeĉ, nakon nje ĉućemo kolegu Milorada
Vuletića.
Izvolite.
VESELINKA PEKOVIĆ:

Poštovani graĊani, kolege poslanici, poštovani predsjedavajući, gospodo iz
Vlade,
Prije neki dan imali smo Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti i Crnogorska akademija nauka i umjetnosti je traţila da se zakon povuĉe.
Vlada, naravno, to nije uĉinila. Sada Unija slobodnih sindikada Crne Gore izraţava
duboku zabrinutost vezanu za ovaj predlog zakona i Vlada se uopšte na to ne osvrće.
Imajte više sluha za one koji drugaĉije misle, jer demokratija je uvijek demokratija za one
koji drugaĉije misle. Vlada ima sve više zakona koje nameće, prosto zato što zna da ima
većinu u Parlamentu, a sa kojima nije saglasna ne samo opozicija nego i mnoge
znaĉajne institucije i organizacije Crne Gore, što je dobro.
Izmjenama i dopunama ovog zakona pokušava se izjednaĉiti plaćeni i neplaćeni
rad, odnosno, volontiranje i pripravniĉki staţ. Pitam vas i mislim da je to kljuĉno pitanje:
Koji će biti kriterijumi na osnovu kojih će te utvrĊivati ko će biti volonter, dakle onaj ko će
raditi bez plate, a ko će odraĊivati plaćeni pripravniĉki staţ?
Bilo bi u redu donositi ove izmjene i dopune da je tako za sve, ali dok imate jedne
koji uspiju odraĊivati pripravniĉki staţ kao plaćen rad na odreĊeno vrijeme, na godinu
dana, i druge koji nemaju izbora ako ţele jednom u ţivotu raditi i zaraĊivati, naime na
konkursima se traţi poloţen struĉni ispit, dakle mogu konkuristati jedino oni koji su
odradili bar godinu dana pripravniĉkog staţa ili volonterski staţ, volontiranje koje će se
tretirati kao besplatno odraĊeni pripravniĉki staţ jeste maĉ sa dvije oštrice. Ovo
odraĊivanje pripravniĉkog staţa, takozvano volontiranje, daleko je od prava i pravde.
Iskustva volontera ne samo kod nas nego i u okruţenju su takva da su oni radili i
odraĊivali poslove onih koji su za to vrijeme odmarali. Ili druga krajnost - nijesu im dali
da rade struku da nešto ne pogriješe, ali su im uredno dali da kopiraju ili rade druge
sliĉne benigne poslove. Zapravo radi se o ljudima raznih struka, u nekim sluĉajevima, da
ne bih generalizovala, nauĉi se mnogo toga. Volontiranje moţe biti jedno sjajano
iskustvo koje će dati neponovljiv osjećaj da je ĉovjek doprinio zajednici, ali volontiranje
nipošto ne smije biti eksploatacija naše djece i to omladine koja nema veze i
poznanstva, onih koji nijesu tatini i mamini sinovi i ćerke, koje ĉeka volontiranje dok ove
druge ĉeka plaćeni pripravniĉki staţ. Ovo mi liĉi na ono, bolje išta - nego ništa.
Je li ovo obećanje, gospodina Lukšića da će svi visokoškolci odraditi pripravniĉki
staţ u 2013. godini? Ne moţe to tako, da neko radi za plaću i odraĊuje pripravniĉki staţ,
a neko da volontira. Uobiĉajeno je da u svijetu rade volonteri u vrhunskim bolnicama, u
advokatskim kancelarijama, sudovima, ali se odmah tim ljudima jamĉi odliĉno plaćen
posao. MeĊutim, kod nas šta se dešava? Ĉekaće godinama da dobiju onaj posao za koji
su se školovali. Šta ako neko radi besplatno a porodica mu u izuzetno teškoj situaciji. Mi
znamo da je 80% ljudi u Crnoj Gori u izuzetno teškoj situaciji. Ţive od male penzije ili od
oĉevog i majĉinog primanja sa Biroa rada zato što su ostali bez posla ili im roditelji
mjesecima ne primaju platu. Školovali su ih 16 godina, a ta djeca sad trebaju da putuju
na posao. Kako da plate voznu i autobusku kartu, kako da plate prevoz? To je uţasno.
To je nehumano. Da li su ti volonteri osigurani zdravstveno? Da li su osigurani na radu?
Da li im teĉe radni staţ? Da li se ne mogu uzimati ili uzimaju samo volnonteri pripravnici
i ako je više nego oĉigledno da je potreban radnik tog profila i tada mladi ljudi besplatno
rade. Oĉigledno je, da je drţavi jeftinije zaposliti svake godine novog volontera, nego
otvoriti novo radno mjesto.
Volonteri moraju biti osigurani i na radnom mjestu i zdravstveno osigurani i
socijalno i imati plaćen prevoz. Nešto se mora raditi u izmjenama i dopunama Zakona o
radu. Ne moţemo na jednoj strani da imamo plaćeni pripravniĉki staţ, a na drugoj
volontere i neplaćeni staţ.
216

217
PREDṤEDAVJUĈI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Idemo dalje, kolega Milorad Vuletić, sada ima rijeĉ, nakon njega ĉućemo, kolegu
Koĉu Pavlovića.
Izvolite.
MILORAD VULETIĆ:
Gospodine predsjedavajući, dame i gospodo poslanici, uvaţeni ministre i
pomoćnice ministra, uvaţeni graĊani,
Polazeći od univerzalne deklaracije o volonterizmu koju je 2001. godine usvojila
MeĊunarodna asocijacija za volonterske aktivnosti, a kojom se izmeĊu ostalog u cilju
promovisanja volonterskog rada pozivaju Vlade da omoguće pravo svim graĊanima da
volontiraju, te da u tom smislu uklone sve zakonske barijere koje bi ih mogle sprieĉiti,
kao i da pomognu nevladinom sektoru i ostalim relevantnim institucijama i organima u
promovisanju i organizovanju volonterizma. Postavlja se pitanje što je u stvari
volonterski rad?
Razliĉite su definicije volonterskog rada i u Evropskoj uniji, meĊutim nesporno je
da tri zajednĉke karakteristike ĉine koncept volonterskog rada kojim se u Evropi bavi
više od 100 miliona volontera.
1) Volonterska aktivnost je aktivnost koju pojedinac sprovodi na njegovu liĉnu
inicijativu i na osnovu njegove dobre volje, a koja ni na koji naĉin ne moţe biti obavezna.
2) Volonterski rad je neplaćeni rad i ne obavlja se radi sticanja finansijske koristi
jedino se troškovi prilikom obavljanja volonterskog rada moraju nadoknaditi.
3) Cilj volonterskog rada je da se posao obavlja za nekog ko je van porodice ili
neke druge socijalne grupe i pri tome da je od interesa za društvo u cjelini.
U reformi radnog zakonodavstva rukovodeći se primjerima zemalja u razvoju
donijet je Zakon o volonterskom radu u maju 2010. godine. Na ovu temu smo imali
prilike da razgovaramo i polemišemo oko nekih pravnih instituta prilikom njegovog
usvajanja, kao što su pitanja angaţovanja djece za volonterski rad ili mogućnosti
uvoĊenja u zakon instituta korporativnog volonterizma na traţenje grupe poslanika. Te
dileme su razriješene vaţećim zakonom uz poštovanje ograniĉenja koja proizilaze iz
Ustava i Zakona o radu. Eliminisanje ograniĉenja koja su predmet predloţenih izmjena i
dopuna Zakona o volonterskom radu su sasvim drugaĉije prorode. Po mom mišljenju su
osnovane.
Naime, predloţene izmjene i dopune ovog zakona uĉinjene su , prije svega, kao
što smo ĉuli na zahtjev studenskog Parlamenta Univerziteta Crne Gore koji se traţi da
se izmenama i dopunama Zakona o volonterskom radu omogući postojanje zakonskog
osnova za struĉno osposobljavanje radi sticanja radnog iskustva na osnovu posebnog
ugovora o volonterskom radu. U ĉlanu 11 taĉka 1 i 2 ĉije se brisanje traţi bilo je
propisano da se volonterskim radom ne smatra;
1) Struĉno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa u skladu sa posebnim
zakonom.
2) Obuka pripravnika za period trajanja pripravniĉkog staţa.
S tim u vezi, predlaţe se novi ĉlan 12A kojim se ureĊuje zakljuĉivanje posebnog
ugovora, kao što smo ĉuli o volonterskom radu sa licem koje ţeli da se struĉno
osposobi, te da mu se ovako obavljeni volonterski rad priznaje i kao uslov za polaganje
struĉnog ispita. U vezi sa ovim Predlogom potrebno je bilo dopuniti ĉlan 7 novim stavom

218
2 po kojem volonterski rad nedeljno moţe trajati najduţe do 40 sati, koliko i traje
sedmiĉno radno vrijeme za lica iz radnog odnosa.
Predloţene izmjene i dopune cijenim osnovanim i pravno odrţivim, pa iste
podrţavam i predlaţem Skupštini da ovaj zakon usvoji. Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Evo i ja se, naravno pridruţujem kolegi i pozdravljam u ime svih nas kolege sa
sjevera Crne Gore koji su uspjeli da doĊu na sjednicu Skupštine.
Kolega Koĉa Pavlović, sada ima rijeĉ, nakon njega, kolega Zoran Gospić.
Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Gospodine predsjedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovane graĊane i
graĊani Crne Gore, uvaţeni gospodine ministre,
Evropski ekonomsko-socijalni komitet u jednoj rezoluciji iz 2006. koju ste vi
priloţili ovdje uz ovaj Predlog izmjena i dopuna Zakona, ona je broj 2006/C325/13, u
taĉki 3 taĉka 2 kaţe - Svrha volonterskog rada nije da se zamijeni plaćeni rad, u stvari
krajnje je poţeljno da se plaćeni rad ne zamjenjuje sa volonterskim radom.
Vrlo eksplicitno se kaţe jedan stav, to je nešto što bi se moglo prepoznati kao
evorpski standard kada je u pitanju ovo u šta ste vi krenuli. Upravo u skladu sa tim
standardom u prethodnom zakonu su uvedena tri ograniĉenja kako se ne bi moglo desiti
da se volonterski rad zloupotrijebi na naĉin što će biti, ustvari njime supstituisan plaćeni
rad. To je u ĉlanovima 7, 11 i 12A vrlo jasno definisano kao provo ograniĉenje da
volonterski rad mora biti ograniĉen na maksimum 25 sati nedjeljno, ako druga
eksplicitno se kaţe, da se pod volonterskim radom ne moţe tretirati obuka pripravnika u
cilju polaganja struĉnog ispita i, kao treće, u ĉlanu 12a nije predviĊena mogućnost da se
uopšte to tretira kao osnov za polaganje struĉnog ispita. Sada ste Vi, gospodine ministre
sve to promijenili, tj. predlaţete da se promijeni taj zakon koji je kao sto smo vidjeli
potpuno usklaĊen sa neĉim što se prepoznaje kao evropski standard kada je u pitanju
ova problematika. Dakle, ima razliĉitih ekstezivnih definicija volonterskog rada, ali kada
je u pitanju problematika ova zloupotrebe volonterskog rada u cilju u suštini ukidanja
prava na plaćeni pripravniĉki rad, tu je ovaj dokumenat vrlo jasan. Sada Vi šta radite? U
ĉlanu 7 prolongirate maksimalno vrijeme sa 25 na 40 sati što znaĉi pet dana po osam
sati. U ĉlanu 11 brišete upravo ovu, da kaţem zabranu da se volonterski rad tretira kao
pripravniĉki rad, tu brišete otvarajući prostor da pripravnici u narednom perodu budu
volonteri, besplatno da rade pripravniĉki staţ i u ĉlanu 12a uvodite taj novi stav gdje
definišete da će se taj volonterski rad ubuduće moći tretirati kao osnov za polaganje
struĉnog ispita.
Dakle, potpuno je meni, a mislim i svakom razumnome nesumnjivo zbog ĉega se
rade ove izmjene i dopune ovog zakona. Upravo zbog toga Pokret za promjene će biti
protiv ovog zakona, protiv ovih izmjena, jer Vi u suštini šta radite. Vi na mala vrata
ukidate plaćeni pripravniĉki rad. Zašto? Zato što bi bilo normalno za nekog da kaţem fer
i pošteno u nekom politiĉkom smislu bi bilo da ako već to hoćete da uradite da idete na
izmjene i dopune Zakona o radu pa ga tamo ukidajte. Ali, izmjene i dopune Zakona o
radu podrazumijevaju socijalni dijalog itd. pa Vi ovako da kaţem na mala vrata uvodite,
ukidate plaćeni pripravniĉki rad. To Vam je isto, gospodine ministre kao što bi jednu od
temeljnih, da kaţem odrednica zapadne demokratije, a to da je Zakonom veoma
precizno ureĊeno i kontrolisano prisluškivanje graĊana, tj. mjere tajnog nadzora. Recimo

219
da izaĊete Vi, a to mene ne bi ĉudilo od Vaše Vlade, gospodine ministre da izaĊe sa
izmjenama i dopunama Zakona o radio amaterima gdje će se sa priĉom o tome da se
ţeli radio amaterima dati što veći prostor za stvaralaštvo omogućiti u stvari ilegalno
prisluškivanje. Ovo što Vi sada radite sa ovim zakonom o volonterskom radu kojim
suspendujete nešto što je temeljno pravo definisano u Zakonu o radu. To je isto kao da
uĊete u ovu zaista za svakog u demokratskom svijetu smiješnu rabotu, smiješan
poduhvat da tim Zakonom o radio amaterima u stvari omogućite jedan kanal
protivzakonito nekontrolisano prisluškivanje graĊana Crne Gore.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Idemo dalje, kolega Zoran Gospić sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Velizar
KaluĊerović. Izvolite.
ZORAN GOSPIĆ:
Poštovani graĊani, poštovana pomoćnice ministra, uvaţene kolege,
S obzirom da se radi o malim ali znaĉajnim izmjenama i dopunama Zakona o
volontarizmu koji je u primjeni od maja 2010. godine, ja ću iznijeti par kratkih napomena.
Već je reĉeno da se ove izmjene i dopune usvajaju na zahtjev studenskog parlamenta
Univerziteta Crne Gore u cilju konstituisanja zakonskog osnova za struĉno
osposobljavanje, a radi sticanja radnog iskustva na osnovu posebnog Ugovora o
volonterskom radu. Zbog posljedica ekonomske krize jasno je da je ograniĉena
mogućnost zapošljavanja mlaĊeg školskog kadra pa je neophodno da se posebnim
ugovorima o volonterskom radu omogući poslodavcima da daju šansu za struĉno
osposobljavanje većeg broja mladih.
Dakle, volonterski rad se moţe priznati kao radno iskustvo za polaganje struĉnog
ispita. Ocjenjujem da je ovo veoma bitno, jer će se sa polaganjem struĉnog, odnosno
drţavnog ispita steći kvalifikacija za nastavak radnog angaţmana u struci. Kada je
donesen osnovni Zakon o volotarizmu sjećam se da je bilo veoma konstruktivnih i
inspirativnih diskusija, jer je volonterizam i volonterski rad veoma zahtjevna tema za
disikusiju. Ne treba posebno naglašavati društveni znaĉaj volonterizma, jer je društvena
i ekonomska korista od volonterskog rada nesumnjiva. Voloteri su svuda prepoznati kao
znaĉajan resurs za sprovoĊenje reformi. U Evropsku Uniju recimo volontira više od 100
miliona ljudi, npr. u Poljskoj je to 18% stanovništva, dok je u Irskoj, Njemaĉkoj oko 33%.
Sama Evropska Unija volontarizmu posvećuje puno paţnje naroĉito postojeći omladinski
volontarizam kroz program evropski volonterski servis koji je dio programa mladih u
akciji, a u okviru kojima se mladima daje mogućnost ukljuĉivanja u društvene
promjene,mogućnost da mobilnost sticanja socijalnog i radnog iskustva, a posebno kao
oblik neformalnog uĉenja i cjeloţivotnog uĉenja. Interesantna je jedna od definicija
volonterskog rada koja glasi - Volonterski rad predstavlja svjesno poklanjanje rada i
energije za dobrobit drugih ljudi i zajednice, pojedinaca, društva i okruţenja.
Volonterizam je ĉesto zasnovan na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i
filantropije. Najĉešće se sprovodi u vjerskim, humanitarnim, socijalnim kao i nevladinim
organizacijama.
Tri su kljuĉne osobine volonterizma o kojima je govorio moj uvaţeni kolega
Vuletić, dakle dobrovoljnost obavlja se bez ikakve prisile, neplaćenost, ne radi se iz ţelje
za radom, nego besplatno i treće najvaţnije solidarnost. Radi se iz soosjećanja za
drugim i ţelje da se nekome pomogne. Ovim izmjenama i dopunama Zakona definisane
su aktivnosti koje se ne smatraju volonterskim radom što je precizno navedeno u

220
prevodu ĉlanova koji se mijenjaju i dopunjavaju, a veoma je bitno da se volonterskim
radom ne smatra obavljanje usluga i aktivnosti koje su uobiĉajne u porodiĉnim,
prijateljskim ili komšijskim odnosima poznate mode kao što je tradicionalno kod nas
prisutno.
Na samom kraju smatram da one drţave koje podrţavaju ideju volontarizma
imaju višestruku dobit kako ekonomsku kroz direktne uštede koje se ostvaruju od
volonterskog rada, tako i za zadovoljstvo stanovništva. Korisnika volontera sa druge
strane mijenjajući time svijest i stavove svojih graĊana prema graĊanskom angaţovanju
razvijajući meĊusobnu solidarnost i toleranciju, poboljšavajući time kvalitet ţivota u
zajednici i doprinoseći razvoju i stabilnosti samog društva. Ovih dana veliki broj
volontera pokazao je punu solidarnost, poţdrtvovanost, posvećenost i humanost i prilika
je da im sa ovog mjesta zahvalimo i izrazimo puno divljenje i poštovanje na njihovoj
spremnosti i hrabrosti. Nadam se da će i u narednom periodu ta poţrtvovanost i
solidarnost doći do punog izraţaja. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Kolega Velizar KaluĊerović sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Vasel Sinishtaj.
Izvolite, kolega KaluĊeroviću.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala Vam, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, gospodo iz Vlade,
S obzirom na toliko s razlogom izgovorenih lijepih rijeĉi kada je u pitanju
volonterizam, ĉini mi se da ima posebne potrebe da se uvaţenoj javnosti koja prati naš
rad dodatno razobliĉi ono što je oĉigledna namjera predlagaĉa zakona, a i onih koji ih
politiĉki podrţavaju i koji oĉigledno podići ruku da se donesu izmjene i dopune zakona o
volonterskom radu uprkost upozorenju Unije slobodnih sindikata Crne Gore koja
maltene vapi da se to ne uĉini. I ja imam potrebu da dodatno pomognem javnosti kolike
su moje mogućnosti da ove stvari razobliĉimo. Oĉigledno se predlogom izmjena i
dopuna ovog zakona nudi jedan specifiĉni surogat u odnosu na ono što jeste
volontarizam. Obraćam se Vama profesorice prava gospoĊo ili gospoĊice Simović i
pozivam Vas da pred licem javnosti kaţete, dakle volontarizam nije radni odnos. Je li
tako. Tu ćemo se saglasiti. Ono što je već moj uvaţeni prethodnik rekao ponoviću i ja za
volontarizam su kljuĉne tri stvari karakteristike. Prvo da se radi o dobrovoljnosti, drugo
da se radi o besplatnom angaţovanju, znaĉi neko dobrovoljno i besplatno radi i treće što
je posebno znaĉajno da radi u korist drugog, bilo da se radi o pojedincu ili u korist opšte
društvenog interesa. Dakle, nema prostora kada govorimo o volontarizmu o liĉnom
interesu.
Vi pišete u Predlogu zakona i potpuno je jasno sa kojim ciljem. Vi ono što u
suštini priznajete da jeste radni odnos pa makar se radilo o pripravniĉkom odnosu samo
zbog toga da bi izbjegli obavezu plaćanja onog što pripada pripravniku ţelite da
nazovete onim ĉime ga ne moţete nazvati, jer se u suštini ne radi o volonterskom radu,
jer bi inaĉe to bilo nešto sasvim drugo. To se otkriva, izmeĊu ostalog u normi novog
ĉlana koji predlaţete 12a a sadrţan je u tri, ĉetiri ĉlana koji sadrţi predlog izmjena i
dopuna ovog zakona koji kaţe u drugom stavu: "Volonterski rad obavljen u smislu stava
1 ovog ĉlana priznaje se, pazite kao radno iskustvo i kao uslov za polaganje struĉnog
ispita".

221
Dakle, Vi u zakonu kaţete da se radi o radnom iskustvu, a krstite ga prethodno
kao volonterski rad. Pri tom kaţete volonterski rad pa nećemo plaćati nikakvu naknadu
za to, ali ćemo na kraju dati neku potvrdu da je imao taj konkretni pojedinac radno
iskustvo koje će mu premostiti kao da je imao pripravniĉki staţ. Pa ne moţe i jedno i
drugo i treće, jednostavno ne moţe i ja mislim da je ruţno što se promjenama zakona
pokušava nadomjestiti nešto što, naţalost ponoviću, naţalost nije kao svoje jedno od
obećanja koje u svom inauguralnom govoru kao mandatar, aktuelni premijer Lukšić
rekao da će maltene riješiti pitanje svih visokoškolaca i da će obezbijediti da makar svi
završe pripravniĉki rad. Zamjenom pripravniĉkog, a oĉigledno se ima namjera da se to
uĉini ovim izmjenama zakona, izmeĊu ostalog dokaz za to je što ĉlanom 2 predloga
izmjena i dopuna Zakona briše taĉku 1 iz ĉlana 11, a onda da podsjetim, taĉku 2, dakle
volonterskim radom u smislu ovog zakona ne smatra se i taĉka 2 je odluka pripravnika
za period trajanja pripravniĉkog staţa. Vi to sada brišete, da bi omogućili da se kao kroz
volonterski rad moţe obaviti pripravniĉki staţ. Pri tom je ostalo ubijeĊen sam, u potpunoj
kontradikciji ĉlan 12a koji nudite u ĉlanu 3 predloga izmjena i dopuna koji u prvom stavu
glasi: "Ugovoro o volonterskom radu moţe da se zakljuĉi i sa licem koje ţeli da se
struĉno osposobi i stekne posebna znanja i vještine za rad u svojoj struci". Dakle, kosi
se sa onim što je inaĉe karakteristika volonterizma jer ovdje se govori ipak o nekom
liĉnom interesu, ali ostaje norma iz ĉlana 11 vaţećeg Zakona taĉka 1 koja kaţe da
volonterskim radom se ne smatra: 1) struĉno osposobljavanje bez zasnivanja radnog
odnosa u skladu sa posebnim Zakonom. I, ako dozvolite ili ću ostaviti u polemici, imali
smo proceduralno inaĉe reagovanje, hvala vam na paţnji.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Idemo dalje. Kolega Vasel Sinishtaj sada ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega
Zoran Jelić. Izvolite.
VASEL SINISHTAJ:
Poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani graĊani,
Ovo je trenutak da mi ispred Kluba albanskih poslanika kaţemo naše viĊenje oko
predloţenih izmjena Zakona o volonterizmu, da kaţemo manjih izmjena a više
materijala teško da ćemo dobiti u svom domu. Vjerovatno za nas nekako i nastojanje da
se kroz ovaj materijal koji ste dostavili teţnja da se i iskupimo. Ono što ću reći da je
Ustav Crne Gore ili drţave Crne Gore je Ustav socijalne pravde. Tako je definisan i
Zakon jednakosti pred zakonom. MeĊutim, ono što je nejasno za nas i što će ostaviti
dileme, jeste koji će kriterijumi biti validni da se utvrdi ko će ići na volontiranje, a ko će
biti pripravnik u drţavnim organima, organima lokalne uprave, javnim ustanovama,
javnim preduzećima itd. i da je ovaj predlog u nekoj srećnoj, pravnoj drţavi stigao,
vjerovatno bi se mislio i dao bih glas podršci. MeĊutim, ako znamo da imao Ustav, a u
Ustavu ĉlanu 62 govori o pravu na rad i ĉlan 64 koji kaţe: "Prava zaposlenih i
nezaposlenih imaju pravo na odgovarajuću zaradu", a htjeli mi to priznati ili ne
volontiranje ako ne kako stoji u obrazloţenju zakona i u mišljenjima Odbora da se moţe
priznati kao radni staţ ili staţ koji će se kasnije utvrditi kao pravo za polaganje drţavnog
ispita, nego se priznaje kao staţ, ako je teţnja da se to uradi, onda je i ovo vrsta rada.
Volonterizam u svijetu je nešto sasvim durgo. Apsaolutno se slaţem da iz univerzalne
deklaracije o volonterizmu to ne proizilazi. Ne proizilazi ni iz mišljenja Evropsko
ekonomskog socijalnog komiteta o voloterskim aktivnostima njihova uloga itd., jer ovamo
proizilazi obaveza da se ipak troškovi prilikom obavljanja volonterskog rada moraju

222
nadoknaditi. Ono što sam oĉekivao, a ĉini mi se jedan kolega iz vaših klupa, kada
kaţem vaših iz DPS-a reĉe da Evorpska Unija će prenijeti znatni dio novca radi
voloterizma, onda je pitanje ili mi se nameće logika da li će taj novac koristiti drţava ili će
se taj novac dati, ipak i ovim volonterima. Ako ne ništa drugo, onda radi toplog obroka i
prevoza. Ono što je topli obrok ubuduće ide uz platu, ja to znam u Zakonu o radu, ali
ono što je osnovno barem obezbijediti elementarne uslove da ti ljudi mogu doći. E, sada
govorim sa aspekta Ustava i sa aspekta prava manjina. Imamo ĉlan 79 stav 1 taĉka 10
srazmjena zasutpljenosti pripadnika manjina. Imamo Zakon o manjinskim pravima i
slobodama o tome sto govori. Imamo Zakon o drţavnim sluţbenicima i namještenicama
ĉlan 45 koji govori o obavezi da svaki starješina drţavnog organa vodi raĉuna pri
zapošljavanju pripravnika da bude srazmjerno i u dijelu manjina. Imamo Zakon o zabrani
diskriminacije, imamo Uredbu Vlade i imamo Program Vlade o zapošljavanju
pripravnika. Ako sve ovo ne poštujemo, a hoćemo da uvedemo ovo kroz ovaj zakon, ĉini
mi se da nije u redu. E, sada ću vam pokazati ili reći o podacima. Od ukupno 2.022
sluţbenika i namještenika koji rade u 16 ministarstava, samo je 38 pripadnika albanske
nacionalne manjine ili procentualno 0,02. Treba reći da nema ni jednog Albanca da radi
u Ministarstvu finansija, kulture, pravde, saobraćaja i pomorstva, ureĊenja prostora i
ţivotne sredine i Ministarstvu zdravlja. U svim ostalim organima agencije, zavodi,
uprave, sekretarijati i ostalo od ukupno 7.926 zaposlenih Albanaca ima samo 101, samo
kao Zastava 101 kragujevaĉke proizvodnje ili 0,01%. E, sada ako hoćete ono što nam je
gospodin Drobnjak prije 10 -15 dana u ovom domu kada smo radili program Evropski
parlament, ono što je glavni pregovaraĉ Hrvatske rekao oko uĉlanjenja Hrvatske u
Evropsku Uniju, a do toga ćemo i mi doći, poštovati poglavlje XXIII i XXIV. U ovom dijelu
moraćemo više raditi da budu zastupljeni i pripadnici manjina. Da li volonterizmom ili ne,
nego dajmo da ti ljudi imaju plaćanja kao što su drugi, da ne bude ovo naĉin ili
mogućnost da se zloupotrijebi pripravniĉki staţ bez ikakvih kriterijuma za nekoga, a da s
druge strane pripadnici manjina ili albanske manjine i dalje samo kroz mogućnost
volonterizma, mada i kroz to iskazujemo rezervu, jer pitanje u onim sredinama gdje
moţemo, konkretno govorim za Ulcinj, inaĉe ne govorim i za gradsku opštinu Tuzi, jer
gradske opštine nijesu jedinice lokalne samouprave nego zavisi od volje Glavnog grada.
Ovo su problemi o kojima mi osjećamo potrebu da moramo progovoriti, a od volje, znaĉi
do sada nije pokazana neka volja da se to uradi.
Na moje poslaniĉko pitanje upućeno ministru pravde koliko je zaposlenih pripravnika
pripadnika albanske manjine od 2006. godine, znaĉi od dana kada je proglašena
samostalna drţava, a mislim da imamo udijela u to, dobio sam odgovor da u toku 2011.
godine do datuma kada mi je dat odgovor zvaniĉno je poĉeo jedan pripravnik Albanac.
To je slika stanja, a ogledalo demokratije u jednoj drţavi jeste odnos prema manjini.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Imamo proceduralnu intervenciju koleginice Jonice. Izvolite.
SNEŢANA JONICA:
Gospodine potpredsjedniĉe, obraćam vam se proceduralno iz razloga što mi je
neophodno da vi, informacijama kojima eventualno raspolaţete ili koje moţete
obezbijediti u okviru vašeg kluba poslanika, pomognete nama da organizujemo rad
Kluba poslanika SNP-a. Imajući u vidu da su vaše kolege sa sjevera iz Kluba poslanika
DPS-a upravo stigli, zaista im ţelim dobrodošlicu, mi smo imali niz poziva naših kolega
poslanika koji ţive na sjeveru Crne Gore koji su od jutros pokušavali da obezbijede
informaciju da je makar na sat dva prohodan put kojim bi mogli da doĊu da uĉestvuju u

223
radu sjednice za koju su se pripremali. Kao što ja imam pred sobom izvještaj Auto Moto
Saveza od jutros, u kojem se kaţe da je saobraćaj u prekidu na putu Podgorica-Kolašin-
Mojkovac, imam i izvještaj Operativnog štaba da se put Podgorica-Kolašin neće danas
otvarati. Bila bi nam korisna informacija, ukoliko kolege mogu da podijele, kojim su
putem došli i kojim prevoznim sredstvima kako bismo i mi organizovali naše poslanike
da na isti naĉin doĊu i prisustvuju sjutra po jako vaţnim taĉkama dnevnog reda.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Prvo, što se tiĉe glasanja, sjutra vjerovatno neće biti glasanja, tako da moţemo
tog dijela biti relaksirani. Drugo, što se tiĉe vašeg pitanja na koji naĉin su došli poslanici
DPS-a ili bilo koga drugog kluba, vi znate da to nije u nadleţnosti ni predsjedavajućeg,
ni predsjednika, ni potpredsjednika Parlamenta, ali vjerujem da ćemo u komunikaciji koju
imamo dobiti informaciju od naših kolega na koji naĉin su došli. Ono što vam mogu
obećati jeste da će rukovodstvo Skupštine uraditi sve da poslanici svakog drugog
poslaniĉkog kluba koji su sa sjevera na naĉin koji moţe da se obezbijedi prisustvo i
sjutra i preksjutra jer ćemo i u petak raditi o onim taĉkama koje budemo razmatrali u ta
dva dana. Ne bih sada otvarao raspravu o tome. Ako pitate mene, vjerujte da nijesam u
toku svega toga, niti ja niti rukovodstvo Skupštine, ali saznaćemo u komunikaciji koju
imamo redovno na koji naĉin i dobićemo informaciju.
Da li šef Kluba DPS-a ţeli rijeĉ? Ţeli.
Izvolite, kolega Simoviću, imate rijeĉ.
MILUTIN SIMOVIĆ:
Hvala, potpredsjedniĉe.
Ţelio bih, s obzirom na interesovanje koje je pokazala koleginica Jonica i ostali
poslanici, zašto da ne ĉujemo izvorno, za mene je bila novina kada sam vidio svoje
kolege ovdje, obradovao se kao što bih se obradovao i gospodinu Ţivkoviću i ostalima
sa sjevera da sam ih danas vidio, da ĉujemo prosto utiske od njih sa toga puta od ranih
jutarnjih sati od Berana, Plava do Podgorice. Bio sam u komunikaciji u osam sati da su
se vratili iz Kolašina.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ.
Nije to nikakav problem, ali imam sljedeći stav oko svega toga. Nemojte da
otvaramo plenum oko tog pitanja sada kako i na koji naĉin se došlo. Ako treba ujutru,
neka zasijeda Administrativni odbor, neka zauzme stav i da imamo, prije nego što
poĉnemo sa radom oko ostalih taĉaka, izvještaj Administrativnog odbora kako i na koji
naĉin su kolege došle i da li ima naĉina da kolege iz drugih poslaniĉkih klubova doĊu.
Vjerujte, što se tiĉe i rukovodstva Skupštine, a siguran sam i iz DPS-a, nema razloga da
neko doĊe, a neko ne doĊe. Dobro je da ova Skupština radi u kompletnom sastavu i da
na taj naĉin tretiramo ova veoma vaţna pitanja. Slaţete li se da na plenumu ne
otvaramo sada tu raspravu, osim ovih informacija koje smo dobili, da zaduţimo
Administrativni odbor da prije sjutrašnjeg poĉetka rada napravi izvještaj prema
poslanicima oko svega ovoga i da na taj naĉin preko nadleţnog organa ove Skupštine i
komisije dobijemo informaciju u cjelosti?
Koleginice Jonica, moţemo li na taj naĉin? U redu, ukoliko smatrate da moţemo
završiti na taj naĉin. Vidim da je kolega Šabović, vjerovatno u dogovoru sa ostalim
kolegama koje su došli, traţio rijeĉ. Izvolite.
HUSNIJA ŠABOVIĆ:

224
Hvala, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovane kolege poslanici, svih ovih proteklih dana vaše brige prema sjeveru i
mi poslanici sa sjevera smo se ruţno osjećali da gledamo svoje kolege ovdje preko
sredstava javnog informisanja televizije, da zasijedate i rješavate problematiku. Vjerujte
da smo osjećali da je ovo naše radno mjesto i ovo je mjesto gdje su naše obaveze. Ja
sam liĉno jutros krenuo u 5:30 h iz Plava, u namjeri da sa kolegama poslanicima iz
Roţaja i Berana zajedniĉki sa dva auta proĊemo kuda smo uvijek, preko Kolašina,
Platija i Podgorice i došli smo veoma teško do Kolašina. U Kolašinu smo ĉekali negdje
do 13:00 h, bili non stop u komunikaciji sa direktorom Crna Gora puta. Imali smo
uvjeravanja da će veoma brzo da se otvori i da je glavni problem od manastira Moraĉa
prema Platijama. Onog trenutka kada smo dobili informaciju da nije sigurno otvaranje,
da je grubo probijeno, a da za prolaz jedne trake nije izvjesno, mi smo se vratili prema
sjeveru, došli do Berana. Tamo smo saznali preko naših kolega da je helikopterska
jedinica ĉitav dan vodila bolesna lica iz bolnice u Beranama prema Kliniĉkom centru, a
da je u istom pravcu donosila hranu i ljekove prema sjeveru. U toj komunikaciji da se
helikopter vraća prazan, mi i još dva putnika, znaĉi graĊanina koja su putovala iz
Amerike do Berana na pravcu, neki je bio Moraĉanin, oni su ĉak sa nama bili. To su
naše putešestvije od jutros od 5:30 h. Oĉekivali smo i vjerovali da to nije bio nikakav
luksuz, da to nije bio nikakav standard, samo naša ţelja da budemo sa našim kolegama,
ĉak moţda nijesmo ni spremni da diskutujemo, ali da budemo sa vama ovdje. To je
prava istina o našem današnjem putu. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem, kolega Šaboviću. Nema potrebe, je li tako koleginice Jonica? Traţili
smo informaciju i dobili smo informaciju u cjelosti. Zahvaljujem na informaciji koju
imamo. Sada imamo sve elemente koje smo traţili oko ovog dolaska jedne grupe
poslanika sa sjevera, oko naĉina njihovog dolaska na sjednicu. Zahvaljujem i na pitanju i
na interesovanju. Zahvaljujem i na informaciji.
Sada ima rijeĉ kolega Jelić, a nakon njega kolega Emilo Labudović. Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre
Numanoviću, gospoĊice Simović,
Volontiranje je neprofitna i neplaćena aktivnost kojom pojedinci samostalno ili u
okviru neke grupe ili organizacije doprinose dobrobiti svoje zajednice ili cijelog društva.
Iz ove definicije lako je prepoznati da je volontiranje zasnovano na idejama uzajamne
pomoći. Najĉešće se sprovodi u vjerskim humanitarnim, socijalnim, kao i nevladinim
organizacijama, a javlja se u raznim oblicima od tradicionalnih obiĉaja, uzajamne
samopomoći do organizovanog djelovanja zajednice u kriznim periodima. Ovih dana je
svakako bilo kriznih perioda u Crnoj Gori, ali nijesam primijetio da mnoge nevladine
organizacije koje su ovako najagresivnije u našem javnom ţivotu, da su organizovale
neki volonterski rad da pomognu u kriznim podruĉjima ili u kriznim periodima. Ovdje bih
svakako istakao, kao što je moj kolega Gospić, da su mnoge organizacije to uradile, a
posebno bih htio da se zahvalim jednoj urbanoj grupi, to su Varvari, koji su na jedan
kvalitetan i organizovan naĉin ţeljeli da pomognu našim sugraĊanima ovdje u Podgorici.
Volontiranje ukljuĉuje u sebi volontere i volonterski rad. Volonterski rad je rad koji
se obavlja uglavnom u organizovanom obliku kao što su volonterska udruţenja i grupe i
njene karakteristike su dobrovoljnost, neplaćenost i solidarnost. Volonteri danas igraju
vaţnu ulogu u dobrobiti i napretku kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u

225
razvoju i unutar nacionalnih ili drugih programa za humanitarnu pomoć, tehniĉku
saradnju i promociju ljudskih prava, mira i demokratije. Na taj naĉin oni svoj rad
dobrovoljno poklanjaju blagostanju zajednice i društva u kojem egzistiraju i osnova su
mnogih nevladinih organizacija i profesionalnih udruţenja. Moje kolege su priĉale kakva
je društveno-ekonomska korist volonterskog rada u zemljama Evropske unije. Pomenuta
je Poljska, Irska i Njemaĉka gdje više od 33% volonterskog rada ili volontera volontira.
Ĉak u Velikoj Britaniji 38% stanovništva volontira, gdje je godišnja vrijednost drţavnih
prihoda u brutodruštvenom proizvodu kreće se do 7,9%.
Širok dijapazon motiva zbog kojih se neko odluĉuje na volonterski rad zahtijeva
sistematiĉan i struĉno voĊen proces kako bi usluge volontera bile najcjelishodnije sa
stanovišta interesa korisnika i samog volontera. Zbog toga se volonterizmu kao ideji i
volonterskom radu kao obliku participacije graĊana u procesima razvoja zajednice
posvećuje sve više paţnje na globalnom nivou, naroĉito se podstiĉe omladinski
volonterizam kao naĉin ukljuĉivanja mladih u društvene promjene, mogućnost za
mobilnost, sticanje socijalnog i radnog iskustva i posebno kao oblik svojevrsnog,
neformalnog i cjeloţivotnog obrazovanja. Volonterskom radu se posvećuje posebna
paţnja u Crnoj Gori, zbog ĉega je ovo pitanje 2010. godine po prvi put registrovano u
okviru posebnog zakona. Znaĉaj volonterskog rada u aktuelnom trenutku je veći iz
razloga što se putem ovog oblika stvaraju pretpostavke da u bliskoj budućnosti trţište
radne snage dobije znaĉajne impulse kroz mogućnost angaţovanja izvršilaca koji su
volonterskim radom stekli znanje i iskustvo u pojedinim strukama. Znaĉaj pojedinih
predloţenih rješenja u Zakonu o volonterskom radu je potrebno naglasiti u uslovima
recesije, s obzirom da je volonterski rad naĉin da se jedan broj nezaposlenih lica kroz
steĉeno iskustvo i struĉno usavršavanje koje će im biti obezbijeĊeno putem volonterskog
rada, bude konkurentno na trţištu rada.
Zbog toga, vjerujem da će predloţenim izmjenama Zakona o volonterskom radu
doprinijeti stimulisanju mladih ljudi, ali i drugih koji na ovaj naĉin mogu doprinijeti
ukupnom razvoju društva. Potrebu za predloţenim izmjenama Zakona o volonterskom
radu potvrĊuju i zahtjevi studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore u pravcu
stvaranja uslova da im se kroz volonterski rad obezbijedi sticanje neophodnog iskustva
za polaganje struĉnog ispita. Zbog toga, oĉekujem da će Parlament Crne Gore
prepoznati realnost ovih njihovih zahtjeva i usvojiti predloţene izmjene i dopune Zakona
o volonterskom radu. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Emilo Labudović sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Zoran Vukĉević i
onda kolega Genci Nimanbegu. Na taj naĉin završavamo raspravu povodom ove taĉke.
Izvolite, kolega Labudoviću.
EMILO LABUDOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Koleginice i kolege, gospodine ministre,
Osnovni problem ovih izmjena i dopuna Zakona o volonterizmu jeste ĉinjenica da
su dirnule i dezavuisale samu suštinu volonterizma kao društvene pojave. Evropske
institucije u svojim dokumentima stalno naglašavaju da volontiranje ne moţe i ne smije
da bude supstitut plaćenom radnog angaţmanu i da srţ volontiranja nije besplatan rad
već uĉešće graĊanina u razvoju zajednice. To ove izmjene i dopune koje ste predloţili
izvrću potpuno naopaĉke.

226
Suština volonterizma jeste dobrovoljnost. Šta dobrovoljnost podrazumijeva? Da
onaj koji uĉestvuje, onaj koji je volonter bira polje u kojem će da se angaţuje kao
volonter, bira vrijeme kad i bira intenzitet koliko će da se angaţuje. DovoĊenje i
izjednaĉavanje tog i takvog principa dobrovoljnosti sa mogućnošću da se na taj naĉin
stekne nešto što se zove radno iskustvo je potpuno nespojivo sa ovim prvim. Da vam
pojasnim. Zamislite nekoga ko na odreĊenom poslu koji ĉak ne mora ima ni dodirne
veze sa njegovom budućom profesionalnom vokacijom, provodi izvjesno vrijeme, vi
njega u sticanju prava na polaganje struĉnog ispita izjednaĉavate sa onim koji kao
plaćeni pripravnik na tom poslu, znaĉi na poslu koji je njegova buduća profesionalna
orjentacija provodi punih osam sati. Ili, da budem još plastiĉniji, znate li šta to znaĉi u
praksi? Da onaj poslodavac ili onaj ko nudi posao za volontera i za volontiranje, znate li
koliko će da bude njega briga i koliko će da mu bude interes ako to ne mora da plati, u
kojoj će se mjeri volonter osposobljavati za ono za šta se opredijelio. U 99% sluĉajeva,
gospodine Numanoviću, to će podrazumijevati one potvrde koje su se ranije davale
uĉenicima koji su imali obaveznu srednjoškolsku praksu, gdje najveći broj njih nije ni
pomaljao u tu organizaciju, a na kraju su svi uredno dobijali potvrdu da su je obavili.
Vi ste ovdje pobrkali, ili neko ko je ovo predloţio, namjerno napravio
izjednaĉavanje izmeĊu volonterizma i voluntarizma. To me strašno podsjeća na jednu
situaciju kojoj sam bio svjedok negdje 1981. godine, kada sam se prvi put prijavio na
Zavod za zapošljavanje, kada je Opštinski komitet naredio da se svima koji se nalaze na
Birou za zapošljavanje u Ivangradu, a imaju visoku i višu struĉnu spremu omogući
obavljanje pripravniĉkog staţa. Na sreću ili na ţalost, ĉak ni u toj varijanti nijesam
mogao da upadnem u tu kombinaciju, ali iskustva mojih prijatelja i kolega, znam kako je
to izgledalo. Imali ste situaciju da u fabrici celuloze koja je bila najmoćniji i prostorno
takav kolektiv u Beranama, u sali društvenog restorana njih 60, pri ĉemu je bilo pravnika,
ekonomista, inţenjera, novinara, politikologa, profesora geografije, profesora istorije,
biologije i ne znam koga sve ne, njih 60 ili igra karte, ĉita novine i zeza se jedno sedam
osam sati, ĉešće nijesu morali ni da dolaze. Da stvar bude najgora, svi su oni dobili
potvrdu da su obavili pripravniĉki staţ i da su osposobljeni za posao koji je bio njihova
profesionalna orijentacija.
Ili, da budem još plastiĉniji, hoćete da izjednaĉite, recimo, vojnika koji je prošao
apsolutno sve što podrazumijeva vojna obuka, sa onim koji je vojni rok sluţio kao civil u
nekoj osnovnoj školi. Ne moţe to, gospodine ministre, pa ĉak i pod izgovorom koji vi
nama podastirate kao najvaţniji motiv za donošenje ovog zakona. Prihvatio bih brigu
drţave i brigu vaše vlasti o omogućavanju ljudima koji još nijesu zasnovali radni odnos
da makar taj pripravniĉki staţ obave i na ovaj naĉin. Molim vas, uradite to kroz leks
specijalis, uradite to kroz neku uredbu Vlade, ostavite zakon, ostavite volontere na miru i
nemojte ... (Prekid) To se ne radi ni u jednoj drţavi svijeta. Volonteri su nešto sasvim
drugo, pripravniĉki staţ je nešto sasvim drugo, moţe biti obavljen na koji god hoćete
naĉin, ali na ovaj naĉin, u svakom sluĉaju, ne moţe bez štete po sam pojam volontera i
volonterizma i po veliku štetu koju će Crna Gora imati u prikljuĉivanju zajednici evropskih
drţava koje su ovo pitanje regulisale na potpuno drugaĉiji i kvalitetniji naĉin.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Kolega Zoran Vukĉević sada ima rijeĉ, a onda kolega Genci Nimanbegu. Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:

227
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Numanoviću, pomoćniĉe ministra Simoviću,
Kada govorimo o volonterizmu, ĉini mi se da su izuzetno vaţne tri stvari,
shvatanje volonterizma u najširem smislu i to, prije svega, da se volonterski rad moţe
definisati kao dobrovoljan i besplatan rad u korist drugih i za opšte dobro. U uţem
smislu, mislim u kontekstu u kojem je predloţilo Ministarstvo, odnosno Vlada ove
izmjene i dopune ovog zakona koji je usmjeren ka tome da se obezbijedi odreĊenom
broju naših sugraĊana, prije svega mladoj populaciji da steknu jedan od bitnih uslova, a
to je radno iskustvo kako bi riješili jedan od najvaţnijih svojih problema, a to su
egzistencijalna pitanja.
Treća vaţna stvar je okolnostima u kojima se donosi jer ovakvo rješenje a to je da pod
uticajem ukupne ekonomske i finansijske krize dosta teško dolazi do posla i mislim da
na ovaj naĉin moramo naći mogućnost da odreĊenom broju ljudi kroz korišćenje ovog
zakonskog rješenja omogućimo što brţe zapošljavanje.
MeĊutim, isto tako moramo voditi raĉuna ne samo u tom kontekstu kada je u
pitanju autorizam, ali moramo voditi raĉuna i u našem je smislu pogotovo su potrebe
izraţene naţalost ovih dana sa kojima se Crna Gora suoĉava i mislim da je izuzetno
vaţno shvatiti da volonterski rad jeste autoristiĉkog i humanog karaktera, ali da je ono
prije svega zasnovano na tome da i oni koji daju da i oni primaju i upravo ovim rješenjem
se omogućava da ljudi koji su spremni da daju da dosta stvari i dobijaju. U konkretnom
sluĉaju mladi ljudi koji će iskoristiti ovaj instrument da doĊu do radnog iskustva prije
svega će dobiti ili će imati šansu da dobiju znanje, vještinu i iskustvo koje zaista mogu
da primijene kasnije u svojoj profesiji.
TakoĊe, volonterizmom tokom angaţmana mogu savladati neke nove
instrumente i neke nove mehanizme koji su im potrebni prije svega recimo sticanje nekih
vještina koje se odnose na upoznavanje nekih stranih jezika ,zanata, upoznavanje neke
druge kulture, savlaĊivanje nekih novih mehanizama u oblasti komunikacije, ĉime bi
omogućili da na taj naĉin napreduju liĉno i da steknu dodatna znanja koja su im
potrebna za rješavanje prije svega egzistencijalnih pitanja tj. zapošljenje. Moramo
shvatiti jednu veoma vaţnu misiju volonterskog rada ovdje se govore neki podaci samo
da podsjetim na nivou Evropske unije, volonterski rad uĉestvuje u prosjeku 5% bruto
društvenog proizvoda. Ĉuli smo da u Velikoj Britaniji negdje stiţe do 7,9 to je zaista
veliki pokazatelj koji govore o tome da je to jedan od vaţnih instrumenata koji se stvara
svoja drţava. Ne tako davno i ova drţava je stvarana prije svega dobrovoljnim radom i
da podsjetim da su mnoge infrastrukture i koje danas mi koristimo, upravo zahvaljujući
dobrovoljnom radu napravljene i danas postoje. Mislim da je tako jedan vaţan
instrument u svakoj epohi, u svakoj generaciji bitan tako da smatram i da mi prije svega
moramo biti okrenuti ka mladim ljudima i omogućiti im da shvate da je izuzetno bitno i sa
tim instrumentom doprinijeti, kad je u pitanju svoja drţava.
Tako da u tom kontekstu treba prije svega shvatiti ova rješenja koja su ponuĊena
i prije svega voditi raĉuna o tome da mladi ljudi iskoriste ovaj instrument prije svega sa
svojim interesima pronaći mogućnost da odreĊenoj drţavnoj instituciji se obezbijedi to
radni iskustvo godinu dana koje će oni kasnije koristiti da dobiju još neke dodatne
vještine, a samim tim poboljšaju svoje kapacitete u struĉnom smislu i na taj naĉin lakše
doĊu do zaposlenja. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Hvala Vama, kolega Vukĉeviću.

228
Kolega Nimanbegu ima rijeĉ. Izvolite.
GENCI NIMANBEGU:
Hvala, potpredsjedniĉe Šturanoviću.
Poštovani ministre, poštovane koleginice poslanice i kolege poslanici, poštovani
graĊani Crne Gore,
Kao što reĉe prethodni kolega iz mog Kluba, a ja ću ponoviti, manje ĉlanova a
više govornika ne pamtim u Parlamentu Crne Gore. Ĉetiri ĉlana zakona od kojih ĉetvrti
kaţe kad se primjenjuje, a svi iz svojih pozicija govore o neĉemu, a mislim da je potpuno
u principu osim djela ĉlanova, djelova poslanika iz opozicije da su ovi iz vlasti promašili
temu. Vi ovaj Zakon morate braniti svim snagama, ali zakon je pogrešan.
Poštovane kolege, pogrešan je iz jednog razloga. Ovaj zakon mijenja suštinu
Zakona o volanterizmu, koji smo prije godinu i po dana ovdje donijeli. Mi smo donijeli
Zakon o volanterizmu i u ovom Zakonu stoji sljedeće: da je volonterski rad dobrovoljno i
besplatno ulaganje vremena znanja i vještina kojim se obavljaju usluge ili aktivnosti u
korist drugog lica ili za opštu dobrobit društva. I što se onda dešava? Dešavaju se
studentski protesti, gdje se pokazuje, izlazi na površinu, da drţava Crna Gora ima
nedovoljno kapaciteta za otvaranje konkursa ispunjavanje osnovne potrebe
visokoškolaca, to je odreĊivanje pripravniĉkog staţa. I time se dolazi do toga da Vlada
predlaţe da se mijenja ovaj Zakon koji smo ranije usvojili i da se volonterski rad definiše
tako da on omogućava struĉno osposobljavanje u toku godinu dana da bi ti pripravnici
mogli polagati staţ, da bi struĉni ispit mogli polagati. To je potpuno pogrešan pristup to
je dovoĊenje graĊana u nejednak poloţaj, ovim Zakonom kako je raĊeno ja vam mogu
reći da imamo primjera da u Crnoj Gori pripravnici po pet - šest godina ĉekaju na
odreĊivanje staţa, a svi moramo biti svjesni i zahvaljujem na nevladinim organizacijama
koje su nam dale ta dokumenta, da je od 2010.godine, zbog toga što su propisi u ovom
zakonu pripremljeni tek 16.jula 2011.godine, statistiĉki su evidentirana samo dva
volontera u Crnoj Gori.
Ovo je Izvještaj koji ja imam u ruci od ADP-a Zid iz januara 2012.godine.
Znaĉi,mi ćemo ovim izmjenama koje ja neću podrţati pokušaće se stvoriti
mogućnost da studenti svršeni ne dobrovoljno nego prisilno na pet - šest godina ĉekaju
na odraĊivanje pripravniĉkog staţa, kao volontiraju institucijama, da bi im se to
omogućilo za polaganje struĉnog ispita i to je potpuno pogrešan pristup. Mi smo imali
ovdje kolegu, gospodina Jelića koji kad smo govorili i o Budţetu, govorio o malom
budţetu za pripravniĉki staţ u Crnoj Gori. Mislim da se na tome trebalo u tom principu
raditi, duplirati ako treba taj budţet. Ovo nije demagoška priĉa, ovo je priĉa da bi ti
svršeni studenti imali pravu priliku da odrade pripravniĉki staţ, naĉin na koji je predloţen
nije dugoroĉno rješenje i potpuno deafirmiše ono što smo radili, kad smo usvajali Zakon
o volonterskom radu potpuno obesmišljava to da je ona besplatna da je društveno
korisna jer ovdje se ne radi više o društvenoj koristi, nego jedno lice koje će zaposliti u
nekom organu da bi steklo uslov za odraĊivanje ili polaganje tog struĉnog ispita.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Poštovane kolege, zaljuĉujem raspravu povodom ove taĉke dnevnog reda.
Pitam predstavnika predlagaĉa ţeli li da iskoristi pravo na završnu rijeĉ. Ţeli.
Rijeĉ ima ministar Numanović. Izvolite.

SUAD NUMANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe, i zahvaljujem zaista svim govornicima, jer u
diskusijama svih onih koji su se javili za diskusiju sam prepoznao ţelju zajedniĉku da
pomognemo mladim ljudima koji se nalaze na Zavodu za zapošljavanje i naĉin kako to
brţe i efikasnije da uradimo. Je li to ovaj program koji ide preko Zavoda za
zapošljavanje, ali ne samo taj program, je li to dopuna toga shodno ovim izmjenama i
dopunama Zakona o volonterskom radu, ili je neki treći model, ali svakako provejava
zajedniĉka ţelja da tim ljudima pomognemo.
I prošli put kad smo u maju 2010.godine i sad kad govorimo o ovim izmjenama
raspravljali ĉesto smo od pojedinaca miješali termin Zakona o volonterizmu i Zakona o
volonterskom radu.
Uz moje izvinjenje i danas nekako pokušali smo isto tako da istrgnemo ono što
smo smatrali da bi trebali da kritikujemo, a ne sagledavajući cjelinu onoga. Znaĉi, ovdje
krovni zakon kad govorimo o radnim odnosima jeste Zakon o radu. A mnogo toga ovdje
nedoumica koje ste i sami postavili se odgovara kroz Zakon o radu, a mi smo Zakon o
radu odnosno Vi ovdje u Parlamentu ste skoro usvojili. Zakon o volonterizmu je dopuna
ovoga i ne moţemo jedno bez drugoga nikako istrgnuti i ne povezati jedno sa drugim.
Ovdje je bilo priĉe o politiĉkoj koristi, o diskriminaciji sa ovim što mi ţelimo da uredimo o
kriterijumima po kome će se neko smatrati, odnosno po kojem kriterijumu će biti
volonter, odnosno onaj ko treba da se primi kao pripravnik. Politiĉka korist ja sam ovdje
ponovio dva puta i treći put ponavljam. Svako moţe ko je ovdje napomenut moţe da
primi volontera. Dakle, ne samo organi drţavne uprave, nego i domaća i meĊunarodna
nevladina organizacija registrovana u Crnoj Gori, kao i druga domaća i strana pravna
lica ĉiji osnov nije sticanje ili raspodjela dobiti. Svako od nas ima mogućnost da zaposli
volontera, pa neka od toga ima politiĉku korist. Naţalost, tu teško moţemo da
odgovorimo kad trebamo nešto konkretno da uradimo.
Kad govorimo o diskriminaciji odnosno o kriterijumima, kriterijumi su jasni. Vi
znate je Vlada shodno programu zapošljavanja pripravnika u toku 2011.godine,
zaposlila 1.357 pripravnika u toku prošle godine. Imala je jasne kriterijume za
zapošljavanje pripravnika. Nijesu tamo bili ni tatini ni mamini sinovi, nego jasni
kriterijumi. Duţina boravka, dakle duţina ĉekanja na Birou, prosjeĉna ocjena na
studijama, uz prednost onoga ko je iz porodice korisnik MOP-a, rai populacije i invalidne
osobe i to su jasni kriterijumi ko moţe da se primi kao pripravnik. Ako su tamo tatini i
mamini sinovi onda po tim kriterijumima neka bude ali i svi ostali koji nijesu tatini i
mamini sinovi imaju jasne kriterijume i tako se zapošljavaju. Ko moţe da bude volonter?
Volonter samo moţe da bude onaj ko je na dobrovoljnoj osnovi. Ne nikakva prisila, nego
poslodavac sklapa ugovor o volonterskom radu na dobrovoljnoj osnovi. Dakle, sa
svakim pojedincem na bazi dobrovoljnosti. Da li ima zaštitu bilo je pitanja ima zaštitu.
Ako proĉitamo Zakon o volonterskom radu jasno se kaţe, koja je to zaštita i zaštita na
radu i osiguranje socijalno. Kao isto nadoknada za taj volonterski rad koji ima. Taĉno
Zakon o volonterskom radu precizira, taĉno je da nema zaradu, nema zaradu, ali svu
ostalu zaštitu ima, kao i onaj ko obavlja pripravniĉki staţ. Ako, kaţem proĉitamo cjeloviti
Zakon o zaštiti o volonterskom radu.
Ovdje je bilo priĉe, da li je Unija slobodnih sindikata imala zahtjeve. Imala je mi
smo to proĉitali. Ali Unija kaţe da se ukida pripravniĉki staţ što uopšte nema nikakve
veze, sa ukidanjem pripravniĉkog staţa niti sa onom bojaznošću, da li će sad poslodavci
da iskoriste ovu mogućnost pa da prime sve one koje su trebali da prime na odreĊeno,
na neodreĊeno. Ovdje se kaţe da oni ne mogu. Oni koji stiĉu profit ne mogu da sklope
Ugovor o volonterskom radu. Jasno je to precizirano. Samo ako ţelimo to da proĉitamo.
229

230
Da li ovdje govorimo o raznim meĊunarodnim dokumentima, Univerzalna
deklaracija o volonterizmu, na kojoj se nego ovdje pozivao jasno precizira da razvoj
volonterizma vidimo kao mogućnost koja omogućava ljudima da pokaţu svoju vještinu
i znanja da ih razviju i steknu. Znaĉi, jasno deklaracija o volonterizmu univerzalna
deklaracija to jasno daje ovu mogućnost koju smo mi sa ovim izmjenama i dopunama
predvidjeli.
Da li je diploma garancija, da li je garancija svi smo svjesni da ona nije nikakva
garancija već ona jednostavno ulaznica da mladi ljudi uĊu na trţištu rada. I ovo jeste još
jedna dodatna mogućnost da omogućimo prvo kriterijumima da zaposlimo po jasnim
kriterijumima da zaposlimo pripravnike, oni koji ne mogu da se zaposle naravno,
odgovor jeste kod zapošljavanja i pripravnika uz jasne kriterijume i volontera uz jasnu
mogućnost da svaki starješina organa ima obavezu sa donešenim dokumentima da vodi
raĉuna i o nacionalnoj zastupljenosti i to mora da rade. I to rezultati primljenih
pripravnika od 1.357 koliko je bilo u toku 2011.godine, pokazaće i tu nacionalnu
strukturu da su se shodno toj preporuci i uredbama Vlade jasno starješine odnosili.
Da li je studentski parlament to traţio ja sam to jasno rekao da je jedan od
zahtjeva ali zaista jeste kad su studentski zahtjevi u pitanju da jeste postignuta
afirmacija dijaloga izmeĊu Vlade i studenata. Studenti su jasno iskazali svoj stav, jasne
svoje zahtjeve. Ovo je jedan od zahtjeva i Vi dajete veliki doprinos rješavanju tog jednog
od njih za njih krucijalnog zahtjeva. Ali isto tako Vlada je sve ostale zahtjeve veoma
ozbiljno razmatrala od izgradnje studentskog doma i svih ostalih zahtjeva gdje će se
jednom odreĊenom dinamikom rješavati ta njihova pitanja. Naravno, osnovno pitanje da
li sve koji završe moţemo odmah da zaposlimo u ovoj ekonomskoj moći, neozbiljno bi
bilo reći da moţemo sve da zaposlimo. A da li treba da stvaramo uslove da zaposlimo te
mlade ljude to sigurno moramo i ovo jesu ove izmjene Zakona o volonterizmu sigurno
jedan od dodatnih mogućnosti da se steknu pretpostavke da se poloţi struĉni ispit i da
sa svojim kvalitetnim CV-om mladi ĉovjek moţe da izaĊe na trţišnu utakmicu.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem ministru Numanoviću.
Zakljuĉujem ovu taĉku, o njoj ćemo se izjasniti naknadno zajedno sa ostalim
taĉkama.
Idemo dalje, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini
između Vlade Crne Gore i Vlade Ukrajine.
Predstavnici Vlade su ministar ekonomije Vladimir Kavarić i pomoćnik ministra
Goran Šćepanović, izvjestioci odbora Dobrica Šljivanĉanin u ime Odbora za ustavna
pitanja i zakonodavstvo i Vasilije Lalošević u ime Odbora za meĊunarodne odnose i
evropske integracije.
Otvaram pretres.
Pitam predstavnika Vlade ţeli da da dopunsko obrazloţenje. Ţeli.
Ministar Kavarić ima rijeĉ.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ĉak bih dao jednu
sugestiju da sam ovdje povodom dva sporazuma koji zaista predstavljaju jednu cjelinu,
da li ima smisla predloţiti da se vodi objedinjena rasprava jer je u Sporazumu o
slobodnoj trgovini sa Ukrajinom sporazum o slobodnoj trgovini koji se odnosi na
pristupanje svjetske trgovinske organizacije zaista predstavljaju jednu cjelinu.

