BUILD No.16 - BUILD magazin

www.gradjevinarstvo.rs 

www.build.rs 

broj 16 • godina IV 

Tema broja 

Javni prostori 

javne površine i 

javni objekti 

arhitektura 

Zašto ne pravimo 

bezbednije zgrade 

Integrisano 

projektovanje 

green build 

Singapur 

Zdrave javne 

površine 

fokus 

Saveti i strategije 

za projektovanje, 

gradnju i upravljanje 

u zelenim zgradama

Tema broja 

24 

Javni prostori: 

Javne površine i 

javni objekti 

Otvoreno 

o javnim 

prostorima 

32 

Sadržaj 

info www.gradjevinarstvo.rs 8 

arhitektura Integrisano projektovanje 16 

promo KIGSPAN Optimo izolacioni arhitektonski 

zidni i fasadni sistemi 20 

sajmovi BelRE 2010 – Tržište stanovanja u Srbiji: 

Okolnosti i predviđanja 22 

arhitektura Pasivno preživljavanje: 

Zašto ne pravimo bezbednije zgrade 23 

tema broja Javni prostori: 

Javne površine i javni objekti 24 

Arhitektura javnih zgrada: 

Povratak simbola civilizacije 28 

Privatnost javnih prostora: 

Google Street View 29 

Javno-privatno prostorno partnerstvo: 

Šoping-mol kao javni prostor 30 

Projekat Građanske inicijative: 

Otvoreno o javnim prostorima 32 

Štampani beton 

(CONCRETE COLOR) 33 

fokus Saveti i strategije za 

projektovanje, gradnju i upravljanje 

u zelenim zgradama 34 

promo Firestone UltraPly TM TPO 

(ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI) 38 

Projektovanje i montaža čeličnih 

konstrukcija, montaža sendvič panela 

(MP INŽENJERING) 40 

Brza detekcija požara u računskim 

centrima i kontrolnim sobama 

SecuriRAS ASD 535 aspiracioni 

detektor dima (SECURITON) 41 

Prefabrikovane betonske konstrukcije 

od vibriranog i prednapregnutog 

betona (MARTINI GRADNJA) 42 

enterijer Umetnost izbora boje i nijanse 

(MARKO TODOROVIĆ MATOX) 43 

promo MASTERSEAL 345 – prionljiva 

hidroizolaciona membrana 

za tunelogradnju (BASF) 44 

Tensar – preko 30 godina iskustva i 

razvoja geomreža (LIPEX) 45 

Projektovanje, inženjering i konsalting 

u hidrotehnici i građevinarstvu (EHTING) 46 

Alcoa arhitektonski aluminijumski 

limovi i profili – Reynolux ® i Reynobond ® 

(POLYKEM SR) 47 

Projektovanje, izrada i montaža čeličnih 

konstrukcija i opreme (MIKOM) 48 

Toplo cinkovanje za dug vek metala 

(CINKARA) 50 

Kalzip ® perforirani fasadni sistemi 

(ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) 51 

Privremene ograde i platna 

u građevinarstvu (SIGMA PROMET) 52 

Procesni kranovi u industrijskim 

pogonima – industrija čelika, papira, 

cementa i reciklaža (TECON SISTEM) 53 

Poliuretanska smola za izradu 

industrijskih i komercijalnih podova 

(BASF) 54 

green build Zdravi javni prostori 55 

Singapur 58 

Površinske eksploatacije mineralnih 

sirovina – Neiskorišćeni potencijal 

za zaštitu prirode Vojvodine 60 

Intervju: Dragana Tucović Baranac 

(JKP Zelenilo Beograd) 62 

narudžbenica 66 

sporno: 

Google 

Street 

View 

Prostorni 

PPP – 

Šoping-mol 

30 

29 

Kompletan sadržaj 

i sve prethodne 

brojeve 

pronaći ćete na adresi 

www.build.rs

w 

58 

55 

Zdravi 

javni 

prostori 

Saveti i strategije 

za projektovanje, gradnju 

i upravljanje u zelenim 

zgradama 

34 

Singapur 

Pasivno preživljavanje: 

Zašto ne pravimo bezbednije zgrade 

23 

60 

Površinske eksploatacije mineralnih 

sirovina – Neiskorišćeni potencijal 

za zaštitu prirode Vojvodine 

Integrisano 

projektovanje 

16 

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs 

INDEX OGLASA 

Aluplast BGD www.aluplast.eu 13 

Alto građevinski materijali www.altoscm.eu 39 

Ark www.behaton.rs 24 

Bar System www.barsystem.co.rs 49 

BASF Srbija www.basf.rs 35 

Beogradski sajam SEEBBE www.seebbe.com 19 

Botomex www.botomex.rs 55 

Build magazin www.build.rs 67 

Convergent Group www.convergent-group.com 7 

Dema www.dema.rs 12 

Distron www.distron.net 26 

Eko Park www.ekopark.co.rs 9 

Esal www.esal.si 2 

Fima www.fima.rs 28 

Gates www.gates.co.rs 30 

Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 68 

Građevinarstvo i opremanje www.gradjevinarstvo.rs 65 

Helexpo www.helexpo.gr 27 

Intesa Leasing www.intesaleasingbeograd.com 15 

Kingspan www.kingspan.rs 21 

Kolubara gas tomic.miloje@open.telekom.rs 11 

Kumal www.kumal.hr 25 

Layher www.layher.rs 9 

Legi SGS www.legi.rs 11 

Murexin www.murexin.com 3 

Riz www.riz.co.rs 29 

Rolomatik www.rolomatik.com 57 

Tehnicom www.tehnicom-serbia.com 31 

Termodom www.termodom.rs 8 

Trimo Inženjering www.trimo.rs 10 

Vueko www.vueko.net 23 

Wienerberger Bačka www.wienerberger.rs 14 

RUBRIKA OGLASI 

Frigoremont frigoremont@gmail.com 64 

Građevinar 035/470-397 64 

Krstonošić krston@sbb.rs 64 

Nautilus www.nautilusns.com 64 

Svetlost-produkt www.svetlost-produkt.co.rs 64 

Šens www.parketshop.net 64

Već u trećem broju Build magazina, septembra 

2007. godine, objavili smo i kratku vest iz sveta 

koja se završava rečenicom: „Stanje na tržištu nekretnina 

izaziva predkriznu atmosferu u čitavoj 

američkoj privredi.“ U trenutku kada je taj broj 

već stigao do vas, berza nekretnina u SAD doživela 

je kolaps. Prva domina je pala. 

Preko tri godine kasnije, domine koje su ostale da 

stoje još uvek se klate, tu i tamo još neka padne. 

Nezahvalno je reći: najgore je prošlo. Nepošteno 

je reći: najgore tek dolazi. Nepotrebno je uopšte 

izvoditi zaključke o stvarima na koje ne možemo 

da utičemo i za koje možda nismo, makar neposredni, 

krivci. Svako ko previše pažnje poklanja 

opštim stvarima zapravo traži alibi za sebe. 

Nama u Srbiji je tako malo nedostajalo da nađemo 

opravdanje za sebe. Prvi dodir krize za nas je 

značio da počinju da važe nova pravila. Kao što u 

ratu počiniocima zakon nije pred očima i zaboravljaju 

da se zločin pamti i kažnjava, tako smo, 

u vremenu podrhtavanja tla poslovanja, vrlo brzo 

zaboravili šta je ugovor, šta on predstavlja, i da je 

napisan na papiru koji ne bledi. Izgleda da ovde 

još dugo nećemo doživeti da vidimo dominaciju 

civilizacijskih običaja poslovanja i da svi napori 

u ovom smeru bivaju ignorisani na prvi znak da 

stvari mogu da se završe samo burazreski, prijateljski, 

ma znamo se, dođem ti, tuži me... 

K 

O L 

O 

Utisak godine Reakcija vlasti i građevinskog sektora na zemljotres u Kraljevu i poplave 

Lima i Drine Pilon mosta na Adi Kamen temeljac „kineskog“ mosta, na neviđeno 

Legalizacija Osnivanje Saveta zelene gradnje Srbije Koridor 10, legenda koja živi 

Nove prostorije i planovi Inženjerske komore Srbije Ne znam. Loše priče iz nekog 

razloga i dalje posmatramo sa nevericom a ne kao „već viđeno“, a sve one koje liče na 

dobre navikli smo da gledamo sa skepticizmom ili bar rezervom. Na neki čudan način, 

optimizam i pesimizam zamenili su mesta... 

Ovde bih napomenuo i korupciju (materijalnu, 

intelektualnu i moralnu), loše obrazovanje, neznanje, 

zablude, kolegijalno praštanje, itd. 

U vrtlogu između ovih polova, moram reći da razumem 

svaki skepticizam drugačijih. Međutim, 

upravo oni su ti koji moj skepticizam drže daleko 

od granice očajanja i odustajanja. Rad u Infonet 

Group-u, zahvaljujući njima, odvija se u nekom 

lepšem miljeu. Razmišljajući o tome, sabrao sam 

našu 2010. godinu, a zatim i prethodne... 

Build magazin je već prešao brojku od preko 

500.000 poseta na sajtu i ukupno 250.000 primeraka 

štampanog izdanja – besplatnih primeraka, 

besplatno podeljenih. U njima je bilo preko 

1.500 različitih stranica posvećenih građevinarstvu 

– po jedna stranica za svaki dan od proleća 

2007. godine do, evo već, 2011. godine. Naredni 

broj Build-a dolazi kad i Sajam građevinarstva u 

Beogradu. To će biti peti Sajam za Build. 

Portal Gradjevinarstvo.rs, nakon osam godina 

postojanja, ima stabilnu prosečnu posetu od preko 

3.000 ulaza dnevno – ukupno milion poseta 

godišnje. Formula za dominaciju našeg portala na 

internetu jednostavna je: katalog sa preko 12.000 

adresa, više od 3.000 vesti i 1.500 stručnih tekstova, 

sa posebnim akcentom na najnovije svetske 

trendove u građevinarstvu i brojne linkove. 

REDAKCIJA 

GLAVNI UREDNIK 

Tomislav Stamenić 

UREDNIK 

Mladen Bogićević 

IZVRŠNI UREDNIK 

Aleksandra Jovanović 

DIZAJN I PRIPREMA 

Ivan Anđelovski 

DIREKTOR MARKETINGA 

Dunja Filipović 

MARKETING 

Jelena Božić 

Tanja Vićentijević 

Katarina Đurić 

Monika Ilomanoski 

OBRADA I UNOS PODATAKA 

Emilija Mitić 

FINANSIJE 

Jelena Hajduković 

Stana Arsenić 

IZDAVAČ 

Luke Vojvodića 30 

11090 Beograd 

tel/fax: +381 11 25 62 004 

25 62 005 

Ovo može da bude prilično frustrirajuće za one 

koji pokušavaju da održe svoj posao u zdravim 

okvirima, a ume dotaći i očajanje kada i država 

olako shvata svoje obaveze. Tako ovde nije neobično 

da država svojim dugovanjima upropasti biznise 

i dotera preduzetnike do samoubistva, odbija da 

vrati imovinu koju je bespravno oduzela, probija 

sve rokove zdrave pameti za izdavanje dozvola i 

tera investitore dublje u kreditna zaduživanja... 

Tako imamo najmanje dva pola među kojima 

oscilira krivica za stanje u građevinskoj industriji 

Srbije: država koja aminuje model burazerskog poslovanja, 

i preduzetnici koji isuviše lako pronalaze 

opravdanja za sebe. 

Zasluge za ovaj uspeh takođe osciliraju između 

dva pola: Infonet Group i naši partneri. Kao što 

postoji vrzino kolo iz kog nema izlaza, tako postoji 

i kolo poslovnih uspeha. U dobrom društvu i 

posao je dobar. 

U ime redakcije i celog Infonet Group-a 

Sve najbolje u Novoj godini, 

Urednik, 

Mladen Bogićević 

e-mail: info@infonetgroup.com 

www.infonetgroup.com 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost 

i verodostojnost objavljenih oglasa 

i promotivnih tekstova 

ŠTAMPA 

Rotografika d.o.o. 

Segedinski put 72 

24000 Subotica 

ISSN 1452-8495 

CIP 

Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije 

Beograd 624 

COBISS.SR-ID 139422220

Convergent Group je vodeæi proizvoðaè Pentra-Sil (NL) na svetu. Od 2001. godine 

ova kompanija pokrila je više od 200 miliona kvadratnih metara širom sveta za kompanije kao što su: 

Audi, Ikea, Nestle, Gucci, Decathlon, Daimler-Chrysler, Bakker, Pepsi-Cola, L’Oreal, Lion Food, Glasstech, Carlsberg, 

TNT, Maytag, Makita, HP, Costco, OBI, Scania, Lufthansa, Otis... 

CONVERGENT GROUP S.A 

The Concrete Technologies 

Convergent group SA 

Rue de le Mesnil 34 

B-5670 Viroinval 

Belgium, Europe 

phone: +32 60 390 752 

fax: +32 60 390 751 

info@convegent-group.com 

www.convergent-group.com 

Convergent group – BALKAN 

Vlajkoviæeva 25/1 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 3373 969 

mob: +381 63 447 445 

balkan.office@convergent-group.com

info 

Najduži most sa kablovima 

na svetu 

Japan i Kina su poslednjih godina preuzeli 

dominaciju u oblasti gradnje velikih mostova 

sa kablovima. Sada im se pridružuje 

i Rusija. Južno od pacifičke ruske luke Vladivostok, 

u aprilu 2011. godine, treba da 

započne gradnja najdužeg mosta sa kablovima 

na svetu - sa rasponom od 1.104 metara 

i ukupnom dužinom od 1.885 metara. 

Širina mosta treba da bude 29,5m, sa po dve 

trake u svakom smeru. Ukupno bi trebalo da 

bude dva noseća stuba sa svake strane mosta 

visine po 321 metar. Najduži od 168 kablova 

imaće 580 metara, a najkraći 136 metara. 

Most ka malenom ostrvu Ruski (Russky na 

internetu) trebalo bi da košta oko milijardu 

dolara i jedan je od nekoliko infrastrukturnih 

projekata koji treba da unapredi ekonomiju 

Vladivostoka i okoline. 

Pored velikog raspona, most treba da se bori 

i sa temperaturama koje variraju od -31°C 

do 37°C, vetrovima brzim do 36m/s i talasima 

koji dosežu visinu do 6 metara. Ledeni 

pokrivač na vodi tokom zime na ovom mestu 

prosečno dostiže debljinu od 70cm. 

Zbog svega ovoga, mnogi se pitaju ima li 

uopšte smisla graditi ovoliki most ka mestu 

koje je kraj sveta. New York Times je još 

2009. godine napravio prilog o ovoj ideji. 

Most je tada nazvan most za nigde, jer sa 

malenog ostrva nikakav značajan put neće 

ići nigde dalje. Tehničke detalje gradnje 

možete pogledati u video-klipovima postavljenim 

na portalu Gradjevinarstvo.rs. 

150.000 posetilaca na Sajmu 

građevinskih mašina u Kini 

Sajam Bauma China, od 23. do 26. novembra, 

okupio je rekordan broj posetilaca 

– preko 150.000 (za 33% više nego 

2008. godine). Posetioci su došli iz preko 

165 zemalja, a najviše ih je bilo (ne računajući 

Kinu), iz Koreje, Indije, Japana, 

Rusije, Malezije, Brazila, Singapura, Tajlanda, 

Indonezije i Australije (tim redom). 

most ka ostrvu Ruski 

Sajt KHL ističe da se na sajmu mogao osetiti 

poslovni optimizam, naročito zato što se 

održava u zemlji sa kontinuiranim rastom 

građevinskog sektora, ali i cele privrede. 

Zhang Xiuwen, predsedavajući kompanije 

Shantui, jednog od najbrže rastućih kineskih 

proizvođača građevinske mehanizacije, 

rekao je za KHL da se očekuje nastavak stabilnog 

rasta i u periodu od narednih pet do 

deset godina. Kao razlog, istakao je stabilnu 

državu i zacrtano vladino opredeljenje za 

infrastrukturne investicije. 

Shantui je na sajmu bio samo jedan od mnogih 

kineskih proizvođača za građevinski sektor 

koji će povećati proizvodnju u narednom 

periodu. U njegovom slučaju, proizvodnja 

buldozera će skočiti za 50% u narednih 

godinu dana – sa sadašnjih 10.000 godišnje 

na 15.000 i to već u toku 2011. godine. 

Kada se ovome doda da je kompanija u 

2010. godini povećala obrt za 80%, a da 

će sledeće godine po rečima Zhang-a biti 

i veći, onda je jasno kojim putem će ići i cela 

kineska privreda. 

Energetska efikasnost 

konačno i u Dubaiju 

Na konferenciji EnviroCities 2010 koja 

je održana u Dubaiju 28. novembra 2010. 

godine, objavljeno je da će novi propis o 

zastakljivanju fasada zgrada u tom gradu 

povisiti zahteve u cilju energetske efikasnosti. 

Propis će stupiti na snagu 2014. 

godine, iako je prvobitno bilo planirano da 

period implementacije bude samo godinu 

dana. Ipak, vlasti u Dubaiju će se postarati 

da sve javne zgrade primenjuju nove propise 

zastakljivanja već u toku narednih godinu 

dana kako bi svojim primerom povele 

građevinsku industriju novim putem. 

– Naredne tri godine biće probni period da 

vidimo imamo li uopšte dovoljno materijala 

i da li će propis zapravo negativno uticati 

na tržište – rekla je na konferenciji Eisa 

Al Maidour, predstavnik vlasti u Dubaiju. 

Prvobitna ideja bila je da implementacija od 

godinu dana važi za sve, ali smo ipak odlučili 

da je to premalo vremena. 

Novi propis kaže da staklo ne sme da pokriva 

više od 60% površine fasade, ili da, u 

suprotnom, mora biti zaštićeno od sunčevih 

zraka kako bi se smanjile potrebe za hlađenjem 

zgrada – ako iz bilo kog razloga ne 

može da se ispoštuje kvota od 60% onda se 

otvori moraju zaštiti ili okreneti ka severu. 

Abu Dabi želi da ode korak dalje - ograničavanje 

zastakljenosti fasada na 30%, i to sa 

pristupom koji se zasniva na parametrima potrošnje, 

tj. - možete imati stakla koliko želite, 

pa i 100% fasade, ali potrošnja mora biti kao 

da ima svega 30% površine u staklu.... ■ 

Dubai je, inače, bio poznat i kao država u 

kojoj se ne mari mnogo za potrošnju energije, 

a investicije se u poslednjih nekoliko 

godina mere stotinama milijardi dolara. 

Zbog ovoga, Dubai je često na udaru kritika. 

Sada namerava da uvede i strožiju regulativu 

za upravljanje vodama i otpadom 

jer ubrzani razvoj grada mora da podrazumeva 

održiva rešenja kako se ne bi vratio 

kao bumerang. 

Ušuškajte svoj dom... 

 

 

Smederevski put 14, 011/347-05-05 / Zrenjaninski put 84 g, 011/331-71-66011/8041-690 

021/824-428034-694-980011/274-80-90012/531-824 

Bul. 

8 

Sv. cara Konstantina bb, 018/4542-790 / Ledena stena, Dimitrija Tucovića bb, 018/268-988024/755-585 

035/253-836026/649-639022/375-549032/5461-063 

 

 

office@termodom.rs 

www.termodom.rs

LEED sertifikacija tipskih 

projekata 

Savet zelene gradnje SAD – USGBC, novembra 

2010. godine, pokrenuo je pilot projekat, 

takozvani Volume Certification Program 

(slobodan prevod: sertifikacija na količinu) 

koji omogućava kompanijama koje imaju 

lance objekata (maloprodajnih, kancelarijskih, 

banaka ili restorana) da mogu da dobiju 

LEED sertifikat za tipska rešenja svojih 

ispostava. Ukoliko proces projektovanja, 

gradnje i korišćenja objekta ispunjava LEED 

standarde koji se odnose na ove parametre, 

tada USGBC odustaje od rigorozne procene 

svakog novog objekta po redu po kom se 

grade. Umesto toga, USGBC će provesti nasumične 

provere objekata širom SAD. 

Efikasnost tipskih projekata 

Brad Pease, arhitekta specijalizovan za energetski 

efikasne objekte, dobio je poziv od rukovodilaca 

PNC banke iz SAD sa zahtevom 

za projekat. Međutim, zgrada koju je trebalo 

da projektuje za njih, u narednim godinama 

dobila bi još 99 duplikata, od istih građevinskih 

elemenata, i – morala je imati karakteristike 

zelene gradnje, i to ne samo u teoriji. 

On je morao isprojektovati zgradu koja bi 

na svakoj od 100 lokacija obezbedila dobijanje 

LEED sertifikata koji izdaje USGBC. 

– Uobičajen početak projektovanja zelene 

zgrade jeste da pogledate lokaciju i shvatite 

odakle sija Sunce, koji vetrovi duvaju, 

kakva je okolna vegetacija, itd. Zbog toga, 

kada vam neko traži da projektujete jednu 

zgradu koja treba da bude energetski efikasna 

na nepoznatim lokacijama, to je kao 

da vam je izmakao tlo pod nogama – kaže 

Pease, vođa građevinskog naučnog tima 

u konsultantskoj firmi Paladino iz Sijetla. 

Zahvaljujući saradnji sa drugim ekspertima 

u timu, on je uspeo da ispuni ono što se od 

njega tražilo. 

PNC je od početka saradnje već dobio 

LEED sertifikate za 97 svojih zgrada, i to 

novih, građenih po projektu Pease-a, ali i 

rekonstrukcija koje su uključivale tipska 

rešenja viđena u osnovnom projektu. Sve te 

zgrade zajedno prosečno troše 35% energije 

i 28% vode manje u odnosu na osnovne 

standarde gradnje u SAD. 

Lančana reakcija 

Četvorogodišnji pilot projekat izazvao je 

veliko interesovanje. Skoro 40 organizacija 

i kompanija uzelo je učešće, uključujući 

i Bank of America, Best Buy, Cushman & 

Wakefield, Starbucks i Target. Do sada je 

sertifikovano 355 projekata a još 1.000 je u 

procesu dobijanja sertifikata (ceo tekst čitajte 

na portalu Gradjevinarstvo.rs). 

info 

OPREMA ZA DEČIJA 

IGRALIŠTA I PARKOVE 

Eko serija 

Ljuljaške 

Igraonica 

C serija 

Klackalice 

Gumena podloga 

mob: 064 657 94 70 

064 657 94 68 

e-mail: info@ekopark.co.rs 

www.ekopark.co.rs 

9

info 

ENERGETSKI PASOŠ ZA ZGRADE 

OD APRILA 2011. GODINE 

Energetski pasoš sadržaće podatke o 

tome koliko zgrada troši energije, koliko 

je moguće uštedeti na mesečnom i 

godišnjem nivou, kao i informacije o 

drugim karakteristikama objekta, lokaciji 

i troškovima gradnje. Pasoši će 

definisati i koliko je neophodno ulagati 

u poboljšanje energetske efikasnosti i 

kada bi novac mogao da se isplati, kazala 

je Jasminka Pavlović, savetnica u 

Ministarstvu životne sredine i prostornog 

planiranja. 

Ona je navela da će pasoš imati i podatak 

u kom je energetskom razredu zgrada od A 

plus (za zgrade koje troše najmanje energije) 

do G (za zgrade koje su ostvarile najmanju 

uštedu), a predlog je da taj sertifikat važi 10 

godina. Zgrade koje budu imale veći energetski 

razred imaće i veću tržišnu vrednost. 

Predviđeno je i da se za postojeće 

objekte, ako se rekonstruišu, dograđuju, 

adaptiraju ili saniraju mora izvršiti i 

energetska sanacija. Pasoš će biti obavezan 

od aprila 2011. godine, a moći će 

da ga izdaju preduzeća koja imaju licencu 

Ministarstva za životnu sredinu i 

prostorno planiranje, kako je propisano 

Zakonom o planiranju i izgradnji, kazala 

je Pavlovićeva ■ 

Pravilnik o energetskoj 

efikasnosti zgrada 

2011. godine 

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada 

kojim je predviđeno da svaki objekat ima 

tzv. pasoš energetske efikasnosti, trebalo 

bi da bude usvojen početkom januara 

2011, saopštilo je Ministarstvo životne 

sredine i prostornog planiranja. 

– Pravilnik je završen i krenuće da se primenjuje 

u prvom tromesečju naredne godine – 

rekla je agenciji Beta savetnica u Ministarstvu 

životne sredine i prostornog planiranja 

Jasminka Pavlović i dodala – Pasoš će biti 

sastavni deo tehničke dokumentacije koja 

se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske 

dozvole moraju biti i elaborati o energetskoj 

efikasnosti zgrada, koji će činiti 

osnovu sertifikata o energetskom svojstvu 

novog objekta, odnosno energetskog pasoša. 

Energetski pasoš moraće da poseduje i svaka 

zgrada prilikom prodaje nepokretnosti, 

iznajmljivanja poslovnog ili stambenog prostora 

da bi onaj ko kupuje ili ko će da koristi 

objekat znao koliko se energije troši za održavanje 

i boravak. 

– Cilj ministarstva je da se što više objekata 

obuhvati energetskom efikasnošću – rekla 

je Jasminka Pavlović i navela da će poseban 

izazov predstavljati već postojeći objekti. 

Postojeći objekti su prioritet jer je trenutno 

samo u Beogradu 25% zgrada izgrađeno u 

vreme kada se nisu poštovala pravila energetske 

efikasnosti i uštede energije. Razmišlja 

se o osnivanju fonda koji bi građanima 

omogućio lakše finansiranje izolacije zgrada, 

ali budžetom ministarstva za narednu godinu 

nisu predviđena sredstava za tu namenu. 

Pregovara se sa bankama koje su zainteresovane 

da povoljno kreditiraju izolovanje, 

zamenu prozora i popravke toplotnih sistema 

u objektima, ali Pavlović nije mogla da 

proceni koliko bi u proseku koštala izolacija 

kvadratnog metra starih objekata. 

Ministar Oliver Dulić ranije je kazao da bi 

za izolaciju kuće od 100 metara kvadratnih 

materijalima domaće proizvodnje, bilo 

potrebno oko 2.500 evra, a da je u Srbiji 

energetski neefikasno između 300.000 i 

400.000 kuća, jer nemaju izolaciju zidova. 

Jasminka Pavlović najavljuje i formiranje registra 

u kome će se voditi evidencija o svim 

izdatim sertifikatima o energetskoj efikasnosti, 

a tu bazu, koja će biti javno dostupna, 

vodiće Ministarstvo za životnu sredinu 

i prostorno planiranje. Prema podacima 

tog ministarstva, u Srbiji se trenutno po 

kvadrat nom metru troši i do 200 kilovatsati 

energije godišnje, dok je cilj da se ta potrošnja 

smanji na prosečno 50 kilovatsati. 

 

10

info 

FlushTracker – ono što ljudi 

ne vole da znaju 

Povlačenje vode nakon obavljenog posla u 

toaletu radnja je koju obavljamo automatski. 

Pri tom, niko od nas ne razmišlja o složenosti 

i značaju kanalizacione mreže. Autori 

sajta flushtracker žele da promene ovakav 

stav tako što omogućavaju korisnicima da 

na internetu prate put koji njihov proizvod 

prelazi od toaleta do kanalizacije. 

Sve što je potrebno da urade jeste da unesu 

podatke o svom poštanskom broju i vremenu 

proteklom od povlačenja vode. Istog časa 

na karti na Google maps mogu da vide koliki 

je put sadržaj toaleta prikazan u obliku plave 

tačke već prevalio, kao i da prate njegovo 

dalje kretanje. 

Do sada je tzv. flaštreking moguć samo u 

Velikoj Britaniji, Irskoj, Južnoj Africi i Poljskoj. 

Na osnovu brzine i pravca kretanja u 

kanalizacionoj mreži, kao i podataka korisnika 

o tome pre koliko minuta je povukao 

vodu, vebsajt izračunava aktuelan položaj. 

Ono što u najmanju ruku zvuči neukusno 

i otkačeno, zapravo ima opravdan razlog: 

korisnici treba da shvate da je reč o složenom 

i veoma važnom sistemu. U mnogim 

zemljama nedostaju kanalizacione mreže, 

što doprinosi širenju zaraznih bolesti kao 

što je kolera. 

Pokretanjem sajta, proizvođač kućne hemije 

Domestos i Svetska organizacija za unapređivanje 

sanitarnih sistema (WTO) želeli 

su da ukažu na ovaj problem. Svake godine, 

19. novembra, WTO organizuje Svetski dan 

toaleta kako bi skrenuo pažnju na lošu sanitarnu 

situaciju u zemljama Trećeg sveta. 

Nora na aerodromu u Šangaju 

Proširenje aerodroma Hongqiao u Šangaju 

značajan je deo projekata tog saobraćajnog 

čvora. Novi terminal površine je 3,6 miliona 

kvadratnih metara (četiri puta više od 

postojećeg Istočnog terminala), a koristiće 

ga oko 40 miliona posetilaca godišnje. 

Kako bi obezbedili funkcionalan pod za 

ovako frekventnu površinu investitori su se 

opredelili za gumeni pod proizvođača Nora. 

Kao reference pre svega im je poslužio Nora 

pod postavljen na drugom šangajskom aerodromu 

– Pudong, gde se Nora podna obloga 

nalazi već punih 12 godina. Nova saradnja 

kompanije i aerodroma u Šangaju podrazumeva 

instalaciju 125.000m 2 podne obloge 

norament lago. 

Zanimljivi noviji projekti koji uključuju 

Nora podove, su i Esher-ov muzej u 

Hagu i škola u Vitenbergu, Nemačka, i 

svakako preporučujemo da ih potražite 

na internetu. 

Jarboli 

Parkirne rampe 

Ukrasne ograde 

Samonosive kapije 

www.legi.rs 

Tel: +381 11 800 14 07 

+381 11 800 16 73 

Mob: +381 60 54 55 002 

11194 Rušanj - Beograd 

Novo Naselje 10 

office@legi.rs 

Idealno rešenje za ograđivanje industrijskih, komunalnih, sportskih 

i privatnih poseda, kao i svih vrsta zelenih površina. 

Kvalitetno osmišljena čelična konstrukcija sa dvostruko ojačanim 

ogradi stabilnost, funkcionalnost i elegantan dizajn. 

Naši ogradni sistemi odlikuju 

se visokokvalitetnim stepenom 

zaštite. Svi elementi su toplo 

prema nemačkoj DIN EN ISO 

1461 normi, što omogućava 

garantni rok do 20 godina bez 

korozije! 

Ukrasna ograda 

Samonosiva kapija 

Ukrasna ograda 

Uz ogradu, prema Vašim potrebama 

nudimo i samonosive 

kapije. 

Kao brend koji konstantno prati inovacije, LEGI je u svoju 

ponudu uvrstio i jarbole i parkirne rampe. 

Jarboli 

Parkirna rampa 

e-mail: office@legi.rs 

11

12 

info 

za bezbedan rad na visini 

DEMA 

hidraulične radne platforme 

za bezbedan rad na visini 

064 - 53 43 861 

www.dema.rs 

Aecom postao najveća 

arhitektonska firma na svetu 

Aecom je postao najveća arhitektonska 

firma na svetu samo 20 godina od svog 

osnivanja tvrdi sajt BD online. Kompanija 

iz Los Anđelesa koja trenutno zapošljava 

1.488 arhitekata u 100 zemalja sveta dospela 

je na vrh godišnje liste koju sastavlja 

BD – World Architecture Top 100. 

Aecom se za samo godinu dana popeo sa 

52 mesta iste liste na sam vrh zahvaljujući 

preuzimanjima drugih arhitektonskih biroa. 

Naime, Aecom je od osnivanja do danas 

postao većinski vlasnik preko 30 firmi, a u 

avgustu 2010. godine za 204 miliona dolara 

kupio je biro Davis Langdon. 

Glasine kažu da je ovoliki rast Aecom-a 

razljutio najveće konkurente: HOK, 

Gensler, RMJM i Aedas koji strahuju da 

Aecom ima pik i na njih. Jason Prior, šef 

odseka za planiranje u londonskoj kancelariji 

Aecom-a, kaže da ovo nije istina. 

Ipak, on predviđa dalji globalni trend 

preuzimanja i ukrupnjavanja kompanija 

i veruje da će nestati arhitektonski biroi 

srednje veličine, sa 300 do 400 zaposlenih 

arhitekata. 

– To nije agresivan proces već su u pitanju 

dobrovoljna partnerstva – kaže Prior – Izuzetan 

uspeh koji je postigao Aecom razvijajući 

kompletnu organizaciju preduzeća nastao je 

zahvaljujući tome što su ljudi želeli da nam 

se priključe. Moj biro, Edaw, priključio sam 

Aecomu još 2005. godine, zato što više nisam 

mogao da trpim da budem najbolji, a da i dalje 

ne mogu da dođem do posla. 

Prior skreće pažnju na ozbiljnije probleme 

struke od ukrupnjavanja firmi. On kritikuje 

profesiju da nema ambicije, i skreće pažnju 

na činjenicu da je samo oko 5% izgrađene 

sredine nastalo po projektima arhitekata: 

– Nismo mi veliki. Mene brine što profesija 

nije veća jer mislim da ne uspeva da zadovolji 

potrebe tržišta. 

Flag radionica u Beogradu 

U Beogradu je 2. decembra 2010. godine 

održana radionica o instalaciji hidroizolacionih 

PVC i TPO membrana proizvođača 

Flag, u organizaciji preduzeća Polykem 

SR koje na teritoriji Srbije distribuira 

membrane italijanske kompanije. Gostima 

je predstavljen proizvodni asortiman 

Flag-a ali i pokazne vežbe instalacije hidroizolacionih 

membrana. 

Kompanija Polykem SR dobro je poznata 

našoj građevinskoj industriji kao partner 

koji svojim klijentima obezbeđuje, ne samo 

kvalitetne građevinske materijale, već i 

kompletne tehničke informacije. 

Izabrano rešenje Centra za 

razvoj nauke u Beogradu 

Austrijski arhitekta Volfgang Čapeler 

(Wolfgang Tschapeller) pobednik je 

Međunarodnog konkursa za arhitektonsko 

rešenje Centra za promociju nauke u 

novobeogradskom Bloku 39. 

Na prvi međunarodni arhitektonski konkurs 

za idejno rešenje raspisan u Srbiji nakon 

skoro 30 godina, stigle su 232 prijave 

iz sveta. Drugu nagradu dobio je Sou Fujimoto 

Architects (Tokio, Japan), dok je treće 

mesto osvojio biro iz Srbije ARCVS. 

Članovi žirija bili su četiri međunarodna 

stručnjaka: Roberto Simon (Brazil), Dorte 

Mandrup (Danska), Gunter Katherl 

(Austrija) i Ourania Kloutsinioti (Grčka), 

kao i ministar za nauku i tehnološki 

razvoj Božidar Đelić i gradski arhitekta 

Dejan Vasović. 

Žirijem je predsedavao prvi čovek Asocijacije 

srpskih arhitekata Jovan Mitrović ■ 

Centar za promociju nauke deo je programa 

investicija u naučnu infrastukturu koji se 

finansira sredstvima Evropske investicione 

banke. Vrednost projekta je oko 20 miliona 

evra, a završetak izgradnje Centra očekuje 

se 2012. godine. 

Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete 

pronaći link za preuzimanje kompletnog 

PDF-a idejnog rešenja na osam stranica. 

Savet zelene gradnje Srbije 

– dobrodošlica LEED-u 

Dana 22. novembra 2010. godine mogli 

bismo se jednog dana sećati kao ključnog 

za iskorak naše građevinske industrije u 

21. vek. Tog dana, u hotelu Hyatt u Beogradu, 

svečano je promovisan Savet zelene 

gradnje Srbije ili Serbia Green Building 

Council. Osnivači Saveta su: Energo - 

Energy Efficiency Engineering (promoter 

organizacije), Atelje Grbić, BMSK, Koling, 

Dunav osiguranje, Sauter Building 

Control Serbia, Toplica drvo i Terming. 

Osnivanjem Saveta, svi koji su na bilo koji 

način povezani sa građevinarstvom imaće 

pouzdanog partnera i pravu adresu na koju 

da se obrate: od studenata i mladih profesionalaca, 

iskusnih stručnjaka i inženjera 

svih profila, izvođača radova i proizvođača 

građevinskih proizvoda, do zakonodavaca i 

lokalnih samouprava. 

Na sajtu Saveta biće dostupne sve neophodne 

informacije za dalje usavršavanje, saradnju 

i povezivanje sa drugim akterima koji 

su prepoznali zelenu gradnju kao jedini put 

kojim možemo da nastavimo sa daljim razvojem 

(www.serbiagbc.org).

info 

Stadioni za SP 2022. godine 

Nakon što je dobio organizaciju Svetskog 

prvenstva u fudbalu 2022. godine, Katar 

je objavio da će se na izuzetno modernom 

stadionu Lusail održati otvaranje i finale 

turnira. Radi se o klimatizovanom stadionu 

kapaciteta 86 hiljada ljudi koji će biti 

gotov 2019. godine. Ono što je zanimljivo 

jeste da je taj stadion zapravo ostrvo koji 

će stajati na vodi. 

U medijima su se pojavili nacrti prvih pet 

stadiona na kojima će se igrati SP 2022. godine, 

a slogan bogatog Katara Očekujte čudo 

pokazaće se u punom sjaju. Obećano je 42,9 

milijardi dolara za ulaganje u infrastrukturu, 

pomenutih pet i dodatna četiri nova 

stadiona, uz tri koja će biti renovirana za 

održavanje SP-a. 

