Preuzmite knjigu "XVIII stoleće" u PDF formatu.

Marko Polo o drugom i drugačijem
guć nost da tekst ima što ši ru pu bli ku. Ubr zo je de lo to ska ni zi ra no, a još ve ću
po pu lar nost je ima la ve ne ci jan ska ver zi ja, što do ka zu ju broj ni ko dek si ko ji će
po sta ti osno va ra znim evrop skim adap ta ci ja ma. Pre ve de no je i na la tin ski 15 .
Po pred anju sk r a ć e ni na slov de l a (Milione) od no si se na na di mak ko ji je
ve ne ci jan ska mla dež na de nu la Mar ku Po lu zbog ogrom nih ko li či na ko je je on
ne pre sta no na vo dio u ve zi s onim što je vi deo 16 .
Va lja ima ti na umu da se to, za Za pad ne za mi sli vo i ne ve ro vat no pu to vanje
od i gra lo ne sa mo za slu gom odi sta iz u zet nog Mar ka, pra vog pred stav ni ka
ve ć p oslov ične u meš no st i i ra do zna lo st i st a nov ni ka „ najohol ij e g g r ad a na sve ­
tu” (Ve ne ci jan ci, po no sni na svo ju su per i or nost, kad bi se ro di lo muš ko dete:
„Ro đen je još je dan go spo dar”) 17 , već i za hva lju ju ći po volj nim isto rij skim
okol no sti ma. Na i me, u svom ne pri ja telj stvu pre ma isla mu, Za pad na Evro pa
po tra ži la je sa ve zni ka u ve o ma moć nom mon gol skom vla da ru Ku blaj-ka nu, a
ta da nji re la tiv ni mir u azij skom sve tu išao je na ru ku evrop skim mi si o na ri ma i
put ni ci ma dru ge vr ste. To je bi lo do ba kad su za pad ni i mon gol ski vla da ri razmenj
iv al i p osl ani ke i kad su hr iš ć a ni ma p o no vo p o st a li dostupni st ar i putev i
svi le, ali i no vi, do tad ne is tra že ni. Ta ko đe, va lja is ta ći da je re li gi o zna to le ranci
ja bi la jed na od osno va vla da vi ne Ku blja-ka na, a nje go vo in te re so va nje za
hriš ćan stvo va lja pre sve ga tu ma či ti prag ma tič nim raz lo zi ma.
* * *
Ono što naj vi še pa da u oči pri či ta nju Miliona j e ste p o t reb a Marka Po l a
d a ub ed i č it aoc a u au ten t ič nost svog is ku st va i ist i ni tost ispr ip oved anog . Č a k
i u hibr idnoj i kom pl i ko v a noj na ra t iv noj st r u k tu r i 18 oko ko je se na u ka i dan
da nas spo ri, mo že se sa svim ja sno raz lu či ti šta je ovaj „mu dri i ple me ni ti grato
ska ni za ma i ita li ja ni za ma) o či jem se po re klu niš ta ne zna. Up. C. Se gre, Fi lo lo g ia e in du str ia cul tu ra le
u Av ven tu re del „ Mi li o ne” , Par ma, Za ra, 1983, pp. 10–11. Za pra vil nu re cep ci ju klju čan je pre vod na savre
me ni ita li jan ski: Lu i gi Fo sco lo Be ne det to (pret hod no, 1928. ob ja vio kri tič ko in te gral no iz da nje): Il
li bro di Mes s er Mar co Po lo Cit ta di no di Venez ia detto Milione, do ve si rac con ta no le me ra v i g lie del mon do,
r i co str u i to e per la pr i ma vol ta in te g ralmene tradotto in ling ua ita li a na , Mi la no-Ri m, Tre ves, 1932. O proble
mu je zi ka up: M. G. Ca pus so, La lin gua del Div is ament dou monde di Mar co Po lo , Pi za,Pa ci ni ed, 1980.
15 Po sle ano nim ne (an ti qua ver sio iz To le da, ob ja vlje na, s pre vo dom na ita li jan ski, 1998), mno go
po pu lar ni ja je la tisnka ver zi ja Pi pi na iz Bo lo nje, iz 1340. go di ne, ko ja će uti ca ti i na iz da nja u XV ve ku.
16 Pre pi si va či su raz ne na zi ve da va li ovom de lu. Po red naj češ ćeg Milion, i Ču da sve ta i O Ve li kom
kanu.
17 To se po seb no od no si lo na tr go vač ki sta lež, jer ka ko je za be le žio je dan sred njo ve kov ni hro ničar
(Mar ti no da Ca na le), “u Ve ne ci ji su tr gov ci kra lje vi” (La Cro ni que des Ve ne ci ens de Ma i stre Mar tin da
Canal, “Ar chi vio Sto ri co Ita li a no”, pr va se ri ja, vol. VI II, Fi ren ca 1845, p. 43).
18 U struk tu ri Miliona, po red ne ko li ko umet nu tih no ve la , ja sno se uo ča va ju dva de la: u pr vom
ne ko iz po ro di ce Po lo (otac, pa stric, na kra ju Mar ko) je ste pro ta go ni sta na ra ci je, dok u dru gom do la zi
do udv a j a nj a pr i p o ve d ač kog ja (pre la zak s tre ćeg na pr vo li ce), što u tu ma če nju ovog de la pred sta vlja još
uvek pro blem.
283