You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Skupština <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> 24. saziva • Fonografski zapisi<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Hvala, kolega Damjanoviću. Nema komentara. Ministar Katnić želi komentar na<br />
izlaganje poslanika Damjanovića.<br />
MILORAD KATNIĆ:<br />
Zahvaljujem predsjedniče i zahvaljujem gospodinu Damjanoviću, koji je otvorio<br />
važna pitanja. Ja ću probati u ovo kratko vrijeme da odgovorim na neka.<br />
PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:<br />
Produžiću vam ja malo ako treba da odgovorite, posle ću dati kolegi da komentariše<br />
ako treba. Izvolite.<br />
MILORAD KATNIĆ:<br />
Oko nekoliko nespornih činjenica ponovo. Javni dug <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> na kraju 2010.<br />
godine iznosio je 42% bruto domaćeg proizvoda. Na kraju ove godine 2011. iznosiće<br />
oko 45% bruto domaćeg proizvoda. Na početku procesa konsolidacije javnih finansija<br />
2004. godine javni dug <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> iznosio je 44% bruto domaćeg proizvoda. Sada imamo<br />
još uvijek javni dug koji je na nivou 2004. godine kada govorimo o procentualnom<br />
učešću bruto domaćih proizvoda. Kada govorimo o zaduženosti <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u odnosu na<br />
Evropsku uniju i zemlje evropske zone skoro dvostruko manje. Javni dug u Evropskoj<br />
uniji u prosjeku 82% bruto domaćih proizvoda, a u zemljama euro zone je 86% bruto<br />
domaćih proizvoda. Neću da kažem da je javni dug od 45% za Crnu Goru mali i da to<br />
ne može da predstavlja problem u smislu održivosti javnih finansija, ali želim da kažem<br />
da okolnosi koje karakterišu i zemlje euro zone i zemlje Evropske unije i uopšte čitav<br />
svijet, utiču da su javne finansije u debalansima gotovo u svim državama, uključujući i<br />
Crnu Goru, i u Crnoj Gori deficit je, ponavljam, značajno niži nego što je to u državama<br />
euro zone i Evropske unije. Naša namjera je da smanjimo dosta taj deficit, da smanjimo<br />
javni dug i u nekom srednjeročnom periodu do 2015. Godine, da imamo i suficit i<br />
smanjenje javnog duga ispod 40% bruto domaćeg proizvoda. To će nas dodatno učiniti<br />
fiskalno stabilnijim i održivim i to je politika koju će zagovarati Ministarstvo finansija<br />
i Vlada. Naravno, to smanjene nije jednostavno, zato što postoje značajni rashodi koji<br />
opterećuju javne finansije i koje je neophodno finansirati. U dijelu zaduživanja i finansiranja<br />
tekuće potrošnje, Ministarstvo finansija se drži takozvanog zlatnog pravila, a to je<br />
da zaduživanje..(Prekid)... i najveći iznos, osim kada je za zaduživanje za otplatu javnog<br />
duga čime se ne stvara dodatni teret javnog duga. Najveći dio duga ili zaduživanja novog<br />
tokom 2010. godine korisiti se za otplatu duga. U 2010. godini 140 miliona je uplaćeno<br />
za stari dug. U 2011. godini preko 120 miliona će biti otplaćeno starog duga. Na taj način<br />
neće se povećati javni dug za ukupan iznos zaduživanja, već samo neto za razliku izmedju<br />
onoga što smo platili i onoga što smo se zadužili. I u tom dijelu brojke koje ste saopštili,<br />
koje poslanici saopštavaju, izgledaju značajno drugačije. Dakle, deficit je pošle godine<br />
iznosio 4% bruto domaćeg proizvoda. Za ovu godinu je planiran na nivou 2,5%. Kažem<br />
da će biti izazov ostvariti deficit na nivou 2,5% zbog pritiska socijalnih davanja, rasta<br />
plata i rasta penzija. U tom smislu Ministarstvo finansija je informisalo Vladu, takođe, o<br />
mjerama koje treba preduzeti da bi se zadržali u okviru fiskalnih ciljeva.<br />
U dijelu ostvarenja prihoda ove godine su na nivou 97,5% plana za prvi kvartal.<br />
Mislim da to potvrđuje da smo dosta precizno, ne samo, planirali i vodili ekonomsku poli-<br />
- 36 -
Change language