Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U OVOM BROJU<br />
DAVID ALBAHARI<br />
Kod Jevreja, kao i kod<br />
Srba, mo`ete da budete<br />
dosta tradicionalni i da<br />
praznujete razne praznike<br />
a da niste vernik u pravom<br />
smislu te re~i<br />
str. 6.<br />
6<br />
10<br />
14<br />
15<br />
17<br />
20<br />
22<br />
23<br />
28<br />
29<br />
DAVID ALBAHARI<br />
Sne`ni ~ovek<br />
TURIZAM<br />
Spremni da do~ekaju goste<br />
OP[TA BOLNICA U U@ICU<br />
Otvorena crkva<br />
INICIJATIVE<br />
Sevojno op{tina<br />
TU\ICE U GOVORU<br />
Za{titimo na{ jezik<br />
NARODNI MUZEJ<br />
Otvoren lapidarijum<br />
PROF. DR SRETEN SOKI]<br />
Iz krize u krizu<br />
MINIJATURE DRAGANA DIMI]A<br />
Krugom kruga<br />
26 KRISTINKA SELAKOVI]<br />
Zemqa, voda, vatra i vazduh<br />
FK JEDINSTVO PUTEVI<br />
Jesewi prvaci<br />
STREQA[TVO<br />
Zlati} blistao i u Zagrebu<br />
31 AUTOMOBILIZAM<br />
@arko Terzi}<br />
VLADIMIR DEJOVI]<br />
Otkud ta "edukacija<br />
edukatora" kad imamo<br />
boqe srpske termine<br />
"obrazovawe<br />
nastavnika" ili<br />
"{kolovawe vaspita~a"<br />
Nadamo se da }emo ve} od<br />
1. januara naredne godine<br />
imati na raspolagawu<br />
operativni buxet,<br />
a izbori za Skup{tinu,<br />
iz prakti~nih razloga,<br />
bi}e istovremeno kada i<br />
izbori za Skup{tinu <strong>Grad</strong>a<br />
U`ica<br />
str. 17.<br />
str. 15.<br />
DR NIKOLA POTKOWAK<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi},<br />
@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi} - Bogdanovi}<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128,<br />
marketing 513-124, faks 511-941<br />
Zorica \okovi}<br />
9. decembar 2011.
DRAMA NA KOSOVU<br />
ojnici Kfora pucali su<br />
Vpo~etkom decembra na grupu<br />
novinara, me|u kojima je bio<br />
i reporter Kurira, U`i~anin<br />
Zoran [apowi}. Na novoj barikadi<br />
kod sela Jagwenica pripadnici<br />
Kfora su, bez povoda<br />
i bilo kakve prethodne najave,<br />
po~eli da pucaju gumenim mecima<br />
na predstavnike sedme sile<br />
dok su bili na radnom zadatku!<br />
- Prvo je ba~en suzavac,<br />
a kad se to sti{alo, nas {estsedam<br />
novinara polako je krenulo<br />
da se pribli`ava barikadi.<br />
S nama je bilo i dvoje-troje<br />
civila. Imali smo fotoaparate<br />
u rukama, videli su ko smo. Kforovci<br />
su nas namamili da se<br />
UNS osudio<br />
napad<br />
„UNS sna`no protestuje zbog toga {to vojnici Kfor<br />
koriste silu protiv reportera srpskih redakcija koji na<br />
severu KiM, u te{kim uslovima, obavqaju svoje profesionalne<br />
novinarske zadatke“, navodi se u saop{tewu i dodaje<br />
da }e udru`ewe tra`iti od me|unarodnih organizacija za<br />
za{titu novinara da protestuju zbog ovog incidenta.<br />
UNS navodi i da su pripadnici Kfora pucali „u grupu<br />
novinara u kojoj su bili reporteri dnevnih listova Pres i<br />
Kurir, kao i snimateqi vi{e beogradskih televizija, iako<br />
im je moralo biti jasno da je re~ o novinarima na radnom<br />
zadatku“.<br />
хроника<br />
КФОР пуцао на новинара Курира!<br />
Ga|ali su direktno u nas! Na pola metra od mene ~ovek je pogo|en u<br />
glavu, pri~a Zoran [apowi} iz U`ica, izve{ta~ Kurira sa barikada<br />
kod sela Jagwenica<br />
pribli`imo, a onda su, posle<br />
pola minuta, zapucali u na{em<br />
pravcu bez upozorewa. Pucali<br />
su sa razdaqine od 20 metara!<br />
Videli su da smo novinari, videli<br />
su kamere i fotoaparate<br />
- ka`e [apowi} i dodaje:<br />
- Meci su nam zujali pored<br />
u{iju. U glavi mi je samo bilo da<br />
goli `ivot spasem. Po~eli smo<br />
da be`imo, a ~ovek koji je bio<br />
na pola metra od mene pogo|en<br />
je u glavu, a onda i drugi, od koga<br />
sam bio udaqen nekoliko koraka.<br />
Ga|ali su direktno u nas!<br />
Na{ reporter jo{ navodi<br />
NUNS osu\uje napad<br />
na novinare<br />
Nezavisno udru`ewe<br />
novinara Srbije najo{trije<br />
osu|uje napad vojnika Kfora<br />
na grupu novinara koji se<br />
dogodio u utorak, na barikadi<br />
kod sela Jagwenica,<br />
na severu Kosova.<br />
Nasiqe nad novinarima<br />
ne mo`e se ni~im opravdati<br />
i zato NUNS od komande<br />
Kfora zahteva hitnu<br />
istragu i obja{wewe.<br />
- NUNS }e o ovom zaprepa{}uju}em<br />
napadu pripadnika<br />
Kfora na novinare<br />
obavestiti me|unarodne<br />
novinarske i medijske asocijacije.<br />
Prema medijskim izve-<br />
{tajima, vojnici Kfora<br />
pucali su na novinare<br />
dnevnih listova Press i<br />
Kurir, i snimateqe beogradskih<br />
televizija. Ovaj<br />
incident se dogodio na<br />
novoj barikadi kod sela<br />
Jagwenica, gde su pripadnici<br />
Kfora, bez povoda<br />
i prethodnog upozorewa,<br />
pucali gumenim mecima<br />
na izve{ta~e beogradskih<br />
medija.<br />
da su prestali da pucaju tek kad<br />
su se udaqili na oko sto metara<br />
od wih.<br />
- Nije mi jasno za{to su<br />
to uradili kad smo uvek bili<br />
korektni prema wima - isti~e<br />
[apowi}.<br />
R. V.<br />
STOP MOBING SRBIJA<br />
Повереништво<br />
у Ужицу<br />
Poverenik Udru`ewa „Stop<br />
mobing Srbija“ u U`icu Petar<br />
@ivkovi}. Molba lokalnoj<br />
samoupravi da pomogne rad<br />
Udru`ewa koje se bori protiv<br />
„opasne bolesti“ za dru{tvo.<br />
ika @ivadinovi}, predsednik Upravnog<br />
odbora Udru`ewa „Stop Mob-<br />
@<br />
ing Srbija“ koje je osnovano sa ciqem da<br />
se zaposlenima pru`i svaka vrsta pomo}i,<br />
pre svega moralno-psiholo{ka i pravna<br />
pomo} za slu~aj izlo`enosti nekom<br />
vidu zlostavqawa najavio je osnivawe<br />
povereni{tva u U`icu.<br />
- Da bismo uspeli da ostvarimo ove ciqeve<br />
osnivamo povereni{tva {irom Srbije.<br />
Odlu~eno je da ono postoji i u U`icu, a<br />
za poverenika je izabran Petar @ivkovi}<br />
koji je ~lan republi~kog odbora Sindikata<br />
zaposlenih u stambeno-komunalnim delatnostima<br />
i koji je pro{ao seminare i neophodnu<br />
edukaciju za ovaj odgovoran posao<br />
– rekao je @ivadinovi}. I uputio poziv<br />
gradona~elniku i lokalnoj samoupravi da<br />
pomognu rad Udru`ewa.<br />
- Smatramo da je interes lokalne<br />
samouprave da se ova opasna dru{tvena<br />
bolest koja nanosi velike {tete kako zaposlenima<br />
tako i preduze}ima u kojima se<br />
to de{ava suzbije, i zato se pozivao da na<br />
svaki na~in pomogne rad Udru`ewa. Poverenik<br />
@ivkovi} }e se obratiti lokalnoj<br />
samoupravi sa prate}om dokumentacijom i<br />
odlukom da je postavqen za poverenika ispred<br />
Udru`ewa Stop mobing Srbija – ka`e<br />
@ivadinovi} ispred Upravnog odbora.<br />
@. E.<br />
9. decembar 2011.
хроника<br />
KARAOKE U U@ICU<br />
Pobednik Aleksandar Petronijevi} sa<br />
Darijom Luki} i Marijom Kilibardom<br />
Sredom uve~e<br />
Још две<br />
кризне<br />
године<br />
Победник Александар<br />
Петронијевић<br />
Pobednici u`i~kog takmi-<br />
~ewa „ Staropramen karaoke<br />
izazova“ odr`anom u utorak<br />
uve~e u popularnoj „ Skali“, u<br />
organizaciji Apatinske pivare<br />
je Aleksandar Petronijevi}, na{<br />
kolega kamerman TV 5. Pesmom „<br />
Ti si mi u krvi“ i izuzetnim glasom<br />
izborio je put u Prag za dve<br />
osobe<br />
Neverovatne glasovne mogu}nosti<br />
pokazali su svi<br />
takmi~ari, tako da je `iri imao<br />
pune ruke posla. U finalu, publika<br />
je ja~inom aplauza pomogla<br />
`iriju i poslala Aleksandra<br />
Petronijevi}a u rodni grad<br />
"Staropramena".<br />
»Bavim se muzikom od pete<br />
godine i prijavio sam se da<br />
poka`em {ta znam na insistirawe<br />
prijateqa. Konkurencija je<br />
bila o{tra, pogotovo u finalu,<br />
ali pobedio sam i ovo ve~e izazova<br />
}e mi ostati u prelepom<br />
se}awu. Idem u Prag i jo{ ne<br />
mogu da verujem, ostalo je samo<br />
da odlu~im koga }u da povedem u<br />
Prag.“, rekao je pobednik Aleksandar<br />
Petronijevi}.<br />
Gosti ve~eri bile su finalistkiwa<br />
takmi~ewa „Prvi Glas<br />
Srbije“ Darija Luki} i voditeqka<br />
Irina Radovi}. Marija<br />
Kilibarda, bila je zadu`ena za<br />
podr{ku takmi~arima i veselu<br />
atmosferu.<br />
Drugo i tre}e mesto „Staropramen<br />
karaoka izazova“ pripalo<br />
je Nini Tomovi} i Bogdanu<br />
Bro}i}u koji su obradovani interesantnim<br />
nagradama. „Staropramen<br />
karaoke izazov“ i<br />
raspevana borba muzi~kih talenata<br />
nakon uzbudqivih takmi-<br />
~ewa u Jagodini, Ni{u i Loznici<br />
i U`icu slede}e nedeqe sti`e<br />
u Sombor.<br />
R. V.<br />
Taman da se uklopim u<br />
prednovogodi{wu atmosferu,<br />
jer prizna}ete u<br />
Pi{e: Milica Turudi}<br />
mnogim metropolama ve} su<br />
oki}ene velike jelke, ve}<br />
su po~ele novogodi{we<br />
rasprodaje, te otuda i sama po`eleh da onako makar u<br />
du{i budem u svemu tome. Uz to malo me po~e uquqkivati<br />
i predizborni marketing i lepota najave toga ~ina<br />
u partijskim obe}awima, kad ono od svega toga ni{ta.<br />
Zapravo, hladan tu{. Kriza }e da traje, i to ona<br />
ba{ `estoka, makar jo{ dve godine. A {ta }e daqe biti<br />
ne zna se.<br />
I {ta sada da radim Kako da ~ekam novu godinu, da<br />
li da se radujem, {ta da po`elim onima kojima nameravam<br />
da po{aqem ~estitku<br />
Da li da ih ohrabrim da izdr`e i tu, kriznu narednu,<br />
ili da jednostavno se pomire sa tim da ne}e biti<br />
lako pa hajde neka do|e i {to pre pro|e.<br />
Ili pak da tvrdoglavo ka`em da bez obzira na tu<br />
krizu, koja za nas nije ni{ta novo i u kojoj se nalazimo<br />
ve} decenijama, idemo daqe i ne osvr}imo se.<br />
A za{to da se ne osvr}emo, pa jednostavno da se ne<br />
prise}amo svega onoga {to nam se doga|alo, kako smo se<br />
obru{avali kao pojedinci, porodice, preduze}a, regije<br />
pa samim tim i dr`ava.<br />
Iz najdubqe tvrdoglavosti ho}u da zaboravim te<br />
krize a naro~ito ona vremena kad smo mewali recepte<br />
da se ne{to pravi ni od ~ega a ne~emu slu`i. Da pravimo<br />
torte bez jaja, kola~e sa ni{ta, luda testa, jeftine<br />
i malo efikasne te~nosti za sudove, {ampone za kosu,<br />
doma}e sapune, i jo{ mnogo toga {to samo kriza mo`e da<br />
smisli.<br />
Ho}u da verujem da }emo primewivati recepte i<br />
inovacije na{ih mladih pametnih qudi a ne krizne recepte,<br />
jer nam ih je uistinu dosta i preko glave. Ne}emo<br />
da razmi{qamo ni o inflacijama, tranzicijama, evropskim<br />
integracijama, poskupqewima, socijalnim davawima,<br />
pomu}enoj svesti i samoubistvima, ve} je jednom<br />
vreme da mislimo o lepoti, da se radujemo, da `ivimo<br />
bez stresa i brige, da jednostavo ~ekamo novu godinu kao<br />
i ostali svet.<br />
Ali, o~ito, da nam se ne da, ni ove, ni naredne pa ni<br />
one iza godine. Kriza, pa kriza i to ti je. Dodu{e te{e<br />
nas da je kriza stigla i one mo}nije, da ih ~ekaju te{ka<br />
odricawa i lomovi.<br />
[to se wih ti~e ne znam, nisam ba{ sigurna u to, a u<br />
na{a predvi|awa ne sumwam, jer sve mo`e da nas obi|e,<br />
ali kriza ne.<br />
Ona je na{ dugogodi{wi veran pratilac, pa ako joj<br />
predvi|aju rok jo{ samo dve godine, prosto, do|e mi da<br />
se i obradujem.<br />
9. decembar 2011.
„Sve mo`e biti pri~a“, ka`e mi David<br />
Albahari posle vi{e~asovnog razgovora, „pa<br />
i ovaj na{ susret u Beogradu“. On je o svojim<br />
pri~ama i novom romanu „Kontrolni punkt“<br />
ove jeseni govorio ~itaocima u Austriji,<br />
Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Irskoj...<br />
naravno, u Beogradu. Po~etkom decembra<br />
vratio se u Kalgari. Zimu }e iskoristiti za<br />
pisawe nove zbirke pri~a. Jedan od trenutno<br />
najprevo|enijih srpkih pisaca ro|en je 1948.<br />
godine u Pe}i, a do neke vrste dobrovqnog<br />
xojsovskog izgnanstva u Kanadu po~etkom devedesetih<br />
`iveo je u Zemunu. Autor je sada<br />
ve} kultnih naslova kao {to su „Opis smrti“,<br />
„Sne`ni ~ovek“, „Cink“, „Mamac“, „Pijavice“...<br />
A kako nastaju wegove pri~e<br />
- Kod mene pri~e po~iwu u trenutku<br />
kada vidim odre|enu situaciju u kojoj mo`da<br />
uop{te ne u~estvujem, ili sam svedok. Roman<br />
„Pijavice“ po~iwe tako {to pripoveda~ gleda<br />
scenu u kojoj jedna devojka dobija {amar.<br />
Taj {amar je na neki na~in cela pri~a. U<br />
bilo kojem gradu, Kragujevcu, U`icu, Parizu,<br />
mo`e da me privu~e neka scena, ne{to {to<br />
bi moglo da se odigra sa mnom u toj sceni. To<br />
mo`e da bude i devojka koja nekoga ~eka, a<br />
ja mogu da pomislim kako bi bilo dobro da<br />
~eka mene. Ponekad idete, ugledate otvoren<br />
prozor, ili osvetqenu prostoriju, vidite<br />
prostor koji vam deluje kao idealan, u kome<br />
biste `iveli. Onda pomislite kako bi bilo<br />
u}i u tu ku}u. To me pokre}e na pri~u. Dakle,<br />
ne ne{to {to se desi, ve} ne{to {to nudi<br />
mogu}nost de{avawa.<br />
интервју<br />
- Ne bih mogao da odredim ta~no vreme<br />
kada je to po~elo, ali u jednom trenutku otkrio<br />
sam da je dobar deo onoga {to napi{em<br />
rezultat ne toliko mojih napora koliko literature<br />
koju sam ~itao. Po~nete da shvatate<br />
da se kwi`evnost doga|a u relativno malom<br />
broju obrazaca. U su{tini, uvek se pi{e o<br />
veoma malom broju tema: qubav, smrt, rat,<br />
mir, susret, rastanak… Se}am se kada se pod<br />
uticajem Donalda Bartelmija u meni pojavila<br />
sumwa da li mogu kao pripoveda~ da pri~u<br />
po~nem na jedan a zavr{im na drugi na~in, a<br />
da se usput napravi transformacija kao rezultat<br />
sumwe pripoveda~a u ono {to radi.<br />
Jer ako posumwam na pola pri~e da je pri~a<br />
dobra, mene posle toga daqe vodi sumwa u<br />
pisawe te pri~e a ne sama ta pri~a. Dovoqno<br />
je da, na primer, malo ~itate Vitgen{tajna<br />
i onda po~nete da sumwate u mnoge druge<br />
odakle ne{to posmatra{, i da li uop{te<br />
posmatra{ doga|aj. Da li doga|aj koji za tebe<br />
ne postoji uop{te postoji Sve me vodilo ka<br />
sumwi, sve do zen budizma koji je se tako|e<br />
zasniva na nekoj vrsti sumwe. Zen budizam<br />
mi je pomogao da defini{em moj stav prema<br />
religiji.<br />
Kako defini{ete taj stav<br />
- Kad sam kao mlad ~ovek po~eo da se interesujem<br />
za zen budizam, sawao sam da odem<br />
u Japan i u|em u zen manastir. ^ak sam se i<br />
raspitivao za voz, ali po{to je i{ao kroz<br />
Sibir odustao sam. [ta god da sam poku{avao<br />
sve je ko{talo previ{e za moj neveliki xep,<br />
a pogotovo ideja da otputujem avionom. Na<br />
kraju, tamo nisam nikoga ni poznavao. Nastavio<br />
sam sa intenzivnim ~itawem, i danas<br />
to radim. Zen je zapravo misticizam, on nije<br />
Zemun i Beograd su gradovi u kojima<br />
se uglavnom odvijaju va{e pri~e. Da<br />
li to zna~i da u svakom gradu kroz<br />
koji prolazite tra`ite Zemun, ili<br />
Beograd<br />
- Moram priznati da sam o Kalgariju, gde<br />
`ivim posledwih dvadesetak godina, po~eo<br />
druga~ije da razmi{qam kada sam, gledaju}i<br />
neku mapu, shvatio da su u reku koja prolazi<br />
kroz grad, a to je jedna mala, hladna, planinska<br />
reka, ni izbliza mo}na kao Dunav, uliva<br />
druga, tako|e planinska, reka. Najednom sam<br />
pomislio da su one kao Dunav i Sava, i Kalgari<br />
mi se kao grad otvorio. U stvari, ja sam<br />
uslikao, kako vi ka`ete, Beograd i Zemun.<br />
Osetio sam neku bliskost, jer mi je falila<br />
ta druga reka. Odrastao sam uz Dunav, ipak<br />
Dunav i Sava defini{u prostor oko Beograda<br />
i Zemuna. Kalgari je grad od milion<br />
stanovnika, ali deluje mnogo mawe od Beograda,<br />
jer nema taj tempo `ivota u centru,<br />
druga~ije je urbanisti~ki raspore|en.<br />
Peter Handke, pisac koji je i na vas<br />
uticao, na jednom mestu pi{e: Kad<br />
ka`em ja, onda istovremeno mislim<br />
ti, on, ona, ono… Jer taj ja nisam ja,<br />
ve} ~ovekovo ja, ja svakog obi~nog<br />
~oveka. Ko je ja u kwigama Davida Albaharija<br />
- Nije lako na to odgovoriti. To me niko<br />
nije pitao do sada. Nemam spreman odgovor. U<br />
stvari, nikada nisam ni poku{ao da dam sebi<br />
odgovor ko je ja koje pripoveda. Iako ne smatram<br />
pisawe nekakvim misti~kim ~inom, nekim<br />
padawem u trans i sli~no, ja u stvari ne<br />
znam odakle dolazi glas koji pripoveda, kao<br />
{to verovatno niko ne zna. Mo`da se taj glas<br />
prelama kroz na{e nesvesno, ako nesvesno<br />
postoji. Pretpostavimo da postoji, mo`da ga<br />
neko zove druga~ije, mo`da nije tako struktuirano<br />
kao {to je to predlagao Jung, ali taj<br />
glas ipak odnekud dolazi. Svestan sam da taj<br />
glas koji pri~a koristi mene da bi izrekao<br />
svoje ja, tako da ja postajem govornik tog ja,<br />
ali sigurno nisam lik, odnosno onaj koji<br />
pri~a u toj kwizi, ve} se to lomi u nesvesnom.<br />
Ko zna odakle dolazi taj glas koji usput,<br />
po{to je mo}an i sveznaju}i, skupqa podatke<br />
iz mene, i koje onda unosim u ja koje pi{em. To<br />
sigurno nije potpuni odgovor, ali kad boqe<br />
razmislim verovatno niko ne bi umeo da<br />
ka`e ko je ja koje govori iz wega.<br />
U gotovo svakoj va{oj kwizi postoji<br />
neka vrsta „nulte pozicije“ koja podrazumeva<br />
sumwu u norme stvarnosti<br />
i sumwu u norme kwi`evnosti.<br />
DAVID ALBAHARI, PISAC<br />
Снежни човек<br />
O pri~i i pri~awu, o rekama i gradovima, o tome za{to nije<br />
oti{ao u zen manastir, o jevrejstvu i ose}awu razli~itosti,<br />
o velikim temama, o poseti jednog zeca, o ha{i{u i jo{<br />
pone~em razgovaramo sa Davidom Albaharijem<br />
stvari: jezik, svet koji vidite, literaturu…<br />
Negde ste izjavili da vam je najboqi<br />
savet na ulasku u svet kwi`evnosti<br />
dao Petar Vuji~i} koji vas je savetovao<br />
da pi{ete iskqu~ivo o onome<br />
{to najboqe poznajete.<br />
- Da, on me je naterao da se zainteresujem<br />
za pri~u mojih roditeqa. Iz razgovora<br />
sa wima shvatio sam da ima mnogo pri~a<br />
koje treba ispri~ati. U to vreme sam mnogo<br />
~itao Singera i Apdajka. I jedan i drugi govore<br />
o porodi~nom `ivotu. Posle su se u mom<br />
~itala~kom `ivotu pojavili metaprozaisti,<br />
kao {to je recimo Kuver, koji me op~inio<br />
pri~om „Dadiqa“. U toj pri~i varira jedna<br />
ista situacija koja se neprekidno prikazuje<br />
iz drugog ugla. [ta je to nego sumwa da uop{te<br />
mo`ete da ispri~ate pri~u, jer prilaze}i joj<br />
sa razli~itih strana ona dobija razli~ite<br />
dimenzije. Na mene je u to vreme uticala i<br />
~uvena kwiga Dejvida Boma „Uzro~nost i<br />
slu~ajnost u savremenoj fizici“. Kvantna<br />
fizika nas je uveravala da ni{ta nije sigurno<br />
i stvarno, sve zavisi od toga kako i<br />
regularna religija, ve} vi{e kao sufi u islamu<br />
ili razne misti~ke sekte. Kao i u Kabali,<br />
u wemu je krajwi ciq sjediwavawe sa<br />
bo`anskim. Me|utim, on ne dozvoqava nikakav<br />
autoritet, bar sam ga ja tako shvatio. On<br />
ka`e: Buda je govno. To deluje gadno na prvi<br />
pogled, ali i sasvim logi~no, jer ako je Buda<br />
sve onda je on i to, ne mo`e se pobe}i od toga.<br />
U ve}ini religija to ne}ete ~uti, ali to je<br />
jedna od zen koana pomo}u kojih zen majstor<br />
