komparatvina analiza balanced scorecard-a i sistema menadžmenta ...

More documents

Recommendations

Info

Opšte je poznat i stav (9, 10, 11, 12, 13, 14) da organizacije ulaze u ISO 9001 sertifikaciju iz marketinških razloga, zbog pritiska od strane dobavljača ili korisnika a ne zbog poboljšavanja svojih performansi i unapredjenja poslovanja. Ipak veći broj istraživanja /15, 16, 17, 18, 19,.../ ukazuje na prednost ISO 9001 posebno u delu upravljanja neusaglašenostima što je opet u direktnoj korelaciji sa zadovoljstvom korisnika. Prema /20/ su eksplicitno prikazane koristi od implementacije ISO 9001 i to kroz 4 perspektive identične sa onima u modelu Balanced Scorecard-a: • Zaposleni • Korisnici • Finansije • Operativa (Poslovni procesi) Ovom analizom je utvrdjeno da su se pojedinačne procentualno izražene koristi od primene standarda ISO 9001 po perspektivama kretale u proseku oko 50 %. Dakle, može se zaključiti da je poštovanjem zahteva standarda moguće ostvariti poboljšavanje performansi organizacije u svim ovim sferama pa čak i u finansijskoj perspektivi. Posebno se naglašava njegova prednost u povećanju zadovoljstva korisnika i smanjenju broja neusaglašanesti. Dakle, standardizacija aktivnosti u organizacijama i proceduralno ponašanje sa aspekta značajnosti ima isti efekat kao i implementacija novih komunikaciono-informacionih tehnologija koje imaju veoma veliki uticaj na poboljšavanje veština i znanja u izvodjenju pojedinih veoma značajnih aktivnosti u organizaciji /21, 22/. To još jednom, sa malo drugačijeg stanovišta, ukazuje na značaj standardizacije i proceduralne uredjenosti sistema na performanse organizacije, što stvara uslove da se ISO 9001 standard može posmatrati kao dobra osnova na putu ka unapredjenju organizacionih performansi /23/. 3. KONCEPT BALANCED SCORECARD -A Osnovna potreba za uvođenjem Balanced Scorecard sistema u organizaciju ogleda se u mogućnosti da menadžeri sagledaju svoje poslovanje jasnije, iz više perspektiva i da na taj način budu u mogućnosti da donose kvalitetnije strateške odluke. BSC omogućava donosiocima odluka : • stratešku povratnu informaciju o tekućem statusu organizacije iz više perspektiva, • dijagnostičku povratnu vezu iz raznih procesa kao vodič za unapređenje • informacije o trendovima • povratnu vezu iz samih merila • kvantitativne inpute za metode i modele predviđanja za sisteme podrške odlučivanju. /2/ Prihvatanje BSC kao sistema strategijskog menadzmenta obezbeđuje rastanak sa sistemom konvencionalnog menadzmenta koji je bio kratkoročno kontrolom orijentisan finansijski okvir, sa budzetom u svom središtu. Slika 1. ilustruje sistem konvencionalnog menadzmenta. Slika 1 - Prikaz sistema konvencionalnog menadzmenta Novi menadzment sistem sa BSC u svom središtu dugoročan je i strateški orijentisan menadzment sistem kako je predstavljeno na slici 2. Slika 2 - Prikaz Balanced Scorecard-a kao sistema strategijskog menadzmenta Kako Kaplan i Norton ističu, funkcionisanje BSC kao strategijskog menadzment sistema dovelo je do velike kulturne promjene organizacija koje ga primjenjuju - do stvaranja strategijski fokusiranih organizacija. Dakle, najvažnija uloga BSC-a je da nakon dobro oblikovane strategije koja proizilazi iz misije i vizije organizacije, izvrši njeno prevođenje u pregledan sistem za mjerenje učinaka-ishoda. U prvom koraku implementacije BSC-a, izjave o
misiji i viziji organizacije se detaljno analiziraju. Osnova za drugi korak jeste preliminarno struktuiranje BSC perspektiva (slika 3). promenama okruženja. Na ovaj način implementiranje strateških ciljeva na svim organizacionim nivoima postaje kontinulan proces koji obezbjedjuje unapredjenja stalnim mjerenjem performansi organizacije (Slika 4). Slika 3 - Koncept BSC-a Ovo struktuiranje se bazira na sledećim stavkama : • Standardne perspektive ( finansije korisnici, interni procesi, učenje i razvoj) služe kao vodič za razvoj specifične strukture perspektiva za određenu kompaniju. • Potrebno je uzeti u obzir da broj BSC perspektiva ne treba da je veći od šest. • Svaki cilj treba da je prezentovan kroz perspektivu. Za ovu upotrebu se može, a i ne mora koristiti standardna lista perspektiva. • Ako je potrebno, nekoliko ciljeva niže važnosti mogu biti kombinovani u jednu perspektivu. • Struktura kreirane perspektive treba da bude u skladu sa različitim nivoima važnosti ciljeva i očekivanim uzročno – posledičnim vezama./27/ Treći korak započine sa identifikacijom relevantnih strateških komponenti (na primer, inovativna strategija, marketing strategija...). Cilj četvrtog koraka je da uporedi rezultate drugog i trećeg koraka. Neslaganja je potrebno eliminisati – uglavnom adaptirajući komponente strategije. Peti korak se bavi nastajanjem merljivih strateških ciljeva i njihovom ulogom u perspektivama. Uvođenjem pet pomenutih principa nastaje i živi strategijski fokusirana organizacija, otvorena za promene strategije i organizacije u skladu sa Slika 4 - Prikaz ostvarenja postavljenih ciljeva pomoću Balanced Scorecard-a Uticaj BSC u sagledavanju organizacije kao strateški orjenisane i lako prilagodljive na sve promjene unutar i van njenog djelovanja dalje je proširila informaciona tehnologija, koja pojačava potencijal BSC metodologije i podržava njegovo funkcionisanje. Sa prvom generacijom BSC-a su se pojavili softveri koji su osmišljeni kao pomoćna sredstva za kreiranje izveštaja ili instrument tabla za pomoć pri upravljanju. /3/ 4. KOMPARATIVNE PREDNOSTI QMS I BSC Sistem menadžmenta kvalitetom organizaciji pruža široko razumevanje sopstvenih snaga i slabosti na procesnom nivou, tako da organizacija može dobiti saznanja o tome šta treba unaprediti, ali ne i koji su strateški prioriteti i gde treba investirati, ili pak gde će unapredjenja napraviti najveći uticaj na organizacione performanse. Upravo BSC se može koristiti za obezbedjenje strateškog fokusiranja kako bi se na činjeničnoj osnovi definisali prioriteti akcija i raspored resursa. Iz tih razloga BSC i QMS u zajedničkoj implementaciji mogu značajno doprinijeti unapredjenju organizacionih performansi. Poređenjem ova dva modela ( slika 5 ) uočava se da Demingov krug predstavlja osnovu jednog i drugog, s tim što se ipak BSC mnogo više fokusira na rezultate nego QMS ali zato uvek ostavlja dozu rezerve da li je prava strategija implementirana.
Page 1: KOMPARATVINA ANALIZA BALANCED SCORE
Page 5 and 6: Perspektiva korisnika Perspektiva p

komparatvina analiza balanced scorecard-a i sistema menadžmenta ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?