rstvo.rss - BUILD magazin

www.gradjevinarstvo.rs 

www.build.rs 

broj 24 • godina VI 

Tema broja 

Putna 

infrastruktura 

Propusne podloge 

Infrastruktura 

i recesija 

Da li je arhitektura 

otporna na prirodne 

katastrofe 

Autoputevi 

budunosti 

Samoleei beton: 

Put ka samoodrživoj 

infrastrukturi 

green build 

Ekomanipulacija 

Konstrukcije od zemlje

Tema broja: 

Putna 

infrastruktura 

Samolečeći beton: 



Propusne 

podloge 

30 

41 

Sadržaj 

Skromni izgledi 

za evropsko 

građevinarstvo 

info www.gradjevinarstvo.rs 8 

poslovanje Skromni izgledi za evropsko 

građevinarstvo do 2015. 21 

promo Oduvek i zauvek Grad(i)ti 

– BEOGRADSKI SAJAM (SEEBE) 22 

Kvalitet pre svega – HIDROKOMERC 24 

BENTOFIX® BFG 5000: 

Geosintetička bentonitna folija za 

hidroizolaciju podzemnih betonskih 

konstrukcija – PD OPTICUS 25 

AUSTROTHERM – godine prolaze, liderstvo 

traje i opstaje 26 

Rolo vrata na ručni pogon za vrata 

koja se retko koriste – HÖRMANN 28 

tema broja Propusne podloge: 

Podloge koje cure kao sito 30 

Hidroizolacija betonskih konstrukcija 

pod zemljom – DRACOMERX 32 

20 godina savremenog poslovanja – GATES 33 

Zaštitne putne ograde – UTVA SILOSI 34 

Vaš pouzdan partner u gradnji 

– PUT INŽENJERING 36 

TenCate Polyfelt ® - Osnovne smernice 

za ugradnju geosintetičkih proizvoda za 

asfaltiranje: PGM 14, PGM-G i PGM-G E 

– RAVAGO LAMBDA SR 37 

Infrastruktura i recesija 38 


Put ka samoodrživoj infrastrukturi 41 

SELMA – Semafori, Elektronika, 

Mašinstvo, Automatika 42 

Tehnička zaštita tunela – SECURITON 43 

Sulfatno-otporni cement 

niske toplote hidratacije 

– LAFARGE Beočinska fabrika cementa 44 

VARIOKIT modularni sistem: 

Sistemska rešenja za mostove, 

tunele i inženjersku gradnju – PERI-OPLATE 45 

Da li je arhitektura otporna na 

prirodne katastrofe I može li biti 46 

Autoputevi budućnosti: 

Putevi koji svetle u mraku 48 

green build EKOMANIPULACIJA: Zloupotreba 

i krivotvorenje ideje održivosti, zelenog 

pokreta i manipulacija u oblasti ekologije 49 

Konstrukcije od zemlje: Gradnja sa 

kompresovanim zemljanim blokovima 54 

narudžbenica 58 

54 

21 

Konstrukcije 

od zemlje 

Kompletan sadržaj 

i sve prethodne 

brojeve 

pronaći ćete na adresi 

www.build.rs

Autoputevi 

budućnosti 

Infrastruktura 

i recesija 

w 

48 


otporna na prirodne 

katastrofe 

38 

Ekomanipulacija 

I može li biti 

46 

49 

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs 

INDEX OGLASA 

ABR www.abr.co.rs 10 Primat www.primat.rs 16 

Aluplast BGD www.aluplast.co.rs 11 Rockwool Adriatic www.rockwool.rs 15 

Attos Klima www.attos.rs 20 Schneider Electric Srbija www.schneider-electric.com 3 

Austrotherm www.austrotherm.rs 27 SDD Information Technology Group www.sdditg.com 17 

Beogradski Sajam www.seebe.com 23 Systemair www.systemair.com 19 

Build magazin www.build.rs 7, 56 Technoport www.iwea.eu 51 

DE International messe-muenchen@ahk.rs 9 Tensar International www.tensar.co.uk 31 

Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 55, 60 Termodom www.termodom.rs 14 

Građevinarstvo i oprem. www.gradjevinarstvo.rs 59 Utva Silosi www.utva.rs 35 

Hörmann www.hormann.rs 29 Rubrika OGLASI 

INM www.inm-arilje.com 2 Dekor-Mont www.dekormont.weebly.com 57 

Instalacija Inženjering www.instainz.co.rs 39 Frigoremont frigoremont@gmail.com 57 

Jofi-Komerc jofikomerc@open.telekom.rs 41 Kolubara Gas kolubaragas@gmail.com 57 

Legi SGS www.legi.rs 13 SAX saxmermer@gmail.com 57 

MG Kačarević www.mgkacarevic.com 18 Tehnikom-S www.tehnikoms.rs 57 

Minichotherm www.minichotherm.co.rs 12 Zenit Kop www.zenitkop.co.rs 57

Oskar Nimajer 

(1907-2012) 

REDAKCIJA 

GLAVNI UREDNIK 

Tomislav Stamenić 

UREDNIK 

Branislav Savić 

Odlazak titana arhitekture 

DIZAJN I PRIPREMA 

Ivan Anđelovski 

DIREKTOR MARKETINGA 

Dunja Filipović 

Bez obzira kojim životnim stilom živite ite i čime 

se 

bavite, zadivljujuće j je živeti i raditi i do 104. godine. 

Ali za Oskara Nimajera to je bio samo poseban završni 

čin u karijeri punoj sa izazovnom, radosnom, 

kontra-intuitivnom aktivnošću. 

On je bio odan sledbenik i saradnik Le Korbizijea, 

uronjen u njegov strog modernistički pristup, ali 

je ipak Nimajerov rad podrivao njegove principe 

sa čulnim, zavodljivim krivinama i izrazito nemodernim 

preferiranjem estetski privlačne forme 

nad funkcijom. Bio je ateista koji je izgradio katedralu, 

nekoliko crkava i džamija. On je takođe 

bio i arhitektonski otac nacije, projektant glavnog 

grada Brazila, Brazilije. I njegova doživotna ljubav 

ka komunizmu ga nije sprečila da stvara raskošne, 

hvalospevne vladine zgrade i bogate, diskutabilno 

buržoaske privatne rezidencije. 

Ovaj usavršen i plodan pragmatizam održao je 

Nimajera u poslu preko devet decenija, gradeći 

preko 500 objekata širom sveta u veoma različitim 

političkim i ekonomskim klimama. Oskar, u svom 

ogromnom arhitektonskom opusu ima, zajedno sa 

Le Korbizijeom zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku, 

Zmijski paviljon za Zoološki vrt u Londonu 

i zgradu Komunističke partije Francuske u Parizu. 

Međutim, njegova reputacija će na kraju počivati 

na percepciji Brazilije, glavnog grada Brazila izgrađenog 

ni od čega između 1956. i 1960. godine 

kako bi spektakularno najavio dolazak Brazila na 

međunarodnu scenu. Projekat je nastao iz odlučnosti, 

popustljivosti i pod pokroviteljstvom predsednika 

Kubičeka i, jasno, mnogo duguje urbanističkim 

planovima Lucio Koste. Ali na kraju će uvek 

biti Nimajer, tvorac neodoljivih arhitektonskih 

ikona centralne Brazilije, onaj sa kojim će grad biti 

identifikovan. 

Kažu da je ruski kosmonaut Juri Gagarin kada je 

posetio Braziliju, povezao to iskustvo sa sletanjem 

na drugu planetu. Mnogi ljudi koji 

vide Nimajerov 

grad 

po prvi 

put imaju sličan utisak. On je žan, skulpturalan, šaren i slobodan – i nimalo sličan 

odvabilo 

čemu već viđenom. Samo je par arhitekata u 

skorašnjoj istoriji bilo sposobno da prizove tako 

rezonantan vokabular i da ga struktuira u tako brilijantno 

komunikativan i zavodni tektonski jezik. 

Brazilija je sada grad pod zaštitom UNESCO-a - 

jedini grad sa ovom oznakom koji ima ispod sto 

godina starosti. Njegov slavni arhitekta (sa već 

preko stotinu godina) je bio ikona koji je nedavno 

dizajnirao niz „Converse“ patika. Ovo je sigurno 

jedinstvena diverzifikacija za arhitektu svetske klase, 

populistu i pragmatičara. 

U jednom intervjuu, Nimajer kaže: „Arhitektura 

je bio moj način da izrazim svoje ideje, da budem 

jednostavan, da stvorim svet jednak za sve, da posmatram 

ljude sa optimizmom, da svako ima ponešto. 

Ja ne želim ništa za sebe sem opšte sreće. 

Zašto je to loše“ 

Na kraju su pitali ovog doživotnog ateistu, koji je 

proveo veliki deo svoje karijere projektujući crkve, 

šta misli o sreći posle smrti. „Ništa“, odgovorio im 

je Nimajer pušeći cigarilos. 

Smrt Oskara Nimajera je prirodno tužna vest, ali 

ona na kraju zaokružuje njegov životni opus. Sada 

kao istorijska ličnost pored vršnjaka kao što su Alvar 

Alto, Le Korbizije i Mis van der Roe, njegova 

karijera može da pređe u istorijski kontekst. Možda 

su ga njegove pragmatične tendencije činile manje 

ispravnijim modernistom, ali lepota i neposrednost 

njegovih najboljih dela garantuje njegov status kao 

globalni simbol značaja inspirativne arhitekture u 

životima svih nas. 

Urednik, 

Branislav Savić d.i.a. 

MARKETING 

Jelena Božić 

Tanja Vićentijević 

Katarina Đurić 

Monika Ilomanoski 

Mirjana Simović 

OBRADA I UNOS PODATAKA 

Emilija Mitić 

FINANSIJE 

Jelena Hajduković 

Stana Arsenić 

IZDAVAČ 

Luke Vojvodića 30 

11090 Beograd 

tel/fax: +381 11 25 62 004 

+381 11 25 62 005 

e-mail: info@infonetgroup.com 

www.infonetgroup.com 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost 

i verodostojnost objavljenih oglasa 

i promotivnih tekstova 

ŠTAMPA 

Rotografika d.o.o. 

Segedinski put 72 

24000 Subotica 

ISSN 1452-8495 

CIP 

Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije 

Beograd 624 

COBISS.SR-ID 139422220

► Veći tiraž 

► Dodatna distribucija 

na sajmu 

► Veći broj strana 

sajamski 

broj 

/build 25/ 

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije 

Free business construction industry magazine 

/build 25/ FAIR ISSUE 

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs

info 

Južna Koreja gradi grad 

vredan 290 milijardi dolara 

Ovaj grad nije slučajno nazvan 8City jer je 

osmica srećan broj! Barem je tako kod Kineza, 

baš kod onih za koje je namenjen ovaj 

kockarski raj. 

Kako bi privukla što više Kineza, koji svoje 

pare na kocku troše uglavnom u Makau, 

najvećoj kockarskoj državi na svetu, Južna 

Koreja gradi grad iz budućnosti kao raj za 

kockare za koji planira da potroši 290 milijardi 

dolara. 

8City je zamišljen kao luksuzno ostrvo u vidu 

dva prstena koje će povezivati ogromna staklena 

kupola koja će zapravo biti promenada 

sa kockarnicama. Projekat su podržali „Kempinski“, 

„Korean Air“ i „Daewoo“, a planira 

se da izgradnja traje do 2030. godine. 

Najveće gradilište na svetu: 

Proširenje Panamskog 

kanala 

Proširenje Panamskog kanala je projekat 

veka koji će koštati oko 5,5 milijardi dolara. 

Prevodnice, na obalama Atlantskog odnosno 

Tihog okeana dugačke su po 1.800 

metara. One se grade paralelno sa starim 

prevodnicama a njima će prolaziti brodovi 

širine do 49 metara i gazom dubljim od 15 

metara. 

Da bi brodovi mogli da savladaju visinsku 

razliku od oko 26 metara, kako bi prošli Panamski 

kanal, grade se tri prevodnice u nizu 

svaka duga po 403 i širine 55 metara. 

Posle 12 meseci gradnje postignuti su impresivni 

rezultati. Preko 4.200 radnika ugrađuje 

dnevno oko 6.300 metara kubnih betona 

u dve smene što ovo gradilište čini najvećim 

na svetu. Na gradilištu je postavljeno 70 

dizalica i 30 pumpi za beton a opremu za 

skele obezbeđuje kompanija Peri. 

Ceo projekat vredan je oko 5,5 milijardi 

dolara a završetak radova očekuje se krajem 

2014. godine. 

Nova najviša zgrada 

u Evropi: Merkuri Siti u 

Moskvi sa 339 metara 

Sve do sada, neboder Šard (Shard) u Londonu, 

arhitekte Renzo Pjana, je bila najviša 

zgrada u Evropi sa 310 metara visine. Ova 

titula je sada prešla na toranj Merkuri Siti 

koji se nalazi u Moskvi i koji je projektovan 

od strane Mihaila Posokhina, Genadija Sirota 

i pokojnog arhitekte Frenka Vilijamsa. 

Merkuri Siti će prema planovima biti završen 

početkom 2013. godine. Neboder će 

imati 70 spratova i karakteriše ga fasada 

od stakla koja je svetlucavo bakraste boje. 

Ceremonija probijanja rekorda je održana 

1. novembra kada je zgrada dostigla svoju 

punu visinu od 339 metara. 

Neboder Merkuri Siti će zadržati samo 

kratko titulu najviše zgrade u Evropi (kao 

što je i neboder Šard), pošto će Federacijska 

kula, projekat nemačkih arhitekata Schweger 

Partners i NPS tchoban voss architects 

BDA, biti završena 2013. godine sa veličanstvenom 

visinom od 506 metara (uključujući 

šiljak). 

Moskva je evropski grad sa najviše nebodera: 

Sve u svemu, Moskva broji 87 objekata 

koji su najmanje 100 metara visoki ili imaju 

više od 40 spratova. Više od dve trećine njih 

nije stariji od devet godina. 

Porodica odbila da sa 

gradilišta premesti grob 

pretka, kineska firma 

nastavila gradnju 

Porodica iz sela blizu kineskog grada Taijuana 

ne dozvoljava da se u okviru gradnje 

kompleksa zgrada u ovom gradu u severnom 

pokrajini Šansi pomeri grob njihovog 

pretka koji je tu zakopan 2004. Tako su radnici 

iskopali deset metara duboke temelje 

zgrade i ostavili malo ostrvo zemlje u kojem 

se nalazi grob. 

Britanski list „Dejli mejl“ piše da su kineski 

investitori rešeni da, bez obzira na ovaj problem, 

zgradu završe do aprila 2013. godine. 

Porodica preminulog je odbila da premesti 

grob jer nije zadovoljna odštetom koju investitori 

nude za premeštanje humke. 

Taijuan je grad sa više od četiri miliona stanovnika 

i smatraju ga jednim od najvećih 

industrijskih centara Kine. U poslednje vreme 

grad se proširio u nastojanju da postane 

moderna regionalna metropola sa međunarodnim 

uticajem. 

Preminuo brazilski arhitekta 

Oskar Nimajer 

Brazilski arhitekta Oskar Nimajer, čija je 

vizija pre 50 godina oblikovala futuristički 

izgled Brazilije, preminuo je 6. decembra u 

104. godini. 

Predstavnica za štampu bolnice Samaritano u 

Rio de Žaneiru potvrdila je vest o Nimajerovoj 

smrti i kazala da je njen uzrok bila respiratorna 

infekcija. Nimajer je poslednjih nekoliko nedelja 

proveo u bolnici. Njegov lekar Fernando 

Gjorup rekao je da je brazilski arhitekta radio 

i u danima pred smrt, kao i da su ga posećivali 

inženjeri i drugi profesionalci. 

Nimajer, koji je 1988. godine osvojio najprestižniju 

nagradu u arhitekturi – Prickerovu 

8

nagradu, smatra se ocem brazilske arhitekture. 

Čuveni arhitekta, pionir u upotrebi 

prenapregnutog betona i svojim visokim, 

krivudavim oblicima, učestvovao je u oblikovanju 

Brazilije 1960. godine i autor je 

više od 600 drugih dela širom sveta. Krajem 

1940-ih bio je istaknuta figura međunarodne 

arhitekture i radio je na zgradi Ujedinjenih 

nacija u Njujorku sa Le Korbizjeom. 

Nimajer je 1956. postavljen za glavnog arhitektu 

na ambicioznom projektu izgradnje 

novog glavnog grada Brazila u amazonskoj 

džungli i zahvaljujući Braziliji postao je 

jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata. 

Autor je više od 400 zgrada uključujući 

i galeriju Serpentina u Londonu, Penang 

džamiju u Maleziji i sedište Francuske komunističke 

partije u Parizu. 

ISH 2013 u Frankfurtu - 

za budućnost planete kroz 

održivu tehnologiju 

Naredni sajam ISH u Frankfurtu biće održan 

od 12. do 16. marta 2013. godine. Na 

regionalnoj konferenciji za novinare održanoj 

u Beču 4. decembra, u prikladnom prostoru 

bečkog Muzeja grejanja, Iris Jeglitza- 

Moshage, potpredsednica Frankfurtskog 

sajma, predstavila je sajam ISH ali i Franfurtski 

sajam. 

ISH je vodeći svetski sajam kupatila, usluga i 

energije u zgradarstvu, klimatizacije i obnovljivih 

izvora energije. Na njemu učestvuju 

svi najveći predstavnici industrije, predstavljaju 

se najsavremenije tehnologije iz ovih 

oblasti, proizvodi koji su već dostupni na 

tržištu ali i inovacije koje svoj komercijalni 

potencijal ostvariti u godinama koje dolaze. 

ISH – statistike: 

• preko 200.000 posetilaca 

• preko 2.350 izlagača 

2 

• 250.000m izložbenog prostora 

ISH zapravo obuhvata dva velika pitanja 

savremenog održivog građevinarstva: vodu 

i energiju. Gravitirajući oko ove dve teme 

ISH pruža spektar odgovora industrije 

na izazove očuvanja resursa, uštede vode i 

energije, efikasnosti u njihovom korišćenju, 

proizvodnji i distribuciji. 

info 

Tu su predstavljena funkcionalna i dizajnerska 

rešenja vodovodnih aplikacija, efikasnih 

uređaja za zagrevanje i hlađenje prostora, 

proizvodi i sistemi održavanja i upravljanja 

u zgradarstvu, itd. 

Sajam ISH organizuje se svake druge godine, 

a za sve svoje posetioce ISH nudi nove 

pogodnosti i ove godine: Niže cene čekiranja 

avio-karata, besplatan gradski prevoz, 

itd. Zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma 

za Srbiju je firma Zodax. 

„Energoprojekt Niskogradnja“ 

rekonstruiše puteve u Peruu 

„Energoprojekt Niskogradnja“, u konzorcijumu 

sa kolumbijskom firmom „Conalvias 

S.A.“, i Ministarstvom saobraćaja i komunikacija 

Perua, potpisali su ugovor o izvođenju 

radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji deonice 

puta Pericos-San Ignacio u Peruu. 

Dužina deonice iznosi 55km i nalazi se u 

regionu Cajamarca, u planinskom području 

Perua. 

Kako je saopštio „Energoprojekt“, ugovorena 

vrednost radova koje će njihovo zavisno 

preduzeće „Niskogradnja“ obavljati, iznosi 

33 miliona dolara. Rok za realizaciju projekta 

je 18 meseci. 

15. – 21. april , Minhen 

ZEMLJA 

PARTNER 

Indonezija 

Profitirajte od jednog od 

najbrže rastućih tržišta 

na svetu! 

Osetite sada puls budućnosti. 

Očekuje Vas sajam bauma 2013. 

Učestvujte i Vi na sajmu superlativa 

sa oko: 

2 

570.000 m izlagačke površine 

500.000 posetilaca 

3.300 izlagača 

Prijavite se 

online i uštedite! 

Kontakt: DEinternational d.o.o. 

Tel. +381 11 202 8014, messe-muenchen@ahk.rs 

Iskoristite Vaše prednosti i 

prijavite se direkno online: 

www.bauma.de/tickets/en 9

info 

Izgrađena najuža kuća 

na svetu 

Najuža kuća na svetu, „Keret House“ je otvorena 

krajem oktobra u bivšem jevrejskom 

getu, Vola okrugu, između zgrada u Hlodnoj 

br. 22 i Želazne 72 u Varšavi, Poljska. 

Kao što smo izvestili prošle godine, izuzetno 

uska kuća sagrađena oportunistički u 

uličici, varira u širini, od 122 santimetara na 

najširem delu u unutrašnjosti, do malih 72 

santimetara na najužem delu. 

Ipak, njena malena veličina nije uspela da 

spreči arhitektu Jakuba Ščeznija (Jakub 

Szczęsny) iz biroa Centrala, da tu smesti 

kuhinju, toalet i tuš, kao i spavaću sobu 

(jednokrevetnu, naravno). Po danu ovo je 

iznenađujuće dobro osvetljen prostor, što je 

karakteristika koju Ščezni pripisuje korišćenju 

materijala od polikarbonata, koje su svetle 

boje, i koji zbog relativno male debljine 

maksimiziraju širinu unutrašnjeg prostora. 

Projekat je nazvan Ermitaž, ali je poznatiji 

kao Keret kuća (Keret House) pošto će u njoj 

provoditi vreme (ako ne i stanovati) izraelski 

pisac Etgar Keret. Zvanično, ne vodi se kao 

kuća. Naime, budući da po građevinskom 

zakoniku Poljske zbog proporcija objekta 

on ne može da se zavede kao kuća, objekat 

je zvanično umetnička instalacija. 

Površina osnove objekta iznosi 14,5 metara 

kvadratnih. Objekat je jednostavna trouglasta 

čelična konstrukcija, izolovana sendvič 

panelima i obložena ivericom. Podignuta je 

iznad površine ovog prolaza, struju dobija 

od susedne zgrade i ima nezavisne vodovodne 

instalacije (kao vodovodni sistem na 

nekim brodovima). 

Kuća je na tri sprata koji su povezani merdevinama. 

Na prvom nivou je kuhinja sa 

kupatilom i prostorom za obedovanje. Na 

drugom je spavaća soba sa radnim stolom, 

a postoji čak i mini potkrovlje za odlaganje 

stvari. Enterijer je ofarban u belo, kao i spoljašnjost 

kuće. 

Ulaz u kuću je rešen pokretnim stepenicama: 

na pritisak dugmeta, one se spuštaju i 

podižu. Kada su podignute, deo se podvlači 

pod kuću, a deo postaje podna površina. 

„Alpine“ odlazi iz Istočne 

Evrope 

Austrijska kompanija „Alpine“, deo posrnule 

španske građevinske grupe FCC, planira da 

smanji broj radnika za trećinu i da se povuče iz 

Istočne Evrope, najavio je njen novi direktor. 

Kompanija je pod pritiskom nakon što su 

građevinski planovi stavljeni na čekanje 

zbog vladinih programa štednje. „Alpine“ 

ima rok do kraja februara da izradi novi 

plan kojim će uveriti banke da ne blokiraju 

kreditne i garantne linije. 

Jozef Šulteis (Josef Schultheis), kojem je početkom 

decembra poveren nadzora reogranizacije 

kompanije „Alpine“, rekao je za austrijske 

novine „Salzburger Nachrichten“ da to može 

postići „ako svi pomognu - banke i vlasnici, ali 

isto tako i kupci, dobavljači i radnici“. 

Šulteis je izjavio da će broj radnika „Alpine“ 

pasti na devet do deset hiljada, s trenutnih 

15.000, dok će se prihodi smanjiti na oko 

2 milijarde evra, s 3,5 milijarde evra. On 

je najavio da će se „Alpine“ u budućnosti 

usredsrediti na profitabilna glavna tržišta u 

Austriji i drugim zemljama nemačkog govornog 

područja, i ujedno se što je pre moguće, 

a najkasnije do 2014, povući iz Skandinavije, 

Azije i eventualno Češke. 

„Alpine“-ove banke, među kojima su „Erste“ 

i „UniCredit Bank Austria“, pristale su 

na predlog da do kraja februara ne raskidaju 

kredite u vrednosti 600 miliona evra i osiguraju 

sredstva za premošćavanje nelikvidnosti 

u dvocifrenim milionskim iznosima. 

Izvršni direktor kompanije „Alpine“ podneo 

je ostavku u oktobru nakon što je kompanija 

objavila upozorenje o dobiti. Naknadno su 

objavili da njihovi interni računi pokazuju 

da su u trećem tromesečju poslovali s gubitkom 

od 89 miliona evra. 

Španska grupa FCC ima problema zbog 

slabog tržišta u matičnoj državi, koja se nalazi 

u drugoj recesiji u poslednje tri godine. 

Stoga su u FCC-u krajem decembra odustali 

od isplate dividende. 

Ciglane „Nexe“ moraju na 

zimski odmor 

Industrija građevinskog materijala u Srbiji 

se već godinama opire krizi koja zatvara 

ciglanu za ciglanom. Od zatvorenih tridesetak 

pogona najviše je onih malih, 12 

je većih, međutim, ovih dana najavljuje se 

krah čak i najvećih proizvođača iz sastava 

10

info 

izjavio je kako je pored smanjene tražnje na 

loše rezultate poslovanja uticalo i crno tržište 

koje je oborilo cene proizvoda, pa su loše 

rezultate ostvarili oni koji su radili legalno i 

plaćali i državi poreze i radnicima doprinose. 

Skupi energenti samo su prelili čašu. 

hrvatske kompanije Nekse grupe, koja je u 

Srbiju došla na velika vrata i privatizovala 

fabrike u Novom Bečeju, Sremskim Karlovcima, 

Jelen Dolu... Finansijski direktor 

ove grupacije za Srbiju Šandor Kiš, koji je 

ujedno i generalni direktor ciglane „Stražilovo“ 

u Sremskim Karlovcima, izjavio je da 

je stanje katastrofalno, da će mnogi završiti 

ovu godinu s gubitkom i ako ne krenu nove 

investicije, spasa im nema. 

Svetska kriza usporila je investicije u svim 

zemljama i ugrozila stabilnost najvećih. Na 

poslovanje kompanija Nekse grupe u Srbiji 

nepovoljno se odrazilo i to što Nekse grupa 

iz Našica nije u mogućnosti da fondovima 

isplati iznos kamata po prispelim ranije 

emitovanim obveznicama u Hrvatskoj, što je, 

kako kaže Šandor Kiš, snizilo kreditni rejting 

kompanije i alarmiralo banke na oprez. Gubitak 

ulagača ceni se na oko milijardu kuna, 

što ne ostavlja nikoga ravnodušnim. 

Sagovornik kaže da je najteže u ciglani 

„Stražilovo“, novobečejskoj fabrici „Polet- 

Keramika“ i fabrikama betona u Novom 

Sadu, Batajnici i Ostružnici, koji su na ivici 

propasti. Jedini koji se drže iz ove grupacije 

su proizvođači crepa u Novom Bečeju i kamenolom 

s krečanom u Jelen Dolu, ali za 

njega je potpisan ugovor o prodaji. 

U Brčkom ukraden most 

težak nekoliko tona 

Most preko potoka Zovčica u Brčkom, težak 

nekoliko tona, ukraden je sredinom oktobra. 

Prema tragovima koji su ostali na zemlji može 

se zaključiti da su kradljivci odvojili zavrtnje 

za vezivanje gvozdene konstrukcije za betonske 

stubove i kompletnu je odvezli u pravcu 

najbližeg asfaltnog puta. Pretpostavlja se da je 

krađa izvedena nekim jačim traktorom. 

Most je koristilo više porodica koje su prelazile 

na drugu stranu sa poljoprivrednom 

mehanizacijom radi obrade zemlje. Zejneba 

Pašalić, rekla je da su most na potoku, koji 

je delio njeno imanje na pola, sagradili ona i 

muž osamdesetih godina prošlog veka. 

Ona smatra da vrednost mosta nije onolika 

koliki je značaj imao pri obradi zemlje, jer 

sada ne zna kako da traktor, koji treba da 

joj uzore parcelu na desnoj obali, pređe na 

drugu stranu. 

Makedonija planira izgradnju 

aerodroma na Ohridu 

Ministarstvo transporta Makedonije objavilo 

je oglas sredinom novembra u kome se 

pokazuje interesovanje za izgradnju novog 

aerodroma na Ohridskom jezeru. Aerodrom 

na vodi bio bi izgrađen putem koncesija ili 

na bazi privatnog partnerstva. 

energeto ® 

Vrhunski prozor 

energeto ® 8000 | foam inside 

U f 

-vrednost od 0,79 W/m²K 

U w 

-vrednost od 0,60 W/m²K 

Kiš dodaje da je ciglana u Sremskim Karlovcima 

24. decembra prekinula proizvodnju 

zbog remonta i zime, kada je i inače mala 

prodaja simbolična. Radi samo pogon za 

proizvodnju blokova, međutim, zbog male 

potražnje i otežanog plasmana ove godine je 

iskorišćeno manje od pola kapaciteta. Umesto 

mogućih 120 miliona jedinica normalnog 

formata blokova, ova godina zaključiće 

se s proizvodnjom od samo 55 miliona. 