DISCOVERY O MOSTU NA ADI 

Most koji se gradi na Adi Ciganliji u Beogradu, 

biće predstavljen u novoj sezoni emisije 

Gradimo veće i bolje, koja će biti prikazana 

na kanalu Discovery u maju 2011. godine. 

Osmog decembra 2010. godine završena 

je izgradnja poslednjeg, 39. betonskog 

segmenta pilona, čime je dostigao visinu 

od 175 metara. Poslednjih 25 metara biće 

izgrađeni od nerđajućeg čelika ■ 

stadion Al Khor 

Svetski šampion 

u uštedi energije... 

stadion Lusail 

NEWSLETTER NA PORTALU 

GRADJEVINARSTVO.RS 

Neka vas najnovije informacije i 

zanimljivosti iz struke čekaju u 

sandučetu! 

Od leta 2010. godine internet portal 

građevinske industrije Srbije – 

Gradjevinarstvo.rs, pokrenuo je još 

jednu besplatnu uslugu za sve svoje 

korisnike – newsletter. Za sada će 

najnovije vesti i tekstovi stizati na vašu 

e-mail adresu početkom svake nedelje. 

Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete 

se prijaviti za besplatan newsletter. 

Na vašu ličnu ili poslovnu e-mail adresu 

stizaće najnovije informacije, vesti, 

stručni tekstovi i zanimljivosti iz Srbije 

i sveta iz oblasti građevinskih sistema, 

materijala i tehnologija, softvera, 

arhitekture, dizajna, ponude na tržištu... 

Dovoljno je samo da prijavite e-mail 

adresu, bez davanja drugih podataka, i 

da pošaljete potvrdni e-mail. 

Ukoliko ne budete zadovoljni ovom 

uslugom, uvek se jednostavno možete 

odjaviti. 

portal www.gradjevinarstvo.rs 

Na ilustraciji iznad prikazano je elektronsko 

pismo koje ćete dobiti ukoliko se prijavite 

za ovu uslugu. Klikom na bilo koji od 

naslova ili fotografi ja otvoriće vam se cela 

vest ili tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs. 

Korišćenjem ove usluge bićete neprekidno u 

toku sa najnovijim događajima u svetskom i 

domaćem građevinarstvu, i to na najjednostavniji 

mogući način, čak i bez praćenja 

linka – dovoljno je da pročitate samo kratka 

obaveštenja o sadržaju teksta ■ 

energeto ® | prozor svetski prvak, 

sa najboljim vrednostima u svojoj klasi 

U w 

od 0,61 W/m²K 

011 30 70 328 

www.aluplast.eu 

13

info 

Lizing za građevinsku 

industriju 

Lizing, kao finansijski proizvod, odavno 

više nije nepoznanica na srpskom tržištu. 

Intesa leasing Beograd, kao deo jedne 

od vodećih finansijskih grupacija Intesa 

SanPaolo, već 5 godina nudi usluge 

finansiranja na domaćem tržištu. Pored 

finansiranja automobila i kamiona, jedan 

od najbitnijih segmenata je i finansiranje 

različitih tipova opreme. 

Kako je segment građevinske industrije 

značajan faktor razvoja zemlje, ali i čitavog 

regiona, poseban akcenat stavljen je upravo 

na finansiranje građevinske opreme. Usled 

značajne orijentacije na taj segment i proizvoda 

kreiranih na osnovu potreba građevinskog 

sektora, Intesa Leasing Beograd 

zauzima lidersku poziciju na srpskom tržištu 

u tom segmentu finansiranja. 

Pored standarnog finansiranja nabavke 

nove i polovne građevinske opreme i 

mehanizacije, u ponudi Intesa Leasing-a 

nalaze se i dva proizvoda apsolutno prilagođena 

poslovno teškim vremenima za 

poslovanje u kojima se nalazimo: 

• sell&leasback 

• lizing u dinarima. 

Sell&leaseback 

Sell&leaseback je proizvod jako sličan 

kreditu za obrtna sredstva ali uz nekoliko 

prednosti u odnosu na kredit. Vaša kompanija 

može na jednostavan i brz način 

doći do sredstava koja nisu namenska, te 

ih može iskoristiti za različite poslovne 

potrebe kompanije. 

– Ova jednostavna lizing transakcija sprovodi 

se na sledeći način: ukoliko posedujete 

neku opremu ili mehanizaciju u vlasništvu 

tj. ista nije pod lizingom ili zalogom, možemo 

je finansirati na način da će Vaša kompanije 

biti istovremeno i dobavljač opreme 

i korisnik lizinga – objašnjava Vili Carević, 

Šef odeljenja finansiranja opreme u Intesa 

Leasing Beograd. 

Potrebno je samo izvršiti procenu vrednosti 

opreme (koju vrši ovlašćeni procenitelj) 

a na osnovu koje se formira cena opreme. 

Kompenzacijom se cena umanjuje za isnos 

učešća, te tako dobija iznos finansiranja 

koji Intesa Leasing Beograd prebacuje 

na poslovni račun kompanije. 

– Prednost ovog proizvoda ogleda se i u 

tome što je za odobravanje potrebno manje 

sredstava obezbeđenja nego kod kredita, a 

važno je dodati i mogućnost finasiranja sa 

rokom do pet godina. Rok od pet godina takođe 

je retkost kod kredita za obrtna sredstva, 

a značajno utiče na smanjenje mesečnih 

troškova – kaže Carević. 

Lizing u dinarima 

Lizing u dinarima takođe je vrlo popularan, 

naročito kod građevinaca u Srbiji. 

Prva i osnovna prednost je da nema valutne 

klauzule, tj. korisnik nije izložen 

negativnim efektima kretanja kursa evra 

koji je u današnje vreme vrlo teško predvideti. 

– Kako su u građevini situacije apsolutno 

vezane za dinar, a rokovi plaćanja jako dugi, 

čak i minimalno pomeranje kursa Vam donosi 

gubitak što se ovim finasiranjem anulira. 

Takođe, pojedine banke nude dinarske 

kredite sa najdužim rokom otplate od godinu 

dana, dok je kod lizinga taj rok značajno 

duži i to do 5 godina – kaže Carević. 

– Kamata je vezana za Belibor tj. domaću 

referent kamtanu stopu – dodao je Carević 

i naglasio da će u slučaju najavljenih izmena 

zakonske regulative u smislu omogućavanja 

finansiranja nepokretnosti putem 

lizinga Intesa Leasing Beograd predstavljati 

još značajniju podršku građevinskom 

sektoru u Srbiji ■ 

TEMELJ VRHUNSKE GRADNJE 

Gradnja savršenog doma počinje jednim savršenim blokom. Onog trenutka 

kada izaberete POROTHERM, izabrali ste kompletan sistem gradnje koji 

svojim svojstvima stvara idealno životno okruženje. 

Blok. Stvoren po meri čoveka. 

www.wienerberger.rs 

14

arhitektura 

Ih! Otkad mi to... 

Kada god sa našim stručnjacima iz građevinske 

industrije pokušate da razgovarate 

o integrisanom projektovanju, u koje treba 

da budu uključeni inženjeri različitih 

profila, odgovoriće vam: ih, otkad smo mi 

tako radili! Nije sporno da je projektovanje 

u našim velikim firmama tokom druge 

polovine 20. veka podrazumevalo izradu 

sinhron-plana i izvestan stupanj saradnje 

između arhitekata, građevinaca, mašinaca, 

pejzažnih arhitekata, urbanista, saobraćajaca, 

itd. Sa druge strane, upravo ovo 

je možda najveći problem građevinarstva, 

i ne samo građevinarstva, kod nas. 

Naime, u bilo kojoj oblasti, od umetnosti, 

preko školstva ili zdravstvenog sektora, pa 

sve do one koja nas ovde najviše zanima – 

građevinarstva, svako ko oseti da su stvari, 

ovakve kakve jesu, jednostavno neodržive, 

svako ko se zapita zašto se ne radi nekako 

drugačije, zašto se ne naprave neke regulative, 

standardi, itd, i svako ko pokuša u tom 

smislu nešto da promeni, dobiće isti odgovor: 

uh, otkad mi to imamo! 

U državi Srbiji imamo praktično sve... Imamo 

zakone, imamo propise, imamo pravilnike, 

imamo standarde... i to od kad! Tako 

oni retki, upućeni, ne razumeju zašto oni 

brojniji, neupućeni, imaju želju da nešto 

menjaju. Stvar je prosta: neupućeni nailaze 

na prepreke i žele da ih pređu. Oni nikada 

ne bi razmišljali o preprekama i načinu 

njihovog prevazilaženja da stvari ovde funkcionišu. 

Pošto to očigledno nije slučaj, oni 

su dodatno frustrirani činjenicom da im na 

svaki njihov predlog upućeni objašnjavaju 

da u Srbiji postoje svi elementi sistema - i 

to od kad! 

Ovde nastaje veliki nesporazum u svim 

oblastima rada i poslovanja, u svim sferama 

života, pa tako i u građevinarstvu. Pomalo 

apsurdno, tu i leži najveći problem implementacije 

integrisanog projektovanja u 

srpsku građevinsku industriju – mi to već 

imamo... 

Integrisano u Srbiji 

U našim većim projektantskim firmama 

sede inženjeri različitih struka. Dele ih 

spratovi, a neretko i samo paravani. Leta 

2010. godine, iz jednog takvog biroa, izašao 

je projekat koji je predviđao vodovodne, 

ventilacione i elektro instalacije na istoj trasi. 

Prilikom izvođenja instalacionih radova 

tri ekipe, iz iste firme, sa odrađenim svojim 

proračunima, specifikacijama i pripremljenim 

materijalom, srele su se na gradilištu. 

Nijedna nije mogla da uradi svoj posao pre 

nego što je projekat izmenjen, u skladu sa 

propisima. Jedan od inženjera koji je došao 

sa ekipom da postavlja instalacije ovako je 

prokomentarisao celu situaciju: 

INTEGRISANO 

PROJEKTOVANJE 

Zapravo, postoji li nekakvo drugačije projektovanje osim integrisanog Nikada 

i nije mogla nastati zgrada koju izvođači ne mogu da naprave, koju materijali i 

konstruktivni sistemi ne mogu da održe na mestu, koju tlo ne može da podnese, i 

naravno – koju investitor ne može da plati... Projektovanje, bilo koje, jeste integrisani 

proces od kada postoji, i da smo drugačije (pravilnije) obrazovani, verovatno 

ne bi danas ni bilo potrebe o ovome da pričamo... 

piše: Mladen Bogićević 

– Sede iza pravana (arhitekti). Dovoljno je 

bilo samo da provire i da pitaju. Lakše mi 

je da sednem sa njima i odradim projekat 

instalacija nego da dobijem projekat po kom 

uradim sve, i onda moram da radim novi. 

Elem, naši inženjerski autoriteti znaju da 

ovako ne može da se radi, znaju kako bi trebalo 

(i sami su tako radili), ali, kada treba da 

se priča o tome šta bi valjalo da učinimo da se 

ovakve stvari više ne dešavaju, oni će opet reći 

kako propisi postoje, i to što neki izuzeci odstupaju 

od dobrih tekovina naše građevinske 

prakse – to nije pokazatelj da ceo sistem ne 

radi. Ostaviću po strani polemike o tome da 

li naš sistem radi ili ne radi, i poslužiću se kafansko-slavskom 

doskočicom: a šta biste mislili 

o hirurzima koji tu i tamo imaju nekog 

kolegu ili ekipu u nekoj od operacionih sala 

koji vraćaju pacijente na dopravke Dakle, 

bez obzira šta mislili oni koji su imali prilike 

nekada da učestvuju u procesu integrisanog 

projektovanja, ono u Srbiji postoji samo kao 

izuzetak (nekoliko svetlih primera). 

Danas zgrade u Republici Srbiji nastaju 

tako što arhitekta isprojektuje zgradu na 

parceli koja je definisana urbanističkim 

planom, zatim dolaze građevinci, pa na 

kraju mašinski, elektro i drugi inženjeri 

(pejzažne arhitekte odavno se tu ne pojavljuju). 

Ovo jeste realnost i to znaju svi: 

i arhitekte, i mašinci, i elektrotehničari, 

i svi do samih investitora. Integrisano 

projektovanje u srpskom građevinarstvu 

– ne postoji. 

Zašto integrisano 

Počnimo od svakodnevnih stvari koje se 

odvijaju na našim gradilištima: sudaranje 

građevinskih ekipa, čekanje na prethodne, 

čekanje onih koji dolaze za vreme ili posle 

nekog dela posla, naknadne izmene projekta, 

izmene na licu mesta, raskorak između 

projekta i konačnog stanja na terenu, i tako 

redom sve do probijanja vodovodnih cevi 

prilikom kačenja držača za ručicu tuša. 

Kako integrisano projektovanje može da 

učini da se ovakve stvari više ne događaju, 

osim u retkim izvanrednim okolnostima (na 

primer, arheološko otkriće prilikom kopanja 

temelja na već ispitanom tlu) 

Pre svega: projekat koji je nastao združenim 

snagama svih relevantnih aktera gradnje daleko 

je pouzdaniji i, ne manje važno – imao 

bi daleko veći integritet i autoritet na gradilištu. 

Kako Kada postoji kultura prepravljanja, 

dopravljanja, docrtavanja, ubacivanja još 

jednog sprata, itd, tada je svima apsolutno 

jasno da je glavni izvođački projekat za realizaciju 

jednog objekta u neku ruku ipak 

skica, formalnost, pomoć prijatelja. Sa druge 

strane, ispravke uobičajenog ovdašnjeg 

glavnog projekta često su neophodne kako 

bi zgrada uopšte mogla da se napravi. 

Zato integrisanim procesom projektovanja 

glavni izvođački projekat zaista postaje alfa 

i omega za sve. Njegov autoritet postaje veći 

kada se zna da iza njega stoji zajednički 

(a ne nastavljani) rad više inženjera. Tako 

palirski plan u praksi postaje dokument koji 

itekako može da se brani pred svima drugima 

i insistiranje na njemu tokom gradnje 

(pred izvođačima, radnicima i investitorom) 

imaće ozbiljniju zaleđinu. Zašto je to važno 

Zato što izrada projekta kroz integrisani postupak 

podrazumeva i kompletan proračun 

potrošnje vode i energije – bilo koja izmena 

promenila bi i ceo proračun potrošnje i onaj 

ko je napravio, odobrio ili izveo tu izmenu 

direktno utiče na karakteristike celog objekta. 

Za razliku u potrošnji neko će odgovarati 

investitoru kome su na početku predstavljene 

brojke manje za 5, 10 ili 30 odsto. 

U redu, možemo reći: pa i sada je obaveza 

da se gradi po palircu blablabla... Ali ovo nas 

neće nikuda odvesti, još gore - ostaćemo 

ovde gde smo. Uostalom, koliko je građevinaca 

tokom cele svoje karijere uvek gradilo 

isključivo po projektu, ni za dlaku ne 

odstupajući od onoga što je tamo ucrtano 

Integrisani projekat u skeču 

Zamislite da arhitekta, sa prvom skicom 

na A4 formatu, sedne za sto sa mašinskim 

i elektro inženjerom, i sa inženjerom iz 

oblasti vodovodnih i kanalizacionih instalacija. 

Naravno, tu je i investitor. Arhitekta 

već zna šta ovaj otprilike želi, osnovni koncept 

je postavljen, i sada, u trenutku dok još 

uvek ni sam arhitekta nije sasvim siguran 

kako tačno želi da izgleda njegov objekat, 

16 www.build.rs

azgovara sa svima za tim stolom. U idealnom 

slučaju investitor pored sebe ima i 

stručne konsultante za finansije i pravne 

poslove, a i projektni tim može imati svog 

iskusnog stručnjaka zaduženog za izradu i 

kontrolu specifikacija, cena i troškova. 

Investitor je zainteresovan da ima manje 

račune za vodu, struju i grejanje, a 

finansijski konsultant mu je pominjao 

da to može da se izvede (u idealnom slučaju 

on zna za varijante kako na osnovu 

toga može da dobije povoljnije bankarske 

kredite ili državne subvencije). Investitor 

pre ovog sastanka možda i nije znao da je 

tim ljudima za stolom sasvim jednostavno 

da smanje troškove buduće zgrade za 

50%, a nije neostvarivo i više od toga. Oni 

mu to objasne, jer – i zato su seli odmah 

svi zajedno. 

Mašinski inženjer ima zadatak da predloži 

koncepte za grejanje i hlađenje objekta, 

i to, naravno, zajedno sa stručnjakom za 

vodo-instalacije. Prema skici arhitekte, karakteristikama 

lokacije i, naravno, prema 

svojim iskustvima, on može da kaže o kojim 

varijantama može da se razmišlja, koje 

su neisplative pa na njih i ne treba gubiti 

vreme. Nezvanično, on, ili odgovorni za 

specifikacije, mogu investitoru dati okvirne 

troškove za različite koncepte mašinskih 

instalacija, standardne, ili one koji će svoju 

veću cenu opravdati uštedama kroz pet ili 

deset godina. Finansijski konsultant investitora 

reći će šta od toga možda dolazi u 

obzir i o čemu može da se priča a na šta da 

se ne gubi vreme jer je trenutno nemoguće 

zatvoriti finansijsku konstrukciju. Mašinski 

inženjer, opet prema iskustvu, znaće da li je 

moguće i smisleno implementirati solarne 

sisteme ili geotermalne pumpe, zavisno od 

karakteristika lokacije. 

KRATKI PRIMERI MEĐUZAVISNOSTI 

POJEDINAČNIH DELOVA PROJEKTA: 

Investitor će od njega odmah saznati i 

okvirne cene, mogući kapacitet proizvodnje 

tople vode za grejanje i za potrošnu vodu, 

i prosečnu isplativost, opet prema lokalnim 

cenama, eventualnim poreskim olakšicama, 

marketinškom potencijalu ovakvih sistema 

na njegovom objektu, itd. 

Elektroinženjer pomno će pratiti o čemu se 

razgovara za stolom. U kratkom dijalogu sa 

arhitektom raspitaće se o njegovim idejama 

koje se odnose na fasadu. Pomenuće obojica 

i par varijanti koje su nekad videli, a koje se 

tiču dinamičkih sistema na fasadama i drugih 

uređaja koji imaju veze i sa arhitekturom 

fasade. Razgovor će im prekinuti investitor 

da čuje šta su njihovi konkretni predlozi. 

Elektroinženjer će nabrajati mogućnosti 

instalacija dinamičkih sistema, kontrole pristupa, 

načina osvetljavanja (stepenište sa ili 

bez prirodnog svetla, na primer)... Arhitekta 

će ga usmeravati prema osnovnoj ideji šta bi 

moglo, a šta ne jer mu isuviše menja osnovni 

koncept ili je sa arhitektonskog (funkcionalnog, 

stilskog, estetskog) stanovišta neprihvatljivo. 

Investitoru će na računaru pored 

brzo prikazati kako otprilike izgleda to sa 

čime se oni slažu i dobiće okvirnu informaciju 

šta koliko košta. 

Ovde opet u razgovor stupa finansijski 

konsultant koji kaže šta ne dolazi u obzir i 

koliko je maksimalno isplanirano da se izdvoji 

za dodatne aplikacije. Elektroinženjer 

mu objašnjava da bi sa deset procenata više 

od planiranog mogao da objedini elektro i 

druge žičane instalacije tako da se dodatno 

ulaganje vrati za svega tri godine. Finansijski 

konsultant pristaje da uzme u obzir ovu 

mogućnost ukoliko je zaista ostvariva, ali ne 

može da obeća više od sedam procenata, ako 

je i toliko moguće. 

• ispitivanje tla i fundiranje – bilo kakvo neplanirano 

sleganje tla može dovesti do pukotina 

u konstrukciji, ove pukotine menjaju kvalitet 

omotača zgrade i imaju direktan negativan 

uticaj na kvalitet vazduha u prostoriji, toplotne 

gubitke, predviđena strujanja na osnovu kojih 

je projektovan ventilacioni sistem 

• hidrologija – analiza podzemnih voda, prosečnih 

količina padavina po godišnjim dobima, 

kapaciteta i karakteristika tla da propušta ili zadržava 

vodu, omogućavaju iskorišćenje potencijala 

ovog resursa na parceli (za zalivanje zelenih 

površina, za tehničku vodu u vodovodnim 

instalacijama, za prečišćavanje atmosferskih i 

otpadnih voda na licu mesta, itd.) 

• građevinske konstrukcije – nepredviđene 

KGH instalacije (klimatizacija, grejanje, hlađenje) 

često mogu previše opteretiti klasičnu konstrukciju 

(na primer, velike klima komore na krovu, 

tank za vodu, itd) i jeftinije je predvideti opterećenja 

nego naknadno ojačavati konstrukciju 

• arhitektura – izmena proizvoda za oblaganje 

ventilisane fasade (proizvođača ili tipa) automatski 

menja i raspored, vrstu, broj ankera za 

potkonstrukciju, a kako je svaki anker toplotni 

most, na fasadama većih površina ovim se 

menjaju i parametri iz prvobitnog proračuna 

• mašinske instalacije – postavljanje uređaja 

i kanala za klimatizaciju i ventilaciju može 

izazvati neželjenu buku ili šum (na primer, 

nekad je nemoguće takav sistem uključiti u 

koncertnim i pozorišnim dvoranama za vreme 

izvođenja) 

• enterijer – postavljanje spuštenih plafona, 

dodavanje pregrada i naknadne odluke 

o izmenama funkcije menjaju prostorni okvir 

za koji je projektovan KGH sistem, a nekada 

čine i da postane potpuno nefunkcionalan (na 

primer, uvođenje ili izmena lokacije pušačke 

zone) 

• nameštaj i opremanje – savremen ventilacioni 

sistem, ukoliko je projektovan prema 

zdravim materijalima, neće moći da se izbori 

sa štetnim isparenjima (VOC) koje mogu da 

emituju loše izabrane podne obloge, boje u 

enterijeru, lepila u pločastim materijalima, itd. 

• automatizacija u zgradama – može se postići 

optimizacija samo uz defi nisane parametre 

potreba korisnika i karakteristika objekta, 

arhitektura 

Kolega koji radi sa inženjerima i kontroliše 

da ne dođe do nerealnih obećanja, na samom 

početku realizacije, tu, na licu mesta, 

načelno se dogovara o mogućim modelima 

plaćanja troškova sa finansijskim konsultantom 

investitora. 

Sve u svemu, ovaj sastanak ne bi morao da 

traje više od dva sata. Za ta dva sata, arhitekta, 

pre svih, treba da dobije dovoljno 

informacija koje će ga usmeriti ka daljem 

nastavku projektovanja. On će zatim u birou, 

zajedno sa kolegama, napraviti osnovni 

koncept na kom će dalje raditi, i to u nekoliko 

varijanti u smislu materijala i dodatnih 

instalacija. U svom birou tako će moći 

da pripremi ponude sa približnim brojkama 

za svako od rešenja. Naravno, i investitor će 

se bliže upoznati sa mogućnostima i dobiti 

priliku da koriguje svoje početne ideje, sada, 

kada stručnjaci sede pred njim. 

I tako, sa par osnovnih varijanti na stolu, cela 

ekipa može ponovo da se sastane. Protekli 

rad se prezentuje investitoru, njegov finansijski 

konsultant u međuvremenu je postavio 

krajnje granice finansijske konstrukcije, 

kombinuju se data rešenja, i razgovori po 

krugovima teku dalje... Tako se dolazi do 

integrisanog projekta. 

A kako to izgleda u Srbiji danas Pričaju 

arhitekata i investitor. Tu su još i konsultanti 

investitora zaduženi za pravna pitanja 

i finansije, potencijalni saradnici na 

projektu (kumovi, burazeri i ortaci), njegova 

ćerka koja studira enterijer u jednoj 

novoj odličnoj školi, i naravno, par komada 

telohranitelja. Arhitekta je sam... osim 

ako sa sobom nije poveo i studenta ili diplomca 

koji će danonoćno raditi razradu 

projekta prema svakom novom kapricu 

investitora. 

kao i svih aplikacija koje rade na električnu 

energiju (od pumpi za vodu, kanalizacionih 

sistema ili instalacija grejanja, preko uređaja 

za grejanje, hlađenje i distribuciju vazduha, 

zatim kućnih aparata i uređaja, pa sve do solarnih 

panela i automatskih motornih sistema 

za zaštitu od sunčevog zračenja) 

• investitor – cena projekta nisu samo brojke 

vezane za projektovanje, konsultacije i realizaciju, 

već i brojke koje će karakterisati objekat 

tokom godina postojanja, a danas su sve 

brojnije i opcije finansiranja i osiguranja koje 

podrazumevaju veću rentabilnost objekta kao 

faktor pouzdanosti prilikom definisanja uslova 

za njihove usluge 

• korisnici – u stambenim, ali i poslovnim 

zgradama, poželjno je da korisnici imaju mogućnost 

prilagođavanja sistema svojim potrebama, 

te je važno u projektnom rešenju defi - 

nisati granice pristupa i kontrole, ali i, nakon 

otvaranja objekta za upotrebu, informisati i 

obučiti korisnike, te, u skladu sa tim, u ovakvim 

slučajevima i kompletan sistem (kontrolni 

moduli, interfejs, lokacija uređaja, itd.) 

mora biti prilagođen licima koja nisu stručna 

za upravljanje ovakvim sistemima ■ 

www.build.rs 

17

arhitektura 

Slična je situacija i na manjim projektima: 

umesto da arhitekta makar sa mašinskim 

inženjerom predstavi investitoru šta je 

dobra investicija a šta ne, to u Srbiji danas 

izgleda ovako... 

Pričaju arhitekta i investitor. Ovaj pita, čuo 

je na TV-u, da postoje ti neki solarni paneli. 

Arhitekta na to kaže: može, može, nije to 

problem, al’ to posle stavljaju valjda ovi što 

rade grejanje il struju, nego... jel’ odvajamo 

kuhinju od trpezarije ili stavljamo šank Investitor 

bi šank, ali investitorki ne pada na 

pamet da joj cela kuća smrdi na ručak i da 

joj se mast lepi po zavesama i prozorima... 

i tako... 

Tehnologija 

– jezik razumevanja 

Vratimo se integrisanom projektu. Sada 

već sva predstavljena rešenja odavno više 

nisu samo crteži na papiru. Takođe, ono 

što je važno naglasiti u Srbiji – to više 

nisu ni crteži na računaru. Varijante, ali 

i konačno rešenje integrisanog projekta, 

može se nazvati integrisanim tek kada se 

nalaze u obliku 3D modela. Opet, podvlačim, 

ne 3D animacije na kojoj vetar njiše 

grane virtuelnog drveća i devojčica prolazi 

na biciklu dok je vozač u automobilu 

mirno posmatra čekajući da se uključi u 

saobraćaj... Ne! 

Projektni model, virtuelna zgrada, integrisani 

projekat, ne radi se u CAD softverskim 

paketima iz kojih postaje trodimenzionalna 

prezentacija za investitore. Integrisani 

projekat u pravom smislu zapisan je kao 

digitalni model zgrade po BIM protokolu 

(više o BIM-u pisali smo u prošlom Build 

magazinu). 

Dakle, arhitekta projektuje u svojim BIM 

softverima, građevinci rade proračune po 

svojim BIM softverima, mašinci rade energetsko 

modelovanje zgrade po svojim BIM 

softverima, i tako svi inženjeri redom rade 

svoj deo posla na istom modelu, ali - svako u 

svom specijalizovanom BIM softveru. 

Koja je razlika BIM-a u odnosu na CAD 

Recimo jezikom arhitekata: kao izrada makete 

prema crtežu u dve dimenzije. Zamislite 

sve stručnjake angažovane u jednom projektu 

kako rade na istoj maketi, a ne crtaju 

na pelirima, u slojevima, svako svoj deo projekta 

jedan preko drugog pa svaka izmena u 

sloju ispod mora naknadno da se docrtava 

na onim gornjim. Još je i bolje od toga jer 

nema sudaranja kao oko makete i svi mogu 

da joj pristupaju bez međusobnog ometanja. 

Svako ko uradi svoj deo posla automatski 

ostavlja trag na virtuelnom modelu zgrade, 

ostali to odmah mogu da vide i ne postoji 

mogućnost da neko zaboravi da pomene da 

je ovaj ili onaj detalj morao malo da izmeni 

pa da se to shvati tek na gradilištu. 

Sve informacije su transparentne, lako pregledne, 

precizne, i nije moguće na modelu 

ostaviti dve informacije koje ugrožavaju jedna 

drugu. 

Najbolje od svega Možda je najbolji deo za 

inženjere već pomenut, ali, ono što se ističe 

kao zlatna prednost BIM-a jeste izrada specifikacije. 

Cela zgrada, sa svakim svojim, i 

najmanjim detaljem, tada postaje jedinstvena 

lako čitljiva tabela. Jednim klikom dobija 

se informacija o količini i ceni bilo kog 

dela projekta, i više od toga. U BIM-u se 

može promeniti nešto u kompletnom projektu 

takođe jednim klikom, i to - iz same 

specifikacije. Dovoljno je da unesete drugi 

tip prozora i povučete BIM detalje koje daje 

proizvođač. Oni će se direktno integrisati u 

ceo model, a svaka eventualna nesuglasica sa 

postojećim projektom biće jasno markirana. 

Kako ono beše: integrisano projektovanje 

pa otkad mi to ovde radimo! 

Integrisano projektovanje i zelena gradnja 

Zelena gradnja u današnjem smislu zapravo 

jeste popularno ime za integrisani proces 

projektovanja. Ukoliko su u projekat uključeni 

ozbiljni stručnjaci koji mogu, a ne moraju, da 

vide dalje od svog potpisa i da se brinu za sudbinu 

planete, ne morate preterano da brinete 

da li će zgrada biti zelena. Biće. Kada mašinac 

uradi svoj posao, kada građevinac uradi, 

kada ostali urade, i kada arhitekta dobro uradi 

svoj posao, tj. pusti da ostali urade svoj najbolje 

što mogu, tada, u nekom idealnom svetu, 

sertifikat ne bi ni morao da postoji i sve bi 

zgrade bile zelene, održive. Kada bismo tako 

radili svi, i cela planeta bila bi nam takva ■ 

BIM u svetu nije nekakav novi egzotični 

programski jezik. BIM je realnost ozbiljnih 

projekata. Možda je dovoljno ponoviti da je 

prvi specijalizovani I-pad računar bio model 

prilagođen za BIM Zapravo, ovaj softverski 

jezik nije vezan usko samo za potrebe 

građevinarstva, već i hidrogradnje, okenanologije, 

GIS-a (geografskog informacionog 

sistema), itd, i za svaku od ovih oblasti 

postoje specijalizovani programi različitih 

softverskih kompanija. I da, naravno, i 3D 

animacija može se raditi u BIM softverima. 

Onaj jedan klik promene prozora promeniće 

i prozore na 3D animaciji zgrade. 

Priče iz komšiluka 

Uzroci problema koji su doveli do toga 

da sada moramo hitro zakoračiti u fazu 

intenzivne promocije integrisanog projektovanja 

brojni su i teško ih je odrediti. 

Možda je osnovni uzrok taj što, pre zaposlenja, 

nijedan student inženjerskih nauka 

nema obavezne i redovne kontakte sa kolegama 

sa drugih fakulteta. Teško je objasniti 

diplomcu arhitekture da sutra treba 

da se pojavi bilo ko od inženjera drugih 

struka sa kojim zajedno treba da isprojektuje 

zgradu (on meni da menja!). 

Iz ličnog iskustva skeptičan sam i po pitanju 

da je tek diplomiranim arhitektima sasvim 

jasno da će ipak, čak i kada ne nameravaju 

da sarađuju sa drugim inženjerima, imati 

ključnog partnera u svojim projektima (koji 

će im ih itekako menjati) – investitora. 

Ovaj bespotrebni propust našeg obrazovnog 

sistema najbolje se vidi na Beogradskom univerzitetu 

i može se objasniti samo nezainteresovanošću 

onih koji vode obrazovne institucije. 

Pet fakulteta tehničkih nauka nalaze 

se jedan pored, ispod i iznad drugog: arhitektura, 

građevina, elektrotehnika, mašinstvo i 

tehnologija, i to praktično na površini jednog 

bloka (nije potrebno preći ulicu da bi se iz jednog 

došlo u drugi, a iz prva tri ne mora se ni 

izlaziti iz zgrade da bi se došlo kod komšija). 

Jedan od primera saradnje na fakutletima tehničkih 

nauka: Na seminaru Akustika u građevinarstvu 

(21. decembar 2010. u Beogradu, 

organizator Ursa), prof. dr Miomir Mijić, šef 

Laboratorije za akustiku na Elektrotehničkom 

fakultetu Univerziteta u Beogradu, o sadašnjoj 

komunikaciji rekao je da godinama već pokušava 

da se dogovori sa kolegama arhitektima 

da ne dozvoljavaju studentima da projektuju 

koncertne dvorane. On podseća da to nigde 

na svetu nije posao arhitekte, jer su to složena 

pitanja iz oblasti akustike i svaki projekat dvorane 

u svetu ima potpisanog arhitektu koji je 

radio omotač objekta i akustičara koji je radio 

salu. Međutim, sa arhitekture i dalje stižu diplomski 

projekti koncertnih dvorana koji su u 

realnosti neupotrebljivi. 

Stvar je u tome da će studenti pomenutih 

pet fakulteta, nakon diplome, već na prvom 

projektu, raditi zajedno. Zašto je nemoguće 

upoznati ih tokom studija Zašto jedni ne 

kažu drugima šta je zapravo njihov posao 

(nedavno me je jedan arhitekta, sa pet godina 

iskustva u poslu, pitao šta su to mašinske 

instalacije) Zašto izrada projekata na arhitekturi 

ne uključuje saradnju sa studentima 

građevine, mašinstva, elektrotehnike Zašto 

nam je jedino pominjanje jednih drugima 

tokom školovanja samo u zluradim pošalicama 

o sajber-seksu, ili u pretnjama: misliš 

da te ja driblam videćeš kad ti dođe mašinac/ 

arhitekta pa ti kaže da to ne dolazi u obzir! 

Mi obrazujemo stručnjake koji će zajedno 

raditi tako što im pretimo onim drugima! 

Da ne spominjem opšte obrazovanje 

inženjera tehnike o strukama kao što su 

ekološka, biološka, hemijska, geografska, 

sociološka, psihološka, i obratno. I šta tim 

povodom radimo Treniramo sve igrače kao 

da će svi jednom biti golmani, pa je za sad 

važno samo da nauče da degažiraju loptu 

što dalje od sebe i bacaju se na stranu tako 

da ne iščaše rame. Ali, čak i golmani imaju i 

zajedničke treninge sa ostatkom tima. Naši 

studenti nemaju. Zato nam retki timovi i izgledaju 

tako, i zato ih ima toliko da od cele 

lige još dugo neće biti ni traga ni glasa ■

promo 

KINGSPAN OPTIMO 

IZOLACIONI ARHITEKTONSKI 

ZIDNI I FASADNI SISTEMI 

Moderno projektovanje objekata 

pred projektante postavlja sve veće 

zahteve da u 

svoje koncepte unesu 

što veću kreativnost te istovremeno 

stvore ravnotežu između ostalih 

ključnih pitanja, uključujući parametre 

kao što suv 

vrhunski kvalitet gradnje, 

tehnike brze 

gradnje i pouzdano 

produženi vek trajanja 

U novije vreme pažnja usmerena na životni 

vek objekata uključuje i odgovorno korišćenje 

ekološki prihvatljivih i održivih 

materijala za gradnju, proizvedenih tenikama 

male potrošnje energije uz nisku 

emisiju gasova sa efektom staklene bašte. 

Osim toga, izmene građevinskih propisa 

zahtevaju da materijali zadrže visoka svojstva 

tokom svog životnog veka te da se 

mogu u celosti reciklirati ili barem sigurno 

zbrinuti na kraju veka upotrebe. 

Zidni i fasadni sistem Optimo dizajniran 

je tako da zadovoljava sve ove zahteve. 

Zahvaljujući svojim vitkim linijama, Optimo 

se može dizajnirati tako da naglašava 

i izražava estetske proporcije obloge 

zgrade stvarajući vizuelno upadljiv izgled 

upotrebom horizontalne i vertikalne geometrije. 

Optimo je dostupan u širinama od 600, 

900 i 1.000mm, a proizvodi se sa skrivenim 

spojevima koji spojne elemente čine 

nevidljivim. 

Ovaj tehnički detalj kombinovan sa širokom 

paletom Optimo dodatne opreme 

otvara nove mogućnosti za dizajn. 

Detalji konstukcije za Kingspan Optimo 

sistem razvijeni su za široki niz horizontalnih 

i vertikalnih spojeva i povezivanja kako 

bi olakšali prelaze između ostalih Kingspan 

fasadnih materijala. 

detalji 

Optimo sistema 

Ovo omogućava varijaciju boje, tekstura i 

profila panela koji se mogu ugrađivati. Optimo 

je dostupan uz Kingspan i FIREsafe 

Factory Mutual (FM) sertifikat odobren od 

strane osiguravajućih kuća. Sistem Optimo 

podržan je i Kingspanovom sveobuhvatnom 

garancijom za proizvode i tehničku podršku. 

