Preuzmite knjigu "XVIII stoleće" u PDF formatu.

Мирон Флашар
ца и ре ле вант на по је ди ност из сва ко днев ног жи во та. Тај је прин цип имао
ствар но го то во под јед нак од јек и у би о гра фи ји и у ауто би о гра фи ји ХVIII
ве ка. 39 Не мо ра мо на ово ме ме сту ула зи ти у тр но ви то пи та ње о хи по тетич
ки вас по ста вље ним струк тур ним ти по ви ма Све то ни је ве и Плу тар хо ве
би о гра фи је. У но ви јој фи ло ло ги ји раз вр ста ни су у два оде ли та ти па, и то
на вод но раз ли чи те про ве ни јен ци је. Је дан је тип за сно ван на из ла га њу грађе
у „си сте мат ском рас по ре ду”, сход но не ким уна пред из дво је ним ка те гори
ја ма; а дру ги тре ба да је „хро но ло шки” тип из ла га ња. Ова кво је ста новште
за сту пао Фри дрих Лео. Ње го ва је те за у фи ло ло ги ји ду го рас пра вља на.
Рас пра ва је до при не ла ра све тља ва њу мно гих цр та у би о граф ском ства рала
штву ка ко и Све то ни ја та ко и Плу тар ха. По ве ћа ло је то пре ци зност запа
жа ња у ра до ви ма по све ће ним ре цеп ци ји ан тич ке би о гра фи је у европ ској
књи жев но сти. Али оправ да ност основ ног раз вр ста ва ња би о гра фи је у два
раз дво је на ти па оста ло је до да нас са мо оспо ра ва на хи по те за. 40
Има и дру гих пи та ња ко ја ни смо до та кли, а мо жда су ва жна за из у­
ча ва ње (ауто)би о гра фи је. Са мо, на ша је па жња ов де усме ре на на не што
дру го. На еле мен те и пра ви ла бит на за ре тор ску те о ри ју умет нич ког језич
ког де ла, а де лат на кроз сто ле ћа за хва љу ју ћи ути ца ју пре скрип тивне
ре то ри ке и по е ти ке; да кле, ди сци пли на под јед на ко ва жних у оп штем
обра зо ва њу и оном за ко је су се по себ но опре де љи ва ли спи са те љи у раздо
бљу од ре не сан се до око го ди не 1800, па и доц ни је.
* * *
Свр ста ће мо, да кле, још јед ном и крат ко, по глед на глав не ре тор ске
вр сте. Ва жност тих ка те го ри ја жан ров ске при ро де ни је ис цр пен у ис пити
ва њу (ауго)би о граф ске књи жев но сти ука зи ва њем на апо ло ги ју и енко
ми ју као под вр сте у два глав на „жан ра” зва на dikanikon и epi de ik ti kon.
Тре ба ло би да стал но др жи мо на уму да је на че ло озна че но са оikonomisa/
uti litas деј ство у свим рав ни ма кон сти ту и са ња ре тор ских вр ста/жан ро ва.
Огра ни чи ће мо се ипак на не ко ли ке до дат не ре до ве о при су ству и уло зи
већ уоче них мор фо ло шких еле ме на та или то по са у ауто би о граф ским дели
ма ра но хри шћан ске књи жев но сти.
Спо ме ну ли смо да Исо кра то ва схе ма из ла га ња bi os-а, ко ју под јед на ко
на ла зи мо у би о граф ском ен ко ми ју Еуаго ра и у ауто би о граф ској апо ло гет­
39 Ви ди о то ме нпр. Mart ha Wal ling Ho ward, The In flu en ce of Plu tarch in the Ma jor Euro pean
Li te ra tu res of the Eig hte enth C en tur y. Uni ver sity of North Car li ne Press, Cha pel Hill, 1970, p. 99–124 (погла
вље V: Bi o g raphy and Auto bi o g rapy ).
40 A. Mo mi gli a no, The De ve lop ment of Gre ek Bi o graphy, p. 18–20. и на дру гим ме сти ма.
188