mo`e da navede u~enika na prosvetqewe.<br />
Zen mi je bio privla~an zbog toga {to je dozvoqavao,<br />
bar ja tako ose}am, svojevrsnu slobodu<br />
u do`ivqaju.<br />
Kakav ste odnos prema judaizmu poneli<br />
iz ku}e<br />
- Kod Jevreja, kao i kod Srba vi mo`ete<br />
da budete dosta tradicionalni i da praznujete<br />
razne praznike a da niste vernik u pravom<br />
smislu te re~i. Recimo, po{tujete slavu,<br />
obele`avate razne praznike, ali ne idete u<br />
sinagogu, odnosno u crkvu, ili idete s vremena<br />
na vreme. Za mene redovno odla`ewe<br />
u crkvu nije nikakva garancija da je neko<br />
9. decembar 2011.<br />
Foto: Vreme
stvarno religiozan. Religiozonst je ne{to<br />
{to svako nosi u sebi, izra`eno na neki svoj<br />
na~in. Jevrejstvo u ku}i je bilo i te kako<br />
prisutno zbog mog oca. On je bio religiozan<br />
~ovek u pravom smislu te re~i; redovno<br />
je i{ao u sinagogu, na [abat, i pre podne i<br />
popodne, a u ku}i smo obele`avali sve ve}e<br />
jevrejske praznike, Novu godinu, Jom Kipur…<br />
Te manifestacije deci su zanimqive, uvek<br />
je tu neka zanimacija za wih. Po{to sestra<br />
i ja ni{ta nismo znali, otac nam je ~itao molitve.<br />
Mi smo to slu{ali, mada je mogao da<br />
nam ~ita {ta god ho}e. Moja majka je pre{la u<br />
jevrejsku veru. U tom smislu ja sam zvani~no<br />
Jevrejin. Ina~e, niste zvani~no Jevrejin ako<br />
vam majka nije Jevrejka. Wen prvi mu`, pre<br />
Drugog svetskog rata, tako|e je bio Jevrejin.<br />
Nad ~iwenicom da ste Jevrejin u godinama<br />
va{eg de~a{tva jo{ uvek se<br />
nadvijala te{ka senka holokausta.<br />
Kada ste to otkrili kao ne{to va`no<br />
za va{ identitet<br />
- Prvi put sam shvatio da sam Jevrejin<br />
u osnovnoj {koli. U~iteq nas je prozivao na<br />
po~ektu godine, pro~itao je moje ime pitao<br />
me: [ta si ti Kada sam mu odgovorio da sam<br />
Jevrejin, on me pitao: Pa zar vas jo{ ima u<br />
`ivotu Nije mislio ni{ta lo{e, verovatno<br />
se pogre{no izrazio, ali ja sam shvatio da<br />
sam dobio neki znak, da sam na neki na~in<br />
obele`en; osetio sam neku negativnost u<br />
tome, jer me odjednom u~inio razli~itm od<br />
mojih drugova. Po~eo sam da se interesujem<br />
{ta je to {to me ~ini druga~jim, {ta da radim<br />
s tim. Ne mo`ete kao de~ak od sedam – osam<br />
godina da imate neka tuma~ewa antisemitizma,<br />
ali vremenom po~nete da otkrivate da<br />
je to ne{to {to postoji u svetu, da toga ima<br />
koliko ho}ete. Koliko je samo pisaca bilo<br />
antisemita! Ja i dan-danas ne znam kako da<br />
se postavim prema Selinu koji je bio ~uveni<br />
antisemita. Me|utim, za mene je va`no pre<br />
svega wegovo delo.<br />
Mada je wegova kwiga „[kola za<br />
le{eve“ izrazito antisemitiska…<br />
- Znam, mogao bih to i da pro~itam, i da<br />
shvatim ako je dobro opisao tog antisemitu,<br />
ali kao ~oveka ne mogu da ga primim. Recimo,<br />
da je on sada `iv i da znam da je tu negde u<br />
gradu, ne bih mogao sa wim da komuniciram.<br />
Za{to da komuniciram sa nekim ko ne<br />
voli Jevreje Ili to mogu da budu Romi, homoseksualci,<br />
`ene, izbor je veliki. Ima jo{<br />
sli~nih pisaca: Ezra Paund je bio fa{ista,<br />
Eliot je bio poznat po ~estim antisemitskim<br />
izjavama, ali ja ne mogu da optu`im Eliota<br />
niza{ta. To je kao kad neki bacaju drvqe<br />
i kamewe na [ekspira zbog „Mleta~kog<br />
trgovca“. [ekspir, koji je za mene apsolutno<br />
najve}i pisac svih vremena, uradio je taj<br />
posao kao {to bi opisao bilo koga drugog. Ne<br />
vidim za{to bih ga smatrao antisemitom.<br />
Koliko vas je ta svest o razli~itosti<br />
motivisala u radu<br />
- Verovatno da nije slu~ajno za{to ima<br />
toliko jevrejskih pisaca i umetnika, ili japanskih<br />
muzi~ara koji studiraju u Evropi. Da<br />
biste dokazali da ste isti morate da budete<br />
boqi i da unesete dodatni rad. Ima u tome<br />
istine, bez obzira ko je u pitawu. Uzmite za<br />
primer Novaka \okovi}a. Siguran sam da je<br />
on morao da bude mnogo boqi od najboqeg da<br />
bi dokazao da je najboqi.<br />
Vratimo se kwi`evnosti. Malo je<br />
doma}ih pisaca koji su na vas uticali<br />
u godinama va{eg ulaska u literaturu.<br />
- Moja generacija se formirala u trenutku<br />
kada je u Srbiji vladala takozvana stvarnosna<br />
proza: Vidosav Stevanovi}, Milisav<br />
Savi}… Mi smo bili urbani momci pa nam je<br />
to bio quti protivnik. Oni su, naravno, branili<br />
sebe i svoje ideje. I Vidosav i Milisav,<br />
i drugi, bili su veoma na~itani momci u to<br />
vreme. Vidosav je uostalom veoma ve{t pripoveda~<br />
i maestralno se bavio jezikom u<br />
svojim prvim kwigama. Mi smo hteli ne{to<br />
drugo, mi smo i{li na gradski ritam, na spregu<br />
sa rokenrol kulturom. U me|uvremenu su<br />
9. decembar 2011.<br />
интервју<br />
pisci stvarnosne proze prodrli u dru{tvo,<br />
postali su urednici izdava~kih ku}a i direktori.<br />
Oni su izgubili interesovawe za<br />
tu bitku. Mislim da je to o{tetilo tu generaciju.<br />
Onda je nai{ao talas takozvanih<br />
borhesovaca.<br />
- Da, onda se to otvaralo u nekom<br />
postmodernisti~kom kqu~u. Borhesovci<br />
su bili uglavnom Zagrep~ani. Kod nas su se<br />
formirali pavi}evci, pisci kao Vladimir<br />
Pi{talo, Nemwa Mitrovi} i drugi koji su<br />
stvarno nosili taj uticaj Milorada Pavi}a.<br />
On je bio veoma uticajan pisac zato {to je u<br />
jednom trenutku stvorio originalan zvuk i<br />
ton. Na`alost, nije uspeo da ga kasnije promeni.<br />
Moja generacija je tek u posledwih desetak<br />
godina, ako tu imamo u vidu Svetislava<br />
Basaru, Radoslava Petkovi}a, Dragana<br />
Veliki}a, postala udarna generacija srpske<br />
proze. S tim {to danas niko od nas ne mo`e<br />
da postane direktor, jer nema dru{tvenog<br />
sektora Sve se izmenilo.<br />
Uprkos postmodernisti~koj skepsi<br />
prema takozvanim velikim pri~ama,<br />
romani „Mrak“ (1997), „Gec i Majer“<br />
(1998), „Pijavice“ (2005), „Ludvig“<br />
(2007) , „Brat“ (2008) tematizuju fragmente,<br />
odjeke velikih pri~a o ratu,<br />
holokaustu, teoriji zavere, nacionalizmu…<br />
Da li to zna~i da ne mo`emo<br />
pobe}i od uticaja velikih pri~a i da<br />
se one regeneri{u uprkos sumwama u<br />
wihov smisao<br />
- Pomenuti pisci moje generacije su<br />
~esto govorili jedne a radili druge stvari.<br />
Nismo ba{ bili dosledni onome {to smo govorili.<br />
Basara je na svoj na~in doticao neke<br />
velike teme od samog po~etka. Veliki} je<br />
imao ideju koja mo`da nije bila precizno defnisana,<br />
ja ga ose}am kao pisca koji poku{ava<br />
da protuma~i svet sredwe Evrope; vozovi<br />
koji povezuju te wegove krajeve i junake su zapravo<br />
velika tema koja podse}a na Muzila.<br />
Me|utim, prihvatam onu ~uvenu Handkeovu<br />
izjavu da je sredwa Evropa metereolo{ki<br />
termin. Ja sam imao neki svoj kamerni svet<br />
porodice, male kratke pri~e koje nisu dozvoqavale<br />
da se time bavim. Mene su velike<br />
teme zainteresovale tek kada sam oti{ao<br />
odavde. To se desilo bez mog razmi{qawa,<br />
mene je velika tema uzela na tapet.<br />
Se}am se da je za „Sne`nog ~oveka“<br />
(1995) Vasa Pavkovi} napisao da je to<br />
va{a najbeznade`nija kwiga koju ste<br />
do tada napisali. U ~emu se ogledala<br />
ta beznade`nost“, jer to je kwiga za<br />
koju istovrememo mnogi tvrde da je<br />
prelomna u va{em opusu<br />
- Sla`em se s tim {to je Vasa rekao. On<br />
me u tom tekstu prvi proglasio za velikog<br />
evropskog pisca i ja sam mu zahvalan na tim<br />
lepim re~ima. Nikada pre „Sne`nog ~oveka“<br />
nisam napisao ne{to sa takvim emocijama.<br />
Prvi put sam se na{ao u Kanadi, daleko od<br />
prave ku}e. Iako sam bio sa porodicom, ne<br />
mo`e ~ovek da `ivi ni sa porodcom izdvojen<br />
od svega. Treba se prilagoditi svemu. Na<br />
kraju krajeva bio sam sve te godine `ivota<br />
na jednom istom mestu. „Sne`ni ~ovek“ je<br />
kwiga koju sam pisao kada mi je sve delovalo<br />
beznade`no. Za mene je ta glavna re~enica u<br />
kwizi kad on ka`e: „Ovde }u umreti“. On to<br />
ponavqa. To mi je zaista bila najstra{nija<br />
pomisao, to da mogu tu da umrem i da kao<br />
mrtav ~ovek budem daleko od mrtvih sa kojima<br />
sam delio prostor. To mi je bio najve}i<br />
{ok. Onda se pojavquje zec u mom dvori{tu.<br />
Ta~no se se}am te situacije. Bio nam je u<br />
gostima jedan momak, Novosa|anin, koji je<br />
predavao [ekspira kao asistent na univerzitetu<br />
u Kalgariju. Bila je zima, napadao je<br />
veliki sneg, on je sedeo ispod prozora koji<br />
gleda na na{e predwe dvori{te. U jednom<br />
trenutku vidim da se iza wega ne{to kre}e.<br />
Ustanem, pri|em prozoru i vidim zeca. Veliki<br />
beli zec odmah je pobegao kada je shvatio<br />
da ga gledamo. Taj detaq je stvorio<br />
„Sne`nog ~oveka“.<br />
Napisali ste izvanredne fragmente<br />
o ha{i{u, retke u svetskoj literaturi.<br />
Ha{i{ je za vas ti{ina, umor, prinuda,<br />
znak presti`a, te`ina, lako}a<br />
..., {ta jo{<br />
- Te{ko je odgovoriti. Trebalo bi mo`da<br />
ne{to popu{iti pa onda pri~ati, ~ovek se<br />
onda ose}a boqe i opu{tenije. Pripadao<br />
sam jednoj generaciji koja je, izme|u ostalog,<br />
govorila i o ispitivawu svesti, tragala za<br />
nekom novom sve{}u, nekom novom orijentacijom<br />
u dru{tvu i u svemiru. Naravno, pojavile<br />
su se razne opojne supstance, bili smo<br />
pod uticajem raznih kwiga, kao {to su Hakslijeva<br />
„Vrata percepcije“ ili desetine drugih<br />
tekstova do kojih smo dolazili. Probao<br />
sam razne stvari, ali ne u ve}im koli~inama.<br />
Smatram da svako ima neku svoju drogu, neku<br />
vrstu receptora u mozgu koji reaguju na ne{to<br />
i to u pozitivnom smislu za telo, bez obzira<br />
{to posle mo`e da se dogodi neki negativan<br />
ishod, to je druga pri~a, to je pitawe<br />
odre|ene discipline. Ja sam otkrio ha{i{,<br />
otkrio sam da moji receptori rade na to. Mi<br />
smo tada u Beogradu koristili ha{i{, za<br />
marihuanu nismo ni znali. Nama je ha{i{<br />
stizao sa Bliskog istoka zahvaquju}i arapskim<br />
studentima koji su `iveli u Beogradu. Ta<br />
supstanca mi je omogu}ila neku vrstu uvida u<br />
mene samog, u neku vrstu prostora oko mene,<br />
a nekada ~ak i boqe razumevawe qudi sa kojima<br />
sam kontaktirao. Ne mislim da ha{i{<br />
mo`e bilo {ta da promeni u ~oveku, ali<br />
mo`e da istakne ne{to u wemu {to ranije<br />
niste primetili. To je neka datost ha{i{a.<br />
Vi{e sam voleo da ga koristim sam, da sedim<br />
u sobi i da slu{am muziku, ili da ~ak<br />
poku{am da pi{em, mada mi to nije mnogo polazilo<br />
za rukom, kao Ginzbergu koji to radio<br />
na raznim supstancama. Voleo sam i kada je<br />
to radilo celo dru{tvo, ali za razliku od<br />
mnogih mojih prijateqa nikada nisam voleo<br />
da se napu{im pa da iza|em na ulicu, osim<br />
ako nismo odlazili u biskop ili na neko<br />
drugo mesto. Verovatno me je ne{to podsvesno<br />
upozoravalo: Pazi, ti si naduvan, ne treba<br />
da bude{ u javnosti, {to je potpuna varka, jer<br />
naduvanog ~oveka ne mo`ete da prepoznate.<br />
Ne vidi se, malo mu se zacrvene o~i, {to<br />
mo`ete da uklonite kapim za o~i. Svi smo<br />
imali kapqice za o~i ako smo i{li na neko<br />
javno mesto, jer ste morali da budete spremni.<br />
Bezbrj puta sam razgovarao sa roditeqima<br />
potpuno napu{en. Nisu imali pojma. Da su<br />
ne{to videli, uvek sam mogao da ka`em da<br />
sam ne{to popio, {to dru{tvo prihvata kao<br />
neko verodostojno opravdawe za pona{awe.<br />
Ono {to je najva`nije, niko ne sme da o~ekuje<br />
od toga da }e ga promeniti, nego mo`ete samo<br />
da o~ekujete da }ete produbiti ne{to u sebi,<br />
da }ete mo`da otkriti ne{to {to niste<br />
eventuano znali. I to je individualno, imam<br />
prijateqa koj su to radili dvadeset, trideset<br />
godina unazad pa ni{ta nisu otkritli o<br />
sebi, niti su bilo {ta promenili.<br />
Kako ste pisali fragmente o ha{i-<br />
{u<br />
- Uglavnom napu{en.<br />
Zoran Jeremi}
политика<br />
TRIBINA LDP U PRIBOJU<br />
Хоћемо модерну Србију у Европској унији!<br />
Priboj, - Na tribini LDP u pribojskom hotelu „Lim“, koja je bila veoma dobro pose}ena, o akciji LDP<br />
i SPO „Preokret“ i Deklaraciji o Kosovu, ali i o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji,<br />
govorili su narodni poslanici LDP Kenan Hajdarevi} i Bojan \uri}. U gotovo dvo~asovnom razgovoru,<br />
oni su odgovarali i na brojna pitawa gra|ana Priboja i po svemu vi|enom, tribina pribojskog<br />
LDP je u potpunosti uspela<br />
- Srbiju ho}emo kao modernu<br />
dr`avu u Evropskoj uniji, zato sve<br />
ovo i radimo. Najve}a vrednost na{e<br />
akcije „Preokret“ je {to su Deklaraciju<br />
o Kosovu potpisali, uz desetine<br />
hiqada obi~nih gra|ana i brojni intelektualci.<br />
Uostalom, svoj potpis<br />
je stavila i na{a sugra|anka iz Priboja,<br />
poznata peva~ica Ana Bekuta.<br />
Druga vrednost „Preokreta“ je {to<br />
smo pokazali da u Srbiji postoji jak<br />
front qudi koji su opredeqeni za<br />
Evropsku uniju. Predsednik Srbije<br />
Boris Tadi} je najpre rekao „da mu ne<br />
pada na pamet da potpi{e Deklaraciju<br />
o Kosovu“, a sada je prakti~no<br />
prihvatio sve ono {to stoji u toj<br />
Deklaraciji, ali je problem u tome<br />
{to smo bespotrebno izgubili mesec<br />
dana vremena. Nismo bili shva}eni,<br />
za mo`da {est meseci }e se pokazati<br />
da smo sa Deklaracijom bili u pravu.<br />
Ni Ante Markovi}, veliki reformista<br />
nije bio shva}en, ali posle<br />
toliko godina vidi se da je on bio u<br />
pravu, ali je trebalo 20. godina da se<br />
to konstatuje. Mi smo ranije govorili<br />
da treba prihvatiti i Ahtisarijev<br />
plan za Kosovo, najboqa potvrda da<br />
je ovaj plan primenqiv i dobar bezbedan<br />
`ivot Srba na Kosovu ju`no od<br />
Ibra, ali i o~uvawe srpske svetiwe<br />
na tom prostoru. Na severu Kosova u<br />
ove ~etiri op{tine imaju samo barikade<br />
i balvani, tu nema ni zakona ni<br />
policije. Postoje u Srbiji neki koji<br />
`ele da Srbiju vide u nekoj Azijskoj<br />
federaciji za 100. godina. Kad<br />
ka`emo da ho}emo Srbiju u evropskoj<br />
uniji onda mislimo na puteve kao u<br />
Nema~koj, {kole kao u Holandiji, a<br />
ne kao u Azerbejxanu ili Kirgiziji.<br />
Po tome se politika LDP i „Preokreta“<br />
razlikuje od wih – rekao je<br />
narodni poslanik Kenan Hajdarevi}.<br />
- 9. decembra ne}e biti svejedno<br />
jesmo li kandidat ili ne za<br />
~lanstvo u Evropskoj uniji, a ako<br />
nismo, to }e se odraziti vrlo brzo,<br />
ve} za koji mesec opet }emo biti u<br />
izolaciji. Poziv predsednika Srbije<br />
Borisa Tadi}a Srbima na severu<br />
Kosova da napuste barikade nije,<br />
na`alost, pratila neka nova wegova<br />
ideja ili politika. Imamo mi hiqadu<br />
primedbi na Borka Stefanovi}a,<br />
srpskog pregovara~a sa Kosovom,<br />
ali sada pojedinci ho}e na krstu da<br />
ga razapnu. Mi iz LDP intenzivno<br />
lobiramo za dodelu kandidature<br />
za Kosovo, evo ve} danas tom nakon<br />
pisma Evropskoj uniji, ~inimo i kroz<br />
razgovore sa Evropskim liberalima<br />
koji sti`u u Beograd – rekao je Bojan<br />
\uri}, narodni poslanik LDP.<br />
Odgovaraju}i na pitawa prisutnih,<br />
i Hajdarevi} i \uri} su naglasili<br />
da je za Srbiju dobro {to<br />
je u Sloveniji pobedio Jankovi},<br />
~ovek i sa srpskim i slovena~kim<br />
dr`avqanstvom, {to je jo{ jedan dokaz<br />
koliko je napredna demokratija<br />
u Sloveniji, „kojoj je svojevremeno<br />
Srbija uvodila sankcije, a danas iz<br />
Srbije qudi idu u Sloveniju da vide<br />
kravu sa paso{em“.<br />
D. Bjelopoqac<br />
SKUP[TINA NARODNE PARTIJE<br />
Изабрано руководство ужичког<br />
одбора<br />
Za predsednika <strong>Grad</strong>skog odbora Narodne partije u U`icu izabrana<br />
je Danijela Vasiqevi}, a za potpredsednike Janko Jeli} i @eqko<br />
Jeremi}<br />
U U`icu je odr`ana Skup{tina<br />
gradske organizacije Narodne partije<br />
na kojoj su izabrani predsednik,<br />
potpredsednici i ~lanovi <strong>Grad</strong>skog<br />
odbora. Za predsednika <strong>Grad</strong>skog<br />
odbora Narodne partije u U`icu izabrana<br />
je Danijela Vasiqevi}, a za<br />
potpredsednike Janko Jeli} i @eqko<br />
Jeremi}. Skup{tini su prisustvovali<br />
~lanovi Predsedni{tva Narodne<br />
partije, Branko Kaplarevi} i<br />
Zoran Jovanovi}, kao i brojni gosti,<br />
predstavnici politi~kih partija i<br />
udru`ewa iz U`ica. „Ravnomerni<br />
rast broja odbora u celoj Srbiji<br />
pokazuje da ideje Narodne partije<br />
koje pod broj jedan podrazumevaju<br />
su{tinsku decentralizaciju prepoznaju<br />
na isti na~in i gra|ani na<br />
jugu Srbije i u Zlatiborskom okrugu<br />
i u Vojvodini“, istakao je Branko Kaplarevi}.<br />
predsednik <strong>Grad</strong>skog odbora<br />
NP u ^a~ku, a Zoran Jovanovi},<br />
istakao je da dr`ava mora da bude<br />
servis gra|ana. „Na{ plan predvi|a<br />
upravo to. Op{tine i regioni za koje<br />
se zala`emo moraju da postanu ono<br />
zbog ~ega i postoje, servis gra|ana“,<br />
napomenuo je Jovanovi}. On je dodao<br />
da su svim gra|anima i op{tinama<br />
Skup{tina Narodne partije u U`icu<br />
potrebni jaki lokalni lideri kojima<br />
}e jedini ciq biti poboq{awe<br />
`ivota svih gra|ana. „Zbog toga se<br />
Narodna partija i Ujediweni regioni<br />
Srbije zala`u za direktan<br />
izbor gradona~elnika i predsednika<br />
op{tina jer je to jedini na~in<br />
da elimini{emo mogu}nost da nam<br />
gradove vode partijski poslu{nici<br />
kojima su stranka i li~ni interes<br />
na prvom mestu. Samo jaki lokalni<br />
lideri znaju i mogu da re{avaju<br />
probleme svojih sugra|ana“, rekao je<br />
Jovanovi}.<br />
R.V.<br />
LIBERALNO<br />
DEMOKRATSKA<br />
PARTIJA<br />
Ужице прихвата<br />
Преокрет!<br />
U u`i~kom LDP-u u toku<br />
je izrada lokalne platforme<br />
Preokret U`ica u<br />
saradwi sa nevladinim<br />
sektorom, udru`ewima<br />
gra|ana, sindikalnim i<br />
poslovnim organizacijama.<br />
- Kakva je to zemqa u kojoj dan<br />
po~iwe na barikadama A te barikade<br />
su barikade prema svemu {to<br />
je evropsko. Preokret nije delo<br />
jedne politi~ke partije niti jedan<br />
politi~ki projekat, ve} apel<br />
qudi koji ne mogu da nemo posmatraju<br />
`ivot koji te~e pored wih”,<br />
rekla je narodna poslanica Liberalno<br />
demokratske partije Marija<br />
Bugar~i}. Menaxer <strong>Grad</strong>skog odbora<br />
LDP-a Nikola Plani} poru~io je na<br />
tribini da je i ona jasan dokaz da<br />
U`ice u potpunosti prihvata ideju<br />
Preokreta i {to je jo{ va`nije, pokazuje<br />
da U`ice ima qude koji su u<br />
stawu da ideje koje Preokret sa sobom<br />
nosi sprovedu u konkretna dela.<br />
U saradwi sa nevladinim sektorom,<br />
udru`ewima gra|ana, sindikalnim i<br />
poslovnim organizacijama u toku je<br />
izrada lokalne platforme Preokret<br />
U`ica najavqeno je na tribini.<br />
R.V.<br />
9. decembar 2011.