231
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Razmatrali smo tu mogućnost na Kolegijumu, ipak smo odluĉili da idemo
posebno.
Izvolite.
VLADIMIR KAVARIĆ:
Zahvaljujem.
Dakle, što se tiĉe Sporazuma o slobodnoj trgovini sa ukrajinom, jako vaţan
segment koji bi u ovom dijelu ţelio da naglasim jeste da se Sporazum nalazi sa
stanovišta onoga što Crna Gora ţeli da ostvari kroz sporazume o slobodnoj trgovini i
onoga što hoćemo da kaţemo to su osnovne ekonomske, strateške odrednice Crne
Gore u potpunosti zadovoljava naše interese sa ovim sporazumom da kaţemo
afirmisalo se sve ono što su elementarni prnicpi koje Crna Gora nudi svim zemljama,
koje su, da kaţem, u interesu te vrste odnosa na bazi slobodne trgovine da uĊu. Već
imamo takve slobodne sporazume o trgovini sa Evropskom unijom, Rusijom, Turskom,
zemljama CFT-a, zemljama EFT-a evo sada i sa Ukrajinom. I ono što je jako znaĉajno
da naglasim ovaj Sporazum se nalazi direktno u funkciji i direktno je perdstavljao
neophodan preduslov za ispunjavanje Sporazuma o slobodnoj trgovini, odnosno prijem
Crne Gore u svjetsku trgovinsku organizaciju kao jedan od najvaţnijih integracionih
procesa u kojima je Crna Gora ušla, ušla participirala koji posle ili pored Evropske unije
i NATO predstavljaju najznaĉajniji svjetski integracioni proces.
Zahvaljujem.
reda?
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Hvala Vama.
Dobili smo izvještaje.
Da li imamo zainteresovanih za uĉešće u raspravi povodom ove taĉke dnevnog
Kolega Aleksandar Saša Damjanović ţeli rijeĉ. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine Kavariću, gospodine
Šćepanoviću,
Zbog doprinosa racionalnom trošenju vremena i zato što se u pet završava radni
dan, govoritću veoma kratko objedinjeno o obije taĉke. Razdvojili smo formalno ove
dvije stvari, meĊutim svako ko prati dešavanja u Crnoj Gori zna da su ove dvije taĉke
neraskidivo povezane i da bez ove taĉke koju sada razmatramo ne bi bilo ni ove nakon
nje.
Prije nego što makar i u formalnom smislu ovaj Parlament ne ratifikuje ovaj
Predlog zakona o potvrĊivanju sporazuma izmeĊu Vlada Crne Gore i Ukrajine, mi
faktiĉki ne bi došli do ratifikacije onoga što je trajalo po nama veoma dugo. Iz objektivnih
ili subjektivnih razloga mogli bismo i o tome, a to je pristupanje Crne Gore Svjetskoj
trgovinskoj organizaciji.
Dakle, jasno je da smo na tom putu ka punopravnom ĉlanstvu u Svjetsku
trgovinsku organizaciju imali što nekih objektivnih, što ovih subjektivnih teškoća i jedna
od tih teškoća je bila i dugotrajni pregovori sa Ukrajinom koja je iz nekoliko puta blokirala
direktno naše pristupanje Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. Ovdje se, pretpostavljam iz
razloga diplomatske paţnje, nije puno o tome govorilo, već se pokušalo sa kolegama iz

232
ukrajinske Vlade putem pregovora i dogovora naći neki zajedniĉki modalitet. I evo, pošto
smo ovaj dio defakto skoro priveli kraju s obavezom da ovaj Parlament do kraja marta
potvrdi ovaj sporazum iz novembra mjeseca. Moţda samo par pitanja, pojašnjenja
svima nama koji nismo bili u prilici da direktno uĉestvujemo u tim pregovorima, šta
otprilike znaĉi sledeća formulacija.
Dakle, ovdje u obrazloţenju ovog akta o potvrĊivanju sporazuma o slobodnoj
trgovini sa bratskim Ukrajinskim narodom, je li tako, stoji sledeće:
U pogledu pristupa trţištu roba Ukrajini je navedenim zakonom odobren slobodan
pristup trţištu Crne Gore, kako za poljoprivrede tako i za industrijske proizvode. S druge
strane Ukrajina je Crnoj Gori odobrila gotovo potpuno slobodan pristup trţištu roba, i
onda se kaţe, šta su to izuzeci, je li tako, svjeţe meso itd, da već ne nabrajam. Daje se i
neki mali obrazac za procjenu fiskalnog uticaja vezan za neke nedostajuće prihode od
carina, zbog ovakvog sporazuma, i kaţe se u drugom dijelu opet s Ukrajinom, Ukrajini je
odobren veći nivo liberalizacije u odnosu na onaj dogovoreni sa svim ostalim ĉlanicama
Svjetske trgovinske organizacije, dok je u odnosu ka Crnoj Gori Ukrajina odobrila isti
nivo kao za ostale ĉlanice. Znaĉi, Ukrajina je ovdje silom prilika što je bila u poziciji da
ucjenjuje Crnu Goru izpregovarala bolje ovaj sporazum, pa bi moţda bilo samo dobro da
dobijemo ovdje, pred graĊanima u kom to dijelu je bio kljuĉni problem i šta je to što smo
više dali Ukrajini, u odnosu na ono što Ukrajina ima od Crne Gore, a da bi smo dobili i
njihov, da ne kaţem, pozitivan glas i na taj naĉin imali pristup Svjetskoj trgovinskoj
organizaciji. To je jedna stvar.
Druga stvar, kolega KaluĊerović naravno, podsjeća, Crna Gora negdje temelji
svoj budući razvoj i na mudroj politici u oblasti poljoprivrede. To znaĉi, prije svega zaštitu
naših interesa u oblasti poljoprivrede, zaštitu naših poljoprivrednika, podsticajne mjere
za izvoz naših proizvoda, pokušaj supstitucije velikog uvoza, naţalost poljoprivredne
proizvode koje imamo sa našom proizvodnjom, pa me moţda interesuje i taj segment
koliko će se ovaj sporazum s Ukrajinom i kako odraziti na ovaj nivo, i ovaj nivo priĉe
kada govorimo o poljoprivredi.
I teća stvar, po meni kljuĉna. Završili smo jedan dio posla. Postali smo ĉlanica
Svjetske trgovinske organizacije što znaĉi dodatni nivo liberalizacije u Crnoj Gori u
odnosu na carine i u odnosu na sve ostale politike u odnosu na ovaj zateĉeni. Mi
moţemo ovdje da polemišemo da li smo privremenim sporazumom loše pregovarali, pa
smo maltene dali ono što se od nas nije oĉekivalo proteklih godina u oblasti umanjivanja
carina itd, ugrozili, dakle, i ekonomske prihode u Crnoj Gori i ugrozili našu domaću
proizvodnju itd. Sada me samo interesuje, da li Vlada ima strategiju sada kada smo
defakto punopravni ĉlan Svjetske trgovinske organizacije, kako u tim dodatno
liberalizovanim okolnostima štititi naše interese. Dakle, zna se koliko je naša ekonomija
osjetljiva, kako je krhka i kako se temelji na par sektora. Dakle, poljoprivreda je svakako
jedna od njih. Da li postoji strategija zaštite? Već je ovako za Crnu Goru dovoljno
liberalnih odnosa koji ugroţavaju njen ekonomski put.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Da li još neko ţeli rijeĉ povodom ove taĉke dnevnog reda? Ne ţeli.
Zahvaljujem.
Završna rijeĉ, ministar Kavarić.
Izvolite. Dakle, imamo par pitanja koje je kolega Damjanović postavio.

VLADIMIR KAVARIĆ:
Zaista, kao i uvijek konstruktivno i struĉno i konkretno. Dakle, ono što bih i ja
ponovio jeste da je proces sa Ukrajinom trajao priliĉno dugo, da kaţemo i izneĊujuće
dugo, imajući u vidu koliko smo brzo završili proces sa, da kaţemo ostatkom svijeta
mimo Ukrajine. Potrošili smo tri godine na sve zemlje ĉlanice Svjetske trgovinske
organizacije na ono što su multilateralni odnosi, na ono što je generalni sekretar i
Sekretarijat Svjetske trgovinske organizacije i tri godine sa Ukrajinom.
Ono što bih takoĊe, ţelio da naglasim jeste da tih zbirnih šest godina je daleko
lošije od onoga što smo oĉekivali kada smo bili u prvoj fazi procesa ali, daleko bolje od
onoga što je veliki broj zemalja ostvario. Na primjer, velika Rusija je pregovarala 17
godina, Slovenci po tom pitanju imaju lošiji rezultat od nas kao i mnoge druge zemlje.
Ono zašto sam rekao, zašto je iznenaĊujuće dugo trajalo s Ukrajinom, zato jer je Crna
Gora ostvarila dobar rezultat u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom
iskljuĉivo zbog toga što principi Svetske trgovinske organizacije su duboko usaĊeni u
temelje onoga što je da kaţemo, fizionomija i fiziologija ekonomskog sistema u Crnoj
Gori. Jednostavno, mala ekonomija je prinuĊena da bude otvorena. A otvorenost je
najbolji mehanizam da kaţemo, i njegove zaštite i njegovog obezbjeĊenja Svetska
trgovinska organizacija.
Što se tiĉe, da kaţemo, konkretnih odnosa po pitanju sporazuma izmeĊu Ukrajine
i Crne Gore, moram da konstatujem da su samo Ukrajinci u ovoj poslednjoj fazi pristali
na ono što je bilo na stolu već gotovo dvije godine. Znaĉi, nikakvih novih ustupaka i
dogovora nije bilo. Jednostavno u jednom momentu smo imali od njih informaciju da je
momenat kada su oni spremni da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini. Ono što je
utisak svih nas jeste da se u pozadini toga procesa zaustavljanja nijesu nalazili, i mislim
da ćemo se elementarno sloţiti, da takva logika stoji, podmirivanja raĉuna sa Crnom
Gorem, nego da kaţem, multilateralni odnosi izmeĊu Ukrajine i Svjetske trgovinske
organizacije itd. Naime, oni su ovaj njihov sporazum pregovarali dugi niz godina, mnogo
duţe nego Crna Gora.
Što se tiĉe, da kaţemo, onoga što je sadrţina sporazuma o slobodnoj trgovini, on
se uvijek zasniva na bilateralnoj osnovi. Znaĉi, ono što vaţi za jednu zemlju, ne vaţi na
multilateralnoj osnovi. Kljuĉ sporazuma izmeĊu Crne Gore i Ukrajine odnosno,
nesporazuma u prvoj fazi odnosio se na to da je Ukrajina kroz sporazum o
multilateralnoj trgovini odnosno, o sporazumu koji se odnosio na Svjetsku trgovinsku
organizaciju traţila od nas da ono što je njihov zahtjev odnosi se na sve, i direktno nas
dovodila u situaciju da moramo da prekršimo sve ono što smo potpisali, da tako uslovno
kaţem, sve ono što smo dogovorili sa ostatkom svijeta. I kljuĉni momenat kada smo
pokusali da izaĊemo iz pregovora jeste kada je Ukrajina prihvatila ono što smo mi sve
njima bili spremni da ustupimo od samoga starta. Dakle, i mi i oni smo imali odreĊene
interese u tom dijelu. Trgovina sa Ukrajinom je zanemarljivo niska, i sa tog aspekta
nijesmo imali posebnog razloga da štitimo bilo kakav poseban sektor i jednostavno
resorna ministarstva su bila u mogućnosti da se opredijele po tom pitanju, i ono što je
jako znaĉajno u situaciji kad imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa cemljama
CEFTE, znaĉi, sve zemlje Zapadnog Balkana minus Slovenija plus Albanija itd, i
Moldavija. Sad imamo sporazume sa Evropskom unijom, kad imamo sporazume sa
Ukrajinom, sa Turskom, mi bi sa nekim rigidnim tumaĉenjem i štićenjem sebe od
zahtjeva iz Ukrajine dolazili u situaciju da branimo i štitimo sve one proizvoĊaĉe koji već
u Crnoj Gori imaju slobodan pristup.
Znaĉi, suština slobodne trgovine kod malih zemalja jeste da kroz teoriju
komparativnih prednosti, znaĉi, proizvodite ono za šta ste sposobni da proizvodite, ono
233

234
što niste kupujete po najniţim cijenama, afirmisana i u ovom pristupu, i u tom dijelu mu
se nalaze odgovori na ova pitanja po pitanju da kaţemo, nešto većeg nivoa usluga po
pitanju transporta, poslovnih usluga, izgradnja cjevovoda itd. Znaĉi, opet kaţem, to je
njihov zahtjev koji se odnosio na multilateralne odnose Crne Gore.
I ono što je znaĉajno da naglasimo, jeste da zemlje sa kojima Crna Gora ima
takozvane Free-trade agrimente odnosno, sporazume o slobodnoj trgovini. Uvoz je 73%
dok je izvoz u tim zemljama 97%. Znaĉi, Crna Gora iz tih uslova odnosno, iz tih
sporazuma pronalazi koristi. I dugoroĉna korist Crne Gore jeste aktivna participacija na
otvorenom svetskom trţištu, i u tom dijelu Svjetsku trgovinsku organizaciju doţivljavamo
kao najbolji mogući mehanizam u kome ono što su naše komperativne prednosti mogu
da doĊu do izraţaja. Ono što nijesmo sposobni da prodajemo, da kupimo po najeftinijim
mogućim cijenama i najboljem odnosu cijene i kvaliteta.
I ono što je još znaĉajno, što se tiĉe Svjetske trgovinske organizacije jeste fakat
da je ona pored ovoga mehanizma koje pruţa Crnoj Gori isto i tako svojevrsno priznanje
kompletnom intitucialnom ambijentu u Crnoj Gori, da su zadovoljeni svi meĊunarodni
uslovi, zahtjevi i standardi po pitanju slobodne trgovine i zaštite investicija. Nama je bilo
potrebno da to dokaţemo, da kaţemo, tri godine i još tri Ukraini, da je velikom broju
zemalja mnogo duţi vremenski period. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI ŢELJKO ŠTURANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Znaĉi, kolega Damjanović je, kao što je i sam rekao, praktiĉno objedinio i oko
jedne i oko druge taĉke dnevnog reda, a i Vi ste u završnom komentaru takoĊe
primijenili u znaĉajnoj mjeri taj metod, ali ipak, po dogovoru sa Kolegijumom moramo
formalno preći ovu sledeću taĉku.
Predlog zakona o potvrđivanju protokola o pristupanju Crne Gore
Sporazumu iz Marakeša o osnivanju Svjetske trgovinske organizacije.
Isti su predstavnici Vlade, izvjestioci odbora kolege Aprcović i Lalošević u ime
Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno, Odbora za meĊunarodne odnose
i Evropske integracije.
Uvodno izlaganje nije potrebno. Ĉuli smo Vaše osnovne opservacije u odnosu na
ovu taĉku dnevnog reda.
Da li neko ţeli da uĉestvuje u raspravi? Ne ţeli, zahvaljujem.
Nema potrebe ni za završnom rijeĉju.
Na taj naĉin zakljuĉujemo i ovu taĉku, i zaista koristim priliku da u ime svih nas,
opet svima nama sasvim svejedno i vlasti i opozicije, ĉestitam na ovom poslu. Ovo je
zaista jedan ogromni posao koji je uraĊen i mi danas potvrĊivanjem ovog Predloga
zakona u stavari dolazimo do, kada je naš unutrašnji sistem u Crnoj Gori u pitanju,
završne faze stvaranja preduslova za pristupanje Crne Gore Svjetskoj trgovinskoj
organizaciji, što je izuzetno znaĉajno za našu drţavu i njenu ekonomiju.
Na ovaj naĉin završavamo naš današnji dnevni red. Zahvaljujem svima na
kooperativnosti i saradnji.
Sjutra nastavljamo u u 11 sati, predviĊeno je da prva taĉka dnevnog reda bude
Predlog zakona o unutrašnjim poslovima, a nakon toga da bude taĉka dnevnog reda
revizija IPA sredstava, tako da je nazovem, Predlog zakona je moţda nešto malo
drugaĉiji ali, suština tog Predloga zakona je ta.
Izbor i imenovanje ako stignemo, ali kao što znate, po predlogu Kolegijuma ove
dvije taĉke su po tri sata, tako da je pitanje da li ćemo stići i imenovanja. Ako ne sjutra,
stići ćemo u petak, jer u petak radimo.

235
Hvala vam i vidimo se sjutra u 11 h.
16.02.2012. u 12.40h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, nastavljamo sa radom.
Prije prelaska na Predlog zakona o unutrašnjim poslovima da vas obavijestim da
ćemo danas završiti objedinjenu raspravu o zakonima. Pošto dobar dio naših kolega još
uvijek ne moţe prisustvovati śednicama, odloţićemo raspravu u pojedinostima i glasanje
po drugoj vanrednoj śednici za 27. Imamo delegaciju koja ide na OEBS, tako da je
dogovor na Kolegijumu da ovu sjednicu nastavimo 27. a onda ćemo ići u kontinuitetu 27,
peta 28. i šesta 29. februara. Sreća što ovaj mjesec ima 29 dana da svi mogu po neku
vanrednu śednicu zakazati.
Idemo na Predlog zakona o unutrašnjim poslovima. Tri sata.
Sa nama je ministar unutrašnjih poslova Brajović i njegov pomoćnik Vukotić.
U ime naših odbora izvjestioci su Milorad Vuletić, Odbor za ustavna pitanja i
zakonodavstvo i matiĉnog odbora Ervin Spahić.
Ţelite li rijeĉ? Hvala vam.
Ali zato imamo dosta izdvojenih mišljenja. Nijesu Vas naveli.
Nije matiĉni odbor pa ne biste trebali da dajete izvještaj. Ali, izvolite.
OBRAD STANIŠIĆ:
Shodno ĉlanu 70, da ne bih ĉitao kompletan izvještaj Odbora za meĊunarodne
odnose i evropske integracije, Odbor je sa većinom glasova usvojio Prijedlog ovog
zakona, a jedino je kolega Predrag Bulatović izdvojio mišljenje. Toliko.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Uz veliko iznenaĊenje da se to desilo, upravo ću kolegi Bulatoviću dati rijeĉ.
Kao što ste ĉuli, prvo, za izdvojeno mišljenje, kolega Bulatović. Hvala kolegi
Stanišiću koji mi je omogućio dobru najavu.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe Skupštine, gospodo iz Vlade, pomoćniĉe ministra,
ministre, kolege poslanici, gospodine Stanišiću,
Zahvaljujem Vam se jer ste vrlo akcentirali da sam izdvojio mišljenje.To znaĉi da
uvijek imam svoje mišljenje.
Meni nije jasno zašto je ovaj akt bio uopšte na Odboru za meĊunarodne odnose i
evropske integracije ako je vrlo jasno i od strane Vlade a i u izvještaju Odbora reĉeno da
kada je rijeĉ o usklaĊenosti Predloga zakona o unutrašnjim poslovima ne postoje
odredbe primarnih, sekundarnih i ostalih izvora prava Evropske unije sa kojima bi se
predlog propisa mogao uskladiti radi dobijanja stepena njegove usklaĊenosti. Dakle,
ovaj zakonski projekat, poštovani graĊani, kolege poslanici, nikakve dodirne taĉke nema
sa ustanovljenim standardima tamo gdje idemo. Dakle, u ovom trenutku se pojavio ovaj
zakonski projekat sa vrlo tendencioznim i jasnim politiĉkim interesom i uostalom većina
zakona koje mi tretiramo, kada je rijeĉ o pitanju isklaĊenosti ili neusklaĊenosti, postaju
samo jedna rutina, forma, pa i floskula, odnosno nešto što bi trebalo da znaĉi da smo
udarili štrik ili da smo dodali još jedan broj u svemu tome. Nama je mnogo vaţnije bilo,
prije usvajanja ovoga zakona, da je ĉitava Crna Gora znala zašto je direktor Policije
podnio ostavku, zašto je direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost podnio ostavku

236
nakon afere listing, i za nas je mnogo bilo vaţnije da smo umjesto nadgornjavanja DPSa
i SDP-a što nije evropski stav, evropski princip, ko će da gospodari resorom sile, tako
oni to kaţu - sile, i to je njihov ustaljeni termin. Dakle, neko mora da ima nadmoć nad
silom. Mi to imamo na dnevnom redu, a u junu se oĉekuje da Evropska unija, ĉlanice
Evropske unije daju mišljenje o tome da li smo ispunili dodatne uslove jer nijesmo dobili
datum pregovora u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kada imamo u
bjegstvu Šarića, Keljmendija koji daje savjete kako da se ko bavi politikom, kada imamo
Kalića u bjekstvu, kada se zataškava afera Telekom, nama je ovdje dat evropski princip
povodom ovog zakona da li će opozicija da stane na stranu DPS-a ili SDP-a koji,
oĉigledno, imaju konceptualne razlike oko ovog zakona. Naravno, ne pada nam na
pamet da stanemo ni na stranu jednih ni na stranu drugih, nego na stranu onoga što
znaĉi borba da se ostvari politiĉka volja koje nema da Uprava policije, Tuţilaštvo i svi
vode efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala koji je veoma veliki i najznaĉajniji
problem u Crnoj Gori. Problem koji je ukazan u ovom trenutku uoĉi dobijanja datuma
pregovora. Ja sam..(Prekid)... izdvojio sam mišljenje i iz tih razloga predlaţem,
gospodine predsjedniĉe, da ubuduće, kada imamo ovakve i sliĉne akte koji se ne
usklaĊuju ni sa primarnim, ni sa sekundarnim, ni bilo kojim izvorima evropskog prava ne
ide da o njemu razgovaramo nego se jasno kaţe - taj je zakon unutrašnja potreba
vladajuće koalicije, partije i tako dalje. Ja sam se prijavio za diskusiju i molio bih da mi
omogućite da govorim o ovoj temi tamo negdje pri kraju rasprave jer imam nekih
obaveza. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bulatoviću.
Imamo još izdvojenih mišljenja, redom. Kolega Zoran Vukĉević, pa kolege
Damjanović, Pavlović i Aleksić.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, predsjedniĉe.
Poštovane kolege, na sjednici Odbora glasao sam za ovaj predlog zakona i
smatram da Zakon o unutrašnjim poslovima zaista predstavlja znaĉajne novine koje će
omogućiti efikasniji rad, Policije. MeĊutim, najavio sam na Odboru da će Klub poslanika
Demokratske partije socijalista podnijeti odreĊene amandmane koji će biti upravo u
funkciji poboljšanja Zakona o unutrašnjim poslovima koji bi trebalo upravo da uĉini
efikasnost i efektivnost na većem nivou kada je u pitanju Policija i to najmanje iz dva
razloga.
Pošto svaka organizacija, prije svega, mora biti zasnovana na tome da ona mora
biti fleksibilna i da ona u savremenim uslovima gdje su zaista promjene frekfentne u
drţavnoj administraciji, a kada je u pitanju Policija gdje su te promjene vidljive i gdje
postoji veliki broj problema koje Policija treba da rješava i da dio u organizacionoj
strukturi u najkraćem roku moţe biti prilagodljiv tim promjenama, smatramo da su
neophodne odreĊene dopune kada je u pitanju ovaj Zakon o unutrašnjim poslovima.
Upravo u tom kontekstu su i amandmani Kluba poslanika Demokratske partije
socijalista. Isto tako izuzetno je vaţno da je neophodno da svaki dio u organizacionoj
strukturi mora imati optimalne uslove da obavi postavljene zadatke radi ostvarenja
zajedniĉkog cilja. Upravo u tom kontekstu smo predloţili odreĊena rješenja koja bi
trebalo da poboljšaju funckonalnost i operativnost Policije. Zahvaljujem.

237
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Vukĉeviću.
Kolega Damjanović. Izvolite.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine Brajoviću, pomoćniĉe
Vukotiću,
Prvo da umjesto kolege Spahića, koji nije ovdje iz opravdanih razloga, saopštim
kakav je bio stav, odnosno rezultat glasanja na matiĉnom odboru. Dakle, ovaj predlog
zakona nije dobio potrebnu većinu, ĉisto da to bude poĉetna premisa kod bilo kakve
rasprave oko ovog zakona. Dalje, nešto bih rekao i zato sam izdvojio mišljenje za
proceduru utvrĊivanja ovog predloga akta na Vladi, dostavljanja Parlamentu i sve ono
što je pratilo, evo do ovoga dana, priĉu oko Zakona o unutrašnjim poslovima raĉunajući
ovo što je kolega Bulatović pomenuo o davanju ostavke direktora Agencije za
nacionalnu bezbjednost i nisam shvatio davanje ostavke direktora Uprave policije, već
njegovo razrješenje. Dakle, ovaj predlog akta je 22. 12. utvrĊen na Vladi, a dostavljen je
parlamentu tek 9. januara. Šta se desilo u tih 15-ak dana? Desilo se usvajanje nekih
drugih zakona pa i predloga zakona o Budţetu. Ja ovdje hoću otvoreno sumnju da
izrazim u ime Kluba SNP-a da je napravljena politiĉka trgovina, da je predlog zakona koji
je Vlada utvrdila prije nego što je Budţet bio na glasanju, ĉekao kako će se odvijati
situacija oko glasanja, oko Budţeta. Ja to znam, kolege, ja to znam, da bi sa tom voljom
koja je donijela Budţet išli na usaglašavanje ovog predloga akta. To je prva stvar.
Hajde što je 9. stigao u Skupštinu, iza Nove godine, nego je tek 19. podijeljen
poslanicima, da se još malo vremena dobije. Treća stvar, imali smo krajem godine, 29.
ĉini mi se, razrješenje jednog vršioca duţnosti, odnosno direktora Policije i ostavku
drugog. Pravo da vam kaţem da ste uradili jednu nezakonitu stvar. Ovdje ste rekli da je
sadašnjim zakonom koji vaţi Policija definisana kao samostalni organ drţavne uprave,
to se vidi iz samoga zakona, to se vidi i iz Uredbe koja je nekada vaţila, gdje je
definisana u sastavu drugih organa uprave, samostalnih njih 18. Vi ste kolege 24.
januara donijeli novu Uredbu gdje ste Policiju definisali kao organ uprave u sastavu
MUP-a, a još nijesmo donijeli novi zakon koji treba da donesemo gdje piše tako. Dakle,
Uredbom, kao niţim pravnim aktom, što je i pravnim laicima i svima jasno, vi ste
derogirali vaţeći zakon, pustili ste Upravu policije u sastavu MUP-a i sada ćete zakonom
to da potvrdite. Treća stvar, tek ste 30. januara donijeli u "Sluţbenom listu" br. 7 rješenje
o imenovanju V.D. direktora Policije, na osnovu Uredbe od 24. januara kada je
uspostavljen institut V.D. Pa šta je taj gospodin radio 27 dana u Upravi policije,
predstavljao se nezakonito kao V.D. direktor mimo svake norme, potpisivao je tamo
neke odluke, mijenjao je neke kolege, slao ih je iz grada u grad i tako dalje. Hoćemo li
taj period da oglasimo nezakonitim? I sada sa ovim novim zakonom koji treba ovdje da
se usvoji, novim rješenjima, vidjećemo kakva će biti, ima dosta amandmana, vidim i od
kolega DPS-a koji radikalno mijenjaju koncept i naših amandmana, što će biti ...da se
priĉa oko dobrih rješenja i naravno radićemo ovo što je kolega Bulatović rekao- ići ćemo
ka dobrome zakonu, a ne ka tome da dopustimo politiĉku trgovinu. Sada sa tom
trgovinom koja je legitimna pokušavate da elaborirate sve ovo što je raĊeno. Ne. Ovo je
klasiĉan primjer kako u ovoj drţavi ne treba da se radi i kako ne treba da se igra sa ovim
Parlamentom. Mi makar u Klubu SNP-a nećemo to dopustiti. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:

238
Hvala.
Kolega Pavlović, pa kolega Aleksić.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovane koleginice i kolege, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, uvaţeni
gospodine ministre, cijenjeni gospodine Vukotiću,
Tri su razloga zbog ĉega sam ja izdvojio mišljenje na Odboru, temeljni razlog je
sljedeći i iz njega izviru ovi ostali.
Dakle, naša administracija koristi, i to je dobro što koristi, ĉinjenicu da imamo tu
susjeda, a imamo naklonost Evropske unije da u procesu imamo susjeda koji je
nedavno ušao i prošao cijeli ovaj naš put kojim idemo. Dobro je što koristimo tu šansu
da prepisujemo od njih ona zakonska rješenja koja smo u obavezi da mijenjamo, a oni
su već to uradili i uradili su na naĉin da je Brisel to prihvatio kao kvalitetna rješenja.
Ono što je loše kod ovoga zakona i iz ĉega, po mom mišljenju, izviru svi ostali
problemi i svi ostali nedostaci koji su me motivisali da izdvojim mišljenje, jeste ĉinjenica
da je ovaj zakon, umjesto da bude prepisan od Hrvatske koja je nedavno donijela novi
Zakon o policiji na insistiranje Brisela i koji je potpuno usklaĊen sa onim što jeste
evropska praksa, dominantno prepisan od Srbije, za koju znamo da je iza nas u procesu
evropskih integracija. Iz toga proizilazi logiĉan zakljuĉak da predlagaĉ zakona nije ţelio
da evropeizuje policiju, nego je ţelio da donese zakon o miliciji. Ovaj zakon je zakon o
miliciji, zato sam traţio da se izuzme mišljenje.
Drugi razlog je onaj koji izvire iz toga je da su kontrolni mehanizmi - prvenstveno
mislim na graĊansku kontrolu koja se realizuje kroz ono tijelo koje je ovdje formirano i
unutrašnju kontrolu - ostali jednako loši i nedefinisani i u ovom zakonskom tekstu i ništa
nije uraĊeno da se oni unaprijede i, kao što znamo, nema nikakvih efekata ili vrlo malo
efekata imamo od ta dva tijela.
Treći razlog je onaj koji je sadrţan u ĉlanovima 41, 42 i ostalim koji tretiraju tu
problematiku, a to je da se ovim zakonom predviĊa upotreba mjera tajnog nadzora u
kontinuitetu i omogućava se da se mjere tajnog nadzora uspostave doţivotno. Više puta
smo ovdje govorili, to zakonsko rješenje je suprotno elementarnim principima na kojim
poĉiva evropski demokratski poredak. Uostalom, evo da poveţem sve to, izmeĊu
ostaloga i te mjere tajnog nadzora koje se ovdje definišu, drugaĉije se zovu doduše, ali
se definišu, nijesu date kao oruţje unutrašnjoj kontroli što na najbolji naĉin govori o
stvarnoj namjeri predlagaĉa ovoga zakona.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kolega Aleksiću, izvolite.
BUDIMIR ALEKSIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici,
poštovani graĊani,
Na Odboru za politiĉki sistem sam izdvojio mišljenje prosto zato što mislim da je
Vlada Crne Gore umjesto da predloţi jedan moderan i evropski Zakon o policiji, o
unutrašnjim poslovima, predloţila, ponoviću ovo što je kazao gospodin Pavlović, jedan
retrogradni i anahroni zakon koji je kolega Pavlović nazvao zakonom o miliciji. Dakle, u
mnogim ovim segmentima on je retrogradan i anahron i to ću dokazati u raspravi, ako
bude bilo vremena, u kojim sve aspektima mi imamo primjedbe na predloţeni tekst.

239
Imajući to u vidu, Nova srpska demokratija, odnosno kolege poslanici Emilo Labudović i
Strahinja Bulajić podnijeli su nekoliko amandmana, konkrentno 10 amandmana, i samo
ukoliko ti amandmani budu prihvaćeni mi ćemo glasati za predloţeni zakon. Ne treba
posebno naglašavati da je ovakav jedan zakon od posebnog interesa za prava i interese
graĊana Crne Gore, meĊutim, ovaj zakon je nejasan, neprecizan, nije sveobuhvatan
kakav bi trebalo da bude i pokazaću u kojim aspektima on ne zadovoljava ove
standarde.
Dakle, rijeĉ je o jednom zakonu koji je pisan sa jasnim politiĉkim interesom, kao
što su to mnogi zakoni koje parlamentarna većina ovdje usvaja a Vlada predlaţe. Evo,
juĉe smo imali Zakon o volonterima koji je potpuno u sluţbi vladajuće partije, pa Zakon o
Crnogorskoj akademiji nauka koji je takoĊe u sluţbi koalicije i njene ideologije, i evo i
Zakon o unutrašnjim poslovima takoĊe. Moţe ovo liĉiti da je politiĉki stav, i jeste,
naravno, politiĉki stav, ali najpovršnija, najjednostavnija analiza ovog zakona pokazuje
da je to jedan zaista neevropski zakon koji je u funkciji i u interesu vladajućih stranaka i
partije i ideologije, koji jednostavno pokazuje da u vlasti ne postoji politiĉka volja da
policija radi svoj posao. Dakle, poznato je da ovdje policija se bavi svim i svaĉim osim
onim što je njen prioritetni cilj. Pa ste organizovali nauĉne skupove i to smo imali sluĉaj,
to sam vam postavio u jednom poslaniĉkom pitnju, a ne ono što biste trebali da radite,
dakle borba protiv organizovanog kriminala i korupcije itd.
Dakle, imajući sve to u vidu, izdvojio sam mišljenje i Nova srpska demokratija će
glasati za zakon jedino pod uslovom da se prihvate amandmani kolega Emila
Labudovića i Strahinje Bulajića. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Aleksiću.
Ĉuli smo mišljenje Odbora u obije varijante, većinsko i izdvojeno. Da ĉujemo
uvodno izlaganje ministra Brajovića.
Izvolite.
IVAN BRAJOVIĆ:
Hvala Vam, predsjedniĉe Parlamenta.
Poštovani poslanici, razlog za donošenje Zakona o unutrašnjim poslovima koji je
pred vama danas je reforma sistema bezbijednosti i redefinisanje policijskih ovlašćenja u
skladu sa ovlašćenjima propisanim u Zakonu o kriviĉnom postupku i Zakonu o
prekršajima. To je vaţno da naglasim, Zakonik o kriviĉnom postupku i Zakon o
prekršajima su nešto na šta se oslanja ovaj zakon, i na osnovu i tih rješenja su i raĊene
izmjene, u stvari bilo je nuţno da radimo izmjene postojećih zakona.
Reforma sistema unutrašnjih poslova koja je predloţena ovim zakonom, a u
skladu s rješenjima sadrţanim u Zakonu o drţavnoj upravi i Uredbi o organizaciji i
naĉinu rada drţavne uprave, vrši se radi obezbjeĊivanja i usklaĊenosti tog sistema sa
savremenim demokratskim vrijednostima što dalje znaĉi obavezu pridrţavanja
standarda postupanja koji proizilaze iz duţnosti utvrĊenih meĊunarodnim aktima.
Zakonom o unutrašnjim poslovima definišu se unutrašnji poslovi koji obuhvataju
policijske, upravno-unutrašnje poslove i druge poslove utvrĊene ovim i posebnim
zakonima. Unutrašnji poslovi vrše se na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova kao
drţavnog organa u ĉijem je sastavu Uprava policije. U ostvarivanju funkcije bezbjednosti
vitalnog interesa svake drţave, policija kao njen profesionalni subjekt ima veoma
znaĉajnu ulogu. Njen zadatak je zajedno sa ostalim subjektima sistema bezbjednosti da
saĉuva osnovne vrijednosti drţave koje su proklamovane Ustavom i odrţi što povoljnije

stanje bezbjednosti. Ĉinjenica da je ovlašćena da upotrijebi sredstva prinude i druge
mjere i radnje, obavezuje policiju da mora postupati u skladu sa zakonima i drugim
propisima koji regulišu naĉin njenog postupanja.
Zakonom o policiji koji je usvojen 2005. godine, zapoĉeta je reforma policije kao
dijela opšteg reformskog procesa javne administracije, sa konceptom samostalnih
organa drţavne uprave. Da vas podsjetim, organizaciju drţavne uprave u Crnoj Gori,
shodno Uredbi o organizaciji i naĉinu rada drţavne uprave koja je bila u primjeni do 23.
januara 2012. kada je nova stupila na snagu, ĉinila su 53 organa, i to 16 ministarstava i
37 drugih organa uprave, jedan sekretarijat, 18 uprava, 10 zavoda, šest direkcija i dvije
agencije, kao samostalni organa drţavne uprave.
Organizaciju drţavne uprave u Crnoj Gori na osnovu nove uredbe o organizaciji i
naĉinu rada drţavne uprave koja je u primjeni od 24. januara 2012. godine ĉine 16
ministarstava sa 21 organom u sastavu Ministarstva i 14 samostalnih organa uprave.
Navedeni koncept organizacije dotadašnjih unutrašnjih poslova u šestogodišnjem
periodu implementacije pokazuje odreĊene nekonzistentnosti i nametnuo potrebu da se
unutrašnji poslovi organizaciono, funkcionalno i sadrţinski zaokruţe u jednu cjelinu koja
predstavlja sistem odnosa koji zahtijevaju ureĊenje posebnim zakonom. Pri izradi ovog
zakona pošlo se od evropske, kontinentalne i domaće policijsko-pravne tradicije i od
savremenih uporednih pravnih i domaćih iskustava. U skladu sa navedenim, ovaj
Predlog zakona zasniva se na konceptu prema kojem iz Crne Gore ĉini zaokruţena
oblast rada Ministarstva unutrašnjih poslova za koju se obrazuje Uprava policije.
Policijski poslovi su jasno definisani i utvrĊeni su: cilj, naĉela i standardi njihovog
obavljanja. UtvrĊena su policijska ovlašćenja neophodna za obavljanje policijskih
poslova, izuzev onih propisanih Zakonikom o kriviĉnom postupku i Zakonom o
prekršajima. TakoĊe, utvrĊeno je da se osim policijskih u Ministarstvu unutrašnjih
poslova obavljaju i drugi unutrašnji poslovi koji su ureĊeni brojnim zakonima koji regulišu
oblast drţavljanstva, putnih isprava, viznog sistema, azila, naturalizacije, nabavljanja
oruţja i djelova za oruţje, zaštite podataka o liĉnosti, proizvodnje, prometa i prevoza
eksplozivnih materija, zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama i druge oblasti.
Ovakav naĉin organizacije unutrašnjih poslova je u skladu sa opredjeljenjem da u Crnoj
Gori treba u što većoj mjeri da se obezbijedi jedinstvenost obavljanja unutrašnjih
poslova radi efikasnijeg i racionalnijeg korišćenja kadrova, opreme, sredstava i sistema
usavršavanja.
Unutrašnji poslovi su u cjelini u funkciji ostvarivanja zaštite i bezbjednosti svih
ljudi, zbog ĉega je i predloţeni zakon proţet ovom obavezom Ministarstva, izraţenom
rješenjima da se pruţa pomoć svima za zaštitu prava i sloboda, informiše javnost i
saraĊuje u interesu bezbjednosti ljudi. Predlogom zakona o unutrašnjim poslovima su na
sveobuhvatan naĉin uraĊena pitanja koja se odnose na njihovo jasno definisanje. Jedan
od ciljeva koji se ţeli postići ovim zakonom je da policijsko postupanje bude u granicama
zakona jasno ureĊeno, ali jednostavnije, brţe i ekonomiĉnije. Precizno definisanje
policijskih poslova i osnovnih principa djelovanja policije su preduslov njene
transformacije u javnu sluţbu koja podrzumijeva materijalizaciju teţnje da se graĊani
osjete sigurnim i bezbjednim kroz vladavinu prava i proštovanje osnovnih ljudskih
sloboda. Policijski posao mora biti precizno ureĊen, posebno u situacijama u kojima se
njegovim obavljanjem zadire u osnovna prava i slobode graĊana, a i kad su ta prava i
slobode povod ili predmet zaštite koja se ostvaruje izvršavanjem policijskog posla.
Policijski poslovi i ovlašćenja su u potpunosti zasnovani na standardima
postavljenim evropskim kodeksom policijske etike i Evropskom konvencijom za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naroĉito se vodilo raĉuna o pravima lica na kojima se
240

241
primjenjuju policijska ovlašćenja, humanosti, principu srazmjernosti u primjeni
ovlašćenja i posebno u odnosu prema maloljetnicima. Osim neposrednog vršenja
policijskih poslova njihovo zakonsko ureĊivanje zahtijeva ureĊivanje još jednog broja
pitanja kao što su: disciplinska odgovornost, kontrola rada policije, finansiranje i druga
pitanja predloţena za ureĊivanje ovim zakonom. Propisano je i posebno ovlašćenje
policije za prikupljanje liĉnih podataka koje je u potpunosti usklaĊeno sa Zakonom o
zaštiti podataka o liĉnosti i meĊunarodnim propisima koji regulišu ovu materiju. TakoĊe,
Predlogom Zakona o unutrašnjim poslovima su propisana zvanja, uslovi za sticanje i
gubitak zvanja, a što je nuţno, radi obezbjeĊivanja postupnosti u napredovanju, a prije
svega, sticanju iskustava o prethodnom zvanju kao uslova koji je neophodna za sticanje
višeg zvanja.
Moţe se zakljuĉiti da sa stanovišta mjesta i uloge Ministarstva unutrašnjih
poslova u sistemu drţavne uprave, jedno od najznaĉajnijih pitanja jeste ono kojim se ţeli
riješiti predloţenim zakonom, a tiĉe se izgradnje adekvatnog pravnog temelja za vršenje
unutrašnjih poslova. U tom smislu Predlog Zakona o unutrašnjim poslovima koji je
usklaĊen sa sistemskim propisima koji ureĊuju kriviĉni i prekršajni postupak i propisima
iz oblasti drţavne uprave prestavljaju izuzetno vaţan korak ka našoj harmonizaciji
pravnih normi Crne Gore sa standarima Evropske unije i Savjeta Evrope, a posebno u
ovoj veoma osjetljivoj oblasti pravosuĊa i unutrašnjih poslova.
Na kraju, poštovani poslanici, ţelim da istaknem da je pozicioniranje Uprave
policije kao organa u sastavu ministarstva, rješenje koje u praksi postoji, bez izuzetka, i
u regionu i u zemljama Evropske unije. Osnovna namjera kojom sam bio voĊen prilikom
predlaganja ovog zakona jeste uspostavljanje efektivne demokratske kontrole. Uvijek ću
podrţavati struĉnost i profesionalan rad policijskih sluţbenika, a na ovaj naĉin oni se
posvećuju potpuno obavljanju svoga posla, jer jedan dio administrativnih poslova,
finansijskih i drugih koji se ponekad nazivaju i zajedniĉkim poslovima ostaje neposredno
u izvršavanju ministarstva. Operativna samostalnost se ovim rješenjima niĉim ne dovodi
u pitanje, mislim da se ona samo dodatno utemeljuje i povećava.
Bez obzira što sam ĉuo ove razloge za izdvojena mišljenja, oĉekujem da podrţite
ovaj predlog zakona. Naravno, oĉekujem da to urade poslanici vladajuće koalicije, jer
ovo je Vladin Predlog zakona, a oĉekujem da to urade i opozicioni poslanici, jer su ne
jednom, i ja sam prisustvovao tim raspravama, isticali potrebu da se zbog efektivne
demokratske kontrole Uprava policije vrati kao organ u sastav Ministarstva unutrašnjih
poslova. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam, ministre.
Povredu Poslovnika, kolega Danilović.
GORAN DANILOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, ako ćemo pošteno, nije povreda Poslovnika, nego da se
razjasnimo zbog diskusija koje ćemo imati, a nemam mogućnost da komentarišem na
osnovu novog dogovora na Kolegijumu, nego moram ĉekati svoje vrijeme.
Izbjegavam da se obratim predlagaĉu, samo me interesuje da li je Vlada koja je
jednoglasno predloţila zakon o unutrašnjim poslovima prihvatila amandman DPS-a i da
li je ovo ministar pozvao da glasamo zakon bez amandmana ili zakon sa amandmanom,
da bih se ja u svojoj diskusiji osvrnuo i na tu ĉinjenicu? Hvala.

242
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ovo jeste po Poslovniku, jer traţite razjašnjenje od mene. Do sada Vlada nije
prihvatila amandmane, ministar je pozvao da glasate zakon u predlogu, precizno i taĉno.
Idemo dalje, u ime Kluba poslanika DPS-a kao prvi kolega Mišo Stanišić, a neka
se pripremi kolega Vasilije Lalošević.
OBRAD STANIŠIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Koleginice i kolege poslanici, uvaţeni ministre Brajoviću, poštovani graĊani,
Veoma bitan i sistemski zakon danas je na razmatranju. Predlog zakona o
unutrašnjim poslovima sadrţan je i koncepcijski podijeljen u 11 poglavlja koji ĉine
zaokruţene cjeline u okviru jedinstvenog akta. Od 11 poglavlja sedam se bavi poslovima
i organizacijama rada policije. Poglavlje dva - policjiski poslovi, tri - policijska ovlašćenja i
duţnosti, pet - zvanja policijskih sluţbenika, šest - duţnosti i prava sluţbenika, takoĊe i
poglavlje sedam - disciplinska odgovornost se većim dijelom se bavi pripadnicima
policije, što je i logiĉno, u odnosu na pripadnika ovom organu, zatim poglavlje osam -
kontrola rada policije i devet - meĊunarodna saradnja i policijiski predstavnici.
Iz ovog podatka se vidi da kostur za ovaj novopredloţeni zakon predstavlja Zakon
o policiji koji je Skupština Crne Gore usvojila 26. aprila 2005. godine. Tim Zakonom
zapoĉeta je reforma policije kao reformski proces javne administracije ĉiji je cilj uvoĊenje
i primjena savremenih principa vladavine prava, profesionalizma, efikasnosti rada i
politiĉke neutralnosti. Zakonom o policiji utvrĊeno je da parlamentarnu kontrolu nad
policijom vrši Skupština Crne Gore preko nadleţnog radnog tijela. Starješina policije
najmanje jednom godišnje podnosi radnom tijelu izvještaj o radu policije. Starješina
policije moţe podnijeti izvještaj radnom tijelu po potrebi ili na zahtijev tog radnog tijela.
TakoĊe, ovim zakonom je do sada bilo predviĊeno da direktora Uprave policije imenuje i
razrješava Vlada na predlog ministra nadleţnog za unutrašnje poslove.
Predlog za imenovanja starješine policije Vlada dostavlja Skupštini Crne Gore
radi davanja mišljenja. Skupština, nakon rasprave na nadleţnom radnom tijelu, daje
mišljenje o predlaţenom kandidatu. Ovim zakonom policija je bila konstituisana kao
samostalan organ drţavne uprave. U obrazloţenju za donošenje Zakona o unutrašnjim
poslovima se kaţe da je novim konceptom drţavne uprave odreĊeno da Ministarstvo
unutrašnjih poslova vrši nadzor nad radom policije u dijelu procjenjivanja zakonitosti i
cjelishodnosti njenog rada, normativnu djelatnost i izradu strateških, razvojnih i drugih
akata.
Klub poslanika Demokratske partije socijalista će prihvatiti ovakav stav Vlade i
podrţati strateški koncept predloţenog zakonskog akta, imajući u vidu novu organizaciju
drţavne uprave. TakoĊe, vjerujemo da će kvalitetna rasprava u pojedinostima kroz
amandmansko djelovanje doprinijeti da ovaj predlog zakona bude još kvalitetniji i da
ćemo ga jednoglasno usvojiti.
Uvaţena gospodo, u skladu sa Poslovnikom Skupštine, o Predlogu ovog zakona
raspravljao je i Odbor za bezbjednost i odbranu, ali naţalost ne kao matiĉni već kao
zainteresovani odbor, što ni u kom sluĉaju nije umanjilo kvalitet rasprave. Vjerujem da
će se sa ovom konstatacijom sloţiti sve kolege, ĉlanovi odbora i ministar Brajović koji je
sa saradnicima prisustvovao ovoj sjednici.
Jedinstven stav Odbora jeste da se vid parlamentarne kontrole ne smije
marginalizovati bilo kojim aktom. Naprotiv, on se mora jaĉati i unapreĊivati, što su
preporuke i Brisela kome je i te kako poznat doprinos Odbora za odbranu i bezbjednost
na jaĉanju ugleda našeg parlamenta, kada je parlamentarna kontrola nad izvršnom

243
vlašću u pitanju. Kada ovo kaţem, mislim na ĉlan 111 predloţenog zakona, gdje se
samo kaţe parlamentarna kontrola rada policije vrši se na naĉin propisan posebnim
zakonom. Ako imamo u vidu intenciju Prijedloga zakona, onda parlamentarna kontrola
treba da se vrši i nad Ministarstvom unutrašnjih poslova ubuduće. Isto tako, neophodno
je da postupak izbora direktora policije treba da proĊe proceduru kroz Odbor za
bezbjednost i odbranu, što je to bio sluĉaj do sada, kao što sam prethodno rekao. U
ovom pogledu, uvjeren sam da dijelim mišljenje kolega ĉlanova Odbora, a i Vi ste,
gospodine ministre, o ovome imali pozitivan stav kada smo 10. februara vodili raspravu
o predloţenom zakonu. S toga je Odbor za bezbjednost i odbranu sa pomenute 44.
sjednice proslijedio mišljenje Odboru za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu, kojim je
procijenjeno da kao matiĉni odbor treba da sagledamo mogućnost amandmanskog
djelovanja sa ciljem daljeg unapreĊenja teksta Prijedloga zakona, radi postizanja pune
odgovornosti i operativnosti rada policije. TakoĊe je, insistira Odbor za odbranu i
bezbjednost, potrebno uzeti u obzir odredbu ĉlana 7 taĉka 13 Zakona o parlamentarnom
nadzoru u oblasti bezbjednosti i odbrane i u zakonski tekst unijeti odredbu kojom Odbor
za bezbjednost i odbranu u postupku imenovanja direktora policije daje svoje mišljenje.
Poštovane koleginice i kolege, siguran sam da će pripadnici policije, bez obzira
kako izgledalo konaĉno rješenje Zakona o unutrašnjim poslovima i dalje svoju funkciju
obavljati krajnje profesionalno i odgovorno u skladu sa Ustavom i zakonom, kao što je to
i dosad raĊeno. To su na najbolji mogući naĉin dokazali u vanrednim prilikama koje su
ovih dana zadesile našu drţavu. Uz punu zahvalnost i divljenje svima koji su uĉestvovali
da što uspješnije prebrodimo ovu vanrednu situaciju, takoĊe bih im preporuĉio da se ne
obaziru na maliciozne, krajnje politikantske i iskonstruisane konstatacije nekih lidera
opozicije koji su prije dva dana na vanrednoj sjednici o vanrednom stanju u našoj drţavi
pokušali da sve to minimiziraju. Moram reći jednu mudru narodnu izreku, a koja potpuno
priliĉi vanrednoj situaciji, da ne pada snijeg da pomori svijet nego da svaka zvjerka
pokaţe svoj trag. Hvala vam.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Stanišiću.
Pogodilo se da se bivši predsjednik Crne Gore koji je to izjavio prije više od 20
godina juĉe oglasio, a vi ste to danas citirali. Inaĉe se taj politiĉki citat veţe za njega iz
1990. godine. Inaĉe je dobro da smo svi za konsensualnost.
Izvolite, kolega Laloševiću.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Poštovani graĊani Crne Gore, gospodo predsjedništvo, gospodine ministre,
poštovane kolege,
Pred nama je danas jedan veoma znaĉajan predlog zakona. Pokušaću, prije
nego što dam neko svoje viĊenje merituma samog zakona, da malo uvedem sve nas u
priĉu, a radnja ove moje priĉe poĉeće 23. decembra prošle godine. U vremenu pred
novu godinu i pred katoliĉki Boţić, desila se famozna afera listing. Na sjednici Odbora za
bezbjednost, ovdje prisutni ĉlanovi Odbora imali su prilike da vrše kontrolno saslušanje
tadašnjeg direktora policije Veselina Veljovića, direktora Agencije za nacionalnu
bezbjednost gospodina Vladana Jokovića i specijalnog tuţioca ĐurĊinu Ivanović. U tom
trenutku drmala se, moram da kaţem, jednim tektonskim bezbjedonosnim poremećajem
cijela Crna Gora. Stvoren je, ubrzo nakon toga, bezbjedonosni vakuum prostor, Crna
Gora ostala je bez ĉelnika odreĊenih bezbjedonosnih struktura, a mi smo otišli svi
kućama da u miru, zdravlju i veselju provedemo novogodišnje i boţićne pravoslavne

praznike, oĉekujući da će taj januar biti relaksiran od nekih stvari. MeĊutim, u tom
trenutku nije bilo povratne informacije.
Kolege su na poĉetku iz Kluba SNP-a pitale, a ja uporno traţio sjednicu Odbora
za bezbjednost, da direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Vladan Joković koji
nam je dao vrlo zanimljive podatke na toj famoznoj sjednici 23.12. i direktor policije
gospodin Veljović koji nam je dao još znaĉajnije podatke na toj tajnoj zatvorenoj sjednici,
kaţu kolegama poslanicima ĉlanovima Odbora za bezbjednost šta se to zbivalo u aferi
listing. Cijela zemlja je oĉekivala odgovor na pitanje ko je smjestio mlaĊanom premijeru i
sredovjeĉnom ministru inostranih poslova, odakle su se stvorila njihova imena u toj
famoznoj aferi listing. Odgovora, naţalost, ni dan danas nema, dogaĊaji su preticali
dogaĊaje. Iz Hidrometeorološkog zavoda ĉuli su se apeli i vapaji da nas ĉeka
nevjerovatno snijeţni kraj januara i poĉetak februara, da nas ĉeka maltene jedan ledeni
sibirski talas. Svi smo se uljuljkivali tim januarskim ehovima afere listing oĉekujući da će
se desiti nešto spektakularno u bezbjedonosnim sluţbama i prevarili smo se. Gospodin
Veselin Veljović nijednim gestom na toj sjednici nije dao za pravo nama poslanicima da
pomislimo da će biti prerasporeĊen, neću da upotrijebim izraz smijenjen, u kabinet
predsjednika drţave gospodina Vujanovića. Gospodin Joković apsolutno nije dao
nijednim gestom niti tonom ni nagovještaj mogućnosti da će podnijeti ostavku. Dok se te
dvije ostavke ili smjene ili razrješenja ili premještenja ne razriješe, mi u stvari nećemo
znati kljuĉ pozadine naprasnog predlaganja ovog zakona i eventualno dogovora i
uslovljavanja manje ili veće ĉlanice vladajuće koalicije.
Bilo je jasno da nas ĉeka buran zimski period. Naţalost, desilo se da je vrelu
politiĉku zimu zamijenila katastrofalna elementarna nepogoda sa ljudskim ţrtvama i
pijetet tim nesretnim ljudima i apel svima nama da nastavimo sa onim gestovima koje
crnogorski narod one iskonske prave Njegoševe Crne Gore radi ovih dana, da budemo
svi na visini zadatka, bez politiziranja, da pomognemo sjeveru Crne Gore i svim onim
ljudima koji su u ovom trenutku lišeni elementarnih uslova za ţivot. Od nastavka
sjednice Odbora za bezbjednost do današanjeg dana imali smo nekoliko sjednica
Odbora za bezbjednost. Gospodin predsjednik Parlamenta sada je relaksirao ovu stranu
ovdje, što se tiĉe nekih nedoumica oko sudbine ovog zakona. On je kazao da je Vlada
usvojila ovaj predlog zakona, bez amandmana gospode iz DPS-a. Pitao sam vas,
gospodine ministre, na sjednici Odbora za bezbjednost da li vi ovim novim zakonom
planirate da dovedete politiĉara na mjesto direktora policije ili profesionalca. Vi ste kazali
- zadrţavam svoje diskreciono pravo da vam na neka pitanja ne odgovorim. Evo sada,
pred cijelom crnogorskom javnošću, pitam vas - je li ovim rješenjem zakona koji vi
predlaţete praktiĉki predviĊeno da funkciju direktora policije obavlja politiĉar, a ne
profesionalac, kako je u stvari i odreĊeno i kako su date preporuke i na osnovu tzv.
Evropske konvencije o policiji.
Gospodine ministre, to je vrlo znaĉajno da saznamo ovdje danas, jer bi na taj
naĉin pokazali i cijeloj crnogorskoj javnosti, a i svima nama koji se po malo bavimo ovom
temom, da je ove dvije ili tri godine unazad došlo do uslovljavanja unutar vladajuće
koalicije. Ovom prilikom ne ţelim, legitimno je pravo da vi to radite, ali je legitimno pravo
meni kao opozicionaru da to ovdje istaknem. Kolega KaluĊerović mi je nagovijestio, a mi
smo na Odboru za bezbjednost to i govorili, potpuno se razlikuju koncepti Predloga
zakona oko imenovanja direktora policije u Vladinom predlogu i u predlogu amandmana
gospode iz DPS-a. Dok u Vladinom predlogu u ĉlanu 9 govorite da direktor policije moţe
biti izabrano lice, u amandmanima DPS-a, sasvim legitimnim, u ĉlanu 9, govori se i
pretpostavlja se da direktor policije moţe biti imenovan. Imamo suštinsku i koncepcijsku
razliku. Ovdje moţe biti izabran u Vladinom predlogu, a ovdje moţe biti imenovan.
244

Odmah da kaţem, Socijalistiĉka narodna partija pustila je u proceduru i pred vama se
nalaze dva amandmana o kojima ćemo više govoriti u raspravi u pojedinostima, oni
govore da za direktora policije, poštovani graĊani Crne Gore, to je najbitnije, moţe biti
izabrano lice, pored opštih uslova da ispunjavaju posebni uslov da imaju najmanje 10
godina radnog iskustva u obavljanju policijskih poslova od ĉega najmanje pet godina na
radnom mjestu rukovodioca u Upravi policije. O ovom drugom amandmanu govorili smo,
i Vi ste ga naĉelno prihvatili, na Odboru za bezbjednost da prije izbora direktora radno
tijelo Skupštine moţe dati mišljenje o predloţenom kandidatu. Ovdje je suštinska i
koncepcijska razlika politiĉar na ĉelu Uprave policije u ovom dijelu koje gospodin
Damjanović govorio u onom dijelu famoznog 29. je izabran, kasnije je usvojena uredba,
ali jasna je ĉinjenica da neko ţeli da direktor policije ne bude profesionalac nego
politiĉko lice i ako u zakonu stoji da ne moţe da se bavi politikom. Koga zmija ujede i
guštera se boji. I imali smo prilike da u minulim mjesecima i godinama vidimo šta znaĉi
to mjesto u politiĉkom sistemu Crne Gore i znamo da je taj uticaj nevjerovatno veliki, da
je moguća zloupotreba svih resursa, i materijalnih i narednodbanih i svih, vrlo moguća i
mi se na ovaj naĉin razlikujemo.
Gospodin predsjednik dao je ovu izjavu sada ovdje pred svima nama na pitanje
kolege i mi u stvari znamo da će oko svega ovoga moţda doći do nekih tenzija, moţda i
neće, moţda se ĉeka rasprava o KAP-u, moţda se ĉeka rasprava o Telekomu, afera
listing je završilla u januarskom i februarskom snijegu,ali je na vidjelo izašla
nevjerovatna afera Telekom gdje je neko iz Crne Gore otuĊio 7,5 miliona evra. Podaci
koje smo ĉuli na Odboru za bezbjednost govore da je to mnogo jaĉa afera od ove afere
listing gdje su samo bili uznemirene crnogorska javnost mladjani premijer i srednovjeĉni
ministar inostranih poslova. Ali ovom prilikom apel svima nama, apel svima nama
ukoliko ţelimo da to 1.juna 2012.godine dobijemo ono za ĉim cijeli parlamentarni saziv i
mnoge neparlamentarne stranke apsolutno vape, da dobijemo onaj naš pravi evropski
put sa taĉnim stepenicama kako treba da idemo dalje, onda moramo razjasniti je li bilo
politiĉkih ucjena, je li ovo ervopski standard. Da, jeste evropski standard u mnogim
zemljama regiona, ali na koji naĉin dolazimo do njega. Jedna oblast koja je veoma
zanimljiva a koja govori u prilog tome da je bilo politiĉkog nadgornjavanja unutar manje i
veće ĉlanice koalicije jeste i oblast koja se bavi pitanjem unutrašnje kontrole. Zašto
unutrašnja kontrola ne moţe da udje da prati i kontroliše rad policije i zašto obratno
policija, odnosno njen tadašnji direktor ne dozvoljava unutrašnjoj kontroli? Postojao je i
tu vakuum prostor šest mjeseci. Ponavljam još jednom tezu sa poĉetkom priĉe u Crnoj
Gori u ovom trenutku postoji bezbjednosni vakuum,nemamo legalnog izabranog VD-a
direktora, nemamo direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost,ministar Odbrane
planira da postane direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost i dolazi do jednog
galimatijasa kojim sve nas u susretu svega onoga što nas ĉeka na tom putu Evropske
integracija, pored jasnih zahtjeva Evropske komisije da se moramo uhvatiti u klinĉ i
obraĉun sa organizovanim kriminalom i korupcijom, straviĉnom aferom koja se pojavila,
poravnjanjem pred njujorškom sudu i svemu onome što nas ĉeka mi moramo imati jasne
i ĉiste raĉune.
Uvaţena gospodo, na vama je velika odgovornost. Ukoliko prihvatite amandman
Socijalistiĉke narodne partije rasterećeni ćete biti i Vi i mi i cjelokupna javnost koja ovo
prati, jer će direktor policije biti pravi profesionalac neće biti politiĉko lice.Ukoliko dodje i
dalje do nadgornjavanja i nadmudrivanja izmeĊu vas najviše štete imaće ova izuzetno
znaĉajna i senzibilna oblast koja se bavi radom policije. Policija je jedna u svakoj
demokratskoj drţavi jedna od najznaĉajnih organa za uspostavljanje vladavine prava i
reda, ali nikako dominatan i odluĉujući faktor u nekakvim politiĉkim okvirima.
245