Kingspan je izradio četiri opcije Optimo 

proizvoda (fotografije sasvim gore): 

• Optimo Alu Frame – aluminijumski horizontalni 

i vertikalni profili sa okvirima 

• Optimo Inline Black – vertikalni omega 

profili sa umetkom u crnoj gumi 

• Optimo Inline Silver – vertikalni aluminijumski 

omega profili 

• Optimo Onyx – vertikalni i horizontalni 

spojevi imaju utisne zaptivke te stvaraju 

karakterističan efekat okvira za slike ■ 

spektar 

boja 

Optimo 

sistema 

PREDNOSTI SISTEMA OPTIMO 

• FIREsafe Factory Mutual (FM) 

• poboljšava konstruktivnu celovitost obloge 

zgrade sa manje sekundarnih čeličnih nosača 

• sistem uključuje IPN jezgro (u skladu sa 

evropskom direktivom EPBD što omogućava 

postizanje energetskog razreda A) 

• propusnost vazduha manja od 5m 3 

/h/m 2 

• jednostavan, lagan i brz za montažu 

• jednostavno se integriše sa prozorima, 

vratima i drugim otvorima na fasadi 

• dug životni vek uz manje održavanja 

• ekonomski isplativ sistem 

• efikasna IPN jezgra prave uštede u površini 

osnova u odnosu na klasične sisteme 

• Kingspan pruža usluge projektovanja 

detalja i sistema prema usvojenom rešenju 

• FIREsafe - Optimo sistem ne sadrži 

slobodne čestice štetne za zdravlje 

(kao što sadrži kamena vuna) ■ 

Framwell Moor Centre - nova zgrada 

koledža Durham, Velika Britanija: 

• 

arh. paneli KS1000 Optimo 

• 

arh. paneli KS1000 MR Micro-Rib 

Optimo fasade 

KINGSPAN 

Partizanske avijacije 18/I/13 

11077 Novi Beograd 

tel: +381 11 21 29 837 

info@kingspan.co.rs; www.kingspan.co.rs 

20 www.build.rs

Savremeni izolacioni sendvič paneli 

sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom, 

ekološki i energetski efikasni 

Kingspan d.o.o. Beograd 

Partizanske avijacije 18/I/13 


Tel. 011/2129 837 

Fax. 011/2129 838 

Mail: info@kingspan.co.rs 

www.kingspan.co.rs

sajmovi 

Na panelima koji su održani tokom tri 

dana BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama 

pod nazivom BELRE Exclusive 

(3-5. novembra 2010. godine), govornici 

su analizirali nekoliko važnih sektora u 

oblasti nekretnina i investicija: stanovanje, 

maloprodajne i turističke objekte, odnos 

države prema stranim investitorima, itd. 

O svim ovim panelima više možete čitati 

na portalu Gradjevinarstvo.rs. 

Na panelu koji ovom prilikom izdvajamo 

tema je bila „Tržište stanovanja u Srbiji” 

– Koliko novih stanova nam je stvarno 

potrebno Koliko je vremena potrebno za 

dobijanje građevinske dozvole Ekskluzivno 

stanovanje – ko postavlja standarde Predviđanja 

kretanja cena, pravne granice… 

UČESNICI PANELA – TRŽIŠTE 

STANOVANJA U SRBIJI (BELRE 2010): 

• Ervin Pašanovič, Blic-Media Swiss 

(moderator panela) 

• Ivan Petrović, Janković Popović Mitić 

• Marko Vučinić, Colliers Int. Serbia 

• Grozda Savković-Malinović, Legat 

• Miroslav Pantelić, Feniks Group Alfa ■ 

Grozda Savković-Malinović, govorila je o 

pravnom okviru u kom se odvija tržište nekretnina 

kod nas. Ona je pre svega istakla 

značaj pravne sigurnosti u bilo kom poslu 

pa i ovde. Kao opšte probleme u poslednje 

dve godine istakla je svetsku i lokalnu krizu 

koja je dovela do smanjenih ulaganja, 

smanjene kupovine, ali je dodala da su se 

mnoge pozitivne stvari dogodile vezano 

za pravnu regulativu koja će se pokazati u 

narednim godinama: 

– Imali smo situaciju da na tržištu postoji 

preko 60% neuknjiženih nekretnina. Sada 

je dosta toga urađeno da se sve nekretnine 

unesu u katastar. Pored brojnih problema 

svakim danom smo sve bliže završetku tog 

posla koji je osnova za zrelo tržište. 

Kao druge pozitivne strane definisanja pravnog 

okvira ona je istakla overavanje ugovora 

u sudovima (što je u vezi sa reformom pravosuđa). 

Urađeni su softveri preko kojih se 

odmah može proveriti pravni status nekretnine, 

svaka kupoprodaja ostaje evidentirana 

i ne može biti duplih prodaja kakve su se 

dešavale u jednom periodu: 

– Ovo su dve ključne stvari koje su urađene 

do sada, a u toku je i treća… U poslednje tri 

godine radi se na izradi zakonske regulative 

u posredovanju kod kupoprodaje nekretnina. 

Predlog Nacrta sada je kod ministra Dulića 

koji treba da ga prosledi dalje u skupštinsku 

proceduru. Usvajanjem ovakvog zakona 

rešićemo mnoga sporna pitanja: osiguranje, 

obaveze, status brokera, itd. – najavila je ona. 

Ivan Petrović, Head of RE department, 

Law office Janković Popović Mitić, u svom 

izlaganju orijentisao se na Zakon o planiranju 

i izgradnji i njegovom doprinosu 

pravnoj stabilnosti na tržištu nekretnina: 

BELRE 2010 

TRŽIŠTE STANOVANJA U SRBIJI 

OKOLNOSTI I PREDVIĐANJA 

– Ovaj Zakon, donet prošle godine, suštinski 

je regulisao imovinsko-pravne odnose 

gradskog građevinskog zemljišta i postupak 

usvajanja planskih dokumenata i odluka. 

Ovo su dve oblasti sa kojima su investitori 

do sada imali problem: vrsta prava na 

zemljište i mogućnosti prenosa prava na 

gradnju u toku izgradnje, kao i vremenski 

period usvajanja dokumenata i donošenja 

odluka. 

Osvrnuvši se na ovo kasnije u diskusiji, Ervin 

Pašanović, moderator panela i marketing 

menadžer, Blic-Media Swiss, podsetio je da 

je čekanje na odluke administracije jedan od 

ključnih faktora za visinu cene nekretnine: 

– Fantastično visokim cenama nekretnina 

kod nas doprinosi ovo čekanje na odluke, 

naročito kod projekata finansiranja. Bankarski 

kredit teče pa teče, a odlaganje gradnju 

sa godinu dana pomera na dve, što lako 

može povećati cenu za 100%. Zato investitori 

moraju da uračunaju i ovaj rizik u konačnu 

cenu nekretnine. 

U svom izlaganju Ivan Petrović istakao je i 

napredak u novom Zakonu u vezi sa planskom 

dokumentacijom i samim postupkom 

izdavanja dozvola. Ipak, skrenuo je 

pažnju i na negativne strane Zakona: 

– Ono što Zakon nije dobro regulisao jeste 

vrsta prava na zemljištu i prenos tih prava. 

U svom Nacrtu on jeste pokazao da želi da 

se završi sa pravom korišćenja, ali, kada je 

usvojen, lako je bilo primetiti da je veći broj 

lokacija ostao pod tim režimom. Sa druge 

strane, Zakon propisuje da nosilac dozvole 

može imati samo pravo svojine ili specifičnog 

zakupa. 

– Problem sa konverzijom zemljišta za fizička 

lica jeste taj da pravo nije prenosivo 

sa prethodnih vlasnika i veliki broj lokacija 

je pod ovakvim režimom. Što se tiče pravnih 

lica, nije jasno definisana visina naknade 

koju investitor plaća za konverziju (privatizacije, 

stečaji, itd). Zato se najavljuju neke 

izmene koje bi detaljnije regulisale ovu 

oblast i omogućile kompletnu primenu dobrih 

delova Zakona – istakao je Petrović. 

Petrović je podsetio i da je po Zakonu o 

planiranju i izgradnji obaveza lokalnih samouprava 

da donesu generalne planove u 

određenom roku. Ipak, istakao je da je to 

veoma teško sprovodivo u praksi, dok sam 

Zakon ne propisuje sankciju ukoliko se to 

ne uradi u zadatom roku. Takođe, on je do- 

dao i da je dobro to što Zakon propisuje i 

izradu baze planskih dokumenata. 

Marko Vučinić kratko se osvrnuo na tržište 

stanovanja u Srbiji poslednjih godina i 

izneo je prognoze za budućnost: 

– Prvo smo bili svedoci visoke potražnje 

tržišta. Nju nije pratio trend izgradnje i javio 

se manjak stambenih nekretnina. Ovo 

je vodilo do nerazumnih cena, naročito u 

odnosu na prosečan dohodak u Srbiji. Zatim 

je nastupila kriza ali cene nisu padale 

u skladu sa novonastalim stanjem. Vlasnici 

su se nadali da kriza neće dugo trajati, niko 

nije spustio cene i tržište je u jednom periodu 

skoro potpuno zamrlo. Zatim su cene 

ipak dostigle oko 20% nižu prosečnu cenu 

od one pre krize. 

On je istakao i faktore koji definišu cenu nekretnina 

kod nas, među kojima je jedna od 

najznačajnijih migracija stanovnika u prestonicu 

i veće gradove. Najavio je i da cene 

neće dalje padati jer je tržište dostiglo dno. 

Zatim se očekuje rast zajedno sa porastom 

ekonomije, ali tek od 2012. godine, pa je i 

2011. godinu ocenio kao povoljnu za kupovinu 

nekretnine ukoliko ste u mogućnosti. 

U zaključku panela, Pašanović je podsetio 

da u Srbiji postoji oko tri miliona stambenih 

jedinica, od kojih je 650 hiljada u Beogradu. 

Tokom prošle godine sagrađeno je 16.000 

stanova a ove godine samo 2.500: 

– Sad više nije samo veština prodati, sad je 

to već postala umetnost. Problem koji treba 

naglasiti jeste i bankarski sektor koji kod 

nas i dalje stoji. Bankarski krediti su i dalje 

veliki problem, pa država kroz jeftiniju stanogradnju 

pokušava da reguliše cene. Tržište 

jeste na putu oporavka, pravni okviri 

su bolje definisani, radi se i na poboljšanju 

administracije. Nećemo se skoro vratiti na 

nivo od pre krize ali jesmo na tom kursu. 

Na oporavku i stabilizaciji tržišta moramo 

raditi svi zajedno: vlada, investitori, 

posred nici… – zaključio je Pašanović ■ 

DYNAMIC COMMUNICATIONS GROUP 

Cara Nikolaja II br. 90 

11000 Beograd 

tel: +381 11 41 41 235 

office@dcg.rs 

www.dcgdcg.com 

22 

www.build.rs

arhitektura 

promo 

ZAŠTO NE PRAVIMO BEZBEDNIJE ZGRADE 

PASIVNO PREŽIVLJAVANJE 

Ranjivost naših građevina, naročito kuća i 

zgrada, prepoznata je u svetu i sve su češći 

glasovi analitičara koji pozivaju na preispitivanje 

naših koncepata gradnje. Niko 

ne kaže da treba da gradimo bunkere ili 

Nojeve barke, ali, podvlači se da ne postoji 

razlog da ne unapredimo svoje građevine 

u znatnoj meri. 

Ovaj koncept gradnje nazvan je pasivno 

preživljavanje – passive survivability. Dok 

podižemo nebrojene krhke porculanske figurice, 

zapravo nam trebaju postojani olovni 

vojnici... 

Šteta koju je svet 2010. godine pretrpeo zbog 

katastrofa izazvanih delovanjem prirodnih sila 

i ljudskih aktivnosti – utrostručena je. Prema 

podacima kompanije Swiss Re, štete koje su 

prouzokovale katastrofe u 2010. godini dostigle 

su 222 milijarde dolara, što je tri puta više 

nego 2009. godine, kada je šteta iznosila 63 

milijarde dolara. Ove godine u različitim vrstama 

katastrofa poginulo je približno 260.000 

ljudi, što je rekordan pokazatelj još od 1976. 

godine. Prošle godine je, poređenja radi, život 

u katastrofama izgubilo 15.000 ljudi ■ 

Načela kvalitetnije gradnje 

Postavljena su i prva načela projektovanja 

bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije 

u uslovima dužeg nestanka struje 

ili vode, goriva za transport hrane, ekstremnih 

temperatura, itd. Ključne elemente 

zgrada prilagođenih pasivnom preživljavanju 

izneo je i Alex Wilson, urednik sa 

sajta Building Green, EBN... 

Otpornost na oluje – zgrade moraju biti 

sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada 

stogodišnje oluje sada se javljaju na svake dve 

ili tri decenije. Jedan od najstrožijih propisa 

za zgrade koji se odnosi na oluje na snazi je 

u Majamiju (Miami–Dade County building 

code). Snažni vetrovi nisu retkost ni u Srbiji, 

pa prilikom projektovanja i izvođenja treba 

voditi računa da krovovi pružaju manji otpor 

vetru (dobro zatvaranje oboda krova) jer će 

tokom svog životnog veka zgrada morati da 

preživi i desetinu i više snažnih oluja. 

Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke 

zgrade (oblakoderi) možda ne mogu da 

opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju 

mnogo energije da bi bile operativne a 

mogu generisati samo manji deo te energije 

(kao posledica njihove geometrije), i u njima 

je znatno otežana komunikacija, pa čak i 

snabdevanje vodom u slučaju nestanka električne 

energije (liftovi, pumpe za vodu, itd). 

Zato je možda bolje opredeliti se za nešto 

niže zgrade, na primer, lamele. 

Pasivni projekat – Zgrade bi trebalo da 

mogu da održavaju podnošljivu temperaturu 

u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg nestanka 

energije za zagrevanje ili hlađenje. Danas 

već veoma dobro znamo kako da napravimo 

energetski efikasne zgrade: rešenje detalja, 

izolacija, prirodna ventilacija i kruženje vazduha 

u zgradama, pasivno solarno zagrevanje, 

pasivna zaštita od pregrevanja, itd. Sve 

ove strategije bi trebalo da postanu standardna 

praksa i neodgovorno je ignorisati ih. 

Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje takođe 

treba da bude standardna praksa jer 

omogućava ljudima da koriste zgrade u 

kakvim-takvim uslovima i kada nema električne 

energije na duže vreme. 

Obnovljivi izvori energije – upotrebom 

obnovljivih izvora na samom objektu ili na 

parceli, umanjuje se zavisnost od mreže za 

distribuciju električne energije. Tako havarija 

koja se dogodi stotinama pa i hiljadama 

kilometara daleko neće imati presudan 

uticaj na upotrebljivost objekta. Zato treba 

iskoristiti potencijal solarnih fotonaponskih 

panela i kolektora za zagrevanje vode, 

vetra ili biomase (opalog lišća, trave, drveta 

na parceli i u neposrednoj okolini). I kada 

u regularnim uslovima ovi sistemi u maloj 

meri doprinose ukupnim potrebama za 

energijom u zgradi, u kriznim situacijama 

redefinisane primarne potrebe mogle bi 

biti zadovoljene iz ovih izvora. Mogu biti 

korisne i pumpe ili osvetljenje na solarno 

napajanje. 

KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju, grejanje 

i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani 

tako da u određenim uslovima mogu 

da rade i samo zahvaljujući energiji koju 

dobijaju iz solarnih panela. Moguće je koristiti 

se i prirodnim zakonima strujanja vazduha 

za ugradnju alternativnih rešenja koja 

će funkcionisati poput kanala za ventilaciju 

u zgradama pre pojave električne energije. 

Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih 

voda na parceli ili u objektu jeste jedna od 

osnovnih komponenti zgrada prilagođenih 

za pasivno preživljavanje. 

Pored navedenog, valja podsetiti i na mogućnost 

uzgajanja hrane u gradovima – urbana 

agrokultura (vidi prošli broj Build-a). 

Ceo tekst o pasivnom preživljavanju, 

zajed no sa korisnim linkovima možete 

pronaći na portalu Gradjevinarstvo.rs ■ 

www.build.rs 

POSTANITE KNX PARTNER, 

BRZO I LAKO DO KNX –SERTIFIKATA: 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KNX sertifikat kao i KNX je priznat 

u celom svetu kao svetski standard. 

KNX partnerstvom ulažete 

u buduınost vaše karijere. 

Narodnog fronta 73a/47 

21000 Novi Sad 

tel: +381 60 3883 000 

office@vueko.net • www.vueko.net 

23

TEMA broja 

Javni prostor dostupan je svim 

građanima. Ipak, na ovu njegovu, 

osnovnu karakteristiku, često 

zaboravljamo. Zapravo, od prvih 

zajedničkih pašnjaka i pojila koje 

su svi članovi jedne zajednice 

mogli da koriste prema svojim 

potrebama, zajednički prostor 

nikada nije dostigao taj svoj ideal 

– da bude dostupan svima... 

JAVNE POVRŠINE I JAVNI OBJEKTI 

JAVNI PROSTORI 

Ni danas, kada nas preko dva 

milenijuma razdvaja od starogrčke 

agore, javni prostori još uvek nisu 

dostupni svim građanima. Ovo je 

još jedan od izazova koji su pred 

nama, kako u građevinskom i 

infrastrukturnom (prilazne rampe, 

bezbedne trake za slepe, itd), tako 

i u kulturološkom, civilizacijskom 

smislu (tolerancija, poštovanje 

različitosti, itd). 

Sa druge strane, u skladu sa 

društvenim normama, zakonima ili 

podzakonskim aktima, definišemo 

određene restrikcije, stalne ili 

privremene, za korišćenje javnih 

prostora kako bi oni mogli da 

ispune svoju svrhu i da pruže 

bezbednost za sve građane i 

imovinu. Tako su javni prostori 

zapravo fizičko okruženje, koje 

otelotvorava jedno od suštinskih 

civilizacijskih pitanja: gde je 

granica mojih i tuđih sloboda 

Granice javnih prostora mogu se posmatrati 

kao prostorne granice (spoljašnje, 

fizičke, vidljive, funkcionalne, itd.) i kao 

kulturološke (granice sloboda, ne/vidljive, 

društveno prihvaćene, namena prostora, 

itd). Međutim, nije moguće analizirati 

granice javnog prostora samo kroz 

ovako odvojeni pristup. Pre ili kasnije, 

ova dva pristupa moraju se spojiti, prožeti, 

dopuniti i poklopiti, kako bi analiza i 

definisanje javnog prostora bili celoviti. 

Iz tog razloga, u stručnim timovima koji 

se bave problematikom javnih prostora, 

(treba da) sede profesionalci različitih 

profila: psiholozi, urbanisti, arhitekte, 

menadžeri, ekonomisti, pravnici, inženjeri, 

investitori, itd. 

Ulica, stajalište javnog prevoza, trotoar, trg, 

parking, park, kej... ili galerije, čekaonice, 

holovi, biblioteke, atrijumi, bezistani, sportske 

hale i stadioni, otvoreni bazeni i arene... 

bez obzira koliko su nam poznati svi oblici 

javnih površina i zatvorenih prostora, još 

uvek nismo uspeli da u potpunosti definišemo 

njihove granice – pre svega fizičke, a 

zatim i sve ostale. 

Granice javnog prostora 

Ako pođemo od načela da javna površina 

pripada svim građanima, čini se da zatim 

sledi predugačak niz nenamernih (nepostojanje 

pristupnih rampi za lica sa invaliditetom) 

i namernih restrikcija (zabranjeno 

gaženje trave, plaćanje članstva u biblioteci, 

pristup čitaonici, itd). 

Zadatak zakonodavca, kada je reč o definisanju 

pravnog okvira za javni prostor i delatnosti 

na njemu, tako predstavlja veoma 

osetljiv posao koji često izaziva reakcije nezadovoljnog 

dela građana i medijsku pažnju, 

baš kao što je to slučaj i sa idejnim i izvođačkim 

projektima za javne prostore. 

U principu, vrsta, oblik, tip javnog prostora, 

definiše se samo u odnosu na delatnost koja 

se na njemu obavlja, ali, uslovno rečeno, ne 

sme se definisati u smislu samih korisnika 

prostora. Dakle, u pešačkoj zoni, na trotoaru 

ili u parku, može se zabraniti vožnja bicikla, 

slobodno postavljanje bine ili tezge, ili pak, 

izvođenje kućnih ljubimaca, ali – ne može se 

zabraniti prisustvo nijednom građaninu. 

PROIZVODNJA BETONSKE GALANTERIJE 

Jugoslovenske armije 44, 21400 Bačka Palanka 

 

e-mail: mrdjuka@nspoint.net 

www.behaton.rs

TEMA broja 

EVROPSKA NAGRADA ZA 

GRADSKI JAVNI PROSTOR 

Evropska nagrada za gradski javni prostor 

ustanovljena je 2000. godine i jedina je te 

vrste u Evropi (European Prize for Urban 

Public Space). Ima za cilj da prepozna, 

odbrani i promoviše javni gradski prostor. 

Proistekla je iz izložbe “Ponovno otkrivanje 

Evrope” (The Reconquest of Europe) organizovane 

1999. godine od strane CCCB 

(Centra za savremenu kulturu Barselone). 

Tokom decenije postojanja organizaciji 

nagrade pridružilo se još nekoliko evropskih 

organizacija: Architecture Foundation 

(London), Architekturzentrum Wien (Beč), 

Cité de l’Architecture et du Patrimoine (Pariz), 

Nederlands Architectuurinstituut (Roterdam), 

Museum of Finnish Architecture 

(Helsinki) i Deutsches Architekturmuseum 

(Frankfurt). Već 2008. godine za nagradu 

je konkurisalo 197 projekata iz 26 evropskih 

zemalja, za razliku od 2000. godine 

kada je u konkurenciji bio 81 projekat iz 14 

zemalja. Zanimljivo je da se nagrada ne 

odnosi samo na arhitekte i urbaniste već 

i na pojedince i lokalne samouprave koje 

su načinile neophodne političke odluke da 

projekti zažive, ali i koji su garantovali budžetska 

sredstva za realizaciju. 

Organizatori nagrade napominju da je ne 

treba vezivati samo za velike urbanističke 

projekte. U skladu s tim, kao jedan od prioriteta 

za izbor jeste komunikacija projekta 

sa društvenim kontekstom okruženja u 

kom se nalazi (www.publicspace.org) ■ 

Open Spaces Society najstarija je organizacija 

u Velikoj Britaniji koja se zalaže 

za zaštitu javnih površina i slobodnog 

prolaza za građane. Osnovana 1865. 

godine, organizacija je tokom svoje istorije 

preuzela na sebe nekoliko značajnih 

zadataka: povraćaj zajedničke imovine 

u javno vlasništvo nakon oba svetska 

rata kada su zelene površine korišćene 

za uzgajanje hrane (više u prethodnom 

broju Build magazina), očuvanje pešačkih 

staza u prirodi ugroženih pravima privatnih 

poseda, ucrtavanje ovih staza na 

mape već od 1950. godine, itd. Prema 

sajtu organizacije, ona danas broji preko 

2.600 članova (www.oss.org.uk) ■ 

Osetljivost problematike leži u tome što, za 

jedan javni prostor, treba pronaći zajednički 

interes za određeni broj građana, pri čemu, 

ne sme važiti kao jedino pravilo da većina 

nameće volju svima, već bi i manjinske grupacije 

građana trebalo da dobiju priliku da 

svoja prava na korišćenje javnog prostora 

ostvare na nekom drugom mestu (u gorepomenutim 

primerima: biciklistička staza, privremene 

dozvole za neku delatnost ili park 

slobodan za pristup kućnim ljubimcima). 

Pa i tada, kada se otvoreno pristupi analizi 

svih aspekata, javni prostor zadržava svoje 

konflikte i nameće pitanje da li javni prostor 

bez tih konflikata u svojoj suštini može biti 

javan Uzmimo primer koji je naveden u tekstu 

Zdravi javni prostori (vidi stranu 55.), 

gde se kaže: 

„Na primer, većina građana Singapura radije 

bi gledala mlade na skejt-bordovima u 

posebnim parkovima (poput skejtparka kod 

Brankovog mosta na Novom Beogradu) 

nego na ulicama. Ovo predstavlja paradoks 

s obzirom da je skejt potkultura znatnim 

svojim delom vođena željom da se suprotstavi 

stvorenom javnom redu preuzimanjem 

javnog prostora i njegovom personalizacijom 

kroz isticanje individualnih vrednosti i 

kreativnosti.“ 

Zato, kada uvodimo restrikcije bilo koje vrste 

na jednom javnom prostoru, treba razmisliti 

o svemu što taj prostor gubi našim 

odlukama, od svog kolorita, heterogenosti, 

otvorenosti, javnosti. Moguće je da će na 

kraju javni prostor trpeti više odsustvom 

nekih sadržaja, grupacija, aktivnosti, nego 

što gubi njihovim prisustvom. 

Zdrave javne površine 

– granice instikta 

Pitanje granica sloboda i potreba čoveka za 

prostorom bez restrikcija već je ušlo u praksu 

planiranja u Singapuru. Ovde planeri 

pokušavaju da animiraju ljudske praiskonske 

instikte kojima je neophodno nedefinisano 

okruženje, i da omoguće stvaranje ovakvih 

prostora u urbanim sredinama. Više o tome 

govori se u tekstu Zdravi javni prostori, autor 

dr Ružica Božović-Stamenović (vidi na 

strani 55.), iz kog izdvajamo jedan pasus: 

„Ovi instikti ukorenjeni su u prošlosti naših 

predaka kada smo zavisili od instiktivnog 

rasuđivanja o prostoru u vezi sa našom pozicijom 

u okruženju. Međutim, u savremenom 

javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt 

doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je 

prostor u potpunosti uređen za naše potrebe. 

Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju 

koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost, 

nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru. 

Zato osećaj sveukupnog blagostanja 

izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate 

povezanosti sa okruženjem koje nema restrikcije 

koje karakterišu javne prostore. 

Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva 

javnih prostora lišavaju korisnike mogućih 

prednosti bega u neurbane prostore unutar 

grada (non-city escapes).“ 

Javnost u prostoru 

Ako javni prostor posmatramo na papiru, u 

vidu crteža, čini se da je sasvim jednostavno 

odrediti mu granicu. Međutim, kada se 

javni prostor posmatra u tri dimenzije, pa se 

njima doda i vreme, ili, na primer, uticaj koji 

ima/nema u oblikovanju društvenih pojava, 

tada stvari postaju daleko složenije. 

Primeri koji slikovito prikazuju koliko je teško 

odrediti fizičke granice javnom prostoru, 

jesu zabrana sušenja veša na terasama i lođama 

zgrada (sa ulice vidnim mestima), zabrana 

gajenja stoke ili paljenja vatre u urbanim 

sredinama (lišće, granje, pokošena trava), 

pravljenje buke, pa čak, u sasvim regulisanim 

sredinama, i definisanje palete boja za fasadu 

objekata na privatnim parcelama. 

Dakle, iako se sve nabrojano tiče delatnosti 

i karakteristika koje se fizički nalaze na 

privatnoj parceli, ipak mora biti podređeno 

okruženju (javnom i/ili privatnom). Pored 

osnovnog uvođenja reda i pravila ponašanja 

koja poštuju najmanji zajednički sadržalac 

za sve, može se reći da javni prostor na 

ovaj način štiti čula (vida, sluha, mirisa) od 

info@distron.net 

www.distron.net 

26 

 

www.build.rs

agresivnog uticaja koji dolazi sa bilo kog od 

njegovih graničnika (parcela u privatnom 

vlasništvu). 

Takođe, javni prostor definiše svoje privatne 

okvire i građevinskom regulativom (spratnost, 

građevinska, regulaciona linija, itd), 

ali i kroz programe zaštite istorijskih spomenika 

i ambijentalnih celina. U svim tim 

slučajevima, pravo privatnog vlasništva povlači 

se pred značajem javnog prostora. 

Po nekim mišljenjima, javnim prostorom, 

pored javnih zgrada ili delova objekata, 

može se smatrati sav otvoreni, vidljiv prostor, 

u urbanoj sredini. Tako, onome što se 

u arhitektonskom, projektantskom smislu 

smatra javnim prostorom, možemo dodati i 

dvorišta, krovove, terase, pa čak i transparentne 

zastakljene zgrade ili delove zgrada 

koji se nalaze na privatnoj parceli, na primer, 

transparentni hol zgrade. 

Javno kao lakmus-papir 

Zbog svih ovih prirodnih konflikata javnih 

prostora, oni ostaju večiti lakmus-papir koji 

pokazuje opšte stanje lokalne zajednice, stepen 

razvoja jednog grada i celog društva, ali 

i aktuelna kretanja, interesovanja, i opšte 

stanje samih stanovnika. Više slobode u ponašanju, 

odevanju, galama, otežano kretanje, 

pomešani pešački i motorni saobraćaj, itd. 

karakterišu gradove ili delove gradova gde 

ljudi, roba, saobraćaj, novac, često imaju tokove 

koji zaobilaze zvanične kanale, gde je 

bezbednost na nižem nivou, prisustvo vlasti 

(autoriteta) je manje, a cela ova slika često se 

opisuje kao živopisna. 

Sa druge strane, u uređenim sredinama, 

povećan je nivo bezbednosti, legalnosti i 

funkcionalnosti za sve korisnike prostora. 

Tu, međutim, dolazi do stvaranja dosadnog 

ambijenta koji se uzročno-posledično 

proširuje i na život grada, aktivnosti i raspoloženje 

ljudi. Svakodnevna izvesnost u 

ovakvim javnim prostorima pruža osećaj 

bezbednosti ali umanjuje doživljaj iznenađenja, 

fascinacije, otkrivanja... Urbane 

sredine sa najvišim stepenom razvoja već su 

došle na stupanj kada treba da osmisle načine 

kako da pomire pozitivne, a odstrane 

negativne činioce javnog prostora kroz sinergiju 

ova dva pola – živopisnog i uređenog 

(više u tekstu Zdravi javni prostori). 

Sa druge strane, mi smo još uvek u tački 

kada treba da uvedemo daleko više reda 

na naše javne prostore. Da bismo uspeli u 

ovome moramo imati više reda, pre svega, 

u nadležnim zakonodavnim, pravosudnim 

i izvršnim telima. Između ostalog, 

plaćamo ih da nam obezbede javni prostor 

i imamo pravo od njih da zahtevamo da ispune 

svoju obavezu ■ 

TEMA broja 

PRVI AMANDMAN Vs. PARANOJA 

Associated Press je 18. oktobra preneo 

vest o presudi sa jednog sudskog spora 

u SAD koji liči i na situaciju u kojoj 

se često nalaze i studenti arhitekture 

u Srbiji... Naime, došlo je do pogodbe 

između fotografa Antonio Musmeci-ja i 

Savezne službe zaštite (Federal Protective 

Service) koja ga je uhapsila 2009. 

godine kada je pokušao da fotografiše 

zgradu Saveznog suda u Njujorku. 

Ovom pogodbom zaključeno je da pojedinci 

imaju pravo da prave video-materijal 

i fotografi je na javnim prostorima, a FPS 

je dužna da svojim službenicima prosledi 

obaveštenje koje treba da ih podseti da nijedan 

propis o opštoj sigurnosti ne zabranjuje 

snimanje van objekata.Takođe, ova 

pogodba biće korisna i za sve arhitekte, 

pejzažiste, dizajnere i studente kojima su 

fotografi je lokacija neophodne za rad na 

svojim projektima. Tako će biti zagarantovana 

prava građana iz prvog amandmana 

Ustava SAD, da slobodno prave foto 

i video zapise na javnim prostorima bez 

straha da će biti uznemiravani od vladinih i 

drugih službenika. 

Sa druge strane, Srbija je i dalje u strahu 

da NATO slučajno ne sazna gde je 

Generalštab, i kako danas izgleda, pa se 

i dalje dešava da proveravaju studente 

arhitekture koji pokušavaju da naprave 

par forografija ove ruine ■ 

Унапред договорени 

пословни састанци 

Електронска куповина 

до следећег сајма 

Пријаве за сајам на 

мобилном телефону 

35. Међународни сајам мермера, камена 

руда, конструкције од мермера, 

машинерије & опрема 

Спонзори и медијски покровитељи: 

3. Међународни сајам 

конвенционалних & обновљивих извора енергије, 

технологије и штедње енергије

TEMA broja 

Izgradnja koja je karakterisala Evropu 

od Drugog svetskog rata do danas 

znatno će usporiti kao posledica ideje 

održivosti. Zaštita energije i resursa 

opredeljuje nas za unapređenje 

postojećeg fonda stambenih, javnih i 

poslovnih zgrada. U takvim kretanjima 

postavlja se pitanje budućnosti 

arhitektonske profesije i same arhitekture 

kao umetnosti koja oblikuje neposredno 

čovekovo fizičko okruženje. 

Da li će velike arhitekture nestati 

ARHITEKTURA JAVNIH ZGRADA 

POVRATAK SIMBOLA 

CIVILIZACIJE 

Savremena arhitektura suočava se sa brojnim 

problemima, a jedan od najvećih udara 

u samu srž profesije: manje investicija u nove 

projekte. Procene su da će fokus građevinske 

industrije, naročito u Evropi i razvijenim 

zemljama sveta, u narednim decenijama sa 

izgradnje preći na rekonstrukciju postojećih 

objekata. Do kojih razmera rekonstrukcija 

u Evropi treba da uzme maha u narednim 

decenijama, govori i podatak da krilaticu 

20/20/20 (20% emisije ugljenika manje uz 

20% energije iz održivih izvora do 2020. godine) 

već zamenjuje nova – 90/90. 

Moderna društva, u želji da unaprede 

školstvo, zdravstvo, usluge i život građana 

uopšte, otvorena su za velika ulaganja 

u sektor javnih zgrada. Ona tako svoju 

arhitekturu vraćaju na tas na kom je ona i 

dostigla visine umetnosti – javne objekte. 

Tako, nakon perioda dominacije privatnog 

kapitala koja se manifestovala i kroz arhitekturu, 

javnim objektima i zvanično vraćamo 

značaj koji su imali za razvoj civilizacije 

tokom poslednjih pet hiljada godina. Setimo 

se samo grandioznih primera velike arhitek- 

ture iz enciklopedija i kako su u 20. veku 

javne objekte sve češće počele da zamenjuju 

korporativne zgrade, industrijski kompleksi 

i oblakoderi. 

U ovome, naravno, nema ništa loše, ali postavlja 

se pitanje da li javno treba da ima 

predznak socijalnog a privatno ekskluzivnog, 

ili javno ipak treba da zadrži izvestan nivo 

društvenog značaja koji će se ogledati i kroz 

veliku arhitekturu. A kako je kod nas Niko 

nije u obavezi da raspiše arhitektonski konkurs 

za javnu zgradu. Eto, tako je ■ 

90/90 zapravo predstavlja plan da se do 

2050. godine 90% fonda zgrada u Evropi 

rekonstruiše u cilju energetske efikasnosti 

kako bi trošile 90% manje energije nego 

danas. Prateći ove težnje procenjuje se da 

će samo u Evropi biti otvoreno oko pola 

miliona radnih mesta vezanih isključivo 

za rekonstrukciju postojećih zgrada. 

Građevinskoj industriji ovo predstavlja resurs 

za budućnost, ali, postavlja se pitanje 

šta se u projektima rekonstrukcije ovakvog 

obima dešava sa arhitekturom Da li će biti 

svedena na projektovanje fasada i enterijera 

PREMIJEROVA NAGRADA – PRIME MINISTER'S BETTER PUBLIC BUILDING AWARD 

Inicijativa za Bolje javne zgrade 

u Velikoj Britaniji od 2001. godine 

dodeljuje Premijerovu nagradu 

za zgrade iz javnog sektora. 

Kriterijumi koji su naznačeni na 

sajtu nagrade jestu: projekat, 

efikasan proces nabavke, ekonomska 

i društvena vrednost, 

dobra saradnja klijenta, projektanta 

i izvođača, dobro upravljanje 

finansijama, realna cena 

tokom životnog veka, klijentovo 

zadovoljstvo i održivost. 

Arhitektura javnih objekata 

– rezervat velike arhitekture 

Iako su prognoze za najveći deo arhitektonskih 

projekata relativno sive, u narednom 

periodu, kao pozitivna posledica savremenih 

težnji u građenju i shvatanju našeg okruženja 

i urbanog razvoja, predstoje veća ulaganja 

u infrastrukturu ali i izgradnju javnih 

objekata. 

Ova nagrada zapravo predstavlja 

specijalnu kategoriju unutar nagrade 

BCIA (British Construction 

Industry Awards). Kada predate projekat da 

konkurišete za BCIA nagradu, možete tražiti 

i da bude uzet za Premijerovu nagradu ukoliko 

ispunjava sve neophodne dodatne uslove. 

Inače, BCIA nagradu pokrenuo je stručni časopis 

New Civil Engineer i kompanija Thomas 

Telford, oba u vlasništvu Udruženja građevinskih 

inženjera (Institution of Civil Engineers). 

bolnica Stobhill, Glazgov 

Dobitnik Premijerove nagrade za 2010. godinu 

jeste nova zgrada bolnice Stobhill u 

Glazgovu, Škotska (na fotografiji iznad). 

Zgrada je izgrađena po projektu biroa Reiach 

and Hall Architects. Nagrada autorima uručena 

je prilikom svečane dodele ostalih BCIA 

nagrada 13. oktobra 2010. godine ■ 

28 www.build.rs

PRIVATNOST 

JAVNIH PROSTORA 

TEMA broja 

Prostorna „nedefinisanost“ javnog prostora 

poslednjih meseci izaziva brojne sporove 

širom sveta. U svakom od ovih „incidenata“ 

glavni prozvani je kompanija Google i njen 

globalni projekat prikupljanja snimaka 

gradova sveta – Google Street View, 

aplikacija Google Maps web-servisa 

Automobil na koji su instalirane kamere 

prolazi ulicama gradova i tako napravljeni 

snimci zatim se povezuju sa drugim Google 

aplikacijama, pa pretraživanjem Google 

mapa možete pogledati i video snimak sa 

željene lokacije. Ceo projekat čini se kao jednostavan 

nastavak proširenja baze podataka 

koja je već godinama dostupna na internetu 

(mapa ulica, aero-foto snimci, lokacije restorana, 

muzeja, kompanija, fotografije korisnika 

načinjene na određenoj lokaciji, itd). 