iladin Radovanovi}, pred-<br />
mesnog odbora NS<br />
Msednik<br />
Bela Zemqa govorio je na pres<br />
konferenciji o zahtevu za gradwu<br />
de~jeg vrti}a i ambulante<br />
koji je za dvadeset dana potpisima<br />
podr`alo 545 gra|ana i<br />
koji je dostavqen predsedniku<br />
Skup{tine 22. novembra. Za ova<br />
dva objekta odborni~ka grupa<br />
NS tra`ila je planirawe buxetskih<br />
sredstava za 2012. godinu<br />
i posebne pozicije u programu<br />
Direkcije za izgradwu.<br />
- Nova Srbija }e insistirati<br />
da se ovaj opravdan zahtev<br />
realizuje, nagla{avam realizuje<br />
(postojala je stavka od 10 miliona<br />
dinara za vrti} na Pori) i<br />
zato }emo insistirati ne samo<br />
da se pored stavke u buxetu<br />
vrti} i ambulanta gra|anima<br />
predaju na kori{}ewe u 2012.<br />
godini – rekao je Radovanovi}<br />
i zahvalio svim gra|anima koji<br />
su svojim potpisima podr`ali<br />
inicijativu Bele Zemqe.<br />
Predsednik omladine GO NS<br />
Desimir Popovi} podsetio je<br />
na de{avawa sa skup{tinske<br />
sednice od 1. novembra kada je<br />
na dnevnom redu bio predlog<br />
odluke o integrisanom univerzitetu<br />
ukqu~uju}i i osnivawe<br />
preduze}a. On je dodao se u javnosti<br />
polemisalo da li je to<br />
preduze}e, agencija, radna grupa,<br />
odnosno iz koje politi~ke<br />
stranke }e biti zaposleni u tom<br />
preduze}u.<br />
- Maturanti U`ica uskoro<br />
}e biti na raskrsnici gde posle<br />
sredwe {kole -, naveo je Popovi}<br />
i kao nepoznanicu ozna~io<br />
koji se to fakulteti osnivaju<br />
u U`icu, koji su to studijski<br />
programi i koje nau~ne oblasti<br />
izra`avaju}i o~ekivawe }e u<br />
narednom periodu javnost dobiti<br />
sve podatke o opravdanosti<br />
stvarawa integrisanog univerziteta,<br />
potrebama privrede i<br />
zahtevima tr`i{ta i planovima<br />
kako bi o tome moglo da se<br />
diskutuje. Predsednik <strong>Grad</strong>skog<br />
odbora NS Zoran Axi} upozorio<br />
je na raskorak izme|u buxetskih<br />
prihoda i rashoda uz napomenu<br />
da je ova stranka to ~inila i u<br />
prethodne tri godine.<br />
- ^inili smo to zbog toga<br />
da gradska vlast smawi tempo<br />
zadu`ivawa koji je alarmantan.<br />
Na sednici na kojoj je razmatrano<br />
izvr{ewe buxeta za {est<br />
meseci 2011. i prilikom usvajawa<br />
reblansa na{e primedbe<br />
su se pokazale opravdanim<br />
– ocenio je Axi} navode}i da je<br />
u materijalu odbornicima bilo<br />
navedeno da su se prihodi po<br />
osnovu izmena i dopuna Zakona<br />
o porezu na zarade uve}ali za<br />
142 miliona dinara dok su na na<br />
samoj sednici u toku diskusije<br />
odbornici dobili podatak da je<br />
to 105 miliona dinara {to zna~i<br />
SRPSKA NAPREDNA STRANKA U@ICE<br />
Оживети село<br />
Za Srpsku naprednu stranku poqoprivreda<br />
ima strate{ki zna~aj za razvoj Srbije,<br />
poru~eno sa tribine ove stranke u <strong>Grad</strong>skoj<br />
skup{tini<br />
redsednik Saveta za poqoprivredu Srspke napredne stranke<br />
P(SNS) Zoran Ma{i} ocenio je na tribini u velikoj Sali <strong>Grad</strong>ske<br />
skup{tine da aktuelna Vlada ima nemaran odnos prema poqoprivredi.<br />
On je rekao da }e ukoliko SNS posle izbora do|e na<br />
vlast najmawa izdvajawa za agrar biti 5 odsto buxeta i dodao da<br />
je za ovu stranku poqoprivreda strate{ka grana privrede, odnosno<br />
da }e se posle prve godine buxetska izdvajawa pove}avati za<br />
najmawe jedan odsto godi{we. Na tribini su se ~uli i podaci o<br />
padu obima poqoprivredne proizvodwe koje je posebno izra`eno<br />
политика<br />
NOVA SRBIJA U@ICE<br />
Опасно задуживање<br />
Nova Srbija apeluje na gradsku vlast da prekine opasni trend<br />
zadu`ivawa i racionalnije tro{i buxetski novac. Zahtev NS o gradwi<br />
ambulante i de~jeg vrti}a na Beloj Zemqi sa potpisima gra|ana<br />
predat predsedniku <strong>Grad</strong>ske skup{tine<br />
Konferencija za {tampu u u`i~kom odboru NS<br />
Ekonomski program<br />
da je na ovoj buxetskoj poziciji<br />
37 miliona dinara mawe. Axi}<br />
ka`e da je lokalna samouprava<br />
dobila obavezu isplate jubilarnih<br />
nagrada prosvetnim<br />
radnicima koja za U`ice iznosi<br />
Na konferenciji za {tampu Nove Srbije za sredu ve~e<br />
najavqena je prezentacija programa „Nova ekonomska politika<br />
sa antikriznim merama Nove Srbije“ koju je u <strong>Grad</strong>skoj<br />
skup{tini predstavio autor Borislav Borovi}, {ef ekonomskog<br />
tima NS.<br />
oko 25 miliona dinara i da su<br />
smaweni transferi iz Republike<br />
36 miliona dinara {to sve<br />
~ini mawak za preko 100 miliona<br />
dinara u buxetu. Nerealno<br />
iskazanie prihode ilustrovao<br />
je podacima za pozicije koje se<br />
ponavqaju navode}i taksu za<br />
unapre|ewe `ivotne sredine<br />
za koju je u 2009. godini planirano<br />
30 miliona dinara dok je<br />
Sto~arstvu su potrebne ve}e<br />
subvencije<br />
izvr{ewe 0,01. Za istu poziciju<br />
u 2010. planirano je 35 miliona<br />
dinara, a ostvarewe je mawe od<br />
jedan odsto dok plan za 2011.<br />
predvi|a prihod od 45 miliona<br />
dinara, a prema {estomese~nom<br />
izve{taju izvr{ewe je 4.825 dinara<br />
ili 0,01 odsto. Predsednik<br />
<strong>Grad</strong>skog odbora ove stranke ocewuje<br />
nerealnom i planiranu naknada<br />
za ure|ewe gra|evinskog<br />
zemqi{ta od 100 miliona dinara<br />
i upozorava da je to neostvarivo,<br />
jer je po {estomese~nom<br />
izve{taju izvr{ewe 13,5 miliona<br />
dinara tako da je samo na<br />
ove dve pozicije prihoda planirano<br />
150 miliona dinara vi{e<br />
i da slu`i kvalifikovawu<br />
buxeta kao razvojnog. Ujedno je<br />
dodao da se planirani rashodi<br />
pokrivaju kreditom {to nije<br />
~udo usled nerealnih prihoda<br />
i predvi|enih rashoda koji<br />
dovode do klasi~nog kreditnog<br />
zadu`ewa, ili do emisije municipalnih<br />
obveznica. Zatim je<br />
pri~ao o kapitalnim objektima u<br />
gradu i skup{tinskim odlukama<br />
da se gradi stadion od 135 miliona<br />
dinara, a ~ujete da on ko{ta<br />
260 miliona dinara. Odakle<br />
pare, nadamo se da }emo dobiti<br />
razumno obja{wewe. Bazen u<br />
startu 250 miliona, a sada i 300<br />
miliona dinara... Axi} je upitao<br />
i za{to se stalo sa gradnom<br />
hale u Kr~agovu i ko ne izmiruje<br />
svoje obaveze, kako }e se realizovati<br />
ugovori sa Vojskom od<br />
5,1 miliona evra za Kasarnu i<br />
1,4 miliona evra za Dom vojske<br />
i obaveze vezane za Deponiju.<br />
Svedoci smo da zaokru`ewe finansijske<br />
konstrukcije ne prati<br />
i stavka u buxetu, zakqu~io je<br />
Axi}.<br />
@. Eri}<br />
u sto~arstvu. Predstavqaju}i<br />
svoj program o`ivqavawa sela<br />
SNS navodi da }e posebnu<br />
pa`wu posvetiti ba{ subvencijama<br />
sto~arskoj proizvodwi.<br />
O`ivqavawu poqoprivrede<br />
i sela zna~ajno bi doprinela<br />
agrarna banka, a ostanak<br />
mladih na selu i zaustavqawe<br />
odliva stanovni{tva koje<br />
je najizra`enije u ruralnom<br />
podru~ju pored unapre|ewa poqoprivredne<br />
proizvodwe mo`e<br />
se posti}i gradwom seoske infrastrukture<br />
i razvojem turizma,<br />
izme|u ostalog rekao je<br />
na tribini u U`icu predsednik<br />
Saveta za poqoprivredu SNS<br />
Zoran Ma{i}.<br />
R.V.<br />
9. decembar 2011.
туризам<br />
U SUSRET NOVOJ GODINI I PREDSTOJE]OJ ZIMSKOJ SEZONI<br />
Zlatibor je ve} odavno dokazao<br />
svoje velike turisti~ke<br />
mogu}nosti. Vansezona na wemu<br />
skoro da ne postoji. Godi{we<br />
ga poseti oko 250.000 gostiju<br />
koji ostvare vi{e od milion<br />
no}ewa.<br />
-U predstoje}oj sezoni<br />
o~ekujemo goste iz na{e zemqe,<br />
ali i iz biv{ih jugoslovenskih<br />
republika, evropskih zemaqa,<br />
Rusije, Ukrajine, - ka`e Jovan<br />
Pavlovi}, savetnikz TO „Zlatibor“.<br />
Tokom sezone radi}e<br />
skijali{te i sankali{te<br />
Obudevica koje je nameweno<br />
rekreativcima i najmla|im<br />
gostima. Na Obudevici }e biti<br />
vi{e ski liftova, ski {kola,<br />
ski servisa i raznih atraktivnih<br />
sadr`aja. U blizini }e<br />
raditi i klizali{te.<br />
- Veoma je va`no i to da ski<br />
centar „Tornik“ ulazi u sezonu<br />
spremniji nego ikad. Obezbe|eno<br />
je vi{e ski liftova, a u funkciji<br />
je i najsavremenija {estoseda<br />
`i~ara u zemqi. Znamo da od<br />
pro{le godine radi i ve{ta~ko<br />
osne`avawe, pa se o~ekuje znatno<br />
produ`ewe sezone. Osim staza<br />
za skijawe radi}e i staza za<br />
tjubing, a od ove godine otvoren<br />
je i novi vizitorski centar na<br />
Спремни да<br />
дочекају госте<br />
Sneg se ovih dana zabeleo Zlatiborom, a iz<br />
Turisti~ke organizacije „Zlatibor“ poru~uju<br />
da su turisti~ki radnici na ovoj planini<br />
izuzetne lepote, spremni da do~ekaju goste u<br />
predstoje}oj zimskoj sezoni kojih }e po<br />
najavama biti u velikom broju. U jeku<br />
rezervisawe za do~ek Nove godine<br />
samom vrhu Tornika. U okviru<br />
wega su restoran i prodavnice<br />
koje }e sigurno obogatiti ponudu<br />
na ovom ski centru,- ka`e Jovan<br />
Ovako je izgledao Kraqev trg na Zlatiboru pro{le srede<br />
Pavlovi}. U podno`ju Tornika<br />
ura|en je parking za preko 500<br />
vozila, a za goste koji ne do|u<br />
svojim prevoznim sredstvom,<br />
bi}e uspostavqene autobuske<br />
linije iz centra Zlatibora do<br />
Tornika.<br />
Pavlovi} isti~e da su<br />
turisti~ki poslenici na Zlatiboru<br />
osim bogate ugostiteqske<br />
ponude pripremili i bogate<br />
kulturne, sportske i zabavne<br />
sadr`aje.<br />
Posebna pa`wa posve}ena<br />
je pripremi za do~ek Nove godine<br />
koji }e kao i prethodnih<br />
godina biti organizovan u hotelima,<br />
restoranima i kafi}ima,<br />
ali i na Kraqevom trgu. Goste<br />
}e na otvorenom zabavqati „OK<br />
Bend“ i truba~ki orkestri. U<br />
ve~erwim satima, za najmla|e,<br />
bi}e prire|ena pozori{na<br />
predstava. U pono} }e biti<br />
prire|en atraktivan vatromet,<br />
a svo vreme posetioci }e mo}i<br />
da se slu`e kuvanim vinom,<br />
rakijom i ~ajem.<br />
Hoteli, odmarali{ta i<br />
kona~i{ta na Zlatiboru, za Novu<br />
godinu nude uglavnom trodnevne<br />
aran`mane od 30. decembra do 3.<br />
januara. U kona~i{tu TO „Zlatibor“<br />
ovaj novogodi{wi paket<br />
na bazi polupansiona u sobi sa<br />
kupatilom ko{ta 11.600 dinara<br />
po osobi, dok u sobi sa dnevnim<br />
boravkom i u apartmanu 14.400.<br />
Ovaj paket u istom terminu<br />
u dvokrevetnoj sobi u hotelu<br />
„Olimp“ je od 25 do 28 hiqada<br />
dinara, u apartmanu 28.000, u<br />
hotelu „Idila“ je 45.900 po osobi,<br />
a u apartmanu cena se kre}e<br />
od 63.900 do 85.000 dinara, dok<br />
je u hotelu „Prezident“ ovaj<br />
paket za dve osobe od 41.800<br />
do 60.200 dinara. U „Kraqevim<br />
konacima“ novogodi{wi paket<br />
traje od 30. decembra do 6. januara<br />
i ko{ta od devet do 14.000<br />
dinara. Kona~i{te Sportsko<br />
– turisti~ki centar „Zlatibor“<br />
nudi trodnevne, ~etvorodnevne<br />
i sedmodnevne novogodi{we<br />
aran`mane i cene se kre}u od<br />
17.130 do 31.220 dinara. Nacionalna<br />
ku}a sa kona~i{tem<br />
„Satelit“ nudi novogodi{wi<br />
paket od 30. decembra do 2. januara<br />
i u dvokrevetnoj sobi cena<br />
se kre}e od 21.300 do 21.900 po<br />
osobi, a u apartmanu od 30.900<br />
do 37.500 dinara. Najam apartmana<br />
za Novu godinu u Muzeju<br />
„Staro selo“ u Sirogojnu je od<br />
tri do {est hiqada dinara.<br />
U predstoje}oj zimskoj sezoni,<br />
hoteli, odmarali{ta i<br />
kona~i{ta na Zlatiboru nude<br />
sme{taj na bazi polupansiona i<br />
cene su razli~ite. Od 15. januara<br />
sme{taj u dvokrevetnoj sobi<br />
na bazi polupansiona kre}e<br />
se od 2.000 dinara po osobi u<br />
kona~i{tu „Bra}a Sekuli}“ do<br />
5.800 u hotelu „Mona“. U Studentskom<br />
odmarali{tu „Ratko<br />
Mitrovi}“ cena polupansiona u<br />
dvokrevetnoj sobi u predstoje}oj<br />
sezoni je 2.250 dinara po osobi,<br />
a u apartmanu 3.250 dinara.<br />
No}ewe u doma}instvima koja<br />
se bave seoskim turizmom u<br />
Gostiqu, Ro`anstvu, Sirogojnu,<br />
Tripkovi, Krivoj Reci kre}e se<br />
od 600 do 800 dinara po osobi,<br />
dok je pansion od 1.600 do 2.000<br />
dinara. U doma}oj radinosti<br />
cena no}ewa je od 800 do 2.000<br />
dinara dok se najam ku}e ili<br />
stana kre}e od tri do {est i<br />
po hiqada dinara. Pansion u<br />
sobama prve i druge kategorije<br />
u privatnim pansionima je oko<br />
dve hiqade dinara. Polupansion<br />
u Muzeju „Staro selo“<br />
ko{ta tri hiqade dinara, a<br />
no}ewe sa doru~kom 2.400, dok<br />
je u kona~i{tu TO „Zlatibor“<br />
polupansion u dvokrevetnoj<br />
sobi 1.900 dinara po osobi, a u<br />
apartmanu 2.400 dinara.<br />
Svaki od ugostiteqskih<br />
objekata daje i povoqne uslove<br />
pla}awa uz mogu}nost ostvarivawa<br />
i odre|enih popusta.<br />
R. Popovi}<br />
10 9. decembar 2011.