Ciglana „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima 

još je proletos upozoravala na velike 

probleme u oblasti građevinske industrije i 

razmišljala da li nastaviti s proizvodnjom ili 

stati, uprkos njenom izvanrednom položaju 

uz reku Dunav i između dva velika centra – 

Novog Sada i Beograda. Generalni direktor 

„Nekse grupe“ za Srbiju Momčilo Radojčin 

Zainteresovani su do 10. decembra trebali 

da dostave izjave o interesovanju, sa kratkim 

opisom aktivnosti kompanije i kopije operativnih 

i finansijskih izveštaja za poslednje 

tri poslovne godine. 

Skopski „Utrinski vesnik“ prenosi da država 

ovim „opipava puls“ da li postoje inostrani 

i domaći investitori zainteresovani za realizaciju 

takvog projekta u gradu pod zaštitom 

UNESCO-a. 

www.aluplast.eu 

ili 011 30 70 328 

11

info 

Za autoput od Kosova 

do Albanije milijarda evra 

Autoput „Ibrahim Rugova“ koji povezuje 

Kosovo sa Albanijom, dug je 102 kilometra, 

a u novembru su završeni radovi do 64. kilometra. 

Cena celog projekta mogla bi dostići 

čak milijardu evra. 

Radnici konzorcijuma „Bechtel-Enka“ rade 

neprekidno već dve godine na izgradnji tog 

autoputa. Rok za završetak projekta, prema 

planovima, je 36 meseci. 

„Ovo je autoput po međunarodnim parametrima, 

na kojem se postižu velike brzine, 

od 120 do 130 kilometara na sat. Deo je 

regionalne putne infrastrukture, po međunarodnim 

parametrima i projektima“, kaže 

Ela Ruči iz konzorcijuma „Bechtel-Enka“. 

Pre nekoliko godina, put od Prištine do Tirane 

trajao je 12 sati, a sada samo tri. Vlada 

Albanije uložila je blizu 3 milijarde evra u 

autoput na albanskoj strani. Sa druge strane, 

tzv. Vlada Kosova je do sada isplatila 560 

miliona evra, a ceo projekat, sa eksproprijacijom 

zemljišta, mogao bi dostići cifru od 

milijarde evra. 

Tzv. Vlada Kosova već je počela pripreme 

za izgradnju još jednog autoputa, ovog puta 

prema makedonskoj granici. 

„Strabag“ preuzima sve više 

gradilišta u Sloveniji 

Zbog stečajeva vodećih slovenačkih građevinskih 

kompanija, ali i „dampinških“ cena, 

austrijsko građevinsko preduzeće „Strabag“ 

sve više osvaja slovenačka gradilišta i dobija 

tendere za nove projekte. 

Samo u zadnjih nekoliko meseci „Strabag“ 

je uspeo na javnom tenderu dobiti nekoliko 

velikih poslova, poput više od 100 miliona 

evra vredne investicije u regionalni centar 

za zbrinjavanje i recikliranje otpada blizu 

Ljubljane, te poslove na održavanju lokalnih 

puteva, dok je nakon propasti ljubljanskog 

„SCT“-a, velenjskog „Vegrada“ i drugih 

najvećih slovenačkih građevinskih kompanija 

udeo slovenačkih graditelja sve manji. 

„Nemamo ništa protiv konkurencije, ali 

samo ako ista pravila važe za sve“, rekla je 

za Alenka Abveršek iz slovenačke privredne 

komore, izražavajući sumnju da „Strabag“ u 

Sloveniji nastupa s dampinškim cenama, a 

ima i prednost jer ga prate austrijske banke, 

dok slovenačke banke ne mogu davati dobra 

jemstva slovenačkim građevinarima. 

Slovenački list iznosi i kritike slovenačkih 

građevinskih kompanija koje navode da 

„Strabag“ većinu građevinskog materijala 

nabavlja u Austriji te da slovenački građevinari 

nemaju šanse na javnim tenderima za 

građevinske poslove u susednoj državi, gde 

se teško prihvataju i jemstva slovenačkih 

banaka. 

Za hidroelektrane na Drini 

460 miliona evra 

Početak izgradnje četiri hidroelektrane na 

Drini planiran je za iduću godinu. Elektrane 

će se graditi na osnovu Ugovora o strateškom 

partnerstvu u istraživanju, razvoju, 

izgradnji i korišćenju hidroenergetskog potencijala 

gornjeg sliva reke Drine, koji su 26. 

septembra u Banjaluci potpisali predstavnici 

„Elektroprivrede RS“ i nemačke kompanije 

RWE. 

„Ugovorom je definisan odnos od 60 odsto 

za RWE, a 40 procenata „Elektroprivreda 

RS“ u zajedničkoj kompaniji. Reč je o izgradnji 

četiri hidroelektrane, „Buk Bijela“, 

„Foča“, „Sutjeska“ i „Paunci“, a projekti su 

instalisane snage 260 megavata, ukupne godišnje 

proizvodnje od 760 gigavat-sati električne 

energije iz obnovljivih izvora, čija je 

orijentaciona investiciona vrednost oko 460 

miliona evra“, rekao je ministar industrije, 

energetike i rudarstva Republike Srpske 

Željko Kovačević. 

On je dodao da je značajan deo projektnotehničke 

dokumentacije već završen, idejni 

projekt, studija izvodljivosti za „Buk Bijelu“ 

i „Foču“, nacrt studije uticaja na životnu 

okolinu i lokacijski uslovi. 

Kovačević je istakao da bi početak izgradnje 

prve hidroelektrane „Buk Bijela“ trebalo da 

usledi početkom oktobra 2014. On tvrdi da 

se u svemu vodilo računa o zaštiti životne 

sredine. „Garancija da će sve ekološke pretpostavke 

biti ispunjene jeste izbor ovog strateškog 

partnera, koji radi u svim zemljama 

najbolje energetske projekte ispunjavanjem 

ekoloških uslova“, naglasio je Kovačević. 

• Izvođenje centralnog grejanja 

sa akcentom na kotlarnice 

• Održavanje centralnog grejanja 

• Izvođenje ventilacije i klimatizacije 

Tradicija firme od 1908. godine 

12 

Milentija Popovića 4, 11070 Novi Beograd 

Carigradska (Ðure Strugara) 2, 11108 Beograd 

tel: +381 11 3241 840 | fax: +381 11 3235 594 

mob: +381 63 259 674 | e-mail: aminich@eunet.rs 

www.minichotherm.co.rs

Kamena ograda 

info 

Svetski vrh zelene gradnje 

ponovo u Srbiji 

Međunarodna izložba i konferencija o održivoj 

gradnji Serbia Green Building Expo 

2013, održaće se po drugi put od 27. februara 

do 1. marta 2013. godine u hali Belexpo centra 

u Novom Beogradu, saopštio je organizator 

ovog događaja, Savet zelene gradnje Srbije. 

Drugi po redu Serbia Green Building Expo 

fokusiraće se na svetske trendove u održivoj 

gradnji iz oblasti arhitektonskog i inženjerskog 

održivog projektovanja, upravljanja zelenim 

investicijama, energetske efikasnosti i 

korišćenja obnovljivih izvora energije, upravljanja 

otpadom, racionalnog korišćenja 

vode, energetske analize i sertifikacije zgrada, 

te najnovijih održivih proizvoda i rešenja 

koji se primenjuju u zelenoj gradnji. 

Beška zvanično koštala 

5,3 milijardi dinara 

Nakon nešto više od godinu dana posle 

puštanja u saobraćaj novog mosta preko 

Dunava kod Beške i natezanja investitora i 

izvođača radova oko toga koliko je koštala 

izgradnja ovog kolosa preko velike reke, 

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ utvrdilo je 

konačnu cenu radova. 

Tel: +381 11 800 14 07 

Fax: +381 11 800 16 73 

office@legi.rs 

11194 Rušanj - Beograd 

Novo Naselje 10 

www.legi.rs 

LEGI je brend koji prati inovacije. Zahvaljujući 

visokom stepenu zaštite od korozije, LEGI proizvodi 

imaju 20 godina garancije protiv korozije 

(svi elementi su prema DIN EN ISO 1461 normi toplo 

Pored izložbenog dela predviđene su i brojne 

konferencije tokom kojih će predavači iz 

celog sveta predstaviti svetska naučna i tehnička 

saznanja i najnovije trendove iz oblasti 

održive gradnje i tržišta nekretnina. 

Pored mnogobrojnih predavača iz zemlje i 

sveta, na drugoj konferenciji zelene gradnje, 

gostovaće i Nadav Malin, vodeći ekspert za 

održive materijale u zelenoj gradnji i jedan 

od prvih licenciranih predavača za LEED 

standard zelene gradnje. Malin je vodio tim 

koji je stvorio Nacionalnu bazu zgrada sa 

izuzetnim karakteristikama za Ministarstvo 

energetike SAD. 

„Nemoguće je biti u toku savremene građevinske 

industrije i zelene gradnje bez praćenja 

rada Nadava Malina. Zato je naša želja i 

obaveza bila da ga dovedemo u Srbiju“, kaže 

Marija Golubović, predsednik Saveta zelene 

gradnje Srbije. 

Malin će u Beogradu za domaće stručnjake 

govoriti o perspektivama razvoja poslovanja 

u novim okolnostima ograničenih resursa, 

primeni zelenih standarda i aktuelnih tržišnih 

prilika. 

Ukupno odobrena suma za izgradnju mosta 

Beška iznosi 5.322.171.977,52 dinara, 

nakon što je odbijena suma za kašnjenje na 

projektu. 

U „Putevima Srbije“ kažu da je austrijskom 

preduzeću „Alpine“, kome je povereno i 

projektovanje i izgradnja mosta, do sada 

isplaćena ova cifra. Ovakva odluka znači 

da investitor, orijentaciono, nije odstupio 

od cene koju je ponudio još krajem januara 

2012. godine, kada je s izvođačem potpisao 

memorandum. Tada su usaglašene 42 od 43 

stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo 

otvoreno pitanje oko produžetka roka izgradnje, 

na osnovu čega je izvođač radova 

tražio dodatni novac, koji je dosegao, kako 

se moglo čuti, čak do 100 miliona evra. 

Ako izvođač radova nije zadovoljan konačnom 

odlukom investitora, u JP „Putevi 

Srbije“ kažu da je prva instanca za žalbu 

po ugovoru nezavisni FIDIC inženjer koji 

donosi svoj stav. Ukoliko jedna od strana u 

postupku ne bude zadovoljna, drugi učesnik 

može da pokrene arbitražu. 

Da podsetimo, ugovorena cena je bila oko 

37 miliona evra, najpre su se koplja lomila 

oko toga da li posao treba dodeliti domaćoj 

„Mostogradnji“ koja je predvodila srpski 

konzorcijum i dala najpovoljniju ponudu 

za izgradnju mosta, ili, pak Austrijancima. 

Posle toga je usledila rasprava zašto se tako 

mnogo kasnilo s izgradnjom, investitor je 

prigovarao izvođaču, u jednom momentu 

je bilo u opciji i da im se posao oduzme, 

a izvođači su optuživali investitora da nije 

stvorio preduslove za izgradnju. Ugovor o 

izgradnji je potpisan 2006, a most je pušten 

u saobraćaj 3. oktobra 2011. Da li će 

se utvrđenom cenom staviti tačka na Bešku, 

ili će završiti na arbitraži, kao koncesija 

Horgoš-Požega koja je poverena istoj firmi, 

ostaje da se vidi. 

FLOR 

LEGI proizvodi imaju glatke površine, bez šiljaka 

i nepotrebnih materijala, a jednostavan dizajn 

omogućava brzu i laku montažu. Samim tim, svi 

proizvodi iz LEGI asortimana spremni su da odgovore 

na mnogobrojne zahteve kako privatnih lica, tako i 

projektanata i arhitekata. 

Ukrasnа ogradа 

3D ograda 

Sa svojom višestrukom namenom, LEGI ograde nalaze primenu 

u ograđivanju privatnih, industrijskih, komunalnih i 

sportskih terena, kao i zelenih površina. 

Kapije 

13

info 

Rusija odobrila kredit Srbiji 

od 800 miliona dolara za 

obnovu „Železnica“ 

Rusija je odobrila Srbiji kredit od 800 miliona 

dolara za železničku infrastrukturu sa 

rokom otplate od pet godina, rekao je krajem 

novembra ruski ministar finansija Anton Siluanov. 

Siluanov je precizirao da će kamata 

na taj kredit koji će biti na raspolaganju već 

ove godine, biti 4,1% na godišnjem nivou. 

„Kredit će služiti za infrastrukturne projekte: 

Izgradnju novih pruga, obnovu, kupovinu 

lokomotiva i drugo“, objasnio je Siluanov. 

Predviđeno je da u se u prvoj fazi projekta 

realizuje izgradnja i elektrifikacija drugog 

koloseka pruge Beograd-Pančevo, rekonstrukcija 

šest deonica pruge na Koridoru 10 

ukupne dužine 111 kilometara, i nabavka 

dizelmotornih vozova od ruske kompanije 

„Metrovagonmaš“. 

Prema ranijim informacijama Ministarstva 

saobraćaja Srbije, druga faza projekta biće 

izgradnja 68 kilometara jednokolosečne 

pruge Valjevo-Loznica, a treća rekonstrukcija 

dela pruge Beograd-Bar, koji prolazi 

kroz Srbiju. 

Ukupna vrednost projekta procenjena je na 

920 miliona dolara, a Srbija će morati da 

obezbedi 15% sredstava odnosno 120 miliona 

dolara. 

Predviđeno je da u poslovima obnove železničke 

infrastrukture u Srbiji ruske kompanije 

učestvuju sa 70%, a srpske sa 30%. 

Država duguje milijardu 

Proizvodnja građevinske industrije Srbije 

desetkovana je i radi sa 30 odsto kapaciteta. 

Pored toga građevinska operativa beleži pad 

od 30 odsto u periodu januar-avgust u odnosu 

na isti period lane. 

Većina ozbiljnih firmi je u kolapsu ili pred 

stečajem, pre svega zbog velikih dugova, a 

pritom država konstantno duguje domaćim 

građevinskim firmama između 600 miliona 

i milijardu evra, izjavio je krajem oktobra 

savetnik predsednika Privredne komore Srbije 

Aca Popović. 

Građevinske firme otprilike isto toliku duguju 

drugim firmama, za poreze i doprinose 

i drugo, rekao je Popović novinarima u PKS, 

gde je održana zajednička sednica odbora 

Udruženja za građevinarstvo PKS i Privredne 

komore Vojvodine. On je rekao da 

građevinskoj industriji Srbije treba pomoći 

u celosti i da je PKS predložila čitav paket 

mera za pomoć toj važnoj industrijskoj grani, 

a najvažnija je reprogramiranje dugova. 

„Mi smo predlagali da Narodna banka Srbije, 

vlada i građevinska operativa udružene 

preko PKS nađu neki model da se dugovi 

reprogramiraju po nižim kamatnim stopama, 

da se dugovanja koja firme imaju prema 

državi ‘prebiju’, kao što se to nekada radilo, 

jer je mnogo novca koji je bio planiran za 

isplatu već izvedenih radova otišao na predizbornu 

kampanju“, naveo je Popović. On 

je rekao da bi bolje bilo da se država zaduži 

i plati dugove i tako zaustavi lanac nelikvidnosti, 

kao i da će se veći deo tog novca vratiti 

državi. 

Veliki problem je i dalje, prema njegovim 

rečima, neuređeno domaće tržište za 

građevinsku operativu. Sekretar Udruženja 

za građevinarstvo u PKS Goran Rodić je 

kazao da je građevinska industrija Srbije 

kompletno u padu kako na domaćem tržištu 

tako i u izvozu i da se neka značajnija 

pomeranja u toj oblasti ne očekuju u bliskoj 

budućnosti. 

On je rekao da po statistici građevinska 

operativa beleži pad od 15 odsto u periodu 

januar-avgust u odnosu na period prošle 

godine, ali da je prema podacima PKS pad 

duplo veći. Rodić je istakao da je domaća 

operativa potcenjena kod države, s obzirom 

Ušuškajte svoj dom... 

 

 

 

 

 

 

14

da su na velikim projektima u niskogradnji 

angažovane velike strane firme, za koje naši 

građevinari rade kao podizvođači. 

Imaš dinar! 

Ministar finasija Mlađan Dinkić izjavio je 

da je Vlada Srbije zamolila Kinu da sa 1,8 

milijardi dolara podrži energetske i saobraćajne 

infrastrukturne projekte u Srbiji. 

On je početkom novembra na konferenciji 

za novinare nakon sastanka sa zamenikom 

kineskog ministra za trgovinu Džung Šanom 

i potpisivanja sporazuma o kineskoj 

donaciji Srbiji, kazao da se ta molba kineskoj 

vladi i Eksim banci odnosi na deonice 

autoputa od Beograda do Ljiga, od Pojata 

do Preljine i od Novog Sada do Rume, Šapca 

i Loznice, kao i za izgradnju kapaciteta 

termoelektrane „Kostolac 2“ koja bi počela 

2014. 

Dinkić je kazao da bi Eksim banka dala 

kredit Srbiji po preferencijalnim uslovima, a 

da bi u radovima zajedno učestvovali kineske 

i srpske kompanije po principu koji se 

već primenjuje na izgradnji mosta Zemun- 

Borča. 

On je kazao i da bi sporazumi o realizaciji 

tih projekata trebalo da budu spremni za 

potpis u prvom kvartalu 2013. godine, a da 

bi radovi mogli da počnu na proleće. Kineska 

bespovratna pomoć iznosi oko milion 

evra (10 miliona juana). 

„Sredstva će biti iskorišćena za pomoć onima 

kojima je u Srbiji najpotrebnija. Ovo je 

drugi put da Kina Srbiji dodeljuje bespovratnu 

pomoć“, rekao je Dinkić. 

Srbija najveći rasipnik 

energije u Evropi 

Od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema 

izolaciju, ne samo po evropskim standardima, 

već ni po našim važećim domaćim propisima. 

Otuda ne čudi što su naša domaćinstva 

najveći rasipnici energije u Evropi. 

Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba 

da ima termoizolaciju od 12 centimetara, 

čime se troši tri puta manje energije. 

Kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je 

prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala 

samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo 

sto hiljada dinara za grejanje i hlađenje, 

a investiciju isplatilo za dve-tri godine. Ministarstvo 

građevina otvorilo je i sajt kako bi 

građane obavestilo o tom poslu. 

Vlada je odlučna da kroz energetsku efikasnost 

poboljša kvalitet življenja i da štedi 

info 

energiju. Prvi put obuhvaćeni su i socijalni 

stanovi, a uvođenjem energetskih pasoša 

napravljen je prvi korak. 

Prvi energetski pasoš dobila je poslovna 

zgrada na beogradskom Dedinju. Potvrdu 

o energetskoj efikasnosti dobiće uskoro 

još 150 zgrada u Srbiji. Sprečavanju daljeg 

rasipanja energije trebalo bi da doprinese i 

usvajanje Zakona o racionalnoj potrošnji. 

Ministarka energetike Zorana Mihajlović 

kaže da je povećanje energetske efikasnosti 

prioritet rada ove Vlade i resornog ministarstva, 

a da je cilj da se donese Zakon o 

racionalnoj potrošnji energije i svi podzakonski 

akti, njih oko 30. 

Predstoji dosta rada, jer najčešća slika srpske 

kuće ili zgrade pokazuje neizolovane krovove, 

neomalterisane zidove i vrata i prozore 

koji ne dihtuju. 

15

info 

Mrkonjić: Završićemo 

Koridor 10 pre nego 

Rumuni i Bugari Koridor 4 

Srbija će završiti gradnju drumskog Koridora 

10 pre nego što Rumuni i Bugari 

završe njihov Koridor 4, izjavio je ministar 

saobraćaja Milutin Mrkonjić. 

„Ne ulazim u procene oko rokova izgradnje 

mosta Kalafat preko Dunava (koji će spojiti 

Rumuniju i Bugarsku), jer mi je želja da 

sve što se gradi što pre bude i gotovo. Ipak, 

mislim da taj most neće biti skoro gotov, jer 

sam nedavno bio tamo“, rekao je Mrkonjić. 

On je kazao da Srbija upravo zato i žuri da 

završi Koridor 10 kako nas tranzit ne bi zaobišao 

Koridorom 4 preko Rumunije i Bugarske, 

koje su članice EU. 

Ministar je istakao da je cilj da se veliki broj 

kamiona, najviše turskih, usmeri na naš Koridor 

10 koji je najkraći put od Evrope ka 

Turskoj, na osnovu čega bi imali značajne 

prihode od putarine. 

„Zato smo i žurili, pa možda i napravili 

neke propuste u realizaciji, na primer kod 

projektovanja i eksproprijacije, ali sada tih 

grešaka više nema i sada je sve definisano i 

očekujem da ćemo završiti Koridor 10 pre 

nego što Bugarska i Rumunija završe Koridor 

4“, naveo je Mrkonjić. Ovakvi projekti 

su, prema njegovim rečima, često podložni 

mogućnosti korupcije. 

„Moram, ipak, da se pohvalim da su sa Koridorom 

10 i Koridorom 11 svi projekti licitirani 

i bili na tenderima. U krajnjoj liniji 

međunarodne banke i ne dozvoljavaju drugačiji 

način rada“, rekao je Mrkonjić. 

On je kazao da su na tim tenderima firme koje 

su ponudile najnižu cenu dobijale posao uz 

obavezu da ih rade po uzusima banaka kreditora 

- Svetske banke, Evropske banke za obnovu 

i razvoj i Evropske investicione banke. 

„Tvrdim da na Koridoru 10 i na Koridoru 

11 nije bilo korupcije i da su tu građevinari 

potpuno čisti“, naglasio je Mrkonjić. 

Ranije je najavljeno da će ceo Koridor 10 

kroz Srbiju, sa šest traka autoputa, biti završen 

do kraja 2015. godine. 

Vlasnici bespravnih objekata 

ostaju bez povlastica 

Odluka Ustavnog suda, kojom se iz Zakona 

o planiranju i izgradnji kao neustavne brišu 

sve odredbe o legalizaciji bespravno izgrađenih 

objekata, još nije dostavljena Skupštini 

Srbije, a time ni Vladi, niti resornom Ministarstvu 

građevinarstva. Tekst odluke je još 

na redakciji, a zakonodavcu od 6. decembra 

teče rok od šest meseci da pripremi i usvoji 

izmene i dopune zakona. Za to vreme sporne 

odredbe o legalizaciji biće u primeni. 

Iako nadležni još nemaju obrazloženje Ustavnog 

suda, prema nezvaničnim informacijama 

odredbe su neustavne zbog predviđenih 

astronomskih popusta i smanjenog obima 

dokumentacije. Ustav garantuje jednakost 

građana, što u procesu legalizacije, onako kako 

predviđa Zakon o planiranju i izgradnji, znači 

diskriminaciju svih investitora, koji su gradili 

po propisima. Nakon objavljivanja odluke 

Ustavnog suda u „Službenom glasniku“ za 

oko šest meseci, vlasnici bespravnih objekata u 

naknadnom izdavanju građevinske i upotrebne 

dozvole najverovatnije, dakle, neće moći da 

računaju na popuste od 99 i 60 odsto niti na 

smanjeni obim potrebne dokumentacije. 

Ali, moći će da upišu vlasništvo nad svojim 

objektima u katastru nepokretnosti što će 

omogućiti takozvana katastarska legalizacija 

po predlogu Ministarstva građevinarstva, 

o kojem bi uskoro trebalo da se izjasni Vlada 

Srbije. Oko pitanja zemljišta, međutim, još se 

lome koplja. 

Oko upisa vlasništva nad zemljištem ispod 

objekta još nije postignuta saglasnost, na- 

16

info 

ravno kada je reč o tuđim parcelama, uključujući 

i državne. Jedni smatraju da zemljište 

ispod objekta bespravni graditelji moraju da 

plate i da to treba da bude uslov za katastarsku 

legalizaciju. Drugi kažu da treba upisati 

vlasništvo, a da onda oštećeni u sudskom 

postupku mogu da traže nadoknadu. 

Srbija gradi najsporije 

na svetu 

Za dobijanje svih građevinskih dozvola u 

Srbiji je investitoru potrebno da prođe kroz 

18 procedura. A na to će, ukoliko sve bude 

teklo u najboljem redu, čekati 269 dana, 

navodi se u ovogodišnjem izveštaju Svetske 

banke o lakoći poslovanja u zemljama 

sveta. 

Po tome smo na 179. mestu na svetu, među 

185 država čiji su uslovi za biznis mereni u 

tom istraživanju. Kako su izračunali analitičari 

Svetske banke, za dobijanje svih potrebnih 

građevinskih dozvola i saglasnosti 

koje mora imati investitor koji želi da na 

svom zemljištu podigne skladište, potrošiće 

tačno 6.341.769 dinara. U tu cifru, naravno, 

nisu zaračunati mito i korupciju kojima će 

u Srbiji svakako morati da „podmaže“ da bi 

sve išlo kako treba. 

Izveštaj je pravljen po standardizovanim 

procedurama: Uzeta je u obzir gradnja magacinskog 

objekta jedinstvene vrednosti. 

Lokalni saradnici Svetske banke tada izračunavaju 

sve troškove i procedure potrebne 

za izgradnju takvog objekta a dobijeni podaci 

se potom rangiraju po zemljama. Srbija 

je u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke 

na 86. mestu globalne liste koja meri lakoću 

poslovanja i među deset ekonomija koje su 

sprovele najveći broj reformi, a na prošlogodišnjoj 

listi bila je na 95. mestu, saopštila je 

ta međunarodna finansijska institucija. 

U oblasti Osnivanje preduzeća Srbija je na 

listi Svetske banke na 42. mestu, po Upisu 

nepokretnosti na 41, po Međunarodnoj 

trgovini na 94, po Dobijanju kredita na 40, 

po Dobijanju priključka za struju na 76, i po 

Zaštiti investitora na 82. mestu. 

U oblasti Sprovođenje ugovora Srbija je na 

103. mestu, kao i u Rešavanju nesolventnosti, 

po Plaćanju poreza na 149, a najlošije 

smo – već godinama – plasirani u oblasti 

dobijanja građevinskih dozvola. 

Najkraće se, po izveštaju Svetske banke, 

čeka na dobijanje dokaza o vlasništvu nad 

zemljištem (šest dana) i na dozvolu za početak 

radova i tehnički pregled zgrade (po 

jedan dan). 

Najduže je potrebno za dobijanje same 

građevinske dozvole (90 dana), dok se za 

dozvole i saglasnosti od toplane, vodovoda, 

Inspekcije rada i slično, kao i za upis zgrade 

u registar, čeka između 45 i 60 dana. 

Porez na izgradnju jednog takvog skladišta u 

predgrađu Beograda koštao bi, po proračunu 

Svetske banke, oko 5,4 miliona dinara. 

U regionu Istočne Evrope i Centralne Azije 

se u proseku za dobijanje svih građevinskih 

dozvola čeka nešto kraće nego u Srbiji – 226 

dana. U Finskoj je, na primer, investitoru za to 

potrebno svega 66 dana, koliko i u Hongkongu. 

Apsolutni rekorder je ipak Singapur, koji i 

inače prednjači na svim listama o biznis-okruženju 

– u toj azijskoj zemlji-gradu za dobijanje 

građevinskih dozvola potrebno je tek 26 dana. 

Lošije od Srbije su, između ostalih plasirani 

Zimbabve (614 dana), kao i Haiti, gde je investitoru 

za dobijanje svih građevinskih dozvola 

i saglasnosti potrebno čak tri godine. 

U 2013. izgradnja dva 

regionalna puta 

Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave 

u Vladi Srbije Verica Kalanović 

najavila je da će naredne godine započeti 

izgradnja dva regionalna puta koji će doprineti 

ekonomskom razvoju Srbije. 

Kalanović je na javnoj debati o novom konceptu 

države i održivog razvoja u funkciji 

smanjenja nezaposlenosti navela da će jedan 

regionalni put biti u Vojvodini, a drugi u 

Pomoravlju, uz napomenu da je putna infrastruktura 

veoma važna u privlačenju stranih 

investitora. 

Predsednik PKS Miloš Bugarin naglasio je 

da je Srbiji neophodna nova politika koja 

će doprineti dugoročnoj promeni privredne 

strukture i rastu zaposlenosti. 

Bugarin je naveo da je potrebno definisati 

novu politiku privlačenja investicija, koja će 

podrazumevati zamenu za skupe finansijske 

stimulacije investitora. 

On je istakao i da je potrebno izgraditi strategiju 

za uključivanje domaće industrije u 

velike infrastrukturne projekte i podići kapacitete 

domaćih kompanija za učešće u tim 

projektima, čime će se direktno doprineti 

rastu zaposlenosti. 