Dakle, Google automobil kreće se istim rutama 

kojima može da prolazi i svako drugi i 

pravi video snimke gradova na isti način na 

koji bi to imao pravo bilo koji prolaznik (takođe, 

ne naplaćuje pristup tom materijalu). 

Pa ipak, poslednjih meseci ova delatnost je 

pod budnim okom država u kojima se odvija 

i neke su već uvele zabrane i podnele tužbe 

protiv kompanije iz SAD. Zašto 

Mediji svakog meseca objavljuju vesti o novom 

intrigantnom snimku koju je napravio 

Google i koji su zatim pokrenuli lavinu pitanja 

o zaštiti privatnosti građana. Google 

automobil snimio je gole ljude na terasama, 

u dvorištima, pa čak i u prtljažniku automobila, 

i mnogi su zabrinuti da je ovim povređeno 

pravo na privatnost građana (o ovoj 

temi pisao je i Rodoljub Šabić, Poverenik za 

informacije od javnog značaja i Poverenik za 

zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, 

na svom blogu na sajtu B92 – „Opasnost“ 

zvana Street View). 

Šta je nosila 

Međutim, još od prvog navedenog slučaja, 

bila je jasna jedna stvar – svi snimljeni jesu 

se nalazili u svojim dvorištima ili stanovima, 

ali Google nije virio nego se prosto našao na 

pravom mestu u pravom trenutku. Kamere sa 

Google automobila snimile su isto ono što 

je mogao da snimi bilo koji prolaznik mobilnim 

telefonom, fotoapatom ili kamerom, 

ili jednostavno da vidi u prolasku ulicom – 

ništa manje, ali, i ništa više. 

Dakle, do kontakta privatne i javne sfere 

nije došlo na inicijativu kamere, već je prvi 

korak načinjen od strane oštećenih lica. Manje 

je važno pitanje da li je napravljen video 

snimak ili fotografija, daleko je važnije 

sledeće: otkuda uopšte pomenuti nagi ljudi 

u vidnom polju posmatrača sa ulice (javnog 

prostora) 

U jednom od spornih slučajeva rasprava se 

otprilike svela na pitanje da li je žena obnaženih 

grudi sedela na simsu prozora (koji se 

može smatrati javnim prostorom) ili se računa 

to što je jednom nogom stajala u stanu 

(nesporno površina u privatnom vlasništvu). 

Naravno, na sudu ne dopuštamo argumente 

koketirala je, izazivala i slične, ali ovde su ipak 

u pitanju bezazlenije stvari pa možemo raspravljati 

o njima... Da li je u pitanju čist egzibicionizam 

Da li se govori o prostoj opuštenosti 

i zaboravnosti da nije dovoljno biti u 

svom stanu i biti zaštićen od pogleda sa ulice 

Da li se govori o podsvesnoj računici da paranoično 

namicanje zavesa i roletni predstavlja 

samo još jednu od obaveza prihvaćenog 

ponašanja, i da jednostavno zaboravljanje ove 

obaveze ostavlja ljudima više vremena za sebe, 

više živaca, više... dostojanstva 

Glasam za ovo poslednje. Na isti način na 

koji večitu težnju za uređenjem na kraju 

čeka bunt protiv previše reda, tako i pravo na 

privatnost, o kom se toliko priča, u mnogim 

slučajevima predstavlja samo još jedan atak 

na slobodu građana. Ovo kažem zato što u 

mnogim slučajevima (kao što su ovi u koje je 

umešan Google) građani očigledno ni sami 

ne mare previše za sopstvenu privatnost. 

Da li nam je privatnost zaista toliko važna 

Da li ona predstavlja prirodno stanje jedin- 

ki u ljudskoj 

zajednici Da li je podjednako 

važna za sve Šta je to toliko privatno da nije 

lično i za milione drugih širom sveta Ako je 

nešto lično za milione, milijarde ljudi, šta je 

onda ono zajedničko 

Varijacije u shvatanju privatnosti lako čitamo 

na Internetu. Fotografije na društvenim 

mrežama, video-snimci koje postavljamo na 

mrežu, govore upravo suprotno od onoga što 

nam se sve češće pokušava nametnuti kao 

naše pravo. Izgleda da ne želimo svi to pravo, 

ili ga bar ne želimo u podjednakoj meri. Naravno 

da u ovim slučajevima sami biramo ko 

će sve imati pristup našim ličnim sadržajima ili 

prostim informacijama, ali, zar isto to ne činimo 

i ako goli sedimo na simsu prozora ili u 

dvorištu koje nije sasvim zaštićeno od pogleda 

sa strane Uostalom, za neupućene, sajtovi na 

koje postavljamo svoja dokumenta raspolažu 

određenim pravom na njih. To pravo smo im 

odobrili prilikom otvaranja naloga za mail ili 

profil – klikom na opciju I accept (prihvatam). 

No dobro, ovo su daleko šira pitanja i ne 

podrazumevaju samo pravo na privatnost. 

Jedno od tih sporednih pitanja jeste i pitanje 

autorskih prava, oblast koju u narednim godinama 

treba da redefinišemo jer i tu stara 

regulativa više ne pije vodu. Da li ćemo ući u 

dalje detaljisanje naših zakona ili ćemo primeniti 

nešto labaviji pristup Prašina se najbrže 

slegne ako je ostavimo da to uradi sama. 

Međutim, ako ne pravimo od komarca 

magarca čime bismo onda punili naslovne 

strane novina Kad se ne bismo samo 

bavili pitanjima da li je legalno da Google 

snima naše ulice, mogli bismo se aktivnije 

pozabaviti pitanjem da li će Google privatizovati 

Internet... ili već jeste Izgleda 

da nam je lakše da dodatno mutimo vodu 

nego da pustimo da se razbistri ■ 

Jaše Petrovića 42, 37230 Aleksandrovac 

tel/fax: 037 3552 546, 3552 547, 3552 548 

www.riz.co.rs 

Preduzeće RiZ d.o.o. osnovano 1991 god. 

Oblast delatnosti: 

- projektovanje i izvođenje termotehničkih instalacija, 

grejanja , klimatizacije, vodovoda i kanalizacije 

- projektovanje i izvođenje gasnih instalacija 

- proizvodnja priključnih elemenata za telefoniju, 

utikača, utičnica, spiralnih i produžnih gajtana 

- prodaja i montaža telefonskih centrala i sistema za evidenciju razgovora 

- izvođenje telefonskih instalacija i instalacija slabe struje 

PREDUZEĆE POSEDUJE ISO STANDARD ZA OVE OBLASTI DELATNOSTI

TEMA broja 

Javni prostor, gledano u širem smislu, podrazumeva 

i šalter sale u bankama, predvorja 

bioskopa, pozorišta, zatim prodavnice 

u koje možete ući i izaći bez obaveze 

da nešto kupite, ali i prostore koji nisu 

primarno definisani ni kao javno ni kao 

privatno vlasništvo: pasaži i prolazi u 

zgradama, stepeništa, platoi i pjacete ispred 

zgrada, itd. 

Urbano tkivo čini neprestano komešanje 

ta dva pola – privatnog i javnog. Oba su 

važna, ali, nemaju svi isto mišljenje o tome 

koliki je stepen važnosti jednog i drugog. 

Naravno, kao i uvek kada se pokušava definisati 

odnos privatnog i javnog, otvorenog 

i zatvorenog, transparentnog i zaklonjenog, 

makar onoliko koliko se radi o arhitekturi i 

urbanizmu, toliko se radi i o ideologiji i društvenom 

standardu, a zatim i ekonomskom i 

pravnom modelu sredine koju posmatramo. 

Tokom poslednjih decenija dominacije liberalnog 

kapitalističkog modela razvoja i 

nadmoćnosti privatnog kapitala u odnosu 

na društveni, sve su češći primeri u kojima 

privatni posed postaje javni prostor – u punom 

značenju. 

Ovde se ne misli samo na javno-privatna 

partnerstva (PPP – na primer, gradski prostori 

koje su gradile privatne firme od društvenog 

kapitala i imaju na njima određene 

beneficije), već se misli i na parcele i objekte 

koje su isključivo u privatnom vlasništvu. 

Tako je dodat još jedan sloj problematike u 

današnjim analizama, projektima i regulativi 

vezanim za javne prostore. 

Šoping mol – moj novi dom 

Matica oko koje se vrti pitanje nove definicije 

privatnog i javnog prostora jesu 

šoping molovi (šoping centri) i maloprodajni 

parkovi. Kako ovih drugih još uvek 

nema kod nas (nekoliko već jeste u planu 

poslednjih godina), fokusiraćemo se na 

šoping molove (kojih ima, koliko-toliko, i 

kakvih-takvih). 

JAVNO-PRIVATNO 

PROSTORNO PARTNERSTVO 

Poslednjih decenija, sve su češći primeri u kojima privatni posed preuzima ulogu 

javnog prostora, što, gledano u širem smislu, možemo posmatrati kao još jedan 

vid privatizacije društvenog kapitala. Ovo je otvorilo brojne rasprave širom sveta, 

od pitanja osnovnih načela urbanog razvoja do pojedinačnih projekata i njihove 

realizacije. Treba li se pomiriti sa trendom da privatni posed postaje centar 

socijalnog, privrednog, kulturnog života 

U šoping-molovima pristup je, kao i kod 

tradicionalnih javnih prostora i prodavnica, 

slobodan za sve, ponekada i 24 sata dnevno 

tokom cele godine. Takođe, tu su smešteni 

i privremeni ili stalni obavezni prateći ali i 

zabavni, sportski i rekreativni sadržaji: parking, 

bioskopi, teretane, kuglane, restorani, 

kafići, park, pjaceta, itd. 

U šoping-molu može se naći i galerija ili 

tek privremena izložba umetničkih radova 

u nekom od prodajnih lokala ili na hodnicima 

(ove jeseni u Njujorku otvorena je i 

prva ordinacija za lakše estetske operacije u 

okviru jednog šoping-mola, a letos je jedan 

šoping-mol rešio da privuče posetioce izložbom 

zmija u terarijumima raspoređenim po 

koridorima mola). 

Treći panel prvog dana BelRE Sajma i Konferencije 

o nekretninama pod nazivom BELRE 

Exclusive, Maloprodajni parkovi vs šoping 

centri, bio je posvećen upravo diskusiji o ova 

dva tipa investicija. Edward Jervis je istakao 

da nije dovoljno orijentisati se na „iskustvo 

kupovine“ kako se nekada doživljavao odnos 

takvih centara sa posetiocima, već je potrebno 

dobro uraditi osnovu projekta: lokaciju, zoniranje, 

analizu korisnika. 

Kao tri osnovne grupe potrošača u šoping centru 

naveo je one koji idu u supermarket svakoga 

dana u popodnevnim časovima i predveče, 

zatim grupaciju koja dolazi vikendima i u večernjim 

časovima radi kupovine i sastajanja i 

koja tu provodi puno vremena. 

INVESTITORI O ŠOPING CENTRIMA 

Svi ovi sadržaji, u zemljama sa dužim stažom 

kapitalističkog modela razvoja, u privatnim 

su rukama već decenijama, međutim, 

šoping-mol karakterističan je i po tome 

što preuzima i sadržaje koji su čak i u tim 

zemljama do nedavno bili skoro isključivo 

vezani za javni prostor. 

Dečije igralište, klupa pored vodene površine 

ili žardinjere sa zelenilom, promotivna 

pozornica sa predstavom koja animira decu 

ili odrasle, sve to privlači posetioce i pretvara 

hodnike šoping-mola u ulicu, pešačku 

zonu, trg, park... Tu se ljudi sastaju ispred 

bioskopa, teretane ili kuglane, sede u baštama 

kafea, ručaju, šetaju se, izvode decu za 

praznike, često i bez jasne namere da nešto 

pazare. 

Kao treću i najznačajniju grupaciju za posetu 

i uspešnost šoping centra on je istakao 

populaciju mladih - Y(outh) generation. 

Međutim, naglasio je da nije dovoljno 

napraviti 11 bioskopa i čekati filmske hitove 

poput Avatara da bi posetioci ispunili 

kapacitet sedišta: 

– Treba organizovati fi lmske festivale, ili festival 

kulture. U jednom novom šoping centru 

u Francuskoj privukli su posetioce izložbom 

zmija nakon dva meseca lošeg poslovanja, u 

drugom su organizovali festival hrane... Budžet 

koji imate na raspolaganju za marketing 

šoping centra nebitan je u odnosu na hrabre, 

zanimljive i prodorne ideje koje će posetioci 

nagraditi prisustvom ■ 

30 

www.build.rs

Ono što je nekada u našim gradovima podrazumevalo 

celovečernju šetnju od radnje do 

radnje sa jednog na drugi kraj grada, sada se 

može završiti i u jednom krugu ispod istog 

krova. Ono što je nekada bilo sastajanje na trgu 

ili na ćošku, sada se može desiti i pod krovom 

šoping-mola. Čak i kratko sastajanje društva 

pred bioskopom više se ne odvija na ulici već 

na privatnoj parceli – hodniku šoping-mola. 

Naravno, treba biti oprezan sa kataklizmičnim 

ocenama da je nekad sve bilo lepše, da 

se danas ljudi više ne druže, sve je brzo i ne 

stiže da se uživa... Ovakav trend, kao i mnoge 

druge tranformacije društva, nikada i ne 

treba ocenjivati kao pozitivne ili negativne. 

Sa druge strane, nadležne institucije jesu 

dužne ove transformacije pomno da prate i 

da utiču na to da privatno vlasništvo uzme 

na sebe i više odgovornosti koje idu zajedno 

sa preuzimanjem više delatnosti, tj. više društvenih 

aktivnosti. 

Linija licemerstva 

Šoping centri i sami insistiraju na tome da 

su deo naših života. Reklamiraju se pod 

sloganima koji treba da probude doživljaj 

šoping centra kao gradskog centra, centra 

društvenog života, zabave, odmora, rekreacije, 

a ne samo kupovine. Međutim, šoping 

centri nemaju nameru da preuzmu i posledice 

koje ima ovakvo poimanje kod ljudi... 

Primer koji pokuzaje da vlasnici šoping 

centara nisu uvek spremni da prihvate sve 

što ide u korak sa osećajem ljudi da im neki 

prostor pripada jesu povremeni protesti bilo 

koje vrste koji se tu i tamo dešavaju u svetu 

pod krovom šoping-mola. Vlasnici su rigorozni 

kada dođe do ovakve situacije i na nju 

reaguju pozivanjem policije (organa javnog 

reda koji se finansira iz budžeta) da rastera 

ljude iz šoping-mola (privatnog poseda koji 

se predstavlja kao deo društvenog života). 

Na primer, 2009. godine došlo je do jednog 

takvog incidenta u SAD gde su protestanti 

na parceli šoping-mola pozivali ljude na 

bojkot robe. Pozvana je policija da reaguje, 

a zatim je zbog ovakve reakcije šoping-mol 

tužen od strane protestanata. Tužbom su 

zapravo skrenuli pažnju na licemeran odnos 

šoping centara prema javnom prostoru. Ovo 

je dalje vodilo do polemika svih vrsta od legalnosti 

i legitimnosti do moralnosti šoping 

centara i romantičarskih komentara tipa: šoping 

centri uzimaju sve tekovine civilizacije 

osim demokratije. 

Priča se svodi na to da šoping centri uzimaju 

društveni kapital (finansijski i socijalni), a 

zatim za regulisanje tog kapitala koriste društvene 

snage reda onog trenutka kada društvo 

(njegov deo) u svom prostoru želi da se bori 

za svoje ciljeve koji su najčešće u direktnoj 

vezi sa istim tim kapitalom koji su šoping 

centri prigrlili. Pozivanje organa javnog reda 

možda jeste bolja varijanta od privatnih vojski, 

ali ipak je dovoljno neprijatna da podseti 

na osnovnu svrhu postojanja šoping centara: 

oni nisu tu da se družimo, šetamo, srećemo i 

zabavljamo – tu su da nam uzmu pare. Bez 

obzira na marketinške prijateljske slogane 

ipak važi samo jedan – it`s just as simple as that 

(zaista je toliko jednostavno). 

Odgovor društva 

Granica javnog prostora sve je dublje na 

privatnim površinama, međutim, lokalne 

samouprave mnogih svetskih gradova 

uložile su velike napore i uspevaju da vrate 

centar dešavanja na zajedničke javne prostore. 

U prošlom broju Build magazina 

pisali smo o primeru Bogote, u ovom broju 

donosimo priču o Singapuru, a takvih 

odgovora sve je više. 

TEMA broja 

Naravno, ovo nije jedina stvar u kojoj daleko 

kasnimo, ne samo za svetom, nego i za nama 

samima. Nekada je čak i ovde bilo nezamislivo 

da Urbanistički zavod, JKP Zelenilo, 

Skupština grada i svi ostali akteri složno 

reše da poklone parcelu privatnim investitorima 

bez ikakve naknade. 

šoping-mol Bullring, 

Birmingem, V. Britanija 

Poslednjih godina bili smo svedoci da je 

poklanjanje javnog vlasništva pojedincima 

u Srbiji itekako moguće i to uz apsolutno 

poklapanje stavova čak i svih političkih 

partija. Javni prostor u Beogradu, ali 

i u mnogim drugim gradovima Srbije, uz 

ovakav odnos nadležnih institucija, jednostavno 

nema nikakve šanse u budućnosti. 

Zato je verovatno iluzorno zamišljati da će 

se one u dogledno vreme pozabaviti tako sofisticiranim 

pitanjima kao što je ono: šta se 

dešava sa sferom javnog života, gde je, kuda 

ide, šta joj je potrebno, kako se razvija, i da li 

se uopšte njene transformacije mogu nazvati 

razvojem ili jednostavno degradacijom 

Za početak dovoljno je, kada god slušamo 

nekog iz pomenutih institucija i organizacija, 

ignorisati ono što pričaju, bar dotle 

dok ne ukažu na one iz svojih redova 

koji su odgovorni za sve što se dešavalo 

sa našim, javnim vlasništvom, u toku 

proteklih decenija, i dok ne vidimo šta će 

uraditi, sa našim, javnim vlasništvom, u 

određenom narednom periodu. Mada, na 

poverenje građanstva koje pamti, nikada i 

nisu računali ■ 

31

TEMA broja 

Pitanje javnih prostora i njihove 

dostupnosti, kao i dostupnosti 

infomacija, neka su od ključnih 

pitanja ukoliko se govori o 

sistematičnom građanskom 

organizovanju i aktivizmu. Ovo 

je posebno značajno u slučaju 

omladinskog organizovanja, 

jer uprkos postojanju potrebe, 

većina omladinskih inicijativa, 

projekata i grupa nema pristup 

prostoru za organizovanje 

zbog nejasnih procedura i 

uslova konkurisanja, nejasnih 

nadležnosti institucija, 

nedostatka informacija i često, 

nepostojanja volje. 

Projekat Otvoreno o javnim 

prostorima angažovao se 

intezivnije na ovom polju 

upravo zbog činjenice da 

značajan segment omladinskog 

aktivizma u Srbiji čine grupe 

mladih neformalnog tipa, 

koje nemaju resurse koji se 

zahtevaju za komunikaciju 

sa predstavnicima vlasti, kao 

i zbog toga što se postojeći 

prostorni resursi koji su u 

vlasništvu Republike i opština 

ne koriste u dovoljnoj meri za 

zadovoljavanje potreba širih 

društvenih grupa. 

Isto tako kroz dosadašnji rad 

pokazalo se da je nedostatak 

prostora jedna od većih boljki 

civilnog sektora uopšte. 

OTVORENO 

O JAVNIM PROSTORIMA 

Trenutno se intenziviraju kontakti sa opštinskim 

upravama na razvijanju procedura 

za korišćenje raspoloživih prostora za aktivnosti 

i programe grupa građana. 

Cilj je da se osmisle i uvedu procedure po 

kojima će se raspoloživ prostor dodeljivati 

na korišćenje zainteresovanim udruženjima, 

ali ravnopravno i neregistrovanim omladinskim 

grupama, a jedan od mogućih modela 

je raspisivanje konkursa sa jasnim uslovima 

i kriterijumima. 

Poseban segment kampanje jeste upoznavanje 

šire javnosti sa pojmom javnog prostora 

i upoznavanje predstavnika omladinskih 

i supkutlurnih grupa sa praksama traženja 

prava za dobijanje, osvajanje i korišćenje 

prostora od strane različitih inicijativa 

građana. 

Knežev arsenal 

u Kragujevcu 

U okviru kampanje održane su tribine 

u Kruševcu, Aradcu, Kragujevcu, njaninu, Nišu, Novom Sadu, Beogradu 

i Požegi. Ove tribine bile su namenje- 

Zrene 

omladinskim i drugim grupama kao 

informacija o tome kako su tekle neke 

inicijative zagovaranja i borbe za dobijanje 

prostora u Beogradu, Novom Sadu, 

Zaječaru (KC Grad, CK 13, Omladinski 

centar Zaječar). 

Naročita pažnja posvećena je iskustvima 

aktivističkih inicijativa koje na ovu temu 

deluju u Hrvatskoj i BiH. 

U narednom periodu Građanske inicijative 

pokrenuće interaktivnu web-mapu 

potencijalnih prostora. Više informacija o 

kampanji i samoj mapi, možete naći na 

blogu: www.javniprostori.org ■ 

Do sada, Građanske inicijative 

(GI) su od 160 opština u Srbiji 

tražile spisak raspoloživih 

javnih prostora na njihovoj 

teritoriji, kao i objašnjenje 

nadležnosti i procedura 

za njihovo korišćenje. 

Sistematizovane, do sada 

prikupljene informacije, 

dostupne su na blogu: 

www.javniprostori.org 

32 

www.build.rs

ŠTAMPANI BETON 

Boja za štampani beton 

• Sistem za prevlačenje podova – Jednokomponentni, 

na bazi cementa, umešan 

sa poli-fiberom, fleksibilan, jednostavan za 

nanošenje i antibakterijski, sistem za prevlačenje 

podova (i zidova). Visoka izdržljivost, 

ograničeno skupljanje, antibakterijski, 

minimizirani pripremni radovi. Dekorativni 

cement za postavljanje podova lako 

se nanosi na postojeće površine. Nema potrebe 

za peskarenjem, radiranjem uspomoć 

kiselina ili razrivanjem ovih površina pre 

nanošenja. 

• Boje – 16 tipova različitih prirodnih boja 

kamena nude mogućnost stvaranja jedinstvenog 

dizajna kamena prirodnih boja. 

Sistem se dobija sa opcionim sjajnim ili 

mat završnim izgledom korišćenjem premaza 

završnog sloja. 

• Čišćenje i nega – Nema potrebe za upotrebom 

deterdženata niti bilo kojih drugih 

hemikalija da bi se površina očistila od 

prljavštine. Upotrebite samo čistu vodu i 

mekane četke kako bi ste očistili površine. 

PRIPREMNI RADOVI I OPŠTE PROCEDURE PRIMENE: 

• površina na koju se nanosi treba da bude potpuno bez boje, 

prljavštine, ostataka, ulja ili prašine 

• svi nestabilni predmeti na provršini treba da budu uklonjeni, 

očišćeni ili dobro pričvršćeni 

• dostupne pukotine na površini na koju se nanosi treba 

da budu popravljene i pregledane; razlozi zbog kojih su 

pukotine nastale ne treba da budu sprečeni 

• podpovršinski sloj ne bi više trebalo da upija vodu – trebalo 

bi da je nakvašen otprilike 12 sati i još 1-2 sata pre nego se 

počne sa nanošenjem 

• površina na koju se nanosi može biti vlažna (bez lokvi) 

• za detalje instalateri bi trebalo da pogledaju 

Uputstvo za nanošenje 

• Flex C Ment može biti ugrađivan samo od strane sertifikovanih 

i obučenih stručnih lica ■ 

Lak za štampani beton 

• Identifikacija opasnosti – Akrilno sredstvo 

za zaptivanje betonskih obloga na 

bazi rastvarača. Zapaljivo. Štetno za udisanje. 

Udisanje može izazvati nadražaje 

disajnih puteva. Učestala izloženost može 

prouzrokovati suvoću i pucanje kože. 

• Rukovanje i skladištenje – Posudu držati 

u suvom stanju i čvrsto zatvorenu i na hladnom 

i dobro provetrenom mestu. Dodatne 

informacije o uslovima skladištenja, kojih je 

potrebno pridržavati se kako bi se očuvao 

kvalitet proizvoda, date su u specifikaciji 

proizvoda. U radnom prostoru obezbediti 

odgovarajuću ventilaciju ili odsisnu ventilaciju. 

Ukoliko se proizvod nanosi prskanjem, 

neophodna je odsisna ventilacija. Izbegavati 

kontakt sa kožom i očima. Obezbediti odgovarajuću 

ventilaciju i, po potrebi, odvođenje 

vazduha u radnom prostoru. Neophodna 

je zaštita od eksplozija. 

brick red 

cobble stone 

• Kontrola izlaganja/lična zaštita – Nositi 

odgovarajuću odeću, zaštitne rukavice i 

zaštitne naočari/masku. Zaštita disajnih 

organa je neophodna u nedovoljno provetrenim 

prostorijama i prilikom nanošenja 

prskanjem. Preporučuje se maska sa dovodom 

vazduha ili, kod kratkotrajnih radova, 

kombinacija filtera sa aktivnim ugljem i 

filtera za čestice. U slučaju povećane osetljivosti 

disajnih organa (npr. kod astmatičara 

ili lica sa hroničnim bronhitisom) ne 

preporučuje se rad sa proizvodom. Simptomi 

uticaja na disajne organe mogu se 

pojaviti i nakon nekoliko sati. Čuvati dalje 

od namirnica, pića i duvana. Pre pauza u 

radu i nakon završenog posla, prati ruke. 

Radnu odeću čuvati na posebnom mestu. 

Svu zaprljanu odeću odmah skinuti. 

• Stabilnost i reaktivnost – Nema opasnih 

proizvoda razlaganja kod propisnog čuvanja 

i rukovanja proizvoda. Ne reaguje sa 

vodom i organskim rastvaračima. 

Uputsvo za upotrebu laka 

Supreme SG 

flagstone 

brown 

graphite green slate harvest-gold 

kahlua mesa buff mesquite 

baja red pewter rust 

sand stone 

terra 

cotta 

white 

1. korak: Sačekati da se beton stvrdne. Zaptivanje 

sveže izlivenog betona nije moguće. 

Pre nanošenja sredstva za zaptivanje, beton 

mora da se suši 21-30 dana. 

2. korak: Očistiti prilaz. Sa prilaza, metlom 

očistiti sve materijale kao što su prljavština, 

blato i lišće. Ukoliko ima fleka od ulja ili 

masti, iste očistiti što je moguće bolje vodom 

pod pritiskom. 

3. korak: Ostaviti da se beton osuši. Pre nanošenja 

sredstava za zaptivanje na bazi rastvarača, 

beton mora biti 24 časa suv. Tokom 

tog perioda, i 24 časa nakon nanošenja, treba 

paziti da ne bude padavina. Sredstvo za zaptivanje 

je najbolje nanositi na dnevnoj temperaturi 

od 20-25°C, pri vremenskim uslovima 

koji nisu mnogo topli, niti hladni, kao ni 

pri mrazu. Sredstvo za zaptivanje ne nanositi 

pri direktnom uticaju sunčevih zraka, a naročito 

tokom leta. Takođe, ni beton ne sme biti 

topao usled dugog izlaganja suncu. 

TEMA broja 

Štampani dekorativni beton je sistem kod 

kojeg se izlivena betonska ploča, pojačana 

polipropilenskim vlaknima, obrađuje 

bojama-površinskim učvršćivačima ručnim 

alatom, kalupima i bezbojnim zaštitnim 

premazom na bazi akrilnih polimera. Na taj 

način se dobija monolitna, ofarbana, reljefna 

(odštampana) vodonepropusna podloga. 

Boje su postojane i vremenom ne blede, 

specijalni lakovi sprečavaju trajno prljanje 

površina i omogućavaju lako održavanje 

običnom vodom. Mogućnosti primene 

ovih podova zaista su velike: ulice, trgovi, 

šetališta, parkovi, dvorišta, staze, garaže, 

bazeni, kafići, restorani, hoteli, tržni centri... 

4. korak: Nanošenje sredstva prskanjem, 

valjkom ili četkom. Sam način primene nije 

toliko važan, ali naravno, nanošenje valjkom 

je brže od četke, a prskanje pod pritiskom 

(aparatom izrađenog od čelika) je brže od 

valjka. Međutim, prilikom nanošenja valjkom 

ili četkom ne treba preterivati. Usled preteranog 

korišćenja valjka ili četke, proizvod može 

postati gumenast i/ili penast. Naneti samo 

dovoljnu količinu sredstva za zaptivanje betona 

i izbegavati nagomilavanje materijala. Materijal 

treba da bude ravnomerno raspoređen 

pre sušenja. 

5. korak: Tokom 24 časa proizvod zaštititi 

od kiše i sprečiti kretanje po istom. Sredstvo 

za zaptivanje će se osušti za 1-4 sata, ali se 

preporučuje da se 24 časa izbegava kretanje 

vozila po prelazu. Sredstvo treba nanositi 

kada se tokom 24 časa nakon nanošenja ne 

predviđa kiša, kako bi se ostavilo dovoljno 

vremena za penetraciju i delovanje sredstva. 

LAK – FIZIČKE I HEMIJSKE KARAKTERISTIKE: 

• Oblik : viskozna providna tečnost 

• Boja: providna 

• Miris: miris rastvarača 

• Početna tačka ključanja: oko 109°C 

3 

• Gustina: oko 910 kg/cm na 20°C 

• Viskoznost: oko 300-500 mPa na 23°C 

• Ne rastvara se u vodi 

• Tačka paljenja : < 28°C 

• Brzina isparavanja: (BAC = 1) < 1 ■ 

Za dodatne tehničke detalje i karakteristike 

ovih proizvoda možete kontaktirati 

firmu Concrete Color iz Zemuna ■ 

CONCRETE COLOR 

Servantesova 7 

11080 Beograd-Zemun 

tel/fax: +381 11 3076 732 

+381 63 202 316 

63 231 325 

concretecolorbgd@yahoo.com 

www.build.rs 

33

fokus 

Preporučujemo da potražite ovaj tekst na 

portalu www.gradjevinarstvo.rs jer je tamo 

dato i tridesetak linkova za detaljnija objašnjenja 

pojmova iz teksta. Nadamo se da 

će naši arhitekti, investitori i izvođači imati 

sluha da prepoznaju koliko se navedenih 

strategija može primeniti odmah, bez 

uticaja na cenu projekta ili gradnje, ali uz 

znatan uticaj na cenu i kvalitet nekretnine, 

i naravno, na okruženje u kom živimo. 

Naslov originala: Reexamining Priorities in 

Green Building, Alex Wilson, EBN. 

Preveo i priredio: Mladen Bogićević ■ 

SAVETI I STRATEGIJE 

ZA PROJEKTOVANJE, GRADNJU I 

UPRAVLJANJE U ZELENIM ZGRADAMA 

Tekst pred vama napisao je Alex Wilson, urednik sajta Building Green, EBN. On se 

u tekstu obraća pre svega građevinskoj industriji SAD-a, međutim, smatramo da 

su teme u njemu iznete ključne za gradnju održivih objekata bilo gde na svetu pa i 

u Srbiji. Skoro sve pomenuto u tekstu već jeste deo različitih programa sertifikacije 

zelenih i energetski efikasnih zgrada – LEED, Passivhaus, Cradle to Cradle, itd. 

Retko možemo da uradimo sve što želimo 

na zelenim projektima, naročito u današnjoj 

ekonomskoj situaciji. Kada smo primorani 

da biramo, koja su to mesta gde će 

naši napori napraviti najveću dobit u unapređenju 

zelenih karakteristika zgrade za 

korisnike i okruženje 

Od 1995. godine kada je EBN pisao o ovim 

pitanjima mnogo se toga promenilo: globalno 

zagrevanje postalo je velika tema, pojavili 

su se novi materijali, mnogi koji su tada 

bili u upotrebi danas su potisnuti ili zabranjeni 

zbog pitanja zaštite životne sredine, 

USGBC se pojavio kao glavni igrač na polju 

zelene gradnje sa svojim LEED sistemom 

sertifikacije, a zelene zgrade su postale deo 

mejnstrim rečnika. 

Zato ovaj članak iz nove perspektive posmatra 

način na koji bi trebalo da izaberemo 

prioritete prilikom projektovanja i izgradnje 

zelenih zgrada. Svaki od prioriteta 

pogledaćemo iz nekoliko različitih uglova: 

• Prioriteti u procesu projektovanja i izgradnje 

• Prioriteti definisanja željenih rezultata u 

procesu projektovanja i gradnje 

• Prioriteti u vezi sa operativnim karakteristikama 

zgrade i prioriteti za pokret zelene 

gradnje uopšte, uz detalje koje treba da 

uradimo kako bi naši napori bili uspešniji. 

1. Prioriteti u procesu projektovanja 

i izgradnje 

Proces projektovanja i izgradnje ima ogroman 

uticaj na ono što ćemo stvoriti. Ispod 

su dati prioriteti grubo poređani po važnosti 

od najvažnijeg... 

1.1. Ispitivanje pretpostavki – U proces 

planiranja i projektovanja ulazimo sa mnogo 

pretpostavki: šta ćemo sagraditi, gde, 

itd. Preispitajte sledeće stavke: 

• Da li je nova zgrada zaista potrebna 

• Da li je opravdano da projekat bude greenfield 

- na neizgrađenom zemljištu 

• Da li površina objekta mora da bude zaista 

toliko velika i može li nam odgovarati 

i manji prostor 

• Da li je samo početna cena ona koju smo 

uzeli u obzir ili smo tokom projektovanja 

i gradnje uračunali i operativne troškove i 

dugotrajnost zgrade i pojedinih delova 

• Da li zaista mora da košta više ako je zgrada 

zelena Uštede se mogu napraviti smanjenjem 

gabarita, sabijanjem zgrada kompleksa, 

kreativnim upravljanjem atmosferskim 

vodama, i mnogim drugim načinima. 

Nakon postavljanja ovih pitanja možda 

ćemo na kraju doći do početne tačke, ali, ova 

pitanja mogu pokrenuti diskusiju koja će 

doprineri boljoj, zelenijoj, održivoj zgradi. 

1.2. Koristite integrisani proces projektovanja 

(integrated design) – Integrisano projektovanje 

je srce zelene zgrade. Uključivanjem 

mašinskih inženjera u priču o obliku 

zgrade, staklenim površinama, orijentaciji i 

detaljima vezanim za energiju, vrlo je verovatno 

da će se otvoriti nove prilike za bolje 

rešenje. 

U komercijalnim objektima (poslovne zgrade, 

hoteli, šoping-centri, itd), osoblje zaduženo 

za operativnost i održavanje objekta 

može vam ponuditi nove perspektive u projektovanju. 

Prosvećeni građevinski inženjeri 

i pejzažni arhitekti mogu vam dati predloge 

u vezi sa postavljanjem objekta na parceli. 

Ti predlozi mogu vam uštedeti zaista mnogo 

novca uz pomoć korišćenja atmosferskih 

voda, održavanja parcele, podzemnih instalacija 

i delova objekta. 

Integrisani proces projektovanja ne samo 

da obično vodi do bolje zgrade već najčešće 

smanjuje i troškove izvođenja. On za najveći 

broj projektanata treba da bude obavezan 

deo procesa nastanka jedne zgrade. Veliku 

ispomoć u procesu projektovanja pružiće 

vam i savremena softverska rešenja kao što 

su BIM ili arhitektonski računarski oblak. 

1.3. Prelazite granice zadatog – Eksperti 

nam govore da su potrebne korenite promene 

u načinu na koji pravimo zgrade. Današnji 

stav je da nije dovoljno samo ići ka 

net-zero zgradama (sa nultom potrošnjom 

energije na godišnjem nivou) već se mora 

agresivno nastupiti u vezi sa vodom, opasnim 

hemikalijama, upotrebom zemljišta, i 

drugim ključnim prioritetima. 

Net-zero objekti možda nemaju smisla za 

svaki projekat, ali svakom arhitekti bi značilo 

da jednom projektuje takvu zgradu i 

prođe kroz izvođački period kako bi uočio 

sasvim nove detalje koji mu mogu koristiti i 

za manje efikasne objekte kada mu jednom 

granice o poimanju zaista kvalitetne gradnje 

budu visoko podignute. 

Sa svakim projektom pokušajte da idete 

malo dalje, vi i ceo vaš tim. Zajedno sa izvođačima 

trudite se da podignete svoj nivo 

iskustva u gradnji zelenih zgrada. 

1.4. Uključite osnovne strategije zelene 

gradnje u svakodnevnu praksu – Dok vrhunski 

primeri zelene gradnje prelaze nove 

granice, mnoge osnovne zelene strategije 

mogu da postanu svakodnevna praksa. 

Energetsko modelovanje, na primer, treba 

da bude standardni deo procesa projektovanja 

danas, ali i rigorozni ciljevi energetske 

efikasnosti. Štedljive vodovodne instalacije 

treba da budu standardni način opremanja 

objekata obavezno naveden u specifikacijama. 

Učinite da konsultanti uvedu promene 

u svoj rečnik tako da se obavežu da će učestvovati 

u stvaranju visokoefikasnih rešenja. 