туризам<br />
VOJISLAV JANI], HOTEL „PALISAD“<br />
Нове LUX собе<br />
Renovirani kapaciteti i novi sadr`aji<br />
u~ini}e uslugu „Palisada“ u narednoj godini<br />
kvalitetnijom<br />
otel „Palisad“ je okosnica<br />
Hturisti~ke privrede na<br />
Zlatiboru. O tome, kako se pripremio<br />
za predstoje}u zimsku<br />
sezonu i {ta }e novo ponuditi<br />
gostima, direktor Vojislav<br />
Jani} je rekao za „Vesti“:<br />
- Hotel „Palisad“ je u<br />
prethodnoj godini napravio<br />
zna~ajne korake rekonstrukcijom<br />
i poboq{awem postoje}ih kapaciteta<br />
s ciqem da svoju ponudu<br />
u~ini kvalitetnijom. Rekonstruisani<br />
su hol, Kongresni centar<br />
sada ima pet novih konferencijskih<br />
sala sa modernom audio i<br />
video opremom, izgra|ena su jo{<br />
dva terena sa prirodnom travom<br />
u okviru sportskog centra „Palisad“,<br />
renoviran je no}ni klub<br />
hotela „Dancing bar“. Uporedo s<br />
tim, u kontinuitetu smo slali<br />
na obuku i edukaciju zaposlene,<br />
a sve u ciqu boqe usluge.<br />
Hotel „Palisad“ raspola`e<br />
ukupno sa oko 500 le`aja u sva<br />
tri bloka. U predstoje}u godinu<br />
ulazimo i sa renoviranim kapacitetima<br />
i novim sadr`ajima.<br />
Tako }e gostima biti na raspolagawu<br />
nove LUX sobe u „B“ bloku<br />
hotela kao i novi Beauty centar<br />
„Palisad“ sa salonom za masa`u<br />
i modernom teretanom.<br />
Koje sadr`aje nudite gostima<br />
- Hotel „Palisad“ je idealno<br />
mesto za zimski odmor a to<br />
dokazuju i bogati sadr`aji koje<br />
smo pripremili za na{e goste,<br />
muzi~ke i pozori{ne ve~eri<br />
Vojislav Jani}<br />
u holu hotela, `ive svirke u<br />
Dancing baru, stru~na animacija<br />
za najmla|e. U Novogodi{woj<br />
no}i za dobru pesmu i nezaboravnu<br />
atmosferu pobrinu}e se<br />
„Magla bend i Rada Manojlovi}“,<br />
dok }e u Dancing baru nastupati<br />
Luna bend. I ove godine,<br />
obele`i}emo Bo`i} uz tradicionalne<br />
obi~aje, zajedni~ku<br />
ve~eru na Badwi dan i lomqewe<br />
~esnice na Bo`i}.<br />
Kako ocewujete proteklu<br />
poslovnu godinu i {ta<br />
o~ekujete u narednoj<br />
Cene<br />
U hotelu „Palisad“<br />
cene polupansiona u dvokrevetnoj<br />
sobi se kre}u<br />
trenutno od 3.300 do 4.600<br />
dinara po osobi, a u apartmanu<br />
od 5.200 do 6.600 dinara.<br />
Posle 15. januara, ove<br />
cene bi}e ni`e tako da }e<br />
polupansion u dvokrevetnoj<br />
sobi biti od 3.100 do<br />
4.300, a u apartmanu od 5.000<br />
do 6.300 dinara po osobi.<br />
Cena trodnevnog novogodi{weg<br />
paketa u dvokrevetnoj<br />
sobi kre}e se od<br />
27.830 do 34.700 dinara po<br />
osobi, a u apartmanu od<br />
39.710 do 50.270 dinara.<br />
- Protekla godina se mo`e<br />
oceniti uspe{nom, jer smo<br />
zabele`ili porast ostvarenih<br />
no}ewa, povratak starih gostiju<br />
kao i poboq{awe svoje ponude<br />
za kongresni i sportski turizam<br />
kroz stalne investicije kako<br />
u sme{tajne kapacitete tako i<br />
u sve ostale sadr`aje koji su<br />
potrebni za ove vidove turizma.<br />
Za postignute rezultate u ovoj<br />
godini koja je na izmaku dobili<br />
smo i priznawa, a najsve`ije je<br />
priznawe „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“<br />
u kategoriji za kontinuitet<br />
u kvalitetu usluge kao i<br />
za ostvarene rezultate u ovoj i<br />
prethodnim godinama.<br />
U narednoj godini nastavqamo<br />
rekonstrukciju i adaptaciju<br />
postoje}ih kapaciteta,<br />
ali ne}emo zanemariti ni daqe<br />
usavr{avawe, edukaciju i obuku<br />
zaposlenih.<br />
R. Popovi}<br />
Хотел Златибор – МОНА<br />
otel Zlatibor Mona poznat<br />
Hje po pravom doma}inskom<br />
ambijentu. Za novogodi{we<br />
praznike tradicionalno kao i<br />
svake godine popuwenost hotela<br />
je ve} prodata po~etkom decembra.<br />
Tako je i ove godine gde je<br />
do sada rasprodato oko 90 odsto<br />
kapaciteta. Cena novogodi{weg<br />
paketa od 30.12. - 3.1. sa do~ekom<br />
i reprizom kre}e se od 43. 850<br />
do 53.410 dinara, a u apartmanu<br />
od 82.200 do 100.210 dinara.<br />
Od 15.januara polupansion<br />
u dvokrevetnoj sobi je od 5200<br />
do 6500, a u apartmanu od 9500<br />
do 12 000 dinara. Od 15 januara<br />
polupansion u dvokrevetnoj sobi<br />
je od 4700 do 5800, a apartmanu<br />
od 8500 do 10 800 dinara.<br />
A direktor hotela Ivan<br />
Jevremovi} najavquje i poslovne<br />
aktivnosti ve} za narednu<br />
godinu. U planu je da od marta<br />
meseca krenu sa pro{irewem<br />
9. decembar 2011.<br />
Ivan Jevremovi}, direktor Mone<br />
kapaciteta kako bi svim gostima<br />
iza{li u susret i sa novim<br />
sadr`ajima.<br />
„^igota“<br />
Cene za novogodi{we praznike i zimsku sezonu na<br />
nivou su cena od letos i nisu pove}ane, isti~u u ovoj ustanovi.<br />
Tako da u ^igoti polupansion u dvokrevetnoj sobi<br />
kre}e se od 2900 do 4900, a sedmodnevni boravak je od 24<br />
000 do 38 900 dinara.<br />
Iako nema organizovanog do~eka Nove godine, svim<br />
gostima Zlatibora na raspolagawu su wihovi programi za<br />
zdrave stilove `ivota.<br />
11
Na „[arganskoj<br />
osmici“ zimska<br />
sezona po~iwe 25.<br />
decembra i traje<br />
do 25. januara.<br />
Raspolo`ivi<br />
sme{tajni kapaciteti<br />
u kompleksu<br />
„[arganska osmica“<br />
rasprodati za do~ek<br />
Nove godine. Tokom<br />
letwe sezone<br />
muzejski voz<br />
„Nostalgija“ koji<br />
saobra}a na „Osmici“<br />
prevezao je skoro<br />
80.000 turista, a<br />
ostvareni prihodi<br />
su za ~etvrtinu ve}i<br />
nego u istom periodu<br />
lane<br />
Vo`we „[arganskom osmicom“<br />
kao i prethodne tri<br />
godine, bi}e organizovane i<br />
tokom ove zime. Tako zimska<br />
sezona po~iwe 25. decembra<br />
i traje do 25. januara naredne<br />
godine. U tom periodu bi}e<br />
organizovan jedan redovan<br />
polazak dnevno na relaciji<br />
Mokra Gora – Jatare - Mokra Gora. Polazak je u 11,40<br />
sati iz Mokre Gore. U zavisnosti od interesovawa,<br />
bi}e organizovane i vanredne vo`we }irom. U muzejsko-turisti~kom<br />
kompleksu „[arganska osmica“ kao<br />
i prethodnih godina, bi}e organizovan do~ek Nove<br />
godine i ve} sada, svi raspolo`ivi kapaciteti, 50<br />
le`aja, su rasprodati.<br />
Muzejskim vozom „Nostalgija“ koji saobra}a<br />
„[arganskom osmicom“, protekle letwe sezone koja<br />
je trajala od 15. aprila do 31. oktobra, prevezeno je<br />
skoro 80.000 putnika. Ostvareni prihodi od prevoza<br />
i sme{taja u `elezni~kom muzejsko – turisti~kom<br />
kompleksu u Mokroj Gori ve}u su skoro za ~etvrtinu<br />
nego u istom periodu pro{le godine. Svakodnevno<br />
su organizovane po dve redovne i dve fakultativne<br />
vo`we, a u dane vikenda zavisno od interesovawa<br />
i broja gostiju, „Nostalgija“ je vozila i {est puta<br />
dnevno. U sme{tajnim kapacitetima muzejsko –<br />
turisti~kog kompleksa „[arganska osmica“ pove}an<br />
je i broj no}ewa za oko petinu u odnosu na prethodnu<br />
sezonu.<br />
Vi{e od polovine ovogo-di{wih posetilaca<br />
„[arganske osmice“ bili su iz inostranstva.<br />
Naro~ito su bile brojne grupe qubiteqa starih<br />
`eleznica iz Nema~ke, Austrije, Rusije, Engleske,<br />
Slovenije, Francuske, Holandije, a najbrojnije iz<br />
Poqske. Me|u gostima „Osmice“ bili su i predstavnici<br />
ambasada, ministarstava, lokalnih uprava,<br />
preduze}a kao i `eleznica iz drugih evropskih<br />
zemaqa.<br />
Treba podsetiti, da je tokom protekle sezone,<br />
u septembru, posle 37 godina pauze, ponovo uspostavqen<br />
redovan saobra}aj prugom uskog koloseka<br />
od Mokre Gore do Vi{egrada. Prve vo`we pobudile<br />
su veliko interesovawe i doma}ih i stranih turista.<br />
R. Popovi}<br />
туризам<br />
[ARGANSKA OSMICA<br />
Превезено 80 хиљада путника<br />
Svaka vo`wa „Nostalgijom“ izazivala je veliko interesovawe<br />
posetilaca u Mokroj Gori<br />
Одмаралиште Дунав<br />
U predstoje}oj zimskoj sezoni gosti Odmarali{ta Dunav mogu u`ivati<br />
u bogatim sadr`ajima hotela. Za do~ek Nove Godine pripremqen je paket<br />
aran`man, sa organizovanim do~ekom Nove Godine i reprize. U danima<br />
praznika i dru`ewa gosti mogu u`ivati i u razli~itim vidovima relaksacije<br />
koje nudi wellness centar Odmarali{ta.<br />
D. Cvijovi}<br />
12 9. decembar 2011.
Koloritna, gotovo nestvarna<br />
priroda, prekrasni pejza`i,<br />
dobar sme{taj i povoqne,<br />
ni`e cene u odnosu na druge<br />
planinske centre, i sve to na<br />
190 kilometara od Beograda,<br />
svrstali su Taru u sam vrh srpskih<br />
turisti~kih destinacija.<br />
U Vojnoj ustanovi “Tara”, koja je<br />
ve} tri i po decenije nosilac<br />
razvoja turizma na ovoj planini,<br />
isti~u da i ove godine, uprkos<br />
ekonomkoj krizi koja se nepovoqno<br />
odra`ava i na oblast turizma,<br />
bele`e solidnu popunu<br />
sme{tajnih kapaciteta koja je na<br />
nivou pro{logodi{we.<br />
Prema re~ima Ivana<br />
Ne{ovi}a, {efa prodaje, tome<br />
su pored odli~nih sme{tajnih<br />
kapaciteta, doprineli i brojni<br />
sadr`aji, kvalitetna usluga i<br />
pristupa~ne cene koje su iste<br />
kao lane, uz mogu}nost pla}awa<br />
u sedam rata. – Trudimo se da<br />
gostima svake godine ponudimo<br />
ne{to novo. Znatna sredstva<br />
ulo`ili smo u obnovu svih hotelskih<br />
sadr`aja sa najnovijom<br />
туризам<br />
Тара зове туристе<br />
Uprkos ekonomskoj krizi koja se nepovoqno odra`ava i na oblast<br />
turizma, VU „Tara“ bele`i solidnu popunu sme{tajnih kapaciteta<br />
koja je na nivou pro{logodi{we<br />
CENE<br />
Do 24. decembra polupansion<br />
u hotelu “Omorika”<br />
je 1.950 u ~etvorokrevetnoj,<br />
2.050 u trokrevetnoj, 2.200<br />
u dvokrevetnoj, 2.800 u jednokrevetnoj<br />
sobi, 3.600-<br />
5.500 u apartmanima.<br />
U Depadansu „Javor”<br />
polupansion je 2.150 -2.550<br />
dinara u jednokrevetnim i<br />
dvokrevetnim sobama.<br />
U “Belom boru” pun<br />
pansion je od 2.150- 2.550<br />
dinara.<br />
generacijom opreme. Na samo stotinak<br />
metara od hotela “Omorika”<br />
je nova ski - staza duga 250<br />
„ZELENI<br />
^ARDACI”<br />
Na Kalu|erskim Barama,<br />
na zelenom cvetnom<br />
proplanku okru`en stoletnim<br />
~etinarima, sme{ten<br />
je apartmanski kompleks<br />
“Zeleni ~ardaci” sa konacima<br />
“@ubor” i “Slavuj”.<br />
Izgra|eni su od drveta<br />
i kamena uz kori{}ewe<br />
kvalitetnih, ekolo{kih<br />
podobnih materijala. Tu<br />
su letwikovac, klupe za<br />
odmor, otvoreno ogwi{te,<br />
ro{tiq, pekara, prostor za<br />
igru dece i sme{taj ku}nih<br />
qubimaca.<br />
Zakup apartmana je 50<br />
– 150 evra.<br />
Tara Vidikovac - Bawska stena<br />
metara, ima moderan ski lift,<br />
a gostima je na raspolagawu i<br />
no}no skijawe. Po~etnicima }e<br />
pomagati instruktori skijawa.<br />
Ure|ene su i dve ski – staze za<br />
Hotel "Omorika"<br />
"Zeleni ~ardaci"<br />
decu i rekreativce kod hotela<br />
“Beli bor” i nabavqena nova<br />
ski – oprema koju gosti mogu da<br />
iznajme po popularnim cenama<br />
– ka`e Ne{ovi} dodaju}i da su<br />
svi u i{~ekivawu da se tarski<br />
propalnci kona~no zabele jer<br />
od sne`nih padavina umnogome<br />
}e zavisiti poseta u ovom periodu.<br />
Milan Lazovi}, upravnik<br />
“Omorike”, najelitnijeg hotela,<br />
pravog malog grada sa svim<br />
sadr`ajima koje gost mo`e da<br />
po`eli, uveren je da }e zimska<br />
sezona biti beri}etna. Uz novitete<br />
gostima su u ovom hotelu<br />
na raspolagawu i renovirani<br />
zatvoreni bazen, sauna, trim<br />
kabinet. U hotelu se nalazi i<br />
bogata biblioteka, internet<br />
kabinet, salon zabavnih igara,<br />
PRIVATNICI<br />
Vlasnici soba i<br />
ku}a za izdavawe kojih,<br />
prema podacima Sportsko<br />
– turisti~nog centra Bajina<br />
Ba{ta, na Tari ima 60<br />
sa 334 le`aja, apartmane<br />
izdaju za oko 25 a cena po<br />
le`aju je 5 -6 evra, {to je u<br />
odnosu na cene od pre dve<br />
– tri godine i do upola<br />
jeftinije. Za Novu godinu<br />
apartmani su oko 50 evra.<br />
salon lepote, frizerski salon,<br />
po{ta, prodavnica suvenira.<br />
Pored hotela je i 10 kilometara<br />
ure|enih pe{a~kih staza. Posebnu<br />
pogodnost imaju roditeqi sa<br />
malom decom o kojoj }e u salonu<br />
igara brinuti vaspita~i dok su<br />
roditeqi u {etwi, na skijawu<br />
ili izletu. Tu su i nacionalni<br />
restorani „Jeremi~ak“, „Javor“<br />
i „Radmilovac“. – isti~e Lazovi}.<br />
U VU “Tara” su na vreme<br />
shvatili da su se trendovi u<br />
turizmu promenili i da je to razlog,<br />
uz nesporne prirodne lepote,<br />
{to na Tari ve} nekoliko<br />
godina nema klasi~ne podele na<br />
letwu i zimsku sezonu. Gosti sve<br />
vi{e tra`e aktivan odmor, koji<br />
traje kra}e, ali ga ponavqaju<br />
nekoliko puta godi{we.<br />
- Zato smo za wih spremili<br />
brojne izlete sa profesionalnim<br />
vodi~ima. Za decu se<br />
organizuju sportska takmi~ewa,<br />
maskenbali i druge zabave -<br />
ka`e Ne{ovi}.<br />
R. Blanu{a<br />
9. decembar 2011.<br />
13
ZA PACIJENTE I ZDRAVSTVENE<br />
RADNIKE U OP[TOJ BOLNICI U U@ICU<br />
Отворена црква<br />
Crkvu osve{tao vladika `i~ki Hrizostom sa u`i~kim<br />
sve{tenicima. A direktor Zdravstvenog centra dr<br />
Milo{ Bo`ovi} najavio da }e i u bolnicama u Priboju<br />
i Prijepoqu biti otvoreni verski objekti u dogovoru<br />
sa islamskom<br />
zajednicom<br />
Pravoslavna crkva u<br />
u`i~koj bolnici, posve}ena Kozmi<br />
i Damjanu, otvorena je za pacijente<br />
i zdravstvene radnike.<br />
Ovo je prva ustanova u Zlatiborskom<br />
okrugu u kojoj je otvorena<br />
crkva koju su osve{tali vladika<br />
`i~ki Hrizostom i sve{tenici<br />
актуелно<br />
Rukovodstvo Zdravstvenog centra na otvarawu<br />
Vladika `i~ki Hrizostom na otvarawu crkve u bolnici<br />
u`i~ke crkve. Ovaj objekat koji<br />
je prilago|en verskoj nameni nalazi<br />
se u prizemqu novog bloka,<br />
a slu`bu }e svake nedeqe<br />
obavqati sve{tenici u`i~ke<br />
crkve.<br />
A za otvarawe crkve predstavnici<br />
u`i~kog Zdravstvenog<br />
centra rukovodili su se `eqama<br />
i potrebama pacijenata koji<br />
su vernici.<br />
-Put vere i put zaposlenih<br />
u zdravstvu se veoma ~esto<br />
susre}u. @eqa lekara je da le~e<br />
a crkve da udahne duhovnost {to<br />
predstavqa simbiozu, istakao<br />
je dr Milo{ Bo`ovi}, direktor<br />
Zdravstvenog centra U`ice.<br />
On je najavio i da je u narednom<br />
periodu planirano otvarawe<br />
verskih objekata u bolnicama u<br />
Priboju i Prijepoqu za pacijente<br />
muslimanske veroispovesti u<br />
dogovoru sa islamskom zajednicom.<br />
Sve{tenstvo u`i~ke crkve<br />
predalo je vladiki Hrizostomu<br />
ikonu za{titnika bolni~ke<br />
crkve.<br />
D.Cvijovi}<br />
JP AERODROM „PONIKVE“<br />
За пројектну документацију 200 хиљада евра<br />
Donacija od 200.000 evra koju je JP Aerodrom „Ponikve“ dobilo bi}e usmerena na izradu projektne<br />
dokumentacije na osnovu koje }e biti poznata prava cena ko{tawa prve, ali i ostalih<br />
faza u procesu uspostavqawa saobra}aja na aerodromu<br />
avno preduze}e Aerodrom<br />
J„Ponikve“ dobilo je donaciju<br />
od 200.000 evra za izradu projektne<br />
dokumentacije, generalnog<br />
projekta i studije ekonomske<br />
izvodqivosti sa idejnim projektom.<br />
Ovo su, po re~ima Sa{e<br />
Savi}a, direktora JP Aerodrom<br />
„Ponikve“ neraspore|ena sredstva<br />
koja su bila namewena za<br />
projekte prekograni~ne saradwe<br />
Srbije i BiH, odnosno, srpska<br />
strana nije potro{ila pola<br />
miliona evra. Aerodrom „Ponikve“<br />
je u saradwi sa Kancelarijom<br />
za evropske integracije<br />
konkurisao i dobio deo ovih<br />
sredstava.<br />
U narednom periodu predstoji<br />
raspisivawe tendera za<br />
odabir izvo|a~a za izradu projektne<br />
dokumentacije, a kako<br />
napomiwe Savi}, potpisivawe<br />
ugovora trebalo bi da se obavi<br />
najkasnije do kraja marta naredne<br />
godine.<br />
-Izradom projektne dokumentacije<br />
mi }emo imati<br />
prvu pravu procenu koliko bi<br />
ko{tala prva faza uspostavqawa<br />
saobra}aja na aerodromu,<br />
kao i to koliko }e ko{tati i naredne<br />
faze ovog procesa,- rekao<br />
je Savi}.<br />
Po re~ima Sa{e Savi}a,<br />
obaveze grada U`ica po osnovu<br />
ove donacije, jesu sufinansirawe<br />
u vrednosti od 17 procenata<br />
od vrednosti donacije. <strong>Grad</strong>,<br />
odnosno JP „Aerodrom „Ponikve“<br />
potrebno je da urade plan generalne<br />
regulacije sa elementima<br />
detaqne regulacije za aerodrom<br />
kao i katastarsko topografske<br />
planove i podloge za<br />
projektovawe koje su neophodne<br />
za izradu idejnog projekta.<br />
- Kada bude realizovana<br />
ova donacija ima}emo sve<br />
potrebne papire sre|ene u<br />
skladu sa zakonom za budu}eg<br />
investitora koji }e na taj na~in<br />
imati sve potrebne uslove za<br />
dobijawe lokacijske dozvole, -<br />
napomiwe Savi}.<br />
Da podsetimo da je Sektor<br />
za vanredne situacije MUP-a<br />
Srbije uradio idejni projekat<br />
u okviru kojeg su navedene mikrolokacije<br />
na kojima se nalaze<br />
neeksplodirana ubojna sredstva<br />
i za koje je potrebno da se urade<br />
pojedina~ni projekti ~i{}ewa<br />
svake od tih lokacija.<br />
- U skladu sa prioritetima<br />
ura|ena su dva projekta za<br />
mikrolokacije i kada oni budu<br />
realizovani, aerodrom mo`e<br />
da budu u funkciji. Na osnovu<br />
ova dva projekta ~i{}ewe ove<br />
dve mikrolokacije ko{ta}e do<br />
350.000 evra {to je znatno mawe<br />
u odnosu na ono {to je bilo<br />
predvi|eno idejnim projektom,<br />
a bilo je predvi|eno da }e taj<br />
posao ko{tati milion i po evra.<br />
Sada imamo i nezvani~nu potvrdu<br />
da smo u{li u ruski program<br />
za ~i{}ewe aerodroma kod wihovog<br />
ministarstva za vanredne<br />
situacije. Trenutno o~ekujemo i<br />
zvani~an odgovor, a po~etak radova<br />
na prole}e kada vremenski<br />
uslovi dozvole, - ka`e Savi}.<br />
Da dodamo, da je u pro{lu<br />
sredu, odr`ana i prva sednica<br />
Upravnog odbora JP Aerodrom<br />
„Ponikve“ koji ima devet<br />
~lanova od kojih su {est predstavnici<br />
<strong>Grad</strong>a U`ica i po jedan<br />
predstavnik op{tina ^ajetina,<br />
Bajine Ba{te i Regionalne<br />
privredne komore U`ice.<br />
R. Popovi}<br />
14 9. decembar 2011.