246
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Laloševiću.
Ja znam vaše novinarske kapacitete i zato sam osebujnu metaforu o
srednovjeĉnom ministru vanjskih poslova i mlaĊanom premijeru shvatio kao politiĉku
konataciju, imajući u vidu radni staţ u tim oblastima ne kao liĉne karakteristike.Ali
moram to reći zbog onih koji to slušaju.
Kolega Lalošević je bio ugledni novinar i ima to bogastvo metafore nijesu liĉne
osobine nego politiĉke karakteristike.
Idemo dalje, kolega Banović, da se pripremi kolega Danilović.
Izvolite.
BORISLAV BANOVIĆ:
Poštovani kolega predsjedniĉe, poštovane kolege, poštovani ministre i pomoćniĉe
ministra,
Klub Socijaldemokratske partije podrţava donošenje Zakona unutrašnjih
poslova.Ovaj zakon je najavljivan u suštini već duţe vrijeme, posebnu koncepcijsku
najavu ovog zakona podnio i ministar Lukšić. Već u uvodnom izlaganju kada je
inaugurisan ovdje za premijera i kada smo ga birali za premijera, premijer Lukšić je
najavio da će doći do racionalizacije drţavne uprave, da će doći do reforme i do nekih
pomaka u reorganizaciji drţavne uprave kako bi se izvršila racionalizacije smanjenja
broja sluţbenika i kako bi se neki poslovi objedinili koji nijesu nuţno podijeljeni.U funkciji
te najave i realizacije te najave krajem prošle godine Parlament je donio Zakon o
drţavnoj upravi. Mnogi drţavni organi koji su funkcionisali tada kao samostalni drţavni
organi postali su organi u sastavu ministarstava,pa od njih ,ne znam koliko ih ima sad,
trideset,cetrdeset, najveći dio 32,33,35 su postali organi u sastavu ministarstava. Oni su
do tada bili samostalni drţavni organi.
Dakle, ovaj najveći broj njih je u sastavu ministarstava, i koliko se sjećam, nije
bilo protiv glasova u ovoj skupštini tom zakonu, koliko se sjećam nemojte me drţati
ĉvrsto za rijeĉ, moţemo to da pogledamo zajedno da je bila vladajuća većina za, a da je
najveći broj gotovo svih opozicionih poslanici da su bili uzdrţani, otprilike njihov stav
pokazuje da nijesu imali baš tako protivljenje prema konceptu samog zakona. Dakle, u
odnosu na taj zakon postoji pet samostalnih uprava, direkcija, agencija, kako se koja od
njih već zove, i one su uglavnom kako kaţem opšti servis za cijelu Vladu kao što je
Uprava za kadrove, ona obavlja kadrovske poslove za sve drţavne organe, pa zato je i
samostalna, kao što je Uprava za inspekcije, koju smo isto ovim zakonom što sam
spominjao formirali, opšti inspeciski poslovi za sve drţavne sluţbe i organe. I tim redom
od prilike tih pet su zadrţale svoju samostalnost, a svi ostali organi neki su u sastavu
Ministarstrva pravde, neki u sastavu Ministarstva finansija itd,koji su do sada bili,koji su
do sada funkcionisali kao samostalni. U drţavnoj upravi zakon je neke stvari regulisao u
odnosu na zakone koji su ranije doneseni i ako su leks specijalis kao Zakon o policiji, pa
je tu došlo do sukoba i ravnoteţe tih normi po kojoj je definisano da je samostalna po
ovom novom zakonu kaţem u vremenskom okviru novijem je ta uprava u okviru
Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dakle, deševa se ista priĉa sa Upravom za policiju, ona postaje po tom
vladajućem konceptu danas organizacija draţavne uprave u Crnoj Gori organ se ne
ukida kao organ, nego ostaje organ ali je organ u sastavu Ministarstva unutrašnjih
poslova i kao svi drugi organi tog statusa ima odnose nadleţnosti ingerenciju u odnosu
na nadleţno ministarstvo.Mi smatramo da je dobro ne samo iz ovog koncepcijskog

azloga i potrebe da se racionalizuju opšti poslovi, poslovi raĉunovostva, finansija pa da
sad ima i jedno policija, pa jedno Ministarstvo unutrašnjih poslova pa da se dupliraju ta
mjesta, ti troškovi, da postoje baze podataka,infrastruktura,informaciona jedna u
registru,jedna u policiji druga u Ministarstvu unutrašnjih poslova kada je to zajedniĉka …
jedne Vlade, jedne drţave, jednog društva i nema potrebe da se se prave troškovi, dupli
sistemi kao što ste poĉeli praviti ili je bilo nesporazuma u ovom periodu, nesporazum
moţda grupo reĉeno, ali u svakom sluĉaju nekih manjih problema u funkcionisanju tih
organa i razvijanju samostalnih sistema. Svaki samostalni sistem zahtijeva i samostalni
novac, samostalne troškove, samostalne kadrove i radna mjesta, i stolove, stolice i sve
redom i telefone. Dakle, toliko o samom konceptu i konceptu u jednom dijelu.
Drugi dio zbog kojeg podrţavam iz Kluba Socijaldemokratske partije ovaj zakon je
sljedeći: U situaciji u kojoj smo bili po našem sudu je ovakva samostalna Uprava policije
što je vrlo rijedak sluĉaj, mislim da ne postoji u jednoj evropskoj drţavi da je policija
samostalan organ, da nije u okviru ministarstava negdje, jer se ta ministarstva drugaĉije
zovu u većini sluĉajeva u okviru Ministarstva unutršanjih poslova. Dakle, taj sluĉaj je
rijedak, rijedak toliko da postoji samo jedan koliko ja znam i to u jednoj zemlji sa
bogatom demokratskom tradicijom i sa velikom unutrašnjom i spoljnom bezbjednošću,
radi se o jednoj skandinavskoj zemlji, dakle u svim drugim zemljama je ova uprava ili
organ policije u sastavu Ministarstva. Po nama iz jednog vaţnog razloga, zato što bi
uprave, policijski posao je profesionalani i operativani posao. To je funkcija
bezbjednosna društva i drţave koji se na taj naĉin treba i obavljati, izvršno,
profesionalno, operativno i tu se i završava funkcija.
Dakle, rijedak je sluĉaj da je samostalni organ, izmeĊu ostalog i zato što je
potrebna politiĉka odgovornost za obavljanje te funkcije, za obavljanje te bezbjednosne
funcije u jednom društvu. Mi nijesmo imali u Odboru za bezbjednost i odbranu siguran
sam da kolege dijele da smo imali ĉesto taj problem što imamo komunikaciju sa jednom
upravom, organom drţavnim koji je po difoltu operativan, profesionalan i izvršan u tom
smislu, a nemamo izvedenu do kraja jasnu tu politiĉku odgovornost. Do sada je s
pravom u javnosti tako je to tretirao MInistarstvo uutršanjih poslova, a to je ministar
policije. Ali su nadleţnosti bile jasno definisane vrlo uske kao u drugim ministarstvima
što su bile samo upravne u smislu upravne inspekcije, a ne u nekom inspekcijskom
drugom i politiĉkog nadzora. Našli smo se u situaciji da nemamo jasnu politiĉku
odgovornost unutar Vlade, pa neki naĉin politiĉki nam je bio odgovoran direktor policije i
ĉesto smo imali te rasprave na tom nivou politiĉke sa licima koja bi trebala da su
profesionalci i da samo odgovaraju na svoja profesionalna zaduţenja, a ne na politiĉke
ni ocjene, ni procjene, ni taĉne i netaĉne, tako da je taj problem postojao. A ne radi tog
problema u samoj diskusiji u samim vašim politiĉkim odnosima, nego zbog objektivnog
standarda mogu reći da je nuţna i potrebna da se izvodi politiĉka odgovornost za svaku
funkciju u nekoj vlasti.
Dakle, to je standard danas u demokratskim društvima i neminovno na taj
standard moramo i ovdje poslije ovog eksperimenta od nekoliko godina vratiti u to da je
taĉno izvedena politiĉka odgovornost za funkcionisanje bezbjednosnog sistema, kao što
je politiĉki odgovoran za stanje u Vojsci ministar odbrane i sve vrijeme je bio ministar
odbrane ovdje odgovoran kako funkcioniše Vojska u sistemu odbrane. Nije naĉelnik
Generalštaba bio politiĉki odgovoran, naĉelnik Generalštaba je odgovoran funkcionalno,
operativno, profesionalno za poslove u Vojsci i zna se ko mu je odgovoran, a politiĉki je
odgovoran ovoj Skupštini i Vladi, ovom društvu ministar odbrane. Tako moramo izvesti,
moramo izvesti u drugim bezbjednosnim podsistemima da je direktor policije odgovoran
za operativne i profesionalne stvari, a da on ne odgovara politiĉki nego da politiĉki
247

248
odgovaraju oni koji su politiĉki iznad njega u Vladi, a to su ministar, to je premijer i to je
cijela Vlada ovoj Skupštini i ovom društvu. To je jasan standard, jasan kriterijum on se,
izmeĊu ostalog, nalazi i u kodeksu sektora bezbjednosti koji je OEBS usvojio prije nekih
petnaestak, dvadesetak godina. Poslanici koji se bave pitanjem bezbjednosti nedavno
su diskutovali, oni koji su bili naravno koje je to interesovalo da ĉuju kakvi su standardi i
kakva su pravila naših evropskih partnera i kolega. Naveo sam koji je to drugi vaţan
razlog zbog kojeg smatramo da se ovako koncepcijski treba izglasati ovaj zakon.
Nekoliko rijeĉi o najavljenim amandmanima sasvim naĉelno. O njima kao Klub
nijesmo diskutovali. Ovo je moj liĉni stav, liĉni odnos prema tim stvarima. Mislim da
jedan broj amandmana urušava ovaj koncept ova dva elementa o kojima sam govorio, a
ĉini mi se da ima interesantnih amandmana koji upravo izoštravaju, ali ovaj koji se
odnosi na jasno razdvajanje policijskih profesionalnih, operativnih fukcija je meni jako
prihvatljiv. Mislim da je upravo i dosljedan u tom smislu da se taĉno razdvoji ko za što
odgovara da nam bude ministar, premijer i Vlada, kasnije i Skupština odgovorna za
politiĉko stanje u nekom sektoru, a da nam profesionalno, operativno budu odgovorni
profesionalci i operativci. Hvala lijepo.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Banoviću.
Idemo dalje, u ime Kluba Nove srpske demokratije kolega Danilović, a neka se
pripremi kolega Medojević.
GORAN DANILOVIĆ:
Uvaţeni graĊani, gospodine predsjedniĉe, gospodine ministre,
Na poĉetku, da ne gubim vrijeme, moraću da se posvetim samo nekim ĉlanovima
i da govorim o suštini, ali na poĉetku o sluţbenim konjima, doslovce tako glasi ĉlan 66.
Sluţbeni konji mogu da se upotrijebe kao sredstvo prinude. Ako ste već od nekoga
prepisivali morate to uraditi u duhu sa srpskim jezikom, našim jezikom, vašim jezikom
kako god ţelite, isti je duh jezika ţivo biće konj kao sredstvo je poniţavajuće. Sredstvo
ne moţe biti povrijeĊeno, a konj moţe biti povrijeĊen. Ako koristite konje kao sredstvo
prinude, onda ja to potpuno drugaĉije od onoga da se konji, sluţbeni konji mogu koristiti
u nekim akcijama. Ovdje ste doslovce na tri mjesta rekli kao sredstvo prinude. Izmijenite
to sami. Moţete ostati reĉenicom na nivou koji će vas zaštititi od akcije Udruţenja za
zaštitu ţivotinja. Ne moţe konj biti sredstvo prinude. Mislim da sam u pravu. Sada više
nećemo o sluţbenim konjima, nego o ĉlanovima koji su meni zapeli za oko i ovdje neće
biti potrebe ni za kakvim intervencijama predsjednika Parlamenta, iako imam i ja
ponekad tih novinarskih sloboda koje znaju da budu maštovite i dramatiĉne. Neće biti ni
poetske slobode. Ne postoji jedinstvo u vlasti. Reklo bi se sada da SDP kontroliše
Vladu, pošto Vlada ima jedan predlog jedinstven, jednoglasno ga dala Parlamentu, a
DPS ima amandman koji suštinski poništava predlog Vlade, što će reći da je SDP
preuzeo Vladu. Biće vrlo lijepo da vidimo kako će se Vlada odnijeti prema
amandmanima. Da li ovdje ministar unutršanjih poslova ima pravo u ime predlagaĉa da
prihvati amandman? Ima. Ima li pravo da ga odbije? Ima. Nadam se da će u ime
predlagaĉa imati pravo da prihvati i neki od amandmana opozicije. Vjerujem da ukoliko
oni budu dobri da će to i uraditi. Ja sam rekao ministru nešto što ću sada ponoviti javno,
stalo mi je da se to ĉuje - ili će, gospodine Brajoviću, ubuduće Ministarstvo imati dva
ministra ili Vi nećete biti ministar. Ovaj amandman koji je predloţio DPS je uvoĊenje, ja
govorim jezikom koji ljudi razumiju, koji Vi razumijete, je uvoĊenje još jednog ministra
policije, a Vi trebate i dalje da budete ministar unutrašnjih poslova. Ako to Vama nije

jasno ja mogu da Vam proĉitam. Odliĉan amandman kolega iz SNP-a, profesionalac, na
ĉelu policije, ministar je politiĉar. On je na vrhu.
Šta mi radimo? Predlogom kolega iz DPS-a, ali se i vi tu nekako slaţete, ispada da prvi
ĉovjek policije moţe biti neko ko je do juĉe bio politiĉar, ko je je i danas samim tim
politiĉar. Logiĉno je da bude operativac, jer ako se dogodi opet da vi morate u
helikopter, pa da mora sa vama i prvi ĉovjek policije, dvojica politiĉara, a helikopter ima
pet mjesta mnogo je, jedan bi makar morao da odgovara za drugoga, da policajac prvi
bude zaista prvi policajac. Ovo što ste vi predloţili, ovu mjeru kompromisa koja treba da
vas pomiri u koaliciji, nismo do sada vidjeli. Ovo je isto kao da naĉelnik generalštaba
moţe biti naĉelnik generalštaba gospodin recimo Boro Vuĉinić. Pa valjda normalno je da
bude naĉelnik generalštaba bude vojnik ili ćete i tu da budete originalni, pa da za
naĉelnika generalštaba postavite politiĉara.
E sada, kolege iz DPS-a kaţu pa i vi to iz Vlade koju kontrolišete oĉigledno SDP
saopštavate da direktor policije ne moţe da se bavi politikom i ne moţe da bude
politiĉar. Ministre, pozivam vas ja ću biti predlagaĉ amandmana, imam pravo do kraja
rasprave da uvaţite ako ne amandman kolega iz SNP-a koji je izgleda jednima i drugima
dalek, onda amandman koji ću ja predloţiti, a to je one tri godine koje su neophodne za
rad u drţavnoj upravi da stavimo da kandidat za direktora policije ne moţe biti lice koje
je u tri godine prije kandidature bilo ĉlan organa ili organizacija politiĉkih partija. Nećete
nedaj boţe, ĉujem u medijima da je neko od politiĉara iz prvog reda DPS-a kandidat za
direktora policije, nećete valjda vi to prihvatiti.
Pa zar vi iz SDP-a nijeste demokratiĉniji od gospode iz DPS-a. Kako je moguće
da ćete vi prihvatiti ne samo da vam se derogira ministarstvo vi kao ministar nego još i
da dobijete politiĉara? Maknite ovo zastiĊe od ĉlana da ne moţe biti politiĉar. Ĉovjek koji
je do juĉe bio naš kolega poslanik, pa do juĉe su kolege poslanici odlazili u Ustavni sud,
koliko puta treba da vam kaţemo ovakve stvari. Je li sada ne volite ovo što ja govorim
javno, jer mislite da ovo nije pošteno ili je pošteno da ĉovjek sjedi danas sa nama ovdje,
a onda ide u Ustavni sud devet godina, bude ĉlan predsjedništva DPS-a ili SDP pa u
Ustavni sud, i malo vam je to. Malo vam je i to što malo proĊe, nego za direktora policije,
pod izgovorom da ne moţe biti politiĉar postavite nekoga ko je do juĉe bio politiĉar.
Za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost postavite ĉovjeka koji je bio
vrhunski funkcioner DPS-a, gospodin Duško Marković svojevremeno. Uslov da bi to bio
je da ne bude politiĉar, da ne bude ĉlan stranke, pa ĉim to završi ode na mjesto ministra
bez portfelja i potom za potpredsjednika Vlade i ĉlana Predsjedništva DPS-a. I sve to
pred našim licem i imate potrebu da nam objasnite kako je to vrhunska demokratija. To
nije. To je kriza u Demokratskoj partiji socijalista koja kaţe da je glasa u pola dana i pola
noći, i ja to vjerujem, najmanje 100.000 ljudi, uz vaš pritisak demokratski i 150.000 i
160.000, a kada se dijele funkcije vas 15. Vas 15 kada se dijele funkcije, a nas još nije
zapalo, gospodine, kolega poslaniĉe, da vas ne pominjem, nije nas zapalo da pokaţemo
da li smo isti kao i vi. Moguće da je to prelazno pa da i mi budemo sliĉni vama, ali
zapamtite, kada dijelite funkcije, i ako imate 150.000 glasova na izborima vi nemate
dovoljno kadrovika u koje imate povjerenja da ih postavite na odgovarajuća mjesta.
Nego ja tebi serdare ti meni vojvodo, onaj s mjesta ministra na mjesto šefa agencije,
onaj iz agencije u ustavni sud, onaj iz ustavnog suda u carine, kod vas jednom kad uĊeš
u vrzino kolo odatle izlaska nema, da ne kaţem bez ĉega, da ne budem poetski
nadahnut.
Uvaţene dame i gospodo, ovdje su u pitanju dvije koncepcije, ja bih volio da
ministar bude hrabar vidio sam da letite helikopterom u vrlo teškim uslovima, pa da
kaţete da ćete vi do kraja braniti predlog Vlade i da ćete moţda vezati svoju politiĉku
249

250
sudbinu za predlog Vlade. Nemojte, gospodine Brajoviću, da vas na takav naĉin, i liĉno i
mjesto koje pokrivate, omalovaţe. Da sam nedaj boţe na vašem mjestu u ovoj
konstelaciji snaga ja vam dajem rijeĉ da ne bih bio ministar unutrašnjih poslova pod tim
uslovima, sa amandmanom DPS-a. To je u stvari vraćanje na ono od ranije, to morate
da kaţete. Ne vidim koja je razlika. Ne vidim zašto ste kreĉili. Ne vidim što smo dobili
time što imamo sada zakon koji će amandmanom biti vraćen na poĉetnu poziciju. Pa
ćete vi predloţiti onoga koga oni kaţu, a to je vrhunski politiĉar Demokratske partije
socijalista, ne mislim vrhunski u kvalitativnom smislu, nego u smislu da je jedan od ljudi
koji je ovdje sjedio do juĉe sa nama i ţarom branio politiku DPS-a, a ja treba da vjerujem
da će taj ĉovjek s odgovornošću profesionalca brinuti o svim graĊanima. Kako je to
moguće?
Kako je moguće da mogu ubijediti graĊane kao zamjenik predsjednika Nove
srpske demokratije da sam sjutra idealan ĉovjek, sjutra, zbog toga što ćete vi odluĉiti
tako da budem ombudsman? Kako je to moguće? Je li vi vjerujete u to, jesam li ja
politiĉki neutralan kada podnesem ostavku?
Gospodine Brajoviću, završavam onako kako sam poĉeo negdje na Odboru sa
vama. Ili ćemo mi imati dva ministra unutrašnjih poslova, s tim što će ministar
unutrašnjih poslova biti manje vaţan od direktora koji to formalno nije, ali suštinski jeste
ili vi nećete biti ministar. Poštenije je da DPS uzme Ministarstvo unutrašnjih poslova i da
onda ne mora da radi ovu egzibiciju, a da vi iz SDP-a dobijete neki drugi resor nego da
sada ţivimo u iluziji da ste vi ministar unutrašnjih poslova, i sve što će biti vaše u odnosu
prema policiji je da predloţite onoga koga predloţi predsjedništvo DPS-a. Da ga
smijenite, umalo da kaţem ono što bi volio poĉivši predsjednik SRJ Slobodan Milošević,
ali neću reći bezmalo, da ne pomenem ono tumorrow. Dakle, gospodine ministre,
razmislite, borili ste se za ovo, imali ste od nas podršku. Nova srpska demokratija je
meĊu prvima govorila da treba vratiti stanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova na nivo
zemalja sa iskustvom ozbiljnih demokratija vi predloţili, predsjednik Vlade ćuti, Vlada i
dalje formalno podrţava vaš predlog, DPS svojim predlogom amandmana potpuno
poništava svaki kvalitet koji je eventualno mogao donijeti predlog koji je stigao iz Vlade.
Ĉudilo me da je takav predlog stigao iz Vlade, ne ĉudi me da DPS popravlja gospodina
Lukšića, nije prvi put, on se zaleti, obeća, doći ću u parlament, uradiću ovo, uradiću ono,
a onda mu kaţu, znate kako, predsjedniĉe, moţda ste poranili, a onda ne kaţe više
ništa i tako na svu sreću dogodi se vanredno stanje, pa ljudi poĉnu da priĉaju o drugim
stvarima a ne o tome kako predsjednik Vlade lupi šakom od sto, pa samo tresne sto i
ništa više u Crnoj Gori.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Daniloviću.
Najavio sam kolegu Medojevića, da se pripremi kolega Mustafić.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, zahvaljujem.
Gospodine ministre, kolege poslanici,
Radi se zaista o vrlo vaţnom trenutku u crnogorskoj parlamentarnoj demokratiji a
i generalno vaţnom zakonu. Dakle, projektovani cilj ovih reformi kada smo poĉeli da
priĉamo o reformama u sistemu bezbjednosti bila je da se bazira na nekim principima na
nekim vrijednostima koje se razlikuju od vrijednosti na kojima se bazirao u
jednopartijskom sistemu gdje je bila milicija, kako su kolege rekle, dakle gdje je polagala
zakletvu partiji i programu partije, voljenom voĊi, drţala sliku voĊe i tako dalje.

Ostala dva principa su profesionalnizacija i depolitizacija policije, i vi ste to naveli
kao motiv da uĊete u ove ĉitave izmjene, meĊutim, gospodine ministre, to nisu samo
prazne priĉe, kada se opredijelite za takvu doktrinu ona podrazumijeva sa sobom i ĉitav
niz konkretnih aktivnosti koje morate uraditi i u zakonodavnoj oblasti i u organizaciji
sluţbe i uvoĊenju nekih novih standarda, u funkcionisanju kako sluţbe tako i postupanju
samih policijaca, tako da mislim da je vrijeme ovdje da se malo sa time pozabavimo.
Dakle, profesionalizacija, depolitizacija je nemoguća bez lustracije ili politiĉkog
diskontiniteta. Gdje ste ĉuli da politika uvede, bude profesionalna da nije pala s vlasti
jedna ideologija koja je ranije podrţavala da policajac usvoji vrijednost lojalnosti prema
dragom voĊi? Ovo su naši milicajci, i dalje ima još njih koji su zakletvu polagali partiji,
voĊi a još su u aktivnom sastavu, moţda su i na nekim pozicijama visoĉijim u policiji.
Dakle, imamo jedan politiĉki hendikep, sistemski, nije bilo promjene vlasti i pitanje
da li se moţe mirno, transformacijom, evolucijom, sazrijevanjem svijesti u Demokratskoj
partiji socijalista doći do profesionalizacije i depolitizacije. Naţalost, vidjeli ste da je to
nemoguće, zato što se u meĊuvremenu policija, ne samo da je samo ostavila taj
ideološki recidiv iz prošlog vremena nego je upletena u vrlo opasne kriminalne i
koruptivne aktivnosti, ne ĉitava policija nego odreĊeni ljudi, zato što je taj reţim iz
jednopartijskog socijalistiĉkog reţima prešao u mafijaški reţim. Tako je i policija kao
kiĉmena moţdina te transformacije morala da se transformiše iz milicije u dio
organizovanog kriminala i sluţbu koja prati,logistiĉki podrţava i uĉestvuje u kriminalnim
aktivnostima.
To je bilo, da se ne vraćamo, 92. i 93. godine kada je predsjednik Demokratske
partije socijalista promovisao jedan strašan princip, dakle, kada je takva situacija, ako su
drugi uveli sankcije, onda mi ne treba da se drţimo zakona, pa je i kriminal dopušten
ako se radi za drţavu, pa je iz toga izašla ĉuvena setenca da svi kriminalci rade za
drţavu a da je svaki kriminal drţavni posao i to se tako nastavilo do Šarićevog kokaina.
Vidite koliko je taj recidiv dugaĉak i vi sada nemate kapacitet, bar ja mislim, da sa
ovom politiĉkom garniturom da uvedete principe za koje se vi zalaţete i onda imamo
ovu situaciju.
Vi nešto pokrenet,e dobijete tvrdi stav jedne strukture koja ne postoji samo 20
godina već 60 godina i na ţalost imamo ovu neprijatnu situaciju, kako je rekao i kolega
Danilović i kolega Lalošević, da u parlamentu crnogroskom vidimo da postoje sile koje
mi ne moţemo da savladamo, kao parlamentarci.Mislim da i kolege iz poslaniĉkih
klubova DPS-a su svjesni ovoga i da oni negdje u dubini duše takoĊe ţele da imamo
profesionalnu policiju, da se oĉistiti od kriminalaca, da postupa u skladu sa ustavom sa
standardima, da se tamo ne zapošljavaju svakakvi likovi kako kome padne na pamet, ili
po politiĉkoj potrebi, da nemamo tako korumpirane strukture u policiji koje je vrlo lako
evidentirati samo im pogledajte kuće, stanove i vozni park, ne treba vam nikakva istraga,
samo evidentirajte kuće, vikendice, naĉin ţivota, vozni park i vidjećete ko su korumpirani
policajci. Tu vam ne treba nikakva istraga, ni kontrola, to će vam reći svaki konobar iz
ovih lokala gdje se oni okupljaju.
Dakle, lustracija nije napravljena. Imamo staru ideologiju, staru doktrinu i teško da
nju moţemo da nastanimo u evropske standarde. Evo da zaboravimo to, ali idemo dalje,
znaĉi nemamo ni dovoljne uslove. Prvi uslov za profesionalizaciju je profesionalni
menadţment. Dakle, menadţment mora da bude profesionalni u smislu struke,
policijskih poslova i u smislu upravljanja policijom. Mora biti dvostruko osposobljen i za
policijske poslove i za upravljanje policijom i da kaţem mora imati dodatne vještine,
upravljanje policijom u uslovima tranzicije, upravljanje reformama u oblasti policije.
251

252
Dalje, morate razraditi sistem permanentnog obrazovanja. Vi ovdje se niste ni
bavili obrazovanjem dovoljno nego imate onaj stari sistem, dakle policija mora biti svaki
dan predmet permanentnog obrazovanja, i to je povezano sistemom ocjenjivanja,
gospodine ministre, dakle policajac, policijski sluţbenik mora biti svake godine ocijenjen,
dakle da bi znali da li radi dobro ili ne radi dobro. Moramo imati, naravno i ono što nas
Evropa upozorava, merit sistem da oni koji dobro rade napreduju i budu dobro plaćeni, a
oni koji ne rade dobro da budu degradirani ili otpušteni iz sluţbe, a oni koji su
korumpirani da budu u zatvoru.
Efikasna kontrola je preduslov profesionalne policije. Ona moţe biti unutrašnja,
moţe biti graĊanska, parlamentarna i moţe biti eksterna kontrola. Vidjeli ste da je
unutrašnja kontrola nemoćna bila u policiji, bila kod vas ona ne prati ponašanje, ţivotni
stil, imovinu kljuĉnih policijskih funkcionera, zato što oni imaju podršku šefa reţima, jer
su godinama skupljali kompromitujuće podatke o njemu, uĉestvovali u kriviĉnim
radnjama, zajedniĉki su dio velikog grijeha crnogorskog reţima i vi ne moţete da ih
pomognete.
GraĊanska kontrola se pokazala potpuno neefikasnom. Jedino što su radili
uzimali su honorare svaki mjesec. Savjet za graĊansku kontrolu treba eliminisati ili ga
drugaĉije postaviti.
Parlamentarna kontrola - dovodite nas u zabludu, ne znamo koga sada da
kontrolišemo - da li vas ili novog direktora. Jako je komplikovana i sloţena uloga Odbora
za bezbjednost. Mi ĉak nismo ni matiĉni odbor kada se raspravlja Zakon o unutrašnjim
poslovima, i da ne idem dalje u ĉitav niz nelogiĉnosti koje nam onemogućavaju da na taj
naĉin radimo.
Dalje, niste uveli antikorupcijske mehanizme u zakonu. Samo ste pomenuli etiĉki
kodeks. Ima tu još mnogo, kao što smo ranije napomenuli, zašto ne uvedemo registar
imovine i prihoda policijskih funkcionera i mehanizam kako se to prati, šta su duţni da
urade, jer policajac koji radi u narkoticima ili koji radi u krvnim deliktima, ili koji prati
prostituciju, u mnogo većem je riziku od korupcije nego poslanik. On je u direktnom
kontaktu sa korupcijom i kriminalom, direktno je kriminalac motivisan da ga korumpira,
jer je to prva kopĉa, ona mora biti najznaĉajnija u ĉitavoj strukturi.
Dalje, interne istrage - treba sprovoditi ne samo interne kontrole, nego interne
istrage. Svaki bogati policajac je sumnjiv. Posebno ko radi u ovim oblastima. To je
vezano i sa ovom taĉkom zakona koda ste predloţili da policajac moţe mimo radnog
vremena raditi poslove koje, paušalno ocjenjujete, nisu u suprotnosti sa poslovima
unutrašnjih poslova.
MeĊutim, vidite, imate ĉitav niz aktivnosti koje obavljaju naši policajci. One su
uglavnom sumnjive. Ili su obezbjeĊenje kriminalaca kontroverznim biznismenima ili
obezbjeĊuju noćne klubove. Usput imaju neke relacije sa svijetom kriminala koji je vrlo
ĉesto netransparentan i nejasan, i to je tradicionalno, nije to samo crnogorska policija.
Znaĉi, svi oni koji se bave prostitucijom policajci oni imaju odreĊene i vrlo ĉeste istrage i
provjere i vrlo lako se skrene i u drugu stranu priĉe da postanete makro, da imate svoje
prostitutke i da obavljate kao poslove, a u stvari pravite biiznis.
Eksterne istrage - konaĉno tuţilac mora da uĊe u policiju. Tuţilac mora da uĊe u
policiju. Ja, ministre vas upozoravam kao ĉlan Odbora za bezbjednost i poslanik, toliko
sam primjedbi dobio na ponašanje odreĊene grupe policajaca, recimo iz Centra
bezbjednosti Berane, to moram da vam kaţem, to više nije Centar bezbjednosti. Postoji
grupa koja se slobodno moţe nazvati zloĉinaĉko udruţenje koje je povezano sa
švercom, sa prekograniĉnom policijom koja teroriše graĊane Berana. Teroriše. Tu su
redovna pucanja, neutemeljena hapšenja, primjena sile, upotreba kablova od

253
kompjutera, prebijanje ljudi i oni kaţu gore da su oni iznad zakona. Zašto? Nastavlja se
mantra, jer su oni mnogo uradili za drţavu Crnu Goru.
Znaĉi, tuţilac mora da uĊe u policiju i da provjeri one ljude koji nijesu dobro radili.
Mislim da treba da stavite normu da prvo zaposlenje sa SSS mora da bude mlaĊi
od 30 godina. Nemojte da primamo ljude koji sa 45 godina prvi put se zapošljavaju u
policiju zato što su vaši glasaĉi. Dajte da stavimo limit, prvo zaposlenje ispod 30 godina,
ako se neko zapošljava sa prethodnim radnim iskustvom, duţno je da ima probni rad i
duţan je da poloţi ispit. TakoĊe je neophodna nova organizacija u policiji. Moramo da
vidimo što su Hrvati radili, ta uskoĉka vertikala mora se formirati. Specijalizovana policija
za organizovani kriminal i korupciju, specijalno tuţilaštvo i specijalni sudovi i sudije koji
su obuĉeni da to rade. To se pokazalo kao kljuĉno u Hrvatskoj da su mogli da doĊu do
Sanadera, da su mogli da doĊu do korupcije na visokim profilima vlasti, ovdje je to ne
moguće.
I na kraju, gospodine predsjedniĉe, samo desetak sekundi,mnogo sam govorio o
korupciji u policiji i o problemima u policiji. MeĊutim, najveći broj policajaca ĉasno radi
svoj posao. Znaĉi, njima treba obezbijediti i neophodna oprema i neophodna nadoknada
i oni moraju da budu sigurni da rade za drţavu Crnu Goru, da su ponosni što su
pripadnici policije, jer ako policajac ne osjeća ponos da radi za drţavu, nego osjeća stid
da radi za mafiju, taj neće biti dobar policajac.
Dakle, mora se kod policajaca koji poginu u akciji obezbijediti rješavanje
stambenog pitanja i stipendiranje njihove djece. Isto to i za policajce koji u akciji dobiju
teški invaliditet preko 75% ,ne znam koliko ste tamo stavili, pored onoga što ih sleduje
treba im dati i stan i treba njihovoj djeci obezbijediti stipendiju.
Na taj naĉin stvaramo uslove da crnogorska policija kroz jednu kadrovsku obnovu
da se riješimo ovih kriminala koji su bili 20 godina, radili za drţavu a punili svoje
dţepove, da dobijemo jedan novi kotingent crnogorskih policajaca koji će biti ĉast da
nose znaĉku, koji će biti spremni da rizikuju svoj ţivot za ovu drţavu i za bezbjednost
graĊana i oĉuvanje imovine, a ne koji će kalkulisati kako im neka akcija donosi liĉnu
korist. Nadam se, gospodine ministre, da ovo što su kolege govorile, to je vaša
unutrašnja stvar, mi se radujemo tome, dakle, ja kao opozicija zahvaljujem se kolegama
iz Demokratske partije socijalista koje su uputile ovaj amandman da vidite koliko ova
vlast ne funkcioniše.
Vaše nefunkcionisanje plaćaju graĊani Crne Gore. Evo gledajte opet je gospodin
Begović zapao u Cetinju, opet su ga spašavali sada vatrogasci, jer iz audija su ga vadili,
tamo negdje kod štamparije Obod. Vaš nedogovor plaćaju graĊani Crne Gore i vi morate
konaĉno da se suoĉite sa voljom graĊana, bilo na izborima bilo na neki drugi naĉin, i da
polako ustupite mjesta sposobnijim ljudima koji će ovo raditi na jedan profesionalan
naĉin. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Medojeviću.
Najavio sam kolegu Mustafića, a u ime Kluba albanskih poslanika, kolega Bardhi.
Izvolite, kolega Mustafiću.
SULJO MUSTAFIĆ:
Uvaţene dame i gospodo, uvaţeni predsjedniĉe Parlamenta, uvaţeni ministre,
koleginice i kolege, poštovani graĊani,
Predlog zakona u naslovu i u organizacionom smislu znaĉi vraćanje na ranije
napušteno rješenje jedinstvenog definisanja i voĊenja unutrašnjih poslova, koncept koji

je ustanovljen još 50-tih godina i vaţi do 2005.godine. Znaĉi, kada je donošeno ovo
rješenje ocijenjeno je da je takva organizacija zastarjela, neefikasna i nekompatibilna sa
modernim iskustvima organizacije javne sluţbe kakva je policija i njena uloga u društvo.
Dakle, Zakon predviĊa da Uprava policije ne bude više samostalni organ drţavne
uprave nego da postane organ uprave u sastavu Ministarstva sa novom pozicijom
odgovornosti i obaveza. Mislimo da se time proces reforme policije usporava i sigurno u
odreĊenom obimu vraća se na ranije pozicije i da se posebno dovode u pitanje
dosadašnji, još uvijek ograniĉeni, ali svakako evidentirani rezultati na planu
profesionalizacije i posebno politiĉke neutralnosti.
Dakle, sporno nam je odreĊenje da direktor za svoj rad i rad policije odgovara
ministaru unutrašnjih poslova, umjesto Vladi i bojimo da se na taj naĉin eksponira jaĉi
politiĉki uticaj i to jedne partije iz koje dolazi ministar, nezavisno od toga kojoj partiji
pripada. Iako ste naveli kao razlog potrebu da se nastavi harmonizacija propisa iz oblasti
unutrašnjih poslova sa pravim nasleĊem Evropske unije, ostaje utisak da su kljuĉni
razlozi za ovaj diskutabilni zaokret druge prirode motivisani da se policija više politiĉki
kontroliše.
Posebno je problematiĉna ocjena da je za nas kao malu drţavu potrebno
nastaviti dalje objedinjavanje unutrašnjih poslova i centralizovano upravljanje, jer je to
suprotno našim zvaniĉnim strateškim opredjeljenjima i svakako evropskoj praksi.
Najraširenije uporedno iskustvo je da se poslovi policije organizuju kroz
samostalne organe drţavne uprave ĉime se obezbjeĊuju pretpostavke za veći
profesionalizam i manji neposredni politiĉki uticaj, što je svakako najkorisnije i
najustavnije pozicioniranje sa aspekta opšteg interesa.
Dakle, mislimo da se ovim aktom odstupa od strateških dokumenata razvoja
javne uprave, prije svega dokumenta aurum. Umjesto da se vrši decentralizacija, što je
naše i evropsko opredjeljenje, vrši se ponovna centralizacija ove oblasti što je suprotno
evropskom upravnom prostoru. Nama je sporno rješenje izbora direktora koje više ne
podrazumijeva uĉešće Parlamenta ni kroz institut mišljenja o kandidatu. Bilo bi dobro da
se nakon sprovedenog konkursa o kandidatima izjasni Parlament. To bi bila korisna
mogućnost da se utiĉe na rad policije u pravcu veće zakonitosti i postupanju i u saglasju
sa ulogom Parlamenta kao najlegitimnijeg organa vlasti i predstavniĉkog tijela gdje se
ĉuje glas i pozicije i opozicije.
Zakon u odreĊenom broju normi, odnosno pravnih instituta zadrţava dosadašnja
rješenja i Zakona o policiji, koja su na tragu dobre evropske prakse, a neka i unapreĊuje.
Tu prije svega mislimo na norme koje propisuju naĉin prikupljanja i korišćenja podataka
o liĉnosti koje se usklaĊuje sa standardima sloboda i prava graĊana i upodobljava se sa
u meĊuvremenu donesenim propisima. UnaprijeĊena su rješenja o radnim odnosima,
zvanjima i napredovanju u sluţbi. Kroz izmještanje unutrašnje kontrole iz policije,
kvalitetnije je riješena oblast prethodne i naknadne kontrole rada policije i obezbijeĊena
veća nepristrasnost u procjeni stanja i davanju nalaza. To je jako vaţno i rašireno
mišljenje da je policija kao drţavni organ ovlašćen da upotrebljava i fiziĉku silu i sredstva
prinude neselektivno i da je ponekad prekomjerno upotrebljava. O tome govore i starija i
novija iskustva, muĉenja i zlostavljanja pritvorenika i osuĊenika, iznuĊivanje dokaza,
masovna i neselektivna upotreba sile na javnim skupovima itd.
TakoĊe, rašireno je mišljenje da je dosta policijskih sluţbenika korumpirano, da
toleriše, štiti ili se bavi kriminalnim radnjama, pa mislimo da je ovo rješenje i u tim
situacijama efektnije od dosadašnjeg kada su, po našem mišljenju, brojne afere bile
zataškavane navodno zbog zaštite ugleda policije. Vaţan aspekt za nas je i nastavak
demokratizacije odnosa na relaciji graĊanin – policija, u pravcu jaĉanja servisne uloge
254

policije u obezbjeĊivanju korisnih usluga i pomoći graĊanima na svakom mjestu, kako bi
se graĊani osjećali sigurnijim a policija što prisutnijom. Nerado se sjećamo policije iz 90-
tih godina, koja je bila politiĉka batina i aparat zastrašivanja pripadnika manjinskih
nacionalnih zajednica i njihovog protjerivanje iz domovine koja je najprije postala
jednonacionalna, a potom selektivno naoruţavala dio graĊana za unutrašnje
meĊupolitiĉke i meĊunacionalne sukobe i masovno zloupotrebljavala svoja nemala
ovlašćenja u politiĉkim aktivnostima, a kasnije neki i u organizovanom kriminalu. Takva
policija nije bila u interesu graĊana ove drţave i ne smije se dozvoliti da to ponovo
postane. Zato smo pomalo skeptiĉni kada se nude neka stara rješenja iz tog vremena
kada se na takav naĉin upravljalo policijom. Iako se u svim kritikovanim oblastima
popravlja stanje, nama se ĉini vrlo spornim i nedovoljnim, pa ĉesto i da nema politiĉke
volje da se napravi ozbiljniji iskorak. Pomenuo sam da se u susret ratovima iz 90-tih
etniĉki oĉistila policija od nepravoslavaca i da je kao takva lako zaglibila u masovna
kršenja ljudskih prava i sloboda i pretvorila se u instrument za ubrzano raseljavanje
manjinskog stanovništva, kroz mreţu posrednika za brzo i lako dobijanje putnih isprava
u jednom pravcu za velike pare i perfidni pritisak koji je razvio posao sa epilogom od
oko 30.000 iseljenih Bošnjaka i znaĉajnog broja Albanaca i drugih manjina iz Crne
Gore. Policija koja se drţi propisa, koja je profesionalna i nediskriminatorska i koja je
strukturirana po evropskim standardima, a to znaĉi, pored ostaloga, da u nacionalnom
sastavu zaposlenih i rukovodećeg kadra potpuno odraţava nacionalnu strukturu
stanovništva. Zbog ĉega u ovom rješenju zakona nema ono što su Hrvati ugradili u svoj
zakon o policiji, njihov ĉlan 49 koji govori da treba obezbijediti u potpunosti prisustvo u
kadrovskim i meĊu sluţbenicima u policiji da ta struktura oslikava nacionalnu strukturu,
shodno Ustavu. Smatramo da i naš zakon da to treba da sadrţi kao veoma bitnu stvar, a
pogotovo kada je to nekim vašim aktima predviĊeno. Ako uzmemo današnju nacionalnu
strukturu policije, nakon 20 godina principa srazmjerne zastupljenosti u organima
drţavne vlasti, pa dakle i policije, situacija i dalje nije dobra. U Upravi policije i
Ministarstvu za Bošnjake, ako bi uzeli nacionalnu strukturu, nedostaje najmanje 200
radnih mjesta, svih nivoa zvanja i znaĉaja. Posebno ne zadovoljava struktura uposlenih
u graniĉnoj policiji i rukovodećeg kadra u Centru bezbjednosti Berane, a takoĊe ni
pribliţno ne odgovara nacionalna struktura zaposlenih u opštinama sa bošnjaĉkim
stanovništvom Bijelo Polje, zatim Podgorica, Bar i druge opštine u kojima Bošnjaci ţive
u odreĊenom ili većem broju. Nije u redu da naši sunarodnici traţe zaposlenje u
inostranstvu, a da se u njihovim gradovima dovode policajci iz drugih sredina, a
tendenciozna i diskriminatorska, podsjetimo se, kao drastiĉno flagrantnog primjera je
bila i upisna politika na Policijskoj akademiji, izbor polaznika kursa za policajce i
drţanjem mnogo Bošnjaka u ugovorni status uposlenih, jer su oni sada uglavnom ţrtve
procesa racionalizacije u upravi policije. Dakle, sjetimo se sluĉaja Policijske akademije i
selektivnog postupanja tadašnje komisije, gdje je jedan od ĉlanova Komisije, izmeĊu
ostalog, kao argument u razgovoru sa jednim od kandidata rekao - sve ti je dobro ali ti
ime ne valja.
To je ta formula je upravo bila mjera odnosa prema pripadnicima bošnjaĉkog,
albanskog i drugih manjinskih naroda u Crnoj Gori u najvećem broju sluĉajeva u
posljednjih 20 godina, naravno govorim da se u posljednjih deset godina, pogotovo od
referenduma na ovamo, situacija donekle promijenila, ali naţalost još uvijek je prisutna
ova tendencija kroz nešto perfidnije ili nešto sofisticiranije metode eliminisanja
pripadnika manjinskih naroda, odnosno njihovih kadrova u organima policije, poĉev od
najniţih pa do veoma visokih funkcija.
255

256
Naravno, to nije dobra praksa i smatramo da se tu mora mnogo uraditi.
Smatramo da treba popraviti saradnju sa tuţilaštvom, zatim tijelima za borbu protiv
korupcije i pranja novca. Imamo sluĉaj da je policajac, ne jedan nego više njih, i gle
ĉuda, islamske vjeroispovijesti robijao zbog 20 eura. Prolaze figurativno reĉeno kamioni,
avioni, kupuju se stanovi, opremaju se brodovi, ĉamci, jahte, niko ništa. Takvi sluĉajevi,
to su bolni sluĉajevi, a ima ih, ne bi trebali da se dešavaju. Ne kaţem da je to
odgovornost sadašnjeg ministra, naravno, to je sistemski problem koji je prisutan jako,
jako dugo u Crnoj Gori i nadam se da nam je zadatak da radimo na popravljanju takvog
stanja.
I na kraju ... će sagledati cjelokupnu raspravu o ovom zakonu. Naravno, mislim da ćemo
imati odreĊene amandmane sa kolegama iz ostalih manjinskih nacionalnih partija i
nakon kompletne rasprave, nakon rasprave u pojedinostima ćemo dati svoj konaĉan
stav u glasanju o ovom zakonu. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Mustafiću.
Iz Kluba albanskih poslanika kolega Mehmet Bardhi.
Izvolite.
MEHMET BARDHI:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovani gospodine ministre, do ministra, poštovane kolege.
Danas na dnevnom redu imamo i ovaj zakon koga smo imali i 2005. pa smo tada
napravili nešto drugo, danas pravimo nešto opet drugo. Pozdravljam, kao što
pozdravljam Vas, pozdravljam i namjeru da ujedinite ova dva organa, tako da će policija
biti u okviru MUP-a. Ne samo zbog ĉinjenice što sam i tada 26. aprila 2005. godine kada
je Skupština usvojila Zakon o policiji, bio protiv pa i sa ĉinjenicama, sve sam to
obrazloţio, tada je uporno reĉeno da je tada to rješenje Evropsko rješenje, a i danas se
govori, da je ovo što sada radite opet Evropsko rješenje. I sada, daj ljudi, snalazite se u
ovoj Skupštini. Da li moţete? Kada sam pošao kući tada 2005. godine, gospodine
predsjedniĉe Parlamenta i uvaţena gospodo poslanici, jedan moj kolega koji je pratio
sjednicu Skupštine i raspravu o Predlogu zakona o policiji i moju diskusiju, rekao mi je;
pa gospodine Bardhi zar ti nije jasno zbog ĉega se to sada radi. Dakle, objedinjavanje,
odvajanje znaĉi, u posebnom organu policije. Zbog toga što je ministar uvaţeni, cijenjeni
gospodin Jusuf Kalamperović, i sada je teško da na ĉelu dakle, da on komanduje ĉak i
policijom, jer eto ni musliman, ni Albanac, ni Bošnjak, teško je biti na tim dakle,
neprihvatljivo izgleda još dan danas.
To ovdje uzgred pominjem jer ova odvojenost tada je i reflektovala ali, ipak bez
obzira ko će bit ministar ubuduće, ipak mislim da su tada bili neki krupni razlozi a ne
kako je tada reĉeno, pokušaću da parafraziram reformski proces javne administracije.
Mislim da je to ipak, trebalo je zadrţati u svojim rukama najmoĉnije oruţje, najmoćniji
sistem radi oĉuvanja vlasti.
Gospodine ministre, koliko mogu biti zadovoljan sa ovim novim konceptom
stavljanja policije pod okriljem MUP-a, jer je to bilo i moje opredjeljenje i tada i Vaše
koliko znam, mnogo više smo nezadovojni, jer gospodine ministre suprotno i nekim
Vašim nekadašnjim opredjeljenjima kada ste bili kao opozicija, sada i Vi uĉvršćujete
centralizovanje vlasti. Dakle, ingerencija i u ovoj veoma bitnoj sveri o unutrašnjim
poslovima jer u Crnoj Gori izgleda više je na cijeni ili autoritet, jedan sluţbenik policije,
administrativni radnik u MUP-u itd, nego jedan poslanik. Takve su vrednosti, izgleda

naopaĉke. Pravna meštarenja već su na djelu. Gdje je decentralizacija gospodine
ministre, sistema valasti i MUP-a? Gdje je gospodine ministre lokalna policija, zašto toga
nema, a to je stvarna demokratija, jer po horizontali lokalna policija treba da bude u
sluţbi lokalnog stanovništva i javnog reda i mira i u opštinama, a suboredinacija je po
vertikali, barem u demokratskim zemljama. Vi nemate od decentralizacije ni D. Ne
priĉate više ništa ni u Vašem SDP-u, gotovo, a kamo li ovi drugi. Zašto i Vi to nijeste
uradili? Iz istih razloga izgleda kao što nijesu uradili i DPS kadrovi prije Vas. Dakle,
izgleda ne moţe se ĉak ni zamisliti da u Ulcinju, Tuzima u Roţajama u Plavu itd, bude
lokalna policija iz sastava lokalnog mijesnog stanovništva. Upotreba Albanskog jezika u
administraciji mora se potpuno realizovati. Napravili ste pomak. To pozdravljam ali, nije
to dovoljno da bi Albanci bili ravnopravni sa vama Crnogorcima, Slovencima itd, ne
znam kako sada da to kaţem.
Sledeće, policija u jednom vaţnom segmentu za nas manjinske narode nije
ispunila opet oĉekivanja, barem za ovo prošlo vrijeme. Konkretno u poboljšanju
zastupljenosti pripadnika Albanaca ni u policijskom sastavu ni u graniĉnoj policiji, nije
ispunjena ni jedna ustavna obaveza iz npr. ĉlana konkretno 99, ako sam precizan tu,
naprotiv, zastupljenost svakim danom je manja, pozivanje na profesionalnost ide
neprihvatljivo. Izgleda, kaţu da su Albanci neprofesionalci ite. Smatram da sada drţava
Crna Gora obavezno treba da uvaţava realno stanje i istorijsko i prirodnu realnost, tako
što će ozbiljno poĉeti da u organima za vršenje unutrašnjih poslova poštuje jedno od
osnovnih ljudskih i nacionalnih prava, pa i ustavne odredbe iz ĉlana 79, i druge,
zapošljavanjem i postavljanjem na odgovornim mjestima pripadnika autohtovnih i
manjinskih naroda, srazmjerno i ovom uĉešću u ukupnom broju stanovništva na
drţavnom nivou, a posebno na prostorima odnosno, opštinama gdje manjine ĉine
većinski dio stanovništva odnosno, znaĉajni dio autohtovnog stanovništva. Svih ovih
godina, pa i zadnjih 20 godina u višepartijskom sistemu, u ovom planu je uĉinjeno
sasvim malo i da ne kaţem, ni malo. Ne zaboravite da manjinski narodi u Crnoj Gori kao
Albanci i drugi dali su presudan doprinos na referendum 21. maja 2006. godine, i
ugradili sebe u temeljima samostalne Crne Gore. Dakle, mi smo tu, ako je tako onda, a
mislim da je to tako, Albanci neće pristati da budu marginalizovani.
Nije suvišno ovdje podsjetiti da je krajnje vrijeme da se prestaje sa retrogradnom
politikom jednopartijskog komunistiĉkog sistema, kao i ništa manje ni politika ovih 20
godina višepartijskog sistema, da kod zapošljavanja na nacionalnoj osnovi "kadrova"
crnogorsko-srpske-Slovenske nacionalnosi iz srednjeg i sjevernog dijela Crne Gore u
opštinama sa većinskim i manjinskim narodima, ciljano i planski mijenjali demografsku
strukturu stanovništva.
Sledeće, da ne postoji dobra volja zastupljenost, ogleda se i u Policijskoj
akademiji. Dakle, imamo sluĉaj da Policijska akademija u tri generacije nema ni jednog
Albanca. Mi smo već razgovarali o tome, gospodine ministre ali ništa nije uĉinjeno. Ĉak i
jedan Albanac koji je bio tu i on je iskljuĉen zbog nekog disciplinskog itd. Ja sam bio 10
godina profesor i znam šta to znaĉi, ali izgleda tu ipak treba biti nešto drugo. Prvi put
ove godine i brat i sestra da su konkurisali, nijesu prošli zbog ĉega? Nemate tu nijednog
profesora koji propituje Albanca, nego svi su Vaši, i oni to jednostavno kada god ţele oni
kaţu, ovaj ne ispunjava uslove jer je vrlo lako napraviti te vodove itd. Dakle, sluĉaj je sa
gospodinom Markom Elezovićem iz Ulcinja koji je mislim, da bez barem presudnih
razloga, udaljen sa Policijske akademije. Gospodine ministre, sa prfesionalnodruštvenog
i naroĉito politiĉkog stanovišta, kao i Vi moţete vidjeti ovdje se otvaraju i niz
drugih pitanja. Stanje u školama, odnosi u društvu, meĊunacionalni odnosi, etniĉka
nacionalna distanca konkretno prema Albancima, proporcionalna zastupljenost,
257

258
nemogućnost upisivanja Albanaca u ..., ĉista jedna nacionalna policija u jednoj
višenacionalnoj Crnoj Gori. Mislim da to ne moţe biti perspektiva Crne Gore.
Na kraju, ono što sam htio, gospodine predsjedniĉe, da pitam tada ministra,
trebalo je moţda tada da pitam, ali pokušaću da dam neki moj doprinos. U ĉlanu 33,
gospodine ministre, piše da policijski sluţbenik u izvršavanju sluţbenih zadataka nosi
vatreno oruţje i koristi druga sredstva prinude pod uslovom utvrĊenim ovim zakonom.
Pitam koje oruţje, kratke ili duge cijevi, šta oni nose i šta imaju u policijskoj stanici, šta
moţe biti? To nema u ovom zakonu, a znam da ima i jedno i drugo i treće. U ĉlanu 38,
opet pitanje, vi kaţete - izuzetno od stava 1 ovog ĉlana podaci se mogu prikupljati od
drugih drţavnih organa, organa drţavne uprave, organa lokalne samouprave,
organizacija, ustanova ili drugih pravnih ili fiziĉkih lica. Na koji naĉin policijski sluţbenik
moţe prikupljati podatke od drugih pravnih ili fiziĉkih lica, presretanjem na ulici ili kako?
Jedna moja sugestija koja je više jeziĉka, pravopisna, logiĉna. Gospodine ministre,
otvarite ĉlan 46, ne znam da li tamo imate jeziĉara srbista ili montenegrista, piše podaci
iz ĉlana 44 stav 1 ovog zakona ĉuvaju se i to u evidencijama pet godina. IzmeĊu toga
treba ili crtica ili rijeĉ tj. glagol sa povratnom zamjenicom ĉuvaju se, kako god hoćete.
Inaĉe, ne moţe tako stajati nikako. Imate redom stavke do dolje, nijedna nema ni crticu,
nigdje nemate ni glagola.
Na samom kraju, gospodine predsjedniĉe i gospodine ministre, Klub albanskih
poslanika napravio je nekoliko amandmana. Inaĉe, mi pozdravljamo ovo ujedinjenje.
Hvala puno.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Biće prilike, a vi ste ionako najproduktivniji poslanik po amandmanima u ovom
parlamentu već godinama.
Završili smo uvodna obraćanja predstavnika klubova. Ostalo nam je sat i petnaest
minuta za ostatak rasprave. Idemo onda na reţim pet minuta, ministar, a onda redom
kolega Nikĉević, pa kolega Kneţević, kolega Konjević, kolega Aleksić, to je ĉetvoro
sljedećih.
Ministar je predstavnik predlagaĉa. Nemaju pravo da odgovaraju, on je
predstavnik predlagaĉa.
Izvolite.
IVAN BRAJOVIĆ:
Hvala vam, predsjedniĉe.
Hvala kolegama koji su pruţali podršku i onima koji su ponekad onako, ĉini mi se,
neopravdano kritikovali. U svakom sluĉaju, samo da pomenem, ovdje je bilo nekoliko
puta priĉe da je ovo naprasno predlaganje zakona. Ovo uopšte nije naprasno
predlaganje zakona, na ovom zakonu se dugo radi, ovaj zakon je odavno u vladinoj
proceduri i nikakve naprasnosti, brzine i uţurbanosti nije bilo prilikom predlaganja ovog
zakona.
Druga stvar je ovu ideju o zakonu i ovakvom zakonu i vraćanju Upravi policije kao
organu u sastav zakona, praktiĉno sam izloţio na samom poĉetku. Ja sam ĉlan Vlade i
ja vodim raĉuna kad se steknu uslovi da neki predlog koji uputim moţe i da proĊe. Svi vi,
i svi mi u Vladi, mogli bi da predloţimo rješenja koja mogu da budu specifiĉna od onog
stava kakav imate u pogledu na odreĊena pitanja i na kraju, predlaţete rješenja i ona se
iskristališu onako kako mogu u nekom organu da proĊu.I ovo jeste zakon koji je prošao
Vladu bez ijednog izuzetog glasa.

Amandmani koji se pojavljuju, neke sam dobio jutros, naravno vi ćete u raspravi u
Parlamentu, imaćemo stav o tim amandmanima, vrlo precizan stav.
Ono što sad mogu da vam kaţem, jeste da amandman koji će zadirati u koncept,
u suštinu zakona, s moje strane neće biti prihvaćen. Ja sam to rekao i na Odboru, rekao
sam u izjavama, prenio u medijima, znaĉi moţemo, naravno dopustiti popravljanje,
kvalitetnija rješenja, traţenje rješenja, ja moram ujedno da vam se posebno odnesem na
tu priĉu o parlamentarnoj kontroli, gdje mi imamo ovdje u zakonu stav da će se
parlamentarna kontrola, vrši se po Zakonu o nadzoru, koji ste vi donijeli ovdje i donijeli
ste ga konsenzusom. Mislite li da je neki ministar toliko neodgovoran da ne vodi raĉuna
o tome da se konsenzusom dogovori za nešto, pa da u tom smislu onda nećemo voditi
raĉuna da vam ne izaĊemo u susret. Samo je konceptualno ovo priĉa, ovo nije više
starješina samostalnog organa, ovo je starješina organa u sastavu. Oprostite gospodo.
Pozovite ministra na saslušanje u ovom sluĉaju, a ne ovako rješenje.
MeĊutim, ako smatrate da se time ukidaju prava, zašto da ne. Napravićemo priĉu,
ima u nekim amandmanima i tako sadrţanih elemenata, ja mislim da je moţda najbolje
da predlagaĉ napravi izmijenjeni amandman, pa da se oko toga dogovorimo, jer u
jednom amandmanu, ĉini mi se SNP-a, stoji da parlamentarni odbor daje mišljenje. Ne.
U vašem zakonu se u ĉlanu 7 u taĉki 13, kaţe "Za ona rješenja gdje Skupština daje
mišljenje", znaĉi to ne moţe biti odbor, odbor moţe da ima pleniminarnu raspravu, kao
što je bilo u prethodnom stavu, ili iskreno, to nije sporno, samo vam ja kaţem kakav je
koncepcijski pristup bio i to, ako hoćete da razgovaramo o tome, vi ne moţete odbiti da
nije bilo tako. Ovo nije isti sistem, nije ni isti kapacitet ĉovjeka koji je sad, koji će biti na
mjestu direktora policije. Ali, u redu, da ne bi narušili priĉu o parlamentarnom nadzoru,
kako da ne. Napravićemo tu priĉu, da Vlada će uputiti taj predlog, inaĉe nema nikakve
dileme i dalje. Svaki direktor, svaki starješina organa ide na javni konkurs. Znaĉi, poslije
usvajanja sistematizacije, donošenja sistematizacije Ministarstva unutrašnjih psolova,
koja će biti jedinstvena sistematizacija i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa naravno
i Upravu policije, raspisaće se konkurs za izbor direktora Uprave policije. I sad, ne samo
za direktora Uprave policije, nego i za sve starješine organa. To je izmijenjeno zakonom
koji ste ovdje usvojili, rekao je jedan od kolega, sa većinom naravno za i sa ostalim
uzdrţanim, nije bilo tu nekih radikalno suprostavljenih mišljenja.
Znaĉi, taj Zakon o drţavnoj upravi je stvorio koncept da se svi direktori uprava,
agencija, zavoda i ostalog biraju javnim konkursom, a da imamo samo situaciju drţavnih
sekretara koji su novoustanovljeni tim Zakonom o drţavnoj upravi koji se postavljaju, koji
dolaze sa ministrom i odlaze sa ministrom. Ovima traje mandat u punom mandatu,
naravno dok zadovoljava obavljanje poslova.
Dalje, vrlo je vaţno da vam kaţem, nije postojećim, vaţećim Zakonom o policiji,
policija je ustanovljena kao samostalan organ uprave. TO prosto nije tako. Proĉitajte taj
zakon, to prosto nije tako. Imali smo koncept u Zakonu o drţavnoj upravi da su organi,
samostalni organi, koncept o samostalnim organima, i onda je to u Uredbi bilo dalje
razraĊeno koji su to samostalni organi, itd. To nije bilo riješeno u Zakonu o policiji,
samostalnost. Tako da ova priĉa je bila, naravno o izboru direktora. Ovdje se, naravno,
ĉulo mnogo priĉe. Ja sam htio i zbog kolega, bez obzira što su to aluzije, godine, itd. da
reagujem, ali reĉeno mi je da nemam pravo da reagujem u tom dijelu priĉe. Tako je,
oprostite što vam kaţem gospodine Mustafiću, Vi ste rekli da ovo je narušavanje
auruma. Ne, upravo je ta priĉa o strategiji reforme javne uprave rekla da se ide na
smanjenje broja drţavnih organa i da se ide na praktiĉno njihovo vraćanje u sastav, da
bi se izvršila racionalizacija drţavne uprave. Jer, u tom smislu je zaista nepotrebno da
se ogroman broj poslova, samo kratko predsjedniĉe, molim vas desetak sekundi, da se
259

260
ogroman broj poslova moţe raditi u Ministarstvu i da onda tu nema dupliranja
administrativnih radnika, raĉunovodstvenih radnika, radnika za informisanje i da ne
nabrajam dalje.
Ovo su neke centralne stvari, gospodine Bardhi. Pravilnikom će se precizirati u
kojim institucijama se koji ciljevi koriste. To se zakonom neće predlagati. Ja se, naravno,
nijesam osvrnuo na neke stvari. Treba pola sata da govorim da bih ih mogao da
iskomentarišem sve. U svakom sluĉaju, predlaţemo zakon koji jeste u skladu da
zakonima koje ste vi već donijeli otprilike prije pola godine i ta pozicija o kojoj sad
priĉamo je bila tada već definisana.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Moţda se ne bi desilo da policija već ima nekoliko puta veću zgradu nego
parlament i da košta 18 miliona eura.
Idemo dalje.
Najavio sam kolegu Nikĉevića, pa kolege Kneţevića, Konjevića i Aleksića.
Izvolite.
RADIVOJE NIKĈEVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, uvaţeni ministre Brajoviću, gospodine Vukotiću,
Danas kada razmatramo Predlog zakona o unutrašnjim poslovima neophodno je
kazati sljedeće - da je reforma policije zapoĉeta prije nepunih sedam godina
donošenjem Zakona o Policiji. Da podsjetim, tada smo govorili o zakonskom projektu
koji je raĊen sa znaĉajnom medjunarodnom podrškom, da je on bio i proizvod domaćih,
regionalnih iskustava, domaćih i stranih eksperata, da je bio na jednoj kvalitetnoj i dugoj
javnoj raspravi. Tim zakonom je policija konstituisana kao samostalni organ drţavne
uprave. Takodje, ne smijemo izgubiti iz vida da je donošenjem tog zakona zapoĉeta
reforma jednog od najznaĉajnijih segmenata sistema bezbjednosti u Crnoj Gori; da je
zakon donijet u vremenu kada je ovaj segment bezbjednosnog sistema bio opterećen
nasljeĊem iz prošlosti, jer je bio dio jednog većeg sistema Savezne Republike
Jugoslavije, drţave Srbije i Crne Gore, sa viškom zaposlenih, nedovoljnom kadrovskom,
materijalnom, tehniĉkom osposobljenošću, te da je za ovaj period od sedam godina
uoĉen veliki napredak, što sam imao priliku da se liĉno uvjerim, kao ĉlan Odbora za
bezbjednost, kroz redovno izvještavanje policije, razmatranje godišnjih izvještaja, kroz
parlamentarni nadzor koji nam je omogućio upravo taj zakon o policiji. No, da bi lakše
razumjeli sve promjene koje su sadrţane u ovom predlogu zakona, treba kazati
sljedeće.
U demokratskim društvima u kojima preovladava vladavina prava policija
preduzima tradicionalne funkcije prevencije, borbe i otkrivanja kriminala, oĉuvanja
javnog reda i mira, poštovanje zakona, zaštitu osnovnih prava pojedinca. Pored toga, u
takvim društvima policija javnosti pruţa razliĉite usluge društvenog karaktera koje
potpomaţu njene ostale aktivnosti. Povjereno joj je diskreciono pravo da izvršava i ove
funkcije. Policija u demokratijama pomaţe oĉuvanju vrijednosti demokratije, pri ĉemu je i
sama proţeta istim vrijednostima. Uopšteno govoreći, javnost prihvata pa ĉak pozdravlja
vršenje zakonite vlasti od strane policije dok god vidi da policija izvršava svoje zadatke u
pravcu demokratskih ciljeva na etiĉki prihvatljiv naĉin. Za uvrat, kada ispunjava ove
uslove, policija ima sva prava da oĉekuje da će javnost imati povjerenja u izvršavanje
njenih zadataka, podrţavati je i saraĊivati u njenim aktivnostima. To se na najbolji naĉin
manifestuje i ovih dana oko uĉešća policije u zajedniĉkim poslovima u ovim
elementarnim nepogodama koje su zadesile Crnu Goru ovih dana.