1.5. Težite zelenim sertifikatima za svoju 

zgradu – Sertifikacija nezavisne strane 

(third-party) nekog od poznatih standarda 

zelene i energetski efikasne gradnje može 

učiniti da vaša zgrada načini velik korak ka 

zdravijem okruženju za neposredne korisnike 

ali i sve ostale. Ovi programi sadrže jasne 

ciljeve energetske efikasnosti (Energy Star, 

Passive House, itd), ali i šire sliku ka zelenim 

materijalima i održivosti (LEED, Living Building 

Challenge, C2C – Cradle to Cradle). 

Ovi programi, rigorozniji od osnovnih koje 

postavljaju države i gradovi, osiguravaju potvrdu 

da je postignut viši standard, što dalje 

investitorima pokazuje da su njihove namere 

da imaju zelenu zgradu zaista ispunjene. 

Sertifikacija bi trebalo da bude jedan od 

glavnih prioriteta za projektante, naročito 

one sa malo iskustva u stvaranju niskoenergetskih 

zelenih zgrada. Zato u toku projektovanja 

treba angažovati profesionalce koji 

znaju šta je potrebno i kako doći do sertifikata. 

Na ovaj način ćete uštedeti za naknade 

sertifikacionim telima koja će vam isporučiti 

listu mera za poboljšanje vašeg projekta. 

Tako nećete rizikovati da vam već izgrađen 

objekat bude odbijen. 

34 www.build.rs

1.6. Vodite računa o sertifikaciji na proizvodima 

i insistirajte na kvalitetnijim 

informacijama od proizvođača – Sertifikacija 

proizvoda dobar je put da proizvođači 

steknu poverenje tržišta u svoj asortiman. 

Iskoristite prednosti sertifikacije proizvoda 

da odaberete one koji su kvalitetniji – uglavnom, 

svaki dobar proizvođač automatski 

će imati i neki sertifikat koji se odnosi na 

zelene karakteristike proizvoda. Jedan od 

njih je, na primer, sertifikat FSC koji važi 

za drvo i proizvode od drveta. Kao arhitekta 

ili lice koje je zaduženo za izradu 

specifikacije trebalo bi da poznajete različite 

sertifikate, da znate koji su oštriji od 

drugih, a koji su tek pokušaj industrije da 

se sakrije iza zelene maske (zeleno pranje). 

Ukoliko neko nema sertifikat, možete sami 

dati ocenu prema transparentnosti. Oni treba 

da vam kažu šta sadrži njihov proizvod, 

odakle su sirovine, naročito kada su u pitanju 

boje ili lepila. Ovi materijali mogu da se 

naprave bez VOC materija u sebi (čak i u 

Srbiji postoje domaći proizvodi koji ne sadrže 

VOC materije). Jednostavno je: ukoliko 

neko izbegava da priča o sadržaju svog 

proizvoda ili pak ni ne razume šta ste ga malopre 

pitali... pokušajte negde drugde. 

1.7. Investirajte u svoj opstanak na vrhu 

– Zelena gradnja je složen, zaista složen poduhvat. 

Ukoliko želite da napravite net-zero 

zgradu koja neće propuštati vazduh, dok istovremeno 

pokušavate da rešite problem vlage 

u objektu ili obezbedite postojane materijale 

koji svojim isparenjima neće ugrožavati korisnike 

(sindrom bolesne zgrade), sve to zaista 

zahteva dodatno obrazovanje i investiciju. 

Projektni biroi zato treba da ulože trud za 

edukaciju svojih zaposlenih. Ovo može da 

se radi putem online kurseva, različitih prezentacija 

i kongresa, zatim klasičnih obrazovnih 

kurseva gde polaznici dobijaju alate 

za dalji profesionalni rad... Ukoliko ipak 

nemate stručnjaka u birou za određeni projekat 

uvek je dobro angažovati stručnjaka sa 

strane koji će završiti taj deo posla. 

1.8. Smanjite uticaj sopstvene firme na 

okruženje – Postoji mnogo načina da projektantski 

biroi i izvođačke firme umanje 

sopstveni negativni uticaj na okuženje i životnu 

sredinu (napomena M.B. – ovaj deo 

prevodimo iako smo svesni kako navedeni 

saveti trenutno mogu zvučati u Srbiji): 

• manje putujte i oslonite se na telefon, internet 

i sl. 

• uvedite nagrade za zaposlene ukoliko koriste 

alternativni a ne sopstveni prevoz 

• uvedite nekoliko radnih sati svake nedelje 

za rad od kuće 

• kupujte štedljive laptopove umesto stonih 

računara i spajajte ljude da biste imali manje 

potrebe za prostorom 

fokus 

• izbegavajte nepotrebno štampanje papira 

i koristite digitalne formate za dokumente 

• pronađite partnere za reciklažu kancelarijskog 

otpada 

• potrudite se da vaš kancelarijski prostor 

bude energetski efikasan, i što neutralniji 

za okruženje, čak i ukoliko iznajmljujete 

prostor (dogovorite se sa vlasnikom u vezi 

sa ulaganjima) 

• potrudite se da samo izvođenje radova 

na parceli bude strožije kontrolisano i isplanirano 

kako bi gradilište imalo manje 

negativnog uticaja na okruženje. 

2. Prioriteti rezultata koje 

treba da postignete 

Proces je važan, ali rezultat koji želimo 

postići jeste ono na šta se uglavnom fokusiramo 

kada uopšte počinjemo sa projektom 

zelene zgrade. Ovde navedenih deset 

prioriteta pokrivaju rezultate koje želimo 

da postignemo u objektu. Ovo su aspekti 

koji se odnose na vreme kada će zgrada biti 

puštena u upotrebu. 

2.1. Smanjenje potreba za grejanjem i 

hlađenjem – Osnovni prioritet kod gradnje 

zgrada jeste smanjenje potrošnje energije 

koja je potrebna za normalno funkcionisanje 

objekta. Zato je ključno napraviti dobar 

omotač zgrade. 

Sigurna osnova 

MASTERTOP ® 

BASF poliuretanski 

podovi su robusni i 

otporni na opterecenja. 

Površina bez pora se 

lako cisti, cime se 

obezbeduje sigurnost i 

ekonomicno održavanje. 

BASF Srbija d.o.o., EBC 

Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel: +381 11 30 93 432

fokus 

Treba imati u vidu da su zastakljene površine 

kompleksnije ili skuplje u odnosu na površinu 

zida, temelja, krova, i da ih treba svesti 

na optimalnu meru. Tome pomaže 3D modelovanje 

zgrada ali i arhitektonsko rešenje. 

Ključne mere koje treba sprovesti jesu: 

• upotreba debljih slojeva izolacije i zaptivanje 

konstrukcije uz efikasnu ventilaciju 

• ugradite visokoefikasne prozore – trostruko 

zastakljivanje i druge sisteme za stolariju 

• koristite pasivni dizajn kako biste sprečili 

preterano zagrevanje, odnosno optimalno 

korišćenje toplotne energije sunčeve svetlosti 

– na primer, orijentacija zgrade, filmovi 

za stakla u zavisnosti od strane sveta 

na kojoj se nalaze i položaja na zgradi 

(krovni prozor, prozor ispod nadstrešnice), 

zaštita staklenih površina pokretnim 

i nepokretnim aplikacijama, itd. 

2.2. Efikasno rešenje KGH sistema (grejanje, 

hlađenje i klimatizacija) – Zelena gradnja 

pre svega treba da primeni sve moguće 

pasivne mere – solarno zagrevanje, dnevno 

osvetljenje, prirodnu ventilaciju. Tek zatim 

treba da uključi veoma efikasna rešenja koja 

će nadomestiti ono što ne može da se postigne 

prirodnim putem. Ukoliko uspete da 

smanjite razliku koja treba da se nadomesti 

ovim sistemima, uspeli ste da napravite bolju 

zgradu (prim. M.B. - na primer, pre nego što 

pristupite računanju potrebnog kapaciteta 

za KGH sistem možete smanjiti potrebnu 

energiju tako što ćete pored objekta postaviti 

listopadno drveće - tako će ceo sistem 

moći da bude lakši za stepen ili dva što će od 

starta projekta, pa tokom celog veka upotrebe, 

štedeti energiju i novac). 

Dobar deo nabrojanih karakteristika zelene 

zgrade koji ne spadaju u našu građevinsku 

praksu (transport, parcela, biodiverzitet, itd) 

definiše standard za zelenu gradnju koji 

propisuje Savet za zelene zgrade SAD-a 

(USGBC) kroz svoj sistem sertifikacije zelenih 

zgrada – LEED. 

2.3. Smanjite potrebu za transportom – U 

praksi je čest slučaj da je potrebno potrošiti 

jednaku količinu energije da ljudi dođu i odu 

iz zgrade nego što je potrebno energije za 

njen rad. Na primer, kancelarijske zgrade u 

SAD generišu 30% veću potrošnju energije za 

transport zaposlenih nego što je potrebno samoj 

zgradi, a čak 50% više energije od zgrade 

koja je građena po ASHRAE 90.1 standardu, 

verzija iz 2004. godine (nedavno je izašla poslednja 

verzija 2010, koja je još 20% štedljivija 

u odnosu na onu iz 2004. godine). 

To znači da je veoma važno izabrati lokaciju 

koja ima mogućnost alternativnog pristupa. 

Zato je važno obratiti pažnju na indeks izgrađenosti, 

mešovite funkcije (stanovanje/ 

poslovanje), trotoare, biciklističke staze, itd. 

Veći projekti (hotelski, sportski, industrijski, 

stambeni kompleksi, itd), treba da imaju 

sopstvenu mrežu biciklističkih staza i pešačkih 

koridora kao i vezu sa javnim transportom 

koji može biti specijalno obezbeđen za 

novu lokaciju u urbanoj sredini. 

2.4. Smanjite potrošnju vode – Neki stručnjaci 

upozoravaju da će voda biti sve veći 

izazov u narednim decenijama. Jedan od 

glavnih prioriteta u zelenim zgradama jeste 

smanjenje potrošnje vode. Ovo se radi 

u dva koraka: štedljive vodovodne instalacije 

i uređaji, i dobro rešenje pejzaža koje 

ne zahteva zalivanje (lokalne biljke kojima 

nije potrebno dodatno zalivanje). Kada ste u 

prilici da projektujete zgradu koja se nalazi 

u oblasti sa problemom vodosnabdevanja iz 

bilo kog razloga, naročito je važno da obratite 

pažnju na ovaj parametar. Setite se i da 

smanjenje potrošnje vode smanjuje potrošnju 

energije, ne samo za njenu preradu, već 

i za zagrevanje potrošne vode u zgradama ali 

i tretman otpadnih voda. 

2.5. Obezbedite zdrav ambijent – Zelena 

zgrada treba da bude zdrava zgrada. U njoj 

ne treba da se javlja buđ ili isparenja raznih 

hemikalija, kao ni da se stvara visok stepen 

ugljen-dioksida. Kada postoji prirodno svetlo, 

pogled iz zgrade, biljke u enterijeru, tada 

možemo napraviti zgrade koje, ne samo da su 

zdrave za korisnike već koje mogu pozitivno 

uticati na njih (healing spaces – prostori koji 

leče). Postoje dokazi da sve ovo vodi ka boljoj 

produktivnosti na radnom mestu, boljem 

praćenju nastave u školama, bržem oporavku 

u bolnicama i smanjenju stresa. 

Ovo su neke od specifičnih strategija za projektnu 

i izvođačku fazu izgradnje zgrade: 

• rešite detalje tako da izbegnete pojavu 

vlage i buđi (toplotni mostovi, provetravanje, 

itd.) 

• u specifikaciju uvrstite ulazne otirače - oni su 

jedan od najjednostavnijih načina da zgrada 

bude čistija i zdravija sa manjom koncentracijom 

prljavštine i vlage - otirač dužine 9m 

zaustavlja 100% prljavštine sa cipela 

• u specifikaciju uvrstite boje sa malo ili bez 

VOC materija ili drugih zagađivača 

• izbegavajte materijale koji imaju halogenske 

protivpožarne sastojke, disfenol-A (BPA), 

ftalatne plastifikatore i urea-formaldehide 

• obezbedite kvalitetan ventilacioni sistem 

koji će dopremiti dovoljno svežeg vazduha 

u zgradu 

• obezbedite dnevno osvetljenje i vezu 

objekta sa spoljašnim okruženjem - biofilija 

(ljubav prema svemu što je živo, što 

raste i što se razvija). 

2.6. Optimizujte upotrebu materijala – 

Veće zgrade zahtevaju više materijala i potrebno 

je više energije za njihov rad. Zato 

zaista treba raditi sa klijentom da se smanje 

gabariti objekta (naročito važi za porodične 

kuće u SAD, tzv – garage Mahal). Pokušajte 

da gradite po standardnim dimenzijama, 

koristite najefikasnije materijale i smanjite 

građevinski otpad. 

Pokušajte naći pojedina gotova rešenja za 

pojedine delove objekta koje će vam uraditi 

specijalizovane firme (prefabrikovana konstrukcija 

za zidove ili krov, povezane razvodne 

kutije, samoliveni podovi ili rešenja 

podnih obloga, itd). 

Napomena M.B: ponovna upotreba materijala 

zahteva manje energije za pripremu 

materijala i proizvoda u odnosu na reciklažu 

i takođe se često preporučuje kao jedna od 

strategija koja može sniziti cenu gradnje i 

učiniti proizvode dugotrajnijim. 

2.7. Obezbedite dugotrajnost, uključujući 

rekonstrukciju postojećih zgrada – Zelena 

zgrada treba da traje dugo. Neki stručnjaci 

danas tvrde da dobro sagrađena savremena 

zgrada treba da traje 1.000 godina. Što se 

tiče estetike pokušajte da nađete večnu arhitekturu 

umesto kratkotrajnih sezonskih hitova 

na fasadi. Zato je važno graditi zgrade 

koje lako mogu da promene svoju funkciju. 

Neki stručnjaci preporučuju da se pojedini 

delovi zgrade definišu prema dugotrajnosti 

i tako tretiraju (konstrukcija stotinama godina, 

omotač, krovni pokrivač, podovi, unutrašnje 

oblaganje zidova 50 do 100 godina, 

KGH sistem 20 do 50 godina, itd). Prema 

ovome svaki deo treba predvideti tako da 

ima srazmernu jednostavnost zamene. 

Važan zadatak koji treba ispuniti da bi se 

obezbedila dugotrajnost jeste sprečavanje 

pojave vlage koja je glavni uzrok za propadanje 

zgrada. Iste mere koje se sprovode za 

zaštitu korozije metala, sprečavanje kondenzacije 

vlage na betonu ili zaštitu drveta, 

učiniće da vazduh u zgradi bude zdraviji. 

Dugotrajnosti doprinosi i rekonstrukcija 

postojećih zgrada umesto gradnje novih. 

Ukoliko u velikoj meri uspete da smanjite 

potrošnju u postojećoj zgradi kroz rekonstrukciju 

u smeru energetske efikasnosti, 

nećete morati da trošite energiju za njihovo 

rušenje, da stvarate nepotreban otpad, itd. 

Napomena M.B: Jedan od poslednjih napora 

da stvorimo dugotrajna i održiva rešenja ogleda 

se u biomimikrijskom pristupu projektovanja 

– prema uglednim primerima iz prirode 

koji su preživeli milione godina evolucije. 

2.8. Zaštitite i obnovite okolinu gradilišta 

– Od svih naših negativnih uticaja na 

planetu, izumiranje vrsta i smanjenje biodiverziteta 

je jedno od najznačajnijih. Ekolozi 

procenjuju da će biti potrebne stotine hiljada, 

možda i milioni godina da bi se povratio 

život na zemlji u onom broju u kom danas 

izumire. Postoje brojni indirektni načini da 

zelene zgrade i izbor materijala pomognu 

da se očuva biodiverzitet planete: gradnja 

manjih objekata i korišćenje manje količine 

materijala za iste potrebe, energetski efikasne 

zgrade (manja potrošnja fosilnih goriva), 

upotreba sertifikovanog drveta ili lako obnovljivih 

materijala (bambus, slama, itd)... 

36 www.build.rs

Postoje i direktni načini da, kao projektanti i 

izvođači, doprinesete biodiverzitetu: gradnja 

na ivici parcele i ostavljanje što više zemljišta 

netaknutog, čuvanje površinskog sloja zemljišta 

i odlaganje zbog eventualnog kasnijeg 

postavljanja na ravan – zeleni (živi) krov, 

ostavljanje tla da izraste lokalna flora, kontrola 

zagađenja veštačkim osvetljenjem (svi 

zraci koji odlaze u nebo ili reku ometaju živi 

svet a vama bespotrebno troše energiju)... 

Rekonstrukcijom postojećih objekata izbegavaju 

se greenfield projekti i novo uništavanje 

prirodnog tla i ekosistema na njemu. 

Jedna od dugoročnih strategija jeste i učenje 

korisnika objekta da poštuju prirodu tako što 

će prozori da gledaju na zelene površine i što 

ćete im omogućiti da se lako povežu sa otvorenim 

prostorima. Dobra polazna tačka za 

ispunjenje ovih ciljeva jeste saradnja sa pejzažistima 

i ekolozima prilikom projektovanja 

i planiranja, naročito onda kada se govori o 

većim površinama zemljišta. 

2.9. Napravite zelene specifikacije – Proizvodi 

koji sadrže reciklirane sirovine i održive 

materijale po mišljenju mnogih čine 

srce zelenih zgrada, ali pomenuta energetska 

efikasnost uz kvalitetnu i zdravu gradnju 

ipak ima veći uticaj od ove stavke. Zelenim 

materijalima i proizvodima se smatraju oni 

koji su takvi po svojoj prirodi ili načinu na 

koji nastaju, kao i oni koji imaju određenu 

ulogu: ušteda vode ili energije, i sl. 

Napomena M.B: treba uzeti u obzir Procenu 

životnog ciklusa materijala i proizvoda – 

LCA, kao i ponovnu upotrebu materijala. 

2.10. Napravite zgrade otporne na lokalnu 

klimu – Sve i da povećanje temperature i 

emisije ugljen-dioksida nema veze sa čovekom 

ili da se zapravo i ne dešava u alarmantnoj 

meri, klimatolozi i dalje tvrde da nas 

to neminovno čeka kad-tad. Čestice koje su 

već u vazduhu neće skoro nestati i zgrade 

koje gradimo danas treba da odgovore na 

izazove koji nas čekaju: povećanje temperature, 

promena klime, intenzivnije oluje i 

povećanje nivoa mora. 

Moramo praviti zgrade prilagođenije višim 

letnjim temperaturama, moramo imati plan 

za veće količine atmosferskih voda, i morali 

bismo graditi zgrade koje su u stanju da nam 

koriste i u slučaju dugotrajnijeg nestanka 

energije (passive survivability - pasivno preživljavanje). 

3. Prioriteti tokom upotrebnog 

veka zgrade – operativnost 

Projektanti i izvođači koji žele da naprave 

zelenu zgradu treba da se orijentišu na 

samu zgradu, međutim, njihova razmišljanja 

trebalo bi da idu i dalje. Uticaj zgrade 

na okruženje u mnogome zavisi od njene 

operativnosti. 

Mnogi od prioriteta koje ću sada navesti 

posledica su prioriteta opisanih do sada u 

tekstu, ali je sada fokus na vremenu kada je 

zgrada završena i započelo je korišćenje. 

3.1. Smanjenje potrošnje energije – Način 

na koji zgrada funkcioniše ima ogroman 

uticaj na potrošnju energije. Dve identične 

zgrade mogu se u velikoj meri razlikovati 

zavisno od načina na koji se njima upravlja. 

Zato je ključna edukacija korisnika u zgradama 

– gašenje svetla i zatvaranje slavina, 

podešavanje termostata na manje vrednosti 

kada nije potrebno više hlađenja ili grejanje 

(promene u toku dana), spuštanje roletni, itd. 

Neke kompanije čak uvode i podsticaje za 

zaposlene koji isključuju monitore računara 

kada napuštaju radno mesto, ili dodaju senzore 

koji će to sami da rade. 

Napomena M.B: ovakav pristup je prilično 

optimističan i uglavnom je češća preporuka da 

skoro da treba zaboraviti na „savest“ korisnika 

i da zgradu u što većoj meri treba projektovati 

i opremiti tako da sistemi za centralno 

upravljanje preuzimaju ove funckije – računari 

su odgovorniji i manje zaboravni od nas. 

3.2. Smanjite potrošnju energije za transport 

– Zaposleni mogu da umanje potrošnju 

energije ako ne putuju samostalno u 

kolima. Ovo eliminiše potrebu za parking 

prostorom, smanjuje saobraćajne gužve, 

može biti zdravije i manje stresno što vodi 

do povećane efikasnosti na poslu, itd. Neke 

firme u SAD pokušavaju da podstiču zaposlene 

da se više njih vozi zajedno automobilima, 

da dolaze biciklom ili javnim prevozom, 

itd. 

3.3. Smanjite potrošnju vode – Obrazovanje 

je ključ smanjenja potrošnje vode u 

zgradama, naročito u kućama: upotreba mašina 

za suđe samo kada su pune, zatvaranje 

česme u toku pranja posuđa, pranja zuba ili 

brijanja, kraće tuširanje i sl. Pejzažna rešenja 

mogu takođe uticati na ogromna smanjenja 

potrošnje vode odabirom biljaka koje troše 

malo vode ili onih koje ni ne treba zalivati 

(na primer, obična trava koja raste na datoj 

parceli). Ako se ipak odlučite za englesku 

travu preporučuju se kapalice sa automatskim 

radom prema vlažnosti zemljišta umesto 

zalivanja crevom ili prskalicama. 

3.4. Obezbedite zdrav enterijer – Uz pomoć 

projektantskih rešenja možemo unutrašnjost 

objekta održavati zdravom. Jedan 

od primera je uključivanje ventilatora 

prilikom tuširanja (prim. M.B. - ponegde 

je i kod nas slučaj da je ventilator povezan 

sa prekidačem za svetlo u kupatilu, ali ako 

neko ostavlja svetlo troši dodatnu energiju i 

za rad ventilatora). 

fokus 

Treba voditi računa prilikom izbora nameštaja 

i završne obrade, i birati zdrava sredstava 

za održavanje higijene u zgradama. 

Danas je u SAD velik izbor ovakvih sredstava 

koja su jednako efikasna i čak i ne koštaju 

više od onih koja su se nekada primenjivala 

(prim. prev. - situacija se menja i kod nas). 

3.5. Poboljšajte dugotrajnost kroz proaktivno 

održavanje – Dugotrajnost jednim 

delom zavisi i od proizvoda i materijala koje 

instaliramo u zgradama i detalja konstrukcije 

kojima sprečavamo pojavu vlage, ali takođe 

zavisi i od načina na koji održavamo i 

koristimo zgradu. Ovde spada popravljanje 

vodovodnih instalacija koje cure, kontrola i 

popravke uređaja koji mogu izazvati poplavu 

u zgradi, čišćenje odvoda, farbanje koje 

sprečava oštećenje materijala, ispitivanje pojave 

štetočina, uklanjanje vegetacije koja je 

preblizu zgrade i, uopšte, vođenje računa o 

stanju kompletnog objekta. 

3.6. Uredite parcelu za razvoj ekosistema 

– Sa ekološke tačke zemljište oko svake 

zgrade je veoma oštećeno. Odgajan travnjak 

često zahteva upotrebu veštačkih đubriva, 

herbicida i sl. Stalno uklanjanje lišća i odnošenje 

na deponiju zapravo uklanja hranljive 

materije za zemlju koja se tako ispošćuje. 

Ne treba zaboraviti da ovo ne važi samo za 

velike parcele dalje od urbanog tkiva već da 

se život može razviti i na pola kvadratnog 

metra u centru grada (mnogim pticama je i 

manje potrebno da sviju gnezdo). 

3.7. Vežbajte zaštitu životne sredine – 

Postoje brojni načini na koje možemo da 

ohrabrimo i insipirišemo ljude za zaštitu 

životne sredine kod kuće i na poslu; odgovarajući 

prostor za reciklažne sirovine, 

kante za kompost od organskog otpada, dobar 

položaj rešetki za bicikle, itd. Možemo 

postaviti i table i obaveštenja koja upućuju 

korisnike na ponašanje, rešiti saobraćaj tako 

da je distanciran od prozora ili ulaznih vrata 

zgrade... 

Završna razmišljanja 

Postoji nekoliko rizika kada se nabraja 

lista prioriteta koji su predstavljeni u 

ovom tekstu. Najveći rizik jeste da nešto 

od ovoga smatrate apsolutnim, umesto 

uopštenim vodičem. Svaka situacija je 

drugačija. Negde je prioritet voda, negde 

zagađenje bukom ili vazduhom, negde 

transport, itd. Tako i prioriteti variraju 

od projekta do projekta. Dakle, sve ovo 

posmatrajte kao hranu za razmišljanje, 

ne kao odgovore. 

Napomena M.B: Alex Wilson je na kraju 

pozvao posetioce sajta Building Green da 

dodaju u komentarima ono što oni smatraju 

za prioritete zelenih zgrada. Ove komentare 

kao i ceo tekst na engleskom jeziku možete 

naći zajedno sa desetinama drugih linkova u 

tekstu sa istim naslovom na našem portalu 

www.gradjevinartvo.rs ■ 

www.build.rs 

37

promo 

FIRESTONE 

ULTRAPLY TM TPO: 

EKOLOŠKA MEMBRANA 

Firestone UltraPly TPO je krovna membrana svetle boje koja 

reflektuje sunčevu svetlost pre nego što je membrana apsorbuje i 

pretvori u toplotnu energiju. Ova osobina membrana svetlih boja, 

zajedno sa prednostima koje ćemo navesti, govori da se, naročito u 

sunčanim oblastima, Firestone UltraPly membrana može smatrati 

ekološkom membranom 

Primarni materijali 

Firestone UltraPly membrana pravi se spajanjem 

etilen-propilen gume u polipropilen 

matricu. Ojačanje tkaninom od poliestera, 

koja se pravi u Firestone Fibres and Textiles 

odeljenju, umeće se između pokrova i 

jezgra. 

Ovo ojačanje pruža membrani dobar otpor 

na bušenje i cepanje i poboljšava trajnost 

membrane. Na taj način mogu se dobiti iste 

performanse sa tanjom membranom. Upotreba 

manje primarnih materijala doprinosi 

očuvanju životne sredine. 

Bez plastifikatora 

Firestone UltraPly TPO membrane ne sadrže 

plastifikatore. Tečni plastifikatori će 

promeniti mesto ili ispariti u kontaktu sa 

hemijskim supstancama, uljem, toplotom i/ 

ili jednostavno s vremenom. Gubitak plastifikatora 

rezultiraće manjom fleksibilnošću i 

pucanjem membrane. Pošto TPO membrana 

ne sadrži plastifikatore, manje je osetljiva 

na vremenske uslove i izdržljivija je. 

Postavljanje bašte na vaš krov je odličan način 

da iskoristite prostor u gradu, sačuvate životnu 

okolinu i uštedite novac na duge staze. 

Ovi biljni ili baštenski krovovi postavljaju se 

veoma uspešno na krovove širom sveta. 

Firestone Ultraply TPO je idealna membrana 

za kombinaciju sa sistemima ekstenzivnih zelenih 

krovova koristeći laganu vegetaciju koja 

ne zahteva mnogo održavanja. 

Bez halogena 

Firestone UltraPly membrana ne sadrži halogen, 

za razliku od nekih krovnih membrana 

koje sadrže do 10% usporivača plamena 

sa halogenom. Firestone koristi magnezijum-hidroksid 

kako bi poboljšao performanse 

TPO membrane i ispoštovao današnje 

protivpožarne propise. U slučaju vatre 

ne ispuštaju se toksični ili korozivni gasovi. 

Štaviše, istraživanja su pokazala da usporivači 

plamena sa halogenom imaju negativan 

efekat na dugoročnu UV stabilnost membrane 

i skraćuju predviđeni upotrebni vek. 

Proizvodnja 

Proces proizvodnje Firestone UltraPly TPO 

membrane ima ograničen uticaj na životnu 

sredinu. Proizvodnja TPO membrane zahteva 

manje energije u poređenju sa drugim 

krovnim membranama. Polimeri i aditivi 

nisu štetni za čoveka i okolinu, čestice prašine 

koje se stvaraju u procesu proizvodnje 

ne zagađuju okolinu. Produkti koji nastaju 

prilikom hemijskih reakcija su zanemarljivi. 

FIRESTONE ULTRAPLY – ZELENI KROVOVI 

Ova membrana, koja se može variti toplim 

vazduhom i koja je ojačana platnom, uspešno 

je prošla FLL test otpornosti na korenje te 

stoga može da pruži pouzdane performanse u 

zahtevnim uslovima na krovu. 

Prednosti kombinovanja 

Firestone Ultraply TPO membrane 

sa sistemom zelenog krova su brojne: 

• povećava upotrebni vek krova 

• povećava cenu nekretnine 

i poboljšava estetiku 

• manja upotreba energije 

• laka ugradnja i instalacija 

• poboljšan kvalitet vazduha 

• smanjenje efekta gradskih 

toplotnih ostrva 

• omogućava zadržavanje kišnice 

• dodatna zvučna i toplotna izolacija 

• prirodno stanište za ptice i biljke 

Zavarivanje 

toplim vazduhom 

Zahvaljujući hemijskom sastavu Firestone 

UltraPly TPO membrane (kvalitet i kvantitet 

antioksidansa i UV stabilizatora kao i 

svojstvima i količini usporivača plamena bez 

halogena), mesta za zavarivanje ne zahtevaju 

posebno čišćenje ili pripremu uz pomoć 

čistača na bazi razređivača. 

Na ovaj način ne eksploatišu se prirodni resursi 

koji su potrebni za proizvodnju takve 

tečnosti za čišćenje. Tokom zavarivanja spojeva 

ne ispuštaju se štetne materije. 

Superiorna trajnost 

Firestone proizvodi poliolefin membrane 

od ranih devedesetih godina. Godine 2003, 

kompanija je odlučila da obustavi proizvodnju 

PVC membrana zbog štetnog uticaja 

hlora na životnu sredinu. Od tada je prodaja 

UltraPly TPO membrana vrtoglavo porasla 

i danas iznosi više od 35 miliona m² za godinu 

dana. 

Firestone UltraPly TPO membrane demonstrirale 

su svoje performanse na krovovima 

širom sveta. Studije na terenu i u laboratoriji 

pokazale su da Firestone UltraPly 

TPO membrane ne gube svoje karakteristike 

s vremenom. Testiranja su pokazala da 

se sastojci ne ispiraju u kontaktu sa vodom 

te se stoga kišnica sa krova može skupljati i 

koristiti u domaćinstvu. 

Lako se reciklira 

Danas se otpadni materijal koji se stvori 

tokom proizvodnje u potpunosti reciklira 

u okviru procesa proizvodnje tako što se 

umeša u sloj jezgra membrane. Nedostatak 

halogena u membrani pojednostavljuje i 

omogućava proces reciklaže membrane i/ili 

njeno uništavanje procesom spaljivanja. ■ 

ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI 

Bulevar Zorana Đinđića 103/8 

tel: +381 11 3130 572 

prodaja@altogm.rs 

www.altogm.rs 

38 www.build.rs

promo 

PROJEKTOVANJE I MONTAŽA ČELIČNIH 

KONSTRUKCIJA, MONTAŽA ZIDNIH I 

KROVNIH SENDVIČ PANELA 

MP INŽENJERING 

Hala Ovča, paneli P=2.500m 2 , 

10 tona čelika 

MP Inženjerinng je firma nastala objedinjavanjem višegodišnjeg iskustva i 

kvaliteta u oblastima projektovanja i inženjeringa građevinskih objekata. 

U skladu sa najsavremenijim tokovima izgradnje MP Inženjerinng vrši 

usluge projektovanja i montaže čeličnih konstrukcija, montaže fasadnih 

i krovnih sendvič panela. 

– Prioritet firme jeste da svojim klijentima obezbedimo pouzdanog 

konsultanta koji zna da ponudi kompletna rešenja od faze planiranja 

do faze završetka radova – kažu u MP Inženjeringu i dodaju: 

– Za vas, mi gradimo kopletna rešenja. 

Koteks Viskofan, Novi Sad, 

paneli P=22.000m 2 , 150 tona čelika 

krov Novo Miloševo, 

paneli P=1.000m 2 

Logistik Sekulić, Dobanovci, 

paneli P=9.500m 2 , 100 tona čelika 

Čelične konstrukcije omogućavju sigurna 

i praktična rešenja za objekte svih namena 

bilo da su industrijski, sportski, poljoprivredni 

ili trgovački. Odlikuje ih brza i 

jednostavna montaža čime se ostvaruju 

znatne uštede u materijalu, maksimalna 

iskorišćenost prostora, dugi vek trajanja, 

ekološka prihvatljivost i jednostavnost 

održavanja. Sistemi čeličnih konstrukcija 

bjektu pružaju savremen izgled i pouzdanost. 

Sendvič zidni i krovni paneli su svojim visokokvalitetnim 

termoizolacijskim, dugovečnim 

i estetstkim svojstvima pronašli široku 

primenu u izgradnji objekata svih namena. 

Jednostavni su za montažu i samim tim 

omogućavaju pokrivanje ogromnih površina 

u veoma kratkom vremenskom periodu. 

Pri tom, svojim dimenzijama i rešenjima, 

bez obzira na brzinu gradnje, obezbeđuju 

kvalitetan omotač zgrade. 

Sendvič paneli objektu pružaju potpunu 

zaštitu od spoljnjih uticaja i samim tim visok 

stepen energetske uštede. Atraktivan 

izbor površina profila, mnoštvo površinskih 

završetaka, dostupnih u različitim 

bojama i vrstama površinske obrade metalne 

obloge panela, nude mogućnost bezbrojnih 

estetskih rešenja. 

Uz pomoć stručnjaka MP Inženjeringa dolazite 

do idealnih projektnih rešenja, kvalitetnog 

odabira i specifikacije materijala, 

brze i ekonomične montaže. Oni planiraju 

i sprovode održiva rešenja u skladu sa savremenim 

ekološkim i bezbedonosnim standardima, 

vode računa o energetskoj efikasnosti 

i estetskom izgledu vašeg objekta ■ 

Stator Loznica, paneli P=2.300m 2 , 

10 tona čelika 

MP INŽENJERING 

Bože Perića 61 

15307 Loznica-Lešnica 

Beograd: 

tel/fax: +381 11 61 40 766 

mob: + 381 64 22 92 786 

mpinzenjering@gmail.com 

40 www.build.rs

promo 

BRZA DETEKCIJA POŽARA U RAČUNSKIM 

CENTRIMA I KONTROLNIM SOBAMA 

SecuriRAS ASD 535 

aspiracioni detektor dima 

Svaka sekunda je važna kada se radi o 

detekciji požara u računskim centrima i 

kontrolnim sobama. Otkazivanje servera, 

računarske mreže ili prekid procesa proizvodnje 

u današnje vreme nijedna kompanija 

ne može sebi dozvoliti. 

Većina požara je uzrokovana kvarovima na 

instalaciji, a počinje laganim, neprimetnim 

tinjanjem. U mnogim slučajevima rana detekcija 

požara pomoću SecuriRAS ASD 

535 može neutralizovati početni uzrok požara 

tako što će aktivirati stabilni sistem za 

gašenje požara i time sprečiti štetu pre nego 

što požar dobije priliku da se razvije. 

Securiton-ov detektor SecuriRAS ASD 

535 se sastoji od sistema cevi sa otvorima 

za aspiraciju (usisavanje) vazduha iz prostora 

koji se štiti i kućišta uređaja u kome 

su smešteni senzor dima, ventilator za 

usisavanje vazduha i elektronika. 

ASD 535 kontinuirano usisava vazduh kroz 

sistem cevi koje su postavljene u nadzirani 

prostor i prenosi ga do senzora dima. 

Taj senzor – opremljen novom HD (High 

Dynamic) tehnologijom – ispituje vazduh 

u potrazi za česticama dima. Osetljivost 

senzora kreće se od 0.002 %/m do 10%/m. 

Ako je alarmni prag prekoračen, detektor 

trenutno šalje alarmni signal sistemu dojave 

požara. 

Detektor ima ugrađenu funkciju auto- 

matskog samoučenja, pomoću koje se 

osetljivost uređaja automatski prilagođava 

uslovima okruženja. U posebno teškim 

ambijentalnim uslovima, od izuzetne je 

važnosti mogućnost prikupljanja svih podataka 

tokom probnog rada, koji može potrajati 

i više meseci. 

Sa dodatnim interfejsom aspiracioni detektor 

dima SecuriRAS ASD može se integrisati 

u sistem dojave požara SecuriFire (vidi 

u prethodnim brojevima Build magazina). 

Na taj način omogućeno je lako prikazivanje 

i podešavanje osetljivosti ili na primer, 

dnevno/noćnog režima rada sa upravljačke 

konzole centrale za dojavu požara. 

ASD PipeFlow softver za proračunavanje 

pruža mogućnost projektovanja asimetričnih 

sistema cevi, što nudi veliku fleksibilnost 

u izvođenju sistema. Softver vrši 

proračun potrebnih otvora na cevima kao i 

usaglašenost projektovanog sistema sa VdS 

standardima. 