INICIJATIVE<br />
Од наредне године - Севојно општина<br />
- Nadamo se da }emo ve} od 1. januara naredne godine imati na raspolagawu operativni buxet,<br />
a izbori za Skup{tinu op{tine Sevojno, iz prakti~nih razloga, bi}e istovremeno kada<br />
i izbori za Skup{tinu <strong>Grad</strong>a U`ica,- ka`e Vladimir Dejovi} aktuelni predsednik Saveta<br />
mesne zajednice Sevojno<br />
nicijativa, odnosno elaborat za formi-<br />
gradske op{tine Sevojno koji su<br />
Irawe<br />
podnele pre nekoliko meseci mesne zajednice<br />
Sevojno, Krvavci, Gorjani i Zlakusa,<br />
po re~ima Vladimira Dejovi}a, predsednika<br />
Saveta Mesne zajednice Sevojno,<br />
bi}e prva ta~ka dnevnog reda na narednoj<br />
sednici <strong>Grad</strong>skog ve}a. Dejovi} smatra da<br />
}e inicijativa biti prihva}ena, a onda }e<br />
o woj kona~nu odluku doneti Skup{tina<br />
<strong>Grad</strong>a U`ica. Ako Skup{tina inicijativu<br />
usvoji, usledi}e savetodavni referendum u<br />
kojem je potrebno da se za wu izjasni ve}ina<br />
od iza{lih gra|ana Sevojna.<br />
- Mislimo da }e inicijativa biti<br />
potvr|ena i referendumom, zapravo, u to<br />
ne sumwamo. Tada }emo prakti~no imati<br />
otvorena vrata da formiramo op{tinu.<br />
Nadamo se da }emo ve} od 1. januara naredne<br />
godine imati na raspolagawu operativni<br />
buxet, a izbori za Skup{tinu, iz prakti~nih<br />
razloga, bi}e istovremeno kada i izbori za<br />
Skup{tinu <strong>Grad</strong>a U`ica, ka`e Vladimir<br />
Dejovi}.<br />
Po wegovim re~ima, formirawem zavisne<br />
gradske op{tine, Sevojno }e dobiti<br />
ve}i buxet, a samim tim, bi}e i ve}a ulagawa,<br />
pre svega u infrastrukturne projekte<br />
na ovom podru~ju.<br />
-Ako smo do sada dobijali iz gradskog<br />
buxeta 2,7 miliona dinara, kada<br />
Sevojno bude op{tina, ta sredstva }e biti<br />
vi{estruko ve}a. Zapravo, buxet bi trebalo<br />
da bude oko desetak procenata gradskog<br />
buxeta, ali, u svakom slu~aju, jo{ }e biti<br />
dogovarawa u vezi toga,- ka`e je Dejovi},<br />
napomiwu}i da }e ta sredstva omogu}iti da<br />
budu re{eni mnogi problemi i realizovane<br />
brojne ideje koje }e doprineti kvalitetnijem<br />
`ivotu gra|ana ne samo u Sevojnu ve} i u<br />
ostale tri mesne zajednice.<br />
- Na{a op{tina delova}e u okviru <strong>Grad</strong>a<br />
U`ica, ima}e svoje organe i Skup{tinu,<br />
predesednika, zamenika predsednika, op-<br />
{tinsko ve}e. Po elaboratu koji smo<br />
uradili i za koji o~ekujemo da bude usvojen,<br />
predvi|eno je da Skup{tina ima 19 odbornika,<br />
od kojih 13 iz Sevojna i po dva iz<br />
Centar Sevojna<br />
актуелно<br />
Vladimir Dejovi}<br />
Krvavaca, Gorjana i Zlakuse. Sevojno ne}e<br />
biti nezavisna op{tina, jer smo svesni da<br />
to nije realno u ovom vremenu u kojem `ivimo.<br />
Osim toga i procedura za dobijawe statusa<br />
nezavisne op{tine je dosta slo`enija.<br />
Smatramo, da }emo i kao zavisna op{tina<br />
uspeti da sprovedemo do kraja mnoge na{e<br />
ideje i zahteve. - isti~e Dejovi}. Ina~e,<br />
ideja da Sevojno dobije status op{tine<br />
rodila se pre mnogo godina, ali su krajem<br />
pro{le godine Sevojni~ani u~inili prvi<br />
konkretan potez kada su prikupili potpise<br />
za pokretawe ove inicijative.<br />
Mihailo Trnav~evi}, odbornik u<br />
Skup{tini <strong>Grad</strong>a U`ica iz mesne zajednice<br />
Sevojno ka`e da elaboratom o formirawu<br />
budu}e gradske op{tine Sevojno nisu precizirane<br />
samo funkcije budu}e op{tine,<br />
wena organizacija, ve} i strate{ki pravci<br />
razvoja. Pored infrastrukturnih projekata,<br />
razmi{qalo se i o razvoju ustanova koje su<br />
namewene kulturnom i sportskom razvoju,<br />
kao i zdravstvenoj za{titi gra|ana Sevojna.<br />
Mihailo Trnav~evi}<br />
- Posledwih nekoliko godina u Sevojnu<br />
skoro da nije ni bilo kulturnih doga|awa,<br />
u sportu znamo {ta se desilo. Zato smo<br />
predvideli da se u naredne dve do ~etiri<br />
godine zapo~ne otkup, ali i rekonstrukciju<br />
bazena u smislu wegovog zatvarawa,<br />
da zapo~nemo izgradwu sportske hale sa<br />
250 do 300 mesta koja je zaista neophodna<br />
Sevojnu, zatim preure|ewe stare {kole<br />
koja je trenutno neupotrebqiva u kulturni<br />
centar, ali da zapo~nemo i aktivnosti koje<br />
}e doprineti boqoj zdravstvenoj za{titi<br />
gra|ana. Smatramo da su sve ove ideje realne,<br />
a nai{le su i na dobar odjek, pre<br />
svega kod gradona~elnika U`ica Jovana<br />
Markovi}a i kod <strong>Grad</strong>ske uprave,- ka`e<br />
Trnav~evi} napomiwu}i da su ve} ovih<br />
dana po~eli konkretni razgovori u vezi<br />
otkupa bazena, odnosno predstavnici grada<br />
U`ica pregovaraju sa predstavnicima<br />
banke koja ima hipoteku nad ovim bazenom.<br />
O~ekuje se da }e on najvi{e za mesec dana,<br />
biti u vlasni{tvu grada. To bi po re~ima<br />
Trnav~evi}a stvorilo uslove za daqi razvoj<br />
sportskih aktivnosti.<br />
Gra|ani Sevojna, tako|e, mogu o~ekivati<br />
da u narednih najdu`e mesec dana,<br />
dobiju i banku. Po re~ima Trnav~evi}a,<br />
posle zatvarawa filijale Vojvo|anske<br />
banke u avgustu, mesna zajednica Sevojno<br />
je uputila dopis svim bankama koje posluju<br />
na podru~ju grada U`ica da, ako su zainteresovane,<br />
mogu da otvore svoju filijalu<br />
u ovoj mesnoj zajednici.<br />
- Nekoliko banaka je bilo zainteresovano,<br />
ali smo samo sa jednom ostali<br />
u pregovorima i mislim da }emo se kona~no<br />
i dogovoriti do kraja godine. Radi se o jednoj<br />
od najve}ih banaka u Srbiji koja }e biti<br />
sme{tena u najboqem prostoru u Sevojnu<br />
u „Poletu“ . To }e mnogo zna~iti ne samo<br />
gra|anima Sevojna i okline, naro~ito<br />
onim starijim, ve} i svim firmama koje<br />
posluju i rade na ovom podru~ju,- rekao je<br />
Trnav~evi}.<br />
R. Popovi}<br />
9. decembar 2011.<br />
15
образовање<br />
EKOLO[KE AKCIJE<br />
Поруке уместо паљења контејнера<br />
^lanovi ekolo{kih sekcija u {kolama nastavqaju sa aktivnostima za za{titu `ivotne<br />
sredine<br />
dru`ewe nastavnika „Op-<br />
iz U`ica, od sep-<br />
Ustanak“<br />
tembra meseca sprovodi niz<br />
aktivnosti radi podizawa<br />
nivoa ekolo{ke svesti u~enika<br />
osnovnih i sredwih {kola na<br />
teritoriji grada.<br />
Pored radionica na kojima<br />
su u~enicima pribli`ene<br />
aktuelne teme po~ev od<br />
recikla`e, kompostirawa i<br />
selekcije otpada, osmi{qeno je<br />
i niz akcija. Jedna od wih bila<br />
je spre~avawe paqewa kontejnera<br />
jer ova ru`na navika na{ih<br />
sugra|ana prouzrokuje velike<br />
{tete preduze}u „Biokto{“ i regionalnoj<br />
deponiji „Duboko“. Ali<br />
ujedno i pove}ava ionako preveliko<br />
zaga|ewe vazduha u na{em<br />
gradu. ^lanovi ekolo{kih sekcija<br />
u svim osnovnim {kolama<br />
pisali su ekolo{ke poruke po<br />
sivim kontejnerima i po posudama<br />
predvi|enim za pepeo kako<br />
bi skrenuli pa`wu gra|ana gde<br />
treba odlagati pepeo.<br />
-Visok nivo svesti o<br />
{tetnosti paqewa sadr`aja<br />
kontejnera koji su pokazali<br />
na{i u~enici daje nadu da smo<br />
napravili jezgro mladih sa primerenim,<br />
ekolo{ki po`eqnim<br />
pona{awem i da }e ta znawa<br />
{iriti i daqe. U ma{tovitost<br />
na{e dece sugra|ani se mogu<br />
uveriti ovih dana na u`i~kim<br />
ulicama, a komentari prolaznika<br />
ukazuju da smo uradili korisnu<br />
stvar, navela je Du{ica<br />
Ristovi}, zamenik predsednika<br />
udru`ewa "Opstanak".<br />
Pored akcije oslikavawa<br />
U~enici O[ Stari grad<br />
kontejnera, u~enici su delili<br />
flajere sa ekolo{kim porukama<br />
i podacima. A od sugra|ana su<br />
~uli samo pozitivne komentare.<br />
Mnogi su se iznenadili koliko<br />
se otpada stvara i {ta se sve<br />
mo`e reciklirati. Zato treba<br />
da znamo koliko je separacija<br />
otpada neophodna, pa i ovakve<br />
akcije doprinose uspe{nijem<br />
otpo~iwawu rada regionalne<br />
deponije „Duboko“.<br />
Na{e aktivnosti ne bi<br />
bile mogu}e bez podr{ke BCIFa<br />
i dobrom saradwom sa Javno<br />
komunalnim preduze}em „Biokto{“,<br />
dodala je Ristovi} i najavila<br />
predstave u {kolama sa<br />
ekolo{kim sadr`ajima.<br />
D. Cvijovi}<br />
Osnovnoj {koli „Stari<br />
U grad“ u U`icu realizuje se<br />
Fibon3a~i projekat Evropske<br />
unije koji ima za ciq promovisawe<br />
i {irewe istra`iva~kog<br />
metoda. U evropskim strate{kim<br />
dokumentima planirana je realizacija<br />
sadr`aja prirodnih<br />
nauka iskqu~ivo primenom ovog<br />
metoda.<br />
Koordinator projekta Qubinko<br />
Zlati}, pedagog {kole<br />
naveo je da u okviru ovog projekta<br />
realizuju se „Ruke u testu-<br />
otkrivawe sveta“ i „Zeleni<br />
talas“. Ovakvi projekti predstavqaju<br />
pra}ewe svetskih obrazovnih<br />
tendencija.<br />
Projekat „Ruke u testu“<br />
realizuju se ve} pet godina i<br />
izborni je predmet. On obuhvata<br />
osnovna znawa o prirodi<br />
i wenim zakonitostima kroz<br />
istra`iva~ki rad i eksperimente.<br />
U toku {kolske 2010/<br />
11 godine u aktivnostima je<br />
u~estvovalo sedam odeqewa<br />
ni`ih razreda a opremqen je i<br />
kabinet za ovaj predmet.<br />
A projekat „Zeleni talas“<br />
ima za ciq popularizaciju nauke<br />
kroz vi{egodi{we pra}ewe<br />
biqaka i `ivotiwa kao i<br />
merewe osnovnih klimatskih<br />
parametara. U okviru ovog projekta<br />
u~estvuju i u~enici iz 21 evropske<br />
zemqe koji da su podatke<br />
ISTRA@IVA^KI RAD U O[ „STARI GRAD“<br />
Промоција науке<br />
U~enici u ulozi mladih istra`iva~a<br />
slali u Dablin. Tako da su i<br />
u~enici O[ „Stari grad“ bili u<br />
ulozi mladih istra`iva~a kako<br />
Merewe temperature<br />
bi pomogli boqem sagledavawu<br />
globalnih klimatskih promena.<br />
U ovaj projekat ukqu~en je 31<br />
u~enik koji su ~lanovi biolo{ke<br />
i ekolo{ke sekcije.<br />
D.Cvijovi}<br />
16 9. decembar 2011.
Sa nedavno odra`anog nau~nog<br />
skupa na U~iteqskom<br />
fakultetu u U`icu poru-<br />
~eno je da se mora o~uvati srpska<br />
pedago{ka terminologija.<br />
– Otkud ta "edukacija<br />
edukatora" kad imamo boqe<br />
srpske termine "obrazovawe<br />
nastavnika" ili "{kolovawe<br />
vaspita~a" Za{to se sve<br />
~e{}e ~uje "kurikulum" umesto<br />
"nastavni plan i program"<br />
Kome treba "inkluzija" kad je<br />
lep{e "ukqu~ivawe" Kako<br />
to da se {kolski ~as "dizajnira"<br />
a treba da se "oblikuje"<br />
ili "planira" Ne dodequjmo<br />
"sertifikate" kad mo`emo<br />
"svedo~anstva" i "diplome",<br />
neka nam u~enici po svom<br />
radu ne budu "ekselentni"<br />
nego "izuzetni", "izvanredni",<br />
"odli~ni". Ustajemo protiv<br />
poplave stranih re~i koje su<br />
do te mere uzele maha svuda<br />
kod nas, i u sredstvima javnog<br />
informisawa, na skupovima,<br />
pa ~ak i u stru~noj {tampi:<br />
treba se vratiti korenima,<br />
identitetu na{eg materweg<br />
jezika, }irilici.<br />
Ovo su re~i prof. dr<br />
Nikole Potkowaka izre~ene<br />
na me|unarodnom nau~nom skupu<br />
"Nastava i u~ewe" . S tim<br />
u vezi, podr`an i javni poziv<br />
iza koga stoji Srpska akademija<br />
obrazovawa o ~uvawu i<br />
po{tovawu srpske pedago{ke<br />
terminologije, obelodawen<br />
po~etkom leta na nau~nom skupu<br />
u Beogradu.<br />
"Koristimo stranu pedago{ku<br />
terminologiju samo izuzetno,<br />
kad nemamo odgovoraju-<br />
}i srpski pedago{ki termin.<br />
Mnoge velike zemqe (Francuska,<br />
Nema~ka, a od po~etka<br />
ove godine i Kina) donele su<br />
uredbe, sa zakonskom snagom,<br />
u ciqu za{tite svog materweg<br />
jezika od stranih tu|ica.<br />
Za{to to ne mo`e da u~ini i<br />
mala Srbija.<br />
Treba ista}i da - pitawe<br />
srpske pedago{ke terminologije<br />
nije usko stru~no, to<br />
je pitawe o~uvawa srpskog<br />
jezika, a time i duhovnosti<br />
i identiteta onih kojima je<br />
to materwi jezik-, navodi se<br />
u ovom javnom pozivu, koji je<br />
друштво<br />
Sve vi[e tu\ica u svakodnevnom govoru<br />
Заштитимо наш језик<br />
- Otkud ta "edukacija edukatora" kad imamo boqe srpske termine "obrazovawe<br />
nastavnika" ili "{kolovawe vaspita~a" Ne dodequjmo<br />
"sertifikate" kad mo`emo "svedo~anstva" i "diplome", samo su neki<br />
od primera tu|ica koje se sve vi{e koriste, re~i su prof. dr Nikole<br />
Potkowaka<br />
Prof. dr Nikola<br />
Potkowak<br />
Da po{tujemo ono {to<br />
je veliki `upan Stefan<br />
Nemawa rekao o srpskom<br />
jeziku: ne uzimajte tu|u re~<br />
u svoja usta. Uzme{ li tu|u<br />
re~, znaj da je nisi osvojio,<br />
nego si sebe potu|io.<br />
odmah dobio podr{ku SANU i<br />
Dru{tva za srpski jezik.<br />
Prof. dr Potkowak napomiwe<br />
da je poenta ovakvog<br />
apela dug prema tradiciji,<br />
kulturnom nasle|u, prema<br />
srpskom narodu i na{em identitetu.<br />
– Da se ne otu|imo.<br />
Mi nismo protiv toga da<br />
tamo gde nemamo srpsku re~<br />
upotrebimo stranu. Ima mnogo<br />
novih stvari u metodologiji<br />
istra`ivawa, informatici,<br />
internetskom povezivawu,<br />
ali gde god postoji srpska re~,<br />
a one `ive jo{ od Svetog Save<br />
Uredbom [tite jezik<br />
Mnoge velike zemqe (Francuska, Nema~ka, a od po~etka<br />
ove godine i Kina) donele su uredbe, sa zakonskom snagom, u<br />
ciqu za{tite svog materweg jezika od stranih tu|ica. Za{to<br />
to ne mo`e da u~ini i mala Srbija.<br />
naovamo, ne smemo je napustiti<br />
– obja{wava predsednik Srpske<br />
akademije obrazovawa.<br />
Po wegovim re~ima, kada<br />
Srbija postane punopravna<br />
~lanica EU ona }e morati da<br />
izvr{i standardizaciju svoje<br />
pedago{ke terminologije. To<br />
je uslov da se i ona mo`e<br />
ukqu~iti u takve me|unarodne<br />
"multilingvalne" pedago{ke<br />
publikacije. Kako }e u tome<br />
Srbija uspeti, kako }e biti<br />
zastupqena i predstavqena<br />
u tim publikacijama te{ko<br />
je re}i, ako se sama nemarno<br />
odnosi prema sopstvenom materwem<br />
jeziku. Kako }e Srbi<br />
u toj zajednici naroda da<br />
o~uvaju svoj identitet, duhovnost<br />
i tradiciju ako se sami<br />
potcewiva~ki odnose prema<br />
sopstvenom jeziku i wegovim<br />
tekovinama.<br />
Potkowak kritikuje na-<br />
{u nekriti~ku okrenutost<br />
prema engleskoj pedago{koj<br />
terminologiji koja je, kako<br />
ka`e, daleko siroma{nija<br />
nego francuska i nema~ka te<br />
neretko pozajmquje od drugih,<br />
a mi uzimamo ba{ wu da<br />
na{u kvarimo. S druge strane,<br />
hvali primer Kine koja ustaje<br />
protiv "~iningli{a", me{awa<br />
kineskog i engleskog u medijima,<br />
nauci i drugim oblastima<br />
`ivota. Dakle nama predstoji<br />
veliki posao na standardizaciji<br />
srpske pedago{ke terminologije,<br />
u duhu i tradiciji<br />
srpskog jezika.<br />
D. Cvijovi}<br />
Udru`ewe Zlatiborski<br />
krug iz ^ajetine na prigodna<br />
na~in obele`ilo je 5.<br />
decembar Me|unarodni dan<br />
volontera. U okviru Volonterskog<br />
socijalnog servisa<br />
organizovano je niz aktivnosti.<br />
Nekoliko ~lanova<br />
Omladinske volonterske<br />
grupe, koja je formirana u<br />
okviru VSS, zajedno sa koordinatorkom<br />
VSS je posetilo<br />
penzionere, ~lanove Grupe<br />
za uzajamnu pomo} i podelilo<br />
informativno promotivni<br />
materijal.<br />
Omladinci su sa penzionerima<br />
razgovarali o aktivnostima<br />
koje se sprovode<br />
u okviru projekta Zlatiborskog<br />
kruga i o na~inima<br />
^AJETINA<br />
Обележен Међународни дан волонтера<br />
na koji }e se realizovati<br />
pomo}<br />
mladih starijim<br />
sugra|anima u savladavawu<br />
tehnolo{ko<br />
komunikacionih<br />
ve{tina.<br />
Evropa je<br />
2011. godinu proglasila<br />
za godinu<br />
volontera, kako bi<br />
se podigla svest o<br />
zna~aju volonterskog<br />
rada<br />
V. Bel~evi}<br />
9. decembar 2011.<br />
17
хроника<br />
TARA<br />
Едукација кадрова<br />
у туризму<br />
Oko 40 polaznika, kadrova u turizmu iz delatnosti kuvarstva,<br />
poslasti~arstva, pekarstva i restoraterstva, sa uspehom je<br />
pro{lo kroz petodnevnu obuku odr`anu u objektima Vojne ustanove<br />
„Tara”. Obuka se, u organizaciji Samostalnog sindikata ugostiteqstva<br />
i turizma Srbije i pod pokroviteqstvom Ministrstva ekonomije<br />
i regionalnog razvoja, sprovodi u okviru projekta „Edukacija<br />
kadrova u turizmu” i obuhvata 11 oblasti. Prema re~ima<br />
Radana Milovanovi}a, predsednika SSS ugostiteqstva i turizma,<br />
edukacija je podeqena na tri turnusa, naredni je od 13 -17. decembra,<br />
a u~esnici su iz oblasti kuvarstva, restoraterstva, barmena<br />
barista i somalijera (poznavawe vina). Tre}i, zavr{ni je sredinom<br />
januara naredne godine a u~esnici su iz oblasti recepcije,<br />
hotelskog doma}instva (sobarice, doma}ice hotela), menaxmenta,<br />
prodaje i marketinga.<br />
Na kraju obuke u~esnici }e dobiti sertifikate.<br />
R. Blanu{a<br />
Poribqavawe jezera u NP „Tara”<br />
Поточна пастрмка на<br />
Тари<br />
Vode akumulacija „Kru{~ica“, „Zaovine“ i „Spaji}i“ reverzibilne<br />
hidroelektrane „Bajina Ba{ta” u Zaovinama na planini<br />
Tari, o kojima brine Nacionalni park „Tara”, bogatije su za 5.500<br />
jedinki mla|i poto~ne pastrmke. Akcija poribqavawa sprovedena<br />
je u okviru projekta „Promena koncepta ribqeg naseqa u ribolovodnim<br />
vodama NP „Tara”. Prema re~ima Sini{e Jevti}a, upravnika<br />
ribolovnih voda Parka, i lane su jezera na Tari poribqena istom<br />
koli~inom mla|i poto~ne pastrmke. - Pustili smo u vode zdravu i<br />
lepu mla| pastrmke od 18 grama i za 3- 4 godine se o~ekuje wihov<br />
mrest. Ve} po~etkom naredne godine, kada obezbedimo kvalitetan<br />
materijal, u ove vode pusti}emo i mla| smu|a. Na{ koncept je da<br />
autohtonim vrstama poboqa{amo kvalitet ribqeg naseqa na Tari<br />
– ka`e Jevti}.<br />
R.B.<br />
TARA<br />
Савремено<br />
сестринство<br />
U organizaciji Udru`ewa<br />
medicinskih sestara, tehni~ara<br />
i babica, a pod pokrovi-teqstvom<br />
Ministarstva zdravqa<br />
Vlade Srbije na Tari je,<br />
u hotelu „Omorika”, odr`an<br />
tradicionalni 12. po redu<br />
simpozijum koji je okupio oko<br />
250 u~esnika. – Ciq nam je<br />
poboq{awe kvaliteta rada u<br />
sestrinskoj praksi i smawene<br />
profesionalnih gre{aka.<br />
Profesija je izuzetno te{ka,<br />
tra`i veliku odgovornost,<br />
znawe i snagu da se prebrode<br />
brojne prepreke ka novim<br />
znawima, obrazovawu i savremenom<br />
razvoju. Udru`ewe od<br />
osnivawa daje doprinos da<br />
sestre Srbije budu u trendu<br />
Verica Milovanovi}<br />
savremenog sestrinstva primerenog<br />
evropskim tokovima –<br />
ka`e predsednica Udru`ewa<br />
Verica Milovanovi} (na slici).<br />
R.B.<br />
Pu{tawe mla|i pastrmke u jezero RHE na Tari<br />
18 9. decembar 2011.
