Preuzmite knjigu "XVIII stoleće" u PDF formatu.

142
Ненад Ристовић
сла вјан ски. За уче ње латин ског у срп ско-латин ским шко ла ма су слу жи ли
уоби ча је ни и раши ре ни ново ве ков ни при руч ни ци језу ит ске про ве ни јенци
је – пре ра да антич ке латин ске гра ма ти ке Ели ја Дона та Јоха на Рени ја,
D e insti tu ti o ne g rammatica Ема ну е ла Алва ре за, латин ски реч ник Хри стофо
ра Цела ри ја и C olloquia s cholastica Јоа хи ма Лан геа. 45 Касни је је Заха ри ја
Орфе лин начи нио и штам пао пре ра ду свих ових при руч ни ка на сла вјанском.
46 Кра јем XVI II века, са уки ну ћем језу ит ског реда и гер ма ни за цијом
школ ства у Монар хи ји, ови при руч ни ци се заме њу ју нови јим, немачким.
47 Тада и срп ско-латин ске шко ле почи њу да заме њу ју пра ве, пот пу не
гим на зи је. (До осни ва ња прве ова кве срп ске гим на зи је, у Срем ским Карлов
ци ма, 1792. годи не, срп ски сред њо школ ци су довр ша ва ли гим на зијско
обра зо ва ње у римо ка то лич ким или про те стант ским гим на зи ја ма.)
Но срп ско-латин ске шко ле су већ биле извр ши ле суд бо но сни ути цај на
зау зи ма ње новог, кла си ци стич ко-лати ни стич ког кур са срп ске књи жевно
сти у XVI II веку. (Нај ве ћи број срп ских писа ца на латин ском завр ши ли
су упра во неку од ових шко ла.)
С обзи ром да је кул тур на и инте лек ту ал на ели та срп ског наро да у
XVI II веку била из цркве них редо ва то су – пара док сал но – пра во славни
духов ни ци пред ња чи ли у шире њу латин ске писме но сти у Срба. Већ
Дио ни си је Нова ко вић (†1767), епи скоп будим ски, кла сич но обра зо ван у
ино стран ству (Кије ву), аутор мани фе ста новог, запад но е вроп ског образов
ног моде ла у Срба, Сло во о похва лах и пол зје наук сво бод них (1739), 48 у
сво јим цркве ним бесе да ма цити ра Све то писмо и на латин ском. 49 Латински
је ушао и побо жне оби ча је као што је вер теп те су у овим божић ним
пред ста ва ма „ора ци је” биле и на латин ском. 50 Ова инкул ту ра ци ја је била
тако дослед но спро ве де на да су и схо ла стич ке пред ста ве на цркве не теме
изво ђе не и на латин ском јези ку, „ради бел ше ексер ци ци је” уче ни ка, а и
како би гле да о ци „бољ ше је под ви за ни је и рев ност полу чи ли”. 51 Нај зад,
45 О овим при руч ни ци ма: A. P. Far rell, нав. дело, 446–452; Исто ри ја школ ства и обра зо вања
код Срба, 129; J. IJse wijn, нав. дело, 119; J. IJse wijn – D. Sacré, нав. дело, 230.
46 Дими три је Рува рац, „Прва штам па на латин ска гра ма ти ка за Србе”, При ло зи за књи жевност,
језик, исто ри ју и фол клор, IV (1924), 155–176.
47 Исп. Коста Петро вић, Исто ри ја Срп ске пра во сла не вели ке гим на зи је кар ло вач ке, Нови
Сад 1991. (репр. изд. из 1951), 86.
48 О томе: Мирон Фла шар, „Stu di um (libe ra li um) lit te ra rum као обра зац обра зо ва ња понуђен
срп ској шко ли у XVI II веку”, XVI II сто ле ће, II/ 2, Нови Сад 1997.
49 Бори во је Марин ко вић, „Ски ца за три пор тре та: 1. Дио ни си је Нова ко вић”, Годи шњак
Фило зоф ског факул те та у Новом Саду XI (1968), 225.
50 Исп. при мер који даје Д. Кири ло вић, нав. дело, 111.
51 Дими три је Рува рац, Покро во-бого ро дич не шко ле у Кар лов ци ма (1749–1769), Срем ски
Кар лов ци, 1928, 26.