17

info 

Zaha Hadid projektuje 

za Beograd 

Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje 

projekat stambeno-poslovnog kompleksa od 

94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike 

konfekcije ispod Beogradske tvrđave. 

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata 

današnjice, staviće autorski pečat i u Beogradu 

na mestu nekadašnje fabrike „Beko“ u 

podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio 

sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalni 

centar: hotel, luksuzne apartmane 

i poslovni prostor. Ako se obistine 

namere investitora grčke kompanije „Lamda“, 

koja je zgradu fabrike „Beko“ u stečaju 

kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i 

angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će 

biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se 

moći pohvaliti da ima avangardne građevine 

koje je projektovao slavni arhitekta. 

„Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih 

metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni 

i poslovni prostor, kao i hotel sa pet 

zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u 

kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, 

šoping, šetnju, odmor. Projektovan 

je tako da zadovolji najviše standarde zelene 

gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između 

Kalemegdana i Sportskog centra ‘Milan Gale 

Muškatirović’ i povezaće grad i reku. I što je 

najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta“, kažu 

u kompaniji „Lamda divelopment“ i naglašavaju 

da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u 

koji će uložiti više od 200 miliona evra. 

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa 

Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom 

iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj 

Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će 

glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu 

zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti 

u ambijent“. U „Lamdi“ potvrđuju da 

je projekat u skladu sa domaćim propisima 

i regulativama i da su sve sugestije Republičkog 

zavoda za zaštitu spomenika kulture 

uvrštene u finalno rešenje. 

Budući višenamenski centar nalazi se u 

okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao 

deo spomenika kulture od izuzetnog značaja 

za republiku. Uslove zaštite za to područje 

za potrebe plana detaljne regulacije koji 

je prethodio urbanističkom projektu i koji 

je usvojen u martu ove godine propisao je 

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, 

u čijoj nadležnosti je tvrđava. 

„Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa 

uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega 

smo dali saglasnost“, kažu u Republičkom 

zavodu za zaštitu spomenika kulture. 

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle 

godine bio na javnom uvidu, deo stručne 

javnosti pobunio se protiv gradnje na toj 

lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, 

arhitektom i autorom prethodnog plana 

za taj blok iz 1969. godine, tvrdili su da će 

nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu 

sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida 

na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku 

kulture od izuzetnog značaja. Zamerke 

su bile upućene i na Generalni plan Beograda 

iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti 

dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj 

planski dokument smatrali su tada, kao što 

misle i danas, da industriji na toj lokaciji 

više nije mesto i prenamenili je u sadržaje 

poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture. 

Protivnici gradnje, umesto novih kvadrata 

predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, 

slobodnu površinu za javne sadržaje, 

odnosno zabavni park sa zelenim površinama, 

pešačkim stazama i kulturnim sadržajima. 

Nastavak izgradnje „Prokopa“ 

početkom januara 2013. 

Izgradnja beogradske železničke stanice 

„Prokop“ biće nastavljena već početkom 

januara, najavio je ministar saobraćaja Milutin 

Mrkonjić. 

Ministar je podsetio da je Srbija sredinom 

decembra dobila kuvajtski kredit od 25 miliona 

evra za nastavak gradnje tog veoma važnog 

dela Beogradskog železničkog čvora. 

Mrkonjić je rekao da će najverovatnije Kinezima 

biti ponuđeno da iznad stanice, na 

ploči, izgrade komercijalne sadržaje. 

„Dobili smo deo sredstava kojima će biti završena 

saobraćajna infrastruktura ‘Prokopa’, 

a ono što je iznad ploče ostaje kao komercijala 

i to ćemo verovatno ponuditi Kinezima“, 

istakao je on. 

Mrkonjić je naveo da će radovi na saobraćajnoj 

infrastrukturi „Prokopa“ početi pre proleća, jer 

i u toku zime može da se radi unutar stanice. 

Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. 

bavi se proizvodnjom gromobranske opreme, 

elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih 

nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala. 

Brđanska 134/a 11232 Ripanj 

tel/fax: 011 8652 429 

011 8653 099 

e-mail: office@mgkacarevic.com 

www.mgkacarevic.com 

18

info 

Za završetak i unutrašnjih saobraćajnica u 

„Prokopu“, prema njegovim rečima, potrebno 

je obezbediti još oko 60 miliona evra. 

Ministar saobraćaja je ranije izjavio da je 

ponudio predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem 

lokalitetu Glavne železničke stanice 

u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji 

stanice „Prokop“, naprave Kuvajtski 

poslovni centar. 

Počela glavna faza radova 

na mostu Zemun-Borča 

Graditelji mosta Zemun-Borča počeli su 

glavnu fazu radova na novom prelazu. Do 

sada je pobodeno svih 26 šipova za dva glavna 

stuba na dubinama od 40 metara ispod 

dna reke, izbetonirano je prvih 50 metara 

noseće konstrukcije, a trenutno se od pristupnih 

saobraćajnica grade prelazi preko 

Velikog i kanala Vizelj. 

Svaki sledeći deo mosta koji se bude betonirao 

je kraći. Prvo će se betonirati strana 

kolovoza prema Zemunu, a potom i ona ka 

Borči. Radi se sa pokretne skele, kao i na dva 

glavna stuba u Dunavu. 

„Na stubu broj četiri u toku je izrada naglavne 

glave, a stubu broj pet izbetoniran je 

prvi segment u visinu. Svi radovi odvijaju se 

planiranom dinamikom i završetak mosta i 

pristupnih puteva planiran je za kraj 2014. 

godine“, kažu u Direkciji za građevinsko 

zemljište. 

Vlada Srbije odustala je od 

rekonstrukcije Narodnog 

muzeja u Beogradu 

Vlada Srbije odustala je od rekonstrukcije 

Narodnog muzeja u Beogradu, i odlučila se 

za delimičnu sanaciju jedne od najznačajnijih 

ustanova kulture u Srbiji, koja je već 

deset godina zatvorena za posetioce. 

„Rok za završetak sanacije je kraj 2015. godine. 

Radovi u nekoliko faza po etažama 

počinju 2013. Kompletna rekonstrukcija 

Narodnog muzeja sačekaće neka bolja vremena, 

kada bude više para za kulturu u Srbiji“, 

potvrdila je nova direktorka Narodnog 

muzeja Bojana Borić Brešković. 

Ministarstvo kulture objavilo je sredinom 

novembra da ima najniži budžet za kulturu 

u regionu, iz kojeg je za potrebe Narodnog 

muzeja opredeljeno tek 1,1 milijarde dinara, 

i to za naredne tri godine. 

Breškovićeva kaže da je svesna kako to nije 

dovoljno da bi istitucija, koja bi trebalo da 

bude ponos prestonice, u potpunosti bila 

rekonstruisana, ali uverava da se i sa ovoliko 

sredstava Narodni muzej može privesti svojoj 

nameni. Kako kaže, prioritet je da se zbirka 

muzeja postane dostupna za publiku. 

Take a rest – Systemair will do the work for you 

DVS sileo fans – Systemair solution 

Bulevar Zorana Đinđića 87, III/8 - 11070 Beograd, Srbija 

tel: +381 11 6304-988 | fax: +381 11 6304-998 

email: info@systemair.rs | www.systemair.com 

systemair 

19

info 

Skupština grada Beograda 

prihvatila studiju o 

beogradskom metrou 

Studija opšteg koncepta metro sistema grada 

Beograda usvojena je na sednici Skupštine 

grada 9. novembra. Gradonačelnik Beograda 

Dragan Đilas podsetio je da je prvi 

koncept beogradskog metroa bio laki šinski 

sistem, ali je gradska vlast zaključila da za 

Beograd taj model nije dovoljan i da grad 

mora da dobije nezavisni šinski sistem. 

„Beogradski metro se ni na jednom jedinom 

mestu neće ukrštati s drumskim saobraćajem. 

‘Alstom’ je jedna od najvećih svetskih 

firmi koja se ovom oblašću bavi i sa njom 

ćemo pregovarati javno, a cene koje bude 

nudila uporedićemo sa drugim cenama. Tu 

neće biti prostora za korupciju i bilo kakve 

zloupotrebe. Cena metroa će zavisiti od 

toga da li je nadzemni ili podzemni i koliko 

ima stanica, a što se građevinskih radova 

tiče, to je ogroman projekat i on zaslužuje 

raspisivanje međunarodnog tendera“, rekao 

je Đilas. 

Prema njegovima rečima, iduće godine grad 

će ući u izradu studije za drugu liniju metroa. 

„U izgradnju metroa ćemo ući samo 

ako obezbedimo finansijska sredstva. Jasno 

je da Beograd u vreme krize, sa budžetom od 

600 miliona evra, nema mogućnosti da sam 

gradi metro, ali očekujemo da ćemo iz krize 

izaći i da ćemo pregovarati i sa Evropskom 

bankom za obnovu i razvoj i Evropskom 

investicionom bankom, ali i svima ostalima 

koji su spremni da ponude povoljne kredite 

sa velikim grejs periodom.“ 

Prva linija metroa trebalo bi da bude duga 

14 kilometara, a ukupna dužina čitavog 

metroa 41 kilometar. Metro mreža bila bi 

nosilac javnog saobraćaja, a njoj bi se prilagodili 

svi ostali oblici. Studija predlaže i 

metro stanice i napravljeno je saobraćajno 

modelovanje broja putnika, koje je pokazalo 

da je maksimalni kapacitet ovog sistema 

18.000 putnika u vršnom satu sa vozilima 

dužine do 70 metara, a čak 24.000 u vršnom 

satu sa vozilima od 90 metara. Prema svim 

istraživanjima, kad sve tri linije budu urađene 

najviše što ćemo imati na pojedinim stanicama 

biće oko 12.500 putnika. 

Solarni punjač za telefone 

i na Tašu 

Novi javni solarni punjač za mobilne telefone 

„Strawberry Tree“ postavljen je u 

Tašmajdanski park, saopštila je kompanija 

„Strawberry Energy“. Solarni punjač, koji je 

postavljen u saradnji sa opštinom Palilula i 

Gradom Beogradom, pomoći će posetiocima 

Tašmajdanskog parka da napune svoje 

mobilne telefone, tablet računare i multimedijalne 

uređaje energijom Sunca. 

U Beogradu je to drugo „Strouberi drvo“, a 

osmo u Srbiji, ali je dobilo novi dizajn koji je 

uradio arhitekta Miloš Milivojević. Konstrukcija 

punjača je dugačka više od tri i po i visoka 

pet metara i prati linije pravog drveta ■ 

K l i m a t i z a c i j a , v e n t i l a c i j a , g r e j a n j e 

OTAPANJE OLUKA I KROVOVA, STEPENIŠTA I TOVARNIH RAMPI, 

GREJANJE TERASA I PODNO GREJANJE 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Temerinski 20 put 26 A, 21000 Novi Sad | tel: 00 381 21 419 999 | fax: 00 381 21 419 900 | e-mail: attosklima@attos.rs | www.attos.rs

Skromni izgledi za evropsko 

građevinarstvo do 2015. 

Kombinovano tržište šest evropskih zemalja uključeno 

u izveštaju Evropskog arhitektonskog barometra 

(European Architectural Barometer) i ispitivanju 

istraživačke firme Arch-Vision, koja se nalazi 

u Roterdamu u Holandiji, pokazuje prve znake oporavka, 

ali realni rast se ne očekuje ranije od 2015. godine. 

Iako britanske arhitekte vide napredak u obimu posla, 

većina drugih tržišta se i dalje pogoršava. 

poslovanje 

Ovo su neki od zaključaka izveštaja za treći 

kvartal 2012. godine Evropskog arhitektonskog 

barometra, koje se sprovodi među 

1.200 arhitekata u šest evropskih zemalja. 

Evropski arhitekti deluju kao vodeći indikatori 

za građevinske aktivnosti. 

Evropsko tržište će nastaviti svoj pad u narednim 

godinama, ali sa svakom godinom 

negativni razvoj će slabiti. Realni rast za 

kombinovano tržište šest zemalja se očekuje 

ne ranije od 2015. godine. Do tada, tri od šest 

zemalja će pokazati rast, dve će se zadržati 

na nivou 2014. godine, a samo će Italija registrovati 

i dalji pad građevinskih aktivnosti. 

U trećem kvartalu 2012. godine, britanske 

arhitekte su prijavile najveće povećanje poslovanja 

drugi kvartal zaredom. Samo 17 

odsto je pomenulo da ima pad u obimu posla, 

dok je njih 15 odsto prijavilo smanjenje 

prometa u trećem kvartalu. Većina ostaje na 

nivou iz drugog kvartala 2012. godine, ili su 

zabeležili porast dva indikatora. 

Velika Britanija, zajedno sa Nemačkom, 

predstavlja jedinu zemlju gde poslovanje u 

arhitektonskim praksama raste iz kvartala u 

kvartal. Iako izgleda da britanski arhitekti 

imaju više projekata u planu, broj građevinskih 

dozvola u zemlji i dalje opada, što utiče 

na ukupnu prognozu za britansko građevinsko 

tržište na negativan način. 

Nestabilna situacija u francuskom građevinskom 

tržištu primećena u drugom kvartalu 

je sada još više zabrinjavajuća. Učešće arhitekata 

koji su primetili jak negativan razvoj 

u obimu poslovanja se povećao sa 23 odsto u 

drugom kvartalu na 33 odsto u trećem kvartalu. 

Ukupno, 45 odsto od svih 

francuskih arhitekata je prijavilo 

pad u poslovanju. Isti trend može 

biti primećen kada je u pitanju 

promet. U poređenju sa drugim 

zemljama, udeo novih projekata 

koji su započeti u trećem kvartalu u Francuskoj 

je nizak (24%). Samo Holandija pokazuje 

niži udeo (22%). Broj građevinskih 

dozvola u Francuskoj brzo opada u poslednja 

dva kvartala i ako se ovaj trend nastavi u četvrtom 

kvartalu, kombinacija sa smanjenom 

vrednošću arhitektonskog poslovanja dovešće 

do značajnog prilagođavanja u prognozi 

poslovanja u građevinskoj industriji u Francuskoj 

u narednom kvartalu. 

Posle dva relativno stabilna kvartala u poslovanju 

španskih arhitekata, postojala je nada 

da bi ovo mogao biti početak oporavka ovog 

sektora. Ali španski arhitekti su imali težak 

treći kvartal. Opet, mnogi od njih su prijavili 

pad u broju poručenih poslova (51%), dok 

samo njih 14 odsto zapaža povećanje. Španski 

arhitekti imaju jednu od najvećih udela u projektima 

koji su započeti u trećem kvartalu, ali 

i dalje ostaju najpesimističniji kada je u pitanju 

budućnost. Njih 40 odsto očekuje praznu 

knjigu porudžbina u narednih dvanaest meseci. 

Nesigurnost iz prošlosti se može videti u 

njihovom stavu prema budućnosti. Prognoza 

firme Arch-Vision za Španiju je -12% u 2012. 

godini, dok se za 2013. godinu očekuje manje 

negativni trend za sektor (-5%). 

Italija sa druge strane jeste mnogo više pozitivnija 

kada je u pitanju budućnost. Samo 

23 odsto arhitekata očekuje praznu knjigu 

porudžbina, dok se njihova situacija zapravo 

pogoršava. U Italiji se može videti značajan 

Predviđanje kretanja građevinske industrije (promene u odnosu na prethodnu godinu) 

2012. -4% € 733 mlrd -2% 6% -2% -12% -16% -13% 

2013. -3% € 710 mlrd -3% 2% -2% -5% -15% -3% 

2014. -2% € 698 mlrd -1% 1% -1% -3% -10% -1% 

2015. 1% € 702 mlrd 2% 4% 0% 0% -8% 2% 

pad prometa iz kvartala u kvartal. Rad na veoma 

malim projektima, ili sa veoma niskim 

cenama može biti objašnjenje za ove rezultate. 

Naredne dve godine će doneti ozbiljno 

smanjenje italijanskog građevinskog tržišta. 

Broj poslova holandskih arhitekata pokazuje 

istu sliku već četvrti kvartal zaredom. 

Preovlađujući udeo profesionalaca doživljava 

smanjenje poslovanja. To dovodi do vrednosti 

iz kvartala u kvartal koji su neznatno 

bolji od onih u Francuskoj. U isto vreme, 

zbog efekata poslednjih nekoliko kvartala, 

Holanđani su ponovo na veoma niskom 

obimu poslovanja u poređenju sa godinama 

pre krize. Opadajući obim poslovanja holandskih 

arhitekata, u kombinaciji sa smanjenim 

brojem izdatih građevinskih dozvola, rezultira 

značajnim korekcijama predviđanja firme 

Arch-Vision za 2012. godinu. Oni sada prijavljuju 

pad od 13% za 2012. godinu, a očekuje 

se pad od 3% za 2013. godinu. 

Ovi i mnogi drugi rezultati razvoja evropskog 

građevinskog tržišta se može naći u 

izveštajima Evropskog arhitektonskog barometra 

– međunarodnim istraživanjima 

koji su sprovedeni među 1.200 arhitekata u 

Evropi. Ova studija se sprovodi u Nemačkoj, 

Francuskoj, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i 

Holandiji od strane firme Arch-Vision četiri 

puta godišnje. Pored pokazatelja prognoze 

za evropsko građevinsko tržište, specifična 

tema je istaknuta svakog kvartala. Tema 

trećeg kvartla 2012. godine je „Održivost“. 

Arhitekte mogu da se koriste ne samo kao 

pouzdan izvor za buduće obime poslovanja 

građevinske industrije, već je i njihova uloga 

veoma važna jer oni imaju veliki uticaj na 

načine na koji se projekti grade i koji materijali 

se koriste ■ 

www.build.rs 

21

promo 

Oduvek i zauvek Grad(i)ti 

Beogradski sajam će od 16. do 20. aprila 2013. godine 

organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji 

regiona jugoistočne Evrope – SEEBBE, najvažnije mesto 

okupljanja profesionalaca iz građevinske industrije. 

Sve kompanije čije ime nešto znači u 

građevinarstvu su prisutne na ovoj strukovnoj 

smotri koja je izrasla u najveću 

priredbu Beogradskog sajma. Ovo je i 

najveći i najvažniji sajam građevinarstva u 

regionu, značajniji čak i od onih koje organizuju 

države iz regiona koje su članice 

Evropske unije. 

Izlaganje na ovoj specijalizovanoj manifestaciji 

tradicionalni izlagači, kojih svake godine 

ima preko 80 odsto od ukupnog broja 

izlagača, smatraju najekonomičnijim načinom 

da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim 

kupcima za koje nisu znali. 

Broj prijavljenih izlagača je do ovog trenutka 

prešao šest stotina, od čega je trećina iz inostranstva. 

Primetno je povećano interesovanje 

izlagača iz inostranstva. Popunjeni su veći 

deo svih hala, kao i najatraktivnije pozicije na 

otvorenom izložbenom prostoru. Osim već 

tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske, 

Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene 

su izložbe Rumunije, Tajvana i, po prvi put, 

nastup nemačke pokrajine Hessen u hali 4. 

Posetioci, koji dolaze ne samo iz Srbije, već 

svake godine sve više iz zemalja regiona, 

imaju mogućnost da uživo vide eksponate, 

da ih dodirnu i prisustvuju njihovim demonstracijama, 

ali i da ih uporede sa konkurencijom. 

Očekujemo veliku posetu stručnjaka iz 

okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sajam 

doživljavaju kao centralno mesto okupljanja 

građevinske struke i platformu za 

prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj 

manifestaciji se saznaju trendovi na tržištu, 

upoznavaju se novi proizvodi, postupci i 

procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti 

i produktivnosti. 

U tim interaktivnim odnosima između izlagača 

i posetilaca, u dijalogu stručnjaka, nastaju 

ideje za inovacije i zbog toga je Sajam 

SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku 

napred celokupnu građevinsku delatnost. 

Sagradite svoj poslovni uspeh na sajmu 

građevinarstva od 16. do 20. aprila ■ 

BEOGRADSKI SAJAM 

Bulevar Vojvode Mišića 14 

11000 Beograd 

tel: +381 11 2655 310 

2655 899 

2655 301 

2655 248 

fax: +381 11 2655 219 

seebbe@sajam.rs 

www.seebbe.com 

22 www.build.rs

promo 

Kvalitet 

pre svega 

Hidrokomerc d.o.o. je jedno od najbolje snabdevenih srpskih privrednih društava 

specijalizovanih za proizvodnju i promet vodovodnog i kanalizacionog materijala. 

Preduzeće Hidrokomerc d.o.o. je osnovano 

23. 09. 1991. godine. Osnivač je gospodin 

Nikolić Duško koji je ujedno i direktor. 

Lokacija preduzeća je na teritoriji 

opštine Lučani u industijskoj zoni i obuhvata 

prostor od jednog hektara. 

Proizvodni program obuhvata proizvodnju 

vodovodnih i kanalizacionih cevi, cevi za 

gas i cevi za optičke kablove kao i fitinga 

za unutrašnje vodovodne instalacije (PPR) 

i kompresionog fitinga. 

Od osnivanja privrednog društva trgovinska 

delatnost je bila osnovna ali danas je ona 

praktično sporedna delatnost, koja služi da 

se kupci sem artiklima iz proizvodnog programa 

snabdeju i sa ostalim materijalom neophodnim 

za spajanje i montažu cevovoda. 

Pored stalnog ulaganja sredstava za povećanje 

proizvodnje i proizvodnog asortimana, 

Hidrokomerc d.o.o. posebnu pažnju posvećuje 

poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda. 

U tu svrhu značajna sredstva su uložena 

u razvoj sistema kvaliteta i dobijanje sertifikata 

ISO 9001:2008 a takođe i u nabavku 

opreme za sopstvenu laboratoriju za ispitivanje 

i obezbeđenje kvaliteta proizvoda. 

U 2011. godini od Akreditacionog tela 

Srbije dobijen je Sertifikat o akreditaciji 

kojim se potvrđuje da laboratorija zadovoljava 

zahteve standarda SRPS ISO/ 

IEC 17025:2006 i da je kompetentna za 

obavljanje poslova ispitivanje kvaliteta. 

U 2012. godini, na osnovu istraživanja i analize 

tržišta, privredno društvo Hidrokomerc 

d.o.o. ulaže sredstva u nabavku opreme za 

proizvodnju kompresionog fitinga AQUA- 

PRES čija proizvodnja je započeta u drugoj 

polovini godine. Cilj proizvodnje je da se na 

domaćem tržištu ponudi roba domaćeg proizvođača, 

koja je po izgledu i karakteristikama 

u najmanju ruku ekvivalentna sa robom 

koja dolazi iz inostranstva, a značajno niža 

sa cenom u odnosu na stranu robu. 

Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. snabdeva 

sa robom sve veće vodovode, a po opremljenosti 

spada u veća preduzeća te vrste u 

Republici. Preduzeće nikad nije poslovalo sa 

gubitkom i nema nijedan dan blokade računa. 

Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. nastavlja 

da prati zahteve i potrebe kupaca i 

nastojaće da konstantnim unapređenjem 

proizvodnje i kvaliteta svojih proizvoda 

opravda poverenje svojih kupaca ■ 

HIDROKOMERC 

Dragiše Mišovića b.b. 

32240 Lučani 

tel: +381 32 817 209 

820 035, 818 833 

fax: +381 32 820 036 

hidrokomerc@open.telekom.rs 

www.hidrokomerc.co.rs 

24 www.build.rs

BENTOFIX ® BFG 5000 

Geosintetička bentonitna folija 

za hidroizolaciju podzemnih 

betonskih konstrukcija 

Geosintetička bentonitna folija Bentofix ® BFG 5000 predstavlja 

vrhunac tridesetogodišnjeg razvoja i konstantnog usavršavanja 

procesa proizvodnje bentonitnih folija svetskog lidera u proizvodnji 

geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“. 

Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u skladu 

sa najstrožim standardima u oblasti 

proizvodnje geosintetičkih materijala, 

podleže konstantnoj, strogoj internoj i 

eksternoj kontroli i poseduje ateste i sertifikate 

vodećih svetskih instituta za ispitivanje 

geosintetičkih materijala. 

Sastav i najvažnije osobine Bentofix®-a: 

Bentofix® BFG 5000 sastavljen je od dva 

sloja geotekstila, nosećeg – tkanog i pokrivnog 

– netkanog, između kojih se nalazi 

inkapsuliran specijalnom metodom iglanja, 

natrijum bentonit u obliku najfinijeg i najkvalitetnijeg 

praha. Zahvaljujući patentom 

zaštićenom procesu, prirodni natrijum bentonitni 

prah se trajno stabilno zadržava na 

svom mestu u lavirintu pregrada od vlakana 

koje se stvaraju tokom procesa proizvodnje. 

Bentofix® BFG 5000 

Bentofix® BFG 5000 je robustan materijal 

otporan na ekstremne vremenske uslove i u 

potpunosti koristi fizičke i mehaničke osobine 

svih komponenti od kojih je izrađen. 

Osim izvanrednih mehaničkih osobina, Bentofix® 

BFG 5000 poseduje i izuzetno veliku 

otpornost na bušenje, kao i sposobnost samozaptivanja 

u slučaju nastanka manjih rupa. 

Takođe, geotekstili vrhunskog kvaliteta koji 

čine sastavni deo geosintetičke bentonitne 

folije Bentofix® BFG 5000, pružaju izuzetno 

visok stepen zaštite od mehaničkih oštećenja 

koja mogu nastati prilikom procesa ugradnje. 

Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000: 

Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000 vrši se jedino 

procesom preklapanja, prilikom kojeg nije potrebno 

vršiti posipanje dodatnog bentonitnog 

praha na mestima preklopa, niti paste dobijene 

mešanjem smese bentonita sa vodom, kao ni 

bilo kakvo međusobno lepljenje susednih rolni 

primenom različitih tipova lepljivih traka. 

Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u tri standardne 

veličine i isporučuje se u rolnama. U 

zavisnosti od primene, odabir veličine rolne 

omogućava jednostavno čuvanje i rukovanje 

na gradilištu, odnosno na mestu postavljanja. 

Dimenzije Bentofix®-a BFG 5000: 

• Mikro lajner: ......................... 1,25×2,5m 

• Mini lajner: .............................. 2,5×15m 

• Maksi lajner: ............................... 5×40m 

Geosintetička bentonitna folija Bentofix® 

BFG 5000 je uspešno ugrađena i ugrađuje 

se na velikom broju kapitalnih stambenih, 

poslovnih, industrijskih i infrastrukturnih 

objekata na celoj teritoriji Srbije. 

Na navedenim poslovima partneri su nam 

vodeće izvođačke kompanije i investitori iz 

Srbije, EU i celog sveta. 

Tržni centar „Tempo – Ada“ 

u Beogradu 

promo 

Gotovo ceo kompleks 

stambenog naselja 

„Stepa Stepanović“ 

u Beogradu 

Najviši mogući kvalitet komponenti koji 

čine Bentofix® BFG 5000, omogućavaju 

maksimalnu fleksibilnost, mehanička i fizička 

svojstva, kao i jednostavnu ugradnju. 

Zbog svog potpuno prirodnog porekla i najvišeg 

stepena kvaliteta, natrijum bentonitni 

prah je veoma stabilan i omogućava predvidljive 

dugoročne performanse geosintetičke 

bentonitne folije Bentofix® BFG 5000. 

Posebno važno svojstvo prirodnog natrijum 

– bentonita u obliku praha jeste njegova sposobnost 

bubrenja kada dođe u kontakt sa vodom, 

naročito sa podzemnim vodama, što rezultira 

njegovim prevođenjem iz stanja suvog 

praha u nepropustan gel procesom bubrenja, 

kada se njegov volumen povećava oko 20 

puta. Ova i niz drugih osobina geosintetičke 

bentonitne folije Bentofix® BFG 5000, čine 

ga idealnim materijalom za hidroizolaciju 

podzemnih betonskih konstrukcija. 

„Energetski kompleks 

Elektroprivrede Srbije“ 

u Beogradu 

Takođe, nije potrebno vršiti ni „tiplovanje“ 

susednih rolni na mestima preklapanja. To 

je naročito značajno ako se ima u vidu da 

Bentofix® BFG 5000 na zonama preklapanja, 

kao i na celoj svojoj površini, sadrži 

(specijalnom metodom tokom proizvodnog 

procesa) impregniranu dodatnu koncentraciju 

bentonitnog praha koji omogućava maksimalnu 

čvrstinu veze između dve susedne 

rolne prilikom procesa ugradnje. 

Tržni centri „Merkur“ 

u Beogradu i Novom Sadu 

Ekskluzivni zastupnik nemačke kompanije 

„NAUE GmbH & Co.KG“ u Srbiji, 

je kompanija „OPTICUS“ iz Beograda. 