Cevi za aspiraciju vazduha postavljaju se 

tako da štite radni prostor, prostor spuštenog 

plafona i prostor duplog poda. Ukoliko 

se želi zaštita konkretnih uređaja, npr. 

rekova ili ormana sa opremom, moguće 

je cevi za aspiraciju vazduha postaviti na 

sam uređaj ■ 

izgled jednog 

računskog centra 

cevi sa otvorima za aspiraciju 

postavljene na orman sa opremom 

aspiracioni 

detektor dima 

SecuriRas ASD 535 

Prostor spuštenog plafona 

Ventilacija 

Sistem za 

dojavu požara 

SecuriFire 

SECURITON 

Alarm and Security Systems 

Danila Lekića Španca 31 


IT ormani 

Primer zaštite 

računskog centra Prostor duplog poda 

pomoću ASD 535 

aspiracionog detektora dima 

i stabilnog sistema za gašenje požara 

Aspiracioni 

detektor dima 

SecuriRAS ASD 535 

tel: +381 11 318 70 81 

318 70 82 

318 50 17 

fax: +381 11 228 05 25 

office@securiton.rs 

www.securiton.rs 

A company of the Swiss Securitas Group 

www.build.rs 

41

promo 

PREFABRIKOVANE BETONSKE KONSTRUKCIJE OD VIBRIRANOG I PREDNAPREGNUTOG BETONA 

MARTINI GRADNJA 

Italijanska grupacija 

Martini Holding SpA, 

preko svog proizvodnog 

pogona u Inđiji – 

Martini Gradnja doo, 

prisutna je na tržištu 

Srbije već preko 

dve godine 

Martini Gradnja proizvodi prefabrikovane 

betonske konstrukcije od vibriranog i 

prenapregnutog betona svih dimenzija, 

čije tipološke osobine, adekvatno dimenzionisane, 

omogućavaju realizaciju i najzahtevnijih 

objekata u skladu sa kanonima 

arhitekture montažnih objekata. 

Tokom trideset pet godina poslovanja, 

Martini Gradnja realizovala je niz objekata 

koji svedoče o trudu i sposobnosti preduzeća: 

od malih objekata za poljoprivredu do 

velikih višespratnih industrijskih i komercijalnih 

objekata. 

Martini gradnja nudi tehnički razvijena 

rešenja visokog kvaliteta, u isto vreme 

stavljajući akcenat na estetsko-formalni 

aspekt: nastojeći da pronađe ravnotežu između 

arhitekture i građevinarstva i da uvek 

bude u koraku sa vremenom odgovarajući 

na najraznovrsnije zahteve klijenata. Privredno 

društvo u Srbiji, Martini Gradnja doo, 

čini pokriveni prozvodni pogon od preko 

15.000m 2 i upravna zgrada od 750m 2 a celokupni 

kompleks prostire se na površini 

od preko 220.000m 2 u Industrijskoj zoni u 

Inđiji (severoistočna radna zona) u neposrednoj 

blizini autoputa Beograd-Novi Sad. 

Izrada elemenata u zatvorenoj hali sa sistemom 

za ubrzavanje sazrevanja betona 

zaparivanjem, takozvani Steam Curing, 

omogućava rad nezavisan od vremenskih 

uslova i spoljne temperature. Za potrebe 

izrade betonskih elemenata, Martini 

Gradnja ima u funkciji najsavremeniju, 

potpuno automatizovanu fabriku betona, 

koja omogućava kontinuitet kvaliteta 

i postizanje visokih marki betona. 

Proizvodni kapaciteti preduzeća Martini 

Gradnja – u proizvodnji je zaposleno 50 

radnika: 

• 120m 3 

/h fabrika betona 

2 

• 190.000m (površina objekata) 

• 95.000 međuspratnih konstrukcija 

sistemi TT ploča i Omega ploče 

2 

• 80.000m fasadnih betonskih panela ■ 

Visok stepen kvaliteta ugrađenih materijala, 

završne obrade i neprekidni strogo kontrolisani 

parametri proizvodnje i kvaliteta 

sa jed ne strane i strateška lokacija između 

Beograda i Novog Sada, sa druge, omogućavaju 

Martini Gradnji visoku konkurentnost, 

brzinu transporta i montaže. Za sve dodatne 

informacije možete kontaktirati preduzeće 

Martini Gradnja na kontaktima ispod ■ 

MARTINI GRADNJA 

Vojvode Putnika bb 

22320 Inđija 

tel: +381 11 32 88 100 

mob: +381 62 587 153 

fax: +381 62 298 173 

info@martinigradnja.rs 

www.martinigradnja.rs 

42 www.build.rs

Donošenje odluka kada birate boje i nijanse 

za vašu kuću, stan ili poslovni prostor može 

biti stvarno stresan posao za mnoge ljude. 

Što se nas iz Matox-a tiče, sav taj stres je 

potpuno nepotreban ukoliko ispoštujete savete 

koje pružamo. Stvari svakako mogu da 

krenu naopako. Taj mali uzorak boje na ton 

karti, koji je izgledao tako lepo u prodavnici, 

nije baš bio pravi izbor, što se zaključilo tek 

kada je bojenje bilo konačno završeno. Sa 

dobrom pripremom i nanošenjem, ipak, relativno 

je lako izbeći ove potencijalno skupe 

greške. Ovom prilikom smo vam obezbedili 

nekoliko korisnih saveta koji će vas usmeriti 

prema sigurnom i uspešnom izboru... 

promo 

UMETNOST IZBORA 

BOJE I NIJANSE 

autor: Vojkan Jovanović 

Razlog mogućeg drugačijeg izgleda iste nijanse 

leži u intezivnijem i snažnijem delovanju 

nijanse kada se nanese na veću površinu. 

Takođe, prirodno je da na svaku nijansu utiču 

i boje koje je okružuju. 

Kada želite da promenite boju ili nijansu u 

vašem prostoru savetujemo da pogledate u 

katalozima ili brošurama i da nađete neki 

prostor koji je po izgledu sličan ili odgovara 

vašem. Dobro je i da od vašeg prodavca 

boje koji poseduje ColorexMIX tinting 

sistem uzmete ton karte i uzorke nijansi i 

pogledate ih na miru u prostoru koji želite 

da obojite. 

U našem sistemu za toniranje matične ton 

karte i sistemi za izbor nijanse su: 

• Monicolor NOVA (2024 nijansi) koja se 

koristi za sve pokrivne boje i premaze 

• Coltec Wood (75 nijansi) za transparentne 

premaze, lazure i lakove 

• TROX (64 nijansi) za transparentne premaze, 

lazure i lakove 

• ColorexDecor (55 nijansi) za dekorativne 

pearlescentne materijale (sa bisernim sjajem). 

Veoma je bitno napomenuti da ColorexMIX 

sistem potpuno podržava i ostale 

važeće standarde kao što su NCS (Natural 

Color System) i RAL. 

Tek kada dobro pogledate ton karte možete 

imati jasniju sliku onoga što želite da postignete. 

Takođe, ukoliko birate nijanse za spoljnu 

upotrebu, bitno je da pitate prodavca da li 

se u izabranoj nijansi nalaze pigmenti koji su 

otporni na dejstvo svetlosti, a ako ne, probajte 

da pronađete neku drugu odgovarajuću nijansu. 

Uticaj i intenzitet UV zračenja je znatno 

veći nego što je ranije bio, što znači da će pigmenti 

koji su nestabilni na UV zračenje brže 

izbledeti. To naravno najviše važi za nijanse i 

boje za spoljnu upotrebu, dok je situacija sa 

bojama za enterijer znatno blaža. Sledeći 

korak bi bio da nanesete nekoliko kvadrata 

boje u željenoj nijansi na zid i pogledate kako 

bi ta boja izgledala u prirodnom okruženju. 

Eventualne tehničke razlike u nijansi na zidovima 

mogu se izbeći ako bojite celokupnu 

površinu jednog zida bojom iz iste kante. 

TROX 

Ovo naročito važi kada imate više boja koje 

se dodiruju ili spajaju na određenim mestima. 

Ako je moguće, trudite se da površine obojite 

bojom iz iste kante. Ako to nije moguće, 

odnosno ako su površine prevelike, koristite 

boju koja je proizvedena istog dana i sa istim 

brojem šarže, što možete videti na svakoj 

etiketi. Ako vidite da nećete imati dovoljno 

boje u jednoj kanti da završite celu površinu, 

najbolje je da se nastavak napravi na uglovima, 

odnosno na spojevima dva zida. 

Nije samo 

nijansa ono na 

šta treba obratiti 

pažnju prilikom 

izbora, već 

treba pravilno 

odabrati i stepen 

sjaja boje koja 

se nanosi, a 

sve u zavisnosti 

od namene 

prostorije i efekta 

koji želite postići. 

Stepen sjaja arhitektonskih boja za enterijere 

koje FGM Matox a.d. proizvodi pod robnom 

markom Scala kreće se od potpunog 

mata (01 ultra-mat), zatim polu-mat (03- 

04 semi-mat), polu-sjaj (07 saten) i na kraju 

sjaj (20-25 ultra-saten). Veći stepen sjaja 

boje određuje i veću mehaničku otpornost 

same obojene površine. Zato se u veoma 

prohodnim prostorijama (hodnici, restorani, 

prodavnice) preporučuje da zidovi budu 

obojeni u polu-sjajnu (saten) boju, jer se ta 

površina lakše briše, čisti i održava. 

Prostorije koje nisu toliko frekventne (spavaće 

sobe, gostinske sobe, galerije i slično) 

treba bojiti u boje sa nižim stepenom sjaja, 

zato što one tada deluju smirujuće i upijaju 

dosta svetlosti koja se reflektuje u prostoriji. 

Za prostorije u kojima je potrebna veoma 

jaka i otporna zidna površina i gde su uslovi 

ekstremni (vešernice, kupatila, kuhinje, 

kotlarnice, klanice, pekare, itd.) kao i na zidovima 

na kojima su montirane glass-fiber 

Coltec Wood Nova 720 

obloge (popularno nazvane stakleni tapet) 

preporučivo je koristiti sjajne (ultra saten) 

boje jer se na taj način postiže najlakše održavanje 

i najveći stepen mehaničke čvrstoće 

obojene površine. 

Konačno, na plafonima je preporučivo koristiti 

ultra-mat ili mat boje (nikako boje sa 

visokim stepenom sjaja) jer mat površina 

mnogo bolje disperguje svetlost i koriguje 

refleksiju, tako da će se svetlost pravilno odbijati 

od plafona. 

Praktično, svetlost (bilo veštačka ili prirodna) 

koja se nađe u prostoriji se pravilno rasporedi 

po plafonu tako da stičemo utisak 

da „celi plafon ravnomerno svetli“. Postoje 

i boje koje su koncipirane i svojim reološkim 

osobinama specijalno 

prilagođene isključivo bojenju 

plafonskih površina (TakTäck 

03 - fotografija pored). 

Da rezimiramo, sa povećanjem stepena 

sjaja boje povećava se i njena mehanička 

otpornost kao i otpornost na mokro brisanje, 

ali se takođe povećava i koeficijent 

refleksije svetlosti, tako da je korisno prilikom 

izbora pridržavati se saveta koji su 

gore izneti ■ 

MATOX 

Glavički put bb; 35250 Paraćin 

tel: +381 35 570 511 

fax: +381 35 562 160 

www.scala.rs 

MATOX Direct 

Narodnog Fronta 86v 

M.M. Lug; 11050 Beograd 

tel: +381 11 304 61 49; 34 73 973; 34 73 578 

direct@matox.rs 

Kneza Danila 49-51; 11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 322 52 53 

www.matox.rs 

www.build.rs 

43

promo 

MASTERSEAL 345 

PRIONLJIVA HIDROIZOLACIONA 

MEMBRANA ZA TUNELOGRADNJU 

Izrada vodonepropusne membrane u 

podzemnim građevinama predstavlja 

izuzetno kompleksan zadatak. 

MEYCO BASF nudi alternativu – 

trenutno dominantnim PVC i HDPE 

membranama, u vidu prskane, 

obostrano prionljive membrane 


Potpuno prianjanje membrane za primarnu 

i sekundarnu oblogu omogućava smanjenje 

profila iskopa, onemogućava migraciju 

vode između obloga i redukuje količinu prskanog 

betona – jer povezane membranom 

primarna i sekundarna obloga predstavljaju 

jedinstvenu, monolitnu strukturu. 

Pre aplikacije membrane, nečistoće sa podloge 

su uklonjene peskarenjem. Na pojedine 

delove podloge nanet je prskani beton debljine 

4cm, a pukotine u steni su popunjavane 

reparaturnim malterom. Manji prodori 

vode zaustavljeni su injektiranjem materijala 

na cementnoj bazi, koji je ujedno i zatvorio 

pukotine u stenskoj masi. 


između dva sloja torkreta 

Velika brzina ugradnje, laka primena u prostorima 

sa složenom geometrijom i jednostavno 

održavanje jesu dodatni benefiti koje 

pruža ova membrana. 

MASTERSEAL 345 je praškasti materijal 

na bazi EVA kopolimera i cementa. Nanosi 

se mašinom za suvi torkret (prah i voda se 

mešaju u mlaznici stvarajući pastu). 

Kroz mehanizam poznat kao koalescencija, 

pasta naneta na zid tunela pretvara se u 

membranu. Klasična membrana se proizvodi 

u fabrici, a ugrađuje na gradilištu, dok je 

kod prskane membrane mesto proizvodnje 

ujedno i mesto ugradnje. 

Rekonstrukcija pruge 

Pivka-Divača (Slovenija) 

Prva železnička pruga u Sloveniji puštena je 

u rad 1848. godine. U tom periodu izgrađeni 

su i prvi tuneli. Tokom godina eksploatacije 

tuneli su renovirani, povećan im je profil, ali 

su suštinski uvek ostajali osetljivi na prodore 

vode, naročito u zimskom periodu kada je dolazilo 

do formiranja tzv. ledenih sveća. Tokom 

2009. godine, Železnice Slovenije odlučile 

su da saniraju tri železnička tunela ukupne 

dužine oko 1.000m na pruzi Pivka-Divača. 

Uslov za izvođenje sanacije bio je nesmetano 

odvijanje saobraćaja na jednom od dva koloseka, 

tokom trajanja radova. Osim toga, morao 

se i dimenziono očuvati svetli otvor tunela. 

Rešenje koje je ponudio projektant, u saradnji 

sa firmom BASF Slovenija (M. Fekonja), sastojalo 

se u nanošenju prskane hidroizolacione 

membrane MASTERSEAL 345 na kalotu 

tunela, po 4m od temena – i sa jedne i sa druge 

strane, zaštićene slojem prskanog betona. 

Veći prodori obrađeni su i postavljene su 

drenažne cevčice, koje su naknadno injektirane. 

Na ovako pripremljenu podlogu, 

mašinom za suvo torkretiranje MEYCO 

PICOLA naneta je hidroizolaciona membrana. 

Prskanje je zbog izuzetno teških 

uslova rada (jedan kolosek u funkciji) izvođeno 

u dve ruke. Da bi se membrana 

zaštitila od uticaja sredine i postigla njena 

puna funkcionalnost, nanet je sloj prskanog 

betona debljine 5cm. 

Potpuna vodonepropusnost obloge postignuta 

je injektiranjem dvokomponentne 

poliuretanske pene MEYCO MP 355A u 

prethodno postavljene drenažne cevčice ■ 

BASF Srbija d.o.o. 

Omladinskih brigada 90b; 11070 Beograd 

kontakt: Duško Radivojević 

dusko.radivojevic@basf.com 

tel: +381 11 30 93 431 

mob: +381 63 244 486 

BASF Construction Chemicals Europe Ltd. 

MEYCO Global Underground Construction 

Vulkanstrasse 110; CH-8048 Zurich, Switzerland 

tel. +41 58 958 22 11; fax +41 58 958 32 46 

meyco.ugc@basf.com; www.meyco.basf.com 

44 www.build.rs

TENSAR – PREKO 30 GODINA 

ISKUSTVA I RAZVOJA 

GEOMREŽA 

promo 

Prednost pronalska geomreže pre 

30 godina i kontiunalnog razvoja 

u celom svetu jeste ogromno 

neuporedivo iskustvo na polju 

armirane zemlje i stabilizacije 

zemljišta koje imamo danas, 

a koje je ogromnim delom 

postignuto od strane Tensar-a 

Posle 18 godina Tensar 

geomreže zadržavaju kvalitet 

Na prostoru znanom kao Širlend (Shirland) 

u Velikoj Britaniji, Tensar geomreža 

ugrađena je 1988. godine i, u saradnji sa 

železničkim operatorom Network Rail, 

tokom 1997. i 2006. godine izvađeni su 

uzorci ovih geomreža. U datom periodu, 

od datuma ugradnje do datuma uzimanja 

uzoraka, tom deonicom ukupan sabraćaj 

iznosio je oko 200 miliona bruto tona, teretnih 

i putničkih vozova. 

Stepen habanja proveravan je ispitivanjem 

karakteristika zatežućih sila geomreža koje 

su bile postavljene na 225mm ispod donje 

ivice pragova. Dijagram pokazuje da su karakteristike 

zatežućih sila u geomrežama 

sačuvane i da su geomreže ostale snažnije 

nego što je u projektu bilo predviđeno standardnom 

kontrolom kvaliteta za Tensar geomreže. 

Efekti habanja pokazali su se kao 

zanemarljivi. 

Izuzetne karakteristike 

Tensar geomreža gućile su korišćenje otpa- 

omodnog 

materijala sa gradilišta 

(šuta) za izgradnju 

podloge železničke trase. 

Ovim su postignuta dva 

važna cilja, i to, kako za 

investitora, tako i za životnu 

sredinu: recikliranje 

građevinskog otpada doprinelo 

je uštedi prirodnih 

resursa, i naravno, uštedi 

u budžetu investicije. 

Ipak, ovaj primer predstavlja 

samo jednu fazu 

razvoja Tensar geomreža. 

karakteristike zatežućih sila 

Od kada su postavljene geomreže u Shirland-u, 

nastavljen je kontinuirani razvoj. 

Razvoj su činila mala poboljšanja ali i veliki 

iskoraci u unapređenju tehnologije proizvodnje 

i kvaliteta geomreža. Jedan takav iskorak 

granica kontrola kvaliteta 

1988 1997 posle 18 godina 

bio je razvoj TriAx – zamena krute dvoosne 

geomreže za mehanički stabilizujući sloj. 

Mreža TriAx dobitnik je IGS nagrade za 

2010. godinu (International Geosynthetics 

Society – www.geosyntheticssociety.org) ■ 

Deonica koridora Plovdiv – Svilengrad – turska granica 

Češka građevinska kompanija OHL ŽS iz 

Brna bila je zadužena za radove na deonici 

pruge u dužini od 12km. Na većem delu deonice 

bila je predviđena izgradnja nove pruge 

a samo na manjem delu u pitanju je bila 

rekonstrukcija. Razlog izgradnje i rekonstrukcije 

deonice bilo je planirano povećanje 

brzine vozova u saobraćaju na 160km/h. 

Da bi se postigla ova brzina bilo je neophodno 

povećati radijuse krivina pruge. Probleme 

kod ovog projekta predstavljale su dve 

reke, irigacioni kanal i visok nivo podzemnih 

voda koje su stvarale problem sa nosivim 

osobinama tla. Dodatno, tokom proleća voda 

pokriva celokupnu površinu zemljišta oko 

pružnog nasipa. Zbog veoma teških uslova, 

projektanti su se odlučili za Tensar TriAx 

mreže generacije TX, tip TX160 i TX170. 

Postojeći industrijski izazovi ne dozvoljavaju 

stagnaciju i razvoj geomreža se nastavlja. 

Tensar je svakako lider čije vizije, rešenja, 

i preduzimanje konkretnih koraka u 

praksi unapređuju ceo geotehnički sektor 

građevinarstva ■ 

LIPEX 

Križanićeva 12a 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 26 88 413 

26 88 816 

mob: +381 63 359 314 

359 316 

Tensar TriAx 

TX160 i TX170 

lipex@eunet.rs 

tensar@tensar.uk 

www.lipex.co.rs 

www.tensar-international.com 

www.build.rs 

45

promo 

PROJEKTOVANJE, INŽENJERING I KONSALTING 

U HIDROTEHNICI I GRAĐEVINARSTVU 

EHTING 

Preduzeće za projektovanje, inženjering i 

konsalting u hidrotehnici i građevinarstvu 

Ehting – 

Beograd osnovano je u martu 

1990. godine. Ehting se već 20 

godina, 

sistematski tski bavi projektovanjem 

vodovodnih, dnih, kanalizacionih 

i hidromeliorativnih sistema, tretmanom 

vode za 

piće, otpadnih voda i tretmanom 

otpada, 

zaštitom životne sredine 

i ekologijom, zaštitom od poplava 

i regulacijama reka, sistemima 

za korišćenje i zaštitu površinskih i 

podzemnih voda, pristaništima 

i marinama, kao i projektima saobraćajnica 

Ehting poseduje značajno iskustvo, stečeno 

kroz realizaciju velikog broja projekata, 

studija, izrade tehničke dokumentacije 

i rešavanja realnih problema u oblasti vodoprivrede. 

Ehting ima široku paletu usluga koje vam 

može ponuditi u oblastima: 

• inženjeringa i konsaltinga 

• projektovanja i izrade tehničke 

dokumentacije (izrada studija, analiza, 

generalnih rešenja, idejnih projekata, 

glavnih projekata, prethodnih studija 

opravdanosti, studija opravdanosti) 

• izrade matematičkih i simulacionih 

modela vodovodnih i kanalizacionih 

sistema, izrade matematičkih i 

simulacionih modela za rečne tokove 

• hidroloških i hidrauličkih analiza 

• nadzora nad izgradnjom 

hidrotehničkih objekata. 

Ehting poseduje sve licence za projektovanje 

hidrotehničkih objekata, osim za 

projektovanje brodskih prevodnica, licencu 

za projektovanje saobraćajnica za državne 

puteve prvog i drugog reda, putne objekte 

i saobraćajne priključke na ove puteve i 

granične prelaze, izdate od Ministarstva za 

infrastrukturu Republike Srbije. 

Pored toga, Ehting poseduje licence za 

specijalizovane programske pakete u 

oblasti građevinarstva i hidraulike: 

• InfoWorks – matematičko modeliranje 

gradskih kanalizacionih sistema, 

vodovodnih sistema i tečenja u 

otvorenim tokovima 

• Hytran – matematičko modeliranje 

hidrauličkog udara. 

Ehting poseduje licence za programske 

pakete koji su namenjeni za projektovanje 

vodovodnih – cevnih sistema, kanalizacionih 

sistema, kao i za projektovanje regulacija 

i uređenja rečnih tokova, izrađene 

od strane firme Studio Ars: 

• Hydra – projektovanje 

vodovodnih sistema 

• Canalis – projektovanje 

kanalizacionih sistema 

i firme CGS: 

• Aquaterra – projektovanje regulacija 

i uređenja rečnih tokova. 

Ehting je zastupnik firme Protok d.o.o. iz 

Zagreba za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju 

i deo BiH, za programski paket ProGIS 

koji služi za izradu Informacionih Sistema 

u komunalnoj privredi. 

Ehting je u toku 20 godina rada razvio i 

uspešno primenjuje „Metodologiju smanjenja 

gubitka vode i povećanje efikasnosti u 

vodovodnim sistemima“. Početkom 90-tih, 

Ehting je od tadašnjeg „Poslovnog udruženja 

vodovoda i kanalizacije Jugoslavije“ dobio 

Znak preporuke kvaliteta za pomenutu 

Metodologiju. Ovo je bio početak rada na 

metodologiji. Danas je operativan i u punoj 

primeni Integralni Vodovodni Informacioni 

Sistem (IVIS) čija je osnova baza podataka 

koja komunicira sa četiri segmenta Informacionog 

Sistema: obrada potrošnje vode, 

matematičko modeliranje, GIS i SCADA. 

Ovo je programska osnova za primenu Metodologije, 

a suštinu predstavlja ekspertski 

rad Ehting-ovih stručnjaka na terenu i u 

birou zajedno sa kadrovima poslodavca. 

Sa punom odgovornošću, Ehting garantuje 

visok kvalitet, strogo poštovanje ugovorenih 

rokova i pouzdano funkcionisanje projektovanih 

objekata, između ostalog poseduje 

i osiguranje od profesionalne odgovornosti. 

Rado ćemo se odazvati Vašem pozivu da 

Vam pružamo kontinualne konsultantske i 

projektantske usluge u oblastima za kojima 

imate potrebe. 

Detaljniji opis preduzeća i reference koje 

je Ehting stekao tokom 20 godina rada 

i postojanja možete pogledati na sajtu 

preduzeća ■ 

EHTING 

ekološki inženjering i 

konsalting u hidrotehnici 

Vele Nigrinove 16 

11000 Beograd 

Generalni direktor: 

Momčilo Bikicki, dipl.inž.građ. 

tel/fax: +381 381 11 283 68 23 

283 68 24 

283 68 25 

283 60 13 

283 60 63 

283 61 05 

mob: +381 65 283 68 23 

office@ehting.co.rs 

www.ehting.co.rs 

46 www.build.rs

ALCOA ARHITEKTONSKI ALUMINIJUMSKI LIMOVI I PANELI 

Reynolux ® i Reynobond ® 

promo 

Alcoa Architectural Products samo 

je jedna od divizija svetskog lidera u 

preradi aluminijuma – Alcoa sa 

107.000 zaposlenih u 44 zemlje. 

U fabrikama u Merxheim-u 

(Francuska) i Eastman-u (Džordžija, 

SAD), Alcoa proizvodi aluminijumske 

limove različitih finalnih obrada i 

slojeva – Reynolux ® , kao i kompozitni 

aluminijumski panel – Reynobond ® . 

Kao deo Alcoa Group – Alcoa 

Architectural Products, nudi sigurnost 

svojim klijentima: projektantima i 

izvođačima, širom sveta 

Reynobond® je kompozitni aluminijumski 

panel koji Alcoa proizvodi od 1989. godine. 

Sastoji se od dva aluminijumska limena flaha 

koji su spojeni lepljenjem – obostrano, za 

jezgro od polietilena (PE) ili za vatrootporno 

jezgro (FR). Reynobond® aluminijumski 

kompozitni paneli imaju nizak koeficijent 

širenja kao i prednost male težine, glatku 

i tvrdu površinu. Reynobond® se proizvodi 

u pet standardnih širina do maksimalnih 

2.000mm, i u različitim dužinama do 

6.000mm (na zahtev mogu se proizvesti i 

veće dužine) i može se u potpunosti reciklirati 

(100%). 

Inovacije inspirisane prirodom daju poseban 

karakter arhitektonskim objektima, 

to je razlog zašto Alcoa Architectural 

Products često traži svoju inspiraciju u 

prirodnim materijalima, te Reynobond® 

površine, na primer, imaju efekat prirodnih 

boja i tekstura. 

Fasade objekata obloženih aluminijumskim 

kompozitnim panelima Reynobond® u 

Chameleon bojama, pružaju nam fantastičan 

doživljaj menjajući boju u zavisnosti od 

doba dana i vremenskih uslova. U odnosu 

na ugao svetlosti koja ih osvetljava, paneli 

će imati odsjaj u različitim nijansama u 

okviru svake boje ponaosob. Mnoštvo vizuelnih 

efekata u kombinaciji sa prednostima 

Reynobond®-a: mala težina, lak za obradu i 

oblikovanje, pružaju nam mogućnosti jednostavne 

manipulacije materijalom kao i 

izuzetan estetski doživljaj. 

Reynobond® Chameleon raspoloživ je u 

šest standardnih boja koje svojim efektima 

oponašaju promene u prirodi izazvane prelamanjem 

svetlosti. U zavisnosti od toga 

gde stojimo, boja će se menjati, stvarajući 

mnoštvo nijansi koje se postepeno prelamaju 

jedna u drugu. Korišćeni su specijalni 

pigmenti koji simuliraju efekte višeslojnosti 

na površini panela i variraju u intenzivnosti 

visokog sjaja, jačine i dubine boje u oku 

posmatrača. 

Veliki broj boja u okviru Chameleon i Sparkling 

ton karti, predstavlja izvanredan spoj 

sa specijalnim zaštitnim slojem na površini 

panela – Duragloss® 5000, koji pruža izvanrednu 

zaštitu od klimatskih uslova i UV zračenja. 

Ovaj visoko tehnološki sloj baziran 

na polimerizovanim smolama, kombinuje 

dva kvaliteta: trajnost i izvanrednu estetiku. 

Pored ovih glavnih osobina, poseduje 

i otpornost na abraziju, slane magle, kisele 

kiše, vlagu, itd. 

Alcoa Architectural Products isporučuju se 

i u Standard, Wood Design kao i Natural 

Finish završnim površinama ili u bilo kojoj 

boji u okviru RAL ton karte. 

Reynobond® aluminumski kompozitni paneli 

koriste se prvenstveno kao deo fasadnih 

sistema. Integrisani u sisteme, oni pružaju 

praktično rešenje za oblaganje fasada objekata 

različitih namena. 

Otpornost materijala na koroziju i različite 

vremenske uslove, čini ovakve fasade trajnima 

što daje poseban kvalitet celom objektu. 

Kao obloga ventilisane fasade, Reynobond® 

doprinosi smanjenju potrošnje 

energije potrebne za grejanje objekta u 

zimskim uslovima i rashlađivanje u toku 

letnje sezone. Na taj način doprinosi uštedi 

energije ■ 

POLYKEM SR 

Dimitrija Tucovića 28a, 2. sprat 

11050 Beograd 

tel: +381 11 24 34 856 

24 35 391 

24 56 809 

fax: +381 11 24 58 093 

www.build.rs 

47

promo 

PROJEKTOVANJE, IZRADA I MONTAŽA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA I OPREME 

MIKOM 

U prošlom broju upoznali smo vas sa 

kompanijom Mikom. U ovom broju 

želimo 

da vam bliže opišemo proizvodne 

kapacitete kompanje. Proizvodnja čeličnih 

i Al-konstrukcija u kompaniji Mikom odvija 

se u pet međusobno povezanih proizvodnih 

hala ukupne površine 12.000m 2 . Unutrašnja 

i spoljašnja infrastruktura, koju čine mosni 

i portalni kranovi i šinska transportna 

sredstva, omogućavaju pripremu procesa 

proizvodnje i fabrikacije elemenata. 

Potvrda visokog kvaliteta usluga firme 

Mikom jeste primena sistema kvaliteta 

ISO 9001 i ISO 18800. Rezultat toga su 

visok kvalitet, sigurnost i pouzdanost svih 

objekata koji su izvedeni u ugovorenim 

rokovima. 

Pored programa proizvodnje i montaže 

konstrukcija, Mikom vrši i uslužno sečenje, 

savijanje, bušenje, probijanje, zavarivanje 

i druge srodne operacije, proizvoda 

od čelika, kao i poluproizvoda iz programa 

Al-konstrukcija. Sve to omogućava visokostručna 

i obučena radna snaga i najsavremenija 

oprema i mašine koje poseduje 

preduzeće Mikom. 

Oprema za savijanje: Apkant presa (snage 

6.000kN) za savijanje limova debljine do 

13mm i 6.000mm dužine, L, U, Ω, Z i C 

oblika, ekscentar presa (25t); četvorovaljak 

(min. prečnik savijenog cilindra 620mm 

max. 5.000mm ili izrada segmenata cilindra 

beskonačnog prečnika, širina 3.200mm debljina 

lima do 40mm); trovaljak za savijanje 

profila do 200mm visine. 

profilno glodanje, bušenje obrada konusa, itd; 

dve odvojene radne stanice – za kontinualan 

protok (obrada) i za pripremu predmeta, revolver 

glava snabdevena sa 8 alata, radna dužina 

7.200mm, mašina za glodanje krajeva 

prečaga i okvira vrata od Al, presa za spajanje 

uglova, mašina za usecanje krajeva (izrada fasada), 

stona testera sa mernim sistemom, mašina 

za manipulisanje sendvič panelima. 

Oprema za sečenje, bušenje i probijanje: 

CNC linija za bušenje, sečenje i obeležavanje 

šipkastih materijala FICEP; trakasta rezalica; 

okvirna testera; cirkular testera (odsecanje 

punih materijala do Ø500); aparat 

za oksiacetilensko rezanje ESAB (Fotomat), 

dimenzije radnog stola 2x12m; uređaj za sečenje 

laserskim snopom TRUMPF Trumatic 

L3030, (xy=1.500x3.000mm, z=150mm, 

kapacitet rezanja: čelik do 20mm, prohrom 

do 10mm i aluminijum do 6mm); makaze 

za sečenje (maksimalna dužina do 6.200mm 

i debljine 13mm). 

Zatim, tu je linija za poprečno sečenje 

lima (debljine 3mm i širine trake 

1.500mm); linija za uzdužno sečenje lima 

(debljine 3mm i širine kotura 1.250mm); 

radijalna bušilica; Peddinghaus CNC 

mašina za probijanje i bušenje ploča i 

limova (100t, dimenzija radnog stola 

750x1.000mm, poseduje i pinolu za bušenje 

sa hidromotorom). 

Oprema za zavarivanje: uređaj za zavarivanje 

pod praškom Corimpex sa dva Linkoln 

aparata IdealArc DC1000 (max. dužina zavarenog 

elementa 24m); uređaj za podužno 

i poprečno zavarivanje cilindara, aparati za 

TIG, MAG i REL zavarivanje. 

Antikorozivna zaštita: GietArt postrojenje 

za protočno čišćenje profila i limova čeličnom 

sačmom, otvor 1.500x410mm; oprema 

za elektrostatsko farbanje Graco sa 3 

klipne pumpe, oprema za klasično farbanje. 

Za izradu aluminijumske bravarije i fasada, 

Mikom poseduje mašine i opremu kompanje 

Elumatec: CNC dvoglava testera za serijsku 

proizvodnju i specijalne aplikacije, univerzalno 

okretanje i zakošenje glave testere dozvoljava 

sečenje visokih i širokih profila (više profila 

može se seći bez blokiranja oslonca); Bar kod 

štampač; Pneumatsko stezanje radnog komada; 

CNC 3-osni mašinski obradni centar, 

obrada Al i čeličnih profila – radne operacije: 

Sama lokacija Mikom-ovih pogona je 

u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Subotica 

i reke Dunav. Sopstvena 

transportna sredstva, oprema za montažu 

(auto dizalice 30t i 70t, teleskopskim 

viljuškar BobCAT 4t maksimalne visine 

dizanja 17m...) omogućuju brzu i sigurnu 

montažu i transport svih gotovih proizvoda 

i polufabrikata na bilo koju lokaciju u 

zemlji i inostranstvu ■ 

MIKOM 

Miroslava Prodanovića 12 


tel: +381 21 64 11 522 

fax: +381 21 64 13 106 

info@mikom.rs 

www.mikom.rs 

48 www.build.rs

BAR system d.o.o Čika Ljubina 10/3 11000 Beograd 

Magacin veleprodaje: Žorža Klemensoa 56 (bivša Francuska 56, Luka Beograd) 

Tel: + 381 11 3039 188; + 381 11 3039 189; Fax: + 381 11 3039 024; office@barsystem.co.rs; www.barsystem.co.rs 

Savremeni trendovi u arhitekturi, zahtevi tržišta, ugovoreni rokovi za završetak izgradnje i oèekivanja klijenata, nameæu moderan 

i inventivan tehnološki pristup pri izvoðenju graðevinskih radova. Bar system je uvoznik i distributer sistemskih oplata, italijanskog 

proizvoðaèa "ALPI". Modularni, funkcionalni i prilagodljivi ALPI oplatni sistemi, za betoniranje zidova, stubova i ploèa, jednostavni 

su za primenu i manipulaciju na gradilištu a pružaju brojne pogodnosti, odlièan izbor prilikom betoniranja razlièitih pozicija 

prilikom izgradnje savremenih zgrada i visokokvalitetan odgovor na najsavremenije tehnièko-tehnološke zahteve. 

BAR system je i lider u distribuciji vodootpornih šper ploèa (blažujke) i šper ploèa. 

Uvereni smo da æete na našem sajtu (www.barsystem.co.rs) naæi robu i usluge koje æe Vam obezbediti da na 

funkcionalan i efikasniji naèin prevaziðete Vašu konkurenciju. Naša poslovnost, kontinuirano sagledavanje potreba 

klijenata i tržišta, doprinosi poveæanju kvaliteta Vašeg poslovanja. Redovno æemo Vas obaveštavati o svim 

novostima u poslovanju i rado odgovarati na sve Vaše zahteve i postavljena pitanja. 

BAR system - Vaš siguran oslonac i partner za uspeh na tržištu 

BAR system je veletrgovina nastala kao plod višegodišnjeg iskustva osnivaèa u oblasti drvne industrije. 

Danas je BAR system, pod sloganom "Vaš siguran oslonac", jedan od vodeæih distributera repromaterijala 

u graðevinarstvu. Prateæi potrebe tržišta, specijalizovali smo se za prodaju ploèastih materijala od drveta sa posebnim naglaskom 

na šper ploèe, vodootporne šper ploèe (blažujke) i panel ploèe iz svih krajeva sveta. Zvanièni smo uvoznici i distributeri za tržiste 

Srbije svih proizvoðaèa èiju robu uvozimo i prodajemo. Proteklih godina, intenzivno smo ulagali u razvoj i kvalitet ponude, jer je to 

pravi put za postizanje naših ciljeva. Mi dobro znamo koliko je važno imati uz sebe pouzdanog partnera, onog koji poštuje zadate 

rokove, kvalitet, kvantitet ali i obezbeðuje za Vas najbolje cene. Naš najveæi kapital je sve veæi broj zadovoljnih kupaca, dugotrajnih 

partnera koji su u našem radu prepoznali NE samo drvo, njegovu snagu i vrednost, veæ i nas, zaposlene u BAR system-u, koji su 

dali novu vrednost i kvalitet. Iako uvozimo iz svih krajeva sveta, mi ne želimo biti samo uvoznici, o èemu svedoèe naši rezultati, 

i sa zadovoljstvom možemo reæi kako 15% svoje prodaje BAR system ostvaruje na podruèju izvan granica Srbije. 

