Preuzmite knjigu "XVIII stoleće" u PDF formatu.

Радивој Стоканов
Да не бу де мо пре ви ше са мо кри тич ни, Лу ис Мам форд у сво јој пре важној
књи зи Град у хи сто ри ји ули це де вет на е стог сто ле ћа на зи ва „су морним
ка љу жа ма”. 11 4.
У глав ном свом то ку при по ве да ње о са мо ста ну, Зго до пис је у оном
дру гом, ма ње на гла ше ном, а кон траст ном, жи ва сли ка, че сто си ро ве,
сва ко дне ви це чи ји до жи вљај на ли ку је су сре ту вер ни ка, тек иза шлог из
ми стич ног кру га цр кве не ти ши не, са вре вом и сло бо дом ули це. Хо ћу
ре ћи да је овај фра тар, илир ски про по вед ник, за ког је град ски Се нат,
опра шта ју ћи се са њим, на пи сао да је „шест го ди на са нај ве ћим жа ром
и од ан ош ћ у в р ш и о а п о с т ол с к и з а д а т а к п р о п о в ед н ик а н а в ел ик у у т ех у
и ду шев ну ко рист слу ша те ља”, из ван са мо стан ских зи до ва умео да нека
нон ским (нео р то док сним) очи ма по сма тра кар не вал ски од нос сво је
па стве пре ма жи во ту, да се ра ду је са њом, или да ту гу је ка да су, као какво
апо ка лип тич но пред ска за ње, не ро ди ца, глад, по жа ри и ку га мо ри ли
С о мб о рц е .
За илу стра ци ју, из З год оп ис а би рам не ко ли ке епи зо де, пот пу но
опреч не по са др жи ни, а у ди на ми ци жи во та не у мит не, она ко ка ко се у
при ро ди сме њу ју го ди шња до ба, ро ђе ње и смрт.
О НЕ СРЕ ЋА МА КО ЈЕ СУ ЗА дЕ СИ ЛЕ СОМ бОР 1737–1739.
„Кад је удес зе мљо тре са, што је иза звао нај ве ћи страх у на ро ду, про шао
сле дио је рат са Тур ци ма (…) и пре не го што је и та жа лост про шла, ево је
до шла и тре ћа не сре ћа на ову из му че ну до мо ви ну – за ра зна ку га, на и ме,
ко ја је наш град Сом бор на овај на чин за ра зи ла. Ова мо је до шао не ки грч ки
тр го вац у го сти о ни цу, ко ји је от пре ку гом за ра жен био, и он је пр ве но ћи
кад је сти гао, за ра зио го сти о ни ча ра и чи та ву ње го ву по ро ди цу, и сви су
они сле де ћег ју тра за те че ни у бе све сном ста њу. По том не чу ве ном до га ђа ју,
ску пи ли су се број ни су се ди, те су и они за ра же ни, и та кви за ра зи ли ско ро
це лу ва рош. По сле то га био је за бра њен сва ки до дир ме ђу љу ди ма, да би се
бек ством ко мо гао спа сти. О том жа ло сном и јад ном ста њу у гра ду – не би
мо гао ни ко без су за ис при ча ти све не да ће, плач и јад – до ста је је ре ћи да
ако би ку га ду же по тра ја ла, не би остао ни је дан чо век да би мр тве са хранио.
То по ка зу ју 4 за ра зна гро бља на 4 стра не овог гра да јер јед но ни је би ло
дов ољ но…”
11 Le wis Mum ford, Град у хи сто ри ји. Ње гов по ста нак, ње го во ми је ња ње, ње го ви из гле ди.
Пре вео Вла ди мир Ивир. За греб, На при јед, 1968, стр. 427.
242