Ponuda kompanije „OPTICUS“ za tržište 

Srbije je koncipirana tako da vrši nabavku, 

isporuku i ugradnju svih tipova geosintetičkih 

materijala koji se ugrađuju prilikom izvođenja 

najrazličitijih objekata, pruža usluge 

inženjeringa na osnovu bogatih iskustava iz 

celog sveta, od projektovanja do izvođenja. 

Pored navedenog, sa timom inženjera kompanije 

„NAUE GmbH & Co.KG“ rešavaju 

raznovrsne projektne zadatke i izvođačke 

poslove za koje daju i garanciju ■ 

PD OPTICUS 

Knez Mihajlova 6, 11000 Beograd 

kontakt osoba: Mileta Gajić 

tel/fax: +381 11 3221 306 

3348 120, 2182 970 

mob: +381 64 3800 942 

opticusing@yahoo.com 

www.build.rs 

25

promo 

Austrotherm – godine prolaze, 

liderstvo traje i opstaje 

Austrotherm d.o.o je deo grupacije „AUSTROTHERM INTERNATIONAL“ i već duže od 11 godina postoji 

i uspešno posluje u Srbiji. Kompanija je 2005. godine preuzela poziciju srpskog lidera u proizvodnji 

termoizolacionih ploča na bazi EPS-a (ekspandiranog polistirena, tj. „stiropora“) i XPS-a (ekstrudiranog 

polistirena, tj. „stirodura“) i tu poziciju neprikosnoveno drži i utvrđuje sve do današnjih dana. 

Centrala Austrotherm d.o.o. se nalazi u Valjevu, 

gde je smeštena i jedna od tri srpske 

EPS-fabrike ove kompanije. Druge dve se 

nalaze u Srbobranu i u Nišu, pri čemu u 

Nišu kompanija poseduje i pogon za proizvodnju 

termoizolacionih ploča od XPS-a. 

Reč je o jedinoj XPS-fabrici koja uopšte 

postoji u Srbiji. Austrotherm d.o.o. je fizički 

prisutan i u Beogradu, preko svoje kancelarije 

za marketinško-tehničku podršku. 

Austrotherm d.o.o puno pažnje poklanja 

konstantnom obogaćivanju svoje palete proizvoda. 

U periodu 2001-2012, kompanija je 

na tržište Srbije, kao i na tržišta okolnih zemalja, 

osim svojih gore pomenutih standardnih 

proizvoda „izbacila“ i sledeće proizvode: 

Austrotherm AMK®: Element ispune za 

međuspratne konstrukcije („monta od stiropora“). 

Austrotherm PPG®: Sistemska ploča za 

podno grejanje, sa distancerima za postavljanje 

cevi. 

poslednja međuspratna ploča 

Austrotherm EPS ® A100 

Austrotherm TPE ® 

kosi krov (spolja) 


cokle, rubovi 

međuspratnih ploča, 

izbegavanje „hladnih 

mostova“ 

Austrotherm XPS ® P (FS) 

Austrotherm EPS® AF PLUS: Fasadna 

termoizolaciona ploča od EPS-a obogaćenog 

primesama grafita koji pločama daje 

karakterističnu sivu boju. Poseduje do 20% 

bolja termoizolaciona svojstva u odnosu na 

ekvivalentni „beli“ EPS. 

Austrotherm EPS® T650 / T1000: Ploča za 

zvučnu izolaciju od udarne buke. Ugrađuje 

se u „košuljicu“ međuspratne ploče, iznad 

termoizolacione ploče. „T650“ je idealna za 

ugradnju u stambenim i poslovnim prostorima, 

dok se „T1000“ primenjuje i ugrađuje 

u industrijskim objektima, tamo gde udarnu 

buku ne proizvode samo ljudi već i teške 

mašine (opteretivost ploče je 1000kg/m²). 

Austrotherm UNIPLATTE®: Ploča na 

bazi XPS-a, obostrano obložena specijalnom 

malterskom smešom u koju je već utisnuta 

armaturna mrežica. Primarno se koristi za završne 

radove u „mokrim čvorovima“ (kupatila 

/ kuhinje), jer se na ovu ploču direktno polaže 

i lepi keramička obloga. Sa ovim proizvodom 

se izrađuju pregradni zidovi, ormarići, regali, 

stepenice i police u „mokrim čvorovima“, 

oblažu se kade, umivaonici, cevi i instalacije u 

istim itd. Proizvod nalazi veliku primenu i u 

izgradnji danas modernih wellness centara. 

Austrotherm TPE®: Tavanski podni element 

koji se sastoji iz dva sloja - donji sloj 

je stiropor (u debljini od 60mm ili 100mm), 

a gornji sloj čini drvo (iverica/OSB, debljine 

8mm). Primenjuje se na pod poslednje međuspratne 

ploče - one koja odvaja nezagrevano 

potkrovlje od etaže ispod potkrovlja (koje se 

zagreva). Funkcija proizvoda je da „sačuva“ 

kosi krov 

(iznutra, između krovnih rogova) 


Austrotherm KLEMMFIX ® 

Austrotherm KLEMMFIX PLUS ® 

pod međuspratne ploče (u „košuljici“) 




konstruktivni deo međuspratne ploče 

Austrotherm AMK ® 

ravan krov 

Austrotherm XPS ® 30 (FS) 

toplotu u zagrevanoj etaži ispod potkrovlja, 

odnosno da omogući čvršći pod tavana na 

koji se onda mogu oslanjati teži tereti. 

Austrotherm KLEMMFIX / KLEM- 

MFIX PLUS®: Ploča za izolaciju prostora 

između krovnih rogova. Elastična 

je, tj. idealna za „uglavljivanje“ 

između krovnih rogova. Izrađuje se od 

belog („KLEMMFIX“) ili od sivog „grafitnog“ 

stiropora („KLEMMFIX PLUS“). 

Austrotherm EPS-granulat: U ponudi su 

granule svih 5 kategorija belog stiropora 

(EPS) od kojih se izrađuju termoizolacione 

ploče (A30, AF, A100, A120 i A150). Granule 

su prečnika od 0,5mm do 10mm, a primena 

im je višestruka, u zavisnosti od prečnika. 

Granule prečnika 0,5mm-1mm se koriste kao 

ispuna za jastuke. Granule prečnika 2mm- 

5mm čine, zajedno sa peskom, cementom, 

vodom i aditivom (plastifikatorom), osnovu 

za proizvodnju tzv. „lakih betona“, koji su sve 

zastupljeniji u građevinarstvu. „Laki beton“ se 

koristi za izradu pada (kosine) na ravnim krovovima, 

plivajućim podovima, industrijskim 

toplim podovima, kao i za izradu ravnajućih 

slojeva. Zahvaljujući prisustvu EPS-granula, 

zapreminska masa betona je znatno smanjena, 

a to važi i za masu cele konstrukcije. Granule 

takođe poboljšavaju i termoizolacione karakteristike 

betona, kao i njegovu mehaničku 

obradivost. Granule prečnika 5mm-10mm se 

koriste u industriji nameštaja, kao ispuna za 

tzv. „lazy bag“ fotelje i vreće ■ 

spoljni podrumski zidovi 

i ispod temeljne ploče 

Austrotherm XPS ® 30 (FS) 

sanitarna područja 

Austrotherm UNIPLATTE ® 

podno grejanje 

Austrotherm PPG ® 

fasadni zidovi 

Austrotherm EPS ® AF (FS) 

Austrotherm EPS ® AF PLUS (FS) 

zvučna izolacija od udarne buke 

Austrotherm EPS ® T 650 

Austrotherm EPS ® T 1000 

26 www.build.rs

promo 

Rolo vrata 

Foto: Hörmann 

na ručni pogon 

za vrata koja se 

retko koriste 

Na rolo vrata SB koja proizvodi Hörmann lako se može 

naknadno ugraditi motor WA 300 R S4. 

Svejedno da li se radi o manjoj radionici, 

proizvodnom pogonu ili trgovini – za vrata 

koja se retko koriste Hörmann sa svojim 

novim rolo vratima SB nudi robusno i povoljno 

rešenje, kojim je moguće lako ručno 

rukovati. Težina zastora se izjednačava preko 

zateznih opruga koja je takođe razvio 

HÖrmann. Tako da je potrebna minimalna 

snaga pri podizanju ili spuštanju čak i veoma 

velikih vrata. 

Za retko korišćena vrata Hörmann nudi 

sa svojim rolo vratima SB povoljno 

i istovremeno robusno rešenje. 

Zahvaljujući tehnici zateznih opruga 

vratima se može jednostavno rukovati 

i kada su u varijanti bez motora. 

Ručno se može upravljati vratima i do pet 

metara širine i četiri i po metara visine, pri 

čemu se mogu zadržati u svakoj željenoj 

visini. Tako i pešaci veoma brzo mogu da 

prođu kroz vrata jer vrata ne moraju da se 

otvore do kraja. Ukoliko dođe do promene 

u korišćenju objekta ili se jave dodatni zahtevi, 

onda se vrata bez problema mogu nadograditi 

motorom. Takođe novo razvijeni 

motor WA 300 R S4 koji je prilagođen rolo 

vratima SB, ima meki polazak i meko zaustavljanje 

što utiče na miran rad vrata. Kao 

zastor se pored aluminijumskih Decotherm 

profila ispunjenih poluuretanskom penom 

mogu dobiti i jednozidni aluminijumski 

profil HR 120A, perforirani profil HR 120 

aero kao i aluminijumska rolo rešetka ■ 

Laka za rukovanje: Zahvaljujući tehnici 

zateznih opruga vratima se može lako 

rukovati i kada nisu na motorni pogon. 

Dva šampiona na istoj talasnoj dužini 

Mihael Šumaher je novi ambasador grupacije 

Hörmann. Najuspešniji vozač formule 1 svih 

vremena i vodeći evropski proizvođač vrata su 

dogovorili dugoročnu partnersku saradnju koja 

će krenuti početkom 2013. godine. Mihael Šumaher 

će se kao predstavnik preduzeća koje 

posluje širom sveta pobrinuti za to da marka 

Hörmann bude još poznatija. 

„Radujemo se što smo uspeli da pridobijemo 

svetski poznatog i cenjenog Mihaela Šumahera 

za ambasadora marke Hörmann“, kaže Martin 

Hörmann, jedan od suvlasnika firme Hörmann. 

„Mihael Šumaher je već dugi niz godina simbol za 

uspeh, ambiciju, iskustvo, opčinjenost tehnikom 

i porodične vrednosti – i time savršeno odgovara 

porodičnom preduzeću kao što je Hörmann, koje 

se razvilo u vodećeg evropskog ponuđača kvalitetnih 

vrata, garažnih vrata i motora. 

I Mihael Šumaher veruje u novonastalo partnerstvo: 

„Marka Hörmann je za mene pojam još od 

početka moje karijere. Još su tada bila na našoj 

stazi za karting postavljena Hörmann-ova industrijska 

vrata, a i današ još viđam njihove proizvode 

na mnogim stazama formule 1, kao što 

je u Španiji, na Nirburgringu ili Šangaju“ ■ 

Rasploživi zastori: Za rolo vrata SB mogu se koristiti Decotherm-profili 

(npr. za zagrevane proizvodne pogone), HR 120 A (za negrejane hale), HR 120 aero 

(za ograđivanje unutrašnjih prostorija, npr. delovi magacina) kao i rolo-rešetka HG-L 

(za zatvaranje unutrašnjih prostorija, npr. lokali u tržnim centrima) 

Hörmann Serbia d.o.o. 

Udarnih desetina 32 

11271 Beograd-Surčin 

tel: +381 11 844 0821 

mob: +381 62 760 126 

info@hormann.rs 

www.hormann.rs 

28 www.build.rs

TEMA broja 

Propusne podloge: 

Podloge koje cure kao sito 

Propusni beton je zapažen u građevinskoj industriji u Sjedinjenim 

Američkim Državama nakon što je kongres usvojio Zakon o čistim 

vodama 1987. godine (Clean Water Act). Uz ograničenja količine 

prelivenih atmosferskih voda koja su dopuštena sa puteva, parkinga 

i drugih nepropusnih površina, neki projektanti su počeli da traže 

ekološke alternative. Našli su ih u egzotičnom, vodoupijajućem betonu 

koji je prvi put testiran na Floridi pre oko 30 godina kao način odbrane 

od poplava. Inženjeri su postavili visoko porozni beton duž puteva na 

Floridi koji su često bili poplavljeni. Propusna površina je obezbedila 

brzo sušenje kolovoza, koji nisu ostali poplavljeni nakon oluja. 

Jednostavno rečeno, propusni beton se sastoji 

od cementa, šljunka i vode bez peska u mešavini. 

Odsustvo finih agregata rezultiralo je 

betonom sa 15 do 20 posto praznog prostora, 

dozvoljavajući vodi da prođe kroz njegovu 

površinu. Ostavite baštensko crevo da teče 

na pravilno postavljenom propusnom betonu 

i neće se formirati barica; voda kao da nestaje 

slično kao Alisa kroz ogledalo. 

Koje su prednosti propusnih 

podloga 

Kako je interesovanje građevinske industrije 

za propusne betone počelo da raste, američki 

Institut betona (American Concrete Institute) 

počeo je da eksperimentiše sa betonskim 

mešavinama i tehnikama. Pre nego što su 

postale široko prihvaćeno sredstvo za ublažavanje 

urbanih poplava, propusne podloge su 

morale da se dokažu i da izdrže kažnjavajuće 

cikluse zamrzavanja-odmrzavanja u zimskim 

oblastima, kao što je Nebraska. Inženjeri su 

otkrili, da sa malim podešavanjem mešavine i 

dubokim (od 30cm do 40cm) slojem šljunka 

ispod, ovaj tip podloge ne samo da će preživeti 

cikluse zamrzavanja i odmrzavanja, već 

takođe predstavlja jedinstvenu korist zimi: 

smanjuje potrebu za uklanjanjem snega. 

Kada sneg padne na konvencionalnim površinama, 

on se lepi za njih kao lepak. Kako 

dnevne temperature rastu, neki delovi snega 

se tope, stvarajući ćebe od leda kada termometar 

padne ispod nule. Na propusnom 

betonu, porozna struktura omogućava propuštanje 

toplote iz zemlje čime se sneg topi 

odozdo; zajedno sa površinskim topljenjem, 

voda se odvodi kroz površinu, ostavljajući 

iza sebe suvu površinu bez leda. 

Još jedna prednost: Ako sadite drveće pored 

propusne podloge, koreni dobijaju vodu i vazduh, 

tako da rastu nadole i šire se horizontalno, 

umesto da teže površini usputno savijajući 

i lomeći trotoare i puteve. Iz perspektive zelene 

gradnje, propusni beton takođe služi kao 

„prva linija odbrane“ za zagađene vode, slično 

kao travnate površine ili stajaće vode. Kako se 

voda filtrira kroz slojeve šljunka, bakterije aerobno 

degradiraju ugljovodonike. Bakterije u 

zemlji završavaju posao, tako da kada kišnica 

koja prođe kroz beton i dođe do izdana, ona 

je u potpunosti pročišćena. Propusni beton 

takođe smanjuje količinu atmosferskih voda 

koje se odvode u opštinsku kanalizaciju, smanjujući 

potrebu za preterano velikim sistemima 

odvodnjavanja i ograničavajući dopiranje 

mulja i zagađivača do slatkih voda. 

Cilindar propusnog betona sa čvrstoćom na pritisak od 3.000psi (20.684kPa) 

dozvoljava prolaz od skoro 70 litara vode u minuti po kvadratnom metru. 

Održavanje 

Da bi ispravno funkcionisao, materijal mora 

da ostane porozan, što znači da on mora 

ostati čist pri ugradnji i nakon nje u upotrebi. 

Vremenom prašina, mulj, nafta i drugi zagađivači 

formiraju tanak, ali vodonepropusan, 

film preko površine betona. Kada se ovo desi, 

propusna površine ne funkcioniše adekvatno. 

Održavajući ga tako da ostane propusan i 

besprekorno čist zahteva ulične čistače koji 

kombinuju pranje i usisavanje, i povremeno 

hidrauličko pranje, što je kontinuirana obaveza 

i trošak za koji morate biti svesni i koji 

mora biti jasno naveden u specifikacijama. 

Iako ova mešavina betona (mešavina portland 

cementa, agregata šljunka veličine graška ili 

promera oko 0,9cm, i malo ili nimalo peska) 

jeste jednostavan koncept, njegova logistika je 

daleko od jednostavne. Da bi ovaj visoko porozni 

beton obezbedio trajnu površinu, uslovi 

moraju da budu skoro savršeni. Beton zahteva 

tačnu proporciju agregata i vode, specijalnih 

hemijskih mešavina, pravilno mešanje tokom 

isporuke, i stručno postavljanje. Ako odlučite 

da koristite propusne podloge u nekom od 

projekata, nemojte to raditi sami. Angažujte 

najbolje izvođače u vašem kraju i radite sa 

najvećim i najsofisticiranijim dobavljačima. 

Propusne podloge nisu toliko betonski proizvod, 

već sistemi za asfaltiranje koji uključuju 

zemljište, podlogu i, naravno, mešavinu. 

Priprema podloge je presudna 

Pošto se voda odvodi kroz propusni beton, 

ona mora negde da ode. Na peskovitom tlu, 

propusne podloge se ponekad mogu postaviti 

direktno. Većina zemljišta zahtevaju šljunčani 

tampon sloj najmanje 15cm debljine koji će 

delovati kao drenaža, zadržavajući atmosferske 

vode dok polako otiču u zemljište. Ako je 

zemljište bogato glinom, i/ili se zemljište zamrzava 

zimi, morate osigurati da se bilo koja 

vlaga u betonu odmah ocedi – da biste ovo 

postigli, odmah konsultujte inženjera. 

Primer pripreme podloge: Kada je zemljište 

glinovito i često mrzne, poželjno je dodatno 

iskopati podlogu za nekih 30cm. Zatim staviti 

sloj netkanog geotekstila na zemljište kako bi 

se sprečilo rasipanje šljunkovitog sloja zajedno 

sa blatom, potom dodate 25cm čistog, lagano 

sabijenog agregata (od 1,9cm do 3,8cm drobljenog 

krečnjaka). Radi osiguranja, možete 

staviti dva ili tri reda odvoda koji su spojeni sa 

najbližom atmosferskom kanalizacijom; ako 

neuobičajeno velike padavine izazovu plavlje- 

30 www.build.rs

nje debelog sloja šljunka, kišna kanalizacija 

služi kao ventil u slučaju prelivanja. 

Konvencionalni beton uvek ima donji stroj 

za drenažu, ali važno je da šljunčani sloj ispod 

propusnog betona ostane izravnan u cilju 

maksimalnog zadržavanja vode i filtriranja u 

zemljište. U nekim slučajevima, ovo može biti 

prednost; nekada je teško uspostaviti prolivanje 

vode pri velikim rasponima betona. 

Klimatski pogodna mešavina 

Tipična mešavina propusnog betona sastoji se 

od agregata veličine zrna graška, portland cementa 

i vode u razmeri 0,25:0,30 (oko jedne 

trećine suvlje od tipičnog betona). Zbog niskog 

sadržaja vode, propusni betoni ne mogu 

biti pumpani. To je mešavina sa kojom je teško 

raditi, ne izliva se iz kamiona niti širi lagano, a 

njegova visoka poroznost dozvoljava vazduhu 

da uđe i isparava brzo vlagu (hidratacija), čineći 

potrebno da proces izlivanja i finiširanja bude 

završen u roku od 20 minuta. Da biste se izborili 

sa ovim karakteristikama, možete dodati hemikalije 

koje usporavaju hidrataciju, stabilizuju mešavinu, 

i pružaju nešto duže vreme za rukovanje. 

Dodaci betonu uključuju i aerant agense (hemikalije 

koje dodaju mikroskopske vazdušne 

džepove cementnoj pasti tako da vlaga ima 

gde da se proširi bez oštećivanja betona) 

kako bi se sprečilo pucanje na niskim temperaturama, 

reduktore vode i modifikatore 

viskoznosti koji pomažu obradivosti. Cilj je 

praktična mešavina koja se „lako“ postavlja 

i daje podlogu sa 15% do 20% praznine u 

strukturi (podseća na kolač od pirinča). Proizvođači 

betona mogu odlučiti da dodaju mali 

procenat sitnih čestica, obično leteći pepeo 

(reciklirani materijal koji potiče iz elektrana 

na ugalj), radi bolje čvrstoće na pritisak, tako 

da se betonske površine ne mrve vremenom. 

Pravilno postavljanje i sušenje 

Izlivanje propusnog betona zahteva visoko koordinirani 

napor. Tipični izazovi koji se mogu javiti 

uključuju vađenje suve mešavine iz kamiona i niz 

levak, teško razlivanje i kratko vreme za rukovanje 

od 15 minuta ili manje. Važno je imati dovoljno 

ljudi i da svi shvate njihov specifičan posao. 

Dramatičan trenutak je onda kada suva, srebrna, 

metalik pasta započinje njen spori tok duž 

levka. Jedan radnik usmereva levak, dok drugi 

primorava čvrstu mešavinu ka dole rukom ili 

lopatom. Beton se izliva na zemlju u humkama 

dok radnici grabuljama i lopatama razvlače 

mešavinu. Čvrsta mešavina je teška za rukovanje 

i podseća na vlažan šljunak. Zatim, da 

izravnjate mešavinu koristite mehanički linijski 

vibrator postavljen 1,5cm iznad površine. 

Umesto da ravnate sa letvom, koristite valjak 

od čelične cevi. Profil površine nije kritičan 

kada je reč o propusnom betonu. Izdignuća ili 

TEMA broja 

ulegnuća neće postati jezerca – nesavršenosti 

postaju nevidljive u takvoj gruboj površini. Sa 

druge strane, važno je izbeći prekomerno „glačanje“ 

površine, koje bi ga zapečatilo i samim 

tim, onesposobilo njegovu funkciju. 

Odmah nakon nabijanja betona sa čeličnim 

valjkom, nanesite na beton sredstvo za negu 

i zatim pokrite površinu sa polietilenskom 

oblogom, a sve u roku od 15 minuta od postavljanja. 

Sa veoma poroznom strukturom 

i veoma niskim sadržajem vode, vlaga brzo 

isparava i ugrožava proces očvršćavanja. Nepravilno 

očvrsli beton je glavni uzrok pucanja 

propusne podloge. Ne možete prskati vodu 

na površinu koja bi usporila hidrataciju, jer bi 

to cementnu pastu ispralo na dno, ostavljajući 

nepropusni sloj ispod i lošu, krtu koru iznad. 

Plastična obloga, zapečaćena trakom i ukotvljena 

duž ivica sa vrećama za pesak, mora 

da ostane na mestu sedam dana. Proveravajte 

je dnevno i popravite bilo koje rascepe. 

Nakon uklanjanja polietilena, dajte betonu 

punih 21 dan za očvršćavanje pre nego što 

dozvolite protok saobraćaj preko njega. 

Iako proces može da zvuči složen i zahtevan, 

on je takođe veoma efikasan. Jednom kada 

izvođač stekne iskustvo sa propusnim podlogama, 

niži troškovi radne snage mogu rezultirati 

u ekonomičnosti, a samim tim i u profitu. 

Kako potražnja za ovim proizvodima raste, oni 

sa potrebnim iskustvom će imati prednost ■ 

www.build.rs 

31

TEMA broja 

Hidroizolacija 

betonskih konstrukcija 

pod zemljom 

Trajnost i dobro funkcionisanje podzemnih delova 

objekata uveliko zavisi od njihove zaštite od vode. 

U području hidroizolacija, izolovanje konstrukcija pod 

zemljom spada u red najzahtevnijih inženjerskih aktivnosti. 

Brojni su parametri koji se moraju uzeti u 

obzir kod odabira hidroizolacionog sistema, 

a najbitniji su: 

• ne sme propuštati tečnost, vodenu paru 

ni plin; 

• ne sme menjati strukturu niti degradirati; 

• mora podnositi agresivne mikroorganizme 

prisutne u terenu; 

• mora zadržati fizičke i hemijske karakteristike 

tokom vremena; 

• mora podnositi pomeranje konstrukcije; 

• eventualna oštećenja moraju se jednostavno 

popravljati; 

• aplikacija mora biti jednostavna. 

VOLTEX – trajan i efikasan 

sistem za celi životni vek 

objekta 

VOLTEX je hidroizolaciona membrana koja 

se sastoji od granula Volclay bentonita zarobljenih 

između dva međusobno prošivena 

geotekstila. Jedinstvena karakteristika Volclay 

bentonita je povećanje volumena do 16 puta 

u kontaktu s vodom od onoga u suvom stanju. 

U uslovima gde se nalazi kompresovan u 

prisustvu vode ili vlage, bentonit se pretvara 

u nepropusni gel i bubri u ograničenom prostoru, 

što je garancija nepropusnosti u svakoj 

tački. VOLTEX je vodonepropusan do 

70m visine vodenog nivoa. Geotekstili štite 

bentonit od mehaničkih oštećenja i daju mu 

fleksibilnost. U fazi betoniranja vlakna geotekstila 

mehanički se vezuju za beton čime se 

stvara kontinuirana nepropusna membrana 

koja prati rad objekta i traje koliko i on sam. 

Prednosti VOLTEX sistema su što se postavlja 

izrazito jednostavno i brzo po praktično 

bilo kakvom vremenu (kiša i hladnoća) bez 

specijalnih alata, prajmera i lepkova. Podloga 

na koju se postavlja može biti nepravilna, 

ne mora nužno biti ni čista, ali mora biti bez 

većih udubina i oštrih izbočina. VOLTEX se 

postavlja direktno ispod armirane betonske 

ploče, dok se kod izolovanja podrumskih zidova 

postavlja na unutrašnju stranu spoljašnje 

oplate tako da se betonira direktno uz 

izolaciju. Bitno je naglasiti i da je VOLTEX 

u potpunosti ekološki proizvod. 

VOLTEX se upotrebljava kao zaštita i hidroizolacija 

podzemnih betonskih konstrukcija 

od stalne ili povremene vode. Izvrstan je kao 

hidroizolacija podzemnih horizontalnih i 

vertikalnih površina (temeljne ploče, zidovi 

uz nasip, dijafragme i sl.) kod građevina kao 

što su podrumi, garaže, skloništa, pothodnici, 

tuneli i ostali objekti ukopani u tlo. 

Pre početka rada na hidroizolaciji objekta 

svakako kontaktirajte DRACOMERX tehnički 

ured i zatražite stručni savet ili izradu 

kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■ 

DRACOMERX tehnički ured 

Bulevar Kralja Aleksandra 578 

11000 Beograd 

Boban Uzunović 

mob: +381 65 5009 100 

boban.uzunovic@dracomerx.com 

www.dracomerx.com 

Direktni spoj temeljne ploče sa dijfragmom 

32 www.build.rs

20 godina 

savremenog poslovanja 

Kompanija „GATES“ d.o.o. ove godine obeležava dvadeset 

godina uspešnog poslovanja na tržištu Srbije i regiona. 

Kompanija „GATES“ d.o.o. se bavi proizvodnjom 

industrijskih i garažnih vrata, konzolnih 

kliznih kapija, automatizacijom kliznih i 

zaokretnih kapija, kao i postavljanjem sistema 

za zatvaranje prostora, protokolizacijom 

(prolazi i parking mesta), automatskim rampama, 

automatskim stubićima, parking sistemima, 

senzorskim automatskim vratima za 

ulaz u poslovne objekte, banke, markete, itd. 

Kompanija „Gates“ nalazi se u Tršćanskoj 

ulici br. 21, Zemun. Kancelarije i proizvodnja 

su smešteni u zgradi fabrike satova „INSA“, 

dok je njihov proizvodni pogon organizovan 

na površini od 2.300m 2 sa najsavremenijom 

opremom i mašinama za proizvodnju. 

Proizvodni i prodajni 

program 

• Automatska vrata „BFT“- Italy; 

• Snaga i pouzdanost - prilagođena za korišćenje 

krila težine do 150kg (120kg + 

120kg ako su dva krila) uz neprekidni 

radni ciklus; 

• Sigurnost pri radu - elektronski sistem 

upravljanja obrtnim momentom, brzinom 

i usporavanjem; 

• Brzo postavljanje – sistem AUTOSET 

dozvoljava automatsku regulaciju svih parametara 

neophodnih za funkcionisanje; 

• Bešuman rad; 

• Ugrađeni radio prijemnik; 

• Elegantno i funkcionalno – blago zaobljene 

linije i prikladne dimenzije. 

Kao generalni zastupnici firme „BFT“- 

Italy u Srbiji vrše snadbevanje kompletnog 

programa tog, vodećeg svetskog proizvođača 

automatike, po najboljim uslovima. 

Garažna i industrijska 

segmentna vrata 

Kompanija „GATES“ d.o.o. proizvodi, isporučuje 

i montira automatska, segmentna, 

termoizolovana garažna i industrijska vrata 

po potrebnim dimenzijama. Industrijska 

vrata se izrađuju od aluminijumskih panela 

sa ispunom od pleksiglasa/leksana. 