Pridružite se i Vi pobednièkom timu u cilju ostvarivanja još boljih obostranih rezultata. 

Vaš siguran oslonac

promo 

TOPLO CINKOVANJE 

ZA DUG VEK METALA 

Cinkara d.o.o Kruševac 

Fabrika toplocinkovanih konstrukcija 

Cinkara d.o.o. iz Kruševca, osnovana 

2003. godine, nastavlja tradiciju porodične 

radnje koja se bavi preradom metala još 

od 1952. godine. 

Cinkara ima veoma značajno mesto u zaštiti 

metalnih konstrukcija metodom toplog 

cinkovanja na tržištu Srbije. Preduzeće poseduje 

savremenu opremu za obavljanje navedenih 

delatnosti i za svoje usluge i proizvode 

izdaje odgovarajuće ateste. 

Proizvodni program Cinkare čine: 

• sistemi zadržavanja na putevima 

• čelične konstrukcije i elementi 

• zaštitne žičane ograde 

• čelična gazišta. 

Pored toga, Cinkara nudi svim privrednim 

društvima uslugu toplog pocinkovanja čeličnih 

konstrukcija i ostalih čeličnih elemenata. 

Dimenzije kade za cinkovanje su 9,3m 

dužina, 1,4m širina i 3,2m dubina. 

čelične konstrukcije 

Čelična konstrukcija se proizvodi po tehničkim 

zahtevima kupaca, za različite namene. 

Površinska zaštita se obezbeđuje 

toplim pocinkovanjem. Kvalitet proizvoda 

ostvaruje se upravljanjem procesom u skladu 

sa standardima TQM ISO 9001, a za to 

su garancija raspoloživa oprema i vrhunsko 

znanje zaposlenih. 

Zaštitna žičana ograda opšte namene izrađuje 

se prema dimenzijama iz tablica 

a služi za obezbeđenje gradilišta, poslovnih 

i privatnih objekata, javnih skupova... 

Svi tipovi ograda nakon izrade zaštićuju se 

metodom toplog cinkovanja. Pored ograda, 

u ponudi su i klizne, jednokrilne i dvokrilne 

kapije. 

Čelična gazišta predstavljaju novinu u ponudi 

Cinkare: 

• tip BP – perforirana čelična gazišta skladnog 

dizajna, pogodna za široku primenu 

u industriji 

• tip BZ – perforirana čelična gazišta pružaju 

visok stepen otpora klizanju zbog 

svoje reckaste gazeće površine, posebno 

su namenjena za industrijsku primenu 

gde postoji opasnost od klizanja zbog 

prisustva masti i ulja 

• model SP – zavarena metalna gazišta 

(noseće pljosnate trake i upredene šipke), 

odlikuju se velikom nosivošću i pogodna 

su za široku industrijsku primenu, za izradu: 

platformi, stepeništa, odmorišta, 

pešačkih staza... 

sistemi zadržavanja na putevima 

zaštitne žičane ograde 

čelična gazišta 

Proces toplog cinkovanja sastoji se iz dva 

dela: hemijske pripreme i samog cinkovanja. 

Hemijsku pripremu čini niz postupaka 

potapanja komada u određene rastvore. 

Sam proces cinkovanja sastoji se od potapanja 

komada u rastopljen cink na temperaturi 

430-460°C. 

TOPLO CINKOVANJE 

Potapanjem se stvara zaštitna prevlaka, legura 

gvožđa i cinka koja štiti komad od oksidacije. 

Maksimalna dimenzija komada koji se može 

toplo cinkovati je 9.300 x 1.400 x 3.200mm, 

dok se dvodelno mogu cinkovati komadi do 

16.000mm. 

Primere toplocinkovanih konstrukcija i preporuke 

(HTML ili PDF) za pripremu komada možete 

pogledati na sajtu Cinkare. 

Faze procesa toplog cinkovanja: 

• odmašćivanje 

• ispiranje 

• dekapiranje 

• ispiranje 

• fl uksovanje 

• sušenje 

• cinkovanje 

• inspekcija ■ 

Detaljnije o kompletnoj ponudi Cinkare 

iz Kruševca možete se informisati na sajtu 

preduzeća (tabele, preseci, tehnički podaci...) 

ili direktno na kontakte ispod ■ 

CINKARA 

Jasički put b.b. 

37000 Kruševac 

tel.: + 381 37 418 680 

420 910 

fax: + 381 37 420 911 

office@cinkara.rs 

www.cinkara.rs 

50 www.build.rs

promo 

KALZIP ® PERFORIRANI 

FASADNI SISTEMI 

Fascinantna igra svetla i senki 

perforiranog fasadnog sistema 

Kalzip ® proširuje osnovnu 

ponudu kompanije profilisanih 

aluminijumskih obloga 

proizvodom koji otvara sasvim 

nove mogućnosti arhitektonskog 

oblikovanja objekata. 

Fotografijama predstavljamo 

i primer primene ovog fasadnog 

sistema na industrijskom objektu 

Velpro i Dalmare u Šibeniku. 

Projekat je završen 2008. godine 

i ima površinu od oko 5.000m 2 

Kalzip® sistem perforiranih fasada omogućuje 

projektantima i dizajnerima sa 

najzahtevnijim idejama da svoje vizije 

pretoče u stvarnost – do razmere 1:1. 

Rešenje perforirane fasade koristi se i karakterističnim 

efektom koji čini da se svetlo 

u objektu menja u različitim dobima 

dana pružajući nekoliko lica jednoj istoj 

fasadi, zavisno od toga da li je jutro, podne 

ili sumrak, noć, sunce, oblaci... 

Dodatak svetlosnih aplikacija na fasadi 

može stvoriti poseban estetski kvalitet, naročito 

u toku noći, kada zgrada može oživeti. 

Različit prečnik otvora/rupa na fasadnim 

elementima znači da je krajnji estetski efekat 

fasade praktično neograničen u varijantama. 

Perforirani Kalzip® fasadni sistem je jednostvano, 

isplativo i elegantno rešenje 

da se postigne efektan i prefinjen dizajn. 

Tehničke karakteristike mehaničke otpornosti 

i kva litet koji su karakteristični za proizvode 

kompanije Kalzip® na ovom proizvodu su 

na nov način kombinovani sa fleksibilnošću 

estetike i oblika perforiranih elemenata. 

Kalzip® perforirani fasadni sistem nudi 

brojne prednosti: 

• idealan je za transparentne fasade koje 

propuštaju svetlost ali sprečavaju nesmetani 

prodor UV zraka što direktno utiče 

na potrošnju energije potrebne za hlađenje 

prostora 

• prefinjen izgled završne obloge objekta 

• na elegantan način diferencira javni od 

polujavnog prostora, samo nagoveštavajući 

pregradu koja se nalazi između 

njih 

• idealan je za rekonstrukcije fasada koje 

svojim estetskim kvalitetima ne zadovoljavaju 

standarde okruženja u kom se 

nalaze 

• ekonomično rešenje obloge fasade. 

Za detaljne informacije u vezi sa perforiranim 

fasadnim sistemima iz Kalzip® 

ponude možete se obratiti timu Kalzip 

engineering office Aluminijumski krovni 

sistemi d.o.o. ■ 

ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI 

Hajduk Veljkova 11 (Master centar) 


tel: +381 21 423 933; 483 06 18 

tel/fax: +381 21 483 06 19 

aks@eunet.rs 

kalzip@eunet.rs 

falzinc@eunet.rs 

www.kalzip.com 

www.falzinc.com 

www.corus.com 

www.build.rs 

51

promo 

PRIVREMENE 

OGRADE I PLATNA 

U GRAĐEVINARSTVU 

Sigma Promet je privatno 

preduzeće osnovano 1991. godine 

u oblasti proizvodnje i prometa 

plastičnih mrežastih 

proizvoda. Menadžment i zaposleni 

u preduzeću imaju višegodišnje 

iskustvo u struci i široke međunarodne 

poslovne kontakte. 

Zaštita od snežnih nanosa 

Snežna zaštita (zaštitne mreže protiv 

snega) primenjuje se kao provereni sistem 

zaštite saobraćajnica (puteva, pruga, 

itd) od snežnih nanosa. Takođe, zaštitne 

mreže mogu se primenjivati i za osigaranje 

prohodnosti pešačkih staza, javnih 

površina, itd. 

Stepen zaštite od svetlosti farova pored 

puteva koji pruža mreža sa zatamnjenjem: 

• pod uglom iz opsega od 0 do 25 

° 

– propuštanje svetlosti je zanemarljivo 

• pod uglom od 30° – propuštanje 

svetlosti je 7,5% 


svetlosti je 24% 


svetlosti je 37,5% 


svetlosti je 52%. 

Zaštitne mreže od svetlosti farova 

Dimenzije 

okna (mm) 

širina 

(m) 

dužina 

(m) 

boja 

8x8 0,8 40 crna 

Tradicionalni i jedinstveno razvijeni 

mrežasti i rešetkasti proizvodi od 

plastike, koje nudi Sigma Promet, 

pružaju rešenja za uštedu u troškovima, 

poboljšanju produktivnosti 

i zaštite u poljoprivredi 

i pratećim delatnostima. 

Posebna pažnja posvećena je razvijanju 

korišćenja plastičnih mreža u 

građevinarstvu, 

arhitekturi, saobraćajnoj 

i ambalažnoj tehnici... 

Zaštitne mreže od snežnih nanosa 

Oblik 

okna 

širina 

(m) 

dužina 

(m) 

tartan 1,2 2,5 

boja 

narandžasta, 

crna 

Zaštita od refleksije farova 

Svetlost farova sa puteva u nekim slučajevima 

može da smeta više nego buka koja 

dolazi od drumskih vozila. Pored neprijatnog 

svetla, ovo može imati i posledice po 

bezbednost na putevima (bljesak farova u 

oči vozača iz suprotnog smera). Tamo gde 

su saobraćajne trake za suprotne smerove 

razdvojene u potpunosti može se postaviti 

zaštitna mreža koja štiti od bljeska farova. 

Sigma nudi zaštitnu mrežu koja kao visokoprofilisana 

filter struktura zatamnjenjem 

deluje protiv zaslepljujućeg osvetljenja farova 

vozila sa puteva. 

Mreže za upozoravanje na 

ograničenja u saobraćaju 

Mreže se mogu koristiti za privremenu 

signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju 

radi blokiranja ili preusmeravanja saobraćaja, 

radi obezbeđivanja mesta udesa ili 

putnih radova. Mreže su najjednostavnije 

i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti 

ispuniti svoju funkciju. 

mreže za ograđivanje gradilišta 

Prednosti mreža za ograđivanje 

i signalizaciju: 

• lako se mogu postaviti na bilo koji 

potporni stub 

• njihova svetla narandžasta boja je veoma 

uočljiva 

• lako se uklanja i može biti ponovo 

korišćena 

• boja: oranž sa UV stabilizatorom 

• materijal polietilen 

• mogu biti korišćene za obeležavanje regularnih 

ili neregularnih radnih mesta ■ 

Mreže za privremeno ograđivanje 

Dimenzije 

okna (mm) 

širina 

(m) 

dužina 

(m) 

50x100 1 50 

50x100 1,2 50 

50x100 1,8 50 

mreže za ograđivanje 

boja 

narandžasta 

narandžasta 

narandžasta 

SIGMA PROMET 

Svetozara Markovića 104 

21220 Bečej 

tel: +381 21 6914 941 

6914 630 

mob: +381 63 516 339 

sigma@eunet.rs 

www.sigmaprom.rs 

52 www.build.rs

PROCESNI KRANOVI U 

INDUSTRIJSKIM POGONIMA 

promo 

Često se postavlja pitanje kakva je razlika 

između procesnih i standardnih kranova. 

Prema definiciji kompanije Demag Cranes 

& Components standardni kranovi imaju 

nosivost do 50t. Svi kranovi koji imaju 

nosivost veću od 50t su, po definiciji, 

procesni kranovi, čak i ako ne pripadaju 

proizvodnom procesu... 

Demag kran u industriji cementa 

Procesni kranovi najčešće se sreću u hidro i 

termo elektranama i koriste se isključivo prilikom 

remonta opreme. Sa druge strane, i kranovi 

koji imaju nosivost manju od 50t mogu 

biti procesni, ukoliko rade sa izuzetno teškim 

radnim opterećenjima, ili su delimično ili potpuno 

automatizovani. Na primer, kranovi u 

reciklažnim procesima su delimično ili potpuno 

automatizovani, a nazivna nosivost im je 

najčešće do 25t. Upravljanje ovakvim kranovima 

obavlja se automatski, dok se nadzor sprovodi 

iz komandne sobe i po potrebi rukovalac 

može da preuzme kontrolu nad sistemom. 

Kranovi za industriju čelika 

Procesni kranovi u proizvodnji ili obradi 

čelika specifični su po konstrukciji: opremljeni 

su termičkom zaštitom od uticaja 

toplote, sa ugrađenim specijalnim elektronskim 

komponentama koje mogu da 

podnesu povišene temperature, specijalnim 

ormarima sa termičkim zaštitama i hlađenjem, 

hlađenjem kabina rukovalaca i sl. 

Takođe, kranovi iz ove oblasti industrije, najčešće 

su opremljeni specijalnim prihvatnim 

uređajima, kao što su motorne i hidraulične 

grabilice za prihvat rasutog tereta, odnosno 

specijalnim elektromagnetima, koji se takođe 

koriste za prihvatanje rasutog tereta sa magnetnim 

svojstvima, odnosno specijalnim traverzama 

za prihvatanje rolni čeličnih limova, 

ili buntova cevastih polufabrikata i sl. 

Kranovi za industriju papira 

Procesni kranovi iz oblasti papirne industrije, 

najčešće su opremljeni specijalnim uređajima 

za prihvat rolni papira ili grabilicama za prihvat 

celuloze koja je u vidu rasutog tereta i 

transportuje se do mlinova za pripremu mase 

za proizvodnju. Zbog linijskog rasporeda 

opreme u papirnoj industriji, moguća je veoma 

visoka automatizacija procesa. Pored smanjivanja 

škarta, kao nepoželjnog izlaza proizvodnog 

procesa, automatizacija omogućava i 

izuzetno veliku produktivnost sistema. 

Demag kran u industriji čelika 

Procesni kranovi za reciklažu 

Kada se govori o procesnim kranovima iz 

oblasti reciklažne industrije, oni su do pre 

desetak godina bili gotovo nezamislivi, jer 

je potreba za automatizacijom procesa reciklaže 

bila zanemarljiva. 

Demag kran u industriji reciklaže 

U poslednjih deset godina, reciklažna industrija 

je postala ravnopravan partner sa svim 

ostalim granama industrije, pa je i primena 

visokoautomatizovanih procesa postala ekonomski 

opravdana. Reciklažni sistemi uglavnom 

rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini, 

kako bi se obezbedila kontinualna prerada (ili 

spaljivanje) reciklažnih materijala. Kranovi 

su najčešće potpuno automatizovani, sa specijalnim 

grabilicama koje mogu da prihvate 

rasute terete velikom brzinom. Takođe, sistemi 

su najčešće opremljeni i specijalnim senzorima, 

kako bi efekat njihovog rada bio što 

optimalniji. Senzori imaju ulogu da navode i 

kontrolišu rad krana kako bi se rasuti materijal 

pokupio ravnomerno iz skladišta. 

Kranovi za industriju cementa 

U oblasti cementne industrije koriste se procesni 

kranovi koji spadaju u grupu specijalnih 

kranova. Prvi razlog za to je mogućnost 

poluautomatskog ili automatskog rukovanja 

motornim ili hidrauličnim grabilicama 

za prihvat rasutog tereta, kao i mogućnost 

optimizovanja proizvodnih ciklusa. 

Demag kran u industriji papira 

Drugi razlog je radno okruženje opreme, jer 

rad sa praškastim materijalima zahteva specijalnu 

konstrukciju opreme. U tom smislu, 

zbog lakšeg održavanja, u ovoj oblasti industrije 

koristi se specijalna konstrukcija kolica 

sa jednim, ili dva otvorena vitla, koja takođe 

predstavlja specijalni element. 

Svi motori i reduktori moraju da budu specijalne 

izrade, kako prašina ne bi mogla da 

prodre u njihove osetljive delove i izazove havariju. 

Takođe, iako je primarni uslov da motori 

budu dobro zaštićeni od prašine, potrebno 

je obezbediti i njihovo što bolje hlađenje. Na 

prvi pogled to su dva kontradiktorna uslova. 

Motori koji mogu da izdrže ovakvo radno 

okruženje specijalnost su Demag-a i integrisani 

su u proizvodne sisteme većine vodećih 

svetskih proizvođača opreme za cementnu 

industriju, što dokazuje njihovu 

veliku pouzdanost. U suštini, ovakav tip 

Demag-ovih motora, osim u kranskoj industriji, 

ugrađuje se i u trakaste transportere, 

elevatore i druge transportne sisteme 

i koristi se u svim granama industrije, u 

kojima postoje specijalni zahtevi ■ 

Ovlašćeni zastupnik 

Demag Cranes and Components 

TECON System 

Antifašističke borbe 21b 


tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50 

office@demag.rs; www.demag.rs 

www.build.rs 

53

promo 

POLIURETANSKE 

PODNE OBLOGE 

POLIURETANSKA SMOLA ZA IZRADU 

INDUSTRIJSKIH I KOMERCIJALNIH PODOVA 

Za podne obloge od poliuretanske smole 

(PUR) se po pravilu primenjuju varijante 

dvokomponentnih proizvoda, koje u 

zavisnosti od proizvodnje mogu da budu 

od tvrdih i jakih do mekanih i elastičnih. 

Otvrdnjavanje sa jako malo zatezanja 

PUR oblogama omogućava širok spektar 

primene u industrijskim i komercijalnim 

građevinama iz oblasti novogradnje, 

ali takođe mogu i da se primene za 

rekonstrukciju oštećenih podloga 

MASTERTOP 1326 kao podna obloga u 

poslovnoj zgradi kompanije Apple 

Mehanička svojstva materijala podnih 

obloga utvrđuju se preko otpora na pritisak 

u N/mm 2 , koji, međutim, ne može 

da se utvrdi za mekane materijale. Podaci 

o čvrstoći materijala podnih obloga određuju 

se prema Shore-u, pri čemu se kod 

tvrdih materijala Shore-tvrdoća navodi u 

D-vrednostima, a kod mekih materijala 

u A-vrednostima. Osim toga, vrednosti 

habanja date su preko parametara Taber, 

Boehme ili BCA. U suštini, za ove obloge, 

odlučujuća su tehnička svojstva kao što su 

sposobnost otpora na cepanje, otpornost 

na udare i grebanje, i hemijska stabilnost. 

Problematične podloge kao što su pukotine 

u podnim oblogama ili betonskim pločama, 

drvetu, livenom asfaltu, ali takođe i podne 

obloge sa kalcijum-sulfatom, mogu da budu 

prerađene bez problema pomoću PUR obloga. 

Uopšteno, PUR obloge mogu da se koriste 

i u enterijerima i u eksterijerima. Ovde 

treba obratiti pažnju na to da aromatične 

PUR obloge imaju tendenciju da požute pod 

uticajem UV-zračenja ili čak i da izgube boju. 

Za ova područja primene najbolje je primeniti 

alifatične PUR obloge sa visokom otpornošću 

boja i otpornošću na UV zračenje kao 

zaštitu za površine i zaštitu protiv habanja. 

Mekani i srednje tvrdi sistemi ističu se po 

tome što imaju nisku osetljivost na grebanje, 

a čak i tzv. belo cepanje, koje je uobičajeno za 

epoksi smole, nije tipično za PUR obloge. 

Za hemijski zahtevne površine pogodniji su 

tvrdi sistemi sa većim stepenom umrežavanja. 

Često se ovde postavljaju posebni zahtevi vezani 

za elektrostatičku sposobnost provođenja 

površina. Ovi zahtevi su ispunjeni ukoliko 

se upotrebi MASTERTOP 1328 AS, jedna 

jako tvrda PUR obloga, koja odgovara normama 

EN 61340, EN 1081 ili VDE 0100-410. 

Često se mekani PUR sistemi klasifikuju kao 

sistemi koji se lako habaju. Međutim, upravo 

se mekane i elastične PUR obloge koriste kao 

zaštita protiv habanja kod npr. kontejnera za 

kabastu robu i transportnih kipera. 

Glavna područja primene tvrdih i srednje 

tvrdih PUR obloga jesu proizvodne hale i 

skladišta gde se koriste viljuškari i kolica za 

prenos paleta, ali takođe su tu i laboratorije, 

tehničke prostorije i hodnici u zdravstvenim 

ustanovama. Mekani PUR sistemi se ističu 

po tome što pružaju komfor za hodanje i po 

zvučnom prigušivanju koračanja, a mogu i 

da se primenjuju sa alifatičnim oblogama i 

zaptivanjem čak i u dekorativnim mestima 

kao što su foajei, kantine i menze, škole, 

kancelarijske površine, ali takođe i lokali za 

radnje i reprezentativne prostore. Svojstva 

otpora na cepanje omogućuju i upotrebu u 

vidu zaptivnog sloja ispod podloga poput 

pločica i podloga za vlažne prostorije. 

Sistemi PUR obloga MASTERTOP serije 

1300 pokazali su pozitivni ekološki bilans 

u skladu sa standardima za evaluaciju UBP 

97, EI 99, što ih čini pogodnim i u ovom 

području kao ekološki smislen građevinski 

element. Niski troškovi za vreme životnog 

veka proizvoda jesu još jedna prednost ove 

serije sistema u poređenju sa konvencionalnim 

podnim oblogama za upotrebu u industrijskom 

sektoru. U praksi je pokazano da je 

životni vek obloga i do 40 godina. Koristeći 

jednostavne mere retopping-a, MASTER- 

TOP sistemi serije 1300 mogu se sanirati 

jednostavno, povoljno i brzo obnovom poslednjih 

slojeva, i to u kratkom vremenskom 

periodu, npr. čak i za samo jedan vikend. 

Nije uopšte potrebna renaturacija, nestaje i 

potreba za uklanjanjem otpada, a time nema 

ni opterećivanja drugih bukom, niti se zaustavlja 

proizvodnja. 

Tvrdoća materijala u podnim oblogama 

Tvrdoća 

Shore 

tvrdoća A-D 

mekano 

A 10 

- A 60 

srednje 

tvrdo 

A 60 

- A 90 

tvrdo 

D 40 

- D 70 

veoma 

tvrdo 

D 80 

- D 90 

PUR x x x x 

Epoksi x x 

PUR/EP 

(x) 

Ovo je takođe velika prednost i kod zahtevnih 

područja primene kao što su bolnice 

ili druge institucije za brigu o ljudima 

koje rade 24 sata dnevno. 

0 

500 

1000 

1500 

2000 

2500 

3000 

Habanje 

10 

MASTERTOP 1300 

PVC 

LAMINAT 

Poređenje opterećivanja životne sredine (eko-poeni) 

za različite podne obloge u zavisnosti od životnog veka 

(Fotografije/grafikoni: BASF Construction Chemicals Europe) 

Uz reverzibilni način održavanja čišćenje i 

nega predstavljaju zapravo dodatnu zaštitu 

za trajan i čist izgled. 

Upotrebom proizvoda koji ne sadrže rastvarač 

moguće je izvesti mere saniranja i dok 

se prostor koristi, npr. kod bolnica. Emisije, 

međutim, ni za dugotrajno korišćenje u područjima 

stalnog zadržavanja nisu problem. 

PUR obloge MASTERTOP serije 1300 

ispunjavaju visoke zahteve za proizvode sa 

umanjenom emisijom, koji su utvrđeni šemom 

evaluacije AgBB-a (zdravstvena evaluacija 

nemačkog Ministarstva za zaštitu životne 

sredine za emisije eteričnih organskih 

jedinjenja iz građevinskih proizvoda) ■ 

20 

30 

Godine 

40 

BASF Srbija d.o.o. 

Omladinskih brigada 90b 

11070 Beograd 

tel: +381 11 30 93 432 

www.basf.rs 

54 www.build.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje 

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – 

ZDRAVI 

zima 2010/11 

JAVNI PROSTORI 

Ideja zdravih javnih prostora (healthy public spaces) vraća se i 

redefiniše od antičkih vremena, sa diskursom prevashodno određenim 

problemima u vezi sa higijenom. Ova tema je dugo posmatrana kao odnos 

između društvenog reda i običaja sa jedne, i ponašanja pojedinaca sa 

druge strane. Javni prostor, kao pozornica za individualno delovanje, 

može se pratiti od antičkih foruma, preko srednjovekovnih uličnih 

pozorišta do savremenih subkulturnih formi kao što su grafiti, parade, 

neredi ili mesto za okupljanje mladih... 

Vremenom, sa povećanjem društvenog i političkog interesovanja za 

uređenje regulative za javne prostore, uloga pojedinca u kreiranju 

ponašanja na javnom prostoru skrajnuta je u drugi plan. 

prikaz teksta: 

Non-city Within the City 

– Public Space in Singapore; 

Neurbanizovane zone u 

gradovima – javni prostori u 

Singapuru, autor: dr Ružica 

Božović-Stamenović) 

Deligradska 14/2, 11000 Beograd 

tel: 011 2683 503, 2658 433 

fax: 011 3611 573, 3621 781 

email: office@botomex.rs, studio@botomex.rs 

www.botomex.rs 

Palville, Palić 

- Isporuka 1300m 2 granitne keramike 

FLORIM grupe 

GTC Square, blok 41 

- Isporuka i ugradnja 4200m 2 keramičkih pločica 

i granitne keramike FLORIM grupe 

Apartmani K15, Senjak 

- Isporuka 2500m 2 keramičkih pločica 

i granitne keramike FLORIM grupe 

i 29 hidromasažnih kada 

i kabina Jacuzzi 

Lanac pekara Roggenart 

- Isporuka i ugradnja 1500m 2 keramičkih 

pločica i granitne keramike FLORIM grupe 

i sanitarne opreme Ideal Standard 

i Hansgrohe 

Rajski Vidici, Dedinje 

- Isporuka i montaža 

4000m 2 fasadnog kamena 

i 7600m 2 keramičkih pločica i 

granitne keramike FLORIM grupe 

Imel, poslovna zgrada 

- Isporuka 1300m 2 ventilirajuće 

fasade i 1600m 2 keramičkih pločica 

i granitne keramike FLORIM grupe

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje 

pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – 

Heterogeni prostori i 

zdravlje 

Na primer, na osnovu istorijskih izvora 

možemo pretpostaviti osnovne karakteristike 

ponašanja ljudi na javnom prostoru 

u Starom i Srednjem veku, pa sve 

do modernog vremena, ali, posmatrajući 

ranije epohe, isto kao što je to slučaj i sa 

današnjim bavljenjem javnim prostorom, 

ne smemo zaboraviti prisustvo pojedinačnih 

formi ponašanja na javnom prostoru: 

govorništvo antičkih trgova, ulična pozorišta 

srednjeg veka, ali i prisustvo grafita 

tokom cele istorije urbanog razvoja. 

Tako suštinu javnih prostora za veliki deo 

populacije danas predstavljaju zabačena stepeništa 

i prolazi u, i oko, stambenih zgrada, 

ili delovi gradskih trgova, parkova, itd. 

gde se mladi okupljaju svakodnevno, i to ne 

samo radi susretanja, već ostajanja na tom 

mestu tokom celog izlaska. 

Iako se sve ove, usputne pojave, ne smatraju 

dominantnom namenom javnog prostora za 

većinu njegovih korisnika, rešenje nije njihovo 

jednostavno suzbijanje i uklanjanje sa 

javnih površina. Vremenom, sa povećanjem 

društvenog i političkog interesovanja za 

uređenje regulative za javne prostore, uloga 

pojedinca u kreiranju ponašanja na javnom 

prostoru skrajnuta je u drugi plan. 

Na primer, kako piše Božović-Stamenović: 

„Građani u Singapuru radije bi gledali mlade 

na skejt-bordovima u posebnim parkovima 

nego na ulicama. Ovo je paradoks s obzirom 

da je skejt-potkultura nastala vođena željom 

da se suprotstavi stvorenom javnom redu 

preuzimanjem javnog prostora i njegovom 

personalizacijom kroz isticanje individualnih 

vrednosti i kreativnosti. Nastanak 

gradske potkulture uvek u velikoj meri ima 

kompleksna značenja.“ 

Zato, iako jednostavno isključivanje ove 

potkulture pojednostavljuje upravljanje 

javnim prostorima, kao posledicu imalo bi 

to da javni prostor izgubi jedan od elemenata 

svoje heterogenosti koji stoji nasuprot 

regulisanom, predvidivom karakteru. Na 

svom sajtu, Svetska zdravstvena organizacija 

(WHO – World Health Organization) definiše 

zdravlje kao „sveukupno stanje fizičke, 

PROSTORI KOJI LEČE 

Podsećamo i na tekst „Prostori 

koji leče“ (total healing spaces), 

dr Ružice Božović-Stamenović, 

koji smo objavili u Build magazinu 

broj 10, u junu 2009. godine (tekst 

potražite na sajtu magazina ili na 

portalu Gradjevinarstvo.rs). 

Ovaj koncept sažima najbolja 

graditeljska iskustva, savremene 

mentalne i društvene dobrobiti pojedinca, a 

ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“: 

– Kritičari ove definicije kažu da zdravlje ne 

treba da bude definisano isključivo prema 

opštem, trajnom stanju, već permanentno 

kao proces prilagođavanja prirodnim suprotstavljenostima 

života – kaže Božović- 

Stamenović i dodaje: 

– Ove nove definicije zdravlja vode ka dubljem 

preispitivanju ideje zdravih javnih 

prostora. Iako želja da se izbegnu pretnje fizičkoj 

dobrobiti vode ka projektnim rešenjima 

koja uključuju praktične aplikacije kao 

što su rampe, obloge podova koje „ne klizaju“, 

dobro osvetljenje i odbojnici na kolovozima, 

ova rešenja sama po sebi nisu dovoljna 

da ispune nova očekivanja zdravlja koje 

prelazi pitanja fizičke ugroženosti u urbanoj 

sredini. Kao rezultat ove značajne promene 

u našem shvatanju zdravlja, suočavamo se i 

sa širim razumevanjem potreba koje prevazilaze 

trenutne načine planiranja. 

Javni prostori, 

privatnost i zdravlje 

Zdravi javni prostori mogu biti više od 

pristupa tokom procesa projektovanja. 

Oni u svojoj srži mogu biti otvoreni za 

promene koje iniciraju korisnici. Zato Božović-Stamenović 

napominje da se osećaj 

blagostanja, na primer, doživljava kroz 

veoma lično čitanje konteksta, i odražava 

potisnut instikt za preživljavanjem: 

– Ovi instikti ukorenjeni su u nama u razdoblju 

kada smo zavisili od instiktivnog rasuđivanja 

o prostoru. Međutim, u savremenom 

javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt 

doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je 

prostor u potpunosti uređen za naše potrebe. 

Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju 

koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost, 

nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru. 

Zato osećaj sveukupnog blagostanja 

izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate povezanosti 

sa okruženjem koje nema restrikcije 

koje karakterišu javne prostore. 

– Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva 

javnih prostora lišavaju korisnike mogućih 

prednosti bega u neurbane prostore unutar 

grada (non-city escapes). Uobličeni prostori 

tehnologije i materijale, ali, ono 

najvažnije, koristi ih u skladu 

sa najsavremenijim medicinskim 

istraživanjima koja ispituju uticaj 

prostora i slika oko nas na naš 

nervni sistem i ukupan imunitet 

organizma. Koncept „total healing” 

okruženja se već nameće kao 

očekivani standard za gradove 

budućnosti. Pored javnih i zdravstvenih, 

on se može primeniti i u 

obrazovnim, stambenim i radnim 

prostorima, i naravno, prilikom 

kontradiktorni su biološkom modelu percepcije 

koju pokreće osnovna ljudska potreba 

za istraživanjem nepoznatog i proširenje 

sfere teritorijalne izvesnosti. Potreban nam 

je neprekidan stimulans receptora da motiviše 

i angažuje naš um. U skladu s tim, psiholozi 

kažu da je iznenađenje ključno za naše 

mentalno zdravlje i razvoj. Iskustvo izazova 

i neizvesnosti, ili očekivanje praćeno odlučnošću 

i zadovoljstvom usled pomeranja 

granica nepoznatog, dodatno podižu osećaj 

zadovoljstva i svekupnog blagostanja – podvlači 

Božović-Stamenović. 

Ne-gradski prostori 

Dalje u svom tekstu dr Ružica Božović- 

Stamenović navodi nekoliko primera iz 

prakse Singapura u kreiranju neurbanizovanih 

zona unutar grada koje treba 

da obezbede dobrobit stanovništvu. Ona 

napominje kontradiktornosti koje se stvaraju 

kada se regulativa sa asfalta „prelije“ 

na ovakve površine pa se između čoveka i 

prirode (travnjaka, vodene površine) pojave 

brojne table sa upozorenjima i zabranama. 

Ipak, pored ovih, u Singapuru postoje i 

primeri kada ne-gradski prostori uspevaju 

da ostanu pošteđeni eksplicitne regulative. 

Jedan ovakav fenomen predstavljaju „viseći 

vrstovi“ (sky gardens) i „viseće staze“ (skywalks). 

U toku je realizacija višegodišnjeg 

plana izgradnje pešačkih koridora dugih 

desetinama kilometara koji treba da povežu 

zelene zone grada. 

Ova mreža pešačkih i biciklističkih staza 

izdiže se iznad gradske vreve u bukvalnom 

smislu, smeštena među krošnje drveća. Završetak 

projekta planiran je se za deset godina, 

kada će pešaci i biciklisti moći da prođu 

celim gradom od vrta do vrta, kroz postojeće 

i 1.000 hektara novih parkova, a do sada 

izgrađeni delovi projekta već privlače veliki 

broj korisnika. 

Jedan od najpopularnijih delova projekta 

svakako je pešački most dug devet kilometara 

koji prolazi kroz krošnje drveća i ne 

opterećuje korisnike nikakvim „etiketama“ 

u vezi sa pravilima ponašanja, dozvoljenim 

i nedozvoljenim aktivnostima, itd. 

(više o njemu vidi u napomeni ispod) ■ 

izgradnje i opremanja rekreativnih 

i ugostiteljskih objekata ili 

kompleksa. 

Kao što je koncept održivosti 

postao uobičajen nakon velikog 

zaokreta u načinu na koji 

doživljavamo prirodne resurse, 

tako je izgradnja ambijenata 

koji leče sledeći veliki cilj, ne 

samo arhitekata i graditelja, 

već i kompletnog društva ■ 

56 

www.build.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe 

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba 

karakteristike 

planiranja 

U Singapuru su svesni da ne sme sve zemljište 

biti izgrađeno kako bi se obezbedio 

održivi razvoj. Oko 40% ostrva 

zauzimaju prirodni ekosistemi kao izvorišta 

vodnih resursa (water catchment 

areas). Pored toga, neke površine su morale 

ostati vojsci, a postoji i jasan stav da 

se očuvaju i istorijske urbane celine. Na 

preostalom zemljištu nastaju moderne 

stambene, javne i poslovne zgrade, javne 

površine i zeleni koridori, strogo prateći 

zacrtane planove razvoja i standarde 

gradnje. 

– Imali smo pred sobom dve mogućnosti: 

da stvaramo novo kopno u našim teritorijalnim 

vodama i da koristimo zemljište 

kojim već raspolažemo. Intenziviramo 

korišćenje postojećeg zemljišta sabijanjem 

i spajanjem različitih funkcija: sakupljanje 

atmosferskih voda smešteno je ispod nadvožnjaka, 

gradimo sabijene fabrike umesto 

slobodno raspoređenih hala na velikim 

parcelama, gradimo pod zemljom, autobuske 

i železničke stanice nalaze se jedne iznad 

drugih... Takođe, stalno nalazimo načine 

da minimalizujemo negativne uticaje 

razvoja korišćenjem čistih tehnologija, ili 

grupisanjem fabrika zagađivača i udaljavanjem 

od ostrva (off shore) – navodi se na sajtu 

URA-e (vidi niže u tekstu). Ipak, nije se 

odustalo ni od nasipanja mora (prim. prev). 

singapur 

Republika Singapur, ostrvska zemlja (grad-država) u Jugoistočnoj Aziji, 

sa površinom od oko 700km 2 i skoro pet miliona stanovnika, četvrti 

je po značaju svetski finansijski centar. Singapur je 48 puta manji od 

Srbije, sa malo manjim brojem stanovnika (oko pet miliona), i druga je 

najgušće naseljena zemlja na svetu (posle Monaka). 

Iako je nezavisnost stekao tek 1965. godine (i to nevoljno – izbačen je 

iz Malezije), Singapur je danas država sa najboljim kvalitetom života 

u Aziji, u čemu je i 11. na svetskoj listi. Kako je zemlja na tako malom 

prostoru i sa toliko velikom gustinom naseljenosti uspela da postigne 

toliko visok stepen kvaliteta života za svoje stanovnike Naravno, 

odgovora je više i predstavljamo vam samo neke od njih... 

autor: Gradjevinarstvo.rs 

zahvaljujemo se na pomoći dr Ružici Božović-Stamenović 

Singapur 

večernja panorama 

Pored pažljivog planiranja i odgovorne 

gradnje, možda treba pomenuti još jedan 

važan razlog za uspehe ovog grada-države: 

Singapur se može pohvaliti jednom od 

najnižih stopa korupcije na svetu. Prema 

izveštaju organizacije Transparency International 

za 2010. godinu Singapur je među 

državama sa najnižim indeksom korupcije 

od svega 9,3 poena (pored Danske i Novog 

Zelanda – www.transparency.org). 