PO@EGA<br />
Угашен пожар у<br />
фабрици “Гинко”<br />
хроника<br />
Prema pisawu Tawuga, Po`ar koji je izbio<br />
u po`e{koj fabrici name{taja “Ginko” je<br />
uga{en, a prema re~ima na~elnice Policijske<br />
uprave U`ice Dragice Jevtovi} nije bilo<br />
povre|enih.<br />
o`ar koji je izbio u subotu 3.<br />
Pdecembra, uga{en oko 13.30<br />
sati, a izbio je u delu proizvodne<br />
hale na povr{ini od<br />
1.000 kvadratnih metara, u kojoj<br />
se nalazi i skladi{te lako<br />
zapaqivog repromaterijala. U<br />
trenutku izbijawa po`ara u fabrici<br />
se nalazilo oko 50 radnika<br />
od kojih niko nije povre|en, a<br />
pri~iwena je velika materijalna<br />
{teta tom preduze}u, raekla<br />
je Jevtovi}eva novinarima.<br />
U ga{ewu po`ara<br />
u~estvovalo je sedam vozila<br />
i 35 pripadnika vatrogasnospasila~kih<br />
jedinica iz Po`ege,<br />
U`ica, Kosjeri}a i Ariqa.<br />
Prema re~ima komandanta<br />
vatrogasno-spasila~ke jedinice<br />
U`ice Sa{e Cicvari}a, brzom<br />
intervencijom svih ekipa po`ar<br />
je lokalizovan i kasnije uga{en,<br />
bez opasnosti po stambene objekte<br />
u okolini<br />
Istra`ni organi obavili<br />
su uvi|aj da bi utvrdili {ta je<br />
izazvalo vatrenu stihiju koja je<br />
prouzrokovala veliku materijalnu<br />
{tetu fabrici “Ginko”.<br />
R. V.<br />
BAJINA BA[TA<br />
Posle po@ara u NP Tara<br />
Обнова планинског<br />
дома<br />
Planinarski dom na Predovom krstu izgoreo je 4. avgusta ove<br />
godine u po`aru izazvanom udarom groma. U potkrovqu koje je potpuno<br />
izgorelo stradao je inventar i sobe za sme{taj. Povre|enih na<br />
sre}u nije bilo iako su u objektu boravili majka i k}erka doma}ini,<br />
a u susednom objektu radnici NP Tara koji su prvi reagovali na<br />
po`ar. U toku su radovi na sanaciji ovog objekta koji je omiqeno<br />
steci{te planinara i turista zaqubqenika u najo~uvanije predele<br />
NP Tara. Radove finansira JP „Nacionalni park Tara“<br />
i planirano je da se do zime zavr{i sa pokrivawem doma, grubi<br />
gra|evinski radovi, kao i da se osposobi kotlarnica, koja slu`i i<br />
za grejawe ostalih objekata na Predovom krstu.<br />
R.B.<br />
Колица принцезин дар<br />
U okviru obele`avawa me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom<br />
Fondacija princeze Katarine je posredstvom Saveza za<br />
cerebralnu i de~ju paralizu Srbije poklonila invalidska kolica<br />
Dru{tvu za cerebralnu i de~ju paralizu u Bajinoj Ba{ti. Princezin<br />
dar obradovao je Radu @ivanovi} (33) iz sela Ra~a kod Bajine<br />
Ba{te (na slici). – Dru{tvo smo osnovali pre tri godine i trenutno<br />
okupqa 23 osobe sa invaliditetom. Nastojimo da im pru`imo<br />
psihosocijalnu i materjalnu podr{ku, pomognemo u kori{}ewu invalidskih<br />
i qudskih prava - ka`e predsednica UO Dru{tva Katarina<br />
Luki}. R. B.<br />
9. decembar 2011.<br />
Pokrivawe krova Planinarskog doma<br />
19
култура<br />
a stalnu postavku anti~kih spomenika u<br />
ZNarodnom muzeju zaslu`no je Arheolo{ko<br />
odeqewe, pod rukovodstvom Qiqane Mandi},<br />
dok je konzervatorske radove obavio<br />
tim predvo|en Draganom Dimi}em.<br />
Ministar Predrag Markovi} istakao<br />
je da je Lapidarijum jedan u nizu izuzetno<br />
va`nih objekata koji se zavr{avaju u ovoj<br />
godini i koji predstavqaju uspostavqawe<br />
mre`e nasle|a, od neolitskog, anti~kog,<br />
rimskog, koje ~uvamo. „Ovo je temeq, jer ko<br />
`eli da obezbedi budu}nost, taj mora ~uvati<br />
svoje i tu|e nasle|e. Zato ne ~udi {to<br />
je Srbija jedina u regionu ~lanica Direkcije<br />
Unueska za za{titu svetske kulturne<br />
ba{tine“, rekao je ministar Markovi}<br />
i dodao: „Poslovi u Srbiji moraju da se<br />
zavr{avaju. Posebno u oblasti za{tite. I<br />
qudi, i objekata, i nasle|a. Ovaj projekat<br />
kasni opravdano 35 dana.u zemqi u kojoj toliko<br />
toga kasni godinama, to je dodatni uspeh.<br />
I wegov zavr{etak po~iva na partnerstvu.<br />
Ovaj Lapidarijum je sada deo velike<br />
mre`e koju u nasle|u Srbija ~uva. I sigurno<br />
je da U`ice sada ima jo{ jednu postavku koja<br />
}e pove}ati kapacitete i kulture i turizma<br />
u celom regionu.“<br />
Autor izlo`be Qiqana Mandi} naglasila<br />
je je da je ono {to su generacije<br />
kustosa Narodnog muzeja U`ice radile i<br />
sakupqale tokom prethodnih 60 godina, sada<br />
dostupno javnosti. „To su spomenici A kategorije<br />
izuzetne vrednosti, koji omogu}avaju<br />
prou~avawe antike sa razli~itih aspekata”.<br />
U uvodnom tekstu za katalog ove jedinstvene<br />
postavke, ona podse}a da je anti~ke<br />
spomenike sa ovog podru~ja prvi evidentirao<br />
Feliks Kanic, a zatim su epigrafske<br />
spomenike za berlinski korpus natpisa (Corpus<br />
inscriptionum latinorum) prikupili Franc<br />
Studni~ka i Alfred fon Doma{evski,<br />
da bi ih kasnije u svojim ~lancima u Spomeniku<br />
SKA i SAN obradili Antun fon<br />
Premer{tajn, Nikola Vuli} i Dimitrije<br />
Sergijevski. Prva rekognoscirawa terena<br />
koja osim opisa lokaliteta daju podatke<br />
Lapidarijum anti~kih<br />
spomenika u u`i~kom<br />
Narodnom muzeju u ponedeqak<br />
je otvorio ministar kulture,<br />
informisawa i informacionog<br />
dru{tva Predrag<br />
Markovi}, sa gradona~elnikom<br />
U`ica Jovanom Markovi}em.<br />
Stalna postavka rimskog<br />
lapidarijuma obuhvata 23<br />
eksponata i sme{tena je u<br />
jednom od podzemnih hodnika<br />
nekada{weg trezora Narodne<br />
banke.<br />
o stawu spomenika na terenu obavqena su<br />
1947. godine.<br />
Arheolozi u`i~kog Narodnog muzeja<br />
Mihailo Zotovi} i Javorka Bu}i} obavili<br />
su od 1970. do 1974. godine rekognoscirawa<br />
po`e{ke kotline i kosjeri}kog kraja,<br />
i bli`e odredili anti~ke lokalitete.<br />
Vi{egodi{wa sistematska arheolo{ka<br />
istra`ivawa anti~kih lokaliteta realizovali<br />
su Arheolo{ki institut iz Beograda<br />
i Narodni muzej iz U`ica u projektima<br />
„Arheolo{ka nalazi{ta anti~kog perioda<br />
na teritoriji regiona Titovo U`ice“ i<br />
„Arheolo{ka istra`ivawa anti~kih<br />
naseqa, nekropola i komunikacija na<br />
isto~noj periferiji rimske provincije<br />
Dalmacije (region Titovog U`ica)“. Ispred<br />
Arheolo{kog instituta iz Beograda od 1982.<br />
godine rukovodilac projekata bio je Petar<br />
Petrovi} a ispred Muzeja iz U`ica Javorka<br />
Bu}i}. Novija rekognoscirawa i sonda`na<br />
iskopavawa obavilo je arheolo{ko odeqewe<br />
Narodnog muzeja iz U`ica na teritoriji<br />
po`e{kog kraja od 2000. godine.<br />
Kao rezultat dugogodi{wih istra-<br />
U NARODNOM MUZEJU OTVOREN LA<br />
Ко жели да обезб<br />
чувати своје и ту<br />
`ivawa velikog broja nau~nika razli~itog<br />
profila u 60 godina postojawa Narodnog<br />
muzeja u U`icu nastala je zbirka kamenih<br />
spomenika i arhitektonske plastike. Izbor<br />
reprezentativnih primeraka izla`e<br />
se u Lapidarijumu. Izlo`ena su 23 spomenika.<br />
Ulaz krase dva o{te}ena, ru`i~asta,<br />
mermerna stuba za koje se pretpostavqa da<br />
su na|eni prilikom sonda`nih iskopavawa<br />
20 9. decembar 2011.
култура<br />
PIDARIJUM ANTI^KIH SPOMENIKA<br />
еди будућност, тај мора<br />
ђе наслеђе<br />
na prostoru Vrutaka. Mesto nalaza, wihov<br />
oblik, veli~ina i analogije sa drugim nalazima<br />
na lokalitetima u okolini U`ica,<br />
ukazuju da su pripadali pretpostavqenom<br />
anti~kom hramu u Biosci odakle, najverovatnije,<br />
poti~e `rtvenik posve}en bogu<br />
Mitri.<br />
Izlo`ena karakteristi~na arheolo-<br />
{ka gra|a obuhvata nadgrobne i votivne<br />
spomenike, slobodne figure i arhitektonsku<br />
plastiku. Kao najednostavniji oblik<br />
javqaju se stele koje su datovane u drugu<br />
polovinu III i po~etak IV veka. Na|ene su u<br />
po`e{ko-kosjeri}kom kraju na lokalitetima<br />
u Tubi}ima i Vrawanima.<br />
Monolitniji nadgrobni spomenik<br />
su nadgrobne kocke koje su ustvari deo<br />
kompozitnog spomenika i predstavqaju<br />
posebnu vrstu cipusa, datovane su u kraj II<br />
i drugu polovinu III veka. Poti~u sa lokaliteta<br />
iz okoline Po`ege, U`ica i Se~e<br />
Reke kod Kosjeri}a. Izuzetne klesarske<br />
izrade su monolitni spomenici cipusi,<br />
koje je sebi mogao da priu{ti bogatiji sloj<br />
dru{tva, magistrati bliski rimskoj vlasti<br />
u unutra{wosti. Ovi izuzetni spomenici<br />
datovani su u II –III vek. Cipusi su na|eni u<br />
kosjeri}kom, po`e{kom kraju i U`icu, na<br />
lokalitetima u Je`evici, Otwu i U`icu.<br />
Od izuzetne va`nosti su `rtvenici<br />
sa posvetama bogovima, datovani su u II –III<br />
vek, na|eni su u Je`evici, U`icu, Radoiwi<br />
i Biosci.<br />
Slobodne figure lavova koje zauzimaju<br />
sredi{we mesto u izlo`benom prostoru<br />
lapidarijuma hronolo{ki pripadaju<br />
periodu s kraja II do kraja III veka. Na|eni<br />
su uglavniom na lokalitetu Visibaba u okolini<br />
Po`ege i Kaleni}u u {iroj okolini<br />
Kosjeri}a.<br />
I na kraju arhitektonska plastika sa<br />
kapitelom iz Kolovrata kod Prijepoqa sa<br />
odlikama provincijske umetnosti u periodu<br />
II- IV veka i velelepni stubovi od lokalnog<br />
crvenkasto – ru`i~astog mermera iz okoline<br />
U`ica iz perioda II- III veka.<br />
Direktor Narodnog muzeja Nikola<br />
Gogi} istakao je da su saradnici na ovoj<br />
izlo`bi arhitekte Milica Jovanovi} i<br />
Mihailo Jovanovi}, i vi{i kustos Narodnog<br />
muzeja Miloje Mandi}, dok je konzervacija<br />
poverena mr Draganu Dimi}u i Draganu<br />
Tomanovi}u. Autor fotografija i karte je<br />
Zoran Domanovi}.<br />
U programu otvarawa u~estvovali su<br />
studenti U~iteqskog fakulteta i u~enici<br />
Umetni~ke {kole.<br />
Ministarstvo kulture, informisawa<br />
i informacionog dru{tva za realizaciju<br />
projekata Narodnog muzeja u U`icu u 2011.<br />
godini izdvojilo je 4.361.000 dinara od ~ega<br />
je 3.000.000 dinara nameweno za Lapidarijum<br />
rimskih kamenih spomenika.<br />
R. V.<br />
9. decembar 2011.<br />
21
OBJEKTIVNE MOGU]NOSTI I DOMETI<br />
EKONOMIJE SRBIJE<br />
Prof. dr Sreten Soki}:<br />
Ekonomija Srbije,<br />
Cprint, Beograd, 2011.<br />
Ekonomiju Srbije u svom evolutivnom<br />
putu poplo~anom raznim turbulentnim reformskim<br />
zahvatima, prati i niz neodumica,<br />
dilema, nedore~enosti. Na{a ekonomska<br />
realnost je uslovqena savremenim<br />
globalnim ekonomskim tokovima i procesima,<br />
sa jedne strane, dok se, sa druge strane,<br />
suo~ava sa bremenitom pro{lo{}u. Ishod<br />
ovog odnosa umnogome determini{e tok i<br />
karakter ekonomskog razvoja Srbije. Kao<br />
jedna od prvih zemaqa koja je zakora~ila<br />
u proces tranzicije, Srbija je zapo~ela<br />
svoju korjenitu politi~ko – ekonomsku<br />
transformaciju i sveobuhvatan dru{tveni<br />
preobra`aj na veoma uspje{an na~in.<br />
Me|utim, usled nedoslednosti u implementaciji<br />
osnovnih programskih re{ewa, kao<br />
i poja~anog partijskog individualizma, taj<br />
proces je uslovio, a kasnije je i bio pra}en<br />
mno{tvom politi~ko – ekonomskih potresa.<br />
Usled dominacije retrogradnih tendencija,<br />
nisu se stvorili uslovi da reforme izraze<br />
objektivne mogu}nosti i datosti ekonomije<br />
Srbije. Wihova uspje{nost se najboqe iskazala<br />
kretawem srpske ekonomije iz krize u<br />
krizu. Mno{tvo pitawa, kao i `eqa da se<br />
prodre u su{tinu problema, samo se name}e.<br />
Prof. dr Sreten Soki}, u svojoj kwizi „Ekonomija<br />
Srbije“, otvara niz pitawa, dilema,<br />
nedoumica koje se ti~u na{e ekonomske<br />
zbiqe. Ovo obimno nau~no djelo je nastalo,<br />
prije svega, kao rezultat nau~ne pronicqivosti<br />
autora da, na nau~no egzaktan i<br />
empirijski verifikovan na~in, koriste}i<br />
књиге<br />
Из кризе у кризу<br />
multidsciplinarni<br />
pristup, ponudi odgovore<br />
na mnoga pitawa i<br />
probleme srpske ekonomije,<br />
kao i pravce<br />
izlaska iz krize.<br />
Analiziraju}i<br />
probleme srpske ekonomije<br />
(privatizacija,<br />
privredni razvoj,<br />
nezaposlenost, spoqnotrgovinska<br />
razmjena,<br />
zadu`enost<br />
Srbije, i dr.), autor<br />
nam (u okviru svih<br />
25 poglavqa – 628<br />
strana) nudi jedan<br />
sintetizovan pogled na<br />
objektivnosti i mogu}nosti ekonomije<br />
Srbije. Kao pravi nau~ni virtuoz,<br />
prof. Soki} pristupa analizi posredstvom<br />
kategorijalnog aparata u kome dominiraju<br />
kapital i ekonomska politika. Kapital,<br />
kao osnovni agens i pokreta~ ekonomije<br />
svake zemqe, a ekonomska politika, kao<br />
institucionalni i normativni okvir u kome<br />
se taj kapital kre}e. Za put ka uspjehu ekonomije<br />
svake zemqe, neophodno je wihovo<br />
me|usobno uskla|ivawe i „uva`avawe“.<br />
Nau~no djelo je pro`eto nastojawem autora<br />
da nam uka`e na neophodnost uva`avawa<br />
savremenih globalnih tokova i tendencija.<br />
U tom pravcu pristupa i analizi ekonomske<br />
politike Srbije. Autor izvodi zakqu~ak da<br />
je neuspjeh ekonomske politike posledica<br />
dominacije politi~kog subjektivizma i voluntarizma,<br />
sa jedne strane, te neuva`avawa<br />
objektivnih ekonomskih zakona, sa druge<br />
strane. Kao takva, ekonomska politika ne<br />
uva`ava {ire i op{te dru{tvene interese.<br />
Ekonomska politika pokazuje rawivost i<br />
spoqa i iznutra, na {ta nam autor na mnogo<br />
mjesta u kwizi skre}e pa`wu. Me|utim, bitno<br />
je napomenuti da unutra{wa nestabilnost<br />
ekonomske politike dovodi i do wene<br />
spoqa{we nestabilnosti, koja se ogleda<br />
u sve ve}em inozadu`ivawu, oslawawu<br />
na pomo} koja dolazi spoqa. Na taj na~in,<br />
ekonomija Srbije gubi svoju nezavisnost,<br />
sa kojom je usko povezana i politi~ka nezavisnost<br />
i samostalnost. Upravo zbog toga,<br />
ali i niza drugih ~inilaca, autor isti~e<br />
neophodnost stvarawa uslova za razvoj sopstvenih<br />
ekonomskih potencijala, na kojima<br />
}e po~ivati ekonomski rast na{e zemqe.<br />
Sublimiraju}i aktuelne domete na{e politike,<br />
kao i demokratske potencijale na{eg<br />
dru{tva (gdje se posebno nagla{ava zna~aj<br />
lokalnih samouprava), autor isti~e da<br />
politika mora biti odraz dru{tvenih interesa,<br />
a ne li~nih ambicija i ciqeva, kao<br />
do sada. Samo na takvim demokratskim osnovama<br />
se mo`e graditi pravna i politi~ka<br />
nadogradwa, neophodna za istinski ekonomski<br />
rast i razvoj na{eg dru{tva.<br />
Ovo nau~no djelo obiluje mno{tvom<br />
makroekonomskih pokazateqa, predstavqenih<br />
numeri~ki i tabelarno, gdje nam<br />
autor veoma sistemati~no ukazuje na krajwe<br />
zabriwavaju}u ekonomsku realnost. I pored<br />
toga, u kwizi su ponu|ena, na teorijski zasnovan<br />
na~in, mnoga re{ewa za izlazak iz<br />
krize. Neophodne su radikalne promjene,<br />
koje se odnose iskqu~ivo na o`ivqavawe<br />
sop- stvenih potencijala na{e<br />
privrede. Poseban akcenat<br />
se stavqa na poqoprivredu i<br />
wen razvoj.<br />
Ova nau~na studija je<br />
proizvod vi{edecenijskog<br />
pra}ewa srpske ekonomije,<br />
analize wenih problema i<br />
mogu}nosti. Veliki doprinos<br />
jeste {to su otvorena mnoga<br />
pitawa, nedoumice, dileme,<br />
koje su godinama zaokupqale,<br />
kako stru~nu, tako i lai~ku<br />
javnost, ali su ponu|eni i odgovori<br />
na koji na~in krenuti<br />
daqe. Poseban doprinos prof.<br />
Soki}a u ovom nau~nom djelu<br />
jeste {to nudi i projekcije<br />
na kojima mo`emo zasnivati<br />
budu}e reformske sadr`aje.<br />
Podnaslov kwige „Mogu}nosti<br />
savremenosti i modernosti“<br />
nam ukazuje, na najboqi na~in,<br />
intencije autora o uva`avawu<br />
savremenih globalnih trendova, ali onih<br />
koji se ti~u budu}nosti ekonomije Srbije.<br />
Pred ~itaocima se nalazi studija bogatog<br />
originalnog nau~nog sadr`aja, preciznog<br />
analiti~ko – sinteti~kog metodolo{kog okvira,<br />
na kome po~ivaju zakqu~ci prof. dr<br />
Sretena Soki}a. Nema dileme da se svaka<br />
daqa reforma ekonomske politike i ekonomskog<br />
sistema Srbije ne mo`e u~initi na<br />
kvalitativno nov na~in bez ovih i ovakvih<br />
kriti~kih i kreativnih analiza koje dolaze<br />
iz oblasti nauke. Kao takva, ova nau~na<br />
studija predstavqa nezamjenqiv teorijsko<br />
– empirijski materijal u pra}ewu i analizi<br />
„mogu}nosti, savremenosti i modernosti“<br />
ekonomije Srbije.<br />
Mr Marko Tmu{i}<br />
22 9. decembar 2011.
