BROJ 104 (.pdf) - Taboo

More documents

Recommendations

Info

Dame u marketingu Kad je reč o jeziku marketinga, imam osećaj da u Srbiji postoji trend identifikacije sa svime što je „domaće”. Pogledajte uspeh domaćih serija. Marketinško obraćanje pokušava da prati takve potrebe, a onda se dešava i da nastavlja da živi kao replika. Tu su rogobatne kovanice, nedostatak književne forme, ali mene više brine drugačije poimanje jezika lingvostilistički. Zabrinuta sam kada se novinar u emisiji državnom funkcioneru obraća imenom, čak i nadimkom. Velika je moć izgovorene reči na televiziji, a onda čujete novinarsko pitanje: „Da li mislite da je Ratko Mladić barem malo zločinac?” To pitanje ni „hardverski” nije ispravno, a „softverski” je toliko strašno, naročito ako se izgovori na televiziji! Tako se otvara prostor i za govor mržnje koji je jezički formulisan i plasira neke oblike ponašanja koji me brinu. Izbor kvalifikovanih kadrova jedan je od važnih uslova za kvalitet jedne televizije, zar ne? Televizija je u poslednjoj deceniji postala forma – proizvod koji treba prodati. U svetu je to ranije počelo da se dešava. Moguće je da se zbog forme izgubila suština koja je ranije značila da ne možete čitati tekst koji nije lektorisan. Danas to nije slučaj... Slažem se sa Vama, ali treba imati u vidu i to da televizija kreće u jednom drugom pravcu. Od pojave rijaliti formata, televizija je postala surovija i taj trend je publika, ne samo u Srbiji, vrlo lako prihvatila. Sve je to skrenulo pažnju sa nekih tradicionalnih vrednosti, među kojima je kultura obraćanja i književni jezik. Sa druge strane, treba se zapitati da li je književni jezik opstao i u ovdašnjim školama, pa tek onda na komercijalnim televizijama. Mislim da one ne treba da se bave edukacijom u tom smislu. Nemamo život Kada kažete da je televizija postala surovija, na šta tačno mislite? Neko ili nešto postaje surovije u trenutku kada se oseća ugroženo. Ko ugrožava televiziju? Da li je nastupilo posttelevizijsko doba? Mislim da ovde nije nastupilo posttelevizijsko doba. Televizija tek ima svoju budućnost. Pogledajte film, on na sličan način komunicira sa publikom. Ali, zašto bi neko napravio film u Srbiji? Da bi ga videlo 150.000 ljudi? Da time obori rekord? I da bude u beskonačnom minusu kada je reč o novcu. Umrla je ta vrsta okupljanja oko proizvoda koji može biti pandan televizijskom. 18 Postoji. Postoji. Postoji. Recite mi nešto o odnosu uređivačke politike i oglašavanja. Drugo utiče na prvo? Otvoreno ili perfidno, skriveno? To postoji. Postoji. Postoji. Svi komercijalni mediji, oni koji su to suštinski, a pod time podrazumevam one koji žive od prodate sekunde. Ako su novine, teško će živeti od tiraža. Moguće, ali živeće od marketinga. Ne mislim na komercijalne medije koji imaju finansijere. U takvim medijima postoji to što ste spomenuli. Ali, to je toliko vidljivo svakom pažljivijem gledaocu, odnosno čitaocu. Dobro je da postoji Zakon o oglašavanju jer u medijima vlada haos po- slednjih 15 godina. I svaka vrsta reda je bolja od potpunog i sveopšteg nereda. Naravno, on ima manjkavosti. Kada sam rekla da je televizija postala surovija, ne radi se baš o tom suštinskom smislu reči, ali ne treba zaboraviti da je sve postalo surovije. Možete li da mi nabrojite ljude iz svog okruženja koji sa posla dolaze u tri, ručaju, odspavaju, pa čitaju novine? Većina ljudi iz Vašeg i mog okruženja, kada dođe s posla, ima dva sata do spavanja. Nemamo život... Možda to i nije surovije. Možda je bolje. Nema odmora i televizija to prati. Ne verujem da je ona oblikovala taj tempo života, mislim da ga ona samo prati. Ono što je televiziju suštinski učinilo surovijom, jesu multimedijalne komunikacije. Mi smo videli ubistvo Sadama Huseina. To je neko snimio nekim drugim putem – mobilnim telefonom a ne kamerom. Da toga nema, ne bismo videli ni čuveni snimak, nažalost, dve plavuše koje na molebanu za Kosovo kradu patike. Očekuje li gledalac interaktivnost? Da li televizijske informacije prihvata kao konačne istine? Građani Srbije su neverovatno televizičan narod. To je naročito izraženo u zimskim mesecima. Rađeno je istraživanje za januar i pokazalo se da su građani gledali samo Televiziju Pink, kada bismo to preračunali u dane i sabrali – četiri dana i tri noći bez prestanka! Televizija je jeftina zabava. U moru kanala, može se reći da se radi o jednom širokom targetu, ali kada se urade istraživanja, jasno se vidi ko šta gleda u Srbiji. Ako me pitate da li televizija može da oblikuje mišljenje, odgovor je da.Ona može da se umesto emitovanjem bavi proizvodnjom informacija. To je opasno, ali je moguće. Pomiriti dve strane u sebi – odnosi sa javnostima