261
U izvršavanju svojih zadataka policija mora da poštuje liĉna prava graĊana,
ukljuĉujući ljudska prava i slobode i da izbjegava arbitrarnu i nezakonitu akciju. Ovo je
osnovno za znaĉenje vladavine prava, pa tako i za ukupan smisao i svrhu policijskog
posla. Policija ima i odreĊena ovlašćenja, ukljuĉujući i ovlašćenja za moguću primjenu
sile da privremeno ljude liši slobode, da im ograniĉi puno uţivanje njihovih prava, na
primjer da zaustavi, ispituje, zadrţi, uhapsi, oduzme imovinu, uzme otiske prstiju,
fotografiše, kao i da sprovede detaljni pretres lica, da u ekstremnim okolnostima ĉak
primjeni i smrtonosnu silu. Dalje, policija ima i diskreciono pravo da odluĉi da li će i kako
da primjeni ova ovlašćenja. Medjutim, policija mora da poštuje i vladavinu prava, u
skladu sa najboljim meĊunarodnim standardima i proceduralnim pravima, kao i politikom
koja je odreĊena relevantnim nacionalnim i meĊunarodnim zakonima. Nova tehnološka
sredstva omogućavaju povećano zadiranje u privatnost graĊana i imaju potencijal da
ugroze ne samo privatnost slobode izraţavanja, već i povjerenje graĊana u institucije
vlasti.
Da bi se osigurao balans izmedju odrţavanja javne bezbjednosti kroz policijske
mjere i obezbjeĊivanje prava pojedinca, mora se razvijati zakonodavni okvir za
sprovoĊenje prikrivenih snaga. Upravljanje rezultatima ovakvih aktivnosti ukljuĉuje
mehanizme unutrašnje kontrole, kao i mehanizme vanjskog nadzora, graĊanske
kontrole i parlamentarne kontrole. Upravo su ovo i ciljevi koji se ţele postići Zakonom o
unutrašnjim poslovima. U 11 poglavlja definišu se: unutrašnji poslovi, obavezuje
Ministarstvo da pruţa struĉnu pomoć, obavještava javnost o obavljanju unutrašnjih
poslova, propisuju nacionalni medjunarodni standardi policijskog postupanja, ovlašćenje
policijskih sluţbenika, posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa, zvanja, duţnost,
prava, disciplinska odgovornost policijskih sluţbenika i kontrola rada policije.
Vjerujem da dijelim mišljenje svih ovdje u Parlamentu da ćemo usvajanjem ovog
zakona napraviti /Prekid/ kao najznaĉajnijeg segmenta bezbjednosnog sistema i ići u
korak sa razvijenim zemljama duge demokratske tradicije. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Nikĉeviću.
Milan Kneţević, a da se pripremi Raško Konjević.
MILAN KNEŢEVIĆ:
Poštovana Skupštino, gospodine Brajoviću, gospodine Vukotiću, uvaţeni graĊani,
Kada je ministar Brajović, negdje pred Novu godinu, govoreći o legalnosti i
transparentnosti izbora novog direktora Policije izjavio je da će se oni prvo unutar
koalicije dogovoriti ko će biti njihov kandidat, a da će tek onda raspisati konkurs kako bi
kandidat DPS-a i SDP-a bio legalno izabran, onda mi je bilo jasno o kolikom stepenu
demokratiĉnosti i legitimnosti se radi i već sam znao da će novi direktor Policije biti
Boţidar Vuksanović ili Milan Radović. E takav je svaki konkurs. Prvo se dogovorite ko će
biti izabran, pa ga onda raspišete.
Izgleda da je Veselin Veljović bio u pravu kada je povodom afere listing izjavio da
je ova afera nanijela najviše štete Policiji, tj. njemu liĉno, jer je nakon nje smijenjen. Ali
za razliku od smijenjenih ministara koje po kazni šaljemo za ambasadore, smijenjenog
direktora smo po kazni poslali kod Filipa Vujanovića. Komentarišući odlaske Veljovića, a
kasnije Jokovića, premijer Lukšić je rekao da se radi o vrhunskim profesionalcima koji su
u svom dosadašnjem radu ostavili nemjerljive rezultate od kojih je ĉitavo društvo imalo
koristi. Ukoliko su takvi rezultati po srijedi, onda mi nije jasno zašto su Veljović i Joković
bili prinuĊeni da podnesu ostavke. Ako je afera listing posljedica njihovih ostavki, onda bi

ti ljudi trebalo da snose odgovornost, a ne da se postavljaju na nova radna mjesta. Kada
već pominjem aferu listing, moram primijetiti da su o ovoj aferi razliĉito govorili i Igor
Lukšić, i Milan Roćen, i Duško Marković, i Veselin Veljović, i Milo Đukanović. Tako da
smatram da se rješenje enigme listing krije meĊu ovom petorkom. Pozivam gospodu
Veljovića i Jokovića da javno saopšte ko je na njih vršio pritisak da podnesu ostavke i
zbog kojih to grehova. Koju poruku vi danas šaljete graĊanima Crne Gore? Da je sve
dozvoljeno i u skladu sa zakonom ako se dvojica najviših ljudi koalicije dogovore da tako
treba. I nakon njihovog dogovora imamo izmjene i dopune Zakona i od nas se oĉekuje
da u raspravi od tri sata damo legitimitet i izigravamo parlamentarni dekor, dok u koaliciji
traju neprestane borbe oko prevlasti nad sluţbama koje su donosile pobjedu na
izborima. Reflekcije tih borbi mogli smo vidjeti ovih dana dok smo slušali ministra
Brajovića i v.d magistra Boţidara Vuksanovića kako se utrkuju da kaţu kako je policija
pod njima. Tako je ministar Brajović prije neki dan izjavio kako je presrećan što su
pripadnici posebnih jedinica pod njegovom komandom i da je ponosan što će u
budućnosti biti tako. Onda se pojavi gospodin Vuksanović koji takoĊe izjavi da je i on
presrećan što je ĉitava policija pod njegovom komandom i da će o pripadnicima policije
brinuti jako i na nivou.
Nijeste mogli da se uzdrţite ni za vrijeme vanrednog stanja od potrebe da jedni
drugima pošaljete poruku ko u stvari upravlja Policijom. A da je DPS ozbiljno razumio
poruku koju je poslao ministar Brajović svjedoĉi podneseni amandmani koji se odnosi na
nadleţnosti direktora Policije. Ukoliko ovi amandmani budu usvojeni, mislim da ministar
Brajović neće biti presrećan, kao prije neki dan, jer nijedan policijski sluţbenik neće biti
pod njegovom komandom i Vama će ostati, gospodine Brajoviću, samo da podnesete
ostavku, mada sam siguran da, gospodine Brajoviću, ne gajite iluzije da će Boţidar
Vuksanović Vama podnositi raĉune, pošto je svakome jasno da je gospodin Vuksanović
personalno rješenje Mila Đukanovića. Ako je neko unutar SDP-a mislio da će smjenom
Veljovića biti završena borba neprestana oko prevlasti nad Policijom, napravio je
pogrešnu procjenu, jer je imenovanje Boţidara Vuksanovića potvrdilo da DPS oko
Đukanovića zbija redove i priprema kontraofanzivu. A te kontraofanzive prvo poĉinju
obraĉunom u sopstvenim redovima, pa onda idu na manjeg koalicionog partnera i tako u
krug. Zato u narednim danima oĉekujem nove afere mnogo većih razmjera od listinga i
Telekoma, koje će borbu klanova u Predsjedništvu DPS-a dovesti do kulminacije. To što
je kolega Bulatović već mjesec dana ukazivao na ĉinjenicu da je Boţidar Vuksanović
neustavno izabran bez mišljenja Odbora za odbranu i bezjednost dok je još bio poslanik,
najbolji je pokazatelj panike i trgovine u unutar koalicije. Zato ste mu u posljednjih
godinu dana pored titule mr dodali i vd, iako zakon ne poznaje institut vršioca duţnosti.
Ovakve marketinške dosjetke moţda bi imale teţinu da birate direktora pogrebnih
usluga ili ĉistoće, ali ovdje je rijeĉ o izboru direktora policije.
Veoma ću kratko komentarisati neke od ĉlanova. Recimo, ĉlan 41 - Prikupljanje
podataka na poseban naĉin. Izraţavam sumnju, gospodine Brajoviću, da su i do sada
opozicioni lideri bili prisluškivani, opozicioni predstavnici, njihovi telefonski razgovori,
praćeni su i na svaki naĉin je pokušala da se dobije informacija šta to opozicija u Crnoj
Gori radi. Ali sada se malo praksa promijenila, ne samo što policija prisluškuje nas, nego
sada prisluškuje i pojedine predstavnike iz vladajuće koalicije i na taj naĉin ih ucjenjuje i
na taj naĉin najlakše vrši obraĉun sa njima. Zato sam i govorio o kulminaciji ove borbe.
Što se tiĉe meĊunarodne razmjene podataka, ja mislim da ovaj ĉlan trebate u
potpunosti da izbrišete. MeĊunarodna razmjena podataka iskompromitovala je ĉitavu
crnogorsku policiju i ĉitavu crnogorsku drţavu, jer ste za aferu listing bili spremni da
262

263
optuţite i Srbiju, i Hrvatsku, ĉak i Ameriku, da su pokušale da uruše uruše drţavnu
bezbjednost Crne Gore.
Završavam sa citatom iz ĉlana 62. Citiram: "Palica se moţe upotrijebiti ako su blaţi
naĉin upotrebe fiziĉke snage bezupješni ili ne garantuju uspjeh. Udariti palicom ne
nanose se u predjelu glave, vrata, kiĉmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida,
genitalija i zglobova, osim kao krajnja mjera". Naći ćete mi tog policajca koji će, kada
bude krenuo sa palicom da se obraĉunava sa nekim demonstrantima, pratiti da ne udari
po zglobu, po genitalijama, po mozgu, nego će ga pitati gdje sve ima zdravstvene
probleme da bi mogao da se obraĉuna sa njima. Evo ovakav je zakon, a mi nećemo
uĉestvovati u vašoj koalicionoj borbi. Nećemo biti ni ĉun, niti motorne sanke preko kojih
ćete prelaziti da završavate posao. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Konjević, a da se pripremi kolega Budimir Aleksić. Izvolite.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Brajoviću, mislim da se dosadašnja diskusija previše
odnosila na odnos unutar vladajuće koalicije i previše je bila personalizovana kroz lik
ministra Brajovića i kroz lik sadašnjeg vršioca duţnosti i prethodnog direktora policije
gospodina Veljovića. Mislim da kod ovakvih zakona, koji regulišu jednu vrlo vaţnu oblast
za demokratski razvoj društva, trebamo prevashodno da povedemo raĉuna da li u tom
segmentu ispunjavamo ono što jesu naše evropske obaveze u dijelu regulisanja
legislative koja će tretirati ovu vrlo vaţnu oblast. Siguran sam da Zakon o unutrašnjim
poslovima u potpunosti primjenjuje i prati praksu koja je prisutna u 26 od 27 zemalja
Evropske unije kada se to tiĉe regulacije ove oblasti.
TakoĊe, rješenja koja su predviĊena ovim zakonom usaglašena su u najvećoj mjeri sa
onim što jesu iskustva zemalja u regionu. Dakle, i sa zakonom u Sloveniji, koja je ĉlanica
Evropske unije, i u najvećoj mjeri sa zakonom u Hrvatskoj koja će biti naredne godine
ĉlanica Evropske unije, i sa sistemskim rješenjima u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i
Srbiji. Opredjeljujući se za koncept da imamo, uslovno da kaţem, objedinjeno
Ministarstvo unutrašnjih poslova, mislim da smo pogodili ono što jeste evropska praksa i
ono što su regionalna iskustva. Ĉini mi se da smo dosta brkali jednu ĉinjenicu, ministar
Brajović je na to ukazao. Ne definišemo Zakonom o unutrašnjim poslovima poziciju
jednog organa uprave. To smo uradili sistemskim Zakonom o drţavnoj upravi koji je
dobio nepodijeljenu podršku ovog parlamenta, uz razumijevanje kolega iz opozicije da
nijesu iskazali prema njemu protivljenje, prema tom konceptu da su u principu organi
uprave u sastavu ministarstava. Pretpostavljam da su kao iskaz svog politiĉkog
opozicionog odnosa u tom segmentu bili uzdrţani.
Ja bih naveo još jedan argument koji je na stranu onoga što trebamo da mijenjamo
koncept i da preĊemo na koncept koji je sada u predlogu zakona. Biću vrlo precizan.
Ono što jesu upozorenja iz Evropske unije, što jeste sadrţano u izvještajima Evropske
komisije je da u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije nemamo
zadovoljavajuće mjerljive rezultate. Ako nam to kaţu naši prijatelji i kolege iz Evrope,
ako moramo da ispunjavamo ono što jesu naše obaveze na tom putu, valjda je prirodno
da, ukoliko ţelite da zakoraĉite u novu fazu procesa integracija, vidite da li nešto u
konceptualnom smislu treba promijeniti. Ja mislim da će ova konceptualna promjena
doprinijeti da merljivi rezultati u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
budu bolji. Jer danas ovim predlogom zakona imamo jasno definisanu politiĉku

264
odgovornost nad radom Uprave policije. Prije nam se vrlo ĉesto dešavalo, i kolegama iz
vlasti, ĉešće kolegama iz opozicije, imamo jednu vrstu politiĉke debate sa ljudima koji ne
bi trebali da se bave politikom. Imaćemo ministra koji je politiĉar. S njim ćemo voditi
politiĉke debate, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, i mislim da ćemo primjenjivati praksu koja
je prisutna u 26 od 27 drţava Evropske unije. Kada govorimo o promjeni odreĊenog
koncepta, uvijek biramo koncept koji je ĉist. Da ne pravimo zbog razliĉitih politiĉkih ili
nekih drugih interesa surogate koji neće dati zadovoljavajuće rezultate.
Koncept da je Uprava policije samostalan organ drţavne uprave je ĉist koncept.
Moţemo razgovarati o rezultatima jednog takvog koncepta, o njegovim iskustvima u
drugim drţavama i nakon tog razgovora ćemo zakljuĉiti ono što je zakljuĉila Vlada Crne
Gore - da je trenutak da se taj koncept promijeni, ali, takoĊe, jednim ĉistim konceptom.
Ne surogatima, nego ĉistim konceptom da se organ drţavne uprave vrati u sastav i ne
samo u sluĉaju Ministarstva unutrašnjih poslova. Ne zaboravite, radi se o nizu drugih…
/Prekid/ Ministarstvo finansija imati gotovo 10 organa drţavne uprave, koji će izmjenama
Zakona o drţavnoj upravi da budu u sastavu Ministarstva finansija. I nijesam primijetio
da su predlagani amandmani na Zakon o drţavnoj upravi da u tom segmentu imamo
odreĊena rješenja koja nijesu ĉista.
Poslanĉki klub SDP-a, kao što je rekao šef poslaniĉkog kluba gospodin Banović,
nije još uvijek zauzimao stavove prema amandmanima koji su podnijeti. Ĉini mi se kao
demokratski iskorak i da sazrijevamo i kao politiĉke partije, i kao društvo, i kao institucije,
jeste da imamo amandmane kolega iz Demokratske partije socijalista, koji u odreĊenoj
mjeri mijenjaju koncept zakona. Mislim da prave ovaj surogat koji neće dati nikakvo
adekvatno rješenje. Zato sam rekao da se treba opredijeliti za ĉist koncept...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Konjeviću.
Pravo na komentar naravno imate, kolega Bulatoviću, s tim što malo skraćujemo vrijeme
ostalim kolegama.
Izvolite.
Proceduralno, kolega Vuletić.
MILORAD VULETIĆ:
Samo jednu stvar da pojasnim. Rasprava o ovom predlogu zakona traje tri sata.
Ako nastavimo sa komentarima i sa ovim, bukvalno 10 poslanika neće uzeti uĉešće u
raspravi. Ne znam kakav je dogovor na Kolegijumu, ali je praksa bila, kada je u pitanju
zadnji sat, da nema komentara na diskusije poslanika. Tako se do sada radilo po onim
taĉkama dnevnog reda za koje je bilo opredijeljeno vrijeme u trajanju od tri sata na
plenumu. Vi kako god hoćete, nije problem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Kolega Vuletiću, hvala Vam.
Doţivljavam ovo kao pokušaj pomoći meni. Moţda smo ušli neki minut u
posljednji sat, to je taĉno. Ali, ni poslije dva sata na Kolegijumu nijesmo to precizirali do
kraja. Ja sam traţio da se ti dogovori, kad se već odstupa od poslovniĉkih pravila, stave
na papir i da ih ne tumaĉimo kad doĊe ko ovdje da predsjedava.
Ja mogu uputiti apel, koji ste i Vi meni uputili, kolegama da pokušamo što više
racionalizovati vrijeme time što nećemo traţiti komentare, da bi kolege prijavljene, već je
dosta prijava, uzele rijeĉ. Ali, ne mogu sprijeĉiti. Ako kolega Bulatović insistira, neka
bude i onda da zamolim da više nema komentara do kraja rasprave.

265
Izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe.
Ja imam diskusiju pa ću o Zakonu i o politiĉkim stavovima s tim u vezi govoriti.
Gospodine Konjeviću, Vi ste ovdje govorili o Zakonu o drţavnoj upravi, o novom
konceptu. Ja bih Vas zamolio pošto smatrate da je to jedno sa drugim povezano da
dobro proĉitate Zakon o policiji. Uopšte ne definiše organizacioni status i poziciju Uprave
policije.
Mogli smo da zadrţimo postojeći zakon i da na osnovu Zakona o drţavnoj upravi
i uredbe koja tretira samostalnog organa riješimo ove stvari. Mada, neka pitanja ostaju
da se apsolviraju na osnovu Zakona o policiji. To je pozicija Skupštine u davanju
mišljenja za kandidata, kao i o naĉinu saslušanja direktora Uprave policije ako se to ne
bi promijenilo.
Zakonom o drţavnoj upravi, izvinite, vi ste definisali u okviru ministarstava
odreĊene organe, ali iz odreĊenih razloga i poziciju samostalnih organa.
Po Zakonu o drţavnoj upravi Uprava policije mogla je sasvim sigurno da ostane
samostalni organ. Ni to nije sporno. Zakonom o unutrašnjim poslovima za razliku od
nekih drugih zakona vi ste direktno rekli da je to organ zakonom posebnim u sastavu
Ministarstva unutrašnjih poslova. Ne vi, nego Vlada Crne Gore jednoglasno. I ono što je
najvaţnije u ĉitavoj priĉi jeste uredba koja je stupila na snagu 20. januara koja to
definiše. Ja se samo zalaţem, pošto ćemo mi morati ovdje da se izjasnimo kako ćemo i
na koji naĉin da glasamo, da u ovoj replici Vi malo pojasnite kompatibilnost svega
ovoga ...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Bulatoviću.
Pravo na odgovor, kolega Konjević.
RAŠKO KONJEVIĆ:
Zahvaljujem.
Gospodine Bulatoviću, hvala Vam na prilici, ali mislim da je stvar vrlo jasna.
Prethodni Zakon o drţavnoj upravi je po pravilu definisao samostalne organe drţavne
uprave. Oni su po pravilu bili samostalni i u izvedenom smislu kroz tadašnju uredbu koja
je izmijenjena pred Novu godinu ili poslije Nove godine. Dakle, bilo je precizno
definisano i najveći organi uprave su bili samostalni.
Novim zakonom koji je usvojila vladajuća većina uz vaše politiĉko protivljenje ne
zakonu, nego prema vladajućoj koaliciji, taj koncept je promijenjen. Promijenjen je za
360 stepeni. Sada imamo da su samostalni organi izuzetak, a prije su bili pravilo i na
bazi tog zakona je uraĊena nova uredba o organizaciji drţavne uprave. Taĉno je to što
ste rekli. Zakonom o policiji nije bila definisana njena pozicija i to je ministar unutrašnjih
poslova jasno rekao. Imajući u vidu da je Vlada donijela uredbu, da je postojao jasan
politiĉki dogovor nakon Zakona o drţavnoj upravi kako treba da izgleda uredba
organizacije rada drţavne uprave, u ĉlanu 3, stav 2 ili 3 stoji ta orednica o kojoj ste Vi
govorili, taj zakon moţe da funkcioniše i bez te odrednice jer uvijek je pozicija organa
uprave bila definisana Zakonom o drţavnoj upravi i uredbom u tom segmentu rada. I
samo oko Skupštine...

266
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Konjeviću.
Kolega Aleksić, a da se pripremi kolega Milorad Vuletić. Do kraja bez komentara.
Produţićemo vrijeme najmanje za ovoliko koliko smo imali ovaj komentar i odgovor, da
budemo što efikasniji.
Izvolite.
BUDIMIR ALEKSIĆ:
Gospodine predsjedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, poštovani
graĊani,
Kada sam prije obrazlagao zbog ĉega sam izdvojio mišljenje na matiĉnom odboru
vezano za ovaj Zakon kazao sam da je u pitanju jedan loš zakon, kojim se ne odgovara
evropskim obavezama Crne Gore u ovoj oblasti. I kazao sam da će Nova srpska
demokratija glasati za ovaj Zakon iskljuĉivo ukoliko budu prihvaćeni njeni amandmani.
Rijeĉ je od 10 amandmana kolege Emila Labudovića, šest amandmana koje je on
podnio sa kolegom Strahinjom Bulajićem.
Rijeĉ je o amandmanima koji suštinski popravljaju jedan loš zakon i koji su raĊeni
vrlo analitiĉki i seriozno, otprilike onako kao što je Bogdan Popović, najveći naš istoriĉar,
govorio da treba tumaĉiti knjiţevno djelo - teorijom reda po red. Dakle, oni su ozbiljno
pretresli ovaj zakon, taĉku po taĉku i zaista napravili amandmane koji suštinski mijenjaju
jedan loš zakon i pretvaraju ga u dobar zakon, kakvim se jedino moţe odgovoriti našim
evropskim obavezama u ovoj oblasti. A rijeĉ je o Zakonu od izuzetnog znaĉaja za prava
i obaveze graĊana, koji ovako kako je nama dostavljen od strane Vlade nije jasan,
precizan i nije sveobuhvatan. Zato smatram da ga treba vratiti na doradu, popraviti,
dopuniti, prije svega na naĉin što će se propisati dodatni uslovi za direktora Uprave
policije.
Za Novu srpsku demokratiju je prihvatljivo rješenje u ovom Zakonu po kome se
Uprava policije vraća pod okrilje Ministarstva unutrašnjih poslova, ali smatramo da
direktor policije mora biti profesionalac, a ne politiĉar. Za direktora policije treba propisati
uslove struĉnosti, a ne politiĉke podobnosti, kao što je to danas sluĉaj. Dakle, uslove
struĉnosti i uslove iskustva na policijskim poslovima upravo onako kako to predviĊaju
rješenja u demokratskim zakonima u našem okruţenju.
Ovim vašim predlogom predviĊeno je da funkciju direktora policije obavlja
politiĉar, a ne profesionalac, što je evropski standard. Na pitanje zašto je to tako nije
teško dati odgovor. Ţeli se, po našem uvjerenju, nastaviti praksa da policija ima politiĉki
uticaj i da uĉestvuje u izbornom procesu. I to je intencija, što bi rekao kolega Mišo
Stanišić, prijedloga ovoga zakona.
Svi znamo da ova vlast već 20 godina vlada izbornom kraĊom, medijskom
manipulacijom i policijskom represijom. O uĉešću policije u izbornom procesu suvišno je
govoriti. To znaju, što se kaţe, i ptice na granama. Profesionalizacija i depolitizacija
policije su evropski standardi i to treba da bude i naša intencija. To su osnovna dva
principa na kojima poĉiva i na kojima treba da se temelji i zasniva jedan demokratski
zakon o policiji. Taj ste koncept i vi proklamovali, ali, naţalost, to je ostalo samo na
nivou proklamacija. To se ovim tekstom koji mi imamo pred sobom uopšte ne predviĊa.
MeĊutim, suštinsko pitanje je sljedeće i to je jedan od kolega u svom izlaganju naglasio.
Moţe li se ovdje u Crnoj Gori, ovakvoj kojom vlada DPS i SDP, dogoditi, s obzirom na
prirodu i karakter ovoga reţima, koji se zasniva na policijskoj represiji, na kriminalnim
strukturama, jer ovdje postoji sprega vlasti i kriminala, a Vlada bi trebala da se bori protiv
kriminala, moţe li se ovdje desiti i sprovesti depolitizacija i profesionalizacija policije, a

267
da se prije toga ne smijeni ovaj reţim. Dakle, vi kao Vlada, kao koaliciona vlast, ĉak i
najbolji zakon da podnesete, da slovo tog zakona bude usklaĊeno sa evropskim
principima, dok vi vladate, po mom mišljenju, to je nemoguće sprovesti. Ali, kako god
bilo, evo da se vratim na one stvari, koje svojim amandmanima kolege Labudović i
Bulajić predviĊaju, to je da sluţba unutrašnje kontrole mora da se izdvoji iz Uprave
policije i da treba njome da direktno rukovodi ministar unutrašnjih poslova, jer je
unutrašnja kontrola najvaţnija brana protiv zloupotrebe ovlašćenja i kriminala u okviru
policije. I ukoliko ona bude ostala pod Upravom policije, po sistemu da vrana vrani oĉi
ne vadi, njena efikasnost biće ozbiljno dovedena u pitanje. Ta sluţba mora biti direktno
odgovorna ministru /Prekid/ kako to ovaj zakon predviĊa.
Dakle, rijeĉ je o jednom lošem zakonu kojim se ne odgovara evropskim
obavezama Crne Gore u ovim oblastima i mi nećemo za njega glasati ukoliko se ne
prihvate naši amandmani.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Aleksiću.
Rekli smo da bi bilo poţeljno da u posljednjem satu izbjegavamo komentare. To
je ĉak neki dogovor. Ali, ako bude nešto hitno za razrjašnjenje zaista neophodno, onda
ćemo dozvoliti. Ĉini mi se da nema.
Izvolite.
IVAN BRAJOVIĆ:
Svima vama je potpuno jasno da od 2009. godine unutrašnja kontrola nije u
sastavu Uprave policije. I sad vi pozivate da to treba da se uradi. To je tada uraĊeno i
upravo smo o tome imali, sjećate se, izmjene zakona, razgovarali smo o tome na
Odboru za bezbjednost, priĉali. To ne funkcioniše tako kako ste rekli.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala.
Evo, uzmimo ovo kao dodatno pojašnjenje.
Kolega Vuletić, a da se pripremi koleginica Sneţana Jonica.
Izvolite.
MILORAD VULETIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući.
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre i pomoćniĉe ministra, uvaţeni
graĊani,
Predlogom ovog zakona unutrašnji poslovi se organizaciono, funkcionalno i
sadrţinski zaokruţuju i objedinjuju u jednu cjelinu. Na ovaj naĉin pojam unutrašnjih
poslova obuhvata policijske, upravne, unutrašnje poslove i druge poslove utvrĊene ovim
i posebnim zakonom.
U okviru opštih napomena o Predlogu zakona o unutrašnjim poslovima znaĉajno
mjesto pripada razlozima za njegovo donošenje, koji se, polazeći od znaĉaja, pravne
prirode, karaktera i drugih elemenata mogu uslovno klasifikovati na meĊunarodne i
unutrašnje. Razlozi meĊunarodnog karaktera su, prije svega, posljedica obaveza koje je
preuzela Crna Gora, meĊu kojima se po znaĉaju izdvajaju obaveze preuzete ĉlanstvom
u Savjetu Evrope. U dijelu koji se odnosi na oblast unutrašnjih poslova Crna Gora se
obavezala da će donijeti novi zakon, redefinisati policijska ovlašćenja, implementirati
evropski kodeks policijske etike i uspostaviti parlamentarnu i drugu kontrolu rada policije.

268
S tim u vezi, podsjećam da je naša zemlja već ispunila dio obaveza usvajanjem
vaţećih zakonskih i drugih propisa. MeĊutim, to ne znaĉi da nema mjesta daljem
unapreĊenju ove bitne materije u skladu sa najvišim evropskim standardima. Upravo
zbog toga je i Predlogom zakona o unutrašnjim poslovima uvedeno novo policijsko
ovlašćenje, prikupljanje i obrada liĉnih i drugih podataka, koje je u potpunosti usklaĊeno
sa preporukom Komiteta ministara zemalja ĉlanica koja reguliše upotrebu liĉnih
podataka u policijskom sektoru.
Razlog ureĊivanja ovog policijskog ovlašćenja je u ĉinjenici da policija
prvenstveno treba da utiĉe na ponašanje koje moţe rezultirati sa kriviĉnim djelom,
odnosno prekršajem. TakoĊe, Predlog zakona o unutrašnjim poslovima sadrţi niz
odredbi kojima se ureĊuje voĊenje evidencije o prikupljanju podataka, kao i razmjeni
podataka na nacionalnom i meĊunarodnom nivou.
Razlozi unutrašnjeg karaktera su preovlaĊujući i od posebnog znaĉaja. Zakon o
unutrašnjim poslovima je na drugaĉiji naĉin normativno pravno uredio koncept
unutrašnjih poslova i druga pitanja koja su vezana sa njima, rukovodeći se uporednom
praksom. Naime, nametnula se potreba prilagoĊavanja osnovnih obiljeţja policijske
organizacije i naĉina njenog rada standardima propisanim Zakonom o drţavnoj upravi i
Uredbom o organizaciji i naĉinu rada drţavne uprave u dijelu pozicioniranja policije kao
organa u sastavu Ministarstva i Zakonika o kriviĉnom postupku, Zakona o prekršajima i
drugim propisima u dijelu redefinisanja policijskih ovlašćenja.
Imajući u vidu da su policijska ovlašćenja propisana Zakonom o kriviĉnom
postupku i Zakonom o prekršajima, ali i drugim zakonima, u ovom zakonu detaljno su
razraĊena samo izvorna policijska ovlašćenja o kojima sam nešto mislio govoriti. Ali,
imajući u vidu da je ostalo vrlo malo vremena za ovu diskusiju, fokusiraću se samo na
dvije zakljuĉne reĉenice, kako bih ispoštovao dogovor sa predsjedavajućim, da damo
prostora da što više poslanika diskutuje.
Ĉinjenica je, ovo je kritiĉki osvrt, da ostaje dilema da li su predloţena zakonska
rješenja koja se odnose na sprovoĊenje prikrivenih policijskih radnji iz ĉlana 83 u
suprotnosti sa vaţećim zakonskim rješenjima iz Zakona o kriviĉnom postupku, koji se
odnose na mjere tajnog nadzora. Nijesam sasvim siguran da su odredbe ĉlana 30, stav
3, koje se odnose na privoĊenje maloljetnika i postupak njihovog saslušanja, u
suprotnosti sa odredbama Zakona o postupku prema maloljetnicima, koje smo nedavno
usvojili. Naime, norma je neprecizna. Što znaĉi odrednica da se policijska ovlašćenja, po
pravilu, primjenjuju u prisustvu roditelja, ili zakonskog zastupnika branioca? Slijedi
logiĉno pitanje - A šta je onda izuzetak? Neke dileme vezano za ĉlan 9, 86 i 112
Predloga zakona biće /Prekid/ partije socijalista, tako da njih sada ne bih komentarisao.
Radi se o sistemskom zakonu koji na kvalitetan i sveobuhvatni naĉin reguliše
oblast unutrašnjih poslova, zbog ĉega smatram da, uz prihvatanje odreĊenih
amandmana koji doprinose jasnijem i preciznijem formulisanju pojedinih normi, isti treba
podrţati. Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Vuletiću.
Koleginica Sneţana Jonica, a da se pripremi koleginica Valentina Radulović
Šćepanović. Izvolite.
SNEŢANA JONICA:
Hvala.
Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani, gospodo Brajoviću i Vukotiću,

Diskusiju o ovom predlogu zakona zapoĉeću onim ĉime je ministar završio svoje
uvodno izlaganje, a to je da je predloţio ovaj zakon voĊen uspostavljanju sistema
demokratske kontrole.
Bile su mi ĉudne dvije stvari. Prvo što ste govorili u prvom licu, što nije obiĉaj
kada se govori iz klupa Vlade, ali oĉigledno Vam je toliko bitan zakon da ga
doţivaljavate kao svoj i za sebe pravljen zakon. A, sa druge strane, i ĉinjenica da ste se
bavili time da će upravo ovim zakonom biti uspostavljen sistem demokratske kontrole.
Meni je to interesantno, izmeĊu ostalog, i zbog toga što ste 2005. godine, kao
poslanik u ovom domu, glasali za Zakon o policiji kojim je policija izmještena iz MUP-a i
hvalili ste taj zakon u svojoj diskusiji. TakoĊe mi je interesantno i zbog toga što ste ovim
zakonom predloţili naĉin izbora direktora na naĉin da oduzimate bilo kakvo pravo
Skupštini da u tome uĉestvuje, ne pominjući nijednom rijeĉju Skupštinu, a upravo ste Vi
sa pozicije poslanika 2005. godine insistirali da Skupština ima svoju ulogu prilikom
izbora direktora.
Oĉigledno je da se u tom kontekstu Vaša uloga i Vaš odnos prema ovom zakonu
i ovoj oblasti mijenja, zavisno od toga da li ste poslanik ili ministar. Pa kako se mijenjaju
interesi koje zastupate, tako se mijenja i ono što treba pozicionirati u zakonu. Ali, ja ne
smatram da se zakoni moraju pisati na takav naĉin prema osobama koje obavljaju
odreĊene funkcije.
Interesantno je i potenciranje priĉe o vraćanju policije pod okrilje sa pozicije
onoga koji je na ĉelu Ministarstva, htio ili ne, morao da prihvati ĉinjenicu da Ministarstvo
nije dovoljno osposobljeno da obavlja one poslove koji su trenutno u njegovim
nadleţnostima. Da ne pominjem opet da lokalne samouprave ne funkcionišu kako treba,
da upravni poslovi ne funkcionišu kako treba, da se oko vanrednih situacija priĉa i
priĉaće se kako je to funkcionisalo. Dakle, uzimati i nove poslove u okviru Ministarstva
koje do sada nije pokazalo naroĉito dobre potencijale za obavljanje već postojećih
nadleţnosti vrlo je interesantno.
Ono što je takoĊe upeĉatljivo je da se u javnosti priĉa svodi samo na to hoće li
Policija biti pod okriljem MUP-a ili ne, ko će i na koji naĉin birati direktora, odnosno,
prevedeno na onaj jezik kojim se oĉigledno jedino govori u vladajućoj koaliciji, da li će
SDP nadzirati DPS, ili će DPS nadzirati SDP. To je ono, naţalost, od ĉega se vi nijeste
oslobodili svo ovo vrijeme iako pokušavamo da dajemo evropski ton onim stvarima koje
dolaze iz Vlade. Ali, ĉinjenica je da su vam te stvari bile mnogo bitnije od onoga što je
trebalo da bude suština ovog zakona. A to je da se jasnije definišu policijska ovlašćenja
u cilju obezbjeĊivanja poštovanja dostojanstva graĊanima, a zatim i prava i sloboda
naših graĊana, kao i efikasnosti i zakonitosti rada policije.
Oĉekivala sam, naroĉito zbog toga što je naziv Zakon o unutrašnjim poslovima, i
što u definiciji, u ĉlanu 3, unutrašnjih poslova, kaţete da su unutrašnji poslovi policijski
poslovi, upravni, unutrašnji poslovi i drugi poslovi iz domena rada Ministarstva, da će
negdje o neĉemu drugo biti rijeĉi. MeĊutim, u ovom zakonu o unutrašnjim poslovima,
iako su sve ovo unutrašnji poslovi, govori se samo o policijskim poslovima. Nema rijeĉi o
unutrašnjim upravnim poslovima, zato što je ovo u suštini zamjena za Zakon o policiji
koji je dobio ovaj naziv da bismo umetnuli sve one uloge ministru unutrašnjih poslova
koje je on zamislio da ima u ovom sistemu unutrašnjih poslova. Zašto ga nijesmo nazvali
zakon o ministru unutrašnjih poslova kad je to poenta priĉe? Moramo uzeti u obzir i to da
je pod okriljem priĉe o objedinjavanju MUP-a i policije, pod okriljem priĉe o naĉinu izbora
direktora, provuĉeno niz stvari koje su jako upeĉatljive. Ĉinjenica je da u ovom zakonu, a
to je za mene nezapamćeno iskustvo za ove tri godine, koliko sam poslanik, imamo 16
podzakonskih akata koje predviĊate. Ja se ne sjećam zakona u okviru kojeg ste samo
269

270
otvarali 16 oblasti koje ćete nakon toga urediti aktom ministarstva ili Vlade, pa ćemo da
se mislimo kako ćete to da odradite ako ste i Zakonom koji je u okvirima nadleţnosti
ovog doma da ga razmatra i prouĉava i djeluje na njega amandmanski, bili spremni na
neke stvari koje ste predloţili. Mogu da zamislim što ćete nakon toga, sa tih 16
podzakonskih akata, uraditi.
A podsjetiću na ono što stoji iza ove glavne priĉe na koju svi skreću paţnju. Osim
što hoćete da preuzmete kontrolu nad policijom, odluĉili ste da preuzmete neke
nadleţnosti drţavnog tuţioca, odnosno sudije za istrage, dajući sebi pravo da dajete
nalog za sprovoĊenje prikrivenih policijskih radnji, iako je ĉlan 9 ZKP jasno definisao da
mjere tajnog nadzora mogu biti definisane samo po nalogu drţavnog tuţioca, odlukom
sudije za istrage.
Definitivno ste ušli u neke stvari koje ne mogu biti u nadleţnosti ministra
unutrašnjih poslova i pogotovo ne mogu biti u nadleţnosti izvršne vlasti i nekoga ko je
politiĉka liĉnost. S te strane, zaista moram da skrenem paţnju još na /Prekid/
zapošljavanje bez javnog oglasa, kao i, recimo, detalj da predviĊate ovim zakonom da
će unapreĊenje u policijskoj sluţbi dobiti neko ako zadnje dvije godine nije bezuslovno
kaţnjavan za kriviĉno djelo koje se goni po sluţbenoj duţnosti a kaţnjava se zatvorom.
Pa valjda nije bilo logiĉno da napišemo da ne moţe napredovati onaj koji je ikad bio
kaţnjen zatvorom. Izvinite, policijska sluţba je jako specifiĉna sluţba da moţemo
oĉekivati da unutar policijske hijerarhije moţe da napreduje neko ko se prethodno
ozbiljno ogriješio o zakon ĉim se radi o kriviĉnom djelu za koje se goni po sluţbenoj
duţnosti.
Naravno, sve ovo ukljuĉujući i niz drugih stvari koje će biti, takoĊe, predmet
amandmanskog djelovanja našeg kluba poslanika, ukazuje na to da vam cilj nije bio ni
depolitizacija, ni profesionalizacija i kroz naĉin predlaganja izbora direktora i da ste
drastiĉno, gospodine ministre, mijenjali svoj stav od izuzetnih pohvala Zakona o policiji
2005. i sistemu kontrole koji je tada uspostavljen tim zakonom, do toga da danas kaţete
da je ovo otkrovenje kontrole koje sada nudite ovim predlogom zakona. Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, koleginice.
Koleginica Valentina Šćepanović, a da se pripremi kolega Koĉa Pavlović.
Izvolite. Ja Vas molim, ministre, ne moţemo. Onda bi bili prema kolegama
poslanicima nepravedni.
Hvala Vam. Izvolite.
VALENTINA RADULOVIĆ - ŠĆEPANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţeni ministre, uvaţeni predstavnici Vlade, poštovane kolege,
Iako je tekst samog zakona naslovljen kao Prijedlog zakona o unutrašnjim
poslovima, ja ću se u izlaganju dominantno okrenuti onom što su norme ovoga zakona
koje se tiĉu rada policije, i to, ĉini mi se, iz dva priliĉno razumljiva razloga.
Prvi je saddrţan u ĉinjenici da se najveći dio teksta, ĉak 119 od 127 taĉaka ovoga
zakona, upravo odnosi na rad i funkcionisanje Policije.
I drugi, ipak znaĉajniji razlog je potreba da se potencira i uvaţi pozicija Policije
kao veoma vaţnog segmenta društva koji obavlja sloţene, odgovorne i zadatke i
poslove od najneposrednijeg interesa i za zajednicu, ali i za pojedince unutar zajednice.
Samim tim, rad Policije je prosto nemoguće sagledati van društvenog konteksta u
kome ona funkcioniše. I policija koja pokaţe da odgovara na potrebe i oĉekivanja

271
javnosti i da autoritet drţave je spremna da stavi u korist i interes samih graĊana jaĉa i
legitimitet same drţave i demokratije unutar te drţave.
Dakle, policija unutar svog djelovanja štiti interese unutar trijangla koga ĉine
drţava, graĊani i demokratija. I radi kvalitetnijeg i efikasnijeg funkcionisanja policije, ĉini
mi se neophodnim jasno i precizno definisati propise koji su usaglašeni sa ustavima, sa
našim domaćim regulama, ali i sa meĊunarodnim standardima.
Smatram da je sam koncept zakona, onako kako su već kolege DPS-a naglasile,
Zakona o unutrašnjim poslovima dobar. Ali, procjenjujem takoĊe da ima prostora za
njegovo unapreĊenje amandmanskim djelovanjem.
Jaĉanje strukturnog integriteta policije je jedan od osnovnih ciljeva koji su zacrtani
Strategijom razvoja i funkcionisanja policije za period od 2011. do 2013. godine. Shodno
tom dokumentu, jaĉanje strukturnog integriteta policije iziskuje unapredjenje tri kljuĉna
principa: odgovornosti policije, transparentnosti i operativne nezavisnosti rada policije.
Amandmani koje je podnijela grupa poslanika iz DPS-a, meni se ĉini idu u prilog
afirmaciji upravo ova tri principa i iz tog razloga su i podnijeti.
Odgovoran rad policije je samim tim uslovio i potrebu kontrolnog rada policije. I
djelovanje mehanizama spoljnog nadzora policije je veoma vaţno i smanjuje i
mogućnost dešavanja nepravilnosti u njenom radu, ali isto tako i obezbjeĊuje veći
stepen transparentnosti i jaĉa povjerenje i graĊana i ukupne javnosti. Iz tog razloga, ĉini
mi se da je, osim na naĉin kako je to definisano ĉlanom 110 i 111 ovog zakona, a opet u
skladu sa Zakonom o parlamentarnom nadzoru u oblasti bezbjednosti i odbrane, i
naravno, našim internim dokumentom, Poslovnikom o radu Skupštine, sasvim smisleno
pomenuti ulogu Parlamenta i u ĉlanu 9 ovoga zakona, na naĉin kako je to predloţeno
amandmanima grupe poslanika iz DPS-a.
TakoĊe, hoću da vas podsjetim na tri stava koja su sadrţana u dokumentima
Savjeta Evrope u Deklaraciji o policiji i u Kodeksu policijske etike. Oni glase da
društveno vaţna i odgovorna uloga policije podrazumijeva uspostavljanje takve
organizacije koja mora uvaţiti jasnu rukovodeću strukturu drugom segmentu da
rukovodstvo mora da preuzme odgovornost za rad policajaca. I treće da vlade mogu
imati udjela u postavljanju najvišeg policijskog rukovodstva, ali da ostala imenovanja i
unapreĊenja treba smatrati unutrašnjom stvari policije. I to su bili povodi zbog kojih
smatram da ima osnova da se postigne dogovor i konsenzus oko ovih navedenih
amandmana.
Na samom kraju ţelim da konstatujem da se Uprava policije u dosadašnjem
periodu pokazala kao odgovoran i efikasan dio sistema, koji je potpuno na usluzi
graĊanima i koji je doprinosio i demokratskom razvoju i evropskim integracijama,
uspješno boreći se za oĉuvanje javnog reda i mira, bezbjednosti granica i za
profesionalno i kvalitetno obavljanje poslova u skladu sa Ustavom, domaćim zakonima i
meĊunarodnim standardima.
U ţelji da konsenzus, za koji vjerujem da će se postići, usaglašavanjem i
amandmanskih …(prekid) pruţati na zadovoljstvo svih u ovom parlamentu, oĉekujem da
će on doprinijeti i ubuduće stvoriti uslove da policija i dalje postane prepoznatljiv, vidljiv i
vrlo efikasan segment našega sistema.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, koleginice.
Rijeĉ ima kolega Koĉa Pavlović, a da se pripremi kolega Zoran Vukĉević.
Izvolite.

KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, uvaţeni gospodine ministre, gospodine Vukotiću,
poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore,
Ovaj zakon, naravno, nije ono kako je ministar ţelio da ga predstavi, kao jedan
reformski zakon kojim bi trebalo da se obave neki znaĉajni reformski koraci u reformi
bezbjednosnog sektora, u ovom sluĉaju policije. To je jedna prosto prazna politikantska
priĉa. Ovaj zakonski tekst ne samo da ne garantuje bilo kakve reformske promjene,
nego on to ĉak i ne nagovještava. Ja sam, obrazlaţući izdvojeno mišljenje na poĉetku
ove rasprave, ukazao na ĉinjenicu da se Ministarstvo uprkos nekom, da kaţem, u
javnosti prepoznatom i ustaljenom afinitetu SDP za hrvatska iskustva a ne za srpska,
ovog puta se opredijelilo da prepiše srpski zakon, a ne hrvatski kada je Hrvatska bila u
zadnjoj fazi pridruţivanja, kada je Hrvatska bila na samim vratima Evropske unije.
Dakle, već su i kolege to rekle, a i ja sam nagovijestio da ovaj zakon ne predviĊa
mogućnost uvoĊenja mjera tajnog nadzora, tj. prisluškivanja doţivotnoga. U ovom
zakonu nema nikakvog poboljšanja u pogledu unutrašnje kontrole, nikakvog poboljšanja
u pogledu graĊanske kontrole, sistema graĊanske kontrole, jer taj savjet će i dalje ostati
a, ustvari, i jeste do sada bio i ostaće samo jedno parkiralište za zasluţne partijske
kadrove vladajuće koalicije. Nema nikakvih mehanizama za ĉišćenje policije od
korupcije i kriminala. Jer kljuĉni problem crnogorskog društva i kljuĉni problem stanja u
policiji jeste korupcija unutar sluţbe i veze nekih duţnosnika, i to vrlo visoko
pozicioniranih duţnosnika, sa strukturama organizovanog kriminala. Dakle, recimo bilo
bi potpuno normalno da je neko ţelio kao što nije u Ministarstvu unutrašnjih poslova da
od ovoga zakona napravi evropski zakon, da predvidi i tu mogućnost, tj. mehanizam
kojim će se zaštiti oni policajci koji ukaţu na korupciju i kriminal unutar sluţbe. To je
evropski demokratski standard, a ne da nam policajci koji nam ukaţu na to moraju sa
familijama noću da bjeţe u Luksemburg, Holandiju, Dansku i tako dalje.
Dakle, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, ovdje se radi o jednom lošem
SDP-ovom zakonu koji je antidemokratski, antievropski, a koji DPS amandmanima
nastoji da uĉini još gorim. Dakle, ovaj zakon jeste ilustrativan u smislu što on ustvari
ukazuje na to da Crnom Gorom trenutno vlada jedna koalicija sastavljena od loših i od
još gorih. Ova koalicija se slaţe u još jednoj stvari, da policiju ne treba reformisati da je
treba ostaviti kao partijsku policiju. Jedino oko ĉega se ne slaţu jeste ko će da je
kontroliše, jer i jedni i drugi bi htjeli da uspostave kontrolu nad tom partijskom policijom.
A, zašto? Ovdje se radi prosto o borbi za tu kontrolu zato što se i jedna i druga struktura
spremaju na izbore.
Iz ovoga ponašanja koje je ilustrativno moţe se izvući jedan zakljuĉak ili
dijagnoza, a to je da je povećan stepen nepovjerenja izmeĊu koalicionih partnera.
Dakle, i jedni i drugi bi htjeli da iskontrolišu policiju jer znaju da je policija u ovoj Crnoj
Gori, pri ovakvim uslovima, jedno snaţno oruĊe kojim se moţe, naravno, na nezakonit i
protivzakonit naĉin obezbijediti za jednoga manjega partnera eventualni ulazak u
parlament, prelazak cenzusa, a za drugoga partnera eventualno moţe se obezbijediti
još jedna izborna pobjeda. I upravo se radi, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, o
jednom sukobu koji takoĊe nagovještava neke druge stvari. Dakle, nagovještava jedno
prestrojavanje unutar manjeg koalicionog partnera koji pretpostavlja ili sagledava da će
se najvjerovatnije desiti ono što svi znamo. TakoĊe smo u cijeloj Crnoj Gori svjesni da
će se desiti kao neminovno, a to je ovo što je Momir Bulatović pomenuo u ovom
intervjuu, dakle, da manji koalicioni partner oĉigledno ţeli da zauzme neku poziciju, da
272

273
pribavi potrebna oruţja kako ne bi dijelio sudbinu većeg koalicionog partnera ako veći
koalicioni partner ne ţeli te poluge moći puštiti iz ruku.
Poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, ako mogu dobiti još 5 sekundi,
gospodine potpredsjedniĉe. Ja mislim da je svima jasno kakav bi trebao da bude
odgovor graĊana Crne Gore na ove pokušaje ovih ĉinilaca vladajuće koalicije, ovoga
manjega i ovoga većega. Interes Crne Gore, interes graĊana Crne Gore i interes onih
koji dolaze jeste da se obije ove strukture pošalju da odmore glas i ja se nadam da će
graĊani to i uraditi prvom prilikom.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama.
Kolega Banović je traţio repliku, ali ja molim kolegu Banovića da nam pomogne u
ovom ĉasu i da nas poštedi. Ja bih bez iĉije konsultacije dozvolio i ja vas molim daljeg
preciziranja da pokušamo dovesti do kraja ovo danas, pa ćemo razgovarati i o tome.
Hvala vam.
Sljedeći diskutant je kolega Zoran Vukĉević, a da se pripremi kolega Bulatović.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Brajoviću, pomoćniĉe ministra Vukotiću,
Kada je u pitanju ovaj zakon ja ću pokušati da dam nekoliko, po meni, veoma
vaţnih sugestija sa organizacionog aspekta ovog zakona i opšte drţavne uprave kako bi
vodili raĉuna o tome zbog ĉega je, prije svega, Klub poslanika Demokratske partije
socijalista podnio amandmane.
Ja samo ţelim da podsjetim das mo onoga trenutka kada je bila rasprava o
drţavnoj upravi objasnili odreĊene dileme koje su bile usmjerene ka tome da se
organizacionom strukturom ţeli postići efikasnost i efektivnost obavljanja odreĊenih
ciljeva koji postoje pod tom organizacijom i nisam baš siguran da se u potpunosti moţe
postaviti tako zadatak da se broj uprava 53 smanji na 20 ili 30, i da će se na taj naĉin u
potpunosti postići efikasnost i efektivnost. Smanjenjem broja organizacionih jedinica,
bilo to da se radi o Vladi ili nekom drugom organizacionom dijelu, na neki naĉin se
govori o centralizaciji. Da li je uvijek efikasan centralizovani model kada je u pitanju
povećanje efikasnosti i efektivnosti veoma je diskutabilno pitanje, posebno je
diskutabilno pitanje u onim situacijama kada ţelite da povećate efikasnost prema
graĊanima.
Policija jeste upravo jedan od drţavnih organa koji je posvećen i u najvećem
dijelu je u funkciji graĊana i radi sa graĊanima. Zato mislim da je neophodno u ukupnom
sistemu postaviti veoma vaţno pitanje sistema delegiranja ovlašćenja, ali i odgovornosti
koje su neophodne kako bi ovi ljudi koji vode organizacioni dio mogli da u potpunosti
obavljaju svoju funkciju. Organizaciju moramo shvatiti kao instrument kojim se ţele
ostvariti odreĊeni ciljevi i dati mogućnost menadţmentu da ostvari te ciljeve kako bi
povezao sve djelove u jednu cjelinu i kako bi omogućio funkcionalnost.
Ĉini mi se da se ne moţe samo centralizacijom postići ta funkcionalnost. Ono što
je, po meni, izuzetno vaţno to je da organizacija nije mehaniĉki skup nekih faktora, da
svaka organizacija ima uvijek jedan pravi faktor, bez koga ne moţemo zamisliti
funkcionisanje. To su prije svega ljudi. Da bi se ostvarili ciljevi rekonstrukcije drţavne
uprave i uopšte bilo koje organizacione jedinice neophodno je, pored ostalog,

274
obezbijediti dva veoma vaţna uslova. Prvi uslov je znanje i obezbjeĊivanje kontinuiteta
povećanja znanja i drugi vaţan uslov je obezbjeĊivanje adekvatne nadoknade za njihov
rad, tj. povećanje plata. Ne moţe se napraviti organizacioni dio efikasnim i efektivnim
ukoliko se zaista pored ostalih uslova ne obezbijede ova dva bitna preduslova. Velika je
nepravda iste ljude razliĉito tretirati ali je još veća nepravda razliĉite ljude tretirati na isti
naĉin. Moramo izbjeći mogućnost da se kroz uravnilovke obezbijedi stimulisanje onih
sluţbenika koji zaista svojim odnosom prema poslu, svojim profesionalnim zadacima
koje obavljaju imaju istu platu kao i oni koji to ne rade. Upravo se u ovim situacijama
pokazalo kako odreĊen broj ljudi krajnje odgovorno, profesionalno obavlja svoje poslove
i kako treba za te ljude imati posebnu paţnju i poseban senzibilitet u svakom smislu
ukljuĉujući i finansijske nadoknade.Treba obezbjediti sve uslove koji su neophodni da se
tim ljudima omogući da ţive potpuno u skladu sa onim što je potrebno da bi oni zaista
obavljali svoje poslove krajnje odgovorno i profesionalno.
I zato mislim da su upravo amandmani Demokratske partije socijalista usmjereni
ka poboljšanju ukupnog sistema unutrašnjih poslova, prije svega policije, i da je
neophodno ove amandmane prihvatiti upravo iz tog razloga da se uĉini ukupan sistem
efikasnijim i efektnijim i da je potrebno naći mehanizme. Mislim da ćemo ovim
amandmanima doprinijeti da se omogući da upravljanje ukupnim unutrašnjim poslovima
bude efikasnije i da bude u funkciji graĊana...(Prekid) niţe nivoe će upravo doprinijeti da
policija bude efikasnija i efektnija.
Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Vukĉeviću.
Kolega Predrag Bulatović, a da se pripremi kolega Nikola Gegaj.
Izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo, gospodine ministre,
Da vas podsjetim da sam vam prije nekoliko dana uputio dopis da shodno ĉlanu
50 Poslovnika, ne znam da li ste ga dobili pošto kako kaţe kolega Kneţević bili ste na
terenu. Sad bez malicioznosti mislim da to moţe i da bude opravdano i htjeo bih da mi
odgovorite, da mi dostavite odluku o imenovanju gospodina Vuksanovića za direktora
policije. Ali, ono što je za mene mnogo vaţnije jeste da mi dostavite odluku da li ste
ikada imenovali za vd-a gospodina Veselina Veljovića. On smatra da je bio vršilac
duţnosti jer je to bitno ne samo radi ovoga zakona nego radi ĉitave priĉe, da li vi
poštujete zakon da li zakonito radite.
Gospodine Brajoviću, nema direktne veze sa zakonom, ali moţe da ima
indirektne. Vi ste 30.januara 2012. godine objavili da ste imenovali gospodina
Vuksanovića za direktora policije. Uredba je stupila na snagu 24. januara o organizaciji
drţavne uprave, a na sjednici Vlade od 20 i nekoga decembra vi ste njega imenovali,
29.decembra.
Dakle, suština je u sljedećem. Aktuelni direktor policije ili vršilac duţnosti radi
nezakonito svoj posao. I to nije nikakav problem, jer vi tako uvijek radite, ali ţelim da to
zna cjelokupna javnost. Dakle, ništa personalno nemamo prema bilo kome ali imamo
direktno prema onome što se zove vaše ponašanje. Znaĉi, vi ste uradili suprotno
Zakonu o policiji, vaš pomoćnik koji sjedi kod vas je na nekom odboru rekao da je
gospodin Vuksanović izabran u skladu sa Zakonom o policiji, što nije taĉno. Da je
imenovan u skladu sa Zakonom o policiji on bi morao da doĊe na odbor. Imenovan je na

275
osnovu nepostojeće uredbe, imenovan je na osnovu nekih vazdušnih, atmosferskih
prilika. Tako se ne ide u Evropu, tako se ne dobija datum pregovora. Zato što je vrh
policije na ĉelu sa bivšim direktorom, a vidjećemo šta će raditi ovaj, najslabija karika u
borbi protiv orgnizovanog kriminala. U Crnoj Gori kriminalci slobodno šetaju, afere
nerazriješene, bjegunci kriminalci najvišega svjetskoga ranga su iz Crne Gore
zahvaljujući menadţmentu koji je otišao i neka je otišao. Ono što treba da se zna jeste
zašto ste ih smijenili, zašto su podnijeli ostavku, zašto je direktor Agencije za nacionalnu
bezbjednost podnio ostavku i zašto sve to radite. U tim uslovima je savršeno svjedeno
koji je koncept. Savršeno je svejedno koje vi amandmane dajete, jer će kriminalci biti i
dalje slobodni. Ni jedna afera neće biti riješena, posebno ne afera Telekom, gdje je
sedam miliona, gospodine ministre, poštovani graĊani otišlo u dţepove ĉlanova
vladajuće koalicije. Sporazum o poravnanju Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava govori o tome,
a sedam miliona korupcije sluţi odreĊenoj parlamentarnoj većini ili na odreĊenim
mjestima i u Vladi da se to zataška.
Gospodine ministre, ono što nije dobro u ovom Zakonu, a što treba da definišete
jeste pitanje parlamentarnog nadzora. Potpuno je fluidno neriješen. To što kaţete
posebnim zakonom će biti obavljen parlamentarni nadzor ništa ne znaĉi. Poseban zakon
je postojao u uslovima kada je postojao zakon o policiji, kada je direktor policije bio na
ĉelu samostalne sluţbe i gdje je jasno propisana procedura. Sada Vi mislite da treba
ministra da saslušavamo, odnosno kada se bira direktor policije da saslušamo program
ministra unutrašnjih poslova. To treba da se riješi, to je neriješeno. Pozdravljam napore
kolega iz odbora za odbranu i bezbjednost i iz parlamentarne većine koji su rekli da
treba zadrţati nivo koji je postignut vezano za odnose unutar samog odbora. I pošto
vrijeme istiĉe, ja pred sobom imam amandman Demokratske partije socijalista. Ovo nije
rasprava u pojedinostima, ovdje se radi o dva razliĉita koncepta. Demokratska partija
socijalista eliminiše institut javnoga konkursa ili podrazumijeva da je to u Zakonu o
drţavnoj upravi definisano, uvodi kategoriju imenovanja na osnovu politiĉkih
konsultacija, istina radi opozicije kaţu da se moţe u odboru izvršiti odreĊeno saslušanje.
Ali, ono što je za vas sve isto, a to je da vi ţelite na ĉelo i ovoga resora da imate
partijskoga ĉovjeka. DPS u amandmanu kaţe da moţe neko ko je bio na ĉelu organa
drţavne uprave što znaĉi da moţe da bude samo ĉlan DPS-a ili SDP-a, nema ni jedne
druge politiĉke partije i Vi to kaţete u predlogu Vlade. Mi traţimo da na ĉelu toga
organa bude profesionalac sa najmanje pet godina staţa na odgovornim poslovima u
policiji i vidjećemo šta ćete s tim u vezi da uradite.
Zakljuĉiću time da vaša intencija nije bila da ovim promjenama poboljšate, uĉinite
efikasnijom borbu protiv organizovanog kriminala, preko policije, da bi dobili datum
pregovora nego da u datom trenutku, kada se pripremaju izbori redovni ili vanredni
svejedno koji će biti najdalje za godinu dana....
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Kolega Nikola Gegaj, a da se pripremi kolega Emilo Labudović.
NIKOLA GEGAJ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici,
Radi potpune primjene Zakonika o kriviĉnom postupku Zakona o prekršajima i
usklaĊivanje oblasti unutrašnjih poslova sa navedenim aktima, pristupilo se izradi
prijedloga zakona o unutrašnjim poslovima.

276
TakoĊe, donošenje navedenog zakona će doprinijeti i usklaĊivanju organizacije
uprave policije sa rješenjima sadrţanim u uredbi o organizaciji i naĉinu rada drţavne
uprave, kojima je Uprava policije pozicionirana kao organ u sastavu Ministarstva
unutrašnjih poslova. Policijski posao je veoma dinamiĉna profesija koja se mora
prilagoĊavati društvenim, politiĉkim i ekonomskim promjenama, pa se iz tog razloga
nametnula potreba da se pristupi donošenju novog zakona kojim se ureĊuju unutrašnji
poslovi.
Zakonom o policiji koje je Skupština Republike Crne Gore usvojila 26.aprila
2005.godine, zapoĉeta je reforma policije kao dijela opšteg reformskog procesa javne
administracije ĉiji je cilj uvoĊenje i primjena savremenih principa vladavine prava,
profesionalizma, efikanosti rada i politiĉke neutralnosti. Ovim zakonom policija je
konstituisana kao samostalni organ drţavne uprave. Navedeni koncept drţavne uprave
je u skoro šestogodišnjem periodu implementacije pokazao odreĊene nekonzistentnosti,
odnosno nametnuo potrebu daljeg prilagoĊavanja specifiĉnostima pojedinih drţavih
organa.
Sa stanovišta mjesta i uloge Ministarstva unutrašnjih poslova u sistemu drţavne uprave
krucijalno pravno pitanje tiĉe iz grane adekvatnog pravnog temelja završenje unutrašnjih
poslova. U tom smislu i prijedlog zakona o unutrašnjim poslovima predstavlja vaţan
korak na putu ka harmonizaciji pravnih normi Crne Gore sa standardima Evropske unije
i Savjeta Evrope, a posebno u veoma osjetljivoj oblasti pravosuĊa i unutrašnjih poslova.
Prijedlogom zakona unutrašnji poslovi se organizaciono, funkcionalno i sadrţinski
zaokruţuju u jednu cjelinu koja predstavlja sistem odnosa koji zahtijevaju ureĊenje
posebnim zakonom. Ovim Zakonom su na sveobuhvatan naĉin ureĊena pitanja koja se
odnose na jasno definisanje policijskih poslova ovlašćenja i statusa policijskih
sluţbenika i druga pitanja.
Jedan od ciljeva koji se ţeli postići ovim zakonom je da policijsko postupanje
bude u granicama zakona jasno uraĊeno, ali jednostavnije, brţe i ekonomiĉnije. Osnovni
razlog refome sistema unutrašnjih poslova koji je projektovan ovim zakonom, a u skladu
sa rješenjima sadrţanim u Zakonu o drţavnoj upravi je obezbjeĊenje uslaĊenosti tog
sistema sa savremenim, demokratskim vrijednostima što dalje znaĉi obavezu
pridrţavanja standarda postupanja koji proizilazi iz duţnosti utvrĊenih meĊunarodnim
aktima. TakoĊe, da naglasim da prijedlogom zakona o unutrašnjim poslovima propisano
je i pravo lica na podnošenje prituţbe na rad policije ukoliko mu je primjenom policijskih
ovlašćenja povrijeĊeno neko pravo ili nanijeta šteta.
S obzirom na navedeno da se zakljuĉiti da je Zakon o unutrašnjim poslovima u
potpunosti usklaĊen sa propisima koji su usvojeni poslije 2005. godine kada je donešen
vaţeći Zakon o policiji, kao i da se vodilo raĉuna o društvenim promjenama i potrebama
za proširivanje opsega policijskog djelovanja. U ţelji da ćemo konsenzusom postići
usaglašavanje i amandmanski, podrţaću prijedlog zakona o unutrašnjim poslovima.
Hvala.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, kolega Gegaj.
Kolega Emilo Labudović nije u sali pa ćemo pozvati kolegu Velizara KaluĊerovića.
Izvolite.
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala Vam, gospodine potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, gospodo iz Vlade,

Svoju diskusiju na ovu temu poĉeću konstatacijom koja je aktuelna i koja
zavreĊuje izuzetnu paţnju i ne samo paţnju, nego i traţi razjašnjenje i razrešenje. Osim
toga što je vršilac duţnosti, makar se tako nominovalo i ako nigdje nema uporišta u
Zakonu o policiji koji je i sada na snazi instituta vršioca duţnosti, gospodin Vuksanović
za vršioca duţnosti je postavljen rješenjem koje je objavljeno u Sluţbenom listu, da
ponovim zbog javnosti od 30. januara 2012. iako je akt o imenovanju vršioca duţnosti
donijet na sjednici Vlade od 29.12. Dakle, ĉemu ĉekanje punih mjesec dana?
Pitam i pozivam ukupnu javnost da istraţuje ima li akta o razrešenju gospodina
Veljovića sa funkcije direktora Uprave policije Crne Gore. Mi iz SNP-a tvrdimo da nema
ili ako ima on je tajnoviti papir. Dakle, jasna je politiĉka pozadina ovih skrivalica i ovih
bezakonja. Oĉigledno ste shvatili da su odreĊeni bezbjednosni problemi toliki da treba
da idu prvi ĉovjek policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost i mi iz SNP-a kaţemo i
nije problem, treba da idu, ali sve to treba da ide u regularnoj zakonitoj atmosferi.
Poslovi bezbjednosti su takve prirode i tako osjetljivi, posebno u društvima koja su tek
na samom zaĉetku demokratske tranzicije i kada je najteţe reformisati, demokratizovati
upravo bezbjednosne sluţbe. Toliko o teme.
Da bi poštovana javnost mogla do kraja kvalitetno da prati našu raspravu,
podsjetiću, ako se usvoji predloţeni zakon o unutrašnjim poslovima onda se po slovu
tog zakona stavlja van snage sada vaţeći Zakon o policiji. Kada smo 2005. godine
usvojili Zakon o policiji i tim zakonom usvojili rješenje da je Uprava policije samostalni
organ drţavne uprave sa visokim stepenom samostalnosti u vršenju policijskih poslova,
onda smo tim zakonom stavili van snage tada vaţeći zakon o unutrašnjim poslovima. I
po samom nazivu zakona, sada Zakonom o unutrašnjim stavljamo van snage Zakon o
policiji. Prije šest, sedam godina smo uĉinili obratno. Potpuno je jasno, na ţalost, da su
motivi da se sada donosi novi zakon o unutrašnjim poslovima vezani samo za nekoliko
stvari. Ponoviću ono što je koleginica Jonica već rekla. U tekstu u prvim odredbama
predloga ovog zakona se govori da se ovim zakonom ureĊuju pitanja koja su vezana za
policijske poslove za posebne unutrašnje poslove i za druge poslove iz nadleţnosti
ministarstva, ali je zakon iskljuĉivo posvećen policijskim poslovima.
Kada bi se pratila sadrţina zakona onda bi bilo potpuno normalno da ovaj zakon
nosi naziv Zakon o policiji, ali to ne odgovara predlagaĉu u ovom konkretnom sluĉaju i
pretpostavljam u najvećoj mjeri matiĉnom ministarstvu, dakle Ministarstvu unutrašnjih
poslova da bi odbranilo ove stvari koje su vezane za djelokrug poslova, odnosno za
spuštanje ranga Uprave policije, koja po sada veţećem Zakonu o policiji ima rang
posebnog drţavnog organa i na posebni naĉin imenovanja direktora, starešine tog
organa gdje je ukljuĉen i ovaj Parlament, koji treba da da mišljenje i koji je morao da
ispoštuje sada vaţeći Zakon da uĉini i kada je imenovan, makar ĉak i kao vršilac
duţnosti gospodin Vuksanvić, ali je to izbjegnuto. Sada se nudi drugi koncept. Imamo to
kao posebni organ uprave u sastavu ministarstva i to je neki dodatni argument da se
kaţe prvi ĉovjek u vezi sa svim poslovima u ministarstvu u okviru kojih je i Uprava
policije, ministar policije. Sklon sam da vjerujem da se to ţeli i partijski obojiti, o tome su
kolege govorile.
U vremenu koje mi je ostalo na raspolaganju, primjećujem i pozivam vas, ministre
Brajoviću, da ogovorite i na pitanje:
Da li je termin za nadleţnosti policije graniĉna kontrola dovoljan da pokrije i ono
što je vezano za nadzor i obezbjeĊenje drţavne granice? Toga nema, bilo je u sada
vaţećem Zakonu...(Prekid) izuzetno znaĉajno pitanje obezbjeĊenja drţavne granice nije
više u nadleţnosti vojske, to je već meĊunarodni standard, nego u poslovima policije. Ne
277

278
prepoznajem da samo nadleţnost graniĉna kontrola pokriva i ovaj segment
obezbjeĊenja drţavne granice. Hvala vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vama.
Kolega Genci Nimanbegu. Mogli bi eventualno ĉuti još kolegu Andriju Mandića,
ukoliko bude u situaciji i time bi zakljuĉili raspravu.
Izvolite, kolega Nimanbegu.
GENCI NIMANBEGU:
Hvala, potpredsjedniĉe Rastoder.
Na kraju ove današenje rasprave potrudio bih se da se ne ponovim sa nekim od
mojih kolega, posebno iz Kluba, ali ţelio bih u raspravi o Zakonu o unutrašnjim
poslovima napraviti jedan pregled, kakva je bila naša policija ranije i kakva je danas. Mi
koji dolazimo iz manjinskih naroda dobro se sjećamo kakva je bila uloga policije 90-tih
godina, a i kasnije i mora se priznati da ima odreĊenih pomaka, vidljivih u povećanju
profesionalnosti policajaca, s tim da nas, gospodine ministre, sve ĉudi, recimo kada su
izvještaji o sluĉajevima korupcije. Ono što vidimo preko medija ĉesto vidimo da su
podmićeni policajci Kosovari, tj. Albanci, koji su kao dali policajcima po 10 eura i oni
završavaju u Spuţu. Vjerovatno je takvim licima i mjesto u Spuţu, ali to utiĉe na ukupno
gledište o radu policije u drţavi Crnoj Gori.
Rekli ste u vašem uvodnom izlaganju da je ovo reformski zakon, da se naslanja
na Zakon o promjenama Zakona o kriviĉnom postupku i drţavnoj upravi, ali ja moram
istaći da o našem dosadašnjem djelovanju, govorim u ime partije Forca, jedan od naših
glavnih ciljeva koje smo sebi postavili su zahtjevi za decentralizacijom politiĉkog
ureĊenja Crne Gore, decentralizacijom vlasti. Morate priznati da je obim centralizacije u
Crnoj Gori ogroman. To bi moţda bilo razumljivo kada se vrši konsolidacija drţavne
uprave, ali ovdje ima dosta ali. Taj ali je da i ovaj organ drţavne uprave, na ţalost,
baštini tekovine i iz 1945. godine. Crna Gora, morate priznati, to je moje gledište,
vjerovatno se i vi zalaţete za to da ima veliki nedostatak što nikada nije usvojen, a time
nije ni primijenjen Zakon o lustraciji. Znaĉi, nije uraĊena lustracija.
Centralizacija u Crnoj Gori je dovela do velike politizacije drţavne uprave, što
konaĉno dovodi i do neprofesionalizma i do slabih institucija. Mi smo imali primjere koji
su istaknuti i u briselskim izvještajima, a to je ono što nas zabrinjava i kolega Pavlović je
to spomenuo, da imamo policajce koji su napustili Crnu Goru, oni i njihove porodice.
Mislim da je konaĉno vrijeme da javnost Crne Gore ĉuje nešto konkretnije o njihovim
sudbinama i razlozima, izvještajima šta je bilo sa tim licima. Zašto su napustili? Oni se
ne osjećaju sigurno ovdje.
Predloţenim zakonom zadrţava se duh koncepta koji policiju definiše kao
centralizovanu strukturu, kao upravu, i u javnosti se ovdje samo postavlja jedna dilema,
da li će ta odgovornost te uprave ići direktno prema ministru ili kao do sada prema Vladi.
Ovaj nesporazum na liniji SDP - DPS već godinama se tu ponavlja i po meni zamagljuje
jednu drugu, vaţniju ĉinjenicu, a to je da u ovom Zakonu nema niti napora, niti se vidi
duha, da se vrši neka vrsta decentralizacije same uprave. Ona se moţe vršiti na više
naĉina.
Uzeću primjer, više se oni ne zovu centri bezbjednosti, nego to su podruĉne
jedinice. Imamo u Crnoj Gori njih osam. Podgorica pokriva ĉetiri opštine, Kolašin -
Danilovgrad i Cetinje, Bar- Ulcinj i Bar, Herceg Novi - Tivat, Kotor i Herceg Novi, Nikšić -
Pluţine, Šavnik, Nikšić, Pljevlja - Ţabljak i Pljevlja, Bijelo Polje pokriva dvije opštine,

279
Berane ĉetiri opštine - Plav, Andrijevica, Roţaje i Berane i sama Budva, samu sebe. Koji
je razlog da Budvu izdvoje u odnosu na ostale opštine, da li je to broj stanovnika, da li
površina. Imamo jedan drugi aspekt decentralizacije koje ovdje nema u ovom zakonu i
koji mene tjera da ne glasam za takav zakon, a to je da lokalne samouprave, lokalne
zajednice nemaju nikakve ingerencije na postavljanje rukovodioca bilo da su to centri
bezbjednosti ili ispostave odjeljenja...(Prekid)... Sliĉno rješenje je u drugim
ministarstvima gdje, recimo u Ministarstvu prosvjete, direktora škole postavlja, 200 i
nešto direktora, postavlja jedan jedini ministar. O ovome smo već upoznali
evroparlamentarce i oĉekujemo od njih malo reakcije i malo podrške za ovo što traţimo,
a to je decentralizaciju vlasti u Crnoj Gori.
Na kraju, krenuću, ipak sa malom pohvalom, ali ona nije znaĉajna. U Ulcinju već
u zadnja tri mandata imamo dva sluĉaja da su rukovodioci policije po nacionalnosti
Albanci. To predstavlja iskorak u smislu da zajednica lakše komunicira sa tim licima, ne
da su lica koja nijesu bila po nacionalnosti Albanci, da su teţe komunicirala, ali
pozitivnije se prihvata ovaj sam sastav policije. Naglašava, bez suštinskih izmjena i u ...
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vama.
Da ĉujemo još kolegu Andriju Mandića.
Izvolite.
ANDRIJA MANDIĆ:
Dame i gospodo, poštovani graĊani Crne Gore,
Nova srpska demokratija je već saopštila svoj stav u sluĉaju da se prihvate
amandmani koje su predloţili naši poslanici, mi bi bili spremni da podrţimo ovaj zakon.
Ono što nas je ohrabrilo, to je da je ministar unutrašnjih poslova veoma jasno saopštio
da je ovaj Zakon dugo u pripremi i da je predloţen Skupštini Crne Gore onda kada se
procijenilo da on moţe da dobije prohodnost i da ministar nije spreman da kalkuliše,
odnosno da prihvati odreĊene amandmane koji zadiru u samu suštinu zakona.
Interesuje me, pošto naši amandmani ne zadiru u suštinu zakona, nego ga samo
kvalitetno popravljaju, a amandmani vaših koalicionih partnera iz Demokratske partije
socijalista zadiru u samu suštinu zakona, da li ćete vi ako ovaj zakon ne bude izglasan u
ovakvoj formi, odnosno ako bude narušena njihova suština, da li ćete podnijeti ostavku i
da li ćete se distancirati od zakona koji ne bi mijenjao postojeće stanje.
Ţelim da istaknem da zadnji ministar unutrašnjih poslova koji je imao onu moć
koja je neophodna za ĉovjeka koji obavlja takav posao, bio je moj imenjak Andrija
Jovićević i sjećamo se da je tada pod ministrom unutrašnjih poslova nalazila se i uprava
policije i sluţba drţavne bezbjednosti. Vašim dogovorima koalicionih partnera
Demokratske partije socijalista i SDP-a, nakon preuzimanja mjesta ministra policije od
strane SDP-a izmještene su i uprava policije i Agencija za nacionalnu bezbjednost iz
sastava Ministarstva unutrašnjih poslova. Sadašnji ministar unutrašnjih poslova ima
vema skromne nadleţnosti. U suštini to su nadleţnosti vezane za liĉne karte, vezane za
drţavljanstvo, vezane za one stvari koje bi u sistemu bezbjednosti bile periferne. Prosto
je i neprijatno i degutantno kada se sastaju ministri unutrašnjih poslova iz regiona i kada
znate da svaki od tih ministara ima onu faktiĉku moć, ima moć da upravlja sistemom
bezbjednosti, da znamo da jedini od tih ministara na tim sastancima je ministar iz Crne
Gore koji nije nosilac nikakve moći. Da postoji jedan ministar unutrašnjih poslova, to je
onaj koji je direktor policije i da postoji drugi ministar unutrašnjih poslova, to je onaj koji
se formalno zove ministar unutrašnjih poslova. To stanje treba da se promijeni.

280
Mi smo predloţili, kako bi to stanje trebalo da se promijeni i saopštili smo da
direktor uprave policije treba da bude ĉovek koji je profesionalac, ne ĉovjek koji je do
juĉe sjedio u poslaniĉkim klupama, koji je bio zaduţen za bezbjednosna pitanja u svojoj
stranci, mogu slobodno reći poslanik koji se bavio specijalnim aktivnostima, da polemiše
sa kolegama iz opozicije i uvijek raspolaţući dokumentima koja su bliska Agenciji za
nacionalnu bezbjednost ili upravi policije ili nekim drugim izvorima, da takav ĉovjek teško
moţe danas da bude direktor policije, umjesto da se na tom mjestu nalazi neki
profesionalac. Mi smo predloţili jedan amandman koji bi omogućio da direktor policije u
skladu sa svojim profesionalnim angaţmanom bude podreĊen ministru unutrašnjih
poslova koji je politiĉar. Nama ne treba direktor uprave policije koji je politiĉar. Nama
tamo treba profesionalac, ali nam treba ministar unutrašnjih poslova koji je politiĉar, koji
će politiĉki donositi odluke i znati da upravlja sistemom bezbjednosti u Crnoj Gori.
Ne mislim da ste to Vi, gospodine Brajoviću, da ne bi bilo zabune, ali govorim o
onome kako bi trebao da bude taj odnos u samoj organizaciji vlasti u Crnoj Gori.
Poštovani graĊani, vi znate koliko problema ima Crna Gora koja je još uvijek saĉuvala
sve one odlike totalitarnog društva i vidite po koalicionim partnerima Demokratske partije
socijalista i SDP-a kako se otimaju oko toga vaţnog resora sa kojim se upravlja u Crnoj
Gori. Vidite kakva je guţva oko agencije, kakva je guţva oko uprave policije, a tamo
gdje treba dati ţivotne odgovore vezano za penzije, vezano za ova dešavanja u KAP-u,
vezano za ekonomsku situaciju tu baš i nema neke guţve, niti nekih aktivnosti, da bi se
ostvario napredak koji bi bio u korist graĊana Crne Gore. Zato smatramo da ovu vaţnu
oblast treba urediti tako...(Prekid) da moţe biti u funkciji graĊana. Naši poslanici su vrlo
precizno govorili o svim onim mogućnostima koje su precizirane ovim zakonom i o
eventualnim zloupotrebama koje mogu da proisteknu iz ovlašćenja koje su propisane
ovim zakonom. Ja ne bih ţelio o tome da govorim.
Ali hoću kao politiĉar da se osvrnem na odnose DPS-a i SDP-a. Imate problem oko
Kombinata aluminijuma i vodjenje ekonomske politike dvije razliĉite politike, imate
problem oko ovog zakona, imate problem oko Telekoma, imate problem oko mnogih
stvari. Interesuje me da li ćete u ovom sluĉaju, pošto vidim da je pojedinim ministrima
iz SDP-a mnogo bliţe ono što zastupa DPS ali pitam Vas gospodine Brajoviću, ako
proĊe amandman vaših koalicionih partnera, koji suštinski mijenja ovaj zakon, da li ćete
dalje ostati na toj funkciji i da li će vaša partija biti u koaliciji sa Demokratskom partijom
socijalista?
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala vam.
Kolega Mandiću, potrošli smo predvidjeno raspoloţivo vrijeme, uz zahvalnost
ministru na poštovanju našeg rekao bih i prerestriktivnog dogovora.
Završna rijeĉ, s tim što ćemo tolerisati i vrijeme za neophodne odgovore na
brojna postavljena pitanja.
Izvolite.
IVAN BRAJOVIĆ:
Hvala Vam, potpredsjedniĉe,
Zaista je bilo dosta pitanja i onda tako dogovoren rad na koji ja ne mogu uticati
nalaţe mi da se uzdrţim od komentara i ne dobijem pravo da komentarišem neka
izlaganja. Ja i dalje ostajem pri tome da smo ponudili dobar zakon. Zakon nastavlja priĉu
koja je definisana zakonom koji ste usvojili ovdje u Parlamentu Zakonom o drţavnoj
upravi gdje Vam je kao generalno pravilo ostavljeno da se u novom konceptu formiraju

281
organi u sastavu ministarstva i da treba takvu sudbinu da podijeli i organ Uprave policije
i da bude organ u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova. Naravno, mnogi od Vas sa
razliĉitih stanovišta podrţava taj koncept što ste nekoliko puta prije istakli i pitanje je bilo
dilema tih kako će to funkcionisati i hoće li zaţivjeti itd.
Gospodine Mandiću, ja se zaista ne bih radovao da ja budem Vaš izbor za
ministra i tu nemam nikakve dileme zbog Vašeg ocjenjivanja da li sam ja takav ministar
koga bi Vi ţeljeli da vidite na tom mjestu. Mi smo politiĉki konkurenti i ja zaista mislim da
je dobro što je SDP na drugoj strani od politike koju Vi zagovarate. Ĉak mislim da to
cijene graĊani Crne Gore i potpuno mi je normalno to da saopštim. Vi ste rekli da su
precizno vaši poslanici govorili mada neki nijesu jer sam ih upozoravao da ne znaju
osnovne norme. Već tri godine funkcioniše zakonsko rješenje. Druga stvar i vas da
obavijestim da Andrija Jovićević nije poslednji ministar u tom kapacitetu no su poslije
njega bila još dva ministra do promjene zakona od donošenja Zakona o policiji kojim je
stavljen van snage Zakon o unutrašnjim poslovima. Znaĉi postojala su još dva ministra.
Ali to su sve stvari koje na kraju krajeve Vi ne morate da znate nego prosto o tome
moţete da govorite. Kada ste neko ko predlaţe zakone i ko vrši vlast u Crnoj Gori onda
Vi imate odgovornost da predlaţete nešto što je odrţivo i da predlaţete nešto što
moţete sprovesti. Znaĉi, ja bih mogao sa stanovništva svojih ţelja da ovdje izraţavam
apsolutan stav da treba mnogo bolje stimulisati pripadnike policije jer njih, bar 95% radi
izuzetno profesionalno, efikasno i korektno svoj posao i njima treba stvoriti sve
preduslove poĉev od stambenih pitanja do egzistencije njihovih porodica. To je lako reći
a u ovim uslovima nije lako realizovati. Naravno Vi sa druge strane moţete priĉati to kao
spisak ţelja jer nemate odgovornost da to što kaţete sjutra bude provedeno u praksi.
Druga priĉa. Poslanik Nimanbegu je priĉao o centralizaciji i decentralizaciji.
Pazite, oko te priĉe o decentralizaciji i ukupnim stvarima ja mislim da na nivou drţave
treba da budu centralizovane. Mislim da policijski poslovi, poslovi u Crnoj Gori u ovom
periodu njenog razvoja treba da budu centralizovani i zato je duh zakona ovakav i to je
potpuno precizno i jasno reĉeno. Gospodine KaluĊeroviću bila je priĉa da postoji
poseban Zakon o graniĉnoj kontroli kojima ste regulistali te stvari. Znaĉi, postoji poseban
Zakon o graniĉnoj kontroli koji je ovaj Parlament donio. Ovdje je bilo priĉe da je policija,
da je vrh policija najgora karika i mi naravno moţemo da razgovaramo o tome kako se
obavljaju policijski poslovi. S druge strane uvijek sam spreman da kritikujem odreĊene
sisteme da bi ponudio bolja rješenja, ali opet zaista ţelim da Vam kaţem o stanju
javnog reda i mira, o bezbjednosti u saobraćaju itd,itd. Imamo znaĉajnih pomaka kojima
bi, pretpostavljam, Vi kao poslanici jer ste donosili te zakone trebali da se hvalite. Od
poslanika Pavlovića, meni je ţao što on nije tu, bila je ona priĉa o nekom rangiranju i
komparaciji i da loš koalicioni partner nešto predlaţe a ovaj gori od njega predlaţe
amandmane a onda je za njega rezervisan onaj dio priĉe najgori, jer je to poslanik kome
su ovdje drugi poslanici opozicioni takodje ustanovili da ne mora reći da li neko govori
istinu ili neistinu. Staro pravilo da je vrlo vaţno ne samo što priĉate, nego ko priĉa to o
ĉemu govori. Da li je bilo promjene stava ovdje? Ja sam Vam govorio o priĉi da mi
imamo drugaĉiji organ, drugaĉiju poziciju organa, jedna je kad je organ u sastavu, a
jedna je kad je to samostali organ. Pri tome to je jedini amandman kojim se sad vrsta
amandmana pominje u nekoliko predloga amandmana i SNP-a …(Prekid) da se to
precizira, ali je ovo što nije bilo precizirano zato što je drugi koncept definisanja pozicije
Uprave policije.
TakoĊe mi je reĉeno ovdje da se preuzimaju neke druge nadleţnosti ĉlanovima
41 do 43. Ja moram da kaţem o mjerama. Primjenom mjere iz ĉlana 41 koji govori o
mjerama za prikupljanje podakata na poseban naĉin odobrava ministar na predlog

282
direktora nalogom ali se takodje kaţe i da se nalog iz stava 1 ovog ĉlana za primjenu
mjere iz ĉlana 41 ovog zakona izdaje na osnovu odluke suda i mora sadrţati tu odluku.
Ista je stvar sa ĉlanom 83 i to odliĉno ko hoće da ga proĉita moţe da protumaĉi. Ista
potpuno stvar jer kaţe da je policijski sluţbenik ovlašćen da u toku izvršavanja
odredjenog policijskog posla u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje kriviĉni postupak
sprovede prikrivene policijske radnje, ako je oĉigledno da se drugim radnjama ne moţe
ostvariti cilj policijskog posla. U skladu sa tim zakonom se crpi ona priĉa da to mora biti
po nalogu tuţiocu iz suda. Ali vama je lako da priĉate takve priĉe u trenutku kada se ne
moţe odgovoriti. U svakom sluĉaju sada ţelim da vam kaţem vrlo precizno da i dalje
ostajem pri stavu da ukoliko se usvoji bilo kakav amandman koji moţe suštinski uticati
na koncept zakona da je za mene neprihvatljiv. I druga stvar, ovo se ne radi o tome da li
je ministar iz SDP-a ili je ministar iz bilo koje druge partije. Ja mislim da je konceptualno,
neophodno da Uprava policije bude organ u sastavu Ministarstva.Hvala Vam.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, gospodine Brajoviću.
Dame i gospodo, uz zahvalnost na uĉešću u raspravi ovim zakljuĉujemo raspravu
o Predlogu zakona o unutrašnjim poslovima. Izjašnjavanja, naravno, kada i sa ostalima
raspravimo o predlozima.
Sada prelazimo na poslednju taĉku dnevnog reda, odnosno Predlog zakona o
reviziji, u konkretnom sluĉaju Zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije.
Ostaje i taĉka izbori i imenovanja, ali o tome kada bude glasanje.
Predlog zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije.
Ovlašćeni prestavnici Vlade su gospoda Milorad Katnić, ministar finansija i Biljana
Šćekić, pomoćnica ministra. Izvjestioci odbora su Hidajeta Bajramspahić iz Odbora za
ustavna pitanja i zakonodavstvo i Veljko Zarubica iz Odbora za ekonomiju, finansije i
budţet.
Otvaram pretres.
Izvolite. Ministar Katnić, dodatno obrazloţenje.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem.
Poštovani potpredsjedniĉe, uvaţene dame i gospodo poslanici,
Prijedlogom zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije uspostavlja se
sistem za reviziju upravljanja i kontrole sredstvima iz fondova Evropske unije.
Na osnovu Zakona o ratifikaciji okvirnog sporazuma izmeĊu Vlade Crne Gore i Komisije
evropskih zajednica o pravima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć
evropske zajednice Crnoj Gori u okviru sprovoĊenja instrumenata pretpristupne pomoći,
takozvane IPA, Vlada Crne Gore je u obavezi da u cilju uspostavljanja
decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije stvori pravni i
institucionalni okvir za navedeni sistem, što izmeĊu ostalog podrazumijeva i osnivanje
organa koji će vršiti reviziju upravljanja i korišćenja sredstava Evropske unije.
U skladu sa tim, Vlada Crne Gore je inicirala potpisivanje sporazuma izmeĊu
Vlade Crne Gore i Drţavne revizorske institucije o formiranju revizorskog tijela u okviru
decentralizovanog sistema upravljanja instrumentom za pretpristupnu pomoć 13.
januara 2009. godine. Na osnovu navedenog sporazuma Drţavna revizorska institucija
donijela je odluku o formiranju posebnog revizorskog tijela odgovornog za provjeru
djelotvornog i valjanog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole Evropske unije

sredstava, shodno kojem je revizorsko tijelo bilo pozicionirano u okviru Drţavne
revizorske institucije.
U preporukama Evropske komisije sadrţanim u analitiĉkom izvještaju od
9.11.2010. godine, koji prati i mišljenje Komisije o zahtjevu Crne Gore za ĉlanstvo u
Evropskoj uniji, navedeno je da je revizorsko tijelo za reviziju IPA fondova postavljeno
unutar Drţavne revizorske institucije i da njegova puna nezavisnost mora biti osigurana
prije nego što upravljanje fondovima IPA bude preneseno na crnogorske organe.
S obzirom da je Crna Gora dobila status kandidata za ĉlanstvo u Evropskoj uniji i
da je izvjesno otpoĉinjanje pristupnih pregovora, neophodno je normativno i pravno
uspostavljanje revizorskog tijela nezavisnog od svih ostalih tijela koja uĉestvuju u
procesu programiranja i implementacije EU sredstava.
Pozicioniranje revizorskog tijela jedno je od kljuĉnih pitanja koje su morale
definisati sve zemlje prilikom uspostavljanja decentrelizovanog sistema upravljanja, što
je poseban predmet paţanje prilikom revizorskih misija predstavnika Evropske komisije.
Po ovom pitanju u zemljama ĉlanicama i zemljama kandidatima mogu se naći razliĉita
rješenja sa odreĊenim prednostima i nedostacima. Usljed nedoumica koje su imale
susjedne drţave po pitanju institucionalnog pozicioniranja revizorskog tijela u
nacionalnim strukturama pomenutih zemalja, predstavnici Evropske komisije donijeli su
dokument kojim se daju preporuke gdje i kako treba uspostaviti ovo tijelo. Kao najbolje
dugoroĉno rješenje Evropska komisija predlaţe osnivanje nezavisne agencije koja će
vršiti funkciju revizorskog tijela i biti potpuno nezavisna od ostalih aktera DIS-a nad
kojima ima obavezu da vrši reviziju. Uspostavljanjem neophodnih institucija kojima se
ostvaruje kvalitetno funkcionisanje sistema upravljanja i kontrole u okviru DIS-a, izmeĊu
ostalog i revizorskog tijela, Crna Gora će se ujedno pripremiti i za efikasno korišćenje
znaĉajno većeg iznosa sredstava iz strukturnih i ostalih fondova dostupnih nakon
sticanja statusa drţave ĉlanice Evropske unije.
Imajući u vidu navedene preporuke i analizirajući iskustva zemalja u okruţenju,
predlaţemo da se donese zakon o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije kojim će
se na najbolji naĉin ispuniti standardi i zahtjevi Evropske komisije u pogledu
uspostavljanja i pozicioniranja revizorskog tijela kao institucije nezavisne od svih aktera
u sistemu korišćenja, upravljanja i kontrole EU fondova, koje je iskljuĉivo odgovorno za
reviziju EU fondova to jeste strukturnih fondova nakon pristupanja Crne Gore Evropskoj
uniji i drugih EU fondova.
Predlogom zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije takodje se
utvrdjuju subjeki revizije, reguliše naĉin vršenja revizije kako i predmet nadzora i
finansijske kontrole revizorskog tijela. Predmet revizije biće svi finansijski sporazumi kao
i iz njih proizašli programi i ugovori. Predstavnici revizorskog tijela vršiće tehniĉke i
finansijske provjere, pregledati svu relevantnu dokumentaciju i raĉune koji se odnose na
predmete finansiranja u skladu sa odgovarajućim finansijskim sporazumima. U pogledu
metodologije za sprovodjenje revizije, podnošenje izvještaja i mišljenja o izvršenoj
reviziji, revizorsko tijelo će se pridrţavati pravila Evropske komisije koja se odnose na
korišćenje sredstava fondova Evropske unije kao i medjunarodno prihvaćenih standarda
revizije.
Dame i gospodo poslanici, predloţeni zakon ima za cilj da definiše uspostavljanje
revizorskog tijela kao samostalne i nezavisne institucije odgovorne za reviziju sredstava
Evropske unije kao i funkcije i odgovornosti ovog tijela u skladu za zahtjevima
obavezujućeg evropskog zakonodavstva. Stoga je usvajanje Zakona o reviziji
sredstvima iz fondova Evropske unije vaţan preduslov za korišćenje fondova koje će
283

284
Evropska unija opredijeliti Crnoj Gori u budućem period. Iz ovih razloga predlaţem da
podrţite predlog ovog zakona.Zahvaljujem.
PREDŚEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama, ministre.
Prvi uĉesnik u prvom krugu rasprave o predlogu ovog zakona je kolega Zoran
Vukĉević, a da se pripremi kolega Aleksandar Damjanović.
Izvolite.
ZORAN VUKĈEVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Uvaţene kolege, ministre Katniću, pomoćnice ministra Šćekić,
Ovaj zakon koji se odnosi na kontrolu upotrebe sredstava Evropske unije mislim
da je prije svega usmjeren ka tome da se stvori jedan od uslova koji su bitni kako bi
Crna Gora mogla da obezbijedi sve neophodne uslove za obezbjedjivanje potrebnih
sredstava ne samo kada je u pitanju IPA fond nego kada su u pitanju drugi strukturni
fondovi. Sama upotreba sredstava je jedan od uslova koji su potrebni da bi se povlaĉila
ova sredstva i posebno je znaĉajno sa aspekta obezbjedjivanja svih neophodnih uslova
da drţavna institucije koje su u funkciji ukupnog razvoja ta sredstva mogu da povlaĉe
direktno, odnosno da da bude obezbijedjen decentralizovan naĉin trošenja tih sredstava.
To znaĉi da drţavni organi moraju biti sposobni da u skladu sa svim principima i
procedurama Evropske unije, Evropske komisije, mogu obezbjeĊivati ta sredstva i
koristiti ta sredstva. Mislim da je sa ovog aspekta izuzetno vaţno što je kompletno
zakonsko rješenje usaglašeno sa svim principima i svim zakonodavstvima Evropske
unije.
MeĊutim, ţelim da kaţem nekoliko vaţnih stvari koje se odnose na ovaj zakon i
koje se odnose na iskustvo korišćenja odreĊenih sredstava. Prije svega, u dosadašnjem
periodu bilo je dosta problema kada je u pitanju usaglašenost domaćeg zakonodavstva
sa zakonodavstvom Evropske unije. Na primjer, ukoliko ste bili u prilici da koristite
odreĊena sredstva za koja je potrebno oglašavanje u skladu sa Zakonom o javim
nabavkama, u domaćem zakonodavstvu imali smo ograniĉenje da je, recimo, šoping
metoda bila do 10 odnosno do 15 hiljada eura, po meĊunarodnom zakonodavstvu taj
iznos je bio 25 hiljada eura i morali ste da obezbijedite dodatne potvrde koje su vam
davale mogućnost da ipak koristite meĊjunarodna pravila. U tim situacijama bilo je teško
poštovanje oreĊjenih zakonodavnih principa i mislim da će se ovim zakonom omogućiti
da se te neke stvari koji su se dešavale u prošlosti ne dešavaju na taj naĉin.
Ono što je meni na Odboru posebno bilo vaţno to je da je predlagaĉ, Ministarstvo
finansija, ĉitavu pripremu zakona prije svega usaglasio sa ekspertima Evropske komisije
i sa ekspertima GIS-a, odnosno GTZ-a u prethodnom nazivu. Mislim da je to izuzetno
vaţno, što govori o tome da su ova zakonska rješenja upravo usaglašena sa svim tim
osnovnim principima i da odreĊene primjedbe i sugestije u pisanoj formi i odreĊjene
sugestije koje smo i danas ĉuli u Odboru ipak mislim da u nekim segmentima apsolutno
nijesu u pravu. Ono što je takoĊe vaţno u ovom segmentu zakonskog rješenja to je sve
ono što je vezano za organizacioni dio, a to je da revizorsko tijelo bude nezavisno i da to
nezavisno revizorsko tijelo sve izvještaje koje u toku godine odradi u obavezi je da
objavi na svom sajtu. Znaĉi, obezbijeĊena je pristupnost javnosti, odnosno povećanje
transparentnosti rada nezavisnog revizorskog tijela. Mislim da se na ovaj naĉin stvaraju
uslovi za lakše i brţe povlaĉenje neophodnih sredstava za drţavnu administraciju i da će
se sa ovim zakonom stvoriti bitni uslovi kako bi Crna Gora što je moguće više iskoristila

285
srestva iz strukturnih fondova onog trenutka kada otpoĉnu pregovori sa Evropskom
komisijom. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, kolega Vukĉeviću, iako ste nam uštedjeli vrijeme, imali ste
mogućnost još .
Kolega Aleksandar Damjanović.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Zahvaljujem, potpredsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Katniću, pomoćnice Šćekić,
Rekli smo već jutros da stoji potreba da se donese Zakon kojim će se regulisati
revizija tzv. IPA sredstava i opet da ne budem maliciozan da kaţem došli smo na ono o
ĉemu je SNP govorio, da se ne moţe to definisati ni odlukom kako je dato u sporazumu
izmedju Vlade i drţavnih institucija da će se nekom naĉelnom odlukom to formirati, niti
bilo kojim drugim aktom, već iskljuĉivo zakonom, jer makar mi u Crnoj Gori imamo
iskustvo da i zakone veoma teško poštujemo i primjenjujemo a kamoli podzakonska
akta. Radi se o bitnom zakonu i da kaţem zakonu koji će negdje definisati kredebilitet
ove drţave u odnosu prema Evropskoj uniji, jasno je ako kaţemo da su i neke druge
mnogo veće drţave padale na ispitu kontrole, upotrebe tih sredstava i dobijale negativne
poene od strane Evropske unije. Ne bi bilo dobro da Crna Gora ide tim primjerom. Ţelja
svih nas je da imamo dobro izgraĊen sistem kontrole upotrebe ovih sredstava. Ja sam
postavio poslaniĉko pitanje negdje u julu prošle godine, oko toga koliko je projekata do
sada finansirano IPA sredstvima, prvom i drugom komponentom, jer ove komponente,
nadamo se, imaćemo prilike već od juna da koristimo i tu je taj iznos bio do kraja 2010.
112 miliona evra, sa 2011. godinom već vjerovatno više od 130-140 miliona evra i
imamo ono što ste vi ovdje naveli da imajući u vidu da se u budućem periodu mora
sprovoditi kontrola formirano je revizorskog tijelo.
Dakle, mi smo jutros raspravljali oko samog predloga akta ali se nijesmo bavili radom
revizorskog tijela, moţda i bolje.Nije to bila naša tema, ali evo, ako ovdje imam od vas
podatke da je već nekih 70% ugovorenih projekata propisano je bilo u maju 2011.
godine, da je oko 40% plaćanja već izvršeno od ove sume, dolazimo do sume od 40-50
miliona evra i za sve nas pitanje - šta je revizorsko tijelo radilo ove dvije - tri godine od
kada postoji, kao privremeno? Svjedoci smo da smo ovdje sva privremena rješenja
pretoĉili u gotovo trajna rješenja. Da li imamo izvještaje tog revizorskog tijela? Ko je
kontrolisan od subjekata koji je upotrebljavao IPA sredstva. Znamo da smo dobili
ogromna sredstva koja su uloţena u izgradnju drţavnih institucija a to je tzv. prva
komponenta u pravosudju, tuţilaštvu i tako dalje. Da li je iko izmjerio kako su sredstva
potrošena, da li je ko to kontrolisao? To nije radila Drţavna revizorska institucija. To nije
radila Vlada. Dakle, moţda je prilika da se kaţe ne samo za budući period - šta ćemo,
već kako smo ove tri godine, u stvari pet godina, ako uzmemo 2007. godinu kao poĉetak
u korišćenju IPA fondova radili na tom planu. To je jedna stvar.
Druga stvar, takoĊe bitna, jeste da smo jutros imali od strane ljudi koji rade u
revizroskom tijelu, odnosno rukovodioca tog tijela, odreĊene primjedbe na sadašnji
Predlog zakona. Ja sam djelimiĉno participirao u radu jedne radne grupe koja je
podrţana od strane GTZ-a, odnosno koja je podrţana od strane Evropske komisije koja
je trebala da definiše izmjene u dijelu i revizorskog tijela, odnosno donošenja novog
zakona, odnosno izmjena i dopuna Zakona o Drţavnoj revizorskog instituciji i negdje je
bilo planirano da se ta radna grupa bavi i sa revizorskim tijelom. MeĊutim, u odnosu na

Nacrt zakona za kojeg me vi uredno obavještavate da postoji u maju mjesecu prošle
godine, a sada je januar, sedam mjeseci je prošlo od kada je taj Nacrt pretoĉen u
Predlog od strane Vlade, konstatujem da ima dosta, dosta razlika i ne bih ulazio u dublju
raspravu sem da kaţem da stoje pojedini razloge koje je gospoĊa Ćuković jutros iznijela
na odboru i gdje bi trebalo malo da promislimo da li sa ovim predlogom zakona do kraja
definišemo punu funkcionalnu, finansijsku institucionaslnu nezavisnost toga tijela. Do
sada ona nije bila definisana tako, oni su bili formalno u sastavu DRI, neformalno nijesu
bili negdje i evo da ne govorim o njihovim rezultatima. Pretpostavljam da bi vi, malte ne,
ostali bez konkretnih rezultata u ove dvije godine. Medjutim, ako hoćemo da to
revizorsko tijelo pretoĉimo u ozbiljnu instituciju, mislim da postoji potreba da se neke
stvari ovdje iskoriguju, pogotovo iz razloga što ćemo imati i na drugom kraju, ako
izuzmemo kadrove iz Drţavne revizorske institucije, potrebu da i u Drţavnoj revizorskoj
instituciji intervenišemo u smislu popunjavanja kapaciteta i oni tamo imaju odreĊene
probleme u funkcionisanju. Ţao mi je što u tom smislu nijesu bili predstavnici institucija
na sjednici Odbora pa da oni kaţu svoj stav o predlogu akta, jer se ovaj predlog akta i
status sluţbenika koji su trenutno kod njih tiĉe i te kako same institucije. To je ono što
još da kaţem nijesmo do kraja definisali. Kolega Katniću mislim da govorimo o izuzetno
bitnoj materiji, najmanje moţda iz razloga što ovaj sam Predlog zakona ne bavi
iskljuĉivo od strane revizorskog tijela iako je suština definicija revizorskog tijela koje će
to da radi, već kako je koelginica Šćekić jutros objasnila bavi se kompletnim, dakle,
kpletnom oblašću revizije i kontrole IPA sredstava. Ovdje je dosta priĉe ispriĉano o
sposobnosti naše drţave, odnosno lokalnih samouprava, odnosno institucija, da privuku
što više IPA sredstava i o sposobnosti samog sistema da sa što više IPA sredstava
nadomještavamo neka sredstva koja bismo zajmali na trţištu i gdje bi povećavali naš
dug a gdje bi ta sredstva odlazila u ad hok projekte. Ovdje se na ovome taĉno moţe
vidjeti koliko smo do sada bili sposobnli da privuĉemo IPA sredstava, kako smo ih
iskontrolisali do sada i koja je namjera i na koji naĉin ćemo da ih kontrolišemo.
Dakle, ako smo Uredbom od ljetost uspostavili decentralizovani sistem upravljanja, iako
ste vi u ovom predlogu akta u prelaznim odredbama dali neke rokove koji su veoma
interesatni, onda samo jedno pitanje za sve nas: uprelaznim odredbama 60 dana ste
dali za imenovanje glavnog revizora i zamjenika. Nakon tih 60 dana ide novi rok od 60
dana za donošenje akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Dakle, 120 dana i
nakon toga još 30 dana na snazi vaţi ovaj sporazum što je punih 150 dana ili 5 mjeseci i
već dolazimo u zonu juna, kojega svi ţeljno oĉekujemo, kada treba da se donese odluka
o kandidaturi Crne Gore i kada već, vjerovatno, moramo da imamo izgraĊen model.
Naravno, mogli smo da idemo i u drugom pravcu da ne ĉekamo otvaranje Poglavlja 32.
ko zna u kojem momentu. Mislim da bi tada izgubili na vremenu i na dinamici, bolje je da
ovo sada radimo. Dakle, apel da se uvaţe razlozi koje je koleginica Ćuković jutros
iznijela na odboru, da vidimo da li ima prostora da se izvrše odreĊena poboljšanja u
dijelu finansijske i svake druge nezavisnosti i da ovdje zakljuĉim i da ostavim prostora i
za još koju diskusiju. Sada opet apelujem da se razrješi, i na poslanike parlamentarne
većine, prije svega na moje kolege, da se razrješi blokada parlamentarna blokada
Predloga izmjena i dopuna Zakona o Drţavnoj revizorskoj instituciji koju je Odbor za
ekonomiju, finansije i budţet jednoglasno utvrdio , na koji nijesmo dobili suštinske
primjedbe od strane Vlade sem jednim dijelom od strane Ustavnog odbora. Ne vidim
razloga da se paralelno sa procedurom usvajanja ovoga zakona ne bi i taj predlog akta
stavio u proceduru. Ja sam potpisnik zajedno sa kolegom Franovićem, on više nije
poslanik, ja ću svakako insistirati da već poĉetkom marta imamo i taj predlog akta u
286

287
proceduri kako bi se do kraja zaokruţio sistem ekstermne revizije u Crnoj Gori.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Zahvaljujem i Vama, kolega Damjanoviću.
Pokret za promjene i kolega Pejović. Izvolite.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Kad poĉnemo da priĉamo o meritumu današnje teme, moram reći da se osjećam
malo neprijatno zbog ĉinjenice da jedan broj ljudi danas objektivno nije mogao biti ovdje
jer je u drţavi uvedeno vanredno stanje, pa se pitam kojim pravom mi većina ovdje
moţemo njih da lišimo njihovog prava da ovdje iznesu mišljenje u ime graĊana koji su ih
izabrali.U smislu te organizacije rada desila se još jedna stvar, desio se odbor, odmah
par sati poslije toga, desila se plenarna sjednica. Na tom odboru, zahvaljujući gospoĊi
predstavnici Drţavne revizorske institucije, svi mi koji smo bili tamo prisutni promijenili
smo naĉin gledanja na predlog ovog zakona ili, bolje reći, diskusija predstavnice
Drţavne revizorske institucije prosto nas je dovela pod upit što se tiĉe jednog znaĉajnog
broja rješenja, odnosno same paradigme, samog koncepta ovog zakona. Dakle, sami
fondovi, prisutpni fondovi koje Evropska unija daje na raspolaganje drţavama, konkretne
projekte, drţavama koje plediraju da postanu dio Evropske unije, dakle drţavama koje
su u procesu integracije, sluţe da se pospješe odnosno poboljšaju kapacitete u tim
drţavama. Da se infrastrukturalno, institucionalno, ekonomski poboljšaju uslovi u tim
drţavama, taĉnije, prosto, da oni daju novac da mi imamo ovdje bolji kvalitet ţivota i da,
jednostavno, kada pristupimo Evropskoj uniji budu manje razlike izmeĊu Evrope i Crne
Gore.
Mi u ovoj fazi bi sada mogli da vuĉemo nekih 40 miliona eura. Tu se postavljaju
dva aspekta. Prvi kvalitet projekata koje mi prepremamo i drugi zakonitost trošenja tih
sredstava. Jer, kad sam na poĉetku rekao da nam Evropa stavlja ta sredstva na
raspolaganju, to svakako ne znaĉi da ih moţemo trošiti po sopstvenom nahoĊenju,
postoji procedure i projekti, odnosno misija za trošenje tih sredstava. Jeste.
Iskustva Bugarske, recimo pokazuje da je postojala korupcija kod sredstava
predpristupnim fondom, korišćenje predpristupnih fondova i ĉak u jednom trenutku je
Evropska komisija stopirala trošenje tih sredstava, odnosno upućivanje tih sredstava u
Bugarsku.
Ovo je svakako, ajde tako da kaţem najviše pogodilo, smanjilo kvalitet ţivota
samih graĊana Bugarske. Zbog toga nas to obavezuje da ovaj sistem kontrole sredstava
predpristupnih fondova na što bolji naĉin organizujeml.
Dakle, prema Predlogu ovog zakona glavnog revizora i njegovog zamjenika bira
Vlada. Ko raspisuje konkurs. Ovdje se pominje izvjesna i komisija, gospoda iz Drţavne
revizorske institucije su stavili pod upit - koja komisija, a onda su im naveli da ovaj naĉin
izbora nije u skladu sa Zakonom o drţavnim sluţbenicima i namještenicima.
Ja samatram, odnosno Pokret za promjene smatra da on treba da se, da ako je
biran na konkursku kandidata, treba a da predloţi na konkrusu, ali da Skupština Crne
Gore treba da ta koja će izabrati tog kandidata. Smatram da taj kandidat, odnosno
revizor koji će vršiti kontrolu iz sredstava treba da ima snaţan legitimite Skupštine Crne
Gore, ne da ga bira Vlada, jer on tu vladu, tu izvršnu vlast treba da iskontroliše. Da vas
bira neko koga treba da kontrolišete, onda vam je u startu, na neki naĉin subjektivno
objektivno su vam, osjećate neku manju kompetenciju, odnosno tu neku moć.

288
Onda se ovdje navodi, dakle, koga on izvještava. Suštinski on treba da izvijesti
Evropsku komisiju koja treba da odluĉi hoće li nam dalje davati ta sredstva i da li ih mi
dobro trošimo. Ali, pored toga što izvještava Evropsku komisiju, treba da izvještava
Vladu Crne Gore, treba da izvijesti Parlament. Jer, ovaj parlament bira te rukovodioce
koji upravljaju sa tim sredstvima i postoji nešto što se, pored kriviĉne odgovornosti koja
je ovdje navedena, da revizor moţe da podnosi kriviĉne prijave, postoji nešto što se
zove i politiĉa odgovornost.
Dakle, smatramo da taj izvještaj treba da se uputi i Parlamentu kako bi se mi
upoznali sa time kako se ta sredstva troše i kako bi se o tome ovdje otvorila diskusija i
dale korisne, u svakom sluĉaju, korisne sugestije.
Prema tome, smatramo da je ovim prijedlogom Skupština Crne Gore znaĉajno
zaobiĊena, smatram da su ove sugestije DrĊavne revizorske institucije vrlo precizne,
vrlo korektne. Kolega, predsjednik Odbora Damjanović, je sugerisao da mi zajedno
podnesemo amandmane, tako da ćemo to i uraditi zbog ove kratkoće vremena izmeĊu
odbora i plenuma i vjerujem da ćemo, Pokret za promjene će insistirati da bi podrţao
ovaj uopšte ovakav zakon. Mi ćemo insistirati na tome da Skupština Crne Gore obavlja
svoju ustavnu funkciju, a to je kontrolna. Iako, naravno Evropska komisija je ta kojoj
primarno taj izvještaj treba da sluţi, da oni kaţu da li mi to trošimo korektno, shodno
njihovim zakonima, ili to ne radimo na taj naĉin.
U svakom sluĉaju, moramo posvetiti veliku paţnju ovim predpristupnim
fondovima, jer u ovom periodu krize, pravo da vam kaţem, to su besplatna sredstva koja
dobijamo, i ako ih pametno iskoristimo, moţemo poboljšati kvalitet ţivota graĊana,
dakle, kojima su u krajnjem i ova sredstva namijenjena. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i vama.
Ministar je traţio rijeĉ za pojašnjenja.
MILORAD KATNIĆ:
Hvala.
Cijenim da je vaţno da pruţim dodatna objašnjenja koja se tiĉu zakona i da
odgovorim na neka pitanja koja su postavljena.
Najprije da se saglasim da je ovo jedan vaţan zakon koji treba da utemelji
instituciju, koja će biti preduslov za efikasno upravljanje i kontrolu sredstava Evropske
unije.
Danas Crna Gora koristi većinu benefita ekonomskih Evropske unije. U prvom
redu zajedniĉku vlautu, slobodno trţište, slobodne kapitalne tokove i slobodan pristup
trţištu Evropskoj uniji, ali i bezvizni reţim gdje graĊani Crne Gore mogu da bez viza i
bez dodatnih procedura ulaze u drţave Evropske unije.U korišćenje, znaĉi uzimajući u
obzir korišćenje svih ovih benefita Evropske unije, sredstva, IPA sredstva, i sredstva
strukturnih fondova ostaju kao dodatni ekonomski benefit koji ostaje Crnoj Gori koji
moţe da dobije kroz ove integracije i kroz pridruţivanje Evropskoj uniji i za to je to vaţna
komponenta rada svake vlade, koja je u procesu pridruţivanja Evropske unije i za to je
to jedan vaţan segment rada Vlade Crne Gore i za to smo posbvećeni da uspostavimo
sistem decentralizovanog upravljanja IPA sredstvima. I vaţna komponenta tog sistema
jeste i revizija upravljanja sredstvima.
Sad ţelim da pruţim nekoliko pojašnjenja zašto je ne samo vaţan ovaj zakon,
već zašto smatram da je ovaj zakon iskorak koji nije samo za Crnu Goru, već uopšte za
sve drţave koje su kandidati i u procesu pridruţivanja Evropske unije. Najprije, da ne

ude pogrešno shvaćeno, revizija ovih sredstava jeste revizija ne sredstava koje daje
Crna Gora ili revizija sredstava budţeta Crne Gore, već je ovo upravo mehanizma gdje
se vrši revizija korišćenja sredstava Evropske unije i gdje je posebno Evropska unija
zainteresovana da postoje jasni mehanizmi i jasne institucije koje će vršiti reviziju ovih
sredstava.
I da odmah razjasnim, do sada niti Drţavna revizorska institucija, niti tijelo u
okviru Drţavne revizorske institucije nije vršilo reviziju korišćenja sredstava Evropske
unije, zato što još uvijek taj proces nije transferisan na Crnu Goru. Još uvijek Evropska
komisija vrši upravljanje sredstvima Evropske unije i vrši implementaciju i monitoring i
kontrolu trošenja IPA sredstava, tako da u tom redu ne moţemo davati prigovore ni
Vladi ni Drţavnoj revizorskoj instituciji niti bilo kojoj drugoj instituciji u Crnoj Gori zato što
je još uvijek apsolutno ovaj proces u rukama Evropske unije, odnosno Evropske
komisije. Svi projekti koji se sprovode u Crnoj Gori su predmet i odobrenja i monitoringa
i kontrole Evropske komisije.
Ovo je upravo tijelo koje će u budućem periodu kada ovaj proces prenesemo na
drţavne organe, odnosno kada uspostavimo decentralizovano upravljanje, biti zaduţeno
da vrši reviziju ovih sredstava. I upravo, ovo tijelo će u najvećem i u prvom redu
odgovarati i Evropskoj komisiji i prezentirati Evropskoj komisiji da li drţava Crna Gora
efikasno i efektivno troši sredstva koja su nam opredijeljena.
Vjerujem da većina vas zna, ali i zbog javnosti, da kaţem da su Crnoj Gori od
2007. godine pa do ove godine opredijeljena sredstva koja se kreću izmeĊu 31 i 35
miliona godišnje i da svakako u zavisnosti u budućem periodu, kako uspostavimo sva
ova tijela sisteme i procedure, da ćemo tako i povlaĉiti sredstva. I odsustvu mogućnosti
da imamo veća sredstva u kapitalnom budţetu i da formiramo ili finansiramo odreĊene
znaĉajne projekte ili vaţne projekte za ekonomski i društveni razvoj Crne Gore, sredstva
IPA, odnosno sredstva Evropske unije će nam biti vaţnan supstitut i vaţna podrška na
tom putu izgradnje i demokratskih institucija, ali i ekonomskog napretka. I zato je vaţno
da imamo dobre institucije koje će moći što više sredstava da koriste koja su Crnoj Gori
opredijeljena.
I opredijeljenost ovih sredstava ne zavisi od naših institucija, jednostavno
dobijamo kvotu koju Crna Gora moţe da koristi, ali zavisi koliko od te kvote koju
dobijemo moţemo da povuĉemo. Da li imamo dobre projekte, i da li ćemo uspjeti u
okviru tih projekata da realizujemo sve što smo planirali.
Dakle, što ţelim da kaţem, prvo ne kasnimo sa formiranjem ovog tijela, zato što
do sada nije bilo poterebe, jer je Evropska komisija radila reviziju svih fondova. Drugo, u
pitanju nezavisnosti Crna Gora je sa ovim zakonom napravila najveći iskorak po pitanju
nezavisnosti. Mogu da pruţim i detalje kroz komparativna iskustva svih drugih drţava
koje su u procesu ili pristupanja ili su kandidati.
Hrvatska jedina koja je sada pristupila, kao što znamo, ima nezavisnu Agenciju
koja je uspostavljena. Albanija, u Albaniji Ministarstvo finansija vrši reviziju ovih
sredstava. U Makedoniji, trenutno Drţavna revizorska, odnosno Vrhovna revizorska
institucija vrši ovu kontrolu. U Srbiji je u Ministarstvu finansija u kabinetu Ministarstva
finasija uspostavljeno ovo tijelo. U Bosni i Hercegovini još uvijek nije definisano, a u
Turskoj je smješteno u okviru sektora Trezora u Ministarstvu finansija.
Dakle, vjerujem da ćete prepoznati, ovdje ni u jednom dijelu nismo umanjili ulogu
Skupštine nego smo dali na znaĉaju, ĉime smo i kroz zakon, kroz zakonsko rješenje
ţeljeli da formiramo ovo tijelo, da mu pruţimo punu … i operativnu nezavisnost i ovdje
smo iskoraĉili u odnosu na sve druge drţave kandidate gdje nijesmo ovo tijelo smjestili
pod Vladu, pod Ministarstvo finansija, nego kao nezavisnu instituciju, zato što ovo tijelo
289

290
treba da kontroliše sredstva koja će biti usmjerena i u projekte i Vladi i Skupštini i svim
drugim institucijama. Tako da ima pune logike i onaj zahtjev Evropske komisije, da to
bude nezavisno tijelo kako ne bi bilo pod nekom institucijom koja će biti korisnik
sredstava Evropske unije. I u tom smislu sve te zahtjeve ispunjavamo i ponavljam da
smo i ovaj Predlog zakona radili u tijesnoj saradnji sa predstavnicima Evropske komisije,
da su dali podršku na ovo rješenje koje smo vama prezentirali i da su rekli da nigdje ni u
najmanjem dijelu ne odstupamo od dobre meĊunarodne prakse, već da je upravo
afirmišemo i da će ovo biti primjer za druge drţave.
Hvala.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, ministre, nadam se na korisnim pojašnjenjima.
Da ĉujemo još dva diskutanta, ako se slaţete, kolega Zoran Jelić i koleginica
ukoliko i dalje insistira Njegosava Vujanović.
Izvolite.
ZORAN JELIĆ:
Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, ministre
Katniću, gospoĊice Šćekić,
Zakonom o ratifikaciji okvirnog sporazuma izmeĊu Vlade Crne Gore i Komisije
evropskih zajednica o pravima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć
zemalja Evropske unije Crnoj Gori, Crna Gora je preuzela obavezu o uspostavljanju
decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije i osnivanje organa koji
će vršiti reviziju upravljanja i korišćenja sredstava IP-a kao i sredstava EU fondova.
U skladu sa ovim zahtjevima, zakljuĉen je sporazum izmeĊu Vlade Crne Gore i
Drţavne revizorske institucije o formiranju revizorskog tijela u okviru decentralizovanog
sistema upravljanja, instrumentima za predpristupnu pomoć.
Drţavna revizorska institucija je na osnovu toga donijela Odluku o formiranju
posebnog nezavisnog revizorskog tijela odgovornog za provjeru i valjanost
funkcionisanja sistema upravljanja kontrole ovih sredstava. Revizorsko tijelo za reviziju
IPA fondova postavljeno je unutar drţavne revizorske institucije i ima punu nezavisnost,
prije svega u upravljanju ovim fondovima kada budu oni preneseni na crnogorske
organe. Gospodin Katnić je objasnio šta sad i kakva je situacija u vezi korišćenja ovih
sredstava i ko ima monitoring ili evaulaciju ovim sredstvima.
TakoĊe, revizorsko tijelo znaĉi trenutno u praksi funkcioniše samostalno, osim što
administrativno-tehniĉke poslove za ovo tijelo vrši drţavna revizorska institucija obzirom
da se ono znaĉi formalno još uvijek nalazi u okviru strukture drţavne revizorske
institucije.
Dakle, kako se pribliţavamo Evropskoj uniji neminovno se ukazala potreba da se
normativno i pravno definiše uspostavljanje revizorskog tijela koa dio IPA strukture što je
preduslov da naša sredstva koristi IPA fondove prije svega evropskih fondova bih
naglasio i evropski socijalni fond koji je veoma znaĉajan za Crnu Goru. Samim, tim
uspostavlja se jedan kvalitetan sistem korišćenja upravljanja i kontrole EU fondova.
Osnivanje revizorskog tijela i ostale nezavisne institucije odnosno nezavisnog
organa odgovornog za provjeru efikasnog i stabilnog sistema funkcionisanja i upravljanje
kontrola se dakle vrši kroz revizorsko tijelo koje se pravi prije svega kontrolom, odnosno
praćenje sistemskog praćenja indifikacije analize i ocjene aktivnosti subjekata revizije a
koji su drţavni organi i organizacije, organi i organizacije lokalne samouprave, fiziĉka ili
pravna lica koja koriste, odnosno upravljaju sredstvima evropskih fondova a koja

291
saglasno meĊunarodnim propisima i standardima obuhvataju razne provjere na
odgovarajućem uzorku, operaciji ili transakciji na kojima se zasniva odreĊena procedura.
Ovim Zakonom se uspostavlja nezavisnost revizorskog tijela, kao samostalne i
nezavisne u vršenju revizije. Oni donose godišnji plan revizije u kojima se utvrĊuje i
odluĉuje o subjektima revizije, predmetu, obimu revizije, vrsti, vremenu i naĉinu vršenja
revizije. Praktiĉno postupak revizije se odvija na taj naĉin, što se prethodnim
obavještenjem subjekta revizije obavještavaju o naĉinu i voĊenju same revizije kako bi
subjekat revizije imao mogućnosti da sprovede neophodne procedure u postupku
revizije. Subjekat revizije je duţan da obezbijedi sve potrebne informacije, dokumenta,
izvještaje, finansijske i druge agencije koje su neophodne za subjekat revizije.
TakoĊe, revizorsko tijelo ima pristup informacijama i dokumentima fiziĉkih i
pravnih lica koja su povezana sa subjektom revizije. Revizorskom tijelu u postupku
revizije, ako doĊe do procesa revizije povjerljivi dokumenti oni su duţni da u skladu sa
posebnim zakonom koji ureĊuje pitanje tajnosti tih podataka odnose se prema tim
podacima i duţni su da revizori ĉuvaju tajnost podataka do kojih su došli u procesu
same revizije.
Ono što bih naglasio jeste da revizorsko tijelo ima svojstvo pravnog lica, da
revizorskim tijelom rukovodi glavni revizor, koji ima zamjenika, i da ih imenuje i
razrješava Vlada na osnovu postupka sprovedenog po javnom konkursu, te da glavni
revizor i zamjenici se imenuju na period od pet godina tj. u roku od dva mandata.
Ĉlanovima 8 i 9 utvrĊene su nadleţnosti glavnog revizora i propisana obaveza
glavnog revizora i zamjenika bez odlaganja podnesu kriviĉne prijave, ako u postupku
revizije EU fondova utvrde da postoje osnovne sumnje da je uĉinjeno kriviĉno djelo. Ovi
ĉlanovi zakona smatram da su veoma vaţni i na taj naĉin ćemo zaista postaviti
kvalitetnu kontrolu nad trošenjem ovih sredstava.
TakoĊe, je veoma bitno u ovom zakonu, a to je definisano ĉlanom 16 da je
obezbijeĊena nezavisnost glavnog revizora, zamjenika ovlašćenog revizora i revizora i
utvrĊeno je ovim ĉlanom da ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog iznesenih
profesionalnih stavova, mišljenja ili preporuka u vršenju poslova i zadataka iz svoje
nadleţnosti a u skladu sa meĊunarodnim standardima revizije.
Ono što treba takoĊe naglasiti kad smo govorili o Budţetu za 2012.godinu,
sredstva za rad revizorskog tijela kao samostalnoj podršci planirana su sredstva u
ukupnom iznosu od 114.775 eura što smatram da je dovoljno za budţetsku
2012.godinu.
TakoĊe, ţelim da naglasim da je Odbor za ekonomiju, finansije i budţet,
razmatrao Predlog zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije i Odbor je sa
pet glasova za, jednim protiv i jednim uzdrţanim glasom odluĉio da predloţi Skupštini da
usvoji Predlog zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije.
Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam, kolega Jeliću.
Nijesam primijetio prije da je kolega Pejović ţelio komentar izlaganja ministra
Katnića, pa vas molim da naknadno dozvolim.
Izvolite, kolega Pejoviću.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Kako sam shvatio, ministar je komentarisao u suštini izlaganje mene i kolege
Damjanovića, pa sam htio da na taj komentar odgovorim.

292
Jeste, postoje razliĉita rješenja, ali zašto ja bih ţelio da se Skupština involvira u
ovu priĉu kontrole sredstava pred pristupnih fondova, iz dva razloga. Prvi je, percepcija
korupcije. Dakle, ĉitamo u izvještaju Evropske komisije o percepciji korupcije Crnoj Gori i
oni nas obavezuju dakle da se kao Parlament u to ukljuĉimo.
Ali, nije samo stvar u tome da mi pronaĊemo zloupotrebu i da kaznimo
zloupotrebu.
Ja takoĊe ţelim, gospodine ministre, da dobijem informaciju o ne samo
zakonitosti trošenja tih sredstava već i efektivnosti trošenja sredstava. Trebaće za to
malo vremena. Drţavna revizorska institucija, prva je ušla u tu fazu legalnog trošenja
sredstava, onda ide u fazu da ocjenjuje koliko su sredstva efektivnoi trošena i koliki je
socijalni benefit odreĊenih projekata i trošenja javnih sredstava u ovom sluĉaju trošenje
sredstava Evropske komisije. Ne bi bilo zgorega i da uzmemo u razmatranje saradnju
Odbora za ekonimiju u vezi finansija Vlade Crne Gore, vezano za te IPA projekte. Da se
upoznamo koje projekte planirate, na kraju godine obavijestite o tim projektima, moguće
da i mi imamo neku dobru ideju vezanu za …. Dakle, mnogo je bolje i ja zapravo ţelim
da saraĊujemo u tome zajedno i da od Vas saznajem što je u suštini uraĊeno, a ne da
ĉitam Izvještaj Evropske komisije o napretku Crne Gore i da tu vidim kakvi su napretci
odnosno, da tu vidim koliko su ta sredstva korisno upotrijebljena.
Eto, to bi bila jedna moja dodatna sugestija zašto Skupštinu Crne Gore involvirati u ovu
priĉu uvaţavajući, je li tako, i iskustva drugih zemalja, jer je nama pravo da vam kaţem
najlakše reći, evo radite to vi, vi birajte, vi kontrolišite. Mi jednostavno ţelimo da uzmemo
da tako kaţem, dio posla i cijenite to na taj naĉin.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala Vam.
Moţete odgovoriti, ministre Katniću, ukoliko ţelite.
Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Zahvaljujem.
Zahvalan sam za ove sugestije koje je uputio poslanik Pejović, a vjerujem da je
saradnja dobra izmeĊu Ministarstva finansija odnosno, Vlade i Odbora za ekonomiju,
finansije i budţet, i vjerujem da i u ovoj oblasti moţemo napraviti tješnju komunikaciju i
saradnju i zajedniĉki definisati projekte i pratiti njihovu realizaciju. Ministarstvo finansija
je uvijek bilo otvoreno za ovu saradnju, i u procesu formulisanja projekata iako je do
sada za to bilo zaduţeno Ministrarstvo vanjskih poslova, i u postupku praćenja
efektivnog i efikasnog trošenja sredstava. I da se sloţim sa ocjenom da je ne samo
vaţno efikasno, već i efektivno trošiti sredstva i to ne samo sredstva iz Evropske unije,
već uopšte sva sredstva javna koje drţava preraspodjeljuje i transveriše bez obzira za
namjene tih sredstava.
I isto tako, da još jednom iskoristim priliku da podijelim sa vama osjećaj da Crna
Gora mora uspostaviti efikasan sistem koji će znaĉiti povlaĉenje najvećeg iznosa
mogućeg sredstava od Evropske unije, zato što su ta sredstva supstitut kaţem, za
sredstva koja nedostaju u budţetu ili za realizaciju nekih projekata koji ne mogu biti na
drugi naĉin finansirana. Ali, isto tako ne mislim da je budućnost Crne Gore i da je interes
Crne Gore za Evropskim integracijama samo od besplatnih sredstava i pomoći Evropske
unije, već da Crna Gora i crnogorska ekonomija treba da se razvija na slobodnim
trţišnim principima i na otvorenoj ekonomiji, a ne na bazi na oĉekivanju pomoći i na
oĉekivanju da će ta pomoć biti dovoljna za razvoj. Ali, evo još jednom da afirmišem to da

293
je vaţno da uspostavimo ovo tijelo, ne zbog projekata i efikasnosti projekata, već
naknadu, zbog revizije da li su ti projekti dobro… /Prekid/ i da ih u najboljoj saradnji
realizujemo kako bi se osjetili konkretni benefiti od tih projekata. Evo, još jednom
zahvaljujem i spremni smo za saradnju.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala, ministre Katniću.
I na kraju, koleginica Njegosava Vujanović.
Izvolite.
NJEGOSAVA VUJANOVIĆ:
Hvala.
Poštovana Skupštino, uvaţeni ministre, pomoćnice ministra, kolege poslanici,
Pred nama je Zakon o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije. Jedno od
najvaţnijih pitanja danas u Crnoj Gori je korišćenje sredstava i svakako revizija tih
sredstava koje dobijamo od Evropske unije. Ipak ću se malo osvrnuti na uopštenu jednu
priĉu i kasnije na konkretne zakonske odredbe.
Cjelokupni proces pridruţivanja naše zemlje Evropskoj uniji samo je dio ĉitavog
procesa transformacije koji je mnogo dublji i za ĉije je odvijanje potrebno mnogo više
vremena nego za ulazak u Evropsku uniju. Na tom putu imali smo i imamo, postoje
velika iskušenja, i svaki naš korak je na provjeri široke javnosti. Moramo prvenstveno biti
svjesni velikog obima posla koji je pred nama u odnosu na ĉitav kompleks promjena koje
je stvaranje jednog samosvjesnog, dinamiĉnog, socijalno-izbalansiranog i ekonomski
prosperitetnog društva, zahtijeva. Ĉlanska karta Evropske unije ne dobija se niti
sluĉajno, niti obavezno, bez obzira na to kakvu politiku zemlja kandidat vodi. Do ove
adrese u Briselu stiţe se formulom koja nije magiĉna. Evropski put mora da bude naš
sopstveni izbor i rezultat našeg sopstvenog rada. Kljuĉ koji otvara teška Briselska vrata,
samo je u našim rukama. Već nekoliko godina unazad u Crnoj Gori postoji mogućnost
da se dobiju sredstva iz fondova Evropske unije. Ta mogućnost naćalost nije iskorišćena
na najefektivniji naĉin, jer se u praksi pokazalo da ne postoji dovoljno razvijen kapacitet,
prije svega ljudskih znanja i sposobnosti, da se projekti napišu i sprovedu u saglasnosti
sa strogim procedurama Evropske unije.
Danas se oĉekuje da svako demokratsko društvo ima razvijen širok sloj aktivnih
graĊana, od zaposlenih u drţavnom sektoru, biznisu, institucijama, nevladinim
organizacijama ili koji djeluju kao pojedinci, a koji posjeduju znanje i vještine koje su
potrebne da se jedan projekat napiše, da se njime upravalja, a tokom procesa i da se
adekvatno evaluira, izvještava donatorima. Pošto je decentralizacija jedan od osnovnih
principa savremenog društva i upravo nivo lokalne zajednice mora da pokaţe spremnost
i umijeće da pristupa fondovima ĉiji je cilj da znaĉajno poboljšaju budţete opština, a time
i omoguće bolje sagledavanje i rješavanje problema na lokalnom nivou, što bi kao
konaĉan rezultat imalo i poboljšanje kvaliteta ţivota graĊana. U procesu uvoĊenja
decentralizovanog upravljanja sredstvima Evropske unije jedan od osnovnih zahtjeva
koji zemlja korisnica sredstava predpristupne pomoći mora ispuniti odnosi se na
osnivanje organa koji će vršiti reviziju upravljanja ovim sredstvima, znaĉi, sredstvima
korišćenja IPE i EU fonda. To podrazumijeva ustanovljavanje potpuno nezavisnog
revizorskog tijela koji će u skladu sa obavezujućim evropskim standardima biti
samostalno-nezavisno u vršenju svojih poslova.
Crna Gora je dobila status kandidata za ĉlanstvo u Evropskoj uniji, pred nama je
otpoĉinjanje pristupnih pregovora kao osnovni preduslov da nastavimo sa korišćenjem

294
IPA fondova. Neophodno bi bilo i normalno i normativno, pravno da se definiše
uspostavljanje revizorskog tijela kao dio infrastrukture.
Predlog zakona o reviziji spada u grupu zakona iz korpusa ekonomskog ureĊenja
zakonitosti, efikasnosti, ekonomiĉnosti, korišćenje i upravljanje sredstvima iz Evropske
unije. Pravo korišćenja i upravljanje sredstvima iz fondova Evropske unije uslovaljava i
uspostavlja princip odgovornosti drţavnih organa i organizacija, organa i organizacija
jedinica lokalne samouprave, pravnih i fiziĉkih lica kojima je povjereno vršenje u
ovlašćenju korišćenja ovih sredstava. Predlog zakona uspostavlja razradu naĉela
zakonitosti i uspješnosti u upravljanju sredstvima fondova sa osnovnom porukom
kontrole zakonitosti i funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole tih sredstava. Ovaj
zakon je naredba drţavnim organima i organizacijama i jedinicama lokalne samouprave,
pravnim i fiziĉkim licima da sredstvima finansijske pomoći koje je Evropska unija
obezbijedila Crnoj Gori odgovorno upravljaju i koriste ta sredstva. MeĊutim, pored toga
što Predlog zakona uglavnom daje odgovore na sva postavljena pitanja slobodna sam
osvrnuti se na pojedina rješenja i stim u vezi predloţiti.
Ĉlan 1 i 2 treba sistematizovati kao jedan ĉlan i preformulisati ga tako da glasi:
Revizija sredstava iz fondova Evropske unije i funkcionisanje sistema upravljanja i
kontrole tih sredstava vrši se na naĉin utvrĊen ovim zakonom kako bi se izbjeglo
nepotrebno ponavljanje.
Nadalje, u ĉlanu 30 Predloga zakona predloţila bih tri nova stava koja glase: Rad
revizorskog tijela je javan osim ako ovim zakonom nije drugaĉije odreĊeno.
Drugi stav, javnost rada obezbjeĊuje se podnošenjem Godišnjeg izvještaja i
posebnog izvještaja ili na drugi naĉin koji odredi glavni revizor.
I teći, glavni revizor i njegov zamjenik odgovorni su za svoj rad i za rad
revizorskog tijela Skupštini.
Na kraju, smatramo ovo zakonsko rješenje izuzetno kvalitetnijim i kao poslanica
ću podrţati Predlog zakona o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije, jer primjena
zakona je ţvia pravnog poredka. Zahvaljujem.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama.
Dame i gospodo zahvaljujem se svima koji su uĉestvovali u raspravi.
Da li ministar Katnić ţeli rijeĉ? Izvolite.
MILORAD KATNIĆ:
Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani poslanici,
Ţelim da se zahvalim svima koji su uzeli uĉešće u raspravi, svima koji su dali
komentare na ovaj zakon, da još jednom kaţem da ovim zakonom ispunjavamo vaţnu
evropsku obavezu koja je vaţna ne samo zbog Evrope. I ne zbog Evrope, nego zbog
nas i zbog uspostavljanja sistema decentralizovanog upravljanja sredstvima Evropske
unije. Da je to izazov i za mnogo veće i bogatije drţave da izgrade taj sistem i da
efikasno implementiraju projekte zajedniĉke sa Evropskom unijom, a posebno je taj
izazov za Crnu Goru koja ima malu administraciju i koja treba da sa ograniĉenim
kapacitetima da uspostavi i efikasan sistem i efikasne procedure. Ovo je kamen temeljac
tog sistema i vaţan preduslov i još jednom ţelim da vam zahvalim za, i vjerujem podršku
ovog zakona kada bude glasanje. Hvala vam.
PREDṤEDAVAJUĆI RIFAT RASTODER:
Hvala i Vama, ministre.

295
Hvala svima još jednom.
Zakljuĉujemo raspravu o Predlogu zakona o reviziji sredstava iz fondova
Evropske unije.
Zakljuĉujemo ukupnu raspravu u naĉelu predloga koji su bili na drugoj vanrednoj
sjednici.
Glasanje, kao što ste ĉuli, u nastavku sjednice, rasprave o pojedinostima i
glasanje 27. februara
Pretpostavljam, bićete obaviješteni o poĉetku, a uobiĉajen je naš poĉetak oko 11
sati, ukoliko do tada ne bude kakvih izmjena.
Hvala vam.
27.02.2012. u 14.55h
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani poslanici 24. saziva Skupštine Crne Gore, nastavljamo, po dogovoru,
sa drugim vanrednim zasijedanjem, to je, da podṥetim, ṥednica koju je sazvala Vlada
Crne Gore.
Završili smo raspravu u naĉelu.
Idemo sa predlozima zakona.
Prvo ćemo glasati Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti.
Saĉekaćemo da kolege iz DPS-a zauzmu svoja mjesta.
Moţemo li pristupiti glasanju?
Hvala vam, kolege, na strpljenju što smo ĉekali druge kolege.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjestnosti u naĉelu.
Izvolite. Potrebna je većina svih poslanika.
Hvala vam. Glasala su 72 poslanika, 46 za, 26 protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo Zakon usvojili u naĉelu.
Idemo na amandmane.
Podnijet je 51 amandman, i to Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ĉetiri
amandmana koji su sastavni dio Predloga zakona. Hvala, predsjedniĉe Šaboviću.
Poslanica Nada Drobnjak jedan amandman koji je sastavni dio Predloga zakona.
Hvala, koleginice Drobnjak.
Poslanici Konjević, Bajramspahić, dva amandmana koji su sastavni dio predloga
zakona. Hvala, koleginice Bajramspahić.
Poslanik Banović tri amandmana od kojih su amandman 1 i 3 sastavni dio
Prijedloga zakona, a o amandmanu 2 treba glasati. Hvala, kolega Banoviću.
Poslanici Bajramspahić i Banović jedan amandman koji je podrţao matiĉni odbor,
ali ga predlagaĉ zakona nije prihvatio pa o njemu treba glasati. Hvala vam opet.
Poslanici Mustafić, Halilović, Purišić, Siništaj tri amandmana o kojima treba
glasati. Hvala i Bošnjaĉkoj stranci i Klubu albanskih poslanika.
Poslanici Gošović, KaluĊerović, Peković, Golubović, Kneţević sedam
amandmana od kojih su amandmani 3, 4 i 6 sastavni dio Predloga zakona, a o ostalima
treba glasati. Hvala kolegi KaluĊeroviću.
Poslanici Aleksić i Labudović deset amandmana o kojima treba glasati.
Poslanik Radulović 17 amandmana od kojih su amandmani 10 i 11 sastavni dio
Predloga zakona. O ostalih 12 treba glasati.
Izvolite, kolega Raduloviću ako ovaj podatak nije taĉan, zato i traţim pomoć.

296
BRANKO RADULOVIĆ:
Nije vjerodostojan, moţda nijeste informisani, da ne budem tvrd u rijeĉima. Ĉudo
od vas da nijeste informisani. Dobro. Mislim da je dosta nekih amandmana koje sam
predloţio u saglasju sa nekim drugim amandmanima koji su prihvaćeni, tako da su i na
odreĊeni naĉin moji amandmani prihvaćeni, ali to nije toliko bitno zato što osnovni
amandmani nijesu prihvaćeni zbog razliĉite koncepcije.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Vaš duh je prisutan u drugim amandmanima, vaše tijelo je u vašim
amandmanima i nije prihvaćeno.
Duhovno ste prihvaćeni, ali materijalno niste. Hvala.
Klub albanskih poslanika tri amandmana o kojima treba glasati. Hvala, kolega
Siništaj.
Idemo da ĉujemo kolege koji su predlagali amandmane.
Poslanik Banović, amandman 2. Ţelite li rijeĉ? Dovoljno dva minuta?
BORISLAV BANOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Moj amandman 2 glasi da se u ĉlanu dva, stav 2 nakon rijeĉi “nacionalnu i
drţavnu tradiciju” brišu rijeĉi o Duklji i do savremene Crne Gore i dalje nastavak je
teksta kao što slijedi.
Motivisan sam u podnošenju ovoga amandmana po mom shvatanju ĉinjenicom
da u crnogorskom smislu, politiĉki ne nacionalna, duhovna, drţavna, nacionalna tradicija
ne poĉinje jednim danom, jednim datumom, jednom godinom. Dakle, ne poĉinje jednim
istorijskim izvorom do kojeg smo došli i saznali da je postojala drţava Slovena, drţava
koja je pripadala tom vremenu feudalnom Duklja i da od toga vremena nastaje jedna
duhovna, drţavna, nacionalna tradicija. Opet ne govorim o crnogorskom u nacionalnom
nego o crnogorskom u politiĉkom smislu.
Smatram da se u hegelijanskom smislu proţimaju i ideje, i odnosi, i slojevi
istorijski i nadgraĊaju jedan drugoga, nekad protivrjeĉe, nekada se potiru, ali dosta
ĉesto kroz to proţimanje jedan sloj drugi i raĊa i nastaje. Smatram da je u tom smislu
formulacija da se afirmiše crnogorska, drţavna i nacionalna tradicija pa se kaţe onda od
Duklje do slobodne Crne Gore pogrešna, nego naprotiv da CANU treba da afirmiše sve
drţavne, nacionalne i duhovne tradicije, bez obzira u kom vremenskom periodu su
nastale, jer mislim da su znaĉajne.
Dakle, i ono što je u praistorijskim vremenima, i u ilirskim, i rimskim, i u prvim
slovenskim i tako dalje, vizantijskim, dakle sve što doprinosi našem zajedniĉkom
duhovnom, kulturnom nasleĊu treba da bude afirmisano i da nema potrebe za ovakvom
reĉenicom i za ovakvim stavom, jer, po meni, stavlja neprimjeren okvir za nauĉno i
umjetniĉko djelovanje. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Ĉuli ste. Stavljam na glasanje amandman poslanika Banovića.
Izvolite. Za, protiv, uzdrţani?
Hvala vam. Hegelijanski okviri u istoriji. Tema za razmišljanje.

297
Glasala su 72 poslanika, 33 za, 35 protiv, ĉetiri uzdrţana. Amandman nije dobio
potrebnu većinu.
Poslanici Banović i Bajramspahić imaju takoĊe jedan amandman. Koleginica
BajramspahićM, dva minuta. Je li dovoljno?
Izvolite.
HIDAJETA BAJRAMSPAHIĆ:
Kako ste već rekli, ovaj amandman je dobio podršku na Odboru, meĊutim nije
prihvaćen od strane predlagaĉa, a on glasi da u ĉlanu 7, poslije stava 2, dodaje se novi
stav koji glasi: “O svom radu u protekloj godini Akademija izvještava Skupštinu Crne
Gore.”
Motiv za ovakav amandman je to što bi ţeljeli da Akademija u budućnosti bude
u svom radu transparentnija i odgovornija u odnosu kakva imamo iskustva iz prethodnog
perioda.
Kako se radi o instituciji od izuzetnog znaĉaja za nauku i umjetnost Crne Gore
smatramo potrebnim da o njenom radu budu kroz izvještaj upoznati i izabrani
predstavnici graĊana u Skupštini Crne Gore. TakoĊe sliĉno rješenje je predviĊeno i u
srodnim zakonima zemalja u okruţenju. Neophodno je naći optimalan odnos izmeĊu
autonomije odgovornosti akademije. To predloţenim zakonom nije dobro riješeno, a svi
oni koji troše novac graĊana smatramo da je potrebno da daju informaciju o svom radu.
Pozivam poslanike da glasaju za ovaj amandman.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, gospoĊo Bajramspahić.
Odbor je podrţao ovaj amandman, a to je, ĉuli ste, da Akademija podnosi
izvještaj, godišnji izvještaj Skupštini Crne Gore.
Izvolite, stavljam na glasanje amandman koleginice Bajramspahić.
Hvala vam.
Glasala su 74 poslanika, 13 za, 59 protiv, dva uzdrţana.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Imamo dosta amandmana, 51. Tek smo kod drugoga.
Amandmani poslanika Mustafića, Halilovića, Purišića i Siništaja. Amandman 1, 2 i
3. Ko će ih obrazlagati? Izvolite, kolega Mustafiću. Tri minuta, je li dovoljno?
SULJO MUSTAFIĆ:
Bošnjaĉka stranka, njeni poslanici, kolega Siništaj iz Albanskog kluba, podnijeli
smo tri amandmana koji se tiĉu naziva akademije nauka i umjetnosti, odnosno CANU i
odnose se prije svega i na naziv samoga zakona budući da je rijeĉ o samom nazivu
akademije.
Dakle, Akademija predstavlja elitnu instituciju koja objedinjava sve znaĉajne,
nauĉne i umjetniĉke potencijale, kao i priznate društvene djelatnike i stvaraoce iz svih
oblasti nauke. Smisao postojanja takve institucije jeste sabiranje znanja, nauĉnog
potencijala, ali i stvaralaštva i kulturnog nasljeĊa drţave Crne Gore, a kroz ĉlanstvo
akademije to je vid društvenog priznanja. Realnost današnjeg društvenog bića, ali i
prošlost Crne Gore kao višenacionalne i više konfesionalne drţave kao njen nesporni
graĊanski karakter, što je sve utemeljeno kroz ustavna rješenja, upućuje da njene
institucije i u imenu i sadrţaju trebaju da iskazuju ove ĉinjenice. Smatramo da institucija
od nespornog društvenog znaĉaja kao što je Akademija nauka i umjetnosti treba da u
svom nazivu iskazuje da objedinjava duhovnost, tradiciju, nasljeĊa koja pripadaju svim

298
narodima i graĊanima viševjerske i višenacionalne Crne Gore, a ne samo jednog naroda
ili nacije na šta upućuje dosadašnji naziv koji traţimo da se promijeni ovim
amandmanima.
Takva iskustva oko promjene naziva, odnosno naziva gdje u prefiksu ne stoji
pridjev jednog naroda ili naziva drţave, već se dodaje u genitivu. Takva iskustva su
veoma ĉesta u okruţenju. Imamo primjer Akademije nauka Albanije, Bosne i
Hercegovine, Akademije nauka Kosova, Akademije nauka Turske, Sjedinjenih drţava
itd. Rijeĉ je o neĉemu što smatramo da predstavlja realnost današnje multinacionalne i
multikonfesionalne Crne Gore i o neĉemu što treba da objedini svu njenu razliĉitost. Ako
su svi narodi ove drţave utemeljili svoje istorijsko trajanje, svoju društvenu stvarnost u
sadašnju Crnu Goru, u njen multietniĉki milje, onda je normalno da se i u institucijama
koje su od drţavnog znaĉaja prepoznaju svi narodi, odnosno svi oni koji saĉinjavaju
današnju Crnu Goru, a ne samo naziv jednog naroda, odnosno jedne nacije koja je
većinska u Crnoj Gori.
Smatramo da je ovo nešto što se tiĉe prvenstveno pripadnika ostalih naroda koji
su manjinski u Crnoj Gori, da je to veoma vaţno za njih. Siguran sam da će nas sve
ostale kolege iz ostalih politiĉkih partija koje pripadaju manjinskim narodima u Crnoj Gori
podrţati, jer time iskazuju zapravo da ono za šta smo se borili i 2006. godine i ranije, a
to je multinacionalna, multietniĉka Crna Gora, treba da se prepozna i u nazivima njenih
institucija. Znamo da je Vlada bila podijeljena oko ovog pitanja, i zahvaljujemo se na
naĉelnoj podršci koju smo imali za ovaj amandman, naţalost on nije prošao na Vladi. U
svakom sluĉaju, drago nam je da je ministarka Vlahović prepoznala našu intenciju i našu
namjeru koja nije ni protiv koga usmjerena već jednostavno ţeli i sadrţinski i suštinski
objedini svu razliĉitost Crne Gore, odnosno da se u akademiji nauka kao i u ostalim
institucijama, kao i u Radio Televiziji Crne Gore, prepozna sva razliĉitost Crne Gore, a
ne samo u pridjevskom smislu jedan narod ili jedna nacija. Siguran sam da će sve ostale
kolege podrţati ovaj amandman, s obzirom da je rijeĉ o neĉemu što je u interesu svih
naroda i svih graĊana Crne Gore. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Mustafiću.
Idemo na glasanje o amandmanu 1. Stavljam na glasanje amandman kolega
Mustafića, Halilovića, Purišića i Sinishtaja. Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika, 21 za, 38 protiv, 15 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 2 iste grupe poslanika iz Bošnjaĉke stranke i albanskih poslanika.
Amandman je isti samo je u tri varijante, kako pravnici kaţu mutatis mutantis.
Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 73 poslanika, 20 za, 37 protiv, 16 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Treći amandman iste grupe poslanika Bošnjaĉke stranke i albanskih poslanika.
Hvala vam. Glasalo je 75 poslanika, 21 za, 36 protiv, 18 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Idemo na ĉetiri amandmana i ĉetiri poslanika Gošovića, KaluĊerovića, koleginice
Peković, Golubovića i Kneţevića. Imamo amandmane 1, 2, 5 i 7 u proceduri.
Je li vam dovoljno pet ili tri minuta, kolega? Krenite u tri, a ja ću vas pratiti, ja ću
vam asistirati. Izvolite.

299
VELIZAR KALUĐEROVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodo iz Vlade,
Da podsjetim, mislim da je izuzetno znaĉajno prije nego što kaţem nekoliko
reĉenica o amandmanima koje smo podnijeli. Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji
nauka i umjetnosti ima 38 ĉlanova, na njega su poslanici podnijeli 47 amandmana i ĉetiri
amandmana Odbor za ustavna pitanja. Dakle, izraţeno u procentima gotovo jedan i po
amandman po svakom ĉlanu Predloga zakona. Za iole ozbiljnijeg predstavnika Vlade,
usuĊujem se tako reći, to bi morao biti dovoljan razlog da se Predlog zakona povuĉe iz
skupštinske procedure. Tim prije što, još jednom ću ponoviti, postoje rješenja koja će,
ubijeĊen sam, a daj boţe da me vrijeme demantuje, ali sam ubijeĊen da neće, da
predloţena rješenja u zakonu koji oĉigledno imate namjeru da usvojite će biti razlog da
se svaĊaju ljudi u oblasti nauke tamo gdje to ne bi smjeli, ako se makar svaĊamo mi u
politici ovdje, to je mnogo osjetljivije za ukupne društvene odnose.
Šta reći, izmeĊu ostalog, nego da se nastavlja gaţenje Ustavom navodno
garantovanog jemĉenja autonomije Univerziteta i institucija u oblasti nauke, kada se od
strane Vlade prihvata amandman kolega iz SDP-a kojim se nameće obaveza da
akademija najkasnije u roku od šest mjeseci izvrši izbore na svim nivoima, iako je
osnovno rješenje bilo u zakonu da se obavljaju funkcije, to je autonomija, to ne smije
silom zakona da se ĉini, organi i rukovodioci u Crnogorskoj akademiji obavljaju funkcije
do isteka vremena na koje su birani.
Mi smo pokušali ĉlanovima posebno 2 i 7 da eliminišemo ono što ne pripada
nauci, da eliminišemo ono što je nacionalno, jer Crna Gora koja je Ustavom deklarisana
kao graĊanska drţava, poznato je da je multietniĉka, multikonfesionalna, ne smiju da
stoje norme kao što stoji u ĉlanu 2 zakona, da je zadatak Crnogorske akademije da
afirmiše crnogorsku, duhovnu, nacionalnu i drţavnu tradiciju od Duklje do savremene
Crne Gore. Kada jedan pored drugog stoje izrazi nacionalno i drţavno, onda izraz
nacionalno jasno upućuje na etniĉko, a kada se doda ovome od Duklje do savremene
Crne Gore, onda se jasno ukazuje da se ţeli i da je zadatak jednonacionalni.
Ĉlan 31, a mi smo našim amandmanom 7 traţili brisanje tog ĉlana, to je uĉinio još
jedan broj kolega, kojim se uvodi automatizam za kolektivno uĉlanjenje ĉlanova jedne
nevladine organizacije u ĉlanstvo Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, što je
presedan zbog kojeg će i autoritet Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i ukupno
ova oblast imati velikih problema. Imamo upozorenje, koliko znam, 28 relevantnih
meĊunarodnih drţavnih nacionalnih akademija nauka i umjetnosti, da je opasno imati
ovakva rješenja u zakonu. Mi na to upozoravamo i traţimo brisanje, traţimo povlaĉenje
predloga ovakvog zakona iz procedure, jer će biti osnov za svaĊe u nauĉnom svijetu.
Vrijeme će pokazati da smo bili u pravu. Hvala vam.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam, kolega KaluĊeroviću.
Ĉuli smo obrazloţenje ova ĉetiri amandmana koja su ostala u proceduri. Krećemo
sa amandmanom jedan.
Izvolite. Za, protiv, uzdrţani.
Hvala Vam. Glasalo je 75 poslanika, 27 za, 44 protiv, 4 uzdrţana. Amandman nije
dobio potrebnu većinu.
Amandman dva grupe poslanika Socijalistiĉke narodne partije.
Hvala Vam. Glasalo je 75 poslanika, 28 za, 42 protiv, pet uzdrţanih. Amandman
dva nije dobio potrebnu većinu.

300
Amandman pet iste grupe poslanika.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika, 28 za, 42 protiv, 4 uzdrţana. Amandman pet
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman sedam, poslanika SNP-a.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika, 27 za, 42 protiv, pet uzdrţanih. Amandman
sedam nije dobio potrebnu većinu.
Idemo na 10 amandmana poslanika Aleksića i Labudovića. Svih 10 je
predloţeno, nijedan nije prihvaćen. Je li dovoljno pet minuta?
Znaĉi po tri minuta, moţe li po dva i po? Šalim se, imate po tri minuta.
Izvolite.
BUDIMIR ALEKSIĆ:
Prvi naš amandman se tiĉe ĉlana 2 predloţenog zakona, gdje je predlagaĉ,
odnosno Vlada naglasila da Akademija nauka treba da bude nauĉna ustanova od
posebnog nacionalnog i drţavnog znaĉaja pa mi smatramo da ovo nacionalnog treba
brisati. Umjesto rijeĉi nacionalnog napisati društvenog pa da glasi da je to ustanova od
posebnog društvenog i drţavnog znaĉaja iz razloga što je Crna Gora višenacionalna
zemlja i da Akademija nauka treba da afirmiše njen ukupni drţavni kapacitet koji ĉine
pripadnici svih naroda koji ovdje ţive, a ne samo jednog naroda što se jasno prepoznaje
iz ovako definisanog stava.
Isto tako u drugom stavu ovog ĉlana, gdje se kaţe da Akademija afirmiše
crnogorsku, nacionalnu, duhovnu i drţavnu tradiciju, treba brisati rijeĉ crnogorsku iz
razloga koji sam već naveo. Dalje se kaţe da tu tradiciju treba afirmisati od Duklje do
savremene Crne Gore. Ovdje je rijeĉ o jednoj najobiĉnijoj istorijskoj izmišljotini, odnosno
o jednoj ideološkoj kvalifikaciji i tendenciji da se poveţe nešto što je nauĉno neodrţivo, a
to je da se crnogorska drţavna tradicija oslanja na Duklju. Svi znamo iz osnovne škole,
iz poznavanja društva, da Crna Gora nastaje u XV i da nema nikakve veze sa
srednjovjekovnom oblašću i drţavom Dukljom. Prema tome, mi ovo shvatamo i
tumaĉimo kao stav Vlade da naredi, odnosno da nametne Akademiji nauka jedan
politiĉki, ideološki pristup i zadatak da fabrikuje istoriju i da sputava nauĉno stvaralaštvo
i slobodu nauĉnog mišljenja i izraţavanja.
Dakle, ovo je jedan potpuno prevaziĊeni romantiĉarski pristup istorijskoj nauci koji
poĉiva na 19-to vjekovnoj tezi da je istorija partiotska nauka i da je njen zadatak da
afirmiše odreĊene nacionalne ideje i nacionalne pokrete. To je sa stanovišta XXI vijeka i
tendencija u nauci u XXI vijeku i potpuno je neodrţivo, anahrono i prevaziĊeno.
Drugi naš amandman koji ţelim da obrazloţim tiĉe se ovog automatskog
ukljuĉivanja ĉlanova jedne nevladine organizacije u Crnogorsku akademiju nauka i
umjetnosti što je skandal nezabiljeţen u inaĉe bogatoj novijoj istoriji skandala koje ova
vlast prireĊuje graĊanima Crne Gore. Ljudi koji ĉine Dukljansku akademiju nauka i
umjetnosti nijesu u javnosti prepoznati kao nauĉni potencijal, oni su prepoznati kao
jedan izuzetno konfliktni potencijal, koji je u svom glasilu u crnogorskom, knjiţevnom
listu sijao vjersku, nacionalnu, politiĉku mrţnju i netrpeljivost i smatramo da jednostavno
taj ĉlan treba bristi, jer ti ljudi ne zasluţuju da budu ĉlanovi najznaĉajnije.....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kolega Labudoviću, izvolite.

301
EMILO LABUDOVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
Koleginice i kolege,
Nastojeći da ovaj Sizifov posao koji se zove opoziciono predlaganje amandmana
uĉinimo što smislenijim, kolega Budo Aleksić i ja smo djelovali amandmanski i na one
ĉlanove ovog zakona koji nemaju baš direktne dodirne veze sa politikom, ideologijom,
nacijom, nacionalizmom i tako dalje, jer je oĉigledno da je predlagaĉ zakona, upravo
zbog tog nacionalistiĉkog reflektora koji je uperio u ovaj zakon, zbog pokušaja apsolutne
crnogorizacije svega i svaĉega u Crnoj Gori, jednostavno previdio neke postupke koji bi
mogli, prije svega, upravo tim ljudima da sjutra prave probleme i toj instituciji. Posebnu
paţnju bih skrenuo vama na amandmane 3, 5 i 7 koje smo uradili, od kojih se
amandman 3 odnosi na ĉlan 9, na stavove 1 i 2 gdje su propisani uslovi da bi se steklo
zvanje akademika, pri ĉemu je inaugurisan i uslov prebivanja u Crnoj Gori. Zamislite,
poštovane kolege, nauĉnu veliĉinu crnogorskog drţavljanina, Crnogorca, da ne licitiram,
koji u nekoj drugoj sredini u Americi, u Francuskoj, u Njemaĉkoj dostigne nauĉne visine
nivoa koji mu omogućavaju Nobelovu nagradu, a ne moţe biti ĉlan Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti, jer ne prebiva u Crnoj Gori, ni u jednoj varijanti, ĉak ni kao
dopisnik.
To je, po meni, ne samo problematiĉno sa stanovišta i onako skromnih nauĉnih
resursa koje ima Crna Gora, već i sa stanovišta apsolutne jednakosti svih drţavljana
Crne Gore pred Ustavom, jer gdje god se oni nalazili, sva njihova prava i sve njihove
obaveze koje pristiĉu iz drţavljanstva ne smiju biti narušena.
TakoĊe, amandman pet, kojim je predviĊena mogućnost da se niţim aktom nego
što je zakon, akademiku moţe oduzeti zvanje akademika. Ne moţe se, nelogiĉno je,
pravno je neodrţivo da se nešto što je dato višim aktom, moţe ukinuti niţim aktom.
TakoĊe, ţelim da ukaţem na još jednu nelogiĉnost, a mi smo pokušali da je promijenimo
amandmanom sedam, gdje se u ĉlanu 25, u stavu 3 propisuje starosna granica za
obavljanje funkcija u organima akademije. Ako to nije atak na autonomiju, ako to nije
atak na diginitet akademije, ako akademija sama nije u stanju da procijeni ko su to,
meĊu njima, sposobni ĉlanovi za obavljanje odreĊenih aktivnosti, onda stvarno je van
svake pameti da ...(Prekid) zbog ozbiljnosti situacije obratite paţnju na ove detalje i da
se o njima izjasnite na naĉin što ćete popraviti ono što je predlagaĉ zakona propustio.
PREDŚEDAVAJUĆI RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala vam.
Ĉuli ste obrazloţenje kolega Aleksića i Labudovića, o njihovih 10 amandmana.
Idemo u glasanje, redosledom.
Amandman 1 kolega Aleksića i Labudovića poslanika Nove srpske demokratije.
Hvala vam. Glasala su 72 poslanika, 31 za, 40 protiv, jedan uzdrţan. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 2, poslanika Aleksića, Labudovića, ili ako vam je milije Labudovića i
Aleksića. Pokušavam stimulisati glasanje.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika, 28 za, 40 protiv, dva uzdrţana. Amandman
2 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 3, poslanika Labudovića i Aleksića.
Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 26 za, 40 protiv, dva uzdrţana. Amandman 3 nije
dobi potrebnu većinu.
Amandman 4 poslanika Nove srpske demokratije.

302
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika, 26 za, 41 protiv, dva uzdrţana. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Peti amandman poslanika Nove.
Hvala vam, glasalo je 70 poslanika, 26 za, 40 protiv, ĉetiri uzdrţana. Peti
amandman nije dobio podršku.
Šesti amandman poslanika Nove.
Hvala. Glasao je 71 poslanik, 27 za, 38 protiv i šest uzdrţanih. Amandman 6 nije
dobio potrebnu većinu.
Amandman 7 poslanika Aleksića i Labudovića.
Hvala vam. Glasala su 72 poslanika, 26 za, 42 protiv, ĉetiri uzdrţana. Amandman
7 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 8, poslanika Nove. Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika, 22 za, 44 protiv, osam uzdrţanih.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Idemo na sljedeći amandman.
Amandman 9 grupe poslanika Nove srpske demokratije, izvolite.
Hvala vam. Glasala su 72 poslanika, 27 za, 42 protiv, tri uzdrţana. Ni amandman
9 nije dobio potrebnu većinu.
I amandman deseti grupe poslanika Nove srpske demokratije Labudovića i
Aleksića. Izvolite, otvaram glasanje.
Hvala vam, kolege. Glasalo je 69 poslanika, 25 za, 40 protiv, ĉetiri uzdrţana. I
deseti amandman je imao sudbinu prethodnih devet, nije dobio potrebnu većinu.
Idemo na 15 amandmana poslanika Radulovića.
Da li poslanik Radulović ţeli da obrazloţi amandmane?
Evo, saĉekaćemo ga. Uvjeren sam da Vi to moţete i bez savjetnika.
Izvolite, kolega Raduloviću pet minuta.
BRANKO RADULOVIĆ:
Tako je to, gospodine predsjedniĉe, kad ste Ċevojka za sve u partiji.
Mislio sam da neću nikada ovo pisati, ljudi, niti intervenisati, jer sam mislio da se
vrijednosni sudovi barem neće u neĉemu što znaĉi škola, kompetentno znanje, diploma
kod nas u Crnoj Gori do kraja iskriviti. Ali, evo, takvo je stanje u Crnoj Gori. Mnogi
postadoše i magistri, i doktori, i profesori univerziteta na raznim univerzitetima i
fakultetima koji bojim se da će obršiti kao neki ameriĉki od onih 4.500 Ċe ih ni ulica svoja
ne priznaje. Evo, sada i oko akademika. Ovo sam pravio kao profesionalac konsultujući
se do kraja sa svojim kolegama koji uistinu treba da budu akademici. I razoruţala me je
ministrica. Na Odboru sa svim se slaţe što sam rekao, normalno iz svoga ugla. Ona je
nešto prihvatila, a nešto je rekla da je to moţda razliĉiti koncept. Tako da, gospodine
predsjedniĉe, na ovaj ili onaj naĉin, od tih mojih 17 amandmana prihvaćeno je 11, ha,
ha, ha. E sad, tako da gospodine predsjedniĉe nijeste do kraja …
E sad, gospodo, ţelim da istaknem neke amandmane koji su suštinski. Oni bi
umjesto haosa koji će biti ukoliko se do kraja primijeni, i koji će moram reći, i neki koji ne
zasluţuju ni da budu doktori nauka, niti profesori univerziteta, a postaće akademici, da
to na odreĊeni naĉin preduprijedim. Gospodo, amandman 1 je od onoga što je na
odreĊen naĉin hendikep ovoga predloga zakona i u vezi perioda izuĉavanja i Duklje, i
onoga što nije graĊanski koncept, upriliĉim, tako da je to bio amandman koji je dosta u
saglasju i sa drugim amandmanima.
Ono što je amandman koji se razlikuje od svih dosadašnjih amandmana je to, da
mislim da Akademija treba da podnosi izvještaj Skupštini Crne Gore, da se to takvo

303
jedno rješenje nalazi u drugim akademijama i u okruţenju, i u svijetu, i da je ona
budţetski korisnik.
Dalje, amandman 4 je ono što sam duboko ubijeĊen, prema broju stanovnika,
prema doprinosu tih najumnih galava danas u Crnoj Gori je maksimum, i previše.
Dovoljno je da bude 20 redovnih i 10 vanrednih ĉlanova. Ukoliko spojimo jedni druge
bićemo sprdnja i u okruţenju, i u svijetu. Toliko akademika na toliki broj stanovnika biće
dva ili tri puta veći nego što je u okruţenju prema broju stanovnika, a prema njihovom
uĉinku, kakva je Crna Gora i što je naš društveni proizvod i koliko je zatoĉena bojim se
da malo ko zasluţuje danas u Crnoj Gori da bude akademik. Danas, na primjer,
govorimo o sudnjem danu Crne Gore, o KAP-u, o svemu ostalom. Kaţite mi ljudi, da li
je i jedan akademik progovorio nešto barem iz struke. Ni jedan. Da li oni zasluţuju da
budu akademici po toj kvalifikaciji? Bojim se da ne.
Gospodine Vukoviću, Vi ćete biti podloţeni reizboru tako da nemojte da mi
dobacujete.
Dalje, gospodo amandman 7. Da li je ljudski i pošteno u siromašnoj Crnoj Gori
imati apanaţu od 1.200 do 2.000 eura? Da li je to pošteno danas u Crnoj Gori zato što
ste, navodno, akademik? Da li je pošteno danas u Crnoj Gori uzimati po projektima na
desetine hiljada eura? Po meni to nije pošteno. Akademik biti to je ĉast prestiţa, to je
nešto što te vodi ka neĉemu što je nebesko, što je nadĉovjeĉno, što je nadzemaljsko, a
ne nekakva materijalna, prizemna korist. Mislio sam, ajde da im platimo to gorivo pa
neka bude prosjeĉna zarada u Crnoj Gori njihova nadoknada.
Oko organizacije same akademije treba, mislio sam i mislili smo, pošto ovdje
govorim i ja sam i spiker i u ime mojih kolega da to treba da bude upriliĉeno u tri
odjeljenja, a ne nikako na ovaj naĉin.
Dalje, ja mislim kolege da ostavim Akademiji da izabere koliko će imati
sluţbenika, šofera, ĉistaĉica, daktilografkinja, a ne da se Vlada miješa u to. Nije okej i
zato je taj moj amandman 13. I ovaj suštinski amandman gospodo, to je amandman 15.
Gospodo ajmo mi da izvršimo potpuni reizbor akademika pa da vidimo ljudi po
kompetentnosti ko će da bude akademik ili ne bude.
Ja sigurno mislim da 80, moţda i 90% akademika koji dolaze sa prirodnih,
tehniĉkih nauka to zasluţuju sa svojim referencima i svojim radovima. Ali, da li zasluţuje
neko ko je rodonaĉelnik pogrešne retrogradne i svakakve druge ekonomije danas u
Crnoj Gori da bude akademik? Ja zbog toga ne idem u tu akademiju, neću da śedim
tamo sa takvim ljudima.
E sada, gospodo, moja priĉa i moje razmišljanje koje je bilo prethodni put je ...
(Prekid) nekakvih reakcija. Ja sam rekao, na primjer, da u Dukljanskoj akademiji....
Molim vas...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Da ĉujemo. U redu. Izvolite.
BRANKO RADULOVIĆ:
Znaĉi, rekao sam da je 90-ih godina meĊu tom gospodom bilo i onih koji su
kukavice. I zato, oni koji su mi se javili upućujem na informacije od našeg lidera 90-e
godine koji je bio u Liberalnom savezu, što smo kukali, molili i spremani kod mene kući
ruĉkovi pojedinim ljudima koji nijesu smjeli progovoriti ni C od crnogorstva, ĉak je bio i
pod zastavom Miloševića i danas se udara u grudi da je to veliki Crnogorac. To je
crnogorstvo.

304
Ali, gospodo, hoću da vam poruĉim odavde nešto drugo. Akademici moraju biti
struĉni i slobodni. Da li ste vi, gospodo, danas slobodni ljudi i da li je Crna Gora danas
ono zašto smo se mi borili 90.godine? Nemojte zbog apanaţa i zbog neĉega drugoga
da ćutite i da budete danas neki koji farbaju biografije i ostale istorijske dogaĊaje koji su
bili 90-ih godina. Zbog toga, gospodo, mislim da je to premnogo. Predloţio sam 20
redovnih, 10 vanrednih i da ta gospoda proĊu reizbor i ono što je faktiĉka procedura, što
je utemeljeno u vodećim ĉasopisima i ostalim dostignućima nauĉnim i da im damo titulu
i to mjesto u Akademiji. Ukoliko ovo ne prihvatite, gospodo, kao sve što je i u najvećoj
mjeri sprdnja u Crnoj Gori biće i oko toga ko je akademik i na koji naĉin je postao.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kolega Raduloviću, ostajemo kod svih vaših amandmana da glasamo, pošto ste
rekli da su neki inkorporirani.
Pošto nijesu u cjelini prihvaćeni, moramo glasati o njima.
Znaĉi, pošto nijesu u cjelini glasaćemo, ali u redu je.
Amandman 1 poslanika Radulovića. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika, 31 za, 38 protiv, jedan uzdrţan, amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 2 poslanika Radulovića.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika, 20 za, 34 protiv, 16 uzdrţanih. Amandman 2
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 3 poslanika Radulovića. Izvolite.
Hvala. Glasalo je 69 poslanika, 24 za, 38 protiv, sedam uzdrţanih. Amandman 3
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 4 poslanika Pokreta za promjene.
Hvala vam. Glasalo je 65 poslanika, 14 za, 36 protiv, 15 uzdrţanih. Amandman 4
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 5 poslanika Radulovića.
Hvala. Glasalo je 65 poslanika, 23 za, 38 protiv, ĉetiri uzdrţana.
Amandman 5 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 6.
Hvala vam. Glasao je 61 poslanik, 13 za, 44 protiv, ĉetiri uzdrţana. Amandman 6
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 7 poslanika Radulovića.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika - 15 za, 36 protiv, 18 uzdrţanih. Amandman 7
nije dobio potrebnu većinu.
Stavljam na glasanje amandman 8.
Hvala vam. Glasala su 64 poslanika, 27 za, 36 protiv, 1 uzdrţan. Amandman 8
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 9 poslanika Radulovića.
Hvala vam. Glasalo je 56 poslanika - 22 za, 31 protiv, 3 uzdrţana. Ni amandman
9 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 12 poslanika Radulovića.
Hvala vam. Glasalo je 68 poslanika - 25 za, 36 protiv, 7 uzdrţanih. Amandman 12
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 13.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 27 za, 37 protiv, 6 uzdrţanih. Ni amandman
13 nije imao više sreće od prethodnih.

305
Izvolite, kolega Raduloviću.
BRANKO RADULOVIĆ:
… ovaj saziv, gospodine predsjedniĉe, nema nade u racionalno rješenje i
odustajem duboko razoĉaran od ostalih amandmana.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Brzo će novi saziv. Konstatujem da je poslanik Radulović odustao od
amandmana 14, 15, 16 i 17. Hvala mu na olakšavanju procedure.
Idemo na amandmane Kluba albanskih partija.
Kolega Sinshtaj, tri minuta je li dovoljno?
Izvolite.
VASELJ SINISHTAJ:
Pored ĉinjenice da je mala vjeravatnoća s obzirom da su prvi i drugi amandman
sliĉni ovim što je bio zajedniĉki sa Bošnjacima, i pored one ĉinjenice da u Ustavu postoji
naĉelo ne dva puta za istu stvar, mi ćemo insistirati da se glasa ponovo. Ali hoću da
podsjetim sve vas, kolege, da iz ovoga što Vlada daje mišljenje na naše amandmane
proizilazi ono da se drţite i dalje kontinuiteta, zaboravljajući pri tome da je ovo drţava
koja je povratila samostalnost 21. maja 2006. godine, da je ogromna većina gradjana ili
ono što se zove manjina u Crnoj Gori, 53%, našlo sebe u to ili dat je glas za
samostalnost, a da ipak terminološki pravite nešto što nama ne ide u prilog. Naprotiv,
radite da nekako iskljuĉite i ostale pripadnike manjinskih naroda i drugih manjih
nacionalnih zajednica da mogu biti dio onoga što smo mi nazivali Akademija nauka i
umjetnosti Crne Gore, a ne Crnogorska akademija.
Kad smo kod drugog amandmana, treba reći da smo oĉekivali takav odnos Vlade
prema amandmanu zajedniĉki sa Bošnjacima i zato smo rekli ono što je osnovno i
proizilazi iz Ustava, barem iz ĉlana 79, da je drţava duţna da vodi raĉuna o
unapredjivanju prava manjina, da treba da da mogućnost na izraţavanje, ĉuvanje,
razvijanje, javno ispoljavanje, nacionalne, etniĉke, kulturne i druge ... Ako je Akademija
najviši nivo nauke i umjetnosti, onda treba stvarno da vodite raĉuna o tome, a ne samo
da se samo pozivate na ĉlan 77, stav 2 Ustava.
Kada je rijeĉ o trećem amandmanu, treba reći da je gospodin Banović prije nas
podnio jedan amandman pribliţno isti i da je Vlada prihvatila taj amandman i da smo mi
na odboru rekli da smo saglasni sa takvim rješenjem i nema razloga da se bjeţi od istine
da se kaţe da, ipak na tom odboru i predstavnik predlagaĉa amandmana saglasio sa tim
da je taj amandman bio prije i da zadovoljava zahtjev iz našeg amandmana 3. Znaĉi, mi
se slaţemo i u dijelu da je amandman 3 i naš amandman na kraju krajeva.
Toliko i hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Siništaj.
Idemo na glasanje o amandmanima Kluba albanskih poslanika.
Amandman 1.
Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika - 21 za, 35 protiv, 13 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.

306
Amandman 2 Kluba albanskih poslanika.
Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 21 za, 29 protiv, 20 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 3, koji je prihvaćen, ali ostao je u proceduri i moramo ga glasati.
Izvolite.
Glasamo o amandmanu 3 Kluba albanskih poslanika - Bardhi, Sinishtaj i
Nimanbegu.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 22 za, 31 protiv, 17 uzdrţanih. Amandman
tri nije prihvaćen.
Poštovane kolege, stekli su se uslovi da glasamo o Predlogu zakona u cjelini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u cjelini.
Izvolite.
Mogu li zakljuĉiti glasanje?
Hvala vam. Glasalo je 79 poslanika - 45 za, 34 protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo usvojili Predlog zakona o Crnogorskoj akademiji nauka i
umjetnosti.
Hvala ministrici što je bila sa nama.
Idemo na Predlog zakona o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika.
Glasamo ga većinom svih glasova u naĉelu. Izvolite. Predlog o zaradama
drţavnih sluţbenika i namještenika, onih koji rade osnovni posao da bi se došlo do naših
odluka. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 76 poslanika - 49 za, ĉetiri protiv, 23 uzdrţana. Imamo ga
utvrĊenog u naĉelu.
Imamo sedam amandmana, i to: Vlada Crne Gore jedan amandman, koji je
sastavni dio Predloga zakona, kolege Gošović, Jonica, KaluĊerović, Šljivanĉanin dva
amandmana, koje je podrţao Odbor za ekonomiju, finansije i budţet, ali predlagaĉ
zakona nije prihvatio. Skupština versus Vlada. Vlada nije, naš odbor jeste. Poslanik
Damjanović dva amandmana, ali je od njih odustao. Inkorporirani su u amandmane ĉetiri
poslanika SNP-a, koliko sam shvatio. Poslanici Labudović, Bulajić i Ţivković dva
amandmana, koje je podrţao Odbor za ljudska prava i slobode, ali ih predlagaĉ zakona
nije prihvatio, ali sam shvatio da su amandmani kolege Gošovića obuhvatili tu materiju,
pa mislim da će kolega Labudović odustati.
Izvolite, da ĉujemo.
EMILO LABUDOVIĆ:
Volio bih da me i ostale kolege paţljivo saslušaju. Rijeĉ je o veoma vaţnom
amandmanu i ne bih da se preko njega proĊe ovako neobavezno. Ja ostajem pri
amandmanu, ali prije toga ţelim da ukaţem na jednu ĉinjenicu, a to je da je ovaj
amandman stariji i po vremenu predavanja i po vremenu razmatranja, i da pokušaj je
usaglašavanja, pošto je na isti ĉlan i amandman koji je danas razmatrao Odbor za
budţet i finansije, uĉinjen bez mog pristanka. Ja sam, naime, iz objektivnih razloga
zakasnio na sjednicu Odbora, ali sam ostao do kraja. Imao sam obećanje da će se
Odbor ponovo sastati i ja traţim da se ovaj dom izjasni o ovom amandmanu koji smo
predloţili kolega Strahinja Bulajić, Radojica Ţivković i ja, kao o prvom, jer sam za njega
na Odboru za ljudska prava i slobode dobio apsolutnu podršku svih poslaniĉkih klubova i
mislim da se, po svojoj sadrţini, više tiĉe ovog doma i na adekvatniji naĉin reguliše ovu
materiju neposredno vezanu za Skupštinu, pri ĉemu ja ni najmanje ne osporavam pravo

307
drugih da se brinu za neke druge grane vlasti i da kroz predloţene amandmane traţe
neke olakšice i za njih.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Predlagaĉ zakona trenutno nije tu. Daću vam rijeĉ, kolega Damjanoviću. Mi
nemamo dva doma, imamo jedan, ali imamo dva stava o amandmanima koji su sliĉni.
Da smo u ameriĉkom kongresu, sad bismo imali konferens pa bi se usaglašavali. Ali
smo mi do sada raĉunali da moţemo da se, tim prije što smo na istom stavu oko tih
tema, usaglasimo unutar poslaniĉkih pogleda i znam da je intencija vrlo sliĉna, odnosno
ista u razliĉitoj ekspresiji izmeĊu dvije grupe predlagaĉa, pa bih molio da, znajući da
ovim pokušavamo zaštititi prije svega autonomiju Skupštine, što je naš osnovni zadatak,
doĊemo do formulacije koja će biti nesporna ili odrţiva. Ako usvojimo dva amandmana,
doći ćemo u koliziju normi, razlika meĊu njima je minimalna. Onda ćemo morati na
razjašnjavanje i mislim da ćemo odloţiti ĉitavu stvar. I zato bih molio da izbjegnemo to
ovim prethodnim razjašnjavanjem izmeĊu dvije grupe predlagaĉa, pa ako je potrebno da
odloţimo i glasanje o tom amandmanu dok se ne doĊe do teksta koji je prihvatljiv za
poslanike iz ove dvije grupe predlagaĉa. Smatrao sam potrebnim da to i kao model
afirmišem.
Izvolite, kolega Damjanoviću.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, poštovana Skupštino,
Smatram duţnim da do kraja ovu situaciju razjasnimo kako bi zaista znali u
punom obimu o ĉemu se izjašnjavamo. Na ovaj predlog zakona su podnesene tri grupe
amandmana kolega Gošovića, Labudovića i mojih. Ja sam amandmanima predloţio
vraćanje na vaţeće rješenje koje smo nedavno zajedniĉki usvojili prije nekoliko mjeseci.
Kolega Gošović je imao sliĉan stav i prihvatio je modifikaciju u smislu vraćanja na
vaţeće rješenje. Ja sam zbog toga odustao od mojih amandmana i o tome se Odbor
izjasnio i podrţao, dakle, amandmane kolege Gošovića što je vraćanje na vaţeći zakon.
Amandmani kolege Labudovića nijesu razmatrani. Kolega je zakasnio. Mi smo
prešli na drugu taĉku dnevnog reda. Odbor je jednostavno mogao, ali nije imao prostora
u ovoj dinamici da se izjasni, moţe plenum svakako. Amandmani kolege Labudovića
nijesu vraćani na vaţeće rješenje. To je parcijalno vraćanje koje se tiĉe Parlamenta i
uplitanje Administrativnog odbora u nešto što je izvorna ingerencija generalnog
sekretara po vaţećem zakonu. Prema tome, imate amandmane kolege Gošovića.
Prihvatio ih je Odbor. Vraćanje na vaţeće rješenje kako sada piše i kolege Labudovića
koji nijesu to već idu ka tome da se u dijelu Skupštine prepoznaje i Administrativni odbor
kao taj koji će odluĉivati o kriterijumima, a ne bavi se pitanjem sudstva. Evo toliko i
mislim da moţemo da se izjašnjavamo jednostavno o amandmanima. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Kolega Labudoviću, imaćete prilike da obrazloţite amandmane, tako da nema
potrebe. Kolega Damjanović nema amandmane, koliko sam shvatio, u proceduri, tako
da tu smo u egalu.
Ići ćemo redom. Idemo na amandmane kolega Gošovića, Jonice, KaluĊerovića i
Šljivanĉanina. Ĉuli smo otprilike o ĉemu se radi. Kolege, je li vam dovoljno, pošto su dva
amandmana, tri minuta?
Izvolite, kolega Gošoviću.

308
NEVEN GOŠOVIĆ:
Sadašnji Zakon o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika sadrţi sljedeće
norme: da kriterijume i naĉin odreĊivanja varijabilnog dijela zarade za drţavne
sluţbenike, odnosno namještenike u Sluţbi Skupštine Crne Gore utvrĊuje generalni
sekretar Skupštine Crne Gore, a za drţavne sluţbenike i namještenike u organima
sudske vlasti Sudski savjet. I drugu normu, da rješenje o varijabilnom dijelu zarade za
drţavne sluţbenike, odnosno namještenike u Sluţbi Skupštine Crne Gore donosi
generalni sekretar Skupštine Crne Gore, a za drţavne sluţbenike i namještenike u
organima sudske vlasti predsjednik odgovarajućeg suda, odnosno direktor Sekretarijata
Sudskog savjeta.
Predlogom zakona kojeg danas razmatramo u pojedinostima, ove odredbe u
odnosu na Parlament i organe sudske vlasti brišu se bez ikakvog obrazloţenja.
Argumenti koji su opredijelili ovu Skupštinu da takoreći jednoglasno donese naznaĉene
izmjene i dopune Zakona o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika, Vlada
predloţenim zakonom nije uvaţila ni u kom vidu.
Parlament, kao i sud u sistemu podjele vlasti treba da samostalno organizuje
vršenje svojih poslova i u okviru istog utvrĊuje kriterijume i naĉin odreĊivanja varijabilnog
dijela zarade drţavnih sluţbenika i namještenika u Parlamentu i organima sudske vlasti,
kao i da donese rješenja o varijabilnom dijelu njihove zarade, zavisno od iznosa
raspoloţivih sredstava opredijeljenih budţetom za njihov rad. Kljuĉni element koji slijedi
iz principa jasne podjele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, jeste da svaka
grana vlasti posjeduje odreĊeni stepen autonomije u vezi sa njenim funkcionisanjem. U
suprotnom, narušio bi se ustavni princip podjele vlasti, kao i odnos vlasti koji treba da
poĉiva na ravnoteţi i meĊusobnoj kontroli.
Rješenja koja sada postoje u zakonu i koja treba zadrţati omogućavaju organima
Skupštine Crne Gore i organima sudske vlasti da samostalno, shodno specifiĉnostima
poslova u Sluţbi Skupštine, odnosno specifiĉnostima poslova sudske uprave, utvrde
kriterijume i naĉin odreĊivanja varijabilnog dijela zarade sluţbenika i namještenika
zaposlenih u tim organima.
U suprotnom, ukoliko bi se prihvatilo rješenje koje predlaţe Vlada, izvršna vlast,
odnosno ministar finansija stavili bi se iznad dvije druge grane vlasti, jer bi u svakom
konkretnom sluĉaju isplata varijabilnog dijela zarade za zaposlene u Sluţbi Skupštine,
odnosno Sudstvu, zavisila od rješenja koje donosi izvršna vlast. S tim u vezi
nesporno je i potpuno jasno da bi rješenja o varijabilnom dijelu zarade generalni sekretar
i predsjednici sudova mogli donositi samo u okviru unaprijed odobrenih budţetskih
sredstava za potrošaĉke jedinice Sluţbe Skupštine Crne Gore, odnosno za potrošaĉku
jedinicu Sudstvo. Uostalom, i samim predlogom zakona, odredbama ĉlana 15, stav 4
precizirano je da se rješenja o varijabilnom dijelu zarade donose u zavisnosti od iznosa
rapoloţivih sredstava budţeta.
I na kraju, Ministarstvo finansija vrši nadzor nad sprovoĊenje ovog zakona i ima
ovlašćenja da preduzme mjere za otklanjanje bilo kakvih eventualnih nepravilnosti u
njegovoj primjeni. U tom cilju predloţili smo amandman koji apsolutno zadrţava, i jedan i
drugi, postojeća rješenja u Zakonu o zaradama drţavnih sluţbenika i namještenika.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.

309
Glasamo amandmane. Dva su amandmana grupe poslanika SNP-a Gošovića,
Jonice, KaluĊerovića i Šljivanĉanina. Shvatio sam da daju širu autonomiju Parlamentu i
stavljam ih na glasanje. Nije samo Parlamentu, nego i drugim granama vlasti, sudskoj
vlasti.
Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 65 poslanika - 63 za, nije bilo protiv, dva su bila uzdrţana.
Konstatujem da je Parlament odbranio prvi amandman, autonomiju.
Idemo na amandman 2.
Hvala vam, kolege i koleginice poslanici. 62 poslanika je glasalo - 61 za, nije bilo
protiv, jedan uzdrţan. I amandman 2 je usvojen.
Kolega Labudoviću, da Vas ponovo ĉujemo oko Vaših dva amandmana.
Shvatio sam da se Vaši odnose na Skupštinu Crne Gore, ne na druge organe
vlasti, ali da imaju dodatne obaveznosti prema Administrativnom odboru. Izvolite.
EMILO LABUDOVIĆ:
Mislim da je, nakon prethodnog glasanja, bilo kakva rasprava o ovim
amandmanima sada izlišna, jer su oni dijelom sadrţani u amandmanima koji su
prihvaćeni i samo bi uveli pravnu zabunu. Ali, imam potrebu, kao predlagaĉ, u ime mojih
kolega da obrazloţim šta su bili moji razlozi da insistiram na ovom amandmanu.
Prije svega, ne vidim obavezu ovog doma da se brine više o drugima nego o
sebi. Tim prije što ne postoji zakon o Skupštini, a postoji Zakon o sudovima. I kad postoji
Zakon o sudovima, neka gospoda koja predlaţu taj zakon riješe svoj interni status tim
zakonom.
Drugo, ovdje je bila generalna primjedba zašto se uvodi Administrativni odbor u
cijelu ovu priĉu. Evo, radi kolega da proĉitam i radi javnosti kako je glasio amandman
koji sam predloţio - Izuzetno od stava 2 ova ĉlana kriterijume i naĉin odreĊivanja
varijabilnog dijela zarade za drţavne sluţbenike, odnosno namještenike u Sluţbi
Skupštine Crne Gore utvrĊuje Administrativni odbor Skupštine, na predlog generalnog
sekretara Skupštine Crne Gore.
Ako Administrativni odbor, gospodo, moţe da ureĊuje statusna pitanja nas
poslanika, ne vidim zašto ne bi mogao da utiĉe i na statusna pitanja onih koji rade s
nama i za nas. Drugo, ako Administrativni odbor daje saglasnost na sistematizaciju
radnih mjesta, zašto je onda sporno da, recimo, ima uvid ili makar utvrdi kriterijume po
kojima se vrši raspodjela varijabilnog dijela?
I treće, ako se ovaj ĉitav posao izuzme iz atara bilo ĉije kancelarije, pa bila ona
poslaniĉka ili generalnog sekretara, i uvede u tijelo u kome participiraju skoro svi
poslaniĉki klubovi, tijelo kome prisustvuju /Prekid/, zar to ne pojaĉava transparentnost
ĉitavog posla, zar to ne pojaĉava kontrolu i sprjeĉava mogućnost zloupotrebe
odreĊivanja varijabilnog dijela? Pri ĉemu, naravno, ovo rješenje nije uopšte
suspendovalo pravo i obavezu i generalnog sekretara i svih sluţbi Skupštine da
podnose finansijski izvještaj Odboru za budţet i finansije oko utroška sredstava i
nijesam vidio zaista nijedan razlog zbog ĉega ovaj amandman u ovakvom obliku ne bi
bio prihvatljiv. Ali, u svakom sluĉaju, sad je bespredmetno i ja ga povlaĉim. Time što je
prethodni usvojen, on je izgubio svaki smisao.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam, kolega Labudoviću, na ubrzanju procedure.
Stekli su se uslovi da sa prihvaćenim amandmanima grupe poslanika SNP-a, koji
su skoro konsensualno usvojeni, glasamo Predlog zakona u cjelini. Izvolite.

310
Hvala vam, kolege poslanici. Glasalo je 68 poslanika - 65 za, jedan protiv, dva
uzdrţana. Konstatujem da smo usvojili Predlog zakona o zaradama drţavnih sluţbenika
i namještenika.
Idemo na treću taĉku dnevnog reda drugog vanrednog zasijedanja, a to je
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o sprjeĉavanju pranja novca i
finansiranju terorizma.
Imali smo dobru raspravu i prvo ga moramo utvrditi u naĉelu većinom glasova
prisutnih poslanika. Izvolite.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
sprjeĉavanju pranja novca i finansiranju terorizma. UvoĊenje novih standarda vrlo
svjeţih, a već su se još noviji pojavili.
Hvala vam. Glasala su 72 poslanika - 63 za, ĉetiri protiv, pet uzdrţanih.
Konstatujem da je Zakon utvrĊen u naĉelu.
Imamo 14 amandmana. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo 11
amandmana, koji su sastavni dio Predloga zakona. Odbor je bio efikasan u popravci
zakona ĉim ih je predlagaĉ prihvatio. Poslanik Jelić jedan amandman, koji je sastavni dio
Predloga zakona. Hvala, kolega Jeliću.
I poslanik Pavlović dva amandmana o kojima treba glasati.
Poslanik Pavlović će dobiti rijeĉ, ali da ga saĉekamo. Raĉunam da ţeli da
obrazloţi svoja dva amandmana koji su ostali u proceduri.
Izvolite, kolega Pavloviću. Imate amandmane na Predlog zakona o izmjenama i
dopunama Zakona o sprjeĉavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, uvaţene graĊanke i graĊani Crne Gore,
Moj prvi amandman se odnosi na ĉlan 4. Dakle, promjena koju ja predlaţem jeste
brisanje završnog dijela stava 3, ĉlana 4 osnovnog zakona, tj. da se poslije rijeĉi
"terorizam" stavi taĉka, a da se ostatak briše.
O ĉemu se ovdje radi, poštovane koleginice i kolege? U ovome ĉlanu Zakona
pobrojana je cijela lista obveznika koji su duţni da se ponašaju u skladu sa ovim
zakonom i da prijave, tj. da komuniciraju sa nadleţnim organima u smislu sprjeĉavanja,
tj. da primjenjuju mjere koje su propisane ovim zakonom u cilju sprjeĉavanja novca i
finansiranja terorizma. Ministarstvo ovim izmjenama i dopunama širi tu listu. Upravo
ovim ĉlanom se propisuje mogućnost da Ministarstvo proširi tu listu u skladu sa vlastitom
procjenom. To je nešto što podrţavam. U prvom dijelu stava 3, ĉlana 4 je to predviĊeno.
Postoji jedna druga stvar koja nije prihvatljiva, a to je da se omogući Ministarstvu da
obveznike koji su pobrojani u stavu 2 ovog ĉlana oslobaĊa od obaveze vršenja mjera iz
stava 1 ovoga ĉlana, mjera koje su kasnije razraĊene u brojnim drugim ĉlanovima ovog
zakona. Dakle, o ĉemu se tu radi? Ovom normom se dezavuiše ĉitav zakon i narušava
se zakonitost jer se predviĊa mogućnost da se aktom Ministarstva, aktom niţega reda,
suspenduje zakon, tj. da se aktom Ministarstva pojedini obveznici mogu abolirati od
obaveze poštovanja zakona. Naime, svaki obveznik naveden u stavu 2, ĉlana 4 duţan je
da uradi analizu rizika na osnovu koje je duţan da utvrdi procjenu riziĉnosti svojih
klijenata u vezi mogućnosti i zloupotrebe u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma,
kako se kaţe u ĉlanu 8, stav 1 ovog zakona. Ta analiza i ta procjena predstavljaju prvi i
osnovni korak u procesu institucionalnog reagovanja i ĉine preduslov za pokretanje
predviĊene procedure za sprjeĉavanje pranja novca. Omogućiti Ministarstvu da na
osnovu sopstvene abitrarne i sasvim moguće paušalne procjene oslobodi neke od

311
obveznika obaveze analiziranja i procjenjivanja riziĉnosti svojih klijenata, ozbiljan je udar
ĉitav mehanizam borbe protiv pranja novca i otvara ogroman prostor za korupciju unutar
Ministarstva i za zloupotrebu ove norme. Zato, pozivam vas, poštovane koleginice i
kolege, da podrţite ovaj amandman i da brišemo taj dio tog posljednjeg stava kojim se
daje mogućnost Ministarstvu da abolira odreĊene obveznike od poštovanja ovog
zakona. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam. Idemo na glasanje.
Prvo amandman 1 kolege Pavlovića. Izvolite, ĉuli ste obrazloţenje. Ne, odjednom
je bila rasprava o oba amandmana.
Izvolite.
Hvala vam, koleginice i kolege.
Glasala su 72 poslanika - 31 za, 37 protiv, ĉetiri uzdrţana. Amandman 1 nije
dobio potrebnu većinu.
Izvolite kratko o amandmanu 2.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, moj drugi amandman se odnosi na ĉlan 21.
Naime, taj ĉlan u suštini tretira, tj. propisuje jednu obavezu tzv. politiĉki izloţenih ili
eksponiranih lica da u nekom periodu nakon što prestanu obavljati tu funkciju još uvijek
mogu biti predmetom tzv. produbljenog uvida ovih nadleţnih organa kada je u pitanju
pranje novca i finansiranje terorizma. Rok koji se predviĊa ovim ĉlanom jeste da ta
politiĉki izloţena lica godinu dana nakon što prestanu biti politiĉki izloţena lica ili
eksponirana još uvijek mogu biti predmetom, tj. obveznici su duţni da prema njima
primjenjuju te mjere tzv. produbljenog nadzora. Mislim da se radi o jednom previše
kratkom roku i ovdje sam naveo da je taj rok od jedne godine upravo direktivom 2005/60
Evropske komisije propisan kao najkraći rok u kome ta politiĉki eksponirana lica moraju
biti izloţena i dalje ovim mjerama tzv. produbljenog nadzora. Dakle, to je najkraći rok i
upravo zbog toga predloţio sam da se taj rok produţi makar na dvije godine. Uostalom,
jedno od lica koje bi trebalo da bude predmet takvih mjera jeste predsjednik vaše partije,
kolege iz Demokratske partije socijalista, gospodin Đukanović, koji je, kao što znamo,
prije više od godinu dana bio na mjestu premijera. Pošto je, shodno ovakvom
propisanom ĉlanu, on bio na toj funkciji prije više od godinu dana, on više ne bi trebao
da bude predmetom takvim mjera, a mislim da on treba da bude i dalje, tj. da nesporno
predstavlja osobu prema kojoj bi se morale primjenjivati kao i prema mnogim drugima
upravo te mjere produbljenog nadzora.
Druga stvar...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Pavloviću, jedini ste dobili za dva amandmana šest minuta. Misliće da
Vas favorizujem. Ne, nego znaju - ko mene kamenom, ja njega hljebom. Izvolite.
KOĈA PAVLOVIĆ:
Druga stvar koja se predviĊa ovim mojim amandmanom jeste da se ta lista tzv.
politiĉkih izloţenih lica proširi predsjednicima tj. liderima parlamentarnih stranaka koji
pritom nijesu, recimo, u Parlamentu i nijesu izabrani od strane naroda. Oni koji su
izabrani od strane naroda su već obuhvaćeni ovim ĉlanom, ali postoje, kao što znamo

312
svi, dva lidera politiĉkih parlamentarnih stranaka koje nijesu u Parlamentu. Mislim da bi
zaista trebalo da podrţite ovaj amandman zato što on bukvalno propisuje dvije stvari
koje predstavljaju dio evropskog standarda. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala.
Izvolite, kolega Damjanoviću.
ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ:
Klub poslanika će sa zadovoljstvom podrţati amandman kolege Pavlovića, ali
nijesu dva lidera, nego ĉetiri lidera politiĉkih partija koje nijesu u parlamentu. Zbog
javnosti da ih ne imenujemo sada.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Parlamentarizam - ţivotna ţelja lidera.
U pravu ste, ĉetiri, treba biti do kraja precizan. Tu smo osebujni u kreiranju novog
parlamentarnog duha.
Izvolite. Amandman 2 . Hvala.
Glasala su 73 poslanika - 31 za, 39 protiv, tri uzdrţana. Amandman nije dobio
potrebnu većinu.
„Ajmo, kolege, da glasamo o Predlogu zakona u cjelini. Izvolite.
Hvala vam, poštovani poslanici 24. saziva.
Glasalo je 74 poslanika - 60 za, 11 protiv, tri uzdrţana.
Konstatujem da smo usvojili zakon u cjelini.
Idemo na taĉku 4 drugog vanrednog zasijedanja u 2012, a to je Predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o porezima na dobit pravnih lica. UtvrĊujemo ga u
naĉelu. Izvolite, stavljamo na glasanje Zakon o porezima na dobit pravnih lica. Hvala
vam, poštovani poslanici.
Glasao je 71 poslanik - 59 za, 9 protiv, tri uzdrţana. Imamo ga u naĉelu, ali ga
moramo razmotriti u pojedinostima.
Ĉetiri su amandmana. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo jedan
amandman, koji je sastavni dio Predloga zakona. Opet su naše kolege popravljali zakon.
Poslanik Šehović jedan amandman od kojeg je odustao. Hvala, kolega Šehoviću.
Poslanici Purišić i Mustafić jedan amandman koji je podrţao matiĉni odbor, ali ga
predlagaĉ zakona nije prihvatio pa o njemu treba glasati.
Hvala kolega Mustafiću.
Kolega Radunović jedan amandman koji treba glasati.
Dobićete rijeĉ kolega Radunoviću, hvala na pomoći.
Idemo redom da se predlagaĉi amandmana dodatno odrede o svojim
amandmanima.
Idemo na amandmane Purišića i Mustafića. Izvolite.
KEMAL PURIŠIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Uvaţene kolege,
Ambicija ovog amandmana je da precizira formulaciju u tehniĉkom smislu, da se
tamo gdje se upotrebljava termin, sintagma “nedovoljno razvijena opština”, upotrijebi
termin iz Zakona o regionalnom razvoju jer je precizniji, dakle “manje razvijene jedinice
lokalne samouprave”, to je jedna intencija. I druga je da se proširi fiskalna olakšica na

313
period od osam godina za opštine koje su do nivoa od 50% prosjeka razvijenosti u Crnoj
Gori. Takvih opština je tri Šavnik, Pluţine i Plav, one su u posebnom status. Radi toga
su i svrstane u kategoriju 1 i 2 opština prema Zakona o regionalnom razvoju i mi smo
mislili da za te tri opštine, odnosno te dvije grupe opština treba poreske olakšice za
porez na dobit utvrditi na naĉin da imaju potpuno osloboĊenje za period od osam
godina, a ne kako Vlada predlaţe u prvih tri godine 100% osloboĊenja. U narednim
godinama od 50%.
To je ambicija ovoga amandmana.
Podsjećam da je matiĉni Odbor za ekonomiju prihvatio ove razloge i glasao za
ovaj amandman. Ja se nadam da će i Parlament uĉiniti to. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
(Prekid)
Kolega Mustafiću, ĉućemo poslanika Radunovića, u stvari da glasamo vaše
amandmane. Izvinite, kolega Radunoviću.
Stavljam na glasanje amandman poslanika Purišića i Mustafića. Izvolite. Glasa
većina poslanika.
Da li mogu zakljuĉiti glasanje? Oĉigledno mogu. Hvala vam, kolege.
Glasalo je 72 poslanika, 38 za, 30 protiv i ĉetiri uzdrţana. Konstatujem da
amandman nije dobio potrebnu većinu, iako je bio blizu.
Idemo na amandman poslanika Radunovića.
Ĉućemo njegovo obrazloţenje. Izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Pošto je prethodni amandman podrţalo 38 poslanika. Traţili su da 10 godina
budu osloboĊena preduzeća u nerazvijenim opštinama od poreza na dobit, evo
kompromisnog rješenja, sluĉajno je tako ispalo. Moj je predlog praktiĉno isti, samo da
budu osloboĊeni osam godina od poreza na dobit. Mislim da obrazloţenje ne moram da
ponavljam, da je takva situacija u nedovoljno razvijenim opštinama, krajevima Crne
Gore, sa nezaposlenošću, da na svaki naĉin treba da animiramo investitore da tamo
otvaraju nova radna mjesta, a tri godine kako je predvidio predlagaĉ zakona
oslobaĊanje 100% od te obaveze nije dovoljno iz prostog razloga što te prve tri godine
preduzećima treba da se uhodaju. U te prve tri godine praktiĉno i ne uspiju da ostvare
dobit. Pravi je efekat i moţe da se stekne tek u narednom periodu.
Moj je predlog da, umjesto pet sljedećih godina, kako je predlagaĉ predvidio 50%
umanjenja poreza na dobit, da bude 100%. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Radunoviću, na direktnosti i efikasnosti.
Stavljam na glasanje amandman kolege Radunovića. Izvolite.
(Prekid u snimanju)
...što je, moram priznati, rijetko za poreske zakone bilo Ċe u svijetu.
Idemo na Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
fiziĉkih lica.
Glasamo u naĉelu.
Izvolite.
Hvala vam, kolege. Glasala su 72 poslanika, 60 za, sedam protiv, pet uzdrţanih.
Utvrdili smo u naĉelu, ali imamo pet amandmana.

314
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo - jedan amandman koji je sastavni dio
Predloga zakona. Poslanici Konjević, Bajramspahić - jedan amandman o kojem treba
glasati. Hvala koleginici Bajramspahić.
Poslanici Purišić, Mustafić - jedan amandman od kojeg su odustali. Hvala, kolega
Purišiću.
Poslanik Radunović - jedan amandman o kojem treba glasati. Hvala, kolega
Radunoviću.
Poslanik Pejović - jedan amandman koji je podrţao matiĉni odbor, ali ga
predlagaĉ zakona nije prihvatio pa o njemu treba glasati. Hvala, kolega Pejoviću.
Idemo da ĉujemo poslanike o njihovim amandmanima.
Koleginica Bajramspahić nema potrebe da dodatno obrazlaţe.
Glasamo ga bez obrazloţenja dodatnog.
Amandman je isti kao kod kolege Pejovića, tako da ćemo imati priliku još
jedanput da ga razmotrimo.
Hvala vam. Glasalo je 76 poslanika, 40 za, 35 protiv, jedan uzdrţan. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Mogu li zakljuĉiti glasanje?
Hvala vam.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Da ĉujemo obrazloţenje kolege Radunovića.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Ovaj amandman je isti kao što je bio amandman kada su u pitanju bila pravna
lica. Nemojte da sada budu preduzetnici zakinuti u odnosu na pravna lica.
Znaĉi, ista priĉa potpuno. Preduzetnici koji poĉnu biznis u manje razvijenim
opštinama da umjesto tri godine budu osloboĊeni poreza na dobit 100% i pet sljedećih
godina 50%.
Moj amandman je da svih osam godina budu osloboĊeni 100% da bi zaista ova
norma imala efekta.
Nadam se podršci kao i prošli put. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Radunoviću.
Stavljam na glasanje vaš amandman.
Izvolite.
Pitanje izjednaĉavanja fiziĉkih i pravnih lica po terminu povlašćenosti.
Hvala vam.
Glasalo je 78 poslanika, 42 za, 36 protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da je amandman dobio potrebnu većinu i sastavni je dio Predloga
zakona.
Idemo na amandman poslanika Pejovića koji je, kako sam ĉuo, mutatis mutandis
kao poslanika SDP-a. Izvolite, obrazloţite ga.
ZARIJA PEJOVIĆ:
Ovaj amandman je suštinski artikulacija intencije Advokatske komore Crne Gore.
Fiziĉko lice koje obavlja samostalnu djelatnost kao osnovno zanimanje moţe po
prethodnom odobrenju nadleţne, zakonom ustanovljene profesionalne organizacije za
potrebe oporezivanja biti izjednaĉeno sa pravnim licem koje obavlja istu ili sliĉnu
djelatnost.

315
Ovaj amandman se podnosi u cilju unapreĊenja i stvaranja mogućnosti da se
advokati u Crnoj Gori oporezuju kao pravna lica ĉime će se obezbijediti novi vid
oporezivanja i omogućiti dalji razvoj advokature kako je to već uraĊeno u okruţenju.
Advokatura kao samostalna djelatnost je od posebnog društvenog interesa i predstavlja
profitnu djelatnost.
Advokatura u modernom smislu predstavlja i specifiĉnu privrednu djelatnost.
Predstavnici Advokatske komore smatraju da će se na ovaj naĉin izvršiti preciznije
oporezivanje utvrĊivanja poreza na dobit, kao i preciznije utvrĊivanje poreza i doprinosa
na zarade koji se isplaćuju u advokatskim preduzećima, odnosno kancelarijama. Mi
smatramo da je ovaj amandman prihvatljiv i da je u interesu drţave Crne Gore, boljeg i
preciznijeg oporezivanja i smatramo da ovo treba prihvatiti.
Zahvaljujem.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ko je za ovaj amandman?
Hvala vam.
Glasalo je 76 poslanika, 35 za, 36 protiv, pet uzdrţanih.
Konstatujem da amandman nije dobio potrebnu većinu.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u cjelini, Ċe je sastavni dio Predloga zakona
amandman kolege Radunovića.
Izvolite.
Hvala vam, kolege. Glasalo je 76 poslanika, 67 za, tri protiv, šest uzdrţanih.
Konstatujem da smo Zakon usvojili u cjelini.
Idemo na šestu taĉku drugog vanrednog zasijedanja u 2012. godini, a to je
Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosu za obavezno socijalno
osiguranje.
UtvrĊujemo ga u naĉelu.
Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 76 poslanika, 47 za, 27 protiv, dva uzdrţana. Konstatujem
da smo zakon utvrdili u naĉelu.
Bila su dva amandmana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i nema
drugih amandmana. Amandmani Odbora su sastavni dio Predloga.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u cjelini.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izvolite.
Hvala, koleginice i kolege.
Glasalo je 77 poslanika, 46 za, 29 protiv, dva uzdrţana. Konstatujem da smo
Zakon usvojili u cjelini.
Prije prelaska na sedmu taĉku imam jednu kratku informaciju. Poslije divergentnih
informacija iz Javnog servisa Radio televizije Crne Gore da ćemo imati prenos do šest,
sada imamo informaciju da nećemo imati prenos do šest. Imamo i ponudu koju smo
odbili, o njoj ću vas informisati na Kolegijumu.
Hoćemo li poĉinjati Predlog zakona o unutrašnjim poslovima ovih 15 minuta, koji ima
51 amandman? U naĉelu ga moţemo glasati a da vidimo u pojedinostima. Izvolite,
stavljam na glasanje u naĉelu Predlog zakona o unutrašnjim poslovima.
Mogu li zakljuĉiti glasanje? Hvala vam.
Glasalo je 78 poslanika, 46 za, 14 protiv, 18 uzdrţanih. Konstatujem da je zakon
utvrĊen u naĉelu. Imamo 14 minuta. Neko će biti prekinut u pola rijeĉi zbog toga.

316
Slaţemo li se bez prenosa? Samo trenutak. Mi ukupno imamo 13 taĉaka koje su
nam ostale. Imamo opciju da li nastavljamo bez prenosa. Da ĉujem predstavnike
klubova. Izvolite.
Idemo redom, DPS.
MILUTIN SIMOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, ja ne vidim razloga da danas kršimo jedno dobro pravilo
koje je usvojeno u ovom parlamentu da rasprava o vaţnim zakonima traje dok traje i
prenos na Javnom servisu. U skladu sa tim ne vidim razloga da danas pravimo
presjedan i predlaţem da budemo racionalni i ovih 10 minuta iskoristimo za ostale taĉke
koje se tiĉu ratifikacije sporazuma, a sjutra zasigurno uz kompletan prenos iznijećemo
svoje stavove i amandmane vezano za Zakon o unutrašnjim poslovima. To je predlog
Kluba Demokratske partije socijalista. Hvala.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolege, ima mogućnosti. Ṥutra ćemo poĉeti u 10h pa ćemo završavati ovo.
Ponavljam, imali smo najavu do 18 ĉasova.Kolege, mislim da je suvisao predlog kolege
Simovića da glasamo ovo što nije sporno, ratifikacije, a ṡutra tu Ċe smo da krenemo
odande odakle moţemo, a to je od 10 sati pa ćemo ćerati ako treba 29-og do ponoći.
Ṥutra od 10h imamo prenos.
Kolega Konjeviću, to što imate u 10h ćete odloţiti za kasnije. Nastavljamo sa
onim što moţemo, Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o odbrani. Idemo
redom. Tu nema mnogo. Glasamo u naĉelu Zakon o odbrani. Imamo pet amandmana
moţemo to u pet minuta i u 10h završiti. Izvolite, glasamo ga u cjelini. Izvinite, u naĉelu
sam mislio. Hvala vam.
Glasala su 72 poslanika, 46 za, 12 protiv, 15 uzdrţanih. To je ukupno 73
poslanika, utvrdili smo ga u naĉelu.
Pet amandmana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i tri amandmana
Odbora za bezbjednost i odbranu i svi su sastavni dio Predloga zakona. Nema drugih
amandmana pa se moţemo izjasniti o Predlogu zakona u cjelini, Predlogu zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o odbrani.
Izvolite. Glasamo ga u cjelini.
Hvala vam, kolege.
Glasalo je 77 poslanika 48 za, 13 protiv i 16 uzdrţanih. Konstatujem da smo
Predlog zakona usvojili u cjelini i dobijamo Odjeljenje za obavještajne poslove.
Imamo još jedan zakon koji ne traţi veću raspravu, a to je Predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o volonterskom radu, taĉka 10.
Kolega Medojeviću, imamo taĉku 10 koja nema amandmana pa je moţemo
glasati u naĉelu prvo, a onda ćemo u cjelini. Izvolite, glasamo ga u naĉelu.
Hvala vam, kolege. 78 poslanika je glasalo, 46 za, 13 protiv, 19 uzdrţanih,
konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu i glasamo ga u cjelini jer nema amandmana.
Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika, 42 za, 14 protiv, 18 uzdrţanih. Konstatujem
da smo ga usvojili u cjelini.
Idemo na još jedan zakon koji nema amandmana niti moţe imati, Predlog zakona
o reviziji sredstava iz fondova Evropske unije, taĉka 11. Izvolite, stavljam ga na glasanje
u naĉelu.
Hvala vam.

317
Glasala su 74 poslanika, stiglo je i do 75. 65 od toga je glasalo za, sedam protiv,
tri uzdrţana. Utvrdili smo ga u naĉelu.
Devet amandmana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i jedan
amandman Odbora za ekonomiju finansije i budţet. Nema drugih amandmana pa ga
glasamo u cjelini.
Izvolite. Fondovi Evropske unije, posebno vaţno je revizija tih sredstava.
Hvala vam, poštovane kolege.
Glasala su 72 poslanika, 62 za, osam protiv, dva uzdrţana. Konstatujem da smo
ga usvojili u cjelini.
Idemo na Predlog zakona o potvrĊivanju medjunarodnog sporazuma o slobodnoj
trgovini izmeĊu Vlade Crne Gore i Vlade Ukrajine. Glasamo ga u cjelini, izvolite.
Hvala vam.
Glasalo je 69 poslanika, 68 za, jedan protiv, a nije bilo uzdrţanih. Konstatujem da
smo usvojili ovaj Predlog zakona, odnosno, potvrdili sporazum.
Imamo Predlog zakona o potvrĊivanju protokola o pristupanju Crne Gore
sporazumu iz Marakeša o osnivanju Svjetske trgovinske organizacije. Izvolite, glasamo
ga u cjelini.
Hvala vam.
Glasala su 64 poslanika, 63 za, jedan protiv.
Konstatujem da smo usvojili Predlog zakona o potvrĊivanju Protokola o
pristupanju Crne Gore sporazumu iz Marakeša o osnivanju Svjetske trgovinske
organizacije. Ĉestitam nam ĉlanstvo u jednoj vrlo vaţnoj meĊunarodnoj organizaciji.
Ostalo je da ṡutra poĉnemo u 11h.
Pošto je glasanje, imamo neke klubove koji traţe u 11h.
U 11h krećemo sa Zakonom o unutrašnjim poslovima, i ostao nam je Zakon o
zdravstvenom osiguranju iz druge ṡednice.
Poslije toga, kolege, molim vas, idemo sa sljedećom vanrednom ṡednicom, a to je
ona treća ṡednica koja je sazvana oko Telekoma, a poslije nje idemo sa šestom, ako me
matematika ne vara, a to je ona koju je sazvala Vlada povodom potvrĊivanja pristiglih
garancija ili našeg ţiriranja na obaveze KAP-a, a prekṡjutra nas ĉeka zahtjev opozicije o
glasanju o nepovjerenju Vladi.
Ṥutra se vidimo, ako je moguće, taĉno u 11h.
Hvala vam.
28. 02. 2012. u 13.05h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovani kolege iz 24 saziva Skupštine Crne Gore, nastavljamo drugu śednicu
vanrednog zasijedanja u 2012. godini. Po našem dogovoru i sili javnog servisa,
nastavljamo sa taĉkom 7 - Predlog zakona o unutrašnjim poslovima.
Moramo ga prvo utvrditi u naĉelu. Juĉe smo ga izglasali, izvinjavam se. Mogli
smo ga onda pritvrditi u naĉelu, ali pošto nema potrebe da ga pritvrdimo, hajmo onda na
amandmane. Podnesen je 51 amandman.
Moţete, samo izvolite.
SLAVEN RADUNOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe,

318
Ja mislim da poslanici i graĊani Crne Gore treba da znaju zbog ĉega je kasnila
ova sjednica dva sata i makar da nam se izvinite što ste nas drţali u ovim
kancelarijicama koje ste nam omogućili da koristimo. Hvala vam na tome, nas osmorica
u 14 kvadrata. Imali smo što pametnije da radimo i mi, a i graĊani Crne Gore koji su vrlo
zainteresovani za današnju sjednicu. Zašto od 11 do 13 ĉasova bez ikakvog
upozorenja, bez ikakvog objašnjenja i bez ikakvog, na kraju, izvinjenja?
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Samo da pokušam da odgovorim. Kao što vidite, kad smo došli i u 1 ĉekali smo
još pola sata, izmeĊu ostaloga vas.
Kasnilo se jer sam imao obavezu prema javnom servisu, koja je utvrĊena na
tromjeseĉju i nije se mogla dislocirati. Na javnom servisu zadrţali su me do 11.30h,
moram priznati, vjerovatno je bilo neinteresantno, a onda je trebalo još pokušati
konsultacije da se izvrše oko nekih stavari koje su bile politiĉke. Nije to trajalo predugo,
kao što vidite, maksimum sat vremena. Ja se izvinjavam za ta dva sata, ali pokušalo se
doći do nekih dogovora. Danas je dan pun obaveza.
Imamo tri śednice, vrlo vaţne teme, vanredna su zasijedanja, moramo ih završiti
ova dva dana, tako da smo mi spremni da radimo non-stop, ukoliko bude javni servis
htio da nas isprati. Imamo i śutrašnji dan, ako danas ne stignemo, nastavićemo śutra sa
ostacima ovoga, a biće dovoljno i za onu temu koja je manje-više follow up od ovoga što
će biti treća tema danas, tako da ćemo kljuĉne stvari obaviti, nadam se, iz izvinjenje za
sat vremena kašnjenja, što u našoj parlamentarnoj praksi nije predug period.
Moţemo li krenuti, da ne bismo gubili u predtakmiĉenju još vremena?
Izvolite, kolega Raduloviću.
BRANKO RADULOVIĆ:
To je to, da ne gubimo jedan minut, izgubili smo ţivote ili smo izgubili dane, doveli
svoj ugled na veoma problematiĉan nivo, gospodine predsjedniĉe.
Osjećam se krajnje neprijatno i kao ĉlan Kolegijuma. Nijesam bio iskritikovan niti
moţe neko da me kritikuje. Kako padate na štoseve seljaĉke.
Gospodine predsjedniĉe, molim vas, pošto je izuzetno vaţna tema danas
najavljena, pošto je premijer najavio ostavku svoju, junaĉki, dajte da mu damo priliku, da
ga pozovemo, da završimo ovo oko Telekoma, kao što smo se dogovorili, da ovo
prolongiramo sjutra ili prekosjutra i da krenemo o priĉi suštinskoj oko KAP-a za pola
sata.
Molim vas da iskoristite svoj uticaj, da zovnete premijera da prisustvuje i da
poĉnemo u 1.30h sa KAP-om i da ga dovršimo do 18 sati.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Raduloviću, premijer je rekao da će biti prisutan na toj temi, on i ĉitava
Vlada, tako smo se dogovorili.
Moţemo da pomjerimo Telekom za sjutra ujutru, ako vam više tako odgovara, ali
on nosi samo sat vremena. Ovdje nemamo mnogo priĉe u pojedinostima, mislim da do
14h, eventualno 14.45, mi ćemo završiti priĉu o Telekomu, a onda ne moramo danas
završiti oko Vlade, moţemo sjutra ujutru opet nastaviti pa onda sa drugom taĉkom.
Moţemo i danas da glasamo o zakljuĉcima, ili ćete na poĉetku da glasamo o
zakljuĉcima, kako vama odgovara, a onda da vodimo raspravu. Kako god hoćete. Dajte

319
da krenemo. Dobra volja postoji. Ono što vam moram odgovoriti, ne postoji mogućnost
da vanredno zasijedanje prebacimo za mart. Uslovljavaju nas. Ja sam rekao
generalnom sekretaru da to platimo ako treba, jer je toliko vaţna tema za nas, nema
osjećaja na javnom servisu, ali ići ćemo dalje.
Ja mislim da ste previše nestrpljivi za jedan sat.
Izvolite, kolega.
ANDRIJA MANDIĆ:
Kao što znaju graĊani Crne Gore, veliki novac se iz budţeta Crne Gore uplaćuje
Televiziji, a kako bi bilo interesantno da veĉeras završimo sve, da li ste razgovarali sa
ljudima iz javnog servisa da mi završimo sve veĉeras. Dakle, moţemo do osam, devet
sati, do koliko bi to trajalo, ako hoće da nam prenose, a vi kao predsjednik Parlamenta,
zastupajući interes svih poslanika u Skupštini, pretpostavljam da moţete naći naĉina da
sa javnim servisom to dogovorite, odnosno sa Televizijom Crne Gore.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Naţalost, kao što sam rekao, zbog tih uslovljavanja, da upotrijebim blaţu rijeĉ, da
do 17 ĉasova bude prenos, rekao sam generalnom sekretaru da ispita mogućnost da
platimo to, pošto druge solucije nemamo. Mislim da je tema toliko vaţna, ne samo sada,
KAP-om se moramo baviti i kasnije. Izazov pred nama je preteţak za drţavne finansije i
graĊane Crne Gore, to nas ĉeka i u redovnom zasijedanju, ali imajući vaţnost ovog
trenutka u pitanju, mislim da ste upravo tu u pravu. Treba raditi što duţe se moţe na toj
temi i ovaj put sredstva budţeta Skupštine, moram reći neprencipijelno, ali ţrtvovati da
bismo i to isplatili i trajali veĉeras duţe. Rekao sam da to ispitamo i bez konsultacija,
znam što je stav Kolegijuma oko toga, da platimo ako treba ova dva - tri sata danas da
duţe radimo.
Kao što vidite, išao sam u susret vašim oĉekivanjima.
Mislim da danas imamo mnogo vaţnije teme od javnog servisa, imamo se kada
njim baviti. Imamo suviše vaţne teme danas, pogotovo treću u redu koja nas obavezuje
da krenemo što brţe moţemo.
Ponoviću, imamo 51 amandman, i to: Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo 9
amandmana koji su sastavni dio Predloga zakona. Hvala, kolega Šaboviću.
Poslanici Simović, Stanišić, Radulović, Šćepanović i Vuletić tri amandmana koji je
podrţao matiĉni odbor, ali ih predlagaĉ zakona nije prihvatio pa o njima treba
glasati.Ovdje fali da ih još neko nije prihvatio, ali ne ĉudi me to u podsjedniku.
Poslanici Vasilije Lalošević, Predrag Bulatović i Dobrica Šljivanĉanin, mr
Aleksandar Damjanović, Sneţana Jonica dva amandmana o kojima treba glasati. Je li to
u redu? Hvala vam koleginice, Jonica.
Poslanici Jonica, Damjanović, Vuković pet amandmana o kojima treba glasati.
Kolega Damjanović uvijek sa damama podnosi amandmane ne bi li dobio veću
pozornost, oĉigledno.
Poslanik Emilo Labudović 10 amandmana o kojima treba glasati.
Poslanici Bulajić i Labudović šest amandmana, od kojih je amandman 2 sastavni
dio Predloga zakona a o ostalim treba glasati. Hvala, kolega Bulajiću.
Poslanici Danilović, Bulajić i Labudović jedan amandman o kojem treba glasati.
Hvala vam.
Poslanici Mustafić, Halilović, Purišić, Bardhi, Sinishtaj, Nimanbegu i Zenka jedan
amandman o kojem treba glasati.

320
Poslanik Bardhi 14 amandmana o kojima treba glasati, s tim što je amandman 2
podrţao matiĉni odbor ali nije predstavnik predlagaĉa, pa o njemu takoĊe treba glasati.
To je infrastruktura naših amandmanskih aktivnosti danas.
Idemo redom.
Amandmani 3 su poslanika Simovića, Stanišića, Radulović-Šćepanović i Vuletića.
Dovoljno je tri minuta ili treba 5? Tri, pa vas pratimo.
MILUTIN SIMOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Podnoseći amandmane grupa poslanika Demokratske partije socijalista pokazala
je odgovoran odnos prema ovom veoma vaţnom zakonu.
Naš klub, ukljuĉujući i uvaţenu koleginicu iz HGI-a, u toku dosadašnje
parlamentarne procedure više puta je isticao da se zakonom obezbjeĊuje usklaĊenost
ovog vaţnog sistema sa rješenjima sadrţanim u nedavno donešenom Zakonu o
drţavnoj upravi i sa savremenim demokratskim vrijednostima.
Podnoseći ove amandmane ne ţelimo da mijenjamo koncept zakona, kojeg,
ponavljamo, do kraja podrţavamo.
Ovim amandmanima ţelimo da u primjeni ovog zakona obezbijedimo punu
odgovornost policije i njenu operativnu nezavisnost. Sigurni smo da ćemo ovim
amandmanima doprinijeti da policija odgovori profesionalnim zahtjevima ĉime se
dodatno unapreĊuje ambijent u korist bezbjednosti i sigurnsoti svih graĊana.
Mi predlaţemo amandman na ĉlan 9 i predlaţemo da direktora policije imenuje i
razrješava Vlada, svakako na prijedlog ministra. Sa ciljem da se ĉuje mišljenje i ovoga
doma u odnosu na ovo vaţno pitanje, mi predlaţemo da prijedlog za imenovanje
direktora policije Vlada dostavlja Skupštini radi davanja mišljenja. Predlaţemo da
direktor daje prijedlog za imenovanje svojih pomoćnika koje, konaĉno, postavlja
ministar.
Drugim amandmanom predlaţemo da se u ĉlanu 86 doda novi stav koji glasi:
"Odluku o zasnivanju radnog odnosa i rasporeĊivanja policijskog i drugog sluţbenika
donosi direktor policije".
Cijenimo da je ovo odgovarajuća pozicija direktora Uprave policije od kojeg
oĉekuju i od kojeg traţe odgovornost i ministar i Vlada i Parlament.
Imajući u vidu da ubjedljivo najveći broj normi ovoga zakona se odnosi na policiju,
smatramo da ovaj zakon treba tretirati kao lex spcijalis i ova predloţena rješenja treba
iskljuĉivo posmatrati u tom kontekstu. Hvala vam.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Simoviću, na uštedi ovog vremena koje smo malo više potrošili u
poĉetku.
Ĉuli ste obrazloţenje, idemo na glasanje.
Stavljam na glasanje amandman 1 poslanika Simovića, Stanišića, koleginice
Radulović-Šćepanović i Vuletića. Za, protiv, uzdrţani?
Hvala. Glasalo je 77 poslanika, 40 za, 19 protiv, 18 uzdrţanih. Amandman nije dobio
potrebnu većinu.
Idemo na amandman 2 grupe poslanika DPS-a. Izvolite.
Hvala. Glasalo je 77 poslanika, 40 za, 20 protiv i 17 uzdrţanih, amandman 2 nije dobio
potrebnu većinu.
Amandman 3 grupe poslanika DPS-a - Simović, Stanišić, Radulović-Šćepanović i
Vuletić.

321
Mogu li zakljuĉiti glasanje? Hvala.
Glasalo je 77 poslanika, 40 za, 18 protiv, 19 uzdrţanih, amandman nije dobio
potrebnu većinu.
Idemo na grupu amandmana poslanika Laloševića, Bulatovića, Šljivanĉanina,
Damjanovića i Jonice.
Kolega Laloševiću, izvolite, je li vam dovoljno tri minuta?
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Poštovana Skupštino, poštovani graĊani Crne Gore , gospodo iz Ministarstva,
Suštinu dva amandmana koja su podnijele kolege zajedno sa mnom iz
Socijalistiĉke narodne partije - gospoda Bulatović, Šljivanĉanin, Damjanović i gospoĊa
Jonica, saţeli bismo u dvije rijeĉi: profesionalnost i kontrola.
Amandman 1 poslanika Socijalistiĉke narodne partije govori o ĉlanu 9 Zakona o
unutrašnjim poslovima, koji bismo prije mogli nazvati zakonom o policiji jer se gotovo
90% ovog zakona tiĉe toga. On glasi: “U ĉlanu 9 Predloga zakona stav 1 briše se i
zamjenjuje novim koji glasi.." Ovo je fundamentalni i suštinski amandman koji bi
razrješio sve ove dileme i sve muke koje ste, gospodo iz vladajuće koalicije, stavili pred
sebe a i pred graĊane Crne Gore. Mi predlaţemo da za direktora policije moţe biti
izabrano lice koje pored opštih uslova propisanih zakonom ispunjava i posebni uslov -
da ima najmanje 10 godina radnog iskustva u obavljanju policijskih poslova od ĉega
najmanje pet godina na radnom mjestu rukovodioca u Upravi policije.
Obrazloţenje za ovaj amandman je jasno kao dan. Naime, ovim rješenjem mi uvodimo
profesionalca.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Molim vas, kolega Laloševiću. Zaustaviću ja vrijeme ...
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Moţda ne bi bilo loše da se napravi jedna pauza, da doĊe do posebnih
dogovora....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolege Brajoviću i Simoviću...
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Dakle, poštovani graĊani Crne Gore, evo, sada da budem direktan i da ostavimo
na trenutak amandmane. Imate priliku da vidite prvi puta poslije duţeg vremena, a
nadamo se da će se to dešavati i ubuduće, totalni nesklad vladajuće koalicije. Ovo je
poĉetak kraja koalicije i poĉetak kraja ove vlasti koja je dozvolila da sitnim dogovorima
pokušava da nešto razrazriješi, što je u interesu svih graĊana Crne Gore.
Izvinjavam se što sam zloupotrijebio, gospodine predsjedniĉe, mikrofon....
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ja se vama izvinjavam, nijesam vas ĉuo.
VASILIJE LALOŠEVIĆ:
Odliĉno. Slušaćete vi jedni druge.

322
Amandman broj 2 govori o tome da u ĉlanu 9 Predloga zakona, prije izbora
direktora, radno tijelo Skupštine nadleţno za poslove bezbjednosti daje mišljenje o
predloţenom kandidatu. Ĉuo sam od koleginice Jonice, gospodina Damjanovića i kolege
Gošovića iz politiĉkog odbora da je došlo do preformulacije ovog amandmana koji bi
glasio, u skladu sa dogovorom na tom odboru - prije izbora direktora mišljenje daje
Skupština na predlog radnog tijela nadleţnog za poslove bezbjednosti.
Dakle, poštovani graĊani, još jednom da ponovim: profesionalnost i kontrola.
Onom gospodinu koji je dobacio da me niko ne sluša. Najmanji je problem što vi mene,
gospodo, ne slušate. Evo, sad me svi slušate, sad je tajac i muva se ĉuje. Najmanje je
problem što vi ne slušate bilo kog poslanika iz opozicije, ali ćete dobro slušati graĊane
Crne Gore kada ovakvo rješenje doĊe na naplatu, ili bilo koja druga sliĉna rješenja
kojima jedni druge ucjenjujete i uslovljavate.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Laloševiću.
Idemo na glasanje o amandmanima grupe poslanika SNP-a, Laloševića,
Bulatovića, Damjanovića, Šljivanĉanina i Jonice.
Amandman 1, izvolite.
Nije dţentlmenski da na kraju bude dama, ali dobro.
Hvala vam. Glasalo je 75 poslanika, 31 za, 36 protiv, osam uzdrţanih.
Konstatujem da amandman nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 2 grupe poslanika SNP-a.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika, 66 za, jedan protiv, sedam uzdrţanih.
Konstatujem da smo usvojili amandman 2. Znaĉi, amandman 2 grupe poslanika SNP-a
je usvojen.
Idemo na pet amandmana poslanice Jonice, poslanika Damjanovića i Vukovićke.
Da li je dovoljno tri minuta, koleginice Vuković? Je li dovolno po dva i po minuta?
Izvolite, izvolite po tri minuta ako je potrebno, samo izvolite.
Kolega Medojević je najsrećniji kada je u parlamentu, i to je dobar znak, samo
molim da ĉujemo Vas. Raduje me njegova radost.
Izvolite.
NATAŠA VUKOVIĆ:
Poštovane kolege, gospodo ministri,
Koleginica Jonica i ja smo predloţili nekoliko amandmana. Ja ću obrazloţiti dva,
a koleginica će ostale.
Prvi amandman se odnosi na ĉlan 30 u kome se govori o primjeni policijskih
ovlašćenja prema maloljetnicima. U stavu 3 govori se da se policijska ovlašćenja po
pravilu primjenjuju prema maloljetnicima. Naše mišljenje je da se rijeĉi “po pravilu”
moraju brisati i da se policijska ovlašćenja prema maloljetnicima moraju neizostavno
primjenjivati uz prisustvo ovlašćenog lica ili staraoca. Ukoliko zbog hitnosti ili nekih
drugih razloga treba primijeniti policijske mjere na maloljetno lice, onda je trebalo u
ovom ĉlanu taksativno nabrojati koji su to sluĉajevi, jer ovako ostavlja se velika
mogućnost za zloupotrebu.
Sledeći amandman koji ţelim da obrazloţim je amandman 3 koji govori o
komisijama i pregledima psihofiziĉkih sposobnosti za policijske sluţbenike. Ovako kako
stoji u predloţenom tekstu smatramo da nije dobro, jer mora biti posebno definisana
komisija koja će raditi ispitivanje zdravstvenih sposobnosti, psihofiziĉkih za policijske

323
sluţbenike, jer znamo koliko je taj posao odgovoran i koliko moraju ljudi biti psihofiziĉki
sposobni.
Ono što bih posebno htjela da naglasim i što mi predlaţemo jeste da su obavezni
sistematski pregledi i da poslije nekih kriznih situacija obavezno se mora izvršiti
psihofiziĉko testiranje, jer bolest se ne javlja u odreĊenim periodima pa da kaţemo na
dvije ili tri godine ili na poĉetku zasnivanja radnog staţa, već se posle svakog kriznog
dogaĊaja mora izvršiti posebno psihofiziĉko ispitivanje. Znamo da se neko moţe
razboljeti i izmeĊu tih vremenskih perioda, tako da na predlog izabranog ljekara ili
nadleţnog policijskog starješine mora se vršiti ispitivanje psihofiziĉkih sposobnosti.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice.
Koleginica Jonica.
SNEŢANA JONICA:
Hvala.
Amandmanom 2 predloţili smo izmjene u ĉlanu 83 Predloga zakona, a podsjetiću
vas da se ĉlan 83 Predloga zakona odnosi na prikrivene policijske radnje i jednu ĉudnu
ideju da se ministru unutrašnjih poslova da pravo da daje nalog za sprovoĊenje
prikrivenih policijskih radnji, iako je Zakonikom o kriviĉnom postupku u ĉlanu 157 i ĉlanu
159 jasno definisano da “sve ove mjere na obrazloţeni predlog policije pisanom
naredbom odreĊuje drţavni tuţilac". Dakle, onako kako je pisalo u Predlogu zakona
znaĉilo bi da ministar unutrašnjih poslova, dakle, predstavnik izvršne vlasti, politiĉka
liĉnost, moţe da odreĊuje da se vrše privremene policijske radnje, a to su praćenje,
motrenje, postavljanje klopki itd, što je potpuno jasno definisano u ĉlanu 157 stav 2 kao
dio mjera tajnog nadzora koji nikako ne moţe biti u nadleţnosti niti izvršne vlasti, niti u
okviru onoga što se moţe dozvoliti da pisanim nalogom radi neko ko je politiĉka liĉnost.
Mi smo zato predloţili da se ovaj ĉlan preformuliše na naĉin što bi se formulacija da
ministar svojim nalogom moţe da to radi, zamijenila formulacijom da se ove mjere
odreĊuju i primjenjuju u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje kriviĉni postupak, jer je
ovaj zakon potpuno to precizno uredio.
TakoĊe, amandmanom broj 4 pozabavili smo se i jednom jako ĉudnom normom u
ĉlanu 90, kojom se predlaţe da policijski sluţbenik moţe da napreduje u svojoj sluţbi
ukoliko za poslednje dvije godine prije sticanja zvanja nije bezuslovno kaţnjen za
kriviĉno djelo za koje se goni po sluţbenoj duţnosti i kaznom zatvora. Dakle, ukoliko je
neko prije dvije godine i dva dana kaţnjen bezuslovnom kaznom zatvora za kriviĉno
djelo za koje se goni po sluţbenoj duţnosti, on moţe da napreduje u policijskoj sluţbi.
Da li mi to ţelimo takvu policiju u kojoj će da se unapreĊuju i hijerarhijski da napreduju
upravo oni koji su se nedavno prije toga ogriješili o Kriviĉni zakon i bili kaţnjeni
zatvorom? Dakle, da li je to svrha, da li je to namjera, da li je to ta policija nad kojom
gospoda iz MUP-a ţele da preuzmu kontrolu? Pretpostavljam da jeste, ĉim su ovako
nešto i predloţili.
Amandman broj 5 se odnosi na dio koji se tiĉe podzakonskih akata i vremena do
kada ih treba donijeti. Podsjetiću na nešto o ĉemu sam govorila i kada smo imali
raspravu u naĉelu. Ovaj zakon je nezapamćen po broju podzakonskih akata koje
predvidja ovako ozbiljna i vaţna oblast, koja, kao što vidimo, proizvodi ovoliko sumnje,
rezervi, rasprava i pregovaranja je definisana na naĉin da je kroz norme ovog zakona
otvoreno još 16 prostora i 16 mogućnosti da se raznim podzakonskim aktima Vladi ili

324
ministarstvu uredjuju odredjene oblasti. Dakle, 16 podzakonstih akata proizilazi iz ovog
zakona i napravljen je rok od godinu dana da se oni donesu. Ako smo već ovakvim
predlogom zakona definisali da se kroz 16 novih akata uradi još svašta nešto što moţe
da bude u kontekstu ovoga ranije predloţenog i ne baš u skladu sa domenom ljudskih
prava i sloboda za koje se zalaţemo, insistiram da to bude u roku od tri mjeseca da
makar ovaj zakon bude u najkraćem roku zaokruţen i podzakonskim aktima na jasan
naĉin kako se moraju i trebaju primjenjivati.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice.
Glasamo o amandmanima koleginica Jonice i Vukovićke i kolege Damjanovića.
Amandman 1. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 78 poslanika - 32 za, 33 protiv, 13 uzdrţanih. Amandman
nema potrebnu većinu.
Amandman 2. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 77 poslanika - 32 za, 29 protiv, 17 uzdrţanih. Amandman 2
nije dobio potrebnu većinu.
Idemo na amandman 3 grupe poslanika SNP-a.
Hvala vam, koleginice i kolege. Glasalo je 76 poslanika - 30 za, 30 protiv, 6
uzdrţanih. Amandman 3 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 4 grupe poslanica Jonice i Vuković i poslanika Damjanovića.
Hvala vam. Glasalo je 66 poslanika - 30 za, 23 protiv, 13 uzdrţanih, ali
amandman nema potrebnu većinu od 41.
Amandman 5 poslanika SNP-a.
Hvala vam. Glasalo je 79 poslanika - 32 za, 30 protiv, 17 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Idemo na set od deset amandmana poslanika Labudovića.
Izvolite, kolega Labudoviću.
EMILO LABUDOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe, koleginice i kolege,
Kolega Strahinja Bulajić i ja, a i ostale kolege iz Nove srpske demokratije, smo
duboko svjesni da su sva rješenja sadrţana u ovom zakonu u sjenci onog glavnog oko
koga se sve ovo vrijeme obavlja permanentna politiĉka trgovina na relaciji SDP-DPS.
Ali, iako smo bili svjesni toga, mi smo nastojali da u onim drugim rješenjima koja treba
da ĉine suštinu i srţ ovog zakona predloţimo ona poboljšanja koja, po našem mišljenju,
nemaju politiĉki prizvuk, već predstavljaju ili jeziĉku korekciju, ili smisaonu korekciju, ili
pokušaj da se jedna represivna struktura, jedan represivni organ demokratizuje u
najvećoj mogućoj mjeri. Ali, zbog neosjetljivosti, i zbog neĉega što predstavlja izgleda
permanentnu praksu u ovom domu, kolege koje ĉine poziciju ovom domu ĉak ne ţele ni
da saslušaju ono što predlaţemo mi iz opozicije, recimo, u tekst Zakona o policiji nije
mogla da udje ni norma koja glasi - da je u primjeni policijskih ovlašćenja policijski
sluţbenik duţan da uvaţava dostojanstvo, ugled i ĉast, kao i sva osnovna prava i
slobode lica prema kojima se primjenjuju ovlašćenja. E, pa, gospodo, kad jedna takva
norma ne moţe da udje u ovaj zakon, a predloţili smo je zajedno sa ostalim normama u
gotovo 18 amandmana kojima smo kolega Strahinja Bulajić i ja intervenisali na ovaj
zakon sa namjerom da konaĉno ovim zakonom bude koncipirana policija koja će ulivati
povjerenje a ne strah gradjanima, da bude koncipirana policija u kojoj će raditi ĉasni,
visoko profesionalni, pošteni sluţbenici, od kojih neće neki preko noći biti promovisani u

325
savremene bogataše, a drugi poslije 30 godina rada, gospodine Vukotiću, odlaziti u
penziju bez riješenog stambenog pitanja, policiju u kojoj neće biti 8.200 sluţbenika, što
po glavi pendreka, po glavi stanovnika, Crnu Goru ĉini drugom u svijetu. Kad sve to nije
moglo, i kad sve to nije naišlo na razumijevanje medju kolegama iz pozicije kao da njima
takva policija ne treba, u znak protesta i u znak rezigniranosti, ja sam odluĉio, a imam i
ovlašćenje i mog kolege gospodina Strahinje Bulajića, da povuĉem ove amandmane, da
vas ne zamaramo, a i da vam ne pruţamo to stalno zadovoljstvo da na ih redom, ne
ĉitajući ih, ne slušajući ih, odbijate samo zato što dolaze sa ove strane.
Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolega Labudoviću, da li povlaĉite amandmane?
Imao bih jednu naĉelnu sugestiju kolegama u radnim tijelima.
Dosta ĉesto vidimo da ovdje ima prostora da Parlament neke stvari malo bolje
promisli pri formulacijama i suštinskim porukama zakona. I ĉini mi se da smo ĉesto
previše nespremni za takav vid dijaloga, ne mislim politiĉki nego struĉno, i bilo bi dobro
da onda kada su vrlo vaţni zakoni, znamo koji su setovi najvaţnijih zakona za izgradnju
društva, malo duţe traju sjednice, ako treba i u više navrata da bi se neka pitanja gdje je
nuţno parlamentarno poboljšanje mogla desiti. Sugestija je šefovima radnih tijela da
tako vaţne zakone rade u više koraka. U prvom danu se moţe desiti da nema ni
poznavanja materije i taj dan se nije spremno za to, nema ni partijskih konsultacija, pa
ne mogu neki poslanici to da urade, ali da date malo više vremena da se promisli u obje
strane u ovom sluĉaju strane većine da bi se na neke ĉlanove mogla dobiti i saglasnost,
a i sugestija, malo više lobiranja za te amandmane za koje vi znate da bi mogli imati
opštu prihvaćenost. Mislim da dosta ĉesto pretrĉimo zbog nemogućnosti da do kraja
budemo upoznati sa tim što su sadrţaji amandmana opozicije. Motiv je ovo što su
kolege Labudović i Bulajić uradili, a i obrazloţenje koje smo ĉuli.
Hvala vam.
Idemo na amandmane poslanika Danilovića, Bulajića i Labudovića.
Izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
Ja sam uvijek spreman da vas ubjedjujem još po jednom, i još jednom na kraju, u
priĉu o tome da su naši amandmani dobri. Ali, ovoga puta mi je vaţnije da vam pošaljem
jednu poruku pred licem javnosti da ne mislite kako ćemo dopustiti da se igramo u pet
do 12. Strašno mi je ţao što sada nema ministra ovdje. Mislim da je njegova obaveza da
ovdje bude, jer nema više vremena za dogovaranje.
Ja hoću da se obratim ministru.
Razumijem da je vaša nepaţnja dovela do toga da ste u neizglednoj situaciji, ali,
gospodine ministre, obraćam mu se iako nije ovdje, ukoliko ne proĊe ovaj vaš zakon,
oĉekujem od Vas da danas podnesete ostavku. Ovo je sistemski zakon Ministarstva
unutrašnjih poslova. Nemojte da se igrate sa nama. Ovo je kao da ministru finansija
padne budţet, kao da ministru pravde padne Zakon o kriviĉnom postupku ili o sudovima.
Ovo nije problem Ministarstva unutrašnjih poslova, ovo je problem Vlade. Vlada Crne
Gore iza ovoga stoji. Ako neće on da podnese ostavku, neka Igor Lukšić doĊe i postavi
pitanje povjerenja Vladi.
Nadam se da ste zadovoljni ovom mojom korekcijom, uvaţena gospodo. Postoje
samo dvije mogućnosti - ili će ministar podnijeti ostavku, ili će Igor Lukšić traţiti da vidi
šta je sa njegovim kabinetom. Ovdje neko brani, a ne ţeli da odbrani Predlog Vlade.

326
Meni to i odgovara. Moj amandman je bio da pokaţemo kako vi nijeste ono što vam zli
jezici, da ne pominjem naše zle jezike, prigovaraju, da vi nećete na mjesta gdje se traţe
profesionalci partijske ljude i samo sam dopisao da pet godina ĉovjek koji iz uprave
konkuriše na mjesto šefa policije nije bio ĉlan stranaĉkih organa i organizacija. Evo vam
kompromis - da bude ĉlan organizacija, ali da makar ne bude ĉlan organa, da se ne
igrate sa nama. Nećete ni to da prihvatite. Poziv onome ko ovdje navodno nastupa u
ime Vlade i brani u ime Vlade, a ustvari nastupa u ime Ministarstva unutrašnjih poslova,
koje nije u Vladi, nego u SDP-u. Vrlo sam precizan. Poziv gospodinu ministru da prihvati
ovaj naš amandman ili će mu pasti Predlog zakona. A ako mu padne Predlog zakona,
neka podnese ostavku, ili neka vidi šta će da radi sa gospodinom Lukšićem. Ja ne bih
bio u kabinetu gospodina Lukšića da mi njegova većina ruši ono što predlaţem ja kao
ministar. To samo moţete vi i ja stavljam taĉku.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Ĉuli ste obrazloţenje. Izvolite. Ministra nema, moraćemo glasati.
Glasamo o predlogu kolega Danilovića, Bulajića i Labudovića. Izvolite.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika - 33 za, 34 protiv, 7 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Amandmani poslanika Mustafića, Halilovića, Purišića, Bardhija, Sinishtaja,
Nimanbegua i Zenke.
Kolega Purišiću, izvolite.
KEMAL PURIŠIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Uvaţene kolege, poštovani predstavniĉe Vlade,
Mi smo podnijeli jedan amandman. Nama se u cijelom ovom Zakonu posebno
interesantnim ĉini poglavlje Naĉin zasnivanja radnog odnosa. Insistirali smo da se u
ĉlanu 85 nakon stava 3 doda norma koja govori da će se pripadnicima manjinskih
naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica prilikom popune radnih mjesta
policijskih sluţbenika zajemĉiti srazmjerna zastupljenost.
Razlozi: Radi se o jednoj normi koja je već 20-tak godina dio naše ustavne
materije, već ĉetiri godine je ona dio sistemskog Zakona o drţavnim sluţbenicima i
namještenicima, ali se stanje u ovoj oblasti jako sporo popravlja. Mi uz zvaniĉne
informacije resornog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i podataka, koje je
prikupio ombudsman, imamo informaciju da su pripadnici moga naroda zastupljeni tek
sa nekih 40% potrebnog broja, odnosno da se mome narodu duguje oko 300 radnih
mjesta, raznih zvanja, kvalifikacija i tako dalje, što je jako loše za imidţ policije, njenu
dobru saradnju sa lokalnom zajednicom, odnosno graĊanima.
Mi smo primijetili da je u jednom periodu, zadnjih 15, 20 godina, postojao problem
etniĉke izbalansiranosti policije i da je tada policija bila veoma zloupotrijebljena i protiv
manjinskih zajednica. Mislim da je i ovo bio jedan od razloga kada je ona mogla biti
izmanipulisana i stavljena u tu funkciju. Ovo je još jedan mehanizam da se to što je bila
naša loša prošlost ne ponovi. Sistemski Zakon o drţavnim sluţbenicima i
namještenicima govori o inistitutu konkursa kod zapošljavanja i ureĊuje obaveze Uprave
za kadrove i donosioca odluke u toj proceduri. Ĉlan 86 ovoga Zakona govori da se moţe
u policiji upošljavati bez konkursa. Mi mislimo da je to pravilo i da u jednom
samostalnom organu sa 5.200 zaposlenih treba da se primijeni jedan ovakav instrument.
Treba da postoji jedna ovakva norma, pogotovo što je to i dio iskustva u našem

327
okruţenju. Recimo, Hrvati koji su uznapredovali u evropskoj praksi, imaju baš takvu
normu, iako je imaju i na drugom mjestu.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Mi smo jedini u regionu, nisam siguran za Kosovo, sa takvim konceptom
graĊanske drţave.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Mustafića, Halilovića, Purišića, Bardhija,
Sinishtaja, Nimanbegua i Zenke.
Hvala vam. Glasala su 74 poslanika - 59 za, nije bilo protiv, 15 uzdrţanih.
Konstatujem da je amandman kolega Mustafića, Halilovića, Purišića, Bardhija,
Sinishtaja, Nimanbegua i Zenke usvojen.
Idemo dalje. Ĉetrnaest amandmana poslanika Bardhija. Je li dovoljno pet minitua,
kolega Bardhi?
MEHMET BARDHI:
Predsjedniĉe, šta znam? Kada bih govorio na albanskom, moţda bih i za tri
minuta. Hvala puno. Uglavnom, neću zloupotrijebiti, nego ću pokušati u pravcu da se
moţda nešto popravi u zadnjem ĉasu, mada je to dosta teško. Ali, više će biti politiĉka
poruka.
Moja liĉna ideja, moj stav jeste da policija mora biti u okviru MUP-a. To sam
odavno rekao i 2005. godine. Dakle, treba da se zna ko je gazda i u tom smislu. To je
tako.
Poštovani gospodine predsjedniĉe Skupštine, poštovani poslanici, poštovani
ministre, do ministra, graĊani Crne Gore, na dnevnom redu imamo raspravu u
pojedinostima o Predlogu Zakona o unutrašnjih poslovima, o jednom veoma vaţnom
zakonu sa kojim, ako je dobar i ako se pravedno sprovodi, jedan dobar dio društvenih
odnosa će biti uspješno demokratski riješen. A, ako je suprotno, kako je bilo i do sada, a
prema ovome kako predlagaĉ zakona nije prihvatio predloge i sugestije, amandmane
koje je opozicija, naroĉito parlamentarni zastupnici manjinskih naroda, albanski
predstavnici, konkretno kako su odbijeni moji amandmani, smatram da će biti ubuduće
onako kako je i bilo. Biće da MUP, odnosno policija i dalje bude “kapo” svega u Crnoj
Gori. Mislim da to nije u redu. Lome se koplja oko ovoga ko će biti na ĉelu policije. To
nije dobro.
Gospodo poslanici, gospodine predsjedniĉe, gospodine ministre Ivane Brajoviću,
ako o osnovnim ljudskim, nacionalnim, prirodnim, istorijskim i steĉenim pravima
manjinskih naroda, pa i drugih manjinskih nacionalnih zajednica, o pravima onih koji su
od 21. maja 2006. godine drţavotvorni, dakle i Albanci, odluĉuju glasaĉkom mašinerijom
zastupnici većinskog naroda vlasti koji u ukupnom broju stanovništva nijesu većina,
onda za zdravorazumne, dobronamjerne drţavnike treba da bude alarmirajuće i
zabrinjavajuće. To kaţem jer moram da vas podsjetim šta smo se dogovorili prije
referenduma i šta je bilo prije referendum. Barem, Vama, gospodine predsjedniĉe
Parlamenta i Vama, gospodine ministre. Inaĉe, mnogi od vas ovdje nijesu bili tada. Ne
kaţem da ste drugorazredni, trećerazredni, ali ipak se nijesmo dogovorili sa vama. Ali,
sa nekim drugim jesmo. I tada, gospodine predsjedniĉe, imali smo ovo. Vidite ovo, imali
smo “po” i zamislite gore (Govor na albanskom jezku) "Za Crnu Goru koju volimo". Zar
mislite da smo glupi da volimo Crnu Goru, a da ne budemo ravnopravni sa vama?
Molim, molim. Nijesmo se kasno sjetili, nego smo na vrijeme i u kontinuitetu. Hvala
lijepo. I to "po" znaĉi "da". Ne radi se ni o Pomoravlju, ni o Podunavlju. Jeste, jer je to

328
bilo isto tako upućeno ovima koji nijesu htjeli da glasaju. Meni uopšte ne smeta, to da
znate.
Gospodine predsjedniĉe, gospodine ministre, zbog toga sam pokušao i jedno
veĉe nijesam spavao da bih pisao te amandmane. Naravno, vi nemate sluha da se
dogovarate sa opozicijom, jer uopšte vas ne interesuje šta ko piše. To nije u redu.
Amandman broj 1 se odnosi na ĉlan 3 Zakona, gdje sam traţio da se u ĉlanu 3, nakon
stava 2 doda novi stav 3 koji glasi: "U vršenju unutrašnjih poslova iz stavova 1 i 2 ovog
ĉlana posebno će se voditi raĉuna o ostvarivanju prava pripadnicima manjinskih naroda i
drugih manjinskih nacionalnih zajednica na srazmjernu zastupljenost". Dakle, pristao
sam da tu stavim taĉku, u zakonodavnom odboru, bez onih vršilaca poslova, odnosno
zaposlenih. Smatram da bi to trebalo da bude prioritet. To nemamo do sada. Gospodine
ministre, nijeste uspjeli ni Vi to da uradite. Nije uspio, ili nije htio, ni bivši direktor Policije
da to smanji, da imamo neku proporcionalnu zastupljensot. Prema tome, smatrao sam
da to treba da bude izriĉito i u Zakonu, da bude kao jedan od zahtjeva.
Drugi amandman - u ĉlanu 5, stav 1 gdje sam smatrao da "Ministarstvo
obavještava javnost o obavljanju unutrašnjih poslova" tu treba staviti taĉku i brisati "kada
je to u interesu graĊana Crne Gore i njihove bezbjednosti”. Smatram da MUP i Policija
uvijek rade u interesu graĊana. Sa ovom formulacijom vi ste sada kodificirali da MUP
radi i protiv interesa graĊana. Brišite taj dio reĉenice, ali kako god hoćete. Uglavnom to
je tako.
Amandman 3 se odnosi na ĉlan 14, gdje kao podnaslov imate Nacionalni i
medjunarodni standardi policijskog postupanja, a ni u stavu 1, ni u stavu 2 se ne pominje
nacionalno. Vi ne treba da izjednaĉavate nacionalno i drţavno. To bi trebalo da bude
drţavno, ali kako god hoćete.
Amandman broj 4. U ĉlanu 16 vi ste upotrijebili izraze koji nijesu pravni. Vi ste
rekli "fiziĉko lice moţe da podnese...", "prituţbe iz stava 1 ovog ĉlana moţe", onda "ako
nije zadovoljan odgovorom moţe se obratiti Ministarstvu". Znaĉi, "moţe". Šta to znaĉi
"moţe"? To je glagol koji se odnosi na fiziĉki smisao. Znaĉi, ako je on zdrav, ako ima
noge, ako on moţe da piše, moţe da podnese to i ovo. U pravnom smislu treba da bude
"ima pravo". Ovo nijesu prihvatili. Znaĉi, ima ili nema pravo, a ne moţe. Jer,
jednostavno, lice koje nije zadovoljno ne znaĉi da moţe. Moţe advokat da piše. Prema
tome, treba staviti da on ima ili nema pravo. Dobro, to je vaše.
Amandman broj 5. U ĉlanu 20 mislim da nijeste precizirali uopšte kako treba.
Kolege, izvinite, ako moţete...
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Znate kako? Insistiraju na jeziĉkim razlikama, a kada imaju pravu jeziĉku razliku,
onda je ne poštuju.
MEHMET BARDHI:
Hvala. Ĉlan 20 betonira jedno stanje koje ste vi ovdje sada našli. Problem je
kakve trebaju da budu prostorije za zadrţavanje. Ja sam okusio na mojim leĊima više
noći i vjerujte da sam morao da provedem noći i noći na nekim prljavim ćebadima i ispod
tih ćebadi je bilo ono što ĉovjek izbaci nakon pet, šest sati. Bez vode i bez nuţnika, bez
WC-a. Prema tome, smatram da treba precizno da bude da takve prostorije moraju
imati. To imaju u Evropi, to imaju u Americi. Idite, pa pogledajte.
U stvari, mislim da je to veoma vaţno. Uostalom, onda ministar neka to odreĊuje
kako on misli da je najbolje.

