Preuzmite knjigu "XVIII stoleće" u PDF formatu.

200
Iva Draškić
mo ne te za pot ku su ri va nje sa ži vot nim okol no sti ma, To mas Hobs je u istom
da hu tvr dio i da su po kre ta či ljud skih de la afek ci je i stra sti i to is klju či vo one
ne ga tiv ne kao što su na pri mer strah i mr žnja.
Na vol še ban na čin po sle dva de set i dva ve ka, oži ve la je ista si tu a ci ja –
Hobs je za stu pao so fi stič ku an ti mo ra li stič ku te zu da vr li na kao ta kva ne po sto ji
i da su ne ga tiv ni afek ti sve moć ni go spo da ri ljud ske pri ro de, a mo ra li sti su vodi
li so krat sko–pla to nič ku bit ku za spa sa va nje vred no sti.
Ali fi lo zof ska plat for ma ove bor be za vred no sti u 18. ve ku bi la je dru ga či ja
od so krat ske. Na i me, bri tan ski mo ra li sti po šli su od ka te go ri je le pog i kroz nju
i po mo ću nje po ku ša li da ob ja sne i od bra ne i bi će mo ral ne vred no sti.
An to ni Ašli Ku per tre ći erl od Šafsbe ri ja (Ant hony As hley Co o per, Earl of
Shaftes bury) je pr vi bri tan ski mi sli lac ko ji oži vlja va an tič ku ka lo ka ga ti ju, od nosno
on je pr vi ko ji in si sti ra na ve zi spo sob no sti do ži vlja va nja le po te kod čo ve ka
sa nje go vom oso bi nom da do no si i iz ri če mo ral ne su do ve. To je, na rav no, plato
nička filoz ofska t r a d i c i j a i Š ef sb e r i, bu du ći no vo pl a tonič ar p o filoz ofskom
ube đe nju, za stu pa te zu o su štin skom je din stvu do brog i le pog.
Me đu tim, pri stup pro ble mu je din stva ide je do bra i ide je le po te raz li čit je
od Pla to no vog – ne tre ba smet nu ti s uma da je Šafsbe ri jev lič ni tu tor bio Džon
Lok (John Loc ke) i uči te ljev na čin raz mi šlja nja, Lo ko va me to da po zi va nja na
is ku stvo sve sti pri li kom pro su đi va nja pred me ta, po zna ta kao „no vi put ide ja
(new way of ide as)” mo že se pre po zna ti i kod uče ni ka; na i me, ar gu men ta ci ja je
v r lo č esto na g no s e o lo škoj r av ni – u pi t a nju je na čin na ko ji se opa ža ju i sa zna ju
do bro i le po i vr sta za do volj stva ko je pru ža ju. Da kle, sva ki re le van tan en ti tet
po sma tra se kroz pri zmu su bjek tiv no sti.
K ljučni p o j am br i t an ske fi lo z o fi j e os am na e stog ve ka j e ste, b e z sv ake sum ­
nje, po jam uku sa. Ukus se u ovom tre nut ku tre ti ra kao re cep tor estet skog fe nome
na, ali ujed no (i tu se od mah vi di no vo ve kov no raz u me va nje ka lo ka ga ti je ) i
kao re cep tor mo ral nog fe no me na ta ko đe.
Oda kle po jam uku sa u este ti ci
U br it anskoj este t i c i s e d am na e stog i os am na e stog ve ka v l ad alo j e mišlj e ­
nje da po sto ji ve li ka slič nost iz me đu čul nog uku sa, re ak ci je fi zič kih ču la na
spo lja šnje na dra ža je i du hov nog uku sa, re ak ci je sve sti čo ve ko ve na le po tu; na i­
me, sma tra lo se da su i po re klo i na čin funk ci o ni sa nja čul nog i du hov nog ukusa
bli ski jed no dru gom.
U ovoj at mos fe ri di sku si ja na te mu od no sa čul nog i du hov nog uku sa rađa
s e i or ig ina lna ide j a br i t an ske este t i ke pro sve ć e no st i o p ostoj anju p os ebnog
mo ral nog i estet skog ču la kod čo ve ka kao za seb ne i auto nom ne mo ći ko jom se
opa ža ju i do ži vlja va ju le po ta i mo ral ni čin.