Za proizvodnju segmentnih termoizolovanih 

garažnih i industrijskih vrata koriste 

se kompozitni paneli, sa visokokvalitetnom 

poliuretanskom izolacijiom, debljine 40mm. 

Sa obe strane panela nalazi se pocinkovani, 

plastificiran čelični lim. 

Paneli korišćeni za segmentna garažna i industrijska 

vrata su, sa unutrašnje strane, ojačana jakim 

čeličnim pločama koje omogućavaju sigurno 

fiksiranje šarki i drugih dopunskih elemenata. 

Za izradu segmentnih vrata koristi se lim debljine 

0,45mm sa polimernom prevlakom, čime je 

obezbeđena zaštita od korozije i veća čvrstoća. 

Za međupanelnu izolaciju koristi se energofleks 

uz pomoću kojeg je izbegnuto stvaranje 

vlage među panelima. Kompletan okov, 

uključujući i torzione opruge, prekriven je 

slojem cinka debljine ne manje od 20μm. 

Svi metalni profili su debljine ne manje od 

2mm, čime je izbegnut prevremeni kvar 

vrata u slučaju nepravilnog rukovanja. Vrata 

poseduju visoki stepen zvučne izolacije i nizak 

stepen termopropustljivosti. 

TEMA broja 

Infrastrukturna rešenja 

Kompanija „Gates“ je od skora i zastupnik 

kompanije „EJ“ iz Francuske, ranije poznate 

pod imenom „NORINCO“, koja razvija, 

proizvodi i plasira na tržište veoma široki 

spektar infrastrukturnih rešenja u obliku rastegljivog 

gvožđa, nerđajućeg i galvanizovanog 

čelika, aluminijuma i kompozita za: 

• odlivke i pribor za putnu infrastrukturu; 

• telekomunikacionu i kablovsku mrežu; 

• rešenja urbanog mobilijara; 

• glavne infrastrukturne projekte: tunele, 

pristaništa, aerodrome itd. 

Želeli bi posebno da izdvojimo njihovu proizvodnu 

liniju pod nazivom SELFLEVEL, 

koja po svojim karakteristikama najviše 

odgovara našem tržištu. U pitanju su poklopci 

i rešetke koji prate/kreću se (dišu) sa 

asfaltom u zavisnosti od vremenskih uslova 

(godišnjeg doba). Ugradnjom ovog proizvoda 

stavlja se tačka na propadanje/izbijanje 

šahtovskih poklopaca i njihovog rama. 

Kao zastupnik kompanije „EJ“ u Srbiji, 

kompanija „Gates“ pruža svu tehničku podršku 

pri projektovanju i ugradnji, kao i naravno 

snabdevanju proizvoda iz programa 

ove vodeće svetske kompanije ■ 

GATES 

Tršćanska 21 

11080 Beograd - Zemun 

tel: +381 11 3169 571 

3169 572, 3077 426 

fax: +381 11 3713 680 

mob: +381 64 8648 307 

office@gates.co.rs 

www.gates.co.rs 

www.build.rs 

33

TEMA broja 

Zaštitne putne ograde 

Preduzeće „UTVA Silosi“ je locirano u najekskluzivnijem 

delu industrijske zone Kovin i prostire se na površini od 

gotovo 25ha. Blizina svih važnijih magistralnih drumskih 

saobraćajnica i blizina Beograda, te potencijal budućeg 

razvoja železničkog, rečnog i vazdušnog saobraćaja pružaju 

neograničene mogućnosti za intenzivan razvoj preduzeća. 

Proizvodni program firme čine: 

• toplovaljani čelični limovi; 

• hladnovaljani limovi od nisko ugljeničnog 

čelika; 

• toplovaljani rebrasti čelični limovi; 

• sliteri; 

• šavne cevi (kvadratne, pravougaone i 

okrugle); 

• profili za građevinsku bravariju; 

• hladno oblikovani profili; 

• zaštitne ograde za puteve; 

• čelične trake sa oborenim ivicama; 

• čelične pocinkovane trake za uzemljenje; 

• silosi i silosna oprema; 

• program izrade istegnutog metala; 

• zavojnice, spirale, pužni transporteri; 

• izrada i montaža objekata; 

• kontejneri za smeće; 

• čelične konstrukcije. 

U savremenom putnom saobraćaju uz razvoj 

putogradnje velika pažnja se poklanja 

opremi puteva. Značajni element opreme 

puteva čine zaštitne ograde za puteve koje 

svojom funkcijom omogućuju sigurnost u 

saobraćaju. 

Zbog nepredvidljivog opterećenja od strane 

raznih vrsta vozila profili zaštitne ograde 

moraju imati osobinu da pretrpe plastične 

deformacije bez loma ili moraju delovati 

unutar granice elastičnosti. Čelik je pokazao 

tu plastičnu sposobnost i ponaša se zadovoljavajuće 

bez loma čime je efikasnost čelične 

zaštitne ograde posebno kod težih udaraca, 

UTVA SILOSI 

Dunavska 46 

26220 Kovin 

tel: +381 13 741 484 

741 625 

fax: +381 13 742 821 

tel: +381 18 882 040, Dahop Utva 

office@utva.rs 

www.utva.rs 

odnosno većih poprečnih opterećenja, pokazala 

prednost u odnosu na druga rešenja. 

U proizvodnom programu poseduju više 

vrsta zaštitnih ograda i to: 

• jednostrana ograda; 

• jednostrana ograda sa odstojnikom; 

• dvostrana ograda; 

• dvostrana ograda sa odstojnikom; 

• ostali elementi zaštitnih ograda za puteve. 

Pored izrade zaštitnih ograda za puteve vrše 

i njihovu ugradnju. Zaštitne ograde za puteve 

isporučuju korisniku (kupcu) po metru, 

dok za potrebe održavanja isporučuju i pojedine 

elemente zaštitnih ograda. 

Elementi zaštitnih ograda za puteve su: 

• štitnik profil B l=4.300mm; 

• štitnik profil A l=4.300mm; 

• stub zaštitne ograde; 

• podupirač tip B; 

• podupirač tip A; 

• podesiva spojnica; 

• odstojnik jednostrani; 

• u spojnica; 

• odstojnik dvostrani; 

• traka jednostrane ograde sa odstojnikom; 

• podložna pločica M10; 

• podložna pločica M16; 

• stub za objekat; 

• sidrena ploča; 

• završni komad - lični; 

• završni komad - kosi; 

• vijčana roba za zaštitne ograde; 

• reflektujuća tela (katadiopteri) i dr. 

Takođe proizvode i zaštitne žičane ograde 

za puteve sa farmerskim (žičanim) pletivom 

za opremanje javnih puteva visine 

h=1.500mm do 2.000mm, koja se sastoji od 

sledećih elemenata: 

• zatezni stub zaštitne žičane ograde; 

• unutrašnji profil zateznog stuba zaštitne 

žičane ograde; 

• kosnik zateznog stuba zaštitne žičane 

ograde; 

• središnji stub zaštitne žičane ograde; 

• vijčana roba za vezu zateznog stuba i 

unutrašnjeg profila; 

• farmersko (žičano) pletivo. 

Rade više vrsta zaštitnih žičanih ograda i to: 

• žičana ograda bez nastavaka iznad pletiva; 

• žičana ograda sa jednim ili više nastavaka 

iznad pletiva; 

• žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim 

vratima; 

• žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim 

i dvokrilnim vratima. 

Materijal za izradu je čelik kvaliteta S235JR 

prema standardu SRPS EN 10025. Zaštitne 

žičane ograde se postavljaju da predstavljaju 

fizičku prepreku sa minimalnom mogućnošću 

prolaza za krupne divljači, krupnije 

predstavnike male dlakave divljači, ljude i 

domaće životinje. Zaštitne žičane ograde 

za puteve isporučuju kupcu po metru, dok 

za potrebe održavanja isporučuju i pojedine 

elemente zaštitnih žičanih ograda. Zaštitna 

žičana ograda se postavlja celom dužinom 

trase autoputeva, izuzev na mestima gde već 

postoje prirodne i veštačke prepreke koje 

funkcionalno zamenjuju zaštitne žičane 

ograde ■ 

34 www.build.rs

Siloin d.o.o. Kovin 

Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju 

i zapošljavanje osoba sa invaliditetom 

tel: 013 741 484 | fax: 013 742 821 

e-mail: siloin.direktor@utva.rs 

“Dahop Utva” Aleksinac 

Društvo za hladno 

oblikovanje profila 

tel: 018 882 040 | fax: 018 882 041 

e-mail: bojan.nikolic@utva.rs 

SIGURAN PARTNER 

Dunavska 46, 26220 Kovin | tel: 013 741 484, 741 625 | fax: 013 742 821 | e-mail: office@utva.rs | www.utva.rs

TEMA broja 

VAŠ POUZDAN PARTNER 

U GRADNJI 

Put Inženjering punih 20 godina radi kao specijalizovano 

preduzeće za izgradnju infrastrukture u niskogradnji i visokogradnji, 

kao i proizvodnje kamenog agregata i betona. Preduzeće se bavi 

i transportom, uslugama građevinske mehanizacije i specijalne opreme. 

Ponuda Put Inženjeringa 

Fabrika betona: 

• proizvodnja svih marki betona; 

• izrada ferobetona. 

Proizvodnja: 

• kamenog agregata iz sopstvenog kamenoloma; 

• Betonblock kocki za izradu pregradnih 

zidova; 

• nosača za mostovske konstrukcije; 

• prednapregnutih šupljih ploča; 

• elemenata za prefabrikovanu gradnju 

(temelji, čašice, stubovi, grede, krovne rožnjače). 

Niskogradnja: 

• sve vrste iskopa; 

• ugradnja ivičnjaka, kanalica, rigola; 

• asfaltiranje; 

• izgradnja mostova, propusta; 

• izrada kanalizacije, kolektora; 

• pobijanje larsen talpi za obezbeđenje 

obrušavanja terena; 

• proizvodnja i ugradnja sistema betonske 

odbojne zaštitne ograde na putevima u 

skladu sa standardom EN1317. 

Transport: 

• auto-mikseri za prevoz betona; 

• kiperi; 

• damperi; 

• pumpa za beton; 

• niskonoseća prikolica; 

• prikolica za transport betonskih gotovih 

elemenata; 

• autodizalice nosivosti 35t, 40t, 70t; 

• specijalna niskonoseća prikolica nosivosti 

do 60t. 

Visokogradnja (fotografije iznad): 

• proizvodnja prefabrikovanih armiranobetonskih 

konstrukcija (temelji, čašice, 

stubovi, T nosači svih dimenzija, A nosači 

do 30m, prednapregnute šuplje ploče, rožnjače) 

takva je da se mogu izvesti različiti 

tipovi konstrukcija svih raspona i rastera 

sa upotrebom tipskih elemenata čime se 

ostvaruje racionalizacija sistema; 

• izgradnja hala po crtežima klijenata ili 

prerada po sistemu i statičkim proračunom 

preduzeća Put Inženjering; 

• montaža prefabrikovanih elemenata; 

• izrada temelja i temeljnih greda; 

• izrada armature u sopstvenom armiračkom 

pogonu; 

• izrada objekata po sistemu ključ u ruke. 

Za detaljnije informacije možete se informisati 

na sajtu Put Inženjeringa ili direktno 

na kontakte date na dnu strane ■ 

PUT INŽENJERING 

Knjaževačka bb 

18000 Niš 

tel: +381 18 215 355; 575 574 

fax: +381 18 576 600 

office@putinzenjering.com 

bbaza@putinzenjering.com 

www.putinzenjering.com 

36 www.build.rs

TenCate Polyfelt ® 

Osnovne smernice za ugradnju 

geosintetičkih proizvoda za asfaltiranje: 

PGM 14, PGM-G i PGM-G E 

Ravago Lambda SR iz Beograda je multinacionalna kompanija 

koja posluje u okviru RAVAGO GROUP. Među poznatim svetskim 

brendovima, sa kojima je u partnerskim odnosima, izdvajamo 

TenCate Polyfelt ® najvećeg austrijskog proizvođača geosintetike. 

Očuvanje putne mreže u dobrom stanju je 

veliki izazov za putare. Samo prosto polaganje 

novog asfaltnog sloja preko starog 

ispucalog i oštećenog sloja bitumena ili betona, 

neće obezbediti dugotrajno rešenje. U 

kratkom vremenskom periodu novi sloj asfalta 

biće uništen reflektujućim pukotinama 

usled habanja i temperaturnih razlika. Ovaj 

problem je opštepoznat, a rešenje je TenCate 

Polyfelt® PGM-G E, sloj za armiranje, 

koji štiti novi asfalt od pukotina počev od 

donjih slojeva puta. Novi sloj asfalta mora 

biti ojačan (armiran), zaštićen od formiranja 

novih pukotina upotrebom geosintetičkih 

proizvoda ugrađenih između starog i novog 

sloja asfalta, u skladu sa evropskim standardom 

EN 15381. Geosintetički kompozit - 

TenCate Polyfelt® PGM-G E upotrebljava 

se da bi produžio životni vek putne površine 

i do 4 puta, što je izuzetno važno uzimajući 

u obzir veliku uštedu u eksploatacionom 

veku nove putne površine. 

Pripremni radovi 

Čišćenje površine puta i pukotina od otpada, 

prašine i rastinja. Spojeve koji su u lošem 

stanju, izuzetno nejednake površine ili velika 

ulegnuća potrebno je izravnati. Procenat 

šupljina na površini puta ne sme biti veći 

od 8%. Pukotine čija širina je veća od 4mm 

potrebno je popuniti odgovarajućim materijalima 

do nivoa okolne površine. 

Nanošenje veznog sloja 

Za vezne slojeve pogodne su obe vrste bitumenskih 

emulzija, razređene i katjonske 

(min. 65%). Naročito se preporučuju polimer-modifikovani 

bitumeni, dok bitumeni 

koji sadrže topitelje ne bi trebalo da se koriste. 

Faktori uticaja: Klimatski uslovi, asfaltni 

zastori i saobraćajno opterećenje. Preporučena 

vrsta veznog sloja: Polimer-modifikovani 

bitumeni (ili emulzije) i standardni bitumeni 

(ili emulzije). 

Preporučena količina veznog sloja 

Neophodna količina materijala za izvođenje 

veznog sloja izračunava se na osnovu količine 

koja je neophodna da bi došlo do zasićenja 

ugrađenih netkanih proizvoda tipa 

PGM 14, PGM-G i PGM-G E i kako bi 

se postiglo potpuno vezivanje. 

Nanošenje veznog sloja prskanjem uvek 

treba vršiti pomoću kalibrisane prskalice 

montirane na kamion kako bi se obezbedilo 

nanošenje odgovarajuće količine. 

Ugradnja proizvoda iz serije PGM 14 i 

PGM-G i PGM-G E 

Ugradnju ovih proizvoda mora vršiti samo 

osoblje koje je obučeno za to ili takozvani 

odobreni izvođač. 

Početak radova 

Početak ugradnje određuje izvođač, pri čemu 

se uzima u obzir kvalitet upotrebljenog veznog 

sloja i preovlađujući klimatski uslovi. Ukoliko 

je odabrani vezni sloj bitumen – bilo polimermodifikovani 

ili razređeni – može se odmah 

početi sa polaganjem proizvoda za izvođenje 

kolovoznog zastora. Međutim, ukoliko će vezni 

sloj biti emulzija, polaganje PGM proizvoda 

mora se odložiti do trenutka neposredno 

pre razlaganja emulzije. Vreme razlaganja nije 

moguće tačno predvideti - ono se razlikuje u 

zavisnosti od klimatskih uslova. 

Upotreba mašine za ugradnju proizvoda 

Prilikom polaganja proizvoda PGM 14, 

PGM-G ili PGM-G E širine veće od 1,0m 

ili u većim količinama, preporučuje se upotreba 

mašine za ugradnju proizvoda. 

Postupak ručnog polaganja 

Za polaganje proizvoda PGM 14, PGM-G ili 

PGM-G E širine manje od 1,0m obično nije 

neophodna upotreba mašine za ugradnju proizvoda. 

Proizvodi za izradu kolovoznog zastora 

se u tom slučaju mogu polagati ručno. Emulzije 

se preporučuju za ručno polaganje zato što 

omogućavaju vršenje naknadnih korekcija. 

Spajanje traka 

Za spajanje traka u podužnom smeru duž 

puta, preporučuju se sučeoni spojevi. Razmaci 

između traka ili otvori širine do 40mm 

mogu se zanemariti na mestima na kojima 

ispod trake nema većih pukotina. 

Sečenje 

Svi tipovi proizvoda se jednostavno seku 

pomoću noža ili makaza. 

TEMA broja 

Uklanjanje nabora ili neravnina 

Trake je 

potrebno polagati bez gužvanja. Manji 

nabori (5-10mm) su nevažni i mogu se zanemariti, 

ali nabore koji mogu napraviti tri sloja 

trake potrebno je ukloniti sečenjem ili zagrevanjem. 

Sečenje: Veliki nabori seku se nožem ili 

makazama. m Jedan deo nabora se zatim polaže 

na 

vezni sloj i nanosi se dodatnih 0,8kg/m² 

mase 

pre 

postavljanja drugog dela na svoje 

mesto. Zagrevanje: Nabor može da se reguli- 

še paljenjem em pomoću gasnog gorionika. Vodite 

računa da se na tkanini ne naprave rupe. 

Nanošenje posipa 

Posipanje proizvoda za izradu kolovoznih 

zastora obično nije potrebno; međutim, 

usled određenih okolnosti, može biti neophodno 

da se traka zaštiti: 

• Usled izbijanja proizvoda korišćenog za 

vezni sloj naročito usled visokih temperatura 

okoline; 

• Ukoliko je tačka razmekšavanja veznog sloja 

suviše niska, usled čega točkovi vozila za izvođenje 

kolovoznog zastora pomeraju trake. 

Vremenski uslovi 

Vetar: Ukoliko se javi potreba usled slabog 

prijanjanja trake na vezni sloj, pređite blagim 

pritiskom gumenog valjka. 

Kiša: Trake se ne pokrivaju dok kiša ne 

ispari. Manja količina preostale vlage je 

prihvatljiva ukoliko je temperatura zastora 

dovoljna da omogući isparavanje. 

Nanošenje sloja bitumena 

Mogu se koristiti sve vrste asfalta vezanih bitumenom 

i makadama u okviru temperaturnog 

raspona između 140°C i 180°C. Sloj asfalta 

koji se polaže iznad traka mora biti najmanje 

40mm debljine. Bitumen se nanosi primenom 

konvencionalnih metoda, uzimajući u obzir 

sledeće: saobraćaj na gradilištu može da se 

odvija na pravilno položenim trakama PGM 

14, PGM-G i PGM-G E. Kada se vezni sloj 

u potpunosti stvrdne, može se dozvoliti javni 

saobraćaj preko traka PGM 14, PGM-G 

i PGM-G E u kratkom periodu, pri čemu 

se mora voditi računa o smanjenom trenju 

između traka i guma na vozilima. Na trake 

PGM 14, PGM-G i PGM-G E se ne nanosi 

nikakav dodatni vezni sloj (izuzetak su preklopi). 

Na tragove točkova mora se naneti posip 

ukoliko dođe do izbijanja veznog sloja. Zbog 

slabog trenja između traka i guma na vozilima, 

nemojte do maksimuma opteretiti finišere ■ 

RAVAGO LAMBDA SR d.o.o. 

Cara Dušana 207a 

11080 Beograd-Zemun 

tel: +381 11 71 51 257 

fax: +381 11 316 49 49 

a.seferovic@ravago.rs 

www.ravago.rs 

www.build.rs 

37

TEMA broja 

Infrastruktura i 

RECESIJA 

Zašto bi trebalo da investiramo i reinvestiramo u našu 

javnu infrastrukturu koja je u stalnom stanju propadanja 

Kako su meseci prolazili i dubina i oštrina finansijske krize 

2008. godine postajali jasniji, mi u redakciji magazina Build 

smo pomislili da je ovo tačno ona remetilačka promena 

potrebna da nas natera da iznova promenimo ekonomiju 

na globalnom nivou. 

Izgledalo je kao savršen podsticaj za rešavanje 

klimatskih promena u realnim uslovima, 

za zamenu našeg razmišljanja industrijskog 

doba i infrastrukture, kao i za stvaranje zdravijeg 

okruženja za našu decu. Za nas je bilo 

očigledno: Zelena tehnološka revolucija je 

bila logičan „motor“ povlačenja ekonomije 

iz jarka i postavke sveta na više sigurniji i 

održiviji put. 

Rani znaci su bili tu: 

• Američki milijarder Voren Bafet je kupovao 

pruge, jedan od najekonomičnijih 

vidova dugolinijskog transporta; 

• Predsednik Sjedinjenih Američkih Država 

Barak Obama objavio je planove za 

izgradnju američke brze železnice; 

• Kina i neke zemlje Zapadne Evrope 

(predvođene Nemačkom) su u velikoj 

meri ulagale u obnovljive izvore energije; 

• Troškovi proizvodnje solarnih panela su 

opadali; i 

• Električni automobili i pametne mreže 

su bile teme o kojima se sve više raspravljalo. 

Razmišljajući o ambicioznom cilju koji je 

najavio Džon Kenedi 25. maja 1961. godine 

– slanje čoveka na Mesec do kraja decenije 

– uzbudili smo se samo zamišljajući 

mogućnosti i nenadmašne inovacije čiste 

tehnologije koje se naziru u budućnosti. 

Uvereni smo da ovo nije samo momenat 

u vremenu u tranziciji ka održivoj zelenoj 

ekonomiji, već naša moralna odgovornost. 

Do sada bi velike ekonomije sveta trebale da 

postavljaju ciljeve slične Kenedijevom i da 

napreduju u tom pravcu. Kako bismo obnovili 

same temelje, velike ekonomije treba da 

prate korak sa razvitkom tehnologija i štite 

svoje građane u budućnosti, postavljajući 

lestvicu visoko i pružajući primer ostalima. 

Prvi i osnovni zadatak sa kojim se suočavaju 

nacije razvijenih zemalja ove godine jeste 

pretvaranje recesije u oporavak. 

Možda pravo pitanje nije zašto je Kenedi 

postavio taj cilj, već zašto ne postavljamo 

sebi ciljeve opet 

Savršeno dobra kriza će 

propasti 

Svaka kriza sa sobom nosi plodove oporavka. 

Ono što jeste paradoksalno jeste činjenica da 

je izlazak iz ekonomoske krize jedino moguć 

negiranjem postojanja krize i što većim pokretanjem 

proizvodnje i industrije. Naravno, 

naša ekonomija je nepobidno vezana za ekonomiju 

regiona i Evropske unije i bez njihovog 

pokretanja se ne možemo ni mi pokrenuti. 

Moramo pomenuti i političku paralizu 

Sjedinjenih Američkih Država, kao i usporavanje 

kineske ekonomije kao faktore koji 

ne doprinose bržem prolasku globalne krize. 

Svetskoj finansijskoj krizi nije pristupljeno 

na pravi način, i činjenje onoga što je zaista 

potrebno da se ona stabilizuje na dugi rok se 

smatra previše politički rizičnim prema američkim 

i evropskim političarima koji sprovode 

rigidne ideologije i štite kratkoročna nasleđa. 

U međuvremenu, ovde u Srbiji, a i u regionu, 

imamo ogromnu infrastrukturu, od kojoj 

je većini prošao „rok trajanja“, koja ima 

veliku potrebu za rekonstrukcijom ili zamenom. 

Spisak je beskrajan: Stambene i javne 

zgrade koje rasipaju energiju, trošni putevi 

i zarđali mostovi, preopterećena električna 

mreža i objekti za preradu vode će svi zahtevati 

decenije istraživanja i razvoja, planiranja, 

renoviranja, proizvodnje, izgradnje i 

održavanja. Životi naše dece će bukvalno 

zavisiti od toga. 

Nikada više u našim životima nećemo imati 

hitnije razloge ili bolju priliku da preduzmemo 

ogroman posao infrastrukturne obnove: 

1. Velika obučena radna snaga je nezaposlena, 

lako dostupna i u riziku da postane 

trajno nesposobna za rad sa svakim prolazećim 

mesecom. 

38 www.build.rs

2. Obeshrabreni stariji radnici su primorani 

da odu u penziju prevremeno, sa oskudnim 

prihodima, dodajući pritisak na već 

preoterećen penzioni sistem. 

3. Mladi radnici, trenutno nezaposleni i sa 

malom mogućnošću zaposlenja, manje će 

naučiti i zarađivati tokom njihovih života. 

4. Prilika bez presedana postoji da se povećaju 

ciljane tehničke veštine za radnike 

kroz školovanje i volontiranje, kao i preko 

mentorskih programa. 

5. Pouzdana infrastruktura je od ključnog 

značaja za ekonomiju i uspostavljanje 

moderne i efikasne baze za proizvodnju 

i trgovinu. 

6. Ubrzane klimatske promene nas sada primoravaju 

da se prebacimo sa ofanzivnog 

na defanzivni položaj. 

7. Troškovi kreditiranja nikada neće biti 

niži. 

Dakle, šta čekamo 

Reč je o štednji 

Koristimo izraz „mi“ u globalnom smislu, 

jer smo kao (navodno) najpametnija vrsta sa 

suprotno postavljenim palcem na planeti svi 

zajedno u ovome. 

Verujemo da se svi mi možemo složiti da je 

globalnoj ekonomiji potrebna „intervencija“ 

neke vrste koja bi je ponovo pokrenula. Pravi 

problem jeste u tome što mi ne možemo 

da se dogovorimo kako da dođemo „odavde“ 

do „tamo“. Kada je filozof i začetnik političke 

ekonomije Adam Smit uveo koncept 

„nevidljive ruke“ kako bi opisao samoregulišuću 

prirodu tržišta pre više od 250 godina, 

sigurni smo da nije predvideo negativne 

posledice te iste ruke koja ima svoj „palac 

na tržištu“. 

Dakle, to je mesto gde vlada treba da dođe 

do izražaja – postavljanje pravila tržišta kroz 

politiku i regulativu i vođenje računa o javnom 

interesu kroz investicije (potrošnju) 

finansirane od strane prihoda (poreza). Nažalost, 

to se dešava samo na malom nivou i 

u lokalnoj sferi. 

Prošlo je već četiri godine od kraha iz 2008. 

godine. Evropska centralna banka nastavlja 

da se neadekvatno bori sa bankarskim „požarima“, 

a sada profitabilne američke banke 

oklevaju da pozajmljuju novac jer je to previše 

„rizično“. Nakon ukidanja miliona radnih mesta 

u poslednje četiri godine, mnoge korporacije 

su sada profitabilnije nego ikada i sede 

na gomilama novca. Berzanski trgovci i dalje 

profitiraju kako njihovi kompjuteri brzo ulaze 

i izlaze na tržišta, reagujući iz minuta u minut 

na izveštaje o evropskim polumerama. 

TEMA broja 

Takođe je sada potpuno jasno, kao što je 

više ekonomista predviđalo, da evropske 

mere štednje (koje su uvedene da bi napale 

hronične deficite) nisu uspele da uliju poverenje 

u tržišta predviđena od strane političara. 

Nije iznenađujuće da te mere štednje 

vode Evropu nazad u recesiju, povlačeći sa 

sobom i Sjedinjene Američke Države, a od 

nedavno, i Kinu sa njima. 

Da dodamo so na ranu, čini se da tamo postoji 

dovoljno novca da se plate neki poslovi 

koji hitno treba da se završe. Slučajno je to 

za potrebe turizma u Švajcarskoj i Kajmanskim 

ostrvima. Jedan odsto privrede se sasvim 

dobro snalazi. 

Kako „sigurnost“ izgleda 

Dozvolite nam da kažemo na ovaj način. 

Kada najveća ekonomska i vojna sila na 

svetu, koja takođe ima valutu u kojoj se obračunava 

rezerva, nije dovoljno „sigurna“ da 

li da investira u svoju budućnost, ona šalje 

poruku koja odzvanja širom sveta. 

Sedamdeset odsto američke ekonomije je 

vođeno potrošnjom naroda koji je izgubio 

20 godina neto vrednosti od 2007. godine, 

vraćajući ih finansijski nazad u 1992. godinu. 

Obučena radna snaga iz srednjeg staleža 

se smanjuje, popunjavajući poslove sa minimalnom 

zaradom koji su tradicionalno bili 

zauzeti od strane mlađih radnika sa nižim 

obrazovanjem. Plate i penzije padaju, tako 

Izvor buke 

Izvor buke 

Prijemna prostorija 

www.build.rs 

39

TEMA broja 

da preduzeća ne zapošljavaju jer potražnja 

jednostavno ne postoji. To je začarana silazna 

spirala koji su neki ekonomisti već prozvali 

„izgubljenom decenijom“. 

Jednostavna logika (i mnogi ekonomisti) 

sugerišu da pravilno ciljana, velika infrastrukturna 

investicija jeste doza adrenalina 

potrebna da oživi bolesnu ekonomiju. To je 

radno intenzivni poduhvat koji se ne može 

obaviti nigde drugde nego u samoj zemlji. 