култура<br />
MINIJATURE DRAGANA DIMI]A<br />
RADIONICA U MUZEJU „STARO SELO“ U<br />
SIROGOJNU<br />
О културном наслеђу<br />
Кругом круга<br />
Mo`e biti da je i Dragan<br />
Dimi}, poput ve}ine slikara,<br />
svoje prvobitne ideje<br />
opredme}ivao na radovima<br />
malog formata, ali wima ne<br />
mawka velika asocijativna<br />
snaga<br />
Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva i<br />
Muzej na otvorenom "Staro selo" Sirogojno u ponedeqak, 12. decembra, sa<br />
po~etkom u 11 ~asova, u Muzeju u Sirogojnu organizuju radionicu „Upis u registar<br />
nematerijalnog kulturnog nasle|a“.<br />
Kada je UNESKO potvrdio Konvencije o o~uvawu nematerijalnog kulturnog<br />
nasle|a, u Narodnoj skup{tini Srbije, 5. maja 2010. godine, Ministarstvo<br />
kulture je organizovalo wenu promociju u Zlakusi, Sirogojnu i<br />
Kremnima i na taj na~in promovisalo deo bogatog kulturnog nasle|a u`i~kog<br />
kraja.<br />
U oktobru iste godine u Muzeju na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu<br />
organizovan je Prvi regionalni seminar o implementaciji UNESKO - ove<br />
konvencije o o~uvawu nematerijalnog kulturnog nasle|a. Pored aktivnosti<br />
preduzetih u ciqu promovisawa, prezentacija i edukacija, pokrenuti su i<br />
istra`iva~ki projekti i saradwa na regionalnom i me|unarodnom nivou.<br />
Ministratsvo kulture je nedavno pripremilo prodecuru u ciqu<br />
formirawa nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasle|a (NKN)<br />
na teritoriji Srbije {to }e omogu}iti i nominacije elemenata NKN za UN-<br />
ESKO-ve liste.<br />
Ciq radionice je upoznavawe stru~waka iz institucija kulture,<br />
udru`ewa, pojedinaca, predstavnika lokalnih i regionalnih zajednica i<br />
organizacija, nosioca kulturnog nasle|a, sa primerima identifikovawa<br />
i popisivawa elemenata nematerijalnog nasle|a za sastavqawe predloga<br />
nacionalnog inventara – registra nasle|a koje treba da bude sa~uvano.<br />
Nematerijalno kulturno nasle|e je identitet zajednice u kojoj egzistira,<br />
pa je u ciqu wene za{tite i odr`ivosti neophodna uloga svih organizacija<br />
koje mogu da daju doprinos u tome.<br />
S. N.<br />
etrospektivna izlo`ba minijatura akadem-<br />
slikara Dragana Dimi}a prire|ena je<br />
Rskog<br />
u u`i~kom Narodnom muzeju povodom trideset<br />
godina wegovog rada u ovoj ustanovi. Izlo`ba<br />
obuhvata izbor vi{e od petsto radova: crte`a,<br />
grafika, akvarela, uqa na platnu, skulptura,<br />
objekata… nastalih od 1974. godine, ta~nije, od<br />
Dimi}evih slikarskih po~etaka do danas.<br />
[ta nam se prvo name}e kao zajedni~ki<br />
imeniteq ove na prvi pogled metodolo{ki<br />
raznorodne i tematski raznolike postavke na<br />
vi{e od trideset panoa Pre svega, Dimi} je<br />
prvorazredni eklekti~ar, bar kad je re~ o upotrebi<br />
brojnih slikarskih i grafi~kih disciplina<br />
zastupqenih u gotovo svim savremenim i inim<br />
tehnikama. S druge strane, za ve}inu wegovih<br />
radova mo`emo re}i da ih karakteri{e potraga<br />
za ~istom likovno{}u. Sveto trojstvo Dimi}evog<br />
slikarstva name}e se kao zaumno jedinstvo boje,<br />
svetlosti i ritma. Re~ je o likovnom jeziku retke<br />
koloristi~ke hrabrosti u pristupu temi. Iz<br />
ritmi~ke strukture sa povr{ine wegove slike,<br />
iz tonskih varijacija wegovog likovnog govora,<br />
iz poqa prigu{ene i sna`ne ekspresivnosti otvaraju<br />
se neslu}ene metafori~ne dimenzije.<br />
Mo`e biti da je i Dimi}, poput ve}ine<br />
slikara, svoje prvobitne ideje opredme}ivao<br />
na radovima malog formata, ali wima ne mawka<br />
velika asocijativna snaga. Bilo da je re~ o<br />
manijaturama nagla{enog grafizma, sa`ete kompozicije,<br />
pikturalne razu|enosti, virtuozne razrade<br />
klasi~ne slikarske teme ili enformelske<br />
rudimentarnosti, posmatra~ je obuzet duhovno<br />
jezgrovitom igrom na razme|i apstraktnog i<br />
konkretnog, mogu}eg i nemogu}eg.<br />
Potraga za utemeqewem vlastitog identiteta<br />
u doba egzistencijalne zebwe i razmetqivih<br />
poteza globalisti~kih nazdravi~ara u<br />
slu~aju na{eg slikara po~iwe i zavr{ava se u<br />
krugu kamerne sti{anosti, zapitanosti i zagledanosti<br />
u neizreciv prostor nade i vere u<br />
„prirodno“ stawe likovnog izraza kao trajnog<br />
zaloga jednog temperamenta i jedne uzbudqive<br />
pobede duha.<br />
Iz hronologije prepoznatqivih Dimi}evih<br />
GALERIJA „^IGOTA<br />
Izlo`ba<br />
dr Bo`idara Miti}a<br />
Od 15. do 21. decembra u Galeriji ^IGOTA bi}e organizovana<br />
izlo`ba slika dr Bo`idara Miti}a, jednog od prvih<br />
lekara u Specijalnoj bolnici ^IGOTA.<br />
Dr Miti} je radio u Bolnici od 1964. do 1967. godine.<br />
SVE^ANA SALA GRADA<br />
ciklusa sa ranijih izlo`bi („Tragovi“, „Tragom<br />
zapisa“, „Krugom obeliska“, „Bele tame“, „Trojanski<br />
kow“, „^a| i pozlata“…) izdvajamo onaj<br />
po kome je imenovana cela izlo`ba minijatura u<br />
Narodnom muzeju - „Krugom kruga“. Ko je ovih dana<br />
gledao „Melanholiju“, film danskog filmskog<br />
genija Larsa fon Trira, na}i }e ~itav niz asocijacija<br />
na taj film u Dimi}evoj minijaturi pomenutog<br />
naziva. U modrom bespu}u svemira vidimo<br />
planetu Melanholiju koja se pribli`ava Zemqi<br />
i najavquje apokalipti~ni kraj jednog sveta ogrezlog<br />
u licemerju, sebi~nosti i oholosti. U jednoj<br />
od zavr{nih sekvenci glavna junakiwa pani~no<br />
okre}e listove istorije slikarstva unazad.<br />
Put od hladne geometrijske apstrakcije do rane<br />
renesanse nije, razume se, obi~an put. Rediteq<br />
kao da nam govori da se negde na tom putu nalazi<br />
kobna stranputica koja je qudski rod dovela do<br />
stra{nog kraja. „Uvek u apokalipti~nom dijalogu<br />
s vremenom. Nikad bezbri`an!“ – glasi jedan<br />
autopoeti~ki iskaz Dragana Dimi}a. Pa ipak, na<br />
wegovoj minijaturi „Krugom kruga“, posle raspada<br />
jednog sveta, kao da iz dubine svemirske no}i<br />
dolazi drugi, krugom prethodnog kruga ra|a se<br />
novi svet, mo`da mawe sklon stranputi~arewu.<br />
To je mnogo vi{e od likovne ~iwenice. To je znak<br />
Dimi}eve duboke umetni~ke spoznaje da su, kako<br />
pesnik ka`e, vreme pro{lo i vreme sada{we<br />
sadr`ana u vremenu budu}em.<br />
Zoran Jeremi}<br />
Књижевно вече Миленка Милојевића<br />
U prepunoj Sve~anoj sali <strong>Grad</strong>a U`ica pro{log petka predstavqen<br />
je qubavni roman Milenka Milojevi}a „Istinita pri~a“. O kwizi su govorili<br />
Valentina Zlatanovi} – Markovi} i autor, a u programu promocije<br />
u~estvovali su ~lanovi Dramskog studija Medicinske {kole.<br />
Program je vodila Isidora Trm~i}, a odlomke iz romana ~itali su<br />
Aleksandra Todorovi} i Nikola Vukosavqevi}. U muzi~kom delu programa<br />
u~estvovale su Katarina Gligorijevi} i Dijana Mandi}.<br />
Autor se posebno zahvalio Valentini Zlatanovi} Markovi}, predsedniku<br />
Kwi`evnog kluba „Rujno“ Bojanu Markovi}u, kao i lokalnim medijima<br />
na podr{ci.<br />
R. V.<br />
9. decembar 2011.<br />
23
став<br />
SVE^ANI TRG, TRG PARTIZANA —<br />
PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST (8)<br />
Врхунско уметничко дело<br />
српске архитектуре 20. века<br />
U okviru IV Me|unarodne konferencije „Nauka i visoko<br />
obrazovawe u funkciji odr`ivog razvoja – SED 2011“ u<br />
organizaciji Visoke poslovne tehni~ke {kole strukovnih<br />
studija u U`icu, sekcija Gra|evinsko in`ewerstvo i arhitektura<br />
okupila je zna~ajna imena iz ove oblasti koji su<br />
izneli svoje stavove na tematskom okruglom stolu „Sve~ani<br />
trg, Trg Partizana – pro{lost, sada{wost i budu}nost“.<br />
Prenosimo stavove prof. Borislava Petrovi}a, sa Arhitektonskog<br />
fakulteta u Beogradu<br />
Imao sam privilegiju da deo svog `ivota<br />
provedem ovde tako da odli~no poznajem<br />
Trg. Dopada mi se i spadam u one koji su se<br />
na neki na~in formirali na tom prostoru.<br />
A i Trg se nekako formirao sa nama. Apsolutno<br />
se sla`em sa kolegama koji ka`u da<br />
ovaj trg jeste najboqi u Srbiji od svih novostvorenih<br />
gradskih centralnih zona. Ovo<br />
mesto se vidi, jer kad do|ete na wega tu su<br />
qudi. I da ga oni vole.<br />
Ali, te 2000. godine nisam ta~no znao<br />
{ta je ciq te revitalizacije trga, jer je<br />
to pisalo u konkursu u projektnom zadatku.<br />
Revitalizacija treba da vrati `ivot<br />
nekom a trg je `iv. Bio je i onda a i sad je<br />
jo{ `ivqi, a nije ura|eno ni{ta drugo {to<br />
tada nije bilo. U fizi~kom smislu. Isto to<br />
mislim i za konkurs 2007. godine. Tada mi<br />
je iz kraqeva~kog Zavoda re~eno da moramo<br />
uraditi ne{to sa ravnim krovovima a oni<br />
ne znaju da kod arhitekte Mandi}a krov nije<br />
ravan.<br />
Zatim, zagovarawe da na Trgu bude<br />
Popraviti plo^e<br />
Ako bi me neko pitao {ta<br />
bi uradio da na Trgu bude<br />
ne{to boqe, prvo bih mu<br />
odgovorio da ne znam za{to<br />
te plo~ice otpadaju. Kako<br />
je to mogu}e Ili da neko<br />
prolazi a da stoji slomqen<br />
kamen. Ja to ne razumem. To<br />
nije pitawe za arhitekte,<br />
nema tu nekog konkursa.<br />
Primera radi, ako ti krov<br />
proki{wava popewi se gore<br />
pa ga popravi. Tako i za Trg ,<br />
pa zna se vaqda ko to treba<br />
da popravi.<br />
Borislav Petrovi}, profesor Arhitektonskog<br />
fakulteta u Beogradu<br />
Od kasabe<br />
do evropskog grada<br />
Trg je jedna uspela intervencija,<br />
dosta radikalna koja je preokrenula<br />
~itavu urbanu strukturu U`ica. Od<br />
jedne post otomanske kasabe u jedan<br />
evropski grad.<br />
vode, pa ima je i sad. Ima fontana, malo<br />
mawa nego {to je bila, ali je ima. Dakle,<br />
tu sve ima a ako je zakqu~ak da ga treba<br />
za{titi, onda to treba i uraditi. Ali,<br />
najva`nije za Trg i za sve nas je da on predstavqa<br />
vrhunsko umetni~ko delo srpske<br />
arhitekture 20. veka.<br />
Ako bi me neko pitao {ta bi uradio<br />
da na Trgu bude ne{to boqe, prvo bih mu<br />
odgovorio da ne znam za{to te plo~ice otpadaju.<br />
Kako je to mogu}e Ili da neko prolazi<br />
a da stoji slomqen kamen. Ja to ne razumem.<br />
To nije pitawe za arhitekte, nema tu<br />
nekog konkursa. Primera radi ako ti krov<br />
proki{wava popewi se gore pa ga popravi.<br />
Tako i za Trg , pa zna se vaqda ko to treba<br />
da popravi.<br />
Ja ne bih mewao na Trgu ni{ta jer u<br />
toj gradskoj strukturi ima neko ko se zove<br />
gradski menaxer ko treba da misli o tim<br />
doga|ajima. Vi morate jedan gradski prostor<br />
da programirate da bi jo{ boqe `iveo<br />
jer sa programima koji na wemu teku to je otvorena<br />
gradska dnevna soba.<br />
Na tome treba insistirati, a neka vrsta<br />
reprogramirawa smo mi, qudi, doga|aji…<br />
To nisu ni kosi krovovi, ni prizemqa koja<br />
treba oblepiti.<br />
Zato qudi koji ovde `ive treba malo<br />
druga~ije da razmi{qaju o svom gradu ako<br />
`ele. Ja ~estitam U`i~anima i arhitektima<br />
jer je Trg jedna uspela intervencija,<br />
dosta radikalna koja je preokrenula ~itavu<br />
urbanu strukturu U`ica. Od jedne post otomanske<br />
kasabe u jedan evropski grad.<br />
D. Cvijovi}<br />
24 9. decembar 2011.
ME\UNARODNI DAN OSOBA<br />
SA INVALIDIDTETOM<br />
Организоване<br />
природба и изложба<br />
Obele`avawem 3. decembra<br />
- Me|unarodnog dana osoba<br />
sa invaliditetom pored ukazivawa<br />
na probleme sa kojima<br />
se suo~avaju osobe sa invaliditetom<br />
prilika je da se<br />
prezentuju wihove aktivnosti i<br />
dostignu}a.<br />
U u`i~kom Dnevnom boravku<br />
2.decembra izvedena je<br />
priredba u kojoj su u~estvovali<br />
deca sa invaliditetom kao i<br />
Izlo`eni radovi privukli veliku<br />
pa`wu<br />
Povodom<br />
obele`avawa 2.<br />
decembra, Dana invalida,<br />
Dru{tvo<br />
za podr{ku osobama<br />
sa posebnim<br />
potrebama “Impuls”<br />
Ariqe, priredilo je<br />
skromnu sve~anost.<br />
Bila je ovo prilika<br />
da se predstave<br />
dosada{wi rezultati<br />
rada i da se u prostorijama<br />
Dru{tva<br />
ugoste dragi<br />
prijateqi.<br />
– Podr{ka koju nam pru`ate<br />
nama puno zna~i. ^lanovima<br />
Dru{tva prosledi}emo va{u<br />
dobru energiju, dobre `eqe i<br />
namere i na tome smo vam zahvalni-<br />
rekla je Borka Brki},<br />
predsednica Dru{tva i dodala:<br />
– Jedini na~in da promenimo<br />
svoju sudbinu jeste da ~inimo<br />
dobra dela, a svima vama koji<br />
tako mewate svoje `ivote naboqe,<br />
hvala puno.-<br />
Dru{tvo za podr{ku osobama<br />
sa posebnim potrebama<br />
Impuls dodelilo je lokalnoj<br />
друштво<br />
{ti}enici Doma “Petar Radovanovi}”.<br />
Priredba je predstavqena<br />
kao muzi~ko-scenski<br />
program koji obuhvata: ske~,<br />
horsko pevawe, recitovawe,<br />
besede i nastup specijalnog gosta,<br />
Nikole Jovanovi}a. Grupno<br />
pevawe pesme “Do|i u pet do<br />
pet” izvedeno je sa dinami~nom<br />
koreografijom koja je bila u<br />
skladu sa potencijalima korisnika.<br />
Nastup gosta, Nikole<br />
Jovanovi}a izazvao je posebno<br />
odu{evqewe u~esnika priredbe<br />
i publike, me|u kojima su bili i<br />
predstavnici udru`ewa OSI,<br />
vaspita~i, nastavnici, stru~nih<br />
saradnici zaposlenih u Centru<br />
za socijalni rad i roditeqi korisnika.<br />
U holu Narodnog pozori{ta<br />
U`ice, slede}eg dana, Udru-<br />
`ewe distrofi~ara Zlatiborskog<br />
okruga, Udru`ewe cerebralne<br />
i de~je paralize U`ice,<br />
Udru`ewe multiple skleroze<br />
Zlatiborskog okruga i U`i~ko<br />
udru`ewe za pomo} osobama<br />
sa autizmom organizovali su<br />
izlo`bu kreativnih radova.<br />
Izlo`ene su rukotvorine od<br />
gipsa, stakla, gline, {trikani<br />
ru~ni radovi, prazni~ne ~estitke<br />
nastale su u kreativnim<br />
samoupravi zahvalnicu jer ona<br />
izmirije jedan deo tro{kova<br />
Impulsa, i obezbe|uje podr{ku<br />
zajednice. Zahvalnice su dodeqene<br />
i Nacionalnoj slu`bi za<br />
radionicama udru`ewa.<br />
Organizovawem ovakvih<br />
i sli~nih manifestacija daje<br />
nam mogu}nost da se svi zajedno<br />
ose}amo jednakim i vrednim,<br />
Dnevni boravak<br />
Sve je nastalo u kreativnim radionicama<br />
ARIQE<br />
Свечаност у "Импулсу"<br />
jer razvijamo pozitine stavove<br />
prema sopstvenim vrednostima,<br />
uklawamo predrasude i<br />
senzibi{emo okru`ewe.<br />
Tijana Petrovi}<br />
zapo{qavawe, privrednicima,<br />
{kolama, De~jem vrti}u, predstavnicima<br />
politi~kih partija<br />
i drugim.<br />
^lanovi Dru{tva priredili<br />
su izlo`bu radova u kojoj su<br />
gosti u`ivali, i bili u prilici<br />
da izaberu suvenir za sebe.<br />
I. Pavlovi}<br />
9. decembar 2011.<br />
25
култура<br />
Pi{e: mr Kristinka Selakovi}<br />
e|unarodna kolonija umetni~ke keramike<br />
MZlakusa U`ice odr`ava se svake godine<br />
po~etkom avgusta i traje deset dana. Idejni tvorac<br />
i organizator celog umetni~kog projekta je Sofija<br />
Bunarxi}, akademski slikar – kerami~ar iz U`ica.<br />
Zahvaquju}i svom entuzijazmu i stvarala~koj<br />
posve}enosti, uspela je da spoji umetnike i wihov<br />
savremeni pristup izrade umetni~kih predmeta<br />
i keramoplastike sa tradicijom, prvenstveno<br />
u upotrebi same gline pome{ane sa mrvqenim<br />
kalcitom koja se vekovima, koliko se}awa se`u<br />
u pro{lost, koristi. Ceo projekat je uspeo da rehabilituje<br />
i pokrene narod u selu Zlakusa koji<br />
je ponovo po~eo da koristi glinu za pravqewe<br />
razli~itih posuda na tradicionalni na~in.<br />
Ovogodi{wa, {esnaesta po redu kolonija,<br />
okupila je 13 akademskih umetnika iz Holandije,<br />
Turske, Rumunije, [panije, Italije i Srbije. Pored<br />
zvani~no pozvanih umetnika, stvarali su i umetnici<br />
gosti kolonije, a Zlakusa je ugostila i one<br />
koji su na po~etku umetni~ke karijere, u~enike<br />
Umetni~ke {kole iz U`ica. U~esnici ovogodi{we<br />
kolonije su: Merima Fetahovi}, Gorski Kabadaja,<br />
Nata{a Bojani}, Dan Popovi}i, Hester Pilc (Hester<br />
Pilz), Bernadet Stokvajder (Bernandette Stokwielder),<br />
A. \unijet Er (A. Cuneyt Er) i \idem Onder (Gigdem<br />
Onder Er), Jasminka Kunovac, Bojana Trivi},<br />
Nives Pavlovi} Vukovi}, Ifigenija Zagori~nik<br />
Simonovi}, Sofija Bunarxi}, a gosti kolonije Katarina<br />
Trnav~evi}, Aleksandra Petrovi}, Julijana<br />
Kora} Sofija Rebrenovi}. Doma}in kolonije<br />
je grn~ar Velimir [uwevari} koji je nesebi~no<br />
pru`io svoje znawe i iskustvo vezano za tehni~ke<br />
mogu}nosti gline i tradicionalne izrade i<br />
pe~ewa, a nau~io je zanat od svog dede. Za razliku<br />
od grn~ara ~iji je rad iskqu~ivo vezan za izradu<br />
posuda za spremawe hrane, ve} prepoznatqivog<br />
izgleda i jednostavnih {ara, umetnicima je ru~no<br />
vitlo, gra|ewe gline pomo}u tzv. grn~arskih kobasica,<br />
bilo samo polazi{te za rad. Oni su daqe<br />
eksperimentisali sa glinom, dodavali joj razne<br />
druge prirodne elemente, kalcit, kamen, drvo,<br />
bojili engobom, oksidima i terom sigilatom, poigravali<br />
se sa povr{inom, gla~ali je, urezivali<br />
crte`e, ornamente, ostavqali vidqivu strukturu<br />
gra|ewa kobasicama. Ono {to su svi umetnici<br />
radili i uradili u Koloniji Zlakusa mo`e<br />
se posmatrati kroz sve one zajedni~ke karakteristike<br />
koje se javqaju u interakciji, me|usobnom<br />
dru`ewu, razmeni iskustava, pa`qivom tretmanu<br />
svakog rada, ali sve kroz wihov individualni<br />
jezik i li~ni na~in oblikovawa i izra`avawa.<br />
Nakon zavr{ene XVI Me|unarodne kolonije<br />
umetni~ke keramike mo`emo biti zadovoqni<br />
radovima, wihovom estetskim kvalitetom,<br />
raznovrsnim poetikama, savremenim umetni~kim<br />
izrazom i uspe{nom tehni~kom izradom.<br />
Merima Fetahovi}, umetnica koja se obrazovala<br />
na Akademiji u Novom Sadu, na odseku za<br />
vajarstvo, sada `ivi i stvara u Italiji, u Rimu.<br />
Ona pokazuje sklonost ka monumentalnoj formi.<br />
Svojim skulpturama predstavqa sebe kao umetnika<br />