URA – planiranje 

i realizacija 

URA (Urban Redevelopment Authority) 

jeste singapurska nacionalna institucija nadležna 

za planiranje osnovana 1974. godine 

(iako urbano planiranje u Singapuru započinje 

sa britanskom kolonizacijom 1819. 

godine). Ona razvija dugoročne strateške 

i lokalne detaljne planove, a zatim koordinira 

procesom njihove realizacije. O samoj 

instituciji i ozbiljnosti sa kojom pristupa 

svom poslu možda najbolje govori podatak 

da je sajt pokrenut još 1996. godine. Na 

njemu se, između ostalog, navodi: 

– Mudro planiranje korišćenja zemljišta 

omogućilo je Singapuru da uživa u ekonomskom 

rastu i društvenoj koheziji, i 

ujedno je obezbedilo da neizgrađeno zemljište 

bude dobro zaštićeno i sačuvano 

za dalji ekonomski rast i buduće projekte. 

S obzirom na malu površinu planiranje je 

ključno za budućnost nacije. 

Tako URA, za razliku od sličnih insistucija 

u svetu, nema zadatak da se bavi samo 

potrebama grada Singapura već zapravo celom 

državom čiji opstanak direktno zavisi 

od dobrog planiranja (više o organizaciji, 

njenim planovima i projektima, potražite 

na sajtu – www.ura.gov.sg). 

URA je u oktobru 2010. godine dobila 

prestižnu ULI (Urban Land Institute) 

svetsku nagradu za svoj projekat parkova 

koji se rasprostiru u potezu dugom 

9km – Telok Blangah. URA je istu nagradu 

dobila i 2006. godine za svoj program 

zaštite zemljišta, a 2008. godine 

dobila je ULI nagradu za azijsko-pacifičku 

oblast za svoj master plan za Bras 

Basah i Bugis. ■ 

Singapurski aerodrom 

Terminal 3, 2008. 

HDB – stanovanje za sve 

Drugi značajan akter odgovoran za kvalitet 

života u Singapuru jeste HDB (Housing 

& Development Board) – kompanija 

iza koje stoji država Singapur, zadužena za 

stanogradnju. U Singapuru 90% stanovništva 

živi u sopstvenim stanovima, a oko 

80% stambenog fonda izgradio je HDB. 

Preko 95% ovako izgrađenih stanova u 

privatnom je vlasništvu samih korisnika. 

S obzirom na nedostatak prostora grade 

se visoke zgrade (osim u zoni oko aerodroma), 

pa tako i stambene zgrade poslednje 

generacije dostižu 50 spratova. Ipak, 

stambene oblakodere i tipska naselja u 

Singapuru prate i kompletni projekti javnih 

prostora: neposredna okolina zgrade, 

okruženje naselja, komunikacioni koridori 

do drugih delova grada, itd. (više informacija 

na sajtu www.hdb.gov.sg). 

58 

www.build.rs

jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda 

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi 

Nekoliko prostornih 

projekata Singapura 

Stambeno poslovna oblast Central Area 

zasnovana je na projektima ujedinjenih 

nacija (UN Main Project - SCP, i Sub 

Project). Objedinjuje javno i privatno 

vlasništvo, a u periodu od 1970. do 

1995. godine u njoj su postavljene četiri 

glavne karakteristike urbanog razvoja 

Singapura: 

• stanogradnja i prateće funkcije (radnje 

i pijace) – za gradnju stanova zadužen je 

HDB (izvođač pod kontrolom države). 

• izgradnja i premeštanje centara i poslovnih 

zgrada u privatnom vlasništvu, 

ali po istim standardima koje važe za javne 

projekte iza kojih stoji URA. 

• očuvanje starih stambeno-poslovnih 

ambijenata (Kineska četvrt, Mala Indija, 

ulica Bussorah), po URA master planu 

zaštite iz 1988. godine 

• prenos vlasništva nad zemljištem na 

privatan sektor, naročito u oblastima 

Central Area, Golden Sheoe i Orchard 

Road. 

Orchard Road je decenijama doživljavao 

transformacije vođene biznisom: 

1950-ih ovde je dominirala automobilska 

industrija, zatim su ranih 1960-ih sagrađeni 

stambeni oblakoderi koji i dalje 

nisu uspeli da privuku stanovništvo da 

aktivira ovo područje, da bi 1980-ih ovaj 

deo grada postala glavna šoping zona u 

Singapuru. 

Međutim, sredinom 1980-ih, Vlada je preuzela 

kontrolu nad slobodnim zemljištem 

sa namerom da izgradi efikasno urbano 

jezgro uz ulaganje u infrastrukturu (ulice, 

telekomunikacije, kanalizacija, itd). 

Golden Shoe okrug prostire se na 35ha a 

revitalizacija započeta je još 1970. godine. 

Precinct N1 je zona od 32ha u kojoj je 

revitalizacija trajala od 1964. do 1982. 

godine (neke parcele su zadržane za 

potrebe budućeg razvoja). Izvršena je 

konzervacija postojećeg ambijenta sa 

kućama na sprat i maloprodajom u prizemlju. 

Simbol ovog dela grada je džamija 

Fatimah, a danas je poznat pod 

imenom Kampong Glam (foto ispod) ■ 

Singapur i zelena gradnja 

Pretražujući internet u pokušaju da 

saznate što više o Singapuru, nećete često 

nailaziti na pojmove zelena ili eko- 

loška gradnja... Pa ipak, Singapur jeste 

primer kako tendencije koje su na Za- 

padnoj hemisferi opisane ovim pojmom 

zapravo izgledaju u praksi. 

Stub održivog razvoja čine zakoni, 

planiranje, i realizacija zacrtanih ciljeva 

a ne pojedinačni primeri „sertifi- 

kovanih zgrada”. Singapur od ovoga 

ne odstupa već četiri decenije i zato ne 

treba da čudi što spada u red država 

sa najvišim kvalitetom života za svoje 

stanovnike. 

Formule zaista jesu jednostavne: nizak 

stepen korupcije – veća snaga države da 

sprovede zacrtane ciljeve; planiranje 

uz proračun svih dobrobiti – posredni 

ili neposredni povraćaj uloženih sred- 

stava; ravnoteža privatnog i javnog 

kapitala – sreća za sve stanovnike... 

isuviše jednostavne za naš ukus ■ 

Esplanade – centar 

kulture i umetnosti 

mapa Singapura 

grad-država-ostrvo 

Kampong Glam 

ambijentalna celina 

foto: Premnath S. Kudva, Wikimedia 

Singapur 2050 

U januaru 2010. godine URA je pokrenula 

javne debate u vezi sa revizijom 

2011 master plana koji obuhvata plan 

razvoja u narednih 40 do 50 godina. 

Novi master plan definiše singapursku 

ideju kvaliteta života i naročito se bavi 

ekonomijom, demografijom i životnom 

sredinom (osnova za planiranje – triple 

bottom-line). 

Odličan uvod za javnu debatu, kako je na 

svom blogu istakao i dr Milton Tan, bio 

je projekat Design2050 iza kog stoji DSG 

(www.designsingapore.org – Design Singapore 

Council). Naime, DSG je od devet 

timova vrhunskih planera i arhitekata iz 

celog sveta naručio predloge i ideje razvoja 

grada/države u narednih pola veka. 

Ti predlozi predstavljeni su u novembru 

2009. godine, a timovi koji su učestvovali 

imali su različite prioritete/ 

lajt-motive za budućnost: 

• Foster & Partners (vođe tima David 

Nelson i Stephan Behling) – the Sustainable 

City 2050 (održivost) 

• Philips (vođa tima Stephano Marzano) 

– Healthcare 2050 (zdravlje) 

• Chris Bangle (bivši direktor dizajna u 

BMW-u) – Personal Emotional Mobility 

2050 (emocije) 

• Prof. Bill Mitchell i tim MIT Media Lab 

– Reinventing the Automobile 2050 

• Ravi Naidoo i tim Design Indaba – Protofarm 

2050 (hrana) 

• Toshiko Mori i njen tim iz Njujorka – 

Design Blindspots 2050 (mrtve tačke) 

• Feng Zhu i njegov FZD iz Singapura – 

Entertainment 2050 (zabava) 

• Chris Leubkeman i tim Arups Foresight 

and Innovation – Life @ 1 Planet 

in 2050… or Naught: drivers of change 

2050 (priroda) 

• WOHA Architects iz Singapura – Architects 

Save the World and Bring Joy 

to Millions 2050: Singapore 2050 (uticaj 

porasta nivoa mora na primorski grad 

Singapur). 

Više o projektima pogledajte na sajtu 

www.design-2050.groupsite.com. 

Komentarišući odnos ideja i realnosti, javne 

rasprave i mišljenja stručnjaka, dr Milton 

Tan je podsećao i da je „najbolji način 

da se predvidi budućnosti – stvoriti je“. Dr 

Milton Tan preminuo je u novembru 2010. 

godine, ali preporučujemo njegov blog na 

adresi http://miltontan.wordpress.com) ■ 

www.build.rs



Prirodna dobra 

Vojvodine 

U cilju povećanja obradivih površina, hidrografska 

slika Vojvodine, nekada bogate 

jezerima, rečnim meandrima i močvarama, 

melioracionim radovima širokog 

obima značajno je izmenjena. Ona se sada 

sastoji od većih reka Dunava, Save i Tise i 

njihovog redukovanog plavnog područja, 

potom kanalisanih nekadašnjih prirodnih 

tokova rečica Krivaje, Čika, Mostonge, 

Jegričke, Zlatice, Tamiša, Begeja, Karaša, 

Nere itd, guste mreže kanala za navodnjavanje 

i nekoliko većih jezera. 

U Vojvodini samo 5,5% površine izuzeto je 

iz režima intenzivne poljoprivrede i urbanizacije 

i nalazi se pod različitim režimima 

zaštite u vidu manjih ili većih izolovanih područja. 

Između se nalaze ogromna prostranstva 

pod agrobiocenozama nepogodnim za 

život najvećeg broja vrsta naše flore i faune. 

POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA 

NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL 

ZA ZAŠTITU PRIRODE 

VOJVODINE 

Smeštena u Panonskoj niziji, Vojvodina se prostire 

na površini od 21.500km² i u njoj živi nešto više od 

dva miliona stanovnika. U Vojvodini je privreda 

zasnovana na korišćenju obradivog zemljišta, koje 

zahvata 84 odsto njene površine. Oko 70 odsto prinosa 

sa ovih polja čine žitarice, 20 odsto industrij- 

sko bilje, a 10 odsto ostale kulture... 

autor: Dr Gabor Mesaroš 

Udruženje Protego, Subotica 

Majdan, napušteno pozajmište 

peska u blizini Subotice 

Napuštena površinska 

eksploatacija, AD Fit Bečej 

Mapa malih stajaćih voda Vojvodine 

60 

Poslednjih decenija u svetu se uvidelo da 

konvencionalni način zaštite područja u vidu 

izolovanih ostrva netaknute prirode ne daje 

odgovarajuće rezultate. Odsustvo mešanja 

populacija dovodi do genetičke degradacije 

i, na duge staze, iščezavanja velikog broja vrsta. 

Potreba da se zaštićena područja povežu, 

kontinualnim ili diskontinualnim staništima 

koja su pogodna za opstanak divlje flore 

i faune – koridorima, tokom devedesetih u 

Evropi je realizovana formiranjem mreže 

područja koja poseduju prirodne vrednosti 

i potencijal za opstanak divlje flore i faune 

– NATURA 2000. U ovim područjima primenjuju 

se različiti metodi korišćenja prostora, 

koji ne isključuju privredne, turističke 

ili rekreativne aktivnosti, pod uslovom da se 

osnovne karakteristike po kojima se određeno 

područje izdvaja, dugoročno ne promene 

ili ugroze. 

Male vodene površine 

– bare 

U Vojvodini postoji značajan broj malih 

vodenih površina (bare) koje mogu da pruže 

uslove za opstanak bogate flore i faune. 

Mreža ovakvih poluprirodnih i veštačkih 

staništa rasutih u pejsažu omogućava povezivanje 

većih vodenih površina i distribuciju 

čak i slabo pokretnih vrsta kao što 

su barske kornjače ili mrmoljci. 

www.build.rs 

Čitav niz projekta u Evropi realizuje se sa 

ciljem upoznavanja biologije malih stajaćih 

voda i metoda njihove zaštite. Na evropskom 

nivou funkcioniše i specijalizovana 

mreža organizacija koje se bave malim stajaćim 

vodama – European Pond Conservation 

Network, a svoje ideje i viziju izneli 

su u posebnom proglasu – The Pond Manifesto 

(http://www.zalf.de/home_zalf/ 

institute/lwh/lwh/download/EPCN-MA- 

NIFESTO.pdf). 

Projektom Metode održivog upravljanja malim 

jezerima i nekomercijalnim ribnjacima 

podržanim od strane Švedske agencije za 

saradnju i razvoj (SIDA) i Regionalnog cen-



tra za životnu sredinu (REC), Udruženje 

Protego iz Subotice preuzelo je zadatak da 

izvrši inventarizaciju malih vodenih površina 

u Vojvodini, sagleda njihov ekološki 

potencijal i u javnosti promoviše one načine 

korišćenja stajaćih voda koji obezbeđuju 

poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva, 

uz istovremeno obezbeđivanje uslova 

za opstanak okolne flore i faune. 

Analize topografskih karata i satelitskih snimaka, 

ali i terenska ispitivanja, pokazala su 

da je ovaj resurs daleko bogatiji i raznovrsniji 

nego što se u početku mislilo. Do sada je registrovano 

blizu 1.500 stalnih i privremenih 

vodenih površina veličine do 50 hektara. 

Istraživanja još nisu završena i egzaktni statistički 

podaci još nisu raspoloživi ali jasno je 

da je značajan broj ovih površina veštačkog 

porekla nastao komercijalnom ili nekomercijalnom 

površinskom eksploatacijom gline, 

peska, šljunka, pa čak i uglja i nafte. 

Kroz svoju burnu istoriju Vojvodinu je više 

puta organizovano naseljavalo stanovništvo 

iz različitih delova Balkanskog poluostrva i 

Evrope. Materijal za izgradnju kuća za život 

doseljeno stanovništvo najčešće je nalazilo u 

svojoj neposrednoj okolini. Takođe, tokom 

industrijske revolucije formiran je veliki broj 

ciglana i crepana koje su na industrijskom 

nivou proizvodile opeku i crep. Većina od 

njih opstala je do današnjih dana. Prema 

podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji 

radi 135 ciglana od kojih je veći deo u Vojvodini. 

Najveći broj depresija nastalih usled 

površinske eksploatacije za proizvodnju materijala 

za gradnju ispunjen je atmosferskom 

vodom i nalazi se u različitim fazama ekološke 

sukcesije. U Vojvodini, u okolini praktično 

svakog naselja, koliko god malo ono 

bilo, nalazi se nekoliko depresija različitih 

veličina i starosti ispunjenih vodom. 

U Vojvodini je u toku i stvaranje novih 

depresija. Na primer, trenutno je u toku 

završetak druge trake puta na Koridoru 10 

od Feketića do Subotice i za njenu izgradnju 

dovoze se ogromne količine peska i 

zemlje radi postavljanja temelja za autoput 

i podizanje nadvožnjaka. Budućnost ovih 

eksploatacija je predvidiva pošto se sličan 

proces odvijao prilikom izgradnje prve trake 

puta. Nakon završetka radova, pored i u 

blizini autoputa ostao je veliki broj depresija 

koje su se vrlo brzo napunile vodom i 

koje je ubrzo obrasla barska vegetacija. Na 

žalost, samo mali broj takvih depresija je 

iskorišćen, i to skoro isključivo od strane 

ribolovaca. 

Za živi svet su atraktivna i mesta gde se voda 

zadržava samo privremeno. To su mesta gde 

se atmosferske vode sakupljaju na proleće 

i, u zavisnosti od godine, ostaju do početka 

leta, a nakon toga uglavnom isušuju. Ako 

uzmemo u obzir da veliki broj vodozemaca 

(žabe i mrmoljci) u proleće ulazi u vodu 

samo radi razmnožavanja (polaganja jaja i 

razvića punoglavaca) i nakon toga je napušta, 

jasan je značaj ovakvih privremenih vodenih 

staništa za njihov opstanak. 

Stanje sa malim stajaćim vodama u Vojvodini 

dosta je sumorno. Usamljeni primeri njihovog 

održivog korišćenja nikako ne mogu 

popraviti opštu sliku o našoj nesposobnosti 

da iskoristimo vodene površine za unapređenje 

kvaliteta životne sredine, a time i 

kvaliteta života lokalnog stanovništva. Iskustva 

okolnih zemalja nam govore da čak i sa 

minimalnim ulaganjima ove površine mogu 

da se stave u funkciju opšteg dobra. Sportski 

ribolov je samo jedan od načina. 

deponija komunalnog otpada 

na obodu Žitišta 

Nekomercijalni uzgoj gusaka u 

Ruskom Krsturu, primer održivog 

korišćenja bare na obodu sela 

vidra, 

sve češći stanovnik 

stajaćih voda Vojvodine 

Mali mrmoljak 

više o vojvođanskim barama može se naći 

na linku – http://www.protego.rs/bare 

Povezani članci koje možete pronaći 

na portalu Gradjevinarstvo.rs: 

• 

Vladimir Denić: Domaćem tržištu 

potrebno 25 modernih ciglana 

• 

Marija Živanović, dipl. inž. pejzažne 

arhitekture: Rekultivacija degradiranog 

zemljišta kod površinske eksploatacije 

eksploatacija sirovina 

Najveći broj depresija polako nestaje usled 

ubrzanog procesa prirodne sukcesije kroz 

zarastanje trskom i rogozom. Pored nesumnjivog 

rekreativnog i turističkog potencijala 

vodenih površina, na mestima napuštenih površinskih 

kopova one mogu biti značajne i sa 

aspekta zaštite prirode. One nisu ekonomski 

zanimljive i iskoristljive za poljoprivrednu 

proizvodnju, a svojim rasutim rasporedom po 

pejsažu mogu biti privremena boravišta nekih 

vrlo atraktivnih vrsta, vidre na primer. Vidra, 

osim u većim vodenim staništima, može da opstane 

i na području na kojem postoji veći broj 

manjih vodenih površina koje može povremeno 

da posećuje i pronalazi sebi hranu, i tokom 

čega dolazi u kontakt sa drugim jedinkama. 

www.build.rs 

U susednoj Mađarskoj veći broj starih eksploatacija 

pretvoren je u ukrasna jezera koja služe 

kao izletišta, kupališta ili uzgajališta autohtonih 

vrsta riba (linjak, zlatni šaran). Nekoliko 

njih su atraktivne turističke destinacije na 

kojima se drže vodeni bivoli! Ovako uređene 

površine atraktivne su i za okolni živi svet. 

Smatramo da je jedan od razloga lošeg stanja 

kod nas nedovoljna informisanost lokalnih 

samouprava i građanstva šta se može uraditi 

sa malim vodenim površinama u njihovom 

okruženju, ali i dosta složenih procedura i 

nejasnih uslova koje zainteresovani subjekti 

trebaju da zadovolje kako bi im se vodena 

površina, odnosno, vodno zemljište ustupilo 

na korišćenje ■ 

61

Heterogeni prostori i 

zdravlje 

Na početku razgovora želeli smo da čujemo 

šta su to osnovne delatnosti Zelenila u 

okviru gradskih službi, da saznamo više o 

načinima finansiranja ali i ukupnoj delatnosti 

preduzeća… 

– Radove koje obavlja JKP Zelenilo Beograd 

finansira Skupština grada u okviru koje je 

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove 

koji je naš matični sekretarijat. Deo sredstava, 

usmerenih na održavanje prirodnih 

dobara, dobijamo od gradskog Sekretarijata 

za zaštitu životne sredine. Osnovna delatnost 

Zelenila je održavanje, i to na površini 

od oko 3.000ha što je sedmi deo od ukupno 

21.000ha zelenila na teritoriji grada Beograda 

- kaže Dragana Tucović Baranac. 

Ona ističe da ne znači da sve što je zeleno 

spada pod ingerenciju i održavanje Zelenila. 

Ovo predstavlja čestu zabunu kod građana 

kada se obraćaju Zelenilu za rešavanje svojih 

problema: 

– Kod nas, u Beogradu ali i u celoj Srbiji, callcentri, 

info-centri, i preduzeća koja na taj način 

izlaze u susret građanima relativno su novijeg 

datuma zbog čega je potrebno još neko 

vreme da se uskladi ova komunikacija. Tako 

se i Služba za informisanje Zelenila Beograd 

često sreće sa pitanjima koja možda i nisu za 

našu adresu, ali za budući uspeh zajedničkog 

rešavanja problema u Gradu potrebno je strpljenje 

i međusobno razumevanje. Mi smo 

javno komunalno preduzeće i nama građanin 

mora da bude na prvom mestu pa iz tih 

razloga, kad god je to moguće, izlazimo u 

susret i u tim slučajevima – podseća Tucović 

Baranac i dodaje: 

– Zato želim da iskoristim i ovu priliku da 

naglasim da Zelenilo održava zapravo javne 

zelene površine. U njih ne spadaju dvorišta 

škola, obdaništa ili bolnica, unutrašnja dvorišta 

zgrada, groblja, crkvene porte, itd. To 

je sve zelenilo specijalne namene i nije pod 

ingerencijom Zelenila. Ipak, mi često odrađujemo 

poslove i na ovim površinama, 

za šta nam finansijska sredstva obezbeđuje 

Skupština Grada. 

Pored primera kada Zelenilo izlazi u susret 

građanima i van osnovnih obaveza, postoje i 

primeri kada je pozvano da uradi slične poslove 

za lokalne samouprave. Međutim, opštine 

su sada mnogo samostalnije u radu pa i 

u izboru Izvođača radova pa i kad su zelene 

površine u pitanju. 

Seča drveća u Beogradu 

Dragana Tucović Baranac želela je posebno 

da izdvoji još jednu temu iz oblasti 

odgovornosti Zelenila, a vezana je za seču 

drveća: 



JAVNE ZELENE 

POVRŠINE U BEOGRADU 

U želji da saznamo više o javnim zelenim površinama u Beogradu razgovarali 

smo sa gospođom Draganom Tucović Baranac, rukovodiocem Info-centra 

u javnom komunalnom preduzeću “Zelenilo Beograd”. Zanimljivo je to da je 

razgovor vođen u staroj zgradi ispod Kalemegdana, neposredno uz Beo Zoo 

vrt, na istom mestu gde je davne 1929. godine osnovan OdeL za ozelenjavanje 

pri upravi Grada... 

– Da bi se očuvao zeleni fond ne smete samoinicijativno 

poseći drvo čak i kada se 

nalazi na privatnoj parceli, i kada ste ga vi 

posadili. Morate tražiti Rešenje komisije. 

E sad… Veoma je teško objasniti građanima 

da ne mogu tek tako da poseku nešto što 

je na njihovom vlasništvu, ali, ako ih tuži 

komšija, platiće visoku kaznu – kaže Tucović 

Baranac i pojašnjava: 

– Ukoliko građani imaju tu potrebu, oni 

moraju prvo da se obrate komunalnom 

odeljenju u svojoj opštini, da objasne zašto 

žele da seku grane, deo grana ili celo drvo, 

na primer, ako je izraslo isuviše visoko pa 

pravi mrak, ili nije bezbedno za okolinu, 

itd... Tada opština prosleđuje zahtev našem 

matičnom Sekretarijatu za stambene i komunalne 

poslove gde ga pregleda komisija 

koja je formirana isključivo od stručnjaka 

– pejzažnih arhitekata. Samo su oni ti koji 

izlaze na teren i tom prilikom daju rešenje 

o obimu redukcije, o podizanju granja, ili o 

seči celog drveta – što je i najređi slučaj. 

JKP Zelenilo nekad i sad 

Javno preduzeće zaduženo za održavanje 

zelenih površina u Beogradu osnovano je 

1929. godine, i prošle godine slavilo je 80 

godina postojanja. Prve kancelarije Odseka 

za ozelenjavanje pri upravi Grada bile 

su u istoj zgradi u kojoj smo i razgovarali 

sa gospođom Tucović-Baranac: 

– Zelenilo je u jednom periodu bilo na 

margini, ali danas više nije. Čak i po svim 

anketama koje se godišnje vrše o popularnosti 

i radu gradskih preduzeća, JKP Zelenilo 

Beograd odmah je iza Beogradskih 

elektrana što je veliki kompliment. 

Ona objašnjava da je uzrok promena koncepcije 

politike Zelenila od dolaska Radovana 

Draškića na mesto generalnog direktora JKP 

Zelenilo Beograd: 

Ona je za Build pojasnila da za odobrene 

radove građani ne moraju da koriste usluge 

Zelenila, već mogu sami da ih obave ili da 

plate nekoga. Taj neko može biti Zelenilo ali 

i neko drugi. Ovo važi i za drvo koje se nalazi 

na privatnoj parceli, ali i kada je drvo, na 

primer, na parceli stambene zgrade i nema 

samo jednog vlasnika. 

Konkurentnost 

Zelenilo na tenderima 

Želeli smo da saznamo i ulogu Zelenila na 

tržištu, naročito u vezi sa tenderima za 

uređenje zelenih površina: 

– JKP Zelenilo Beograd redovno se prijavljuje 

na tendere i tu smo veoma konkurentni. 

Naš biro za projektovanje bio je najveći na 

Balkanu, a u samom preduzeću danas ima 

oko 100 pejzažnih arhitekata, od ukupno 

1.200 radnika JKP Zelenila. Ovo predstavlja 

značajan ljudski resurs koji je garant kvaliteta 

projekta. JKP Zelenilo je karakteristično, 

– Politika Zelenila okrenula se mnogo više 

neposredno ka građanima, u tom smislu 

što smo počeli da radimo na rekonstrukciji, 

sanaciji, obnovi i izgradnji blokovskog 

zelenila i novih dečijih igrališta. 

– Naime, veliki beogradski parkovi uglavnom 

su nastali pre Drugog svetskog rata, 

osim Tašmajdana, Čuburskog parka i Parka 

prijateljstva na Novom Beogradu (na primer, 

Topčider je nastao još 1830. godine), tako 

da, kada govorimo o parkovima i parkićima 

danas, uglavnom mislimo na to, blokovsko 

zelenilo, zelenilo između zgrada, itd. Jednostavno, 

Beograd se posle Drugog svetskog 

rata uglavnom razvijao po tom principu. 

Mnoge od tih površina ostale su nedorečene 

a mnoge su dotrajale pa ih je neophodno 

sanirati i modernizovati. Građani danas vide 

ulogu Zelenila u uređenju njihovog okruženja 

i na ovim, takoreći, mikro-primerima. 

62 

www.build.rs



u odnosu na druga javna komunalna preduzeća, 

i po tome što pokriva ceo ciklus realizacije 

jednog projekta: od proizvodnje sadnog 

materijala, preko projektovanja i izvođenja, 

do održavanja, naravno, uz obavljanje kompletnog 

transporta. Takoreći ponuda ključ u 

ruke za zelene površine... 

O javnin konkursima za površine u nadležnosti 

Zelenila, Tucović Baranac kaže: 

– Na površinama za koje smo nadležni nema 

konkursa, i sve realizacije završavamo sopstvenim 

resursima. Izuzetak su površine od 

posebnog značaja, pa Grad nekada raspiše 

konkurs na kome mogu da učestvuju svi 

zainteresovani koji ispunjavaju propisane 

uslove konkursa. 

Pejzažna arhitektura 

kod nas i u svetu 

U razgovoru smo želeli da čujemo više i o 

saradnjama Zelenila u smislu poslovanja i 

stručnog usavršavanja zaposlenih, ali i o 

sarad nji na lokalnom nivou: 

– Saradnja Zelenila sa inostranstvom praktično 

je obavezna, pre svega kada je reč o 

sadnom materijalu. Imamo veoma izraženu 

saradnju sa Mađarskom, Češkom, Nemačkom, 

Holadijom, itd, što je sasvim prirodno 

jer moramo da pratimo trend koji postoji u 

svetu. Sa druge strane, i kod nas se organizuju 

brojni sajmovi cveća itd, i Zelenilo je 

na njima najčešće prisutno. Ponekad se naši 

stručnjaci šalju u inostranstvo zbog usavršavanja 

– kaže Tucović Baranac i dodaje: 

Razgovor smo vodili pred sezonu novogodišnjih 

praznika, pa smo pitali da 

li će i ove godine biti preuzimanja jelki 

sa busenom – akcija koju Zelenilo sprovodi 

nekoliko godina unazad: 

– Tu se često pojavljuje problem što 

građani žele da znaju gde je tačno zasađeno 

njihovo drvo a to je praktično nemoguće 

pratiti u akciji tih razmera. Glavna 

ideja jeste da drvo nastavi da živi, a mi 

odredimo jednu ili više lokacija gde će 

imati priliku da se razvije – zaključuje 

Tucović Baranac ■ 

– Moram da naglasim da su naše pejzažne 

arhitekte u svetu veoma cenjene. Znam na 

primer, koleginicu koja radi u Parizu, gde 

pejzažni arhitekti imaju titulu koja jednostavno 

glasi – pejzažista, i oni se bave isključivo 

projektovanjem. Sa druge strane, kod nas na 

fakultetu imate i crtanje i slikanje, i mnogo 

projektovanja tokom svih godina studija, 

pored izučavanja botaničkih i drugih nauka. 

Ovo je jedan od pokazatelja da mi još uvek 

nemamo standard na tom stupnju da razumemo 

koliko je zelenilo važno. Kada uzmete, 

na primer, da zgradu možete da sagradite 

za šest meseci, a da zelena površina dostiže 

hortikulturnu zrelost za 15 godina, postaje 

sve jasno. 

Tucović Baranac dodaje da je i naša građevinska 

praksa nekada poznavala i uvažavala 

princip da prilikom izrade sinhronplana 

prednost ima projektovanje pejzaža, 

određivanje položaja saobraćajnica i zgrada 

u odnosu na zelene površine. Neretko 

je dolazilo i do izmene urbanističkog plana 

u želji da se omogući pravilan razvoj 

zelenila ■ 

JKP Zelenilo Beograd – Javne zelene površine 

U okviru delokruga rada JKP Zelenilo Beograd 

nadležno je za: 

1. Davanje uslova (Zakon o planiranju i 

izgradnji Republike Srbije): 

• na nivou Planskog akta - saradnja sa nosiocima 

izrade Planskog akta, Regulacionih 

planova, urbanističkih projekata, preliminarnih 

stručnih mišljenja (član 45, stav 3, 

tačka 5) 

• na nivou Tehničkih uslova za nivo Glavnog 

projekta - investitor je u obavezi da 

pre izrade Glavnog projekta pribavi Tehničke 

uslove iz nadležnosti JKP Zelenilo 

Beograd (član 103, stav 1, tačke 6 i 7). 

2. Davanje saglasnosti (Zakon o planiranju 

i izgradnji Republike Srbije): 

• na trasu instalacija - vodovod, kanalizacija, 

gasovod, elektroinstalacije, PTT (član 

103, stav 2). 

3. Davanje saglasnosti (Gradska Odluka o 

uređenju i održavanju parkova, zelenih i 

rekreacionih površina): 

• za privremeno korišćenje javne zelene površine 

za sportske vežbe, priredbe, dečije 

zabavne parkove i u slične svrhe u skladu 

sa propisima koji regulišu ovu materiju 

(član 13) 

• odobrenje za postavljanje zabavnih parko- 

va, cirkusa, sportskih i drugih montažnih 

objekata koji se postavljaju na javnoj površini 

na zahtev zainteresovanog lica izdaje 

organizaciona jedinica uprave gradske 

opštine nadležna za komunalne poslove, 

uz prethodnu saglasnost organizacije kojoj 

je ta površina poverena na upravljanje, 

korišćenje i održavanje (gradska Odluka o 

uslovima i načinu postavljanja privremenih 

objekata na javnim zelenim površinama, 

član 17-a) 

• za izvođenje radova na javnoj zelenoj površini 

investitor je dužan da pribavi uslove 

i mišljenje o merama koje se moraju preduzeti 

u cilju zaštite javne zelene površine 

pri izvođenju radova (član 18) 

• Izvođenje radova na postojećim podzemnim 

instalacijama koji iziskuju raskopavanje 

javne zelene površine ne mogu se 

preduzeti bez prethodno pribavljene saglasnosti 

(član 20). 

Javne zelene površine 

Prema gradskoj Odluci o uređenju i održavanju 

parkova, zelenih i rekreacionih 

površina (Službeni list grada Beograda, 

br. 12 / 2001, 15 / 2001, 11 / 2005. godine), 

uređenje i održavanje javne zelene površine 

je komunalana delatnost od opšteg 

interesa. Na teritoriji Grada razlikujemo 

tri vrste javnih zelenih površina: 

• Javne zelene površine čije održavanje obavlja 

javno komunalno preduzeće osnovano 

za obavljanje te delatnosti ili kome su 

ti poslovi povereni ( JKP Zelenilo Beograd 

- detaljnije niže u tekstu). 

• Javne zelene površine (park šume) čije je 

održavanje povereno saglasno Zakonu o 

šumama Republike Srbije (JP Srbijašume). 

Javne zelene površine specijalne namene 

• 

(zelenilo u školskim dvorištima, u krugu 

poslovnih, zdravstvenih, prosvetnih i 

kulturnih objekata, tereni namenjeni za 

fizičku kulturu, sport i rekreaciju, javne 

plaže, zelenilo na gradskim grobljima, botaničke 

bašte, zoološki vrtovi, arboretumi 

i rasad nici) čije održavanje obavljaju pravna 

i fizička lica koja neposredno koriste te 

površine ili kojima su te površine poverene 

na upravljanje, uređenje i održavanje 

zajedno sa objektima izgrađenim na tim 

površinama. 

Održavanje površina koje nisu poverene 

JKP Zelenilo Beograd i JP Srbijašume nije 

pod jedinstvenim nadzorom i njihovo održavanje 

prepušteno je neujednačenim shvatanjima 

i ulaganjima. Ove površine nisu 

pokrivene nekom programskom osnovom u 

pogledu planiranja, održavanja i unapređenja 

zelenila već je kvalitet njihovog podizanja, 

uređenja i održavanja na veoma niskom 

nivou, često prepušten izboru i oceni lica 

koja se o tome staraju. Ovo uslovljava da 

velike zelene površine ne samo da nemaju 

oblikovnu vrednost već se ne uključuju u 

funkciju i sistem zelenila u gradu. To se pre 

svega odnosi na zelene površine u krugu poslovnih 

objekata, zelenilo ispred individualni 

stambenih zgrada i dr. ■ 

Javne zelene površine u nadležnosti 

JKP Zelenilo Beograd: 

• javne zelene površine - parkovi, zelene 

površine na skverovima, trgovima, pjacetama, 

itd. 

• zelene površine duž saobraćajnica - 

travnjaci, drvoredi i drugi zasadi 

• zelene površine duž uređenih obala 

reka i drugih vodenih površina 

• zelene površine pored i oko stambenih 

zgrada u stambenim naseljima i između 

blokova stambenih zgrada 

• spomen-parkovi i spomen-groblja 

• izolacione i zaštitne zelene trake i pojasevi 

i pošumljeni tereni ■ 

www.build.rs 

63

oglasi 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“Frigoremont” DOO 

Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac 

tel/fax: 011 87 20 246 

mob: 064 13 62 176 

 

 

 

 

Servis, remont i montaža rashladnih 

i klimatizacionih kompresora, 

postrojenja i opreme 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

www.nautilusns.com 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

64 www.build.rs

U pripremi je 9. štampano izdanje kataloga 

GRAÐEVINARSTVO 

i opremanje 

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo 

oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje 

i internet portal. 

Na ovaj način omogućeno je pokrivanje oba medija 

po veoma povoljnim cenama. 

• sadrži detaljne informacije o preduzećima, 

proizvodima i uslugama građevinske industrije 

• detaljna klasifikacija proizvoda i usluga 

• štampa se jednom godišnje 

• besplatno se distribuira preduzećima koja posluju 

u domenu građevinarstva 

• promovisan na sajmovima građevinarstva i nameštaja 

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu 

Tržište 

Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim 

obrtom kapitala u Srbiji 

Izdavač 

Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti 

i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca 

Besplatna distribucija 

Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, 

preduzetnici... 

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude 

kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta 

Internet 

Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs 

Oglašavanje 

BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših 

proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet 

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs 

(narudžbenicu 16 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) 

Preduzeće 

Ime i prezime 

narudžbenica za naša izdanja 

Funkcija 

Adresa 

Mesto 

Telefon 

Telefon 

Mob. tel. 

Fax 

E-mail 

Web 

PIB 

Opis 

delatnosti 

Ulica i broj 

Mesto 

( ) 

( ) 

( ) 

( ) 

Mat. br. 

Broj zaposlenih 

1 do 10 

11 do 25 

26 do 50 

51 do 100 

101 do 500 

više od 500 

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu 

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost 

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD 

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* 

* samo za preduzeća m.p. 

tačnost podataka overava

SAJAMSKI 

BROJ 

Besplatni poslovni magazin 

građevinske industrije 

Free business construction industry magazine 

Topic for the next issue: FAIR ISSUE /build 17/ 

Veći tiraž • Dodatna distribucija na sajmu • Veći broj strana

građevinarstvo 

u porastu 

više od milion poseta godišnje

BUILD No.16 - BUILD magazin

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?