On bi dao arhitektonskoj, inženjerskoj i 

građevinskoj struci preko potreban posao 

u njihovom polju ekspertize i stvorio nove 

mogućnosti u komunikacionim i tehničkim 

delatnostima, od kojih bi svaka od njih 

injektirala novac direktno u naselja i zajednice 

u kojima obitavaju. 

Sektori van građevinskog bi videli neposredne 

korisiti kako vodoinstalateri, električari, 

izvođači, kamiondžije, softverski inženjeri, 

dobavljači, i njihove porodice ponovo stiču 

poverenje u državu dok se prihodi u domaćinstvu 

povećavaju. To se, zatim, odatle 

proteže naviše i preduzeća svih vrsta počinju 

da zapošljavaju kako bi zadovoljili povećanu 

tražnju. Poreski prihodi rastu sa primanjima, 

pomažući u plaćanju troškova. 

Poreski podsticaji direktno vezani sa stvaranje 

radnih mesta i poboljšanje energetske 

efikasnosti će održati pozitivno kretanje. 

A za onu grupu „ali mi to ne možemo da 

priuštimo“ koja tvrdi da će potrošnja ostaviti 

veliki teret duga njihovim unucima, imamo 

dva pitanja: 

1. Možete li sebi priuštiti da ne uradite to 

2. Ako ne sada, kada 

Izveštaj „Pripremanje za rizike 21. veka“ 

(Preparing for 21st Century Risks), koji je 

nedavno objavila Alijansa za američku proizvodnju 

(Alliance for American Manufacturing), 

naglašava oštru realnost: 

„Američki način života zavisi od dinamične 

privrede, postojanje koje se zasniva na stručnoj 

radnoj snazi, inovacijama i infrastrukturi svetske 

klase. Veći deo ove kritične infrastrukture 

je ranjiv na napade, katastrofalne vremenske 

uslove, zastarelost i propadanje. Neposredna 

nacionalna bezbednost, pripravnost i ekonomske 

potrebe zahtevaju podjednako jaku 

domaću proizvodnu bazu koja je, iz mnogih 

razloga, erodirala tokom godina.“ 

Ova realnost opisuje skoro svaku razvijenu 

zemlju na planeti, i premda se recepti obnove 

razlikuju od zemlje do zemlje, pokretačka 

sila koja stoji iza ideje jeste univerzalno 

primenljiva. Možete se kladiti da će korporacije, 

bankari i privatni investitori trčati da 

ugrabe svaku priliku da investiraju nešto od 

tog viška novca u velike inicijative koji će 

se odvijati tokom decenija. Oni samo čekaju 

signal. I mi zaista nemamo više vremena za 

gubljenje. 

Klimatske promene su ovde 

Bezočno smo ignorisali već nekoliko decenija 

upozorenja naučnika, pravdajući se sa 

negativnim uticajima na ekonomiju. Sada 

se alarmi oglašavaju svuda na svetu, a posebno 

u Sjedinjenim Američkim Državama. 

Rekordna suša u Teksasu prošle godine, 

najveća suša od 1956. godine, je devastirala 

useve kukuruza i soje, što je za posledicu 

imalo veću cenu hrane u narednoj godini. 

Toplotni talasi su iskrivili železničke šine i 

asfalt na autoputevima. Sve oštrije zime su, 

takođe, imale svoj danak na dotrajalu infrastrukturu. 

Nacionalne agencije Sjedinjenih Država su 

procenile 2006. godine da je ukupna materijalna 

šteta i ekonomski uticaj sezone uragana 

iz 2004. godine bio 45 milijardi dolara. 

Godine 2011, Nacionalna administracija 

za okeane i atmosferu (NOAA - National 

Oceanic and Atmospheric Administration) 

napravila je rang listu najskupljih uragana 

od 1900. do 2010. godine i otkrila da su se 

svi osim jednog desili u 21. veku. 

Iako je bilo lako odložiti akciju i zažmuriti 

onda kada su klimatske promene bile samo 

buduća „verovatnoća“, mi sada moramo da 

ih rešavamo direktno. Voda i ušteda energije 

su kritična pitanja koja ne mogu više čekati. 

Ekstremni vremenski događaji su sada, po 

prvi put, direktno vezani za klimatske promene. 

Američka vojska je počela da „zeleni“ u velikom 

stilu, pošto je iskusila strateške slabosti 

konvoja za snabdevanje fosilnih goriva 

u Iraku. General Stiven Anderson (Steven 

Anderson) je, poput mnogih vojnih lidera, 

shvatio da potrošnja fosilnih goriva čine 

SAD ranjivim na druge načine. „Postoji 

velika veza između energije i vojske. Što se 

više energije koristi, to ste manje vojno efikasni 

zato što ste ranjivi.“ 

Mnoge bitke tek predstoje pre nego što globalna 

„zelena tehnološka revolucija“ dobije 

bilo kakav zalet i one će biti vođene u političkim 

i korporativnim centrima moći. Ako 

se političari velikih zemalja ikada slože da 

daju „zeleno svetlo“ realnim akcijama za rešavanje 

klimatskih promena kroz zelene infrastrukturne 

incijative, ostatak sveta može 

da stekne pouzdanje koje nam svima treba 

kako bi prilagodili naše prioritete i ekonomije 

ka više održivoj budućnosti ■ 

40 www.build.rs




Bilo da govorimo o zgradama, mostovskim konstrukcijama, 

putevima, branama ili parkinzima, beton je neophodan za 

građevinsku industriju. 

Međutim, beton ima jedan ozbiljan nedostatak: 

On ima malu zateznu snagu i ima 

tendenciju da puca kada je podvrgnut tenziji. 

Čak i kada su ojačane čelikom, betonske 

konstrukcije postaju ranjive kada su izložene 

vodi, jer sićušne pukotine na površini dozvoljavaju 

vodi da prodre unutar konstrukcije 

i ugroze čeličnu armaturu. 

Zbog ovoga inženjeri često koriste veće 

količine čelične armature unutar betonske 

konstrukcije nego što je neophodno kako bi 

sprečili da pukotine postanu previše velike – 

ovo je višak čelika koji ne samo da je skup, 

već i nema nikakvu konstruktivnu svrhu. 

Štaviše, kada beton zaista pukne, reparacija 

može biti jako zahtevna i skupa, naročito 

u sredinama gde je ograničen pristup konstrukciji 

ili strukturama kao što su podzemna 

skladišta za opasni otpad, tuneli, mostovi 

i slične strukture, gde je obavljanje 

reparacija otežano, i može predstavljati bezbednosni 

rizik. 

Bolje rešenje, prema mikrobiologu dr Henku 

Džonkinsu (Henk Jonkins), profesoru sa 

Delft Univerziteta tehnologije (Delft University 

of Technology) iz Holandije, jeste 

razvijanje rešenja koje omogućava betonu 

da se samozaleči prirodnim putem. 

Od 2006. godine Džonkins blisko sarađuje 

sa građevinskim inženjerima u razvoju sredstva 

za lečenje koje sadrži bakterije koje se 

aktiviraju onda kada dođu u kontakt sa vodom 

i pretvaraju hranljive materije u krečnjak, 

koji se zatim učvršćuje na ispucaloj 

površini i popunjava je. 

„Dodali smo betonskoj mešavini ‘sredstvo za 

lečenje’, tačnije čestice sastavljene od bakterijskih 

spora (uspavane bakterije) i odgovarajuće 

hrane okružene premazom“, objašnjava 

Džonkins. „Način na koji samolečeći 

beton funkcioniše jeste taj kada se pukotina 

u betonu javi, pucanje otvara čestice koje izbacuju 

bakterijske spore i hranljivu materiju 

u pukotinu. Dolazeća voda aktivira bakterijske 

spore, pretvarajući ih u aktivne bakterije, 

koje zatim pretvaraju hranljivu materiju u 

krečnjak. Ovaj proces ima za posledicu zatvaranje 

(samo-popravku) pukotina.“ 

Sistem je već uspešno testiran u laboratoriji, 

i tim ima u planu otvoreno testiranje u punoj 

veličini u narednoj godini. Ukoliko se i 

ovi testovi pokažu uspešnim, Džonkins se 

TEMA broja 

nada da će sistem postati komercijalno dostupan 

u naredne dve do tri godine. 

Kada smo već kod te teme, Džonkins kaže da 

je komercijalni potencijal značajan, posebno 

u vlažnim sredinama kao što su podrumski 

zidovi, podzemne garaže za parkiranje, tuneli 

i infrastruktura kao što su vijadukti koji pate 

od posledica kristalizacije soli na površini koje 

su veoma štetne po betonsku konstrukciju. 

Kada je upitan o preprekama koje će ova 

tehnologija morati da prevaziđe, Džonkins 

je rekao da je najveći izazov u ovom trenutku 

proizvodnja sredstva za lečenje u velikoj 

meri po prihvatljivoj ceni. On kaže da je cilj 

njegovog tima da proizvede sredstvo za 2-3 

evra po kilogramu, što bi trebalo da bude oko 

30 do 45 evra po kubnom metru betonske 

mešavine (15 kilograma sredstva za lečenje se 

primenjuje po kubnom metru betona). 

Na ovom nivou, on kaže da će se dodatni 

troškovi sami isplatiti u prvih pet godina 

u pogledu troškova za reparaciju koji bi 

bili izbegnuti. Osim toga, kaže on, još više 

značajnija finansijska korist bi bila dobijena 

kroz povećani životni vek konstrukcija. 

Projekat samoisceljujućeg betona je deo šireg 

istraživačkog projekta na Delft Centru 

za materijale. Za sada, beton puca kada se 

izloži tenziji. Za nekoliko godina, ako profesor 

Džonkins i njegov tim budu uspešni, 

te pukotine će automatski lečiti same sebe u 

novoizgrađenim strukturama ■ 

20 GODINA 

SIGURAN I POUZDAN PARTNER 

 

 

 

 

www.build.rs 

 

41

TEMA broja 

SELMA – Semafori, Elektronika, 

Mašinstvo, Automatika 

Preduzeće „SELMA” iz Subotice osnovao je 

septembra 1989. godine Martin Paloš. 

Bilo je to jedno od prvoosnovanih privatnih 

preduzeće u tadašnjoj Jugoslaviji. 

Samo ime preduzeća „Selma“ nastalo je od 

početnih slova imena delatnosti kojima se 

preduzeće počelo baviti – Semafori, Elektronika, 

Mašinstvo, Automatika. 

„Selma“ se brzo na tržištu pozicionirala 

i postala prepoznatljiva kao preduzeće 

za proizvodnju, održavanje i projektovanje 

signalizacione opreme. Vremenom se 

delatnost jasno kristalizovala i profilisala. 

Najuže definisanu delatnost danas čini proizvodnja, 

servisiranje, razvoj i projektovanje 

saobraćajne signalizacije, sistema nadzora, 

parking i naplatnih sistema, uređaja za slepe 

i slabovide osobe, radarskih sistema i sistema 

centralnog upravljanja. 

Poslovanje ovog renomiranog preduzeća 

je organizovano kroz nekoliko sektora, od 

razvojnog i projektnog sektora, preko proizvodnje, 

do servisnog sektora. Projektno 

odeljenje radi projektnu dokumentaciju po 

zahtevu investitora, kako za semafore tako i 

za parking sisteme. U razvojnom sektoru se 

razvijaju i testiraju inovacije vezane za bezbednost 

saobraćaja, do konačnog proizvoda, 

spremnog za dalju proizvodnju. Svi proizvodi 

se sklapaju u proizvodnom sektoru po ispitanim 

i atestiranim projektima, korišćenjem 

visoko kvalitetnih repromaterijala, uvezenih 

iz zemalja Evropske unije. Servisni sektor 

servisira i održava semaforske uređaje širom 

zemlje. Serviseri poseduju veliko stručno 

iskustvo u servisiranju, kako novih tako 

i zastarelih semaforskih 

uređaja, tako da su sposobni 

da otklone i najsloženije 

kvarove. 

U svom proizvodnom 

programu poseduju kvalitetne 

uređaje, koji mogu 

da odgovore i najzahtevnijim 

evropskim zahtevima. 

Jedan od njih je regulator 

saobraćaja „FOTON“, kruna 

preduzeća, na koji su 

izuzetno ponosni. Uređaj 

za regulisanje saobraćaja 

„Foton“ je savremeni mikroprocesorski 

uređaj, projektovan po konceptu 

savremenih industrijskih kontrolera, i 

po uzoru na uređaje savremenih evropskih 

proizvođača regulatora saobraćaja. Uređaj 

je originalni proizvod preduzeća „Selma“ iz 

Subotice koji je odobren od strane „TÜV 

Rheinland“. 

Na osnovu novog zakona o bezbednosti 

saobraćaja, rodila se inicijativa za razvoj 

novog proizvoda, takozvani uređaj za nadzor 

i evidentiranje prekršaja u saobraćaju 

„SELSmartCam“, koji prepoznaje prekršaje 

(prelazak na crveno svetlo, prekoračenje dozvoljene 

brzine) i dokumentuje u vidu slike 

ili video snimka, radi daljeg kažnjavanja 

prekršioca. Uređaj je testiran i odobren od 

strane „Direkcije za mere i dragocene metale“ 

Beograd. 

Pored pomenutih uređaja, „Selma“ u svom 

proizvodnom programu ima kako hardverske 

uređaje: analizatore saobraćaja, mobilne 

semafore, brzinski displej, laserski radar „FamaLaser 

III“, tako i softverska rešenja koja 

to mogu da proprate u normalnim uslovima 

ili specifičnim situacijama. 

Regulator saobraćaja „Foton“ 

Koliko dobro i uspešno rade u „Selmi“, dokaz 

je i to da su prisutni na tržištima svih 

bivših jugoslovenskih republika. Takođe, 

njihovi uređaji su našli primenu i u drugim 

zemljama, poput Omana, Alžira, Slovačke, 

Rumunije, Bugarske. 

Jedno od njihovih osnovnih strateških poslovnih 

opredeljenja za naredni period jeste 

da naprave labaratoriju za merenje i baždarenje 

radarskih uređaja. Njihovo generalno 

poslovno opredeljenje jeste praćenje savremenih 

tokova i novih dostignuća u ovoj 

oblasti proizvodnje i poslovanja i njihova 

implementacija na našim prostorima. Svi 

proizvodi „Selme“ imaju standard ISO 9001, 

kao i druge neophodne standarde, sertifikate 

i ateste, ali i pored toga vode se idejom da je 

ipak neophodno stalno i konstantno ulaganje 

u modernizaciju i osavremenjavanje. 

Preduzeće „Selma“ je stavilo naglasak na 

kvalitet svojih proizvoda i usluga. Neprestanim 

praćenjem najnovijih tehnologija, 

razvojem i poboljšavanjem svojih proizvoda 

osigurava mesto među vodećim preduzećima 

na polju saobraćajne tehnologije ■ 

SELMA ELECTRONIC CORP. 

Beogradski put 58 

24000 Subotica 

tel: +381 24 553 681 

fax: +381 24 553 682 

selma@selma.rs 

www.selma.rs 

42 www.build.rs

TEMA broja 

Tehnička zaštita tunela 

Tuneli su važan i vrlo osetljiv element putne infrastrukture, i od izuzetne je važnosti da 

funkcionišu besprekorno i maksimalno sigurno. Nesrećni događaji u tunelima širom sveta 

poslednjih godina su pokazali da su brzi i pouzdani sistemi tehničke zaštite obavezni radi 

zaštite života i sprečavanja bilo kakve veće štete. 

Kompanija Securiton projektuje, ugrađuje 

i održava savremene sisteme tehničke 

zaštite pomoću kojih se sigurnost u tunelu 

možu podići na najviši nivo. Prvenstveno 

se misli na sisteme za detekciju požara, 

detekciju opasnih koncentracija gasova i 

video nadzor. 

Brza i pouzdana detekcija požara je najbolji 

način da se u svakom trenutku obezbedi 

sigurnost korisnika tunela. Pravovremena 

dojava požara aktivira odgovarajuće mere u 

pravo vreme, kao što je rano upozoravanje, 

aktiviranje ventilacionog sistema ili zatvaranje 

objekta za saobraćaj. 

Za detekciju požara u tunelima koriste se 

gotovo isključivo linijski detektori temperature. 

Samo oni ne daju lažne alarme i 

nisu osetljivi na uslove okoline. Securitonov 

SecuriSens MHD 535 je temperaturni 

adresabilni senzorski kabl koji detektuje početni 

požar u rekordnom vremenu. Unutar 

senzorskog kabla se nalaze veoma osetljivi 

senzori koji sa vrhunskom tačnošću signaliziraju 

svaki porast temperature i svaki porast 

infracrvenog zračenja. Moguće je podesiti 

vrednosti maksimalne i diferencijalne 

vrednosti temperature na kojoj će reagovati 

svaki senzor ili grupa senzora. 

Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je veoma 

otporan – i savršen za agresivne sredine. 

Sistem pouzdano funkcioniše na temperaturama 

od -55°C do +125°C i u uslovima 

100% vlažnosti vazduha. Sistem je usaglašen 

sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2, 

B, C), a dizajniran je u skladu sa EN 54-22, 

budućim standardom za linijske detektore 

temperature. 

U zvaničnom testiranju MHD 535 je dokazao 

da u tunelima reaguje duplo brže nego 

ostali linijski detektori temperature, čak i 

Kompanija Securiton je ugradila sistem 

za detekciju požara i video nadzor u tunel 

Straževica 2 (dužine 765m) koji se nalazi 

na obilaznici oko Beograda. 

pri uslovima brzog protoka vazduha. Zbog 

infracrvene osetljivosti senzora na zračenje 

toplote, kabl MHD 535 će izvršiti alarmiranje 

i pre nego što dođe do povećanja 

ambijentalne temperature do postavljenog 

praga alarma. Tako će, na primer, u slučaju 

prolaska kroz tunel vozila sa zapaljenom 

prikolicom ili postojanja stalnog požara pri 

velikoj promaji MHD 535 izvršiti alarmiranje 

i pre povećanja ambijentalne temperature 

do alarmnog praga, tj. pre nego što dođe 

do većeg razvoja požara. 

Detekcija opasnih koncentracija gasova 

obezbeđuje pravovremeno upozoravanje i 

aktiviranje ventilacionog sistema u tunelu. 

Securiton nudi sisteme detekcije opasnih 

koncentracija otrovnih, zapaljivih i eksplozivnih 

gasova koji se mogu koristiti na 

objektima različitih namena: industrija, saobraćaj, 

podzemne garaže i sl. 

Sistem za video nadzor je važna karika u 

tehničkoj zaštiti tunela. Securitonov najnoviji 

proizvod je specijalni softver IPS- 

VideoManager za video analizu i snimanje, 

koji se koristi sa megapikselnim kamerama. 

IPS-VideoManager automatski obavlja video-analizu 

u realnom vremenu i detektuje 

rizične događaje. Posebno je praktičan 

za sisteme sa velikim brojem kamera ili za 

objekte sa posebnim bezbednosnim zahtevima. 

Ovaj softver ima module za video-analitiku 

koji detektuju osobe, požar, dim, zaustavljeni 

automobil, ostavljeni prtljag, ispisivanje 

grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili 

rizičnog ponašanja. 

Moguće je integrisati i postojeće analogne 

kamere i sisteme. Sistem je visoko efikasan 

zahvaljujući velikoj prilagodljivosti postojećim 

računarskim mrežama. Karakteriše ga 

izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju, 

video menadžmentu i prenosu digitalnih 

video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna 

efikasnost i lako korišćenje za sve 

potrebe i na različitim nivoima. 

Tuneli su samo jedan od mnogih vrsta 

objekata gde je upotreba IPS-VideoManager 

sistema preporučljiva. Potencijalni 

korisnici su i policija, aerodromski objekti, 

zatvorske ustanove, automobilska i petrohemijska 

industrija, nuklearna postrojenja, 

bolnice, muzeji, javni prostori i sl. 

Kvalitet na svim nivoima je apsolutni preduslov 

za pouzdano funkcionisanje sistema 

tehničke zaštite. Securitonovi proizvodi se 

izrađuju prema visokim standardima kvaliteta, 

što potvrđuju sertifikati renomiranih 

svetskih laboratorija ■ 

SECURITON 

Alarm and Security Systems 

Danila Lekića Španca 31 

11070 Beograd 

tel: +381 11 318 70 81 

318 70 82 

fax: +381 11 228 05 25 

office@securiton.rs 

www.securiton.rs 

A company of the 

Swiss Securitas Group 

www.build.rs 

43

TEMA broja 

Sulfatno-otporni cement 

niske toplote hidratacije 

Rešenje iz kompanije Lafarge za 

specifične zahteve projekata 

Kompanija LAFARGE svojim proizvodnim programom može da zadovolji sve, pa 

i najteže zahteve specifičnih projekata. U protekom periodu je bilo projekata 

koji su zahtevali upotrebu betona koji će biti otporan na dejstvo hemikalija, 

pre svega sulfata. S druge strane, postoji stalna težnja da se skupljanje betona 

svede na najmanju moguću meru i na taj način izbegnu troškovi oko izvođenja 

dilatacija ili eventualnih sanacija pukotina koje nastaju usled prirodnog 

skupljanja betona. 

Kompanija Lafarge je kao odgovor na zahteve 

tržišta, u aprilu 2012. god. promovisala 

novi sulfatno-otporni cement niske toplote 

hidratacije CEM III/B 32.5N LH/SR. 

Cement ima nizak sadržaj trikalcijum-silikata 

(C 3 

S) i trikalcijum-aluminata (C 3 

A) 

uz visok sadržaj metalurške zgure, što ovaj 

cement čini pravim izborom za betone koji 

će biti izloženi dejstvu agresivnih sredina kao 

i za ugradnju masivnih betona koji zahtevaju 

nižu toplotu hidratacije. Bitno je napomenuti 

da rastvorne soli koje imaju negativan uticaj 

na beton (sulfati, nitrati, amonijumove soli...) 

ne potiči samo iz zemljišta i podzemnih 

voda, već treba uzeti u obzir da te hemikalije 

mogu nastati i u industrijskim postrojenjima. 

Stoga, prilikom projektovanja industrijskih 

rezerovara i kanalizacionih kolektora treba 

ozbiljno razmotriti upotrebu sulfatno-otpornog 

cementa CEM III/B 32.5N LH/SR. 

Tokom razvoja proizvoda vršena su ispitivanja 

samog cementa i betona spravljenog od 

cementa CEM III/B 32.5N LH/SR na dejstvo 

različitih hemikalija. Beton je podvrgnut 

dejstvu 10% rastvora natrijum-sulfata, 10% 

rastvora uree, 2% rastvora amonijum-nitrata, 

2% rastvora sirćetne kiseline i 5% rastvora 

mlečne kiseline. Dobijeni rezultati su dokazali 

da je ovaj tip cementa najbolje rešenje za 

betone koji će biti izloženi dejstvu pomenutih 

hemikalija. To praktično znači da kompanija 

Lafarge ima gotovo rešenje za betone 

LAFARGE 

Beočinska fabrika cementa 

Trg Beočinske fabrike cementa 1 

21300 Beočin 

tel: +381 21 874 100, 874 226, 

874 160, 874 225, 874 478 

fax: +381 21 871 277 

lbfc.office@bfc.lafarge.com 

www.lafarge.rs 

za kanalizacijske kolektore i crpne stanice za 

vodovod, podove za farme, betone za bazene 

bio-otpada, silose za skladištenje različlitih 

materijala kao što su veštačka đubriva. 

Limanski kolektor 

S druge strane, niska toplota hidratacije cementa 

(ispod 250J/g nakon 7 dana) obezbeđuju 

da se ovaj cement može koristiti za 

spravljanje betona za brane i masivne temelje 

vetrenjača vetroparkova ali i druge vrste betona 

kod kojih oslobođena toplota hidratacija 

može izazvati skupljanja u betonu (podovi, 

betoniranja pri povišenim temperaturama 

i slično). Generalno, na beton deluju sile i 

mehanizmi koji izazivaju skupljanje poput 

sleganja betona ili tla i skupljanje usled oslobađanja 

toplote hidratacije. Skupljanja betona 

koja izazivaju pukotine, mogu se eliminisati 

merama kao što su: adekvatna priprema tla, 

nega betona kako bi se sprečilo njegovo isušivanje, 

adekvatan sastav betona (uz eventualnu 

upotrebu kompenzatora skupljanja) 

i pravilna ugradnja. Izvođenje dilatacija jeste 

još jedna od mera gde se kompenzuju skupljanja 

betona i izbegava nastanak pukotina. 

Maksimalna površina betona za jednu dilataciju 

je 24-36 puta debljina ploče. To znači da 

za ploču debljine 10cm, dilatacija mora da se 

izvede na 3m do maksimalnih 4,5m dužine 

ploče. Zahvaljujući svojim osobinama, cement 

CEM III/B 32.5N LH/SR u značajnoj 

meri smanjuje skupljanja betona i na taj način 

se izbegava jedan od uzroka nastanka neželjenih 

pukotina u betonu. Konkretna prednost 

upotrebe ovog tipa cementa je mogućnost 

betoniranja elemenata većih dimenzija (ploče, 

zidovi) uz značajno manji broj izvedenih 

dilatacija, čime se postiže ušteda u radu i 

materijalu. Ukupan broj i način izvođenja dilatacija 

svakako zavisi od dimenzija objekta, 

Armirani temelj vetrenjače 

Betonirani temelj vetrenjače 

ali kao poređenje se može uzeti podatak da 

se kod zidova dilatacije izvode maksimalno 

na 6 metara dužine zida. Kod betona koji je 

bio spravljan sa cemenom CEM III/B 32.5N 

LH/SR, dilatacije su izvođene na 12 metara 

dužine zida i to bez nastalih pukotina. 

Upravo takve osobine cementa omogućuju 

izbegavanje izvođenja dilatacija tamo gde 

one nisu poželjne ili značajno utiču na troškove 

izvedenih radova: bazeni, rezervoari, 

podovi industrijskih postrojenja. 

Dosadašnja iskustva su pokazala prednosti 

koje imaju betoni spravljani sa ovim tipom 

cementa: 

• Visok nivo krajnih čvrstoća – iako se radi o 

cementu klase čvrstoća 32.5, uz pravilan izbor 

hemijskih dodataka dobijaju se identične 

čvrstoće kao sa CEM II cementima klase 

42.5 (za istu količinu cementa); 

• Umeren priraštaj čvrstoća – priraštaj čvrstoća 

je (očekivano) niži nego kod CEM 

II cemenata klase 42.5, ali on nikako nije 

spor – nakon 7 dana se dostiže 70% od 

projektovane čvrstoće betona; 

• Pokretljivost betona – dobijaju se betoni koji 

dugo vremena zadržavaju konzistenciju i veoma 

su pokretljivi (nema efekta tiksoptopije), 

što značajno olakšava ugradnju; 

• Dobijanje betona bez pukotina – dobijeni 

su betoni koji nisu imali nijednu pukotinu 

(površina od 7.000m 2 ili betonski 

zidovi dužine 12m). 

Referentni projekti na kojima se ugrađivao 

beton koji je u svom sastavu imao i sulfatnootporni 

cement CEM III/B 32.5N LH/SR 

su: Farma muznih krava PKB u Vrbovskom, 

Limanski kolektor, Crpna stanica Veternik. 

Razvoj proizvoda se ne završava na ovom koraku. 

Tim stručnih ljudi u komapaniji Lafarge, 

nastavlja da radi na recepturama za beton 

sa cementom CEM III/B 32.5NLH/SR, a 

kao rezultat daljeg razvoja će se sigurno javiti 

nove primene za ovaj tip cementa ■ 

44 www.build.rs

VARIOKIT modularni sistem 

Sistemska rešenja za mostove, 

tunele i inženjersku gradnju 

Izuzetno raznovrsna primena 

TEMA broja 

VARIOKIT modularni sistem za inženjersku gradnju nemačkog proizvođača oplata 

i skela PERI razvijen je na osnovu već poznatih kombinacija dozvoljenog opterećenja 

u tunelogradnji, mostogradnji i visokogradnji. Zahvaljujući standardnim sistemskim elementima 

koji mogu da se iznajme, izrađuju se ekonomične nosive konstrukcije optimizovane za različita 

geometrijska rešenja. 

Mostovi: 

• sistem nagurivanja; 

• slobodna konzolna gradnja; 

• spregnute konstrukcije; 

• izrada pešačkih staza ili venaca; 

• izrada parapeta: 

- platforma oplate venca; 

- kolica oplate venca; 

- konzola oplate venca. 

Tuneli: 

• otvoreni metod građenja: 

- monolitno; 

- delimično monolitno; 

- poseban metod livenja; 

• tehnike miniranja: 

- delimično monolitno; 

- poseban metod livenja. 

Inženjerska gradnja: 

• opšta inženjerska gradnja; 

• nosive skele za velika opterećenja; 

• penjajuća tehnika. 