sna`nog izraza, intelekta i snage. Kow, mitska<br />
plemenita `ivotiwa, bila je wena inspiracija.<br />
Po{tuju}i principe zlaku{ke tehnike, stvorila<br />
je jednu stabilnu, zatvorenu, stilizovanu skulpturu<br />
kowa, nalik trojanskom. Po{to je dowi deo<br />
sveden na formu i teksturu, posebno se pozabavila<br />
glavom koja je nemirna, izvijena i u pokretu.<br />
Osim figura kowa, napravila je i nekoliko posuda<br />
gde se vidi da je najvi{e interesuju forma i<br />
tekstura. Jedna posuda ima oblik tawira, a druga<br />
oblik ko{nice, ~ime se ose}a wena sklonost ka<br />
minimalizmu i geometriji. Sve je svedeno na<br />
jednostavne oblike, blago do~arane (izgrebane)<br />
teksture ~ime `eli da se pozabavi, i povr{inom,<br />
bez suvi{nog ukrasa i dekorativnosti. Svojim<br />
umetni~kim delima ova mlada umetnica pokazuje<br />
svoj veliki talenat i iz glinene mase osloba|a<br />
energiju sopstvene kreacije.<br />
Gorski Kabadaja, umetnik iz Pan~eva, {kolovao<br />
se u Veneciji na Akademiji lepih umetnosti<br />
gde je zavr{io postdiplomske studije. Wegov<br />
senzibilitet ispoqen je u estetskom iskustvu<br />
i vezivawu za vajarstvo kao neposredni oblik<br />
stvarala~ke ekspresije. Kao vajar tra`io je svoj<br />
izraz u kerami~kom oblikovawu i napravio nekoliko<br />
izuzetnih kompozicija. ^ista, estetizovana<br />
forma koja je u znaku metafori~nog govora materijala<br />
u prostoru, dominira na wegovim skulpturama.<br />
Svedena, amorfna poprsja prikazuju wegov<br />
savr{en ose}aj za formu, bez dekorativnosti i<br />
bilo kakvih intervencija na glatkoj povr{ini. Na<br />
wegovim skulpturama ose}a se uticaj italijanske<br />
skulpture, duh renesanse i starog profesora Andrea<br />
Grassi u ~ijoj je klasi bio. Samo je vatra i posledwa<br />
intervencija sa bra{nom u~inila da ove<br />
skulpture dobiju patinu. Iako su ra|ene tehnikom<br />
gra|ewa uz unutra{wost koja im je {upqa, deluju<br />
kao da su vajane u mermeru, omiqenom materijalu<br />
ovog umetnika. Napravio je i nekoliko sova, pticu<br />
mudraca, ali i ptica tame i no}i, jer Gorski, kao<br />
i ove no}ne ptice, najvi{e voli da radi kada se<br />
sunce povu~e iza brda, u miru i ti{ini.<br />
Nata{a Bojani}, u~esnik je kolonije kao<br />
najboqi maturant Umetni~ke {kole u U`icu i student<br />
Fakulteta primewenih umetnosti, na odseku<br />
za keramiku u Beogradu. Za razliku od ostalih<br />
u~esnika Nata{a nije imala nikakvih problema<br />
kada je u pitawu zlaku{ka tehnika budu}i da je<br />
u~enica Sofije Bunarxi}, koja ve} ~etiri godine<br />
prati ovu mladu umetnicu i uvodi u svet keramoplastike.<br />
Na osnovu brojnih radova pokazuje svoj<br />
entuzijazam i talenat. Svu svoju kreativnu energiju<br />
usmerila je na izradu neobi~nih i apstraktnih<br />
formi koje imaju izgled glava sa velikim,<br />
izdu`enim nosevima. S druge strane, ti oblici<br />
uprti u nebo mogu se posmatrati i kao veliki<br />
dimwaci. Posle pe~ewa dobili su izgled malih<br />
ku}eraka, ali postojawe dimwaka uvek asocira<br />
na toplinu doma i porodice koja se okupqa oko<br />
drevnog ogwi{ta i vatre. Napravila je i jednu<br />
bogatu kompoziciju od nekoliko boca na kojoj je<br />
izrazito vidqiva tekstura i na~in gra|ewa posude<br />
grn~arskih kobasica. Oko wih je postavila<br />
veliki broj malih posudica nalik na otvorene<br />
latice plave boje koje su i posle pe~ewa ostale<br />
sna`ne u boji. Osim toga interesantni su i primeri<br />
izvajanih barskih ptica koje je kombinovala<br />
sa `icom i crnom i belom bojom, kao i pe~urkaste<br />
forme jo{ jedne keramoplastike kojima pokazuju<br />
svoju bliskost sa prirodom.<br />
Umetnik i profesor na Univerzitetu umetnosti<br />
u Bukure{tu Dan Popovi}i je tako|e sa velikim<br />
zadovoqstvom radio u Zlakusi i u`ivao u<br />
prirodnim lepotama ovog kraja. Wegovo srce je<br />
bilo u harmoniji sa ovim pejza`em i ose}ao se kao<br />
POVODOM IZLO@BE RADOVA SA XVI ME\UNARODNE KOLONIJE<br />
UMETNI^KE KERAMIKE „ZLAKUSA 2011“ U@ICE<br />
Земља, вода, ватра и<br />
ваздух из Злакусе<br />
Zahvaquju}i Sofiji Bunarxi} i brojnim umetnicima iz<br />
celog sveta koji su za ovih 16 godina boravili i stvarali u<br />
koloniji, odavno je Zlakusa pretvorena u zna~ajni umetni~ki<br />
toponim na geografskoj mapi sveta<br />
kod ku}e. Iako se bavi umetno{}u stakla i izrade<br />
predmeta od ovog krhkog i lomqivog materijala,<br />
svakako mu je bilo zanimqivo da isproba novu<br />
tehniku i prenese svoje iskustvo studentima i<br />
kolegama na fakultetu. Wegova inspiracija je<br />
praistorijska umetnost i Vin~anska kultura i<br />
keramika. Prostor na kojem je ova kultura obitavala<br />
obuhvatao je, osim ~itave teritorije Srbije,<br />
i delove dana{we Rumunije. Jedan od zna~ajnijih<br />
kulturolo{kih fenomena jeste pismo i kwiga i<br />
na wegovim skulpturama, velikim glinenim pravougaonim<br />
plo~ama, se pismo i pojavquje, kao Ep<br />
o Gilgame{u koji je tako|e napisan na glinenoj<br />
plo~i. Poku{ao je da otkrije snagu osnovnih vizuelnih<br />
znakova. Na jednoj plo~i, ista~kane i sa<br />
urezanim znakovima, postavio je grupu ptica koje<br />
kqucaju izgubqeni jezik. U tim pticama ose}a se<br />
impresija u srcu umetnika i wegovo uverewe da<br />
je u 21. veku va`no da se do|e u dodir sa materijalom<br />
koji je prastari i od koga je u praistoriji<br />
sve po~elo, ~ime se, zapravo, vra}amo korenima<br />
qudskog nastanka. Na tim velikim, talasasto<br />
oblikovanim pravougaonim plo~ama utiskivao je<br />
rupice imitiraju}i kompjuterski jezik, 001011 binarni<br />
kod, neprekidan niz bezbrojnih kombinacija<br />
koje je nazvao kompjuterski jezik na{e istorije.<br />
Hester Pilc (Hester Pilz), umetnica iz Holandije,<br />
koja radi u raznim medijima, studirala je<br />
arhitekturu, a potom je nastavila studije vajarstva<br />
na Akademiji, bavi se lendartom (Land Art)<br />
i konceptualnom umetno{}u. Zajedno sa svojom<br />
koleginicom Bernadet (Bernandette Stokwielder),<br />
tako|e umetnicom iz Holandije, sa rado{}u se<br />
odazvala pozivu i do{la u Zlakusu da sa umetnicima<br />
iz Srbije razmeni iskustva i upozna jednu<br />
novu tehniku sa kojom se ranije nije sretala u<br />
radu. Razli~itim poetikama uspe{no je odgovorila<br />
zahtevima kolonije i napravila nekoliko<br />
interesantnih posuda. Na zidovima posuda {irokog<br />
oboda sa~uvala je strukturu i vidqiv na~in<br />
gra|ewa zlaku{ke tehnike pomo}u tzv. kobasica,<br />
dok je unutra{wost posude te`ila da zagladi do<br />
savr{enstva jer joj to materijal dozvoqava. Dno<br />
~inije je pregradama podelila na mawe posudice i<br />
tako napravila kompleksnu formu. Svojim idejama<br />
podstakla je majstora doma}ina da osmisli novi<br />
zemqani sud za pe~ewe razli~itih namirnica<br />
odjednom. Wene posude su neobi~ne, lirski izvedene,<br />
gde dominira linija koja se uvija, prepli}e<br />
i pravi jednu finu muzi~ku notu. Svoj rad je propratila<br />
i finom muzikom od ru~no pravqenih<br />
malih duva~kih instrumenata koje je tako|e ostavila<br />
ovoj koloniji na dar. Pe~ewe keramike na<br />
otvorenoj vatri vidi kao dobar na~in okupqawa<br />
qudi i dru{tvene interakcije.<br />
Bernadet Stokvajder, umetnica sa dugogodi{wim<br />
iskustvom, koja se ve} dvadeset devet<br />
godina bavi izradom keramike (studirala<br />
je Akademiju umetnosti gde se specijalizirala<br />
za keramiku), ali i pedago{kim radom. Veoma je<br />
zadovoqna onim {to je od majstora [uwevari}a<br />
nau~ila jer `eli da svoje znawe i iskustvo<br />
ste~eno u Zlakusi prenese svojim u~enicima<br />
i u svojoj sredini, u Holandiji, napravi jednu<br />
kreativnu vezu i sponu sa ovim krajem u kome boravi<br />
prvi put. Pored nekoliko tradicionalno<br />
ura|enih gra|enih posuda, jer voli i uglavnom<br />
26 9. decembar 2011.
adi upotrebnu keramiku, Bernadet je napravila<br />
bokal, razne posude i jedan ~ajnik budu}i da joj je<br />
wegov oblik vrlo interesantan zato {to se sastoje<br />
iz vi{e delova. Trbu{astog oblika, glatkih<br />
povr{ina, ali sa jasno ura|enim usecima koje<br />
asociraju na plod velike bundeve, stvorila je<br />
posudu suptilno promi{qenog oblika. Poigrala<br />
se dodav{i par~e drveta za ru~ku i time potvrdila<br />
svoju jaku potrebu da koristi prirodne materijale.<br />
Plitke posude, tawirastog oblika imaju<br />
urezane noge koje gaze vodu i zrake sunca. Wene<br />
posude su estetski dovedene do savr{enstava<br />
i odraz su wenog uverewa da kroz lepotu predmeta,<br />
dopadqive posude, ru~no izra|enog ~ajnika<br />
keramika ulazi u na{ svakodnevni `ivot. Inspirisana<br />
Potpe}kom pe}inom, videv{i pe}inske<br />
ukrase napravila je nekoliko slobodno stvaranih<br />
formi nalik stalaktitima.<br />
Fascinirane ovim podnebqem, prirodom i<br />
lepotama ovog kraja, Hester i Bernadet su ostavile<br />
neobi~ne posude, keramoplastiku visokog<br />
nivoa tehni~ke izrade i estetskoga izraza.<br />
Ahmet \unijet i Gigdem Onder Er, Turska,<br />
bra~ni par umetnika – kerami~ara, dolazi iz<br />
Turske, iz grada Eski{ehir, gde predaju na Univerzitetu<br />
An- adolu. Iako rade<br />
iskqu~ivo na elektri~nom<br />
to~ku siste- m o m<br />
izvla~ewa i<br />
prvi put se<br />
susre}u kao<br />
i mnogi<br />
u~esnici<br />
kolonije<br />
s a<br />
култура<br />
zlaku{kom tehnikom,<br />
udru`ewu Zlakusa podarili<br />
su nekoliko neobi~nih posuda.<br />
Bave}i se izradom ~ajnika, koji daju<br />
veliku slobodu umetniku jer je wegov oblik<br />
dinami~an, sastoji se iz vi{e delova,<br />
pod uticajem kineskih istoimenih posuda,<br />
\unijet je napravio ~ajnik koji nema upotrebnu<br />
ve} estetsku funkciju. ^ajnik je pretvoren u jednu<br />
amorfnu, zgu`vanu masu koja je postignuta vidqivim<br />
principom gra|ewa forme, a ru~ka i pipak su<br />
glatko obra|eni. Posebno treba ista}i posudu u<br />
obliku qudske glave sa izrazito otvorenim ustima.<br />
Poput otvorenih usta na javnim ~esmama, ova<br />
posuda izaziva divqewe.<br />
\idem Onder Er napravila je vrlo zanimqive,<br />
jajolike posude. Poigravaju}i se sa glatkim<br />
i grubo ura|enim povr{inama stvorila je oblike<br />
na kojima se preklapaju razli~ito do`ivqene<br />
povr{ine na kojima imamo ose}aj zarobqavawa<br />
mase. Ove forme su jednostavne, ali sa suptilno<br />
uba~enim detaqima. U svom radu inspirisana je<br />
prirodom. Plod nara je, sa svojim spoqa glatkom a<br />
unutra bobi~avom strukturom, vrlo interesantan<br />
za wu tako da je koloniji podarila i jedan mali<br />
predmet u obliku ovog rajskog vo}a.<br />
Jasminka Kunovac, mlada umetnica koja se<br />
{kolovala u Madridu gde je zavr{ila vajarstvo<br />
na Likovnoj akademiji. Iako se princip rada<br />
u keramici i skulpturi potpuno razlikuju, uspela<br />
je da savlada materijal i razbije granice<br />
izme|u razli~itih medija, kao {to je skulptura<br />
i umetnost izrade keramike. Kroz oblikovawe<br />
`enskog torza, namerno deformisanih, sa<br />
izra`enim `enskim oblinama, grudi i bokova,<br />
poput ~uvene skulptorke Kiki Smit (Kiki Smith),<br />
podriva tradicionalnu predstavu `ene kako je<br />
posmatraju mu{karci. I pored izra`enih deformacija<br />
`enskog tela, pokazuje savr{en ose}aj za<br />
anatomiju i formu. Pored aktova napravila je i<br />
tri vrlo ekspresivne i groteskne maske. Slobodnim<br />
pokretom, sna`no oblikovane one asociraju<br />
na prastara vremena i verske rituale gde maske<br />
predstavqaju skrivawe i misti~nost onog koji<br />
je nosi. U osnovi wenog stvarala~kog rada prepoznaje<br />
se ideja po kojoj humanizam umetni~kog<br />
dela ne zavisi od realnosti umetni~ke forme ve}<br />
od wenog unutra{weg sadr`aja. Na ispup~enim<br />
i udubqenim povr{inama, otvorenim i zatvorenim<br />
formama svetlost i senka se poigravaju<br />
produ`avaju}i svoje dejstvo. Postavqene u jednom<br />
skladnom kompozicijskom odnosu, ova skulptura<br />
izaziva uzbu|ewe i divqewe prema jednom mladom<br />
umetniku koji je tako sna`no predstavio sebe<br />
na koloniji Zlakusa.<br />
Bojana Trivi}, umetnica iz Beograda, dizajner<br />
enterijera i name{taja. Iako se bavi izradom<br />
unikatnog name{taja od drveta u koji ubacuje komade<br />
keramike, ova umetnica se uspe{no sna{la sa<br />
zlaku{kom glinom koja je pome{ana sa mrvqenim<br />
kalcitom. Eksperimenti{u}i sa glinom, napravila<br />
je za po~etak jednu posudu u obliku broda, sa<br />
kojom se poigrala urezuju}i spiralne linije,<br />
utiskuju}i ta~ke, crte`e, ubacuju}i boju ~ime je<br />
postigla dekorativnost. Zadwi zid posude je stepenasto<br />
oblikovala, {to sve asocira na Vavilonsku<br />
kulu. Po zahtevu organizatora kolonije da<br />
napravi jednu tradicionalno osmi{qenu posudu,<br />
napravila je }up sli~an zlaku{kom, ali je inspiraciju<br />
na{la u prirodi – li~i na grozdasti<br />
plod. Osnovni elemenat finalne kompozicije<br />
je kula i wene varijacije u arhitektonici.<br />
Na wihovim fasadama<br />
nalik sredwovekovnim,<br />
vidqiv je pleter u<br />
duhu tradicionalne<br />
arhitekture i ukrasi<br />
u vidu krsta koji<br />
stvara utiskivawem<br />
komadi}a kalcita.<br />
U unutra{wost<br />
ovih monumentalnih<br />
kompozicija, na<br />
kojima postavqa<br />
trifore, bifore<br />
i jednostavno za<br />
svedene lu~ne<br />
prozore, smestila<br />
je i jednu<br />
si}u{nu skulpturu<br />
princeze koja<br />
~eka svog dragana, sve<br />
u duhu epskih pri~a.<br />
Izuzetno zainteresovana<br />
za keramiku i ovu koloniju, Nives<br />
Pavlovi} Vukovi}, slikarka tekstila,<br />
uspe{no je savladala ovu tehniku i svoju osnovnu<br />
vokaciju primenila u oblasti keramike.<br />
Istra`uju}i mogu}nost gline, u po~etku joj bilo<br />
te{ko da pove`e glinu sa zakonitostima koji<br />
vladaju u tekstilu i slikawu na svili, ali ova<br />
glina ima divno svojstvo, ima meko}u tekstila<br />
tako da umetnik mo`e sa wom da radi razne<br />
stvari. Wena razdraganost, uzbu|ewe i kreativna<br />
strast, kao i to {to se prvi put susre}e sa ovim<br />
materijalom pokrenuo je ovu umetnicu da napravi<br />
dve velike posude. Na jednoj je `elela da prika`e<br />
igru punih i praznih povr{ina, {irokog oboda, na<br />
~ijim zidovima je sekla i pravila trougaone otvore<br />
u koje je ubacila dodatno tako|e trouglaste<br />
forme, ne{to poput od{krinutih prozora. Na<br />
drugoj posudi se poigrala bojom i urezivawem i<br />
preplitawem paralelnih linija dobila je bogatu<br />
teksturu grube tkanine poput lana ili konopqe.<br />
Na svojim radovima insistira na teksturi, {to<br />
je razumqivo jer je slikar tekstila. Time `eli<br />
da naglasi kontrast izme|u finih i glatkih<br />
povr{ina nalik svilenim tkaninama i grubih,<br />
neravnih povr{ina poput lanenih i vunenih.<br />
Linijom obja{wava povr{inu, urezuje meandre,<br />
jednostavne {are, prepli}e jednu preko druge, ponavqa<br />
ih i tako dobija geometrijske crte`e. Od<br />
glinenih pravougaonih plo~ica, u koje je utiskivala<br />
kamen~i}e kalcita, utiskivala, ta~kala,<br />
napravila je i grad. U dana{we vreme gradovi su<br />
prenaseqeni i imaju gustinu, ali }e se na izlo`bi<br />
videti kako }e ga urbanisti~ki postaviti.<br />
Ifigenija Zagori~nik Simonovi}, umetnica<br />
iz Slovenija, dugo je `ivela i radila u Londonu.<br />
Bavi se funkcionalnom, upotrebnom keramikom,<br />
najvi{e pravi servise na elektri~nom to~ku i<br />
sve su poslikane, ~esto pi{e poeziju na ~inijama<br />
i tako spaja dve umetnosti, vizuelnu i literarnu.<br />
Kombinuje sliku i pismo. Zlaku{ka keramika<br />
je novo iskustvo za wu jer nema glazure, kako je<br />
obi~no nau~ila da stvara svoju keramiku, vra}a se<br />
u pro{la vremena gde su svi radili na primitivan<br />
na~in (na primer u severnoj Africi i Aziji).<br />
Ose}a se kao da nikada nije radila, ona po~iwe<br />
od po~etka, prima znawe od majstora jer je to<br />
tehnika gra|ewa, a ne izvla~ewa, kako je to slu~aj<br />
izrade keramike na elektri~nom to~ku. Trudi<br />
se da zaboravi boju i vi{e razmi{qa o samoj<br />
formi. Inspiraciju u koloniji, kao i u poeziji,<br />
tra`i u qubavi. Ona `eli da se preko gline na<br />
taj na~in izrazi, da poka`e qubav bez re~i, a u<br />
`enskom smislu zna~i da se kroz predmet koji<br />
umetnik napravi daqe prenosi qubav. Napravila<br />
je malu glavu, aristokratsku, ~ajnik sa poklopcem<br />
i jedno srce na kome je urezala natpis: „Molim kucaj<br />
ne`no, u|i polako“. U toku kolonije vi{e se<br />
bavila drugim umetnicima i qudima ovog kraja,<br />
interesovalo je kako drugi rade, svi umetnici u<br />
koloniji su individualci, svako radi za sebe, a<br />
opet svi `ive i rade zajedno, u grupi tih deset<br />
dana koliko kolonija traje. Tako|e je interesuje<br />
i polo`aj srpskih `ena na selu, u ku}i, porodici,<br />
na poslu, u radu.<br />
Sofija Bunarxi}, pored velikog posla i<br />
obaveza koje ima oko organizacije kolonije, ona<br />
je pre svega umetnik i ravnopravni u~esnik ovog<br />
skupa. Napravila je nekoliko monumentalnih<br />
posuda, glatkih povr{ina koje je bojila crvenom<br />
tera sigilatom i tinkturom zlata za keramiku.<br />
Time je pokazala izuzetan ose}aj za kombinovawe<br />
~iste forme i koloristi~kih efekata. Toplinom<br />
zagasitih tonova crvene, eksperimentisawe sa<br />
zlatom, naknadnim intervencijama sa bra{nom na<br />
tek izva|enim posudama iz vatre dobila je sjajne<br />
efekte i nadahnute posude i time pokazala visok<br />
umetni~ki kvalitet i sna`nog umetnika. Ostavila<br />
je i jednu mo}nu skulpotoralnu grupu, izvrsno<br />
zami{qenu kompoziciju koja predstavqa razne<br />
oblike na kojima dominiraju usta kao sredstvo komunikacije.<br />
Usta prenose daqe pri~u o zlaku{koj<br />
koloniji, tradiciji izrade keramike i pri~u o<br />
sjajnim umetnicima koji se ve} godinama okupqaju<br />
da svetu daqe prenesu poruku o nama. Sