BROJ 104 (.pdf) - Taboo

Komentari
Politički marketing – to je nešto prljavo
Mi ne želimo marketing
Ako je verovati Novostima od 4. marta, mladi Miloš Jovanović,
potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), u izjavi za te novine,
na pitanje da li će nova mlada pojačanja DSS-a promeniti ono
što se naziva politički marketing njihove stranke, kaže: „Marketing
je reč koja se vezuje za menadžment i prodaju proizvoda. DSS ne
prodaje ništa. Ne želimo ništa da farbamo i lažemo. Ne bavimo se
marketingom već politikom.”
Mašinerija DSS-a je pre izbora g. Jovanovića za jednog od potpredsednika
stranke, dosta isticala njegove kvalitete, spominjući i njegovo
formalno obrazovanje na Zapadu.
Posle ove izjave ostaje dilema: marketinški svet menja svoju filozofiju,
samim tim i definiciju marketinga, ili je mladi čovek učio neke
druge škole na kojima se ne uči marketing?
Koštunica doktor Vojislav, gubitnik u trendu, ako se poistoveti sa
mislima mlađanog gospodina, biće totalni gubitnik na predstojećim
izborima. Svojom voljom.
Stvar postaje jasnija kada se uoči da se u istom TV Dnevniku (27.
februara u 18.50 časova) emituje TV spot za Šabačku mlekaru pod
sloganom „Da nije tako mlad, mislili bi da je mleko” za njihov mladi
sir (ovo je slobodna interpretacija – po pamćenju). TV spot potpisuje
McCann Erickson. Može se pretpostaviti da odnose sa javnošću
razvija agencija sličnog naziva.
Može li to tako?
Odnosno, ako je to dostupno i drugim oglašivačima i njihovim agencijama,
onda bi, možda, moglo i da prođe.
Ovako, da li je ovo po onoj narodnoj: „Što je dozvoljeno begu nije...”,
pa se nekome obezbeđuje konkurentska prednost umesto da važe
jedinstvena pravila igre za sve učesnike na tržištu?
Ko čita Politiku
Bajate informacije
Pismo gospodinu Karadžiću
Ne iz Haga, u Beogradu
Televizija B92, izgleda, uvodi novi oblik partnerstva. Možeš dobiti
vest u centralnom TV Dnevniku (verovatno i u drugim TV dnevnicima)
ako emituješ TV oglasnu poruku! Tako bar ispada.
Televizija B92, i ne samo ona, dosta pažnje posvetila je odluci Šabačke
mlekare da povede na Pariski sajam poljoprivrede grupu svojih
poslovnih partnera. I to nije loše, makar to delovalo na Palmine
inicijative (Palmi kapa dole. Ubeđujem ljude oko sebe, gde god
mogu, da na nekim budućim izborima glasaju za gospodina Markovića
– Palmu).
Ono što je neuobičajeno jeste da to nije vest koja po svom sadržaju
zaslužuje da se nekoliko dana emituju reportaže iz Pariza sa citiranog
sajma i sa istim ljudima.
24
Politika je uporna u tome da kaže nešto a da ne kaže do kraja.
Pogotovu bitno. Kao što se ponaša i u svojoj uređivačkoj politici.
Uporno objavljuje, jasno – kroz svoja izdanja, svoju oglasnu poruku
utemeljenu na podacima od juna 2009. godine. Tako i marta ove
godine, nakon devet meseci kada su svi podaci neupotrebljivi, „bajati”
što bi narod rekao. Po grafikonu, sa fantastičnim indeksom
280 (iliti 2,8 puta više u odnosu na prosek) dnevne novine Politika
čitaju stručnjaci i intelektualci; sa indeksom 192 – visokoobrazovani
(a ja mislio da neko ko nije visokoobrazovan ne može biti ono
prvo – stručnjak i intelektualac, ma šta ovo drugo značilo!); najviši
socijalni status – indeks 175 (sada ću da se ponovim), ma šta ovo
značilo kao kategorija čitalaca; viši rukovodioci i direktori – indeks
153 (a ja mislio da u prvoj deceniji novog veka niko, ama baš niko,
ne može biti VIŠI rukovodilac ako nije, prethodno, fakultetski obrazovan),
da bi indeks gradskog stanovništva koje čita novine Politika
iznosio skromnih 118 indeksnih poena. Da li ovo znači da predstavnici
prethodno navedenih kategorija žive van urbanih sredina? Da
li to, možda, znači da su se stručnjaci, intelektualci, visokoobrazovani,
viši rukovodioci (gde?) vratili u svoja sela i naselja, da žive van
urbanih sredina?
Da bi oglasna poruka, koncipirana na rečeni način, bila što je više
moguće istinita, ne bi bilo loše da su navedeni podaci o starosnoj
strukturi tih čitalaca. Iz toga bi se otkrilo da li su još radno aktivni ili