Prednosti sistema 

Maksimalno redukovanje specijalnih elemenata 

Svega nekoliko različitih elemenata koristi 

se pri izradi ovog modularnog sistema: 

• 3 ključna elementa (penjuća šina RCS, 

univerzalni čelični profil SRU i navoj za 

velika opterećenja SLS); 

Novi most kod Beške, Srbija 

Pfänder tunel, Bregenz, 

Austrija 

• dodatni pribor poput konzolnih cevi i 

spojnica. 

Postoji samo nekolicina tipiziranih spojnica 

sa posebnim prednostima: 

• neophodan je manji broj veznih elemenata 

(bolcne i osigurači); 

• standardizovana opterećenja u odnosu na 

vrstu spoja; 

• jednostavna montaža shodno zahtevima 

gradilišta. 

Perfektno prilagođavanje potrebama gradilišta 

zahvaljujući finom podešavanju 

dužine za optimalnu primenu: 

• čelični profil SRU (16 dužina u rasteru od 

72cm do 6m); 

• penjuća šina RCS (5 dužina u rasteru od 

2,5m do 10m); 

• navoj za velika opterećenja SLS (8 dužina 

kontinualno podesivih u rasteru od 40cm 

do 4,80m). 

Veliki izbor sistemskih elemenata 

Standardni elementi ovog sistema skraćuju 

vreme projektovanja, uz maksimalnu mogućnost 

prilagođavanja rešenja oplate uslovima 

na samom gradilištu. Optimalne dodatne 

komponente kao što su mehanizam za premeštanje, 

električne ili hidraulične komponente 

pospešuju učinak sistema VARIOKIT. 

VARIOKIT u mostogradnji 

Fleksibilna i ekonomična VARIOKIT oplatna 

kolica za izradu glavnog nosača mosta i 

oplate venca, perfektno prilagođena individualnim 

zahtevima gradilišta. 

Most na auto-putu preko reke Rio Sordo, 

Portugal 

VARIOKIT u tunelskoj gradnji 

U zavisnosti od projekta specifično koncipirana 

tunelska konstrukcija za oplatu, izrađena 

od sistemskih VARIOKIT elemenata. 

Opciono dostupne dodatne komponente, 

kao što su električni uređaji i hidraulični 

mehanizmi, povećavaju efikasnost. 

VARIOKIT u inženjerskoj 

gradnji 

Nosive skele za velika opterećenja su već 

dugi niz godina u upotrebi u inženjerskoj 

gradnji. PERI je, kao prvi proizvođač, redefinisao 

njihovu upotrebu u okviru inženjerskog 

modularnog sistema VARIOKIT ■ 

PERI-OPLATE d.o.o. 

Ugrinovačka 201 a 

11272 Beograd-Dobanovci 

tel: +381 11 2175 191 

2175 193 

fax: +381 11 3185 962 

mob: +381 63 633 843 

office@peri.rs 

www.peri.rs 

www.build.rs 

45

TEMA broja 


otporna na prirodne katastrofe 

I može li biti 

Ne bi trebalo da postoji negiranje klimatskih promena 

i rezultata koje one donose na životnu (kako neizgrađenu, 

tako i na izgrađenu) sredinu. Arhitekte stoje na liniji fronta 

u ratu protiv klimatskih promena i ekstremnih vremenskih 

prilika. 

Majansko proročanstvo je ipak izgleda 

bilo pogrešno protumačeno. Kraj sveta 

nije nastupio 21. decembra 2012. godine, 

i sve radosti i problemi življenja su ostali. 

Ali, uvek postoje nova proročanstva i novi 

„stručnjaci“ koji će u njima videti kraj sveta. 

Šta ćemo sa njima raditi Hoćemo li 

dozvoliti da nam kao prethodni put predstavljaju 

remetilačku silu ili ćemo nastaviti 

da živimo kao do sada Kao do sada 

Teško. Sa ili bez proročanstava, čovečanstvo 

se kreće ka novom ratu. Ne onom klasičnom, 

nacija protiv nacije, već čovečanstva 

protiv planete koja vida svoje rane. Ali, ovaj 

rat se ne bije konvencijalnim oružijem. On 

se bije mudrošću i učenju na greškama, snalažljivošću 

i prihvatanjem sopstvenih krivica. 

Možemo ga dobiti jedino suočavanjem 

sa samima sobom i nepobitnim istinama i 

pokušati da se izborimo sa posledicama. 

Uragan Katrina uništio je Nju Orleans 2005. 

godine, toplotni talas u Čikagu 1995. godine 

ubio je preko 700 ljudi, snežna oluja u Kanadi 

je 1998. godine ostavila četiri miliona ljudi bez 

energije i naterala 600.000 da se privremeno 

isele iz svojih domova, od posledica toplotnog 

talasa u Evropi 2003. godine umrlo je oko 

30.000 stanovnika kontinenta, cunami u Indijskom 

okeanu 2004. godine je usmrtio oko 

250.000 ljudi, zatim cunami u Japanu prošle 

godine nakon razornog zemljotresa, zemljotresi 

u Čileu i na Haitiju, vulkan na Javi, zemljotres 

u Kraljevu, poplave u Srednjoj Evropi 

i nedavni uragan Sendi koji je pogodio istočnu 

obalu Severne Amerike... prirodne nepogode 

su zaista tu, i to su sve posledice ovog novog 

„tihog“ rata. Nijedan rat ne prolazi bez žrtava, 

a u ovom slučaju gubitnici smo samo mi. 

Dakle, šta nam je činiti Moramo da se menjamo 

radi budućnosti naše dece i planete 

Zemlje (koja nije moja, niti tvoja, niti vaša, 

niti njihova – već svačija: prošlih, sadašnjih 

i budućih generacija biljaka, životinja i ljudi). 

A u međuvremenu nam ostaje samo da 

se na najbolji način branimo od prirodnih 

katastrofa. Drugim rečima, moramo se fortifikovati 

(nemojte nas bukvalno shvatiti, 

molim vas). 

Kako je uragan Sendi protutnjao preko cele 

istočne obale, poređenja sa uraganom Katarina 

su bila neizbežna. Očevici su dokumentovali 

posledice oluje preko interneta, 

škole i berze su bile zatvorene, cela naselja 

su bila evakuisana, skoro osam miliona ljudi 

je ostalo bez struje, otkazano je oko 16.000 

letova. Procenjuje se da je oko 20 milijadi 

dolara u imovini oštećeno ili unušteno, dok 

je desetine ljudi poginulo. 

Prirodne nepogode se sa razlogom zovu 

Božja dela. Nije bilo ništa što je bilo ko 

mogao da uradi da zaustavi uragan Sendi. 

Naprotiv – ne računajući dobro organizovan 

odgovor vlasti Sjedinjenih Američkih Država 

i mnogih pojedinačnih činova junaštva 

– čovečanstvo je samo pogoršalo situaciju. 

Kako Kroz 

zanemarivanje ariv 

anje 

naše infrastrukture 

i našeg stalnog neuspeha eha smanjenja 

nja 

emisija štetnih gasova, koji pogoršavaju klimatske 

promene i podstiču ekstremne vremenske 

nepogode. 

„Svako ko misli da ne postoji dramatična 

promena vremenskih obrazaca negira realnost“, 

rekao je guverner države Njujork 

Endru Kuomo (Andrew Cuomo) na konferenciji 

za novinare dan posle uragana Sendi. 

„Mi imamo novu realnost, kao i staru infrastrukturu 

i stare sisteme.“ 

Američka vojska i globalna industrija osiguranja 

se slaže sa guvernerom Kuomom (kao i 

naučni establišment, što nije iznenađujuće). 

Američko ministarstvo odbrane i sve četiri 

grane službe navode klimatske promene kao 

pretnju nacionalnoj bezbednosti; dok ih osiguravajuće 

kuće, sa svoj strane, smatraju kao 

najozbiljnije pretnje. 

Ipak kratkovidni komercijalni, politički i verski 

interesi imaju misiju da diskredituju klimatologe 

i druge naučnike, dezinformišu čovečanstvo 

o jasnim i prisutnim opasnostima od 

klimatskih promena i blokiraju nacionalne i 

46 www.build.rs

TEMA broja 

međunarodne napore za rešavanje tog problema. 

I radeći to, oni su otišli daleko izvan granica 

zdravog skepticizma ili razumne sumnje. 

Hotimično neznanje i lični interes poricanja 

klimatskih promena ugrožava naše nacije i planetu, 

podjednako kao i što to radi terorizam. 

Američko društvo građevinskih inženjera je 

u svom izveštaju o infrastrukturi iz 2009. godine 

dao Sjedinjenim Američkim Državama 

ocenu D (ekvivalent oceni 2 – dovoljan), i 

procenilo da će biti potrebno 2,2 biliona dolara 

u narednih pet godina kako bi se ispravilo 

stanje infrastrukture. U međuvremenu su 

Sjedinjene Države potrošile oko 7,8 biliona 

dolara za odbranu i nacionalnu bezbednost 

u deceniji posle 11. septembra, uključujući i 

troškove ratova u Avganistanu i Iraku. 

To nije stvar resursa, to je stvar prioriteta. 

Zamislite da Sjedinjene Države nisu u 

ratu protiv terorizma ili ratu protiv droge, 

već u ratu protiv klimatskih promena, uz 

arhitekte i inženjere koji ponosno služe na 

prvim linijama fronta. U toj alternativnoj 

Americi, usvajanje održivih tehnologija je 

politički imperativ, a ne dobra volja; gde 

se podrška i finansije ulivaju u istraživanje 

i razvoj koji može da revolucionizuje 

građevinsku nauku; gde bi svaka novogradnja 

i renoviranje ciljalo najviše ekološke 

standarde i energetsku efikasnost. 

Postavljena su i prva načela projektovanja 

bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije 

u uslovima dužeg nestanka struje ili 

vode, goriva za transport hrane, ekstremnih 

temperatura, itd. Ključne elemente zgrada 

prilagođenih pasivnom preživljavanju izneo 

je i Aleks Vilson (Alex Wilson), urednik internet 

portala Building Green, EBN: 

• Otpornost na oluje – zgrade moraju biti 

sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada 

„stogodišnje“ oluje sada se javljaju 

na svakih dve ili tri decenije. Jedan od 

najstrožijih propisa za zgrade koji se odnosi 

na oluje na snazi je u Majamiju (Miami–Dade 

County building code). Snažni 

vetrovi nisu retkost ni u Srbiji pa prilikom 

projektovanja i izvođenja treba voditi računa 

da krovovi pružaju manji otpor vetru 

(dobro zatvaranje oboda krova) jer će 

tokom svog životnog veka zgrada morati 

da preživi i desetinu i više snažnih oluja; 

• Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke 

zgrade (neboderi) možda ne mogu da 

opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju 

mnogo energije da bi bile operativne a 

mogu generisati samo manji deo te energije 

(kao posledica njihove geometrije), i u 

njima je znatno otežana komunikacija, pa 

čak i snabdevanje vodom u slučaju nestanka 

električne energije (liftovi, pumpe za 

vodu, itd). Zato je možda bolje opredeliti 

se za nešto niže zgrade, na primer, lamele; 

• Pasivni dizajn – Zgrade bi trebalo da 

mogu da održavaju podnošljivu temperaturu 

u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg 

nestanka energije za zagrevanje ili hlađenje. 

Danas već veoma dobro znamo kako 

da napravimo energetski efikasne zgrade: 

rešenje detalja, izolacija, prirodna ventilacija 

i kruženje vazduha u zgradama, pasivno 

solarno zagrevanje, pasivna zaštita 

od pregrevanja, itd. Sve ove strategije bi 

trebalo da postanu standardna praksa i 

neodgovorno je ignorisati ih; 

• Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje 

takođe treba da bude standardna praksa 

jer omogućava ljudima da koriste zgrade 

u kako-takvim uslovima i kada nema električne 

energije na duže vreme; 

• Obnovljivi izvori energije – upotrebom 

obnovljivih izvora na samom objektu ili 

na parceli, umanjuje se zavisnost od mreže 

za distribuciju električne energije. Tako 

havarija koja se dogodi stotinama pa i 

hiljadama kilometara daleko neće imati 

presudan uticaj na upotrebljivost objekta. 

Zato treba iskoristiti potencijal solarnih 

fotonaponskih panela i kolektora za zagrevanje 

vode, vetra ili biomase (opalog 

lišća, trave, drveta na parceli i u neposrednoj 

okolini). I kada u regularnim uslovima 

ovi sistemi u maloj meri doprinose 

ukupnim potrebama za energijom u zgradi, 

u kriznim situacijama redefinisane primarne 

potrebe mogle bi biti zadovoljene 

iz ovih izvora. Mogu biti korisne i pumpe 

ili osvetljenje na solarno napajanje; 

• KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju, 

grejanje i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani 

tako da u određenim uslovima 

mogu da rade i samo zahvaljujući energiji 

koju dobijaju iz solarnih panela. Moguće 

je koristiti se i prirodnim zakonima strujanja 

vazduha za ugradnju alternativnih 

rešenja koja će funkcionisati poput kanala 

za ventilaciju u zgradama pre pojave električne 

energije; 

• Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih 

voda na parceli ili u objektu jeste jedna od 

osnovnih komponenti zgrada prilagođenih 

za pasivno preživljavanje. 

Vlasti mogu čak i da prihvate vrstu briljantnog 

kontraintuitivnog dizajna koji su arhitekte 

i urbanisti prikazali 2010. godine 

na izložbi Muzeja moderne umetnosti pod 

nazivom „Rastuće struje: Projekti za dokove 

Njujorka“ (Rising Currents: Projects for New 

York’s Waterfront). Jedan tim, na čelu sa Stivenom 

Kaselom (Stephen Cassell) i Adamom 

Jarinskim (Adam Yarinsky) iz biroa Architecture 

Research Office i Suzan Drejk (Susan 

Drake) iz biroa Dlandstudio, predložili su 

zamenu betonske periferije donjeg Menhetna 

sa močvarama i propustljivim betonskim 

ulicama projektovanim da apsorbuju kako 

brzo nadolazeće talase, tako i spori rast nivoa 

mora. Ovi biomimetički baferi bi bili jako 

korisni za vreme uragana Sendi (fotografije 

iznad i levo). 

Nadamo se da će neko dobro proistići iz svih 

skorašnjih katastrofa. Uragan Sendi će možda 

poslužti kao poziv za buđenje onima koji 

žive u stanju poricanja posledica klimatskih 

promena i hitne neophodnosti ulaganja u infrastrukturu. 

Politički prokret prema naučnoj 

realnosti i ekološkoj odgovornosti će imati 

duboke pozitivne efekte na naš ekosistem i 

ekonomiju. Koliko prirodnih katastrofa treba 

da se desi da bismo nešto uradili! ■ 

www.build.rs 

47

TEMA broja 

Autoputevi budućnosti: 

Putevi koji svetle u mraku 

Putevi se grade na sličan način već preko sto godina. Sa zastrelim dizajnom i tehnologijom, dolazi 

do velikog broja nesreća. Predviđa se da će autoputevi budućnosti biti u korelaciji sa automobilima 

budućnosti. Pa, budućnost je možda već i stigla. Projekat pametnog autoputa koji će svetleti u mraku 

i koga karakterišu iluminirani vremenski pokazatelji će biti postavljen u Holandiji sredinom 2013. godine. 

„Jednog dana sam sedeo u svom automobilu 

u Holandiji i bio sam zapanjen sa ovim putevima 

na koje mi trošimo milione, a za koje 

niko nije briga kako izgledaju i kako se ponašaju“, 

rekao je dizajner ovog novog koncepta 

autoputeva, Dan Rosegarde (Daan 

Roosegaarde). „Počeo sam da zamišljam taj 

autoput budućnosti gde tehnologija iskače 

iz kompjuterskog ekrana i postaje deo nas.“ 

Projekat pametnog autoputa (Smart Highway) 

Studia Rosegarde (Studio Roosegaarde) 

i infrastrukturne kompanije Heijimans 

je osvojio nagradu „Najbolji budući koncept“ 

na takmičenju Dutch Design Awards, 

i već je otišao van okvira koncepta. Studio 

je razvio foto-svetleći prah koji će zameniti 

oznake na putu - on se puni na sunčevoj 

svetlosti, što mu omogućava da svetli do deset 

sati tokom noći. „On je sličan boji koja 

svetli u mraku koju smo imali kada smo bili 

deca“, objašnjava dizajner Rosegarde, „ali 

mi smo se udružili sa proizvođačem farbi 

i pogurali njen razvoj. Ona je sada gotovo 

radioaktivna.“ 

Posebne boje će se takođe koristiti za bojenje 

markera poput snežnih pahulja širom 

površine puta - kada temperatura padane do 

određene tačke, ove slike će postati vidljive, 

što ukazuje da će površina biti verovatno 

klizava. Rosegarde kaže da ova tehnologija 

postoji već godinama, na proizvodima tipa 

hrane za bebe, i da ju je studio samo unapredio. 

Prvih nekoliko stotina metara ovog pametnog 

puta koji svetli u mraku i ima indikatore 

vremena će biti postavljeno u provinciji 

Brabant, Holandija, sredinom 2013. godine. 

Pored navedenog, put će karakterisati prioriotetna 

indukciona traka za električna 

vozila, interaktivno osvetljenje koje se pali 

kada automobili prolaze i osvetljenje koje se 

napaja na snagu vetra koji će biti postavljeni 

u narednih pet godina. 

Ideja nije samo da se koriste više održive 

metode osvetljavanja glavnih saobraćajnica, 

što ih čini sigurnijim i efikasnijim, već ponovo 

razmatranje načina na koji projektujemo 

autoputeve u isto vreme dok se smišljaju 

novi dizajni automobila. Kako to Studio 

Rosengarde posmatra, automobili i interni 

navigacioni sistemi povezani sa globalnim 

sistemom (koji sadrži podatke o uslovima 

saobraćaja) predstavljaju samo jednu polovinu 

naših budućih sistema za upravljanje 

putevima - putevi moraju da postignu svoj 

deo pogodbe i takođe postanu inteligentni, 

korisni upravljači sa informacijama. 

„Istraživanja o pametnim transportnim sistemima 

i pametnim putevima postoje već više 

od 30 godina - pozovite bilo kog saobraćajnog 

stručnjaka ili stručnjaka za infrastrukturu 

i videćete i sami“, kaže Emina Sendijarević iz 

Studia Rosegarde. „Ono što nedostaje jeste 

implementacija tih novih inovacija i stvaranje 

tih inovacija intuitivnih i vrednih samim 

korisnicima, tj. vozačima. Da bismo ovo postigli, 

promena mentaliteta mora da se dogodi 

u okviru jedne zemlje i njenog naroda, ali i 

unutar kompanija, kao što je Heijmans.“ 

„Ovo je priča koja prevazilazi koncept 

‘pametnog autoputa’ kao takvog – radi se o 

činjenici da kompanija Heijmans i Studio 

Rosegarde neće više da čekaju da inovacije 

pronađu svoj put kroz politički sistem, već 

će početi sa izgradnjom ovog pametnog 

autoputa odmah.“ 

Sve ukupno, studio ima oko dvadeset ideja 

koje će na kraju biti prezentovane, i bilo je 

dosta interesovanja od strane zemalja širom 

sveta za njihove projekte. „Indija je zaista 

zainteresovana za ovaj koncept; oni imaju 

dosta restrikcija i nestašica struje, tako da bi 

ovo bilo odlično rešenje za njih“, kaže Sendijarevićeva. 

Rosegarde se takođe nada da će svoj dizajn 

uspeti da plasira na tržište Sjedinjenih Američkih 

Država, posebno na zapadnu obalu, 

gde kompanije kao što je Google već imaju autonomna 

vozila koja saobraćaju po njihovom 

kampusu: „Zapanjuje me da je većina tehnoloških 

inovacija na zapadnoj obali bazirana na 

ekranima. Uvek sam zamišljao da će tehnologija 

izaći van okvira ekrana i postati deo našeg 

okruženja. Vrlo je važno da nastavimo da 

zamišljamo kako će naša stvarnost izgledati. 

Mnogi ljudi su mi usput rekli da ono što sam 

želeo nije moglo da se ostvari, a moj je posao 

bio da dokažem da oni nisu u pravu.“ 

Novi koncept autoputeva izgleda dolazi u 

pravo vreme pošto su vlasti u Velikoj Britaniji 

najavili da će osvetljenje na autoputevima, 

stambenim ulicama i pešačkim stazama 

biti isključeno ili zatamnjeno već od devet 

časova uveče kako bi se uštedeo novac (što 

je u nekim slučajevima i po stotine hiljade 

funti) i da bi se ispunili zeleni ciljevi. I to se 

ne dešava samo u Velikoj Britaniji. Zemlje 

čitavog sveta u jeku ekonomske krize pristupaju 

ovakvim merama. 

Neke opštine u Velikoj Britaniji preuzimaju 

na sebe troškove postavljanja novog 

osvetljenja sa dimerima, što je trošak za koji 

mora da se čeka od četiri do pet godina za 

povraćaj novca, a za to vreme su mogli da 

sačuvaju taj novac za više efikasne i sigurnije 

načine uštede na troškovima osvetljenja. 

Prema izveštajima zvaničnika, u Engleskoj 

skoro 5.000 kilometara puteva nije osvetljeno, 

na deonici od 75 kilometara osvetljenje 

se gasi između ponoći i pet ujutru, dok se 

mnogo opština prebacilo na kontrolisano 

osvetljenje. Potpuno gašenje osvetljenja na 

velikim putnim pravcima je uštedelo Agenciji 

za autoputeve oko 400.000 funti u 2011. 

godini. 

Ali, ni nije ovo dobro rešenje. Većina nesreća 

u saobraćaju se dešavaju u mraku. Takođe, 

nedostatak osvetljenja, prema nekim izveštajima, 

podstiče porast kriminala. Iako ove 

tehnike smanjenja ili potpunog gašenja svetla 

mogu uštedeti novac u smislu energije, 

one donose mnogo veće troškove u pogledu 

bezbednosti, sigurnosti i nesreća. 

Kako se budućnost uz pomoć tehnologije 

sve više približava, nedovoljno je razvijati se 

u samo jednom planu i pravcu. Sa sve bržim 

rastom stanovništva i ekonomija, infrastruktura 

takođe napreduje. Ona ne može ostati 

na nivou na kome se nalazi poslednjih sto 

godina. Napredak je neizbežan, a promena 

neumoljiva. Održivi, autonomni i zeleni putevi 

definitivno jesu naša budućnost ■ 

48 www.build.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje 

pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – 

zima 2012/13 

EKOMANIPULACIJA 

ZLOUPOTREBA I KRIVOTVORENJE 

IDEJE ODRŽIVOSTI, ZELENOG POKRETA 

I MANIPULACIJA U OBLASTI EKOLOGIJE 

Globalna afirmacija zelenog pokreta i održivog razvoja odvija se 

kontinuirano od druge polovine 20. veka do danas. Na prostoru 

bivše Jugoslavije kontinuitet je bio prekinut u kritičnoj fazi tog 

procesa koji je obeležio poslednju deceniju 20. veka. U toj fazi 

razvijeno potrošačko društvo je bilo poprište zelene potrošačke 

revolucije i prvog talasa zelenog konzumerizma, zelenog 

marketinga i propagande, komercijalizacije i manipulacije zelenog. 

A krajnji rezultat je suštinska promena: Zloupotreba i krivotvorenje 

zelenog pokreta i održivog razvoja postale su njegov sastavni deo. 

Sada kada se ovaj prostor, ili konkretnije prostor srpsko-hrvatskog 

govornog područja, ponovo priključuje glavnom toku evolucije 

održivosti, od presudnog je značaja da se ta suštinska promena 

registruje i označi terminom koji je najbolje definiše: Ekomanipulacija. 

Usvajanje termina sa jasnom definicijom je uslov za prepoznavanje 

i suzbijanje ove štetne i opasne pojave koja se javlja u bezbroj 

varijacija, brzo i lako regeneriše i adaptira, i koja je postala 

najodrživiji vid zelenog. 

živeti u zelenom – zenergija – graditi 

zeleno 

Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA 

www.build.rs 

49

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe 

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba 

Koji su fenomeni 

obeležili poslednju 

deceniju prošlog veka 

i kako se to odrazilo 

na dalji razvoj 

zelenog pokreta 

i održivosti 

Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija 

Ujedinjenih nacija u izveštaju pod nazivom 

„Zajednička budućnost“ upozorila na globalnu 

ekološku krizu i usvojila definiciju 

održivog razvoja, činilo se da su na pomolu 

velike promene. Izveštaj je izazvao zabrinutost 

potrošača i došlo je do značajnog 

porasta potražnje proizvoda koji su zeleni, 

eko, etični, organski ili kako je kojoj industriji 

već priličilo. 

„Naravno, potražnja je propraćena odgovarajućom 

ponudom i izgledalo je da će 

postojeći štetni proizvodi i procesi biti 

potisnuti sa tržišta i da će ih vremenom u 

potpunosti zameniti zeleni, tj. manje štetni 

proizvodi, što bi dalje dovelo do restrukturiranja 

kompletne privrede u skladu sa 

potrebama zaštite životne okoline,“ kaže 

dr Ričard Gozden (Richard Gosden) u eseju 

„Zeleno, porez na budale“ (Greening all 

the Way to the Bank) i analizira kako i zašto 

nije došlo do zelene potrošačke revolucije 

mada je izgledala sasmim izvesna. 

Umesto toga formirala su se dva uporedna 

tržišta: za etične i za neetične proizvode. 

U nekoliko kratkih godina prvobitni polet 

potrošača da putem potrošnje poznate kao 

zeleni konzumerizam spase svet, eksploatisan 

je od strane proizvođača, reklamnih i 

marketinških agencija toliko da je to dovelo 

do masovne zloupotrebe i krivotvorenja 

ideje održivosti i zelenog pokreta. 

Što je zeleni konzumerizam više posustajao, 

zelena propaganda i marketing su postajali 

žešći tako da je postalo gotovo nemoguće 

prepoznati, pa samim tim i izbeći njihove 

zamke. Potreba za usvajanjem termina 

koji će ovaj fenomen definisati i učiniti lakše 

prepoznatljivim dovela je do toga da je 

1999. godine u desetom izdanju Oksford 

rečnika engleskog jezika ušao termin greenwashing 

sa značenjem: „Dezinformacija 

prezentovana od strane proizvođača da bi 

stvorili sliku o sebi kao o organizaciji koja 

se odgovorno ponaša prema životnoj sredini 

i njenoj zaštiti.“ 

Ova engleska leksema je masovno usvojena 

u drugim jezicima, pa i kod nas, ali se 

isto tako često doslovno prevodi kao „zeleno 

pranje“. Iako veoma rasprostranjen 

ovaj prevod je neprimeren. „Zeleno farbanje“ 

je primereniji prevod ali zbog svog 

kolokvijalnog karaktera nije podoban, a 

„zeleno ispiranje mozga“ iako značenjski 

opravdan, nepraktičan je za upotrebu. 

S obzirom da je opšteprihvaćeni termin sa 

jasnom definicijom neophodno sredstvo 

za prepoznavanje i efikasno suzbijanje ove 

štetne i opasne pojave čija je suština manipulacija 

u oblasti ekologije, smatram da je 

ekomanipulacija najprimereniji i najpraktičniji 

prevod za stručnu i svakodnevnu 

upotrebu. Stoga sam taj termin unela u srpsko-hrvatsku 

verziju Vikipedijinog članka 

o greenwashing-u (http://sh.wikipedia.org/ 

wiki/Ekomanipulacija). 

Grehovi 

ekomanipulacije 

Vremenom su se izkristalisale različite 

kategorije popularno nazvane „grehovi 

ekomanipulacije“. TerraChoice, ekološka 

marketing kompanija, vodeći autoritet u 

oblasti, je 2008. godine definisala „Sedam 

grehova ekomanipulacije“. 

Prvi greh je da se proizvod deklariše kao 

zelen samo po jednoj osnovi neprihvatljivo 

uskog kriterijuma i bez pridavanja značaja 

drugim, nekada važnijim aspektima 

zelenog i održivog. Sledeći grehovi su sami 

po sebi razumljivi, greh nedostatka dokaza, 

greh neodređenosti, greh beznačajnosti, 

greh otvorenog laganja, zatim prikazivanja 

manjeg od dva zla, u smislu da je 

zelena tvrdnja tačna u okvirima kategorije 

proizvoda, ali postoji opasnost da kupac 

previdi značajnije aspekte uticaja na prirodnu 

sredinu te kategorije u celosti. Sedmi 

greh je obožavanje lažnih etiketa; preko 

reči i slika se stvara impresija da je proizvod 

preporučen od strane neutralnog arbitra 

ili eksperta iz te oblasti. I pored toga 

što se lista grehova stalno proširuje, ima 

znakova poboljšanja; istraživanja kompanije 

TerraChoice pokazuju da je 2010. godine 

procenat proizvoda široke potrošnje 

koji su „bezgrešni“ porastao (4,5%) u odnosu 

na prethodnu godinu (2%). 

Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog 

programa sertifikacije, ovom 

je programu otvorio mogućnost manipulacije 

koja po svom značaju prevazilazi 

jednostavni rejting ekomanipulacije, a 

sertifikacija je prerasla u čitavu industriju. 

Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego 

relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju 

da je zadovoljen standard, ali ne govori 

puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod 

dobije naizgled validan sertifikat od 

nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske 

asocijacije su uticali na razvoj sistema 

sertifikacije koji sledi niže standarde. 

Dobar primer je šumska i drvno-prerađivačka 

industrija koja se u ranim 90-im 

godinama dvadesetog veka našla na udaru 

kritika zbog masovnog krčenja šuma, ali 

umesto da se pridruži rigoroznom zelenom 

standardu koji je već postojao, industrija 

se udružila i kreirala svoj program: 

Savet za održivo upravljanje šumama (FSC 

– Forest Stewardship Council) sa sličnim, ali 

mnogo neodređenijim standardima. 

50 

www.build.rs

jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda 

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi 

Ali nije samo industrija ta koja pribegava 

ekomanipulaciji širokih razmera, to čine 

vlade i uvažene međunarodne institucije. 

Najsvežiji primer je trgovinski rat koji 

Sjedinjene Američke Države i Evropska 

unija vode protiv jeftinih kineskih solarnih 

panela. 

U poslednjoj deceniji kineska vlada je investirala 

milijarde dolara u istraživanje i 

razvoj proizvodnje solarnih panela što je 

dovelo do strmoglavog pada njihove cene 

tako da sada čista zelena tehologija ne košta 

puno više od prljave tehnologije fosilnih 

goriva. Ali velika je opasnost da će i 

ova kao i sve prethodne zelene revolucije 

biti ugušena. Istina je da i Kina, kao i SAD 

i EU, daje milijardske subvencije naftnim 

kompanijama i kompanijama za eksploataciju 

uglja, ali Kina za razliku od ostalih 

subvencioniše i solarnu industriju. 

Bankrot mnogobrojnih proizvođača solarnih 

panela u SAD-u i EU je rezultat nedovoljnog 

ulaganja u čiste tehnologije, a ne 

posledica nelojalne kineske konkurencije 

kako to lobisti koji zagovaraju uvođenje 

specijalnih tarifa nastoje prikazati. Istina 

je sušta suprotnost njihovim tvrdnjama: 

Ogromna većina poslova u solarnom sektoru 

van Kine je instalacija i održavanje 

panela, tako da jeftini paneli povećavaju 

zaposlenost i naravno obavljaju svoju prvobitnu 

namenu – umanjuju klimatske 

promene. Za zemlje van EU, kojima je 

uglavnom potrebna temeljita obnova i 

modernizacija energetskog sektora, ovo je 

odlična prilika da to urade na pravi način i 

po pristupačnoj ceni. 

Najteža posledica ekomanipulacije je svakako 

to što udvostručava potrebu za regulacijom; 

kako samog zelenog tako i mera 

za sprečavanje njegovog krivotvorenja i 

zloupotrebe. Marketing i prodaja zelenih 

proizvoda koji to nisu, usporava proces 

širenja istinski zelenih proizvoda, tehnologija 

i inovacija. Činjenica da ekomanipulacija 

nije uvijek namerna i planirana 

ne umanjuje štetni efekat i može da ima 

dalekosežne posledice i ugrozi potrošače. 

Ponekad je rezultat propusta u istraživanju 

i razvoju proizvoda, nedovoljne provere 

i kontrola, žurbe da se što pre izbaci 

na tržiste i tako stekne strateška prednost 

u odnosu na konkurenciju. 

A šta znači zeleno 

Zeleno je simbol prirode i svega što je vezano 

za prirodu uključujući i njeno očuvanje. 

Svest o potrebi očuvanja prirode je 

stara koliko i čovečanstvo i manifestovala 

se u različitim formama i u različitim delovima 

sveta kroz celokupnu istoriju. Kako 

su posledice ljudske aktivnosti postajale 

očiglednije i pogubnije po prirodnu okolinu, 

tako je i pokret za zaštitu prirode jačao 

i doveo do zakona za zaštitu prirodne 

okoline. 

Zato je „Zeleni“ bio logičan izbor imena 

partije čija je platforma utemeljena na zaštiti 

životne okoline u kontekstu društva 

u celini. Prve Zelene partije su osnovane 

70-ih godina 20. veka, a danas su rasprostranjene 

širom sveta i u mnogim zemljama 

učestvuju na izborima i imaju mesta u 

parlamentu. Glavne karakteristike Zelenih 

su aktivizam na polju ukidanja vladinih 

subvencija industrijama i kompanijama 

koje uništavaju resurse i zagađuju prirodu, 

promovisanje „zelene takse“ koja će 

ohrabriti proizvođače i kupce da odbace 

proizvode koji imaju negativan efekat na 

prirodnu okolinu, antiglobalizam, borba 

protiv upotrebe nuklearne energije i nagomilavanja 

upornih organskih zagađivača 

(POP – Persistent Organic Pollutants). 

Održivo i zeleno nisu 

sinonimi iako se tako 

koriste 

Održivost se više koristi u smislu čovekove 

održivosti na planeti otkako je postalo očigledno 

da je način na koji zadovoljavamo 

PLUTAJUĆI BAGERI I SEPARACIJE 

za eksploataciju peska i šljunka kao i separisanje frakcija 

TECHNOPORT / IWEA-KG 

Telefon: 00 386 41 626 586 

E-mail: technoport@siol.net 

www.iwea.eu 

www.build.rs 

51



potrebe sadašnjosti neodrživ jer ugrožava 

planetu pa i sam opstanak čovečanstva. 

To je ujedno i najrasprostranjenija definicija 

održivog razvoja: Održivi razvoj je 

razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti 

bez ugrožavanja mogućnosti budućih 

generacija da zadovolji vlastite potrebe. 

Ono što danas smatramo početkom održivosti 

od Bruntlandskog izveštaja iz 1987. 

godine koji je doneo gore navedenu definiciju 

održivog razvoja, ustvari je njegov 

treći talas. Treći talas u suštini reciklira 

ideje prvog uz primenu iskustava iz prethodnog 

perioda od četrdesetak godina 

koliko je proteklo između ta dva talasa. 

Viktor Papanek koji je svoje ideje o održivom 

tj. društveno i ekološki odgovornom 

dizajnu objavio u knjizi „Dizajn za stvarni 

svijet“ (1971.) zajedno sa Rejčel Karson 

(Rachel Carson) i Džejmskom Lovlokom 

(James Lovelock) je začetnik i pripadnik prvog 

talasa održivosti. 

Etičan pristup dizajnu po Papaneku se 

zasniva na odgovornoj upotrebi resursa 

i rezultira proizvodima koji su bolje prilagođeni 

lokalnim potrebama, za razliku 

od centralizovanog dizajna koji se zasniva 

na upotrebi univerzalne moderne tehnologije. 

Zato je Papanek puno putovao u 

nastojanju da nauči o stvarnim potrebama 

i stvarnim rešenjima od lokalnih i tradicionalnih 

kultura. Jedna od njegovih destinacija 

bila je i bivša Jugoslavija za koju u 

jednom intervjuu kaže: „Jugoslavija je na 

dobrom putu. Oni žele proizvoditi za izvoz 

i razvijati turizam, ali pri tome žele 

zadržati humanistički pristup.“ Ovaj komentar 

i činjenica da je njegova knjiga „Dizajn 

za stvarni svijet“, kod nas prevedena 

ubrzo po objavljivanju (Nakladni Zavod 

Marko Marulić, Split 1973.), jasno ukazuje 

da smo tada u pogledu održivosti pripadali 

avangardi u pravom smislu te reči; svet nije 

bio spreman za Papanekove ideje o održivom, 

društveno i ekološki odgovornom 

dizajnu i one su naišle na otpor i porugu. 

Zato prvi talas tada nije identifikovan kao 

održivost nego je još uvek ostao pod kišobranom 

zelenog. Isto je bilo sa dizajnom. 

Takozvani zeleni dizajn se zadovoljio time 

da njegovi predmeti imaju smanjen štetni 

uticaj po prirodnu okolinu, što nikako ne 

znači da su rezultat održivog načina proizvodnje. 

Danas svet Papaneka slavi upravo 

zbog ideja zbog kojih ga je ismejao pre 40 

godina; više ne izgledaju tako radikalne, 

našle su uporište u konceptu ekosistema i 

na njima se razvija novi talas koji karakteriše 

preduzimljivost i optimizam. 

Recikliranje zelenog 

Iako je recesija ranih 90-tih već bila daleko 

iza nas, održivo još uvek nije zaživelo, 

a zelenom je trebalo skoro dve decenije 

da prevaziđe otpor koji je izazvao zeleni 

konzumerizam i ponovo uđe u modu kao 

„novo crno“. Godine 2006, za Dan Zemlje, 

časopis Vanity Fair je pokrenuo godišnjak 

„Zeleno“, što najavljuje novi talas zelenog 

konzumerizma. Godine 2009, izdavač je 

ukinuo to izdanje sa objašnjenjem da je 

zeleno u međuvremenu integrisano u način 

života, da prožima sve aspekte života 

društva, i da mu specijalno izdanje nije 

potrebno. 

Ali to nije cela priča. Prema najnovijem istraživanju 

kompanije TNS Media Intelligence, 

već krajem 2008. godine, interesovanje 

za teme o okruženju – uključujući klimatske 

promene, globalno zagrevanje, zeleni 

konzumerizam i održivost, je opalo za 27% 

u odnosu na početak iste godine. Tome je 

doprinela globalna finansijska kriza i zeleni 

zamor – generalizacija i marginalizacija 

– klišetizirane priče u kojima se isti značaj 

pridaje topljenju leda na Grenlandu kao i 

52 

www.build.rs



nekom zelenom detalju iz života slavnih. 

Izgleda da je to bio kraj romanse mode i 

zelenog. 

Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju 

nesto više, pokazuju najpogubniji efekat 

ekomanipulacije, a to je percepcija da je zeleno/održivo 

skuplje od neodrživog, koju 

podržava nerealna jeftinoća ovog poslednjeg. 

Naime, niske cene se postižu kroz 

eksternalizaciju troškova, tj. bazirane su na 

ekonomskim kriterijima uz potpuno zanemarivanje 

štete po okruženje i troškove 

saniranja te štete. Proizvođači/investitori 

pokupe profit, a posledice snosi društvo u 

celini i troškovi su uglavnom projektovani 

u budućnost (npr. čišćenje posle izlivanja 

nafte iz tankera, čišćenje rečnih tokova i 

dekontaminacija zemljišta). Krajnji rezultat: 

Zeleno/održivo ima status luksuza koji 

možemo priuštiti u dobrim vremenima, 

a koji se može ili mora odbaciti u teškim 

vremenima. A u stvari je obrnuto: „Recesija 

čini ‘slučaj okruženja’ jos važnijim“, 

kaže Zak Goldsmit (Zac Goldsmith), bivši 

urednik magazina „Ekolog“. „Ako bi se 

pravilno iskoristilo ubrzanje mogli bismo 

iz recesije izaći sa zelenom ekonomijom za 

sve, a ne samo sa mogućnošću izbora za 

one sa dubljim džepom.“ 

Godine 2011. se čini da je uz zeleni konzumerizam, 

zeleni marketing najodrživiji vid 

zelenog, posle zatišja koji donose recesije, 

skepticizam i ekomanipulacija, vraća se sa 

još većom žestinom. 

Istraživačka grupa Grail pokazuju da se 

kupcima povratila vera u zeleno ali da 

zbog smanjene kupovne moći to više odražave 

njihove želje nego stvarno stanje, jer 

konkretna kupovina zelenog iznosi samo 

10% od procenta kupaca koji se deklarišu 

kao zeleni. Osim toga, zbog raširene ekomanipulacije, 

a i zbog recesije, kupci ne 

žele da plate više ako nema dokaza da je 

zeleni proizvod ili servis „efikasan i istog 

kvaliteta“ kao njegova alternativa. Etična 

kupovina je još uvek marginalna, i još 

uvek se doživljava kao luksuz dostupan 

manjini zanesenjaka i dobrostojećih, a ne 

kao osnovno ljudsko pravo. 

S druge strane, nalazi ovog istraživanja su 

sasvim relativni u svetlu podataka koji slede. 

Iste te 2011, druga istraživačka grupa 

je ispitivanjem javnog mnenja došla do poražavajućeg 

rezultata da 41% Amerikanaca 

pogrešno veruje da zeleni proizvodi imaju 

pozitivan uticaj na prirodno okruženje! 

Samo 29% njih razume da termin označava 

proizvode koji imaju smanjen štetni 

uticaj u poređenju sa (postojećim) proizvodima 

koji su im konkurencija. Ova studija 

pokazuje da u javnosti postoji mnogo dobre 

volje da se veruje u marketinške poruke 

iako se već nebrojeno puta pokazalo 

ne samo da su netačne, nego i da su takve 

mahinacije nerazdvojni deo marketinške 

strategije koja omogućava proizvođačima 

da postignu nezaslužen kredit i profit. 

www.build.rs 

Međutim, nekoliko decenija borbe sa zelenim 

konzumerizmom i ekomanipulacijom 

donosi prve rezultate, na korist ali i 

na štetu svih. Ispitivanje koje je kompanija 

Carbon Trust radila u Velikoj Britaniji 

pokazuje da samo 7% ispitanika drži 

kompanije za reč kad su u pitanju njihove 

tvrdnje u pogledu smanjenja štetnog uticaja 

njihovih proizvoda na prirodnu okolinu 

i klimatske promene. S druge strane 53% 

veruje da kompanije naprave jednokratno 

poboljšanje da dobiju publicitet i vrate se 

uobičajenom načinu poslovanja. 

Zaključak 

Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija 

UN u izveštaju pod nazivom „Zajednička 

budućnost“ upozorila na globalnu ekološku 

krizu i usvojila definiciju održivog 

razvoja, činilo se da su na pomolu velike 

promene. Mada se uskoro uvidelo da promene 

nisu tako velike i sveobuhvatne jer 

su zahvatile samo razvijeno potrošačko 

društvo, fenomeni koji su ih pratili obeležili 

su poslednju deceniju prošlog veka. 

Vek poznat po afirmaciji zelenog završio se 

njegovom komercijalizacijom i manipulacijom, 

što je dovelo do zamora koji izaziva 

rezistenciju i skepticizam potrošača. Zeleno 

je postalo masovno komercijalno sredstvo 

koje unosi zabunu i različita istraživanja 

potvrđuju da ni danas široka javnost ne 

razume šta taj pojam tačno znači. 

Prostor bivše Jugoslavije, ili konkretnije 

srpskohrvatskog govornog područja, između 

ostalog i zbog objektivnih okolnosti 

u kojima se nalazio u tom periodu, tada 

nije bio izložen ovim fenomenima. S obzirom 

da se oni brzo i lako recikliraju i globalizuju, 

neophodno je uspostaviti relaciju 

između tih fenomena i njihovih manifestacija, 

razumeti ih u potpunosti i označiti 

terminima koji će ih jasno definisati, da 

bismo izvukli pouke i eventualno izbegli 

zablude i zamke kroz koje je razvijeno potrošačko 

društvo već prošlo ■ 

53



KONSTRUKCIJE OD ZEMLJE: 

Gradnja sa kompresovanim 

zemljanim blokovima 

Sa dugom listom prednosti, sovani zemljani blokovi čine idealni 

i 

kompre- 

građevinski materijal. Otprilike jedna 

četvrtina svetskog stanovništva živi 

u domovima napravljenim od zemlje, 

uglavnom u zemljama u razvoju. To 

ima smisla, ipak. Zemlja je bilo jeftina 

ili besplatna, a kuće izgrađene od njih 

imaju dosta prednosti, uključujući: 

• materijal za gradnju je iz lokalnog 

porekla; 

• kuće imaju veliku toplotnu masu; 

• kuće su vazdušno propusne; 

• nisu toksične i 

• otpone su na požar, uragan, zemljotres 

i tornado. 

Međutim, graditelji na zapadu nisu prihvatili 

građenje zemljanim materijalima na način 

na koji su to uradile zemlje u razvoju, 

i to zbog jednog glavnog razloga – cene. 

Zemlja može biti jeftina, ali rad nije, zbog 

čega mehanizacija ima toliko smisla za graditelje 

koji su zainteresovani za praktičnu 

održivost. Kompresovani zemljani blok 

(KZB) je dokazana tehnologija koja omogućava 

da konstrukcije od zemlje budu 

konkurentne sa konvencijalnim metodama 

gradnje. 

Prema umetnosti izgradnje sa prirodnim 

materijalima, kob kuće ć su građene đ u Engleskoj 

u 13. veku, i kob je bio istaknuti materijal 

za gradnju sve dok industrijalizacija 

i jeftin transport u kasnom 19. veku nije 

izrodio savremene građevinske tehnike. 

Kob se generalno pravi od gline pomešane 

sa slamom, peskom i vodom. Ova mešavina 

se zatim nanosi na kamene temelje i utaba u 

mestu stvarajući osnovu, koja se zatim ostavlja 

da se osuši pre nego što se doda obloga, 

omogućavajući graditeljima veliku fleksibilnost 

u dizajnu i arhitekturi. 

Dugotrajan dom 

je održiv dom 

Iako je zemlja bila originalni zeleni građevinski 

materijal (ili, bolje rečeno, braon 

građevinski materijal), ona nikada nije stekla 

popularnost u građevinarstvu Sjedinjenih 

Američkih Država koje je naviklo na brzinu 

i ekonomičnost. Beton i cigle su stvorene od 

strane ljudi za potrebe gradnje - zemlja nije. 

Većina formi zemljane izgradnje, kao što 

su kob i adob (ćerpič) zgrade (tradicionalni 

objekti građeni sa zemljanim materijalima), 

jesu radno-intenzivne, što je pristup koji 

može da funkcioniše dobro u nerazvijenim 

zemljama zbog niskih troškova rada, ali ne 

i za zemlje kao što je SAD. S obzirom na 

relativno niske cene i jednostavnosti prevoza 

drugih raspoloživih građevinskih proizvoda, 

zemljani materijali generalno ne dokazuju 

svoju finansijsku izvodljivost. 

Kompresovani 

zemljani blokovi 

Konstrukcija od kompresovanih zemljanih 

blokova, međutim, jeste ekonomski 

održiva opcija koja može da se takmiči sa 

konvencijalnim metodama gradnje. Koristeći 

najnovije tehnologije mahaničke 

kompresije, domovi mogu biti izgrađeni 

po još nižoj ceni nego sa ciglama i drvetom, 

jer zemljani blokovi mogu biti proizvedeni 

po stopi od 500 ili više po satu. 

Jedna kompanija koja čini zemljane zgrade 

pristupačnim jeste Advanced Earthen 

Construction Technologies (AECT), KZB 

proizvođač iz San Antonija u Teksasu, 

SAD. Oni kažu da, koristeći njihovu tehnologiju 

za proizvodnju blokova, možete 

da izgradite mali pravougaoni dom za oko 

90% troškova za izgradnju klasičnog doma 

od opeke. „Mi smo gradili kuće koje su od 

760 dolara po kvadratnom metru, pa sve 

do 3.000 dolara po kvadratnom metru, u 

zavisnosti od pogodnosti koje su ugrađeni 

u domove“, kaže Lorens Džeter (Lawrence 

Jetter), predsednik kompanije AECT. 

Objašnjavajući veliku varijaciju u ceni, on 

pojašnjava: „Ono što se dešava sa kućama 

54 www.build.rs



od kompresovanih zemljanih blokova jeste 

da klijenti počinju da razmišljaju o lukovima 

i svim takvim sličnim stvarima. U tim 

slučajevima, odjednom njihova obična mala 

kuća postaje skupa.“ Jedna od prednosti izgradnje 

sa zemljanim materijalima, njegova 

fleksibilnost u dizajnu, može da bude glavna 

zamka za investitore koji poseduju kreativni 

nagon, ali nemaju finansijsku uzdržanost. 

Prednosti gradnje 

sa zemljom 

Džeter priznaje da je moguće izgraditi 

konvencijalni dom jeftiniji od onog izvedenog 

od zemljanih blokova, ali pitanje 

kvaliteta zatim postaje dominantno. „Možete 

otići i kupiti ivericu i fasadne obloge 

i izgraditi kuću koja je jeftinija od one od 

zemljanih blokova, ali za deset godina ona 

će biti za đubre“, kaže Džeter. „Troškovi 

posedovanja kuće od zemljanih blokova su 

mnogo manji. Jedan kućevlasnik je imao 

kuću od 280 kvadratnih metara za koju je 

plaćao račun za struju od 320 do 340 dolara 

mesečno u letnjem periodu. Njegova 

nova (zemljana) kuća je površine od 530 

kvadratnih metara i račun je od 100 do 145 

dolara mesečno u letnjem periodu zato što 

su zemljani blokovi mnogo efikasniji.“ 

Za Dena Pauela (Dan Powell) iz kompanije 

Earth Tek Inc., proizvođača kompresovanih 

zemljanih blokova iz Novog 

Meksika, SAD, održivost je korist broj 

jedan kompresovanih zemljanih blokova. 

„Oni (zemljani domovi) su hladniji leta i 

topliji zimi“, kaže Pauel. „Po mom iskustvu, 

kada je leti spoljašnja temperatura 37 

stepeni Celzijusa, u kući je temperatura 

oko 20 stepeni.“ Takva vrsta efikasnosti 

hlađenja dolazi zbog zemljane kuće koja 

ima debljinu zidova od 30cm ili više, pod 

pretpostavkom da su vrata i prozori zatvoreni. 

Ovo čini dom koji nije samo energetski 

efikasan već i udoban, pošto hlađenje 

dolazi prirodno, a ne preko klimatizacije. 

Institut Auroville Earth istražuje, razvija i 

obučava ljude tehnologijama zasnovanim 

na korišćenju zemlje. Institut se nalazi u 

Indiji, zemlji koja je često pogođena svim 

vrstama prirodnih katastrofa, od zemljotresa 

preko cunamija do ciklona. Njihova 

istraživanja su pokazala da, iako je kvalitet 

izgradnje objekta glavni faktor u tome da 

li će on stajati nakon zemljotresa, zemljani 

objekti su preživeli velike zemljotrese sasvim 

dobro, dok su neke obližnje kamene 

građevine bile svedene na ruševine. Ovo 

istraživanje je vodilo vlade, i unutar i izvan 

Indije, da odobre zemljanu tehnologiju gradnje 

instituta za korišćenje pri obnovi područja 

koja su podložna katastrofama. 

Zemljani domovi nisu samo otporni na 

prirodne katastrofe, oni su i izdržljivi. Prema 

Auroville Earth institutu, Rameseum u 

Tebi, Egipat, je najstarija zemljana zgrada 

na svetu izgrađena pre 3.300 godina. I ona 

nije jedina. Širom sveta je uobičajeno videti 

stare zemljane zgrade koje još uvek stoje 

i odolevaju zubu vremena dok su njihovi 

suparnici odavno svedeni na ruševine. Dugotrajan 

dom je održiv dom jer mu je potrebno 

manje popravki i manje podsticaja 

da ga sruše i izgrade ponovo. 

Pa, zašto nije svaka 

zgrada izgrađena 

od kompresovanih 

zemljanih blokova 

„Zato što niko ne zna kako to da uradi“, 

kaže Džeter. „Arhitekte i inženjeri ne znaju 

ništa o tome. Ne znaju. I to nije njihova 

krivica; nisu ih to učili.“ Zemljana blokovska 

konstrukcija je relativno nova stvar u 

savremenom građevinarstvu, tako da obrazovni 

sistemi sporo reaguju. Džeter se ipak 

nada, jer se na nekoliko univerziteta, kao 

što je Univerzitet u Koloradu, A&M Univerzitet 

u Teksasu i Univerzitet u Oklahomi, 

sada predaje o zemljanoj gradnji. 

Pauel ukazuje na loše normative i reklamni 

sistem u Sjedinjenim Američkim Državama. 

„Naši normativi i reklamni sistemi su 

usmereni na drvo i beton“, kaže on. „I drvne 

i betonske industrije su toliko velike da 

će oni uraditi sve da zemljani blokovi ne 

budu igrač u ovom poslu.“ 

Sa listom izazova jednako dugačkom kao 

listom pogodnosti, nije ni čudo što izgradnja 

od zemljanih blokova ima poteškoće 

da postane popularna u razvijenim zemljama. 

Sa tehnologijom kompesovanih 

zemljanih blokova, glavni izazov - cena 

- prestaje da bude problem, čineći kompresovane 

zemljane blokove održivom opcijom 

za izvođače zainteresovane za rad sa 

visoko održivim materijalom i za investitore 

koji žele sveukupno održivi, udoban, 

izdržljiv dom po pristupačnoj ceni ■ 

Vaš internet portal 

Izuzetno moćno i nezaobilazno 

online marketinško sredstvo 

građevinskih kompanija. 

construction.rs 

gradjevinarstvo.rs 

www.build.rs 

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf 

55

Da li znate... 

... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno 

besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera, 

uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih 

udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su 

profesionalno vezani za građevinsku industriju 

Da li znate... 

... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju 

vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije

oglasi 

Projektovanje i izvođenje enterijera 

Preko 20 godina iskustva u radu 

sa sistemima Rigips i Armstrong 

/ spušteni plafoni / pregradni zidovi / 

/ adaptacija potkrovlja / venecijaneri / 

/ trakaste zavese / tende i komarnici / 

/ projektovanje / stručni saveti / 

e-mail: dekormont@ymail.com 

www.dekormont.weebly.com 

www.dekormont.yolasite.com 

Ustanička 164, 11000 Beograd 

tel/fax: 011 207 10 34 | mob: 063 232 167, 062 232 203, 065 21 76 622 

“Frigoremont” DOO 

Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac 

tel/fax: 011 87 20 246 

mob: 064 13 62 176 

Servis, remont i montaža rashladnih 

i klimatizacionih kompresora, 

postrojenja i opreme 

“S A X“DOO 

D.O.O. 

Grejanje 

Vodovod 

20 godina 

sa Vama 

Toše Jovanovića 11, Beograd 

+381 11 354 84 83 

www.tehnikoms.rs 

M E R M E R I G R A N I T I 

rezanje blokova i ploča | poliranje, štokovanje, pikovanje, bunjanje 

profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje 

proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata 

isporuka | ugradnja 

Užice, Dimitrija Tucovića 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065 

proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: saxmermer@gmail.com 

SVE ZA BRAVARE 

LIMOVI/HLADNOVALJANI/TOPLOVALJANI/POCINKOVANI 

ČELICI/CEVI/FLAHOVI/NOSAČI/UGAONICI 

RADIJATORI/MEŠALICE/GRAĐEVINSKA KOLICA... 

USLUGE SEČENJA I SAVIJANJA LIMOVA 

PRODAVNICA OKOVA ŠRAFOVA I ALATA 

Bulevar JNA 8a, 11222 Beograd 

Tel.: +381 11 394 22 42, 394 20 42 

e-mail: office@zenitcop.co.rs 

www. zenitkop.co.rs 

www.build.rs 57

Predstavljanje u BUILD magazinu 

Tržište 

Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim 

obrtom kapitala u Srbiji 

Izdavač 

Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti 

i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca 

Besplatna distribucija 

Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, 

preduzetnici... 

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude 

kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta 

Internet 

Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs 

Oglašavanje 

BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših 

proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet 

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs 

(narudžbenicu 24 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) 

Preduzeće 

Ime i prezime 

narudžbenica za naša izdanja 

Funkcija 

Adresa 

Mesto 

Telefon 

Telefon 

Mob. tel. 

Fax 

E-mail 

Web 

PIB 

Opis 

delatnosti 

Ulica i broj 

Mesto 

( ) 

( ) 

( ) 

( ) 

Mat. br. 

Broj zaposlenih 

1 do 10 

11 do 25 

26 do 50 

51 do 100 

101 do 500 

više od 500 

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu 

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost 

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD 

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* 

* samo za preduzeća m.p. 

tačnost podataka overava

U pripremi je 11. štampano izdanje kataloga 

GRAÐEVINARSTVO 

i opremanje 

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeima nudimo 

oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje 

i internet portal. 

• sadrži detaljne informacije 

o preduzeima, proizvodima i uslugama 

graevinske industrije 

• detaljna klasikacija proizvoda i usluga 

• štampa se jednom godišnje 

• besplatno se distribuira preduzeima 

koja posluju u domenu graevinarstva 

• promovisan na sajmovima 

graevinarstva i nameštaja 

Na ovaj nain omogueno 

je pokrivanje oba medija 

po veoma povoljnim 

cenama 

Luke Vojvodia 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs

construction.rs 

gradjevinarstvo.rs 

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf 

joevtusjkf

rstvo.rss - BUILD magazin

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?