329
Amandman broj 6. U ĉlanu 24, u stavu 5, nakon rijeĉi "njegovo povjerenje", treba
se brisati "kada okolnosti omogućavaju i ako se time ne ugroţava izvršenje policijskog
zadatka". Jasno je šta treba.
Amandman broj 7 odnosi se na ĉlan 27 koji je veoma vaţan, da u opštinama i
sredinama sa autohtonim manjinskim narodom kao većinski ili znaĉajno uĉešće,
policijski sluţbenici imaju policijsku znaĉku i sluţbenu legitimaciju na jeziku koji je u
sluţbenoj upotrebi. Mislim da nema razloga da vi to ne prihvatite, jer kad tad moraćete
to da prihvatite jer mi nećemo pristati da naš jezik izbrišemo iz administracije.
Broj 8 odnosi se na ĉlan 31 - policijski sluţbenik je duţan da prema licu sa
imunitetom postupa u skladu sa potvrĊenim meĊunarodnim ugovorom i posebnim
propisom. Na stav 2, policijski sluţbenik je duţan da u postupanju prema licu iz stava 1
ovog ĉlana bez odlaganja obavijesti nadleţnog sluţbenika, mislim da treba obavijestiti i
nadleţno odgovorno lice, instituciju od koje dobija imunitet. Znaĉi, ako policijac
zaustavlja poslanika, on će obavještavati svog nadreĊenog, ali neće obavještavati
predsjednika Skupštine. Mislim da je to nelogiĉno, da to bez daljnjeg treba da uradimo,
ali nijesu ni to prihvatili.
Amandman 11, ĉlanovi 50 i 52 su veoma interesantni. Dakle, radi se o pozivu
graĊaninu da da informaciju. Mislim da to ne moţe stajati ovako kako ste predloţili. U
ĉlanu 50 da poziv treba biti na maternjem jeziku ne bi trebalo da bude sporno, ali za
sada izgleda jeste. U ĉlanu 52 - policijski sluţbenik ovlašćen je izuzetno da pozove ili
lice neposredno telefonom ili drugim sredstvima elektronske komunikacije, pri ĉemu je
duţan da saopšti razlog pozivanja, a uz njegovu saglasnost moţe ga i dovesti do
sluţbenih prostorija. Gospodo, znaĉi da policijski sluţbenik moţe da pozove telefonom
graĊanina i da on mora da se odazove. Traţim da, kada on doĊe, da dobije poziv u
pisanoj formi zbog ĉega se on poziva. On mora imati trag da je neko pozvao. Mene su
1984. godine zvali telefonom, a ljudi su i danas na vlasti koji dijele pravdu, ĉak su došli i
maricom, pa su me strpali i nijesam mogao da dobijem nikakav trag. Gospodine
predsjedniĉe, onda stranom licu, turisti koji dolazi treba dostaviti na jeziku koji on zna,
ako ne znate na maternjem, bar na onom jeziku koji on razumije, a vi nećete ni to da
prihvatite jer mislite da taj strani drţavljanin kao turista mora da doĊe kod nas, nema
nigdje drugo da ide. Nemojte tako. Na kraju krajeva, još nešto, vi ste pristali da na
engleskom bude u kasarnama Vojske Crne Gore. Šta onda to smeta?
Mislim da nije dobro zapošljavati bez javnog oglasa. To treba u izuzetnim
sluĉajevima, a ne da to bude forme radi. To nije u redu, gospodine ministre, jer danas
ste vi ministar, a sjutra će biti neko drugi. Što se nas tiĉe, pošto niko nije htio ozbiljno da
razgovara sa nama, mi ćemo veoma jasno vidjeti šta ćemo da radimo, najmanje nećemo
podrţati, ali vidjećemo. Hvala lijepo.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Ponoviću ono što sam rekao i kod amandmana kolega Labudovića i Bulajića.
Molio bih nadleţne odbore, a pogotovo predlagaĉe, predstavnike Vlade, predlagaĉ je
Vlada, da detaljnije pogledaju ove stvari. Prvo, vaš amandman 1 je obuhvaćen onim što
je prihvaćeno od Bošnjaĉke stranke, kolega Bardhi, tako da je on sada već prihvaćen
kroz amandman Bošnjaĉke stranke. On više nije sporan, što bi se reklo riješen je. Mislim
da ministar bar još o dva moţe da razmisli i prihvati, ovaj o pismenom tragu da vas je
neko pozvao mora biti.
Izvolite, ministre.

330
IVAN BRAJOVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe, poštovani poslanici,
Prvo, o amandmanu 3 poslanika Bardhija, uvijek imamo razliku u tumaĉenju
“nacionalni” i “ostali”, ali da bi to bilo potpuno definisano, slaţem se da se prihvati njegov
amandman da se u naslovu ĉlana 14 rijeĉ ,,nacionalni" briše i umjesto nje stavi rijeĉ
,,drţavni".
Naša jedina dijema oko amandmana 11 je da je prirodno da je to na drugi naĉin
definisano, da će se neko kome se uruĉi poziv uruĉiti na naĉin da ga on razumije.
Predlaţem da poslanici prihvate kao takvog, da ga ja sada ne prihvatam, jer smo ga mi
odbili raĉunajući da je on usaglašen i nalazi se u drugim zakonima. Prihvatamo
amandman 3, a za ovo imate saglasnost da ga kroz vaše glasanje prihvatimo.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, ministre.
Idemo na glasanje. Poslaniĉe Bardhi, mislim da amandman 1 ne moramo glasati
da ne bi bilo kolizicije izmeĊu vašeg i onog kojeg ste prije potpisali, jer ste vi potpisali
onaj prethodni amandman koji smo usvojili.
Idemo na amandman 2 kolege Bardhija. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika, 35 za, 26 protiv, šest uzdrţanih. Amandman
2 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 3 je prihvatio predlagaĉ, Vlada Crne Gore.
Idemo na amandman 4.
Hvala. Glasalo je 76 poslanika, 40 za, 27 protiv, devet uzdrţanih. Amandman nije
dobio potrebnu većinu za jedan, za jedan.
Amandman 5, poslanika Bardhija. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 75 poslanika, 37 za, 24 protiv, 14 uzdrţanih.
Amandman 5 nije prihvaćen.
Amandman 6 poslanika Bardhija. Hvala.
Glasalo je 76 poslanika, 36 za, 24 protiv, šest uzdrţanih. Amandman 6 nije dobio
potrebnu većinu.
Amandman 7. Izvolite, kolege.
Hvala vam. Glasalo je 71 poslanik, 18 za, 23 protiv, 30 uzdrţanih. Amandman 7
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 8. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 71 poslanik, 35 za, 24 protiv, 12 uzdrţanih. Amandman
nema potrebnu većinu.
Amandman 9 poslanika Bardhija.
Glasalo je 74 poslanika, 36 za, 26 protiv, 12 uzdrţanih. Amandman 9 nije dobio
potrebnu većinu.
Amandman 10 poslanika Bardhija. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 58 poslanika, 41 za, 11 protiv, šest uzdrţanih. Amandman
je prihvaćen.
Amandman broj 10 je prihvaćen.
Amandman 11.
Hvala vam. Glasalo je 78 poslanika, 29 za, 15 protiv i 34 uzdrţana. Konsatujem
amandman nije dobio potrebnu većinu.
Kolega Bardhi, koji je bio amandman koji vi govorite, o pisanom tragu o pozivu
policije?

331
MEHMET BARDHI:
Vi morate sebe staviti u poziciju, svoju djecu u poziciju da bilo koji policajac moţe
telefonom, jer moţda ima debelog razloga, da te pozove, ili ĉak da te dovede
policijskim autom, a da ti ne ostavi trag da te pozvao i sjutra će ti reći on je došao sam
da špija. Dakle, morate to, ljudi moji.Nemojte.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Kolege, neće biti dobro da ja moram znati bolje od vas. Policijski sluţbenik je
duţan da licu iz stava 1 i 2 ovog ĉlana preda poziv u pisanoj formi sa jasnim razlozima
pozivanja prije poĉetka informativnog razgovora. To je ono što treba podrţati.
Ovo stavljam na glasanje, vrlo vaţnu tekovinu demokratije, amandman 12. Svi mi
koji smo to prošli znamo koliko je vaţna.
Hvala vam.
Glasalo je 79 poslanika, 71 za, dva protiv, šest uzdrţanih.
Idemo dalje.
Amandman 13.
Hvala vam. Glasalo je 75 poslanika, 35 za, 32 protiv, osam uzdrţanih.
Amandman nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 14 kolege Bardhija. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 77 poslanika, 39 za, 27 protiv, 11 uzdrţanih. Amandman
nije dobio potrebnu većinu.
Stekli su se uslovi, nisam siguran ni preduslovi, da glasamo zakon u cjelini.
Izvolite. Kolega Gošović.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Iskoristiću mogućnost za proceduralnu reakciju koja će biti veoma kratka. Ne tiĉe
se neposredno zakona koji danas razmatramo, ali se tiĉe vladavine prava i rada
Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore.
Kao što je javnosti poznato prije nekoliko dana Upravni sud Crne Gore donio je
odluku kojom je poništio Odluku 15 odbornika Demokratske partije socijalista SO
Andrijevica.
To je odluka kojom je poništena odluka o razrješenju gospodina Radanovića,
predsjednika Skupštine opštine Andrijevica. Danas je … takoĊe Kluba odbornika SNP-a,
Ustavni sud Crne Gore donio je i drugu odluku kojom, Upravni sud Crne Gore donosi i
drugu odluku kojom poništava Odluku o izboru predsjednika Skupštine opštine
Andrijevica dr Zdravka Vukovića.
Ono što oĉekujem od Vas, ministre, da onako kako ste se zdušno zalagali, ne
birajući sredstva da se sprovedu nezakonite odluke 15 odbornika DPS-a u Skupštini
opštine Andrijevica, zaloţite se da se koliko je sjutra ispoštuju odluke Upravnog suda
Crne Gore, a što se tiĉe same odgovornosti ostajemo za sada da o tome vi sami
odluĉite, ali ono što je najbitnije jeste da se u najkraćem mogućem roku obezbijedi
funkcionisanje lokalne samouprave u Opštini Andrijevica i ostvarivanje sloboda i prava
graĊana s tim u vezi.
PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Znam da je zloupotreba, ali ĉitava ta priĉa je zloupotreba. Ĉitava ta priĉa je
zloupotreba, isti model parlamentarne korupcije, vrlo precizno reĉeno.
Hvala.

332
Izvolite, pravo na završnu rijeĉ.
IVAN BRAJOVIĆ:
Poštovani predsjedniĉe Parlamenta, poštovani poslanici,
Ovaj zakon je Vlada jednoglasno usvojila i predloţila Parlamentu. Ja sam
naravno i u mom prvom obraćanju Parlamentu iskazao oĉekivanje da oĉekujem
prvenstveno od poslanika vladajuće koalicije da glasaju za Zakon, takoĊe i od
opozicionih poslanika koji su se ranije dugo zalagali za prioritetan stav i u ovom zakonu
kojim se uprava policije formira kao organ u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zato mislim da bi dobro bilo da svojim glasovima podrţite zakon koji je Vlada
jednoglasno usvojila.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o unutrašnjim poslovima u cijelini. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 80 poslanika – 11 za, 39 protiv, 30 uzdrţanih. Zakon nije
dobio potrebnu vecinu.
Idemo dalje. Ĉeka nas sa ove sjednice još jedan zakon, a to je Predlog zakona o
izmjenama i dopunama Zakona o odbrani. Ĉekaju nas još dva zakona, ostalo nam je i
zdravstvo, taĉka 9. Izvinjavam se.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
zdravstvenom osiguranju u naĉelu. Glasovi svih poslanika su potrebni.
Izvolite, u naĉelu.
Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika - 44 za, 12 protiv, 13 uzdrţanih. Zakon je
utvrĊen u naĉelu.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Mislim da su to odredbe ĉlana 144 Poslovnika, stav 1 - i u raspravi Zakona u
pojedinostima treba da prisustvuje ministar, odnosno predstavnik Vlade. Ovo je veoma
vaţan zakon, tiĉe se u mnogo ĉemu sloboda i prava graĊana. Ostala su odreĊena
pitanja za koje mi smatramo da bi bilo potrebno i u pojedinostima i dalje da raspravimo
sa ministrom ovdje na plenumu. S obzirom da ministar nije prisutan, bio bi naš predlog
Kluba SNP-a da se rasprava u pojedinostima po ovom Predlogu zakona odloţi moţda
za poĉetak sjutrašnjeg rada, da obezbijedimo prisustvo ministra i do tada moguće
razriješimo odreĊena pitanja koja su za nas još uvijek sporna, a smatramo i veoma
znaĉajnim. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Kao što znate, kad neki klub traţi od ministra, to je odmah ispoštovano. Ĉekamo
ministra sjutra, ako ne, u redovnom zasijedanju.

333
29.02.2012. u 18.40h
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Poštovane kolege i koleginice, nastavljamo drugu śednicu. Ona nam je još jedina
otvorena u vanrednom zasijedanju.
Zahvaljujem ministru Radunoviću koji je od 9 i 30 ĉasova jutros sa nama.
Mi smo u naĉelu utvrdili Predlog zakona o izmjenama i dopunama zakona o
zdravstvenom osiguranju, ali imamo 26 amandmana, i to:
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo šest amandmana koji su sastavni dio
Predloga zakona. Hvala, poslaniĉe Šaboviću.
Koleginica Branka Tanasijević šest amandmana koji su sastavni dio Predloga
zakona, s tim što su amandmani jedan i dva u izmijenjenim formulacijama.
Hvala, koleginice.
Poslanice Tansijević i Bajramspahić dva amandmana koji su sastavni dio Zakona.
Hvala.
Poslanik Mugoša jedan amandman koji je sastavni dio Predloga zakona.
Poslanici Gošović, Vuković, Nišavić 11 amandmana, od kojih su amandman 2 i
preformulisani amandman 6 sastavni dio Predloga zakona.
Hvala, koleginice Vuković.
Prelazimo na amandmane o kojima treba glasati.
Devet amandmana poslanika Gošovića, Vukovićke i poslanika Nišavića.
Izvolite, kolega Gošoviću, pa će koleginica Vuković.
NEVEN GOŠOVIĆ:
Uvaţena Skupštino,
Jasno mi je da smo ušli u fazu rada kad će većina razmišljati kad ću završiti
izlaganje, nego šta ću reći, ali ipak rijeĉ je, po našem mišljenju, o veoma znaĉajnom
zakonu kada su u pitanju prava graĊana iz oblasti zdravstvene zaštite. Zato smo ţeljeli i
insistirali da ministar bude na plenumu jer ţelimo da razmijenimo mišljenja oko nekih
veoma znaĉajnih stvari. Skratiću izlaganje i vezaću ga samo za amandman 8, gdje je u
odnosu na Predlog zakona ĉlanom 16 izmijenjen ĉlan 27 sada vaţećeg Zakona na naĉin
što je promijenjen osnov za obraĉun naknade zarade za vrijeme privremene
sprijeĉenosti za rad, na ogromnu štetu osiguranih lica. Više to nije prosjeĉna zarada koju
je zaposleni ostvarivao u posljednja tri mjeseca koji prethodi mjesecu u kome je
nastupila privremena nesposobnost za rad, već osnov za obraĉun zarade za vrijeme
bolovanja predstavalja prosjek osnovne zarade koju je zaposleni ostvario u posljednjih
12 mjeseci.
Istovremeno, utvrĊeno je da visina naknade zarade ne moţe biti veća od
prosjeĉne zarade zaposlenih u Crnoj Gori u prethodnoj godini, osim za privremenu
sprijeĉenost za rad propisane ĉlanom 28, stav 3 Predloga zakona. Takvo ograniĉenje
prava, shodno tom kriterijumu, ne poznaje uporedno zakonodavstvo. Primjenom ovog
rješenja naknada zarade za vrijeme bolovanja u 2012. godini ne bi mogla biti isplaćena
u iznosu većem od 484 eura, bez obzira na visinu zarade osiguranika, osim u
sluĉajevima predviĊenim ĉlanom 28, stav 3 ovog Zakona. Istovremeno, predlagaĉ
zakona se nije sjetio da odredi donju granicu ispod koje visina naknade zarade koja se
obezbjeĊuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne bi mogla biti utvrĊena.
Zakon o zdravstvenom osiguranju, prijmjera radi, gospodine ministre, u Republici
Srbiji sadrţi odredbu da visina naknade zarade koja se obezbjeĊuje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja ne moţe biti niţa od minimalne zarade utvrĊene u

skladu sa propisima o radu za mjesec za koji se vrši obraĉun naknade zarade. Zar takvo
rješenje nije moglo biti ugraĊeno i u našem zakonu i baš sa aspekta solidarnosti na
kojima poĉiva Zakon o zdravstvenoj zaštiti i da budu zaštićeni oni sa najniţim
primanjima?
Ukinuto je i postojeće pravo na usklaĊivanje visine naknade zarade ukoliko
privremena sprijeĉenost za rad traje duţe od 30 dana. Rijeĉ je o pravu koje poznaju i
uporedna zakonodavstva i koje je uvijek do sada postojalo u našem pravnom sistemu.
Sada se to pravo ukida bez ijedne rijeĉi obrazloţenja. TakoĊe, briše se, gospodine
ministre, i posljednji stav ĉlana 27 vaţećeg Zakona kojim je propisano da za
preduzetnike i lica koja samostalno obavljaju profesionalnu djelatnost kao osnovno
zanimanje osnov za naknadu privremene sprijeĉenosti za rad ĉini osnov na koji se
obraĉunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje. MeĊutim,
zadrţane su odredbe ĉlana 25, stav 1 u vezi sa ĉlanom 8, stav 1, taĉka 13 Zakona,
kojima je propisano da pravo na naknadu zarade za vrijeme privremene sprijeĉenosti za
rad imaju i osiguranici, preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju profesionalnu
djelatnost kao osnovno zanimanje. To bi praktiĉno znaĉilo, gospodine ministre, da bi
ovim zakonom za preduzetnike i lica koja samostalno obavljaju profesionalnu djelatnost
bilo utvrĊeno pravo na naknadu zarade za vrijeme privremene sprijeĉenosti za rad, ali
im to pravo ne bi bilo omogućeno jer su brisane odredbe zakona kojima je utvrĊivan
osnov za utvrĊivanje naknade za vrijeme privremene sprijeĉenosti za rad.
Predlog zakona sa ovakvim propustom i posljedicama koje bi proistekle ova
Skupština ne bi smjela prihvatiti. Sve su ovo razlozi zbog kojih su odredbe ĉlana 16
Predloga zakona skandalozne i aposlutno neprihvatljive i zbog ĉega treba prihvatiti naš
amandman 8.
Predlogom zakona, smatramo i ovo veoma vaţnim i ţelimo da mu posvetimo
posebnu paţnju, nije predviĊeno da pravo na naknadu zarade po osnovu privremene
sprijeĉenosti za rad pripada sveštenicima i vjerskim sluţbenicima u Crnoj Gori. Radi se
o licima koja su saglasno Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
obaveznici plaćanjem tog doprinosa po stopi od 12,3% na osnovicu koja ĉini 20%
prosjeĉne zarade u Crnoj Gori. Naznaĉeno pravo kao jedno od prava koje proistiĉe iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja treba da pripadne i ovim licima. Takva rješenja
postoje u zemljama u našem okruţenju. Obrazloţenje da naznaĉenim licima to pravo
nije predviĊeno ni postojećim zakonom jer ne ostvaruju zaradu definisanu Zakonom o
radu, pa da samim tim ne postoji ni mogućnost ostvarivanja naknade zarade za vrijeme
bolovanja, ne moţe imati opravdanje. Sveštenici i vjerski sluţbenici, bez obzira u kojoj
crkvi, odnosno vjerskoj zajednici u Crnoj Gori vrše sluţbu, ostvaruju odreĊenu naknadu
prema pravilima te crkve, odnosno vjerske zajednice. Iskustva u okruţenju kazuju da
osnov za naknadu za vrijeme privremene sprijeĉenosti za rad, kada su u pitanju
preduzetnici, kao i svještenici i vjerski sluţbenci, ĉini prosjeĉna mjeseĉna osnovica na
koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa Zakonom.
Dakle, rješenja postoje, ali ih je trebalo razmotriti i ugraditi u odredbe ovog
zakona kako ta lica ne bi bila dovedena u diskriminatorski poloţaj u odnosu na druge
zaposlene u Crnoj Gori. Vjerujem, ministre da dijelite naše mišljenje da Crna Gora ne
treba da se prepoznaje kao drţava koja bez ijednog opravdanog razloga uskraćuje
prava koja proistiĉu iz zdravstvenog osiguranja prema sveštenicima i vjerskim
sluţbenicima u Crnoj Gori kao i prema preduzetnicima i licima koja obavljaju samostalnu
profesionalnu djelatnost. Duboko smo ubijeĊeni, gospodine ministre, da bi najbolje
rješenje bilo da Predlog ovog zakona povuĉete iz procedure da se ovakvi i mnogi drugi
nedostaci za koje nemam vremena da sada ukazujem u pojedinostima, jer bi to bilo u
334

335
interesu korisnika ovih prava. Svakako, ono što bi ţelio da vam preporuĉim, imajući u
vidu ova zakonska odreĊenja, da nikada ne dopustite, jer ovo je rukopis Ministarstva
finansija koji pravo ovih graĊana posmatraju kao troškove u budţetu Crne Gore i krešu li
ih krešu. To nije dobro i to će svakako ako se usvoji ovakav Predlog zakona imati veoma
negativne posljedice.
S obzirom da su veoma znaĉajna pitanja, ako je to moguće i u raspravi Zakona u
pojedinostima nakon odgovora ministra da moţda još jednom razmijenimo mišljenja po
ovom pitanju. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Imali ste slobodno vrijeme da kaţete sve.
Koleginice Vuković, izvolite.
NATAŠA VUKOVIĆ:
Poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, gospoĊo Savović,
Oĉigledno da ova moja priĉa danas neće biti toliko interesantna za vas kao ova
koja je prethodila, meĊutim treba svi da se zamislimo jer potencijalno svi smo pacijenti i
svih nas će ovo da se tiĉe. Ovaj zakon će biti nešto što nam moţe puno olakšati, a i
puno zagorĉati ţivot.
Amandmanom 4 predvidjeli smo u ĉlanu 9, koji se odnosi na ĉlan 16 b u stavu 1
nakon alineje 14 da se doda nova alineja koja glasi:
,,Troškove smještaja i ishrane pratioca djeteta od 10 do 18 godine ţivota u bolnici
ili ustanovi za specijalizovanu rehabilitaciju ako je dijete sa malignim oboljenjem,
invaliditetom ili sa mentalnim oboljenjem. Naime, pomenutim ĉlanom se propisuje da se
osiguranim licima obezbjeĊuju zdravstvene usluge u punom iznosu iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja za troškove smještaja za djecu do pet godina.”
Zaista smatram da je ovo i nehumano i u suprotnosti sa medicinskom etikom, jer
djetetu preko pet godina koje se nalazi u teškom zdravstvenom stanju nije omogućeno
da roditelj besplatno bude sa njim u izuzetno teškim uslovima. Ono što još govori u
prilog ovome je da će postojeći pravilnici biti suspendovani ovim zakonom, jer 2010.
godine dogovoreno je sa Fondom da djeca imaju besplatno pratioce do 15 godine i tada
im je obećano da će se ta granica pomjeriti na starije godine. MeĊutim, vidimo da se nije
išlo u pravcu boljih rješenja, nego u pravcu lošijeg rješenja.
Amandman 11 - ĉlanom 95 Zakona utvrĊena je obaveza Fonda da najmanje
jedanput godišnje najkasnije do 31. marta tekuće godine podnese Vladi Izvještaj o radu
za prethodnu godinu. Imajući u vidu znaĉaj rada Fonda za zdravstveno osiguranje,
cijenili smo potrebnim da se izvještaj o njegovom radu pored Vlade dostavlja na
razmatranje Skupštini. Zahvaljujem.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, koleginice Vuković.
Idemo na glasanje vaših 11 amandmana. Rasprava je završena ostala. Ministar
je iskoristio završnu rijeĉ, pitao sam glavnog sekretara i to je završeno.
Ako on komentariše, vi nećete moći odgovarati. Mogu da mu dozvolim da prihvati
amandman i ništa više. Ako bude ţelio da prihvati neki amandman, ne ţeli, ĉuli ste i
nema potrebe da vodimo raspravu kad je već sve reĉeno. To je suštinsko pitanje koje ne
zavisi od procedure, kao što znate, nego od drugih elemenata.
Izvolite, amandman 1 kolege Gošovića i koleginice Vuković. Izvolite.

Hvala vam. Glasala su 72 poslanika - 30 za, 38 protiv, 4 uzdrţana. Konstatujem
da amandman nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 3, pošto je amandman dva riješen prethodno, prihvaćen je. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 65 poslanika - 27 za, 32 protiv, šest uzdrţanih.
Konstatujem da amandman nije prihvaćen.
Amandman 4 poslanika SNP-a.
Hvala vam. Glasalo je 68 poslanika - 31 za, 30 protiv, sedam uzdrţanih.
Konstatujem da amandman 4 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 5 tri poslanika SNP-a. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 31 za, 34 protiv, šest uzdrţanih.
Konstatujem da amandman 5 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 7, kolege.
Hvala vam. Glasalo je 66 poslanika - 30 za, 29 protiv, sedam uzdrţanih.
Konstatujem da amandman 7 nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 8 poslanika SNP-a. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 32 za, 30 protiv, 8 uzdrţanih. Amandman 8
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 9 poslanika SNP-a. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika, 29 za, 31 protiv, 7 uzdrţanih. Amandman 9
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 10, poslanika SNP-a. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 30 za, 32 protiv, 8 uzdrţanih. Amandman 10
nije dobio potrebnu većinu.
Amandman 11 poslanika SNP-a. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika - 31 za, 30 protiv, 6 uzdrţanih. Amandman 11
nije dobio potrebnu većinu.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u cjelini. Izvolite.
Hvala vam. Glasalo je 78 poslanika - 49 za, 29 protiv, nije bilo uzdrţanih.
Konstatujem da smo usvojili Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenom
osiguranju.
Zahvaljujem se ministru Radunoviću i njegovoj saradnici na dugom ĉekanju
danas, ali smo na kraju odradili našu obavezu.
Idemo na Izbor i imenovanja - taĉka 14 druge vanredne sjednice ovog dugog
januara i februara.
Saglasno Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbjednost Vlada je zatraţila da
Skupština da mišljenje o predlogu predsjednika Vlade da se za direktora Agencije za
nacionalnu bezbjednost imenuje Boro Vuĉinić. Predlog za imenovanje razmotrio je
Odbor za odbranu i bezbjednost i podnio izvještaj sa predlogom za Skupštinu.
Ţelite li rijeĉ, predsjedniĉe Odbora?
Mišljenje ste dobili. Izjašnjavamo se o mišljenju našeg odbora, jer Skupština daje
mišljenje sa predlogom da se za direktora Agencije za nacionalnu bezbijednost imenuje
Boro Vuĉinić.
Za, protiv, uzdrţani? Izvolite.
Ţelite li diskusiju? Shvatio sam da ne ţelite diskusiju sa odbora. U redu, po jedna.
Poništavam glasanje. Od manjih ka većim. Izvolite. Veći imaju malo veća prava. Ţelite
li? Ako ne ţelite, nije nuţno.
Izvolite. Kolege, hoćemo li tri ili pet minuta?
Izvolte, kolega Bardhi.
336

337
MEHMET BARDHI:
Jedno sam nauĉio u ţivotu i u onoj školi što ne bih poţelio nikome da završi, tako
da sam mogao da spavam i kad su glasali, a kamoli da priĉam.
Poštovani predsjedniĉe, poštovane kolege,
Klub albanskih poslanika, kada je u pitanju Agencija za nacionalnu bezbjednost,
bio je protiv, jer smo mislili da treba da bude drugaĉiji naziv.
Dakle, oko upotrebe obavještajaca, tih radnika pa i zloupotreba dosta puta i u
raznim prilikama, o radu ove Agencije mi smo imali puno primjedbi, ĉak nije bilo
prelaznih ocjena.
Imali smo prije desetak dana predlog od strane predsjednika Vlade da se za
direktora Agencije izabere gospodin Boro Vuĉinić i Klub albanskih poslanika, mi tri
poslanika, dakle Genci Nimanbegu, Vasel Sinishtaj i ja razmotrili smo i ovaj predlog.
Kada je izabran sadašnji koji je dao ostavku, sada bivši direktor, tada su nas svi
ubijedili da su izabrali profesionalca, a ne politiĉara. Ne i jedno i drugo. Mi smo i tada
rekli da ipak ne znamo da li je to dobro ili ne, ali znamo da jedna klima koja je sada u
Crnoj Gori neće doprinijeti da se tu poboljša stanje. I oko kandidature, polazeći od
liĉnosti gospodina Bora Vuĉinića, poznavajući njega od dana kada je bio u organima
Opštine Podgorice, pa i nakon toga u Vladi Crne Gore, imajući u vidu da nijesmo našli
nijednu aferu, barem vezanu za njegovu liĉnost, mi smo od samog poĉetka imali
pozitivan stav.
I na kraju, gospodo poslanici, imajući informaciju da gospodin Boro Vuĉinić ima
podršku i od strane naših najstarijih prijatelja, mi smo odluĉili da njegovu kandidaturu
podrţimo. Hvala lijepo.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bardhi.
Bošnjaĉka stranka, izvolite. Kolega Suljo Mustafić.
SULJ0 MUSTAFIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Uvaţene koleginice i kolege,
Ja mislim da bi trebalo ipak da saslušamo i da ovu raspravu danas privedemo
kraju sa ovom za nas takoĊe veoma vaţnom taĉkom dnevnog reda.
Dakle, Klub poslanika Bošnjaĉke stranke će podrţati izbor gospodina Bora
Vuĉinića, dosadašnjeg ministra odbrane, za šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost
iako nemamo ĉlana u Odboru koji se bavi ovim pitanjima.
Ţelim sada da kaţem nekoliko stvari zbog kojih cijenimo da treba podrţati
gospodina Vuĉinića za šefa ove Agencije.
Prvo, rezultati koje je postigao gospodin Vuĉinić radeći kao ministar odbrane,
odnosno radeći u vrlo vaţnom sektoru odbrane. Napredak koji je postigla Crna Gora u
procesu NATO integracija, u procesu reformi odbrane, zatim u procesu pribliţavanja
Crne Gore Atlantskom savezu, kao i sama ĉinjenica kako je Vojska, od nekadašnje
snage kojom su rukovodili vaši ideološki istomišljenici, bila naklonjena prema
manjinskim narodima do toga da se sada Vojska kao profesionalna sila u Crnoj Gori
popunjava znaĉajno kadrovima pripadnicima manjinskih naroda, smatramo da je to
jedan veoma pozitivan rezultat koji je gospodin Vuĉinić ostvario uz ove nabrojane.
TakoĊe, vjerujemo da će gospodin Vuĉinić raditi na reformi bezbjednosnog
sektora. Vjerujemo da će raditi na daljoj demonopolizaciji i depolitizaciji ANB-a,
vjerujemo da će raditi na tome da se ANB manje upotrebljava nego što je to bio sluĉaj

338
ranije u politiĉke svrhe i vjerujemo da će ta organizacija postati ipak profesionalna i da
će u njoj zaista raditi struĉni referentni kadrovi i vjerujem da će raditi svoj posao onako
kako to zahtijeva i Ustav Crne Gore, a i onako kako to zahtijeva proces integracija u
kome će i ovaj sektor biti pod lupom meĊunarodne zajednice.
Oĉekujemo da će znaĉajan broj kadrova i u ovoj agenciji pripasti manjinskim
nacionalnim zajednicama, naravno ne zbog toga što pripada manjinskim zajednicama,
nego zbog toga što su sigurno struĉnjaci, profesionalci, što su i do sada radili dobro svoj
posao, ali naţalost zbog neke naslijeĊene politike iz ranijih vremena nijesu mogli kao ni
u nekim drugim organima, kao što je policija, kao što su neki drugi sektori, dobiti svoje
mjesto i doći do izraţaja.
Uz sve te konstatacije, uz rezultate koje je postigao gospodin Vuĉinić radeći u
sektoru odbrane, uz oĉekivanja da će se i u sektoru bezbjednosti napraviti najznaĉajnije
reforme i pomaci, Bošnjaĉka stranka, još jednom ponavljam, podrţava izbor gospodina
Vuĉinića za direktora ANB-a. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Mustafiću.
Kolega Medojeviću, izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe.
Kao što sam danas rekao premijeru da treba da uĉimo neka osnovna
demokratska pravila, mislim da je osnovno demokratsko pravilo da opozicija ne glasa za
šefa Udbe, ali evo, naţalost, kolega Barhdi je na Odboru za bezbjednost i sada rekao da
kao opozicionar podrţava izbor gospodina Vuĉinića. Ja sam shvatio iz nekih liĉnih
ljudskih, prijateljskih razloga, ali ono što nas ovdje opredjeljuje jesu drţavni razlozi,
razlozi nacionalne bezbjednosti. Gospodin Vuĉinić ne moţe adekvatno da upravlja ovom
sluţbom zato što nema nikakve reference u ovoj oblasti, osim ako nije bio “amaterski”
zainteresovan kao svi mi za tu sluţbu i kao što suCrnogorci zainteresovani za
bezbjednosna pitanja. Niti je školovani obavještavajac, niti je nikad prošao bilo kakav
kurs. Znaĉi, on je nekompetentan da vodi sluţbu.
Prvo, nekompetentan je. Izbor partijskog aktiviste koji je aktivno uĉestvovao na
izborima u Kotoru, zaduţen od DPS-a za koordinaciju izbora u Kotoru, sa Dudićem,
Fricom i ostalim i sa šefom policije Boţidarom Vuksanovićem direktno maltretirao
Kotorane da glasaju za DPS i sad opozicija to da glasa. To je nedopustivo u
demokratijama, ali kod nas se vidi da su kolege iz koalicije iz SDP-a bili izdrţani, a neko
iz opozicije glasa šefa udbe. Smatram da je to za opoziciju, ja sam rekao i na Odboru
danas za bezbjednost, sjajan poklon od strane vlasti. Nijeste za opoziciju mogli bolje da
uradite, nego da glasate za partijskog aktivistu koji treba da vodi sluţbu bezbjednosti
koja je u ovom trenutku izgubila potpuno povjerenje partnerskih sluţbi, posebno poslije
ove avanture sa javnim promocijama, na javnim glasilima, "Pobjedi" i Televiziji Iranske
Republike, islamske republike Iran, potpuno su dobili veoma velike i negativne ocjene od
naših zapadnih partnera.
Dakle, sa našom sluţbom više niko ne komunicira, zbog toga što su postali
problematiĉni, i zbog afere listing i zbog prisluškivanja ambasada. Kada imamo krizu u
tim sluţbama vi postavljate partijskog aktivistu, ĉovjeka koji nema reference, ni znanje, a
koji ima problematiĉni odnos prema kadrovima. To je pokazao u Ministarstvu odbrane.
Imenovao je ĉovjeka za šefa bezbjednosne sluţbe koji je bio direktor Carine u vrijeme
najvećeg šverca prema Italiji. Poslije toga je izgubio opremu za prisluškivanje koja je

339
sada u privatnim rukama u Crnoj Gori. Poslije toga je prihatio sve visoke obavještajce
Branka Krge koji su direktno involvirani u ruske obavještajne sluţbe. Za svog pomoćnika
primio je ĉovjeka koga je iz Agencije za nacionalnu bezbjednost izbacio direktor zbog
saradnje sa nekim sluţbama koje nijesu u NATO sluţbi. Prema tome, njegova
kadrovska politika je krajnje problematiĉna, što bi rekao predsjednik parlamenta - ili je
neznanje, ili korupcija. Moţda i jedno i drugo u ovom sluĉaju, ja ne znam. U svakom
sluĉaju, Pokret za promjene smatra da ste uradili veliku štetu drţavi Crnoj Gori
imenovanjem Bora Vuĉinića za direktora Agencije, nekompetentnog, politiĉki
ostrašćenog, politiĉki lojalnog, a da ste uĉinili ogromnu korist opoziciji i hvala vam na
tome.
Dakle, mi ćemo u komunikaciji sa našim zapadnim partnerima objasniti da ova
sluţba i ova vlast se okreće od evroatlantskih integracija pritisnuta naţalost privatnim
interesima šefa ovog reţima i vidjećete vrlo brzo ovo što ste danas slušali od ovih
meĊunarodnih organizacija polako će to postati vaša svakodnevica. Prema tome, dobro
bi bilo, gospodine Mugoša, ako odete u penziju. Moţda bude i nekih drugih aktivnost. I
ja bih volio da odem u penziju, ali je pitanje da li ćemo stići svi do penzije.
Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Šta da vam kaţem, pošto sam danas najcitiraniji sa sintagmom, ali da ste studirali
pravo znali bi ste to dihotomija koja je neizbjeţna kada se vidi neka greška u pravnim
stvarima. Ili je neznanje, ili je loša namjera. Nema treće solucije.
Kolega Bardhi, nije spomenuo Vas i nije spomenuo negativno. Reći ću zašto
mislim da Vas nije spomenuo negativno. Rekao je da poštuje liĉne relacije, ali da misli
da treba da se u Parlamentu odluĉuje sistemskim potezima. Ne citiram precizno, rekao
je da poštuje liĉne relacije.
Izvolite.
MEHMET BARDHI:
Gospodine predsjedniĉe, ipak dozvolite. Nije oĉekivao, ili nije oĉekivao. Ja sam
stav ovdje iznio, a gospodin Medojević je rekao da sam ja iznio tamo u Odboru. Ja
nisam ništa drugo ni tamo ni ovdje. Sve je to isto.
Drugo, ovdje nijesmo iz liĉnih i prijateljskih razloga, što ste rekli, nego ipak zbog
politiĉkih i veoma debelih politiĉkih razloga i kao predstavnici. Sljedeće, Klub albanskih
poslanika, mi sva trojica smo formirali stav i prije nego što su predstavnici SDP-a
saopštili u Odboru. Prema tome, i da su glasali u Odboru predstavnici SDP-a, mi bi i
tada glasali. Dakle, mi smatramo da treba da sada vidimo Bora Vuĉinića kao direktora i
iskusnog politiĉara. Ne znam šta će on naći unutra, ali da vidimo da li će biti bolji i
drugaĉiji rad.
Stav naš je iz naših glava. Nije iz neĉijih drugih, kao što su mislili i kao što su
trgovali tada sa izbornim zakonom. Hvala.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Izvolite.
NEBOJŠA MEDOJEVIĆ:
Ja zaista ne bih polemisao. Vi imate legitimno pravo da glasate, ali kao neko ko je
25. septembra pomagao vašim sunarodnicima u akciji Orlov let, a imam tu svjedoka,
smatram da ste trebali voditi raĉuna o ovom glasanju.

340
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Idemo dalje.
Kolega Danilović.
Izvolite.
GORAN DANILOVIĆ:
Gospodine Krivokapiću, koleginice i kolege, što bi rekao /Prekid/, a kako reĉe
predsjednik Parlamenta – ili je u pitanju neznanje, ili korupcija. Dakle, rekao sam i
maloprije da ne volim da citiram, ali ponekad se to prosto mora. Rekli smo danas
gospodinu Boru Vuĉiniću da on nikako ne moţe biti rješenje za ovo mjesto. Kaţemo to
sada i vama. Jednog dana ćete shvatiti kako je to bilo pogrešno i kako smo kada god
napravimo korak naprijed, napravili dva nazad. Nije moguće da nijeste mogli naći
profesionalca. Ne sporimo da imate većinu. NATO od vas traţi, meĊunarodne sluţbe od
svih nas traţe da to mjesto pokriva profesionalac, a vi pošaljete visokog funkcionera. Od
nas traţe meĊunarodne organizacije, od vas traţi ĉak i NATO, vi se zalaţete za NATO.
Evo vam to pojašnjavam do kraja i vi birate Bora Vuĉinića.
Slaţem se sa kolegom Medojevićem, što bi rekao kolega Krivokapić, da je
potpuno jasno o ĉemu se ovdje radi. Ja neću i ne bih bio korektan da priĉam okolo da ne
kaţem nešto što moram da saopštim po cijenu da to bude i uz kaznenu repliku ne samo
gospodinu Bardhiju, nije on u pitanju, nije njegov glas dovoljan nego trojici kolega iz
albanskih partija.
Ovo je ista ona sluţba u kojoj ste vi i mi nacionalno neravnopravni. Ovo je ista
ona sluţba koja je do juĉe svaĊala, koja nije ništa uradila da nas izmiri. Ovo je ista
sluţba koja je navodno nepravedno pratila albanske drţavljane i napravila, kako vi
govoriste, orlov let ni od ĉega. Ovo je ista ona sluţba koja je maltretirala prije dvadeset
godina i tjerala ĉasne pojedince da cijepaju drva. Od intelektualaca pravila robijaše. Ovo
je ista i nepromijenjena sluţba.
Ja znam da vi ne glasate za sluţbu, nego glasate za gospodina Vuĉinića, ali vam
kaţem nije on zasluţio taj glas zbog toga što njegova partija nije uradila ništa da
promijeni tu sluţbu.
Nemojte da se nervirate. Prvo, vi nijeste koalicija. Obezbijedili ste većinu. Imamo
li mi pravo kao vaše kolege da kaţemo da nam se ne dopada naĉin na koji ste to
uradili?
Ja danas, kao opozicionar, nijesam zadovoljan što jedan opozicioni klub vam daje
podršku, a jedna vladajuća partija ne ţeli da vam da legitimitet. Ja mislim da je moja
obaveza da ukaţem na to što je nedostatak vaše vlasti. Moţda je ovo demokratsko
sazrijevanje, moţda na takav naĉin treba da se vlada, ali meni se ne dopada kada
demokratski sazrijevamo oko Agencije za nacionalnu bezbjednost.
Ja mislim da se demokratski zrijeva samo u nezrelim situacijama oko Agencije za
nacionalnu bezbjednost. Dakle, uvaţena gospodo, nemojte da branite naše kolege
opozicionare danas. Što ih nijeste branili do sada ako vam je već stalo toliko do njih?
Zašto ih ne primite u vlast, zašto ih maltretirate?
Mi ne ţelimo oko ove stvari ćutke da se preĊe, prosto nije mi drago, nijesam ţelio
da priĉam iza leĊa, rekao sam u lice. Znam da ova trojica ljudi su dobro odvagala ovo
što su uĉinili. Meni se to ne dopada, mislim da vam to neće vratiti iako su vam obećali.
Mislim, gospodine Bardhi, duţan sam da vam to kaţem, da će vas ponovo prevariti.
To je vaša stvar.

341
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
Replika. Izvolite, poslaniĉe Bardhi.
MEHMET BARDHI:
Uvaţeni kolega Daniloviću, niti smo traţili nešto sada, niti smo traţili ikada išta
sakriveno. Molim vas. Jesam li rekao loše nešto? Ne znam zbog ĉega se smijete.
Sakriveno, skriveno, ne znam kako drukĉije da kaţem.
Nije niko nama ništa obećao, niti smo mi nešto traţili. Mi smo naš stav
jednostavno formirali za kandidata, inaĉe mi smo, već sam rekao, imali i primjedbe u
radu i imaćemo sigurno da vidimo na koji naĉin. Dakle, nijesu u pitanju nikakva
obećanja, niti smo traţili, niti je traţio gospodin Boro Vuĉinić ni od mene, ni od nas, to
treba da znate.
I drugo, to moraju da znaju, a ja sam rekao predstavnicima SDP-a, mi smo
formirali naš stav još prije. Da smo znali da će oni biti drugaĉiji, sigurno bi i mi se
predomislili, ne zbog kandidata, nego jednostavno zbog njihovog odnosa. Naš je stav
takav. Ne moţete vi na takav naĉin da nas optuţujete za nešto što ne stoji. Hvala lijepo.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Bardhi.
Dajte da glasamo o suštini stvari. Ĉuli smo više puta, tako da molim kolege iz
opozicije, a i iz SDP-a da pitanja albanskih poslanika ne otvaraju više.
Izvolite.
Kolega Banović u ime Kluba poslanika SDP-a.
BORISLAV BANOVIĆ:
Hvala, predsjedniĉe.
Poslanici Socijaldemokratske partije će biti uzdrţani povodom glasanja o
Predlogu kandidata za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost. Dvije stvari nas
rukovode da imamo ovakav stav. Prva je moţda manjeg nivoa, a to je da je princip
depolitizovanosti i politiĉke neutralnosti jedan od vaţnih principa koji sadrţe zakoni o
bezbjednosti i sektora bezbjednosti, Zakon o odbrani, Zakon o vojsci, Zakon o Agenciji
za nacionalnu bezbjednost, Zakon o policiji, a taj princip sadrţi i Zakon o drţavnoj upravi
ĉini mi se generalno, to je jedan od standarda koji se od nas zahtijeva u procesu
evropskih integracija, takoĊe, na visokoj ljestvici, koji treba da u budućem periodu
ispunimo. To što ministar, još uvijek ministar, Boro Vuĉinić nema profesionalnog
iskustva iz sektora koji pokriva Agencija za nacionalnu bezbjednost ne mora da bude u
tom smislu odmah negativna i diskvalifikujuća karakteristika. Postoje brojni profesionalci
i u našoj istoriji, istoriji naše Agencije za nacionalnu bezbjednost, tj. Sluţbe drţavne
bezbjednosti koji su bili kao profesionalci pa su i te kako politiĉki djelovali i 90-ih i krajem
90-ih i svo vrjeme, tako da sama ĉinjenica da je neko profesionalac, ne znaĉi da je
dobar profesionalac. Sama ĉinjenica da je neko politiĉar, ne znaĉi da ne moţe
profesionalno obaviti neki posao dobro. U tom smislu, ne moţemo reći unaprijed, i ne
bih rekao unaprijed da je to diskvalifikujuće za gospodina Vuĉinića da bude uopšte biran
na tom mjestu. Ali, postoji objektivan doţivljaj naših sluţbi bezbjednosti, posebno
doţivljaj od strane opozicionih predstavnika svo ovo vrijeme i kritika na raĉun Agencije i
Policije da su politizovane sluţbe i tom njihovom doţivljaju i tom objektivnom stanju da je
takva percepcija u redovima opozicije doprinosila je dijielom i ĉinjenica da su u nekim

anijim periodima bili visoko partijski pozicionirani predstavnici na ĉelu tih institucija.
Samom tom ĉinjenicom oni su povezivali direktno sa politizovanošću, što ne mora da
bude znaĉajno, ali objektivno šteti imidţu i šteti posebno povjerenju koji smo poĉeli da
gradimo zajedno svi u vezi sa nekim institucijama. Ĉini mi se u jednom prethodnom
dijelu kada je bio profesionalac na ĉelu Agencije za nacionalnu bezbjednost da je bar
imao slobodnog vremena ili dato mu je daha da mora na to pitanje da odgovara svaki
put kada se pojavi u Parlamentu ili u nekom drugom mjestu, nego je s te strane bio
rasterećen tog ulaza u priĉu.
Dakle, bojim se da će sada ovom ĉinjenicom da je kolega Vuĉinić na visokom
mjestu koje mislim zasluţuje u jednoj partiji biti opterećen i visokim mjestom koje će
pokrivati u Agenciji za nacionalnu bezbjednsot.
Drugi razlog zbog ĉega smo uzdrţani je konkretnog motiva i konkretnog znaĉaja,
a to je da se u posljednjih par mjeseci pojavilo nekoliko otvorenih pitanja koja povezuju
sektor vojske i odbrane sa sektorom za nacionalnu bezbjednost i na toj liniji odnosa po
tom pitanju postoje neke razlike koje nijesu rašĉišćene, postoje neka otvorena pitanja
koja nijesu razjašnjenja. Mi smo imali u raspravi na Odboru za bezbjednost i odbranu
informaciju da je jedan broj oficira koji je ranije bio pozicioniran na visokim obavještajnim
pozicijama u Vojsci Jugoslavije i Vojsci Srbije i Crne Gore sada na visokim vojnodiplomatskim
pozicijama i imali smo informaciju sa zvaniĉnog mjesta javljeno je, ne
govorim o opozicionom, o interpretaciji jednog poslanika iz opozicija i njegovom pristupu
tome, nego smo imali informaciju iz nadleţnog organa da su postojale rezerve u pogledu
imenovanja jednog broja tih lica.
Povodom toga naš Odbor je zakljuĉio da treba da pokrene vanredne
parlamentarne mjere nadzora i da vidi o ĉemu se tu radi i da jednostavno ako ima nekih
problema, da se to utvrdi, ako nema, da se ne manipuliše sa ljudima, oficirima, nego se
sve to riješi na jedan normalan naĉin kakav dolikuje parlamentu i Odboru za bezbjednost
kada se bavi o ovim pitanjima. U tom smislu su poslanici, ĉlanovi Odbora za
bezbjednost i odbranu iz Socijaldemokratske partije i pokrenuli aktivnosti i poĉeli da
sprovode te radnje i oĉekujemo da u narednom periodu odemo i u Ministarstvo odbrane
i u Direkciju za zaštitu tajnih podataka i moguće i u Savjet za bezbjednost i odbranu da
vidimo tragom tih dilema koje su se pojavile u vezi sa tim da vidimo o ĉemu se radi.
Upravo zbog toga mislimo da bi trebali biti uzdrţani dok ne vidim o ĉemu se radi, koja je
to vrsta problema i izmedju ostalog da ne bi i neko ko je sada ministar odbrane, a biće
direktor Agencije na oba mjesta bio vezan za ta otvorena pitanja, da ne bi bila njegova
funkcija opterećena tim poslom.
Dakle, smatramo da to treba da se razjasni pa tek onda ući u imenovanje. Za to
nije potrebno neko dugo vrijeme. Mislim da će se za 10-ak , 15 dana sve to moglo i
moţe obaviti.
Na kraju da kaţem ono što sam rekao i na Odboru što se tiĉe samog ministra
Vuĉinića. Poslanici Socijaldemokratske partije su podrţali svaki izvještaj o radu
Ministarstva odbrane koji je ministar podnio i branio u ovom Parlamentu, podrţali su
svaki predlog zakona koji je podnijelo Ministarstvo odbrane i branio ga ministar Vuĉinić u
ovom parlamentu i sa te strene nemamo nikakve zamjerke. Naprotiv, ja sam rekao i
danas da glasamo o tome da biramo ministra odbrane mi ne bismo bili uzdrţani, nego
bismo prihvatili predlog i glasali za ministra Vuĉinića da ostane ministar odbrane.
Ponavljam još jednom, mislim da ova otvorena pitanja i ovaj objektivni aspekt politizacije
dodatne Agencije za nacionalnu bezbjednost nas u ovom momentu opredjeljuje da
budemo uzdrţani. Hvala.
342

343
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala, kolega Banoviću.
Kolega Bulatoviću, izvolite.
PREDRAG BULATOVIĆ:
Gospodine predsjedniĉe Skupštine, dame i gospodo,
Socijalistiĉka narodna partija će glasati protiv davanja pozitivnog mišljenja za
izbor Bora Vuĉinića za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost.
Razlog broj jedan. Ovo je ona ista tajna politiĉka politiĉka policija koja je odavno a
i danas u sluţbi oĉuvanja reţima Mila Đukanovića i koja odavno a i danas prati naše
aktiviste, naše funkcionere, ĉitavu opoziciju i naţalost, i ljude iz pozicije.
Drugo, gospodin Vuĉinić na Odboru za odbranu i bezbjednost je elaborirao svoj
program. To je bilo jedno saslušanje u kome nijesmo ĉuli ni “p” od profesionalizma, i
nijesmo ĉuli ništa jer on moţda samo zna gdje je zgrada gdje ide, a ne zna ĉime da se
bavi i jedino što je proĉitao zakonska rješenja kojima će da se rukovodi.
Dame i gospodo, mi jednog bivšeg direktora Fonda za gradsko-graĊevinsko
zemljište, ministra za ureĊenje prostora, ministra za odbranu stavljamo na par ekselans
profesionalno mjesto za zaštitu nacionalih interesa. On u svom eleboratu danas, za nas
iz Socijalistiĉke narodne partije koja se od davno bori protiv organizovanog kriminala u
Crnoj Gori, a posebno protiv sprege vlasti i organizovanog kriminala, nije pomenuo
veoma vaţnu taĉku iz nadleţnosti svoga resora pod rednim brojem 4. To je borba protiv
organizovanog kriminala. Naravno, oni koji rade u Odboru za odbranu i bezbjednost
znaju da je najveći, najplodotvorniji dio našeg Odbora upravo posvetio paţnju pitanjima
organizovanog kriminala. Mi nijesmo mogli njemu da postavimo pitanje, ne samo zato
što on nije upoznat sa poslom kojim će da se bavi, nego i zbog toga što smo mi ĉlanovi
Odbora imali niz tajnih podataka na osnovu kojih smo mogli da ga pitamo kako će da
riješi odredjene stvari. I šta se dešava? Dešava da ćemo morati za mjesec i više dana
da ga pozovemo, kad nešto nauĉi o tom poslu, da nam referiše kako će se tim poslom
baviti. Najtragiĉnija stvar za Crnu Goru jeste ta što sa duţnosti direktora Agencije za
nacionalnu bezbjednost ide Vladimir Joković, a da niko ţivi ne zna zašto. Prvi
profesionalac od 1990. godine do danas ide sa duţnosti direktora Agencije za
nacionalnu bezbjednost koji je imao i odreĊena oĉekivanja ĉak i od opozicije da moţe da
napravi neku reformu. To se desilo nakon afere listing. Na Odboru za bezbjednost taj
ĉovjek nije ni nagovještavao da će da ode. Šta nam ostaje? Nama ostaje samo da
doĊemo do zakljuĉka da je sada u Crnoj Gori, nakon afere listing, koja je zataškana,
meni je ţao što nisam mogao da govorim oko pitanja nepovjerenja Vladi, da se obratim
premijeru i da mu kaţem da osnovano sumnjam da je afera listing zataškana, kao
poslanik i ĉovjek koji ĉita u medijama i povezuje stvari, makar u dijelu onoga što se tiĉe
ministra vanjskih poslova i njegove komunikacije sa Šarićem, na krajnje klimavim
nogama. Nakon toga imamo situaciju da jednog prefesionalca smjenjujemo u
brzopoteznoj raspravi kada se ne zna hoće li ili neće li biti Odbor i kad će biti Odbor sa
ovakvom raspravom. Ništa meni to ne smeta. Crna Gora je napravila korak nazad
izborom Bora Vuĉinića na ovu duţnost. Kako će to da se primi u krugovima ameriĉkim,
njemaĉkim, ruskim, to me uopšte ne interesuje. Interesuje me kako će da biti primljeno
u Briselu, kod onih koji će da mjere šta je bilo nakon afere listing.
Dame i gospodo, njega ćete izabrati glasovima koje ste sabrali kako ste sabrali, i
naravno sve je to regularno i svako ima pravo na svoj stav. Socijalistiĉka narodna partija
špijunima, agentima koji su regrutovani u Udbi i Agenciji za nacinalnu bezbjednost, pa

344
da je dobitnik Nobelove nagrade, teško da bi dala unaprijed blanko podršku, a posebno
ne nekome ko je prvi partijski vojnik.
Gospodine predsjedniĉe Skupštine, pošto se ovdje desio pad zakona o
unutrašnjim poslovima, oni koji skakuću sa funkcije na funkciju, koji misle da će vjeĉno
biti na vlasti /Upadice/ Izabrali ste jednog ĉovjeka koji nije profesionalac na ĉelu Uprave
policije. Juĉe je pao Zakon o unutrašnjim poslovima. I ono što sam htio da kaţem Vama,
gospodine predsjedniĉe, Socijalistiĉka narodna partija je podnijela danas tuţbu
Upravnom sudu na nezakoniti izbor Boţidara Vuksanovića na mjesto direktora Uprave
policije. Taj izbor jeste nezakonit, taj izbor podlijeţe ocijeni suda. Ono što mogu da
kaţem, pošto se radi o veoma vaţnom mjestu koje se tiĉe borbe protiv organizovanog
kriminala, Upravni sud to treba da uzme u razmatranje po najhitnijem postupku radi
regularnih odnosa u Crnoj Gori u susret datumu pregovora u junu.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
Hvala Vam.
To je najbolji sud u Crnoj Gori i oĉekujem da će biti i efikasan.
Hvala.
U ime DPS-a kolega Simović.
MILUTIN SIMOVIĆ:
Hvala, gospodine predsjedniĉe.
Pred nama je predlog koji je dostavila Vlada Crne Gore, kako sam informisan,
Predlog za imenovanje za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost, da bude
postavljen gospodin Boro Vuĉinić, predlog koji je jednoglasno usvojen na koalicionoj
vladi. Pred nama je i Predlog na koji je dato mišljenje od strane matiĉnog odbora za
bezbjednost gdje je pozitivno mišljenje usvojeno sa većinom glasova. I evo danas na
plenumu nastavljamo priĉu koju smo zapoĉeli na matiĉnom odboru. Rekao bih da se
ponavljaju iste teze koje smo ĉuli na Odboru za bezbjednost. Osnovna teza i osnovna
razlika izmedju onih koji daju pozitivno mišljenje za gospodina Vuĉinića i onih koji
osporavaju njega kao kandidata za direktora Agencije je u tome što neki smatraju da je
on politiĉar, pri ĉemu osporavaju mogućnost da politiĉar, da partijski ĉovjek moţe biti i
profesionalac. Dakle, bilo bi stvarno nemoguće osporavati da je gospodin Boro Vuĉinić
bio partijski ĉovjek i politiĉar u svojoj karijeri. U njegovoj biografiji je zapisano i ostaće da
je on bio i predsjednik Izvršnog odbora, da je bio politiĉki direktor naše partije i da je
obavljao niz odgovornih politiĉkih funkcija. Ostaće u njegovoj biografiji i ĉinjenica da je
veoma aktivno, veoma emotivno uĉestvovao u obnovi crnogorske nezavisnosti. Da nije
moţda tu problem kada se priĉa o gospodinu Boru Vuĉiniću? Za mene liĉno to je
dodatna garancija da će on sa istom emocijom, sa istom odgovornošću i
profesionalnošću obavljati mjesto direktora institucije kojoj je u osnovi posla i jedini
posao odbrana nacionalne bezbjednosti te nezavisne drţave Crne Gore. Što se tiĉe teze
da gospodin Vuĉinić nije profesionalac, mislim da ćete najbolji odgovor dobiti u odnosu
na rezultate koje je postigao kao ministar odbrane, formirao Ministarstvo odbrane
zajedno sa svojim saradnicima, zajedno sa ĉasnim oficirima, sa ĉasnim vojnicima u timu
vladinom, oformio to ministarstvo, ministarstvo koje je već ostvario znaĉajne i vidljive
rezultate, rezultate koji su verifikovani i od domaće javnosti i rezultati koji su verifikovani
od svih medjunarodnih partnera. Da nije moţda problem u tim profesionalnim
rezultatima i iskoraku Crne Gore koji je napravila na svom evroatlantskom putu? Da nije
moţda problem u Crnoj Gori koja je od 29. novembra 2006. godine do maja ove godine,

345
kad se oĉekuje ovaj novi NATO samit u Ĉikagu, napravila veoma zapaţene iskorake i
na vratima je NATO-a?
Prema tome, sve ovo kad imamo u vidu, Klub Demokratske partije socijalista,
ukljuĉujući uvaţenu koleginicu iz HGI-a, će podrţati pozitivno mišljenje u odnosu na
kandidata kojeg je Vlada predloţila.
Izvinjavam se oko informacije da je ovo bilo na Vladi. To je informacija koju sam
dobio danas, ako nije taĉna, ja se izvinjavam, tako sam informisan.
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:
To pravo pripada premijeru, a ne Vladi. Prema tome zakon je jasan.
Stavljam na glasanje mišljenje sa predlogom da se za direktora Agencije za
nacionalnu bezbjednost imenuje Boro Vuĉinić, predlog našeg Odbora.
Izvolite. Za, protiv, uzdrţani?
Mogu li zakljuĉiti glasanje? Hvala vam. Glasalo je 79 poslanika - za 43, protiv 29,
uzdrţanih 7. Konstatujem da smo usvojili mišljenje sa predlogom da se za direktora
Agencije za nacionalnu bezbjednost imenuje Boro Vuĉinić.
Ostalo nam je da se oprostimo od nekih kolega.
Konstatujem ostavku poslaniku Miomiru Mugoši, konstatujem ostavku poslaniku
Aleksandru Bogdanoviću, konstatujem ostavku poslaniku Draganu Đuroviću,
konstatujem ostavku poslaniku Nebojši Kavariću i konstatujem ostavku poslaniku Miloju
Pupoviću.
Zahvaljujem našim kolegama, neki su dugo bili u ovom parlamentu, kao Dragan
Đurović. On ima najviše staţa meĊu onima koji su podnijeli ostavku. Svima zahvaljujem
na doprinosu u razvoju crnogorskog parlamentarizma. Ţelim im sreće i uspjeha u
duţnostima koje su izabrali kao prioritetne i oĉekujem da s jedne strane SNP a sa druge
strane koalicija "Evropska Crna Gora" predloţe nove poslanike za martovsko
zasijedanje.
Sa ovim konstatujem da smo završili i drugo vanredno zasijedanje.
Hvala vam na saradnji. Vidimo se u martu.