i novinarstvo. U stvarnosti ove dve profesije rade na istom poslu a retko se razumeju... Nerazumevanje je izvor mnogih zala. Struka pi-ar menadžera ne razume se najbolje u Srbiji, jer on nije portparol. Njegova funkcija nije da dobro zapamti šta je rekao neko koga mrzi da se pojavljuje pred kamerama i da sve to prepriča. Radi se o oblikovanju javnog mnjenja zarad nekog cilja. Prvo i osnovno pravilo pi-ara jeste: nema laganja. Sva druga su manje važna. Danas svaki kafić u Srbiji ima neku devojčicu koja čak nije ni pi-ar menadžer, nego pi-ar! Nerazumevanje pi-ar profesije postoji i kod onih koji ih angažuju. Josip Broz Tito je pedesetih godina rekao : „Ne razumem šta je to marketing, ali zvuči kao vraški važna stvar!” Novinarsko iskustvo mi je mnogo pomoglo u poslu odgovornog za pi-ar sektor. Apsolutno mogu da sagledam potrebu novinara za komunikacijom i nikada nijednog nisam ostavila uskraćenog za informaciju. Postoji i nerazumevanje kod novinara šta je posao pi-ar menadžera. Dešava mi se da me nedeljom u pola tri pozove mlada novinarka i traži broj telefona neke od voditeljki na TV Pink. Išla sam na razne kongrese koji okupljaju pi-ar menadžere, bila sam i predavač, ali nikada u Srbiji. Novinarsko iskustvo mi je pomoglo da izgradim sebe kao pi-ar menadžera. Bolje od hladnog rata ANEM je u decembru prošle godine pokrenuo priču o pomoći štampanim medijima tokom krize tako što bi se na javnom servisu ukinulo oglašavanje. Kakav je Vaš stav tome? Iz vizure nekog ko plaća TV pretplatu, mislim da nije u redu da mi se film koji gledam prekida oglasima. Kao da se zaboravlja da je komercijalnim televizijama oglašavanje jedini izvor prihoda. Ideja da se minutaža za oglašavanje na javnom servisu i komercijalnim televizijama izjednači, neprimerena je. Pričati o finansijskoj situaciji RTS--a, da li je u redu ili ne? Pretplata postoji, a drugo je pitanje da li se ona plaća i u kojoj meri. Čula sam različita nagađanja o tome, ali mislim da građani Srbije zaslužuju izveštaj o stepenu naplate. Onda bi se lako izračunalo koliko košta minut programa i sve ostalo. Komercijalne televizije se pružaju koliko je dugačka sekunda.
Dame u marketingu Da li bi oglašivači bili oštećeni odlukom o ukidanju oglašavanja na javnom servisu? Komercijalne televizije se obraćaju targetu od 15 do 55 godina, i to je komercijalni target svuda u svetu.To je publika za oglašivače, oni koji odlučuju o kupovini. Ne mislimda bi klijenti mnogo izgubili odlukom o ukidanju oglašavanja na javnom servisu. Postoji li u Srbiji „jedinstveni glas” komercijalnih televizija kao u drugim razvijenim zemljama, ili one reaguju stihijski kada procene da su ugrožene? Postoji veliki interes da se komercijalne televizije udruže kao u celom svetu. Svaka vrsta umrežavanja u cilju zastupanja zajedničkih interesa svakoj pojedinačnoj televiziji donosi korist. Mislim da smo u tom delu napredovali u odnosu na nekoliko godina pre. To se dogodilo i sa pojavom Radiodifuzne agencije. Komercijalne televizije su počele da se prepoznaju u odnosu na te propise. Konkurencija je uvek bolja od hladnog rata. Pink Media System – zadovoljni ste njegovim poslovanjem, razvojem...? Zapravo, obavljate dve funkcije. Naša ogromna prednost jeste to što poslujemo u okviru Pink Media Group. Mi imamo sve! Iza nas stoji čitava televizija i filmski grad u Šimanovcima, sve što je klijentu potrebno, može da dobije na jednom mestu bez posredstva trećih lica. Možemo da radimo od kreative do izvođenja radova. Često nas angažuju i druge agencije koje ne poseduju sve ono što mi imamo. Druga prednost nam je brzina reakcije jer iz ove kancelarije sa deset telefonskih poziva možemo da uvežemo sve. A klijenti su razmaženi i hoće sve odmah. Da, istina je da imam dve funkcije. Da sam u politici, jednu bi mi oduzeli zbog sukoba interesa (smeh) Biramo slogan 2010. godine K a n d i d a t i ● Za vaše dobro Dunav osiguranje ● Radno vreme: Od jutra do sutra Roda, Cash&Carry ● Mi ne prodajemo osiguranje. Mi kupujemo vaš rizik Uniqa 19
Page 1: www.taboomagazine.org nedeljnik mar
Page 4 and 5: Poslovne vesti Selektivan izbor poz
Page 6 and 7: Poslovne vesti Hiljadu puta Vreme P
Page 8 and 9: Sportski marketing Zoran Avramović
Page 10 and 11: Marketinška manifestacija - Snaga
Page 12 and 13: Događaji Dušan Šunjka, urednik T
Page 14: Događaji The Intercontinental Adve
Page 17: Dame u marketingu Jelena Ivanović:
Page 21 and 22: Vesti iz sveta Kada su ispitanici b
Page 23 and 24: Intervju numerički kvantifikuje ra
Page 25 and 26: Komentari ne, odnosno da li su na p
Page 27 and 28: Očima stručnjaka Značenje nije s

BROJ 104 (.pdf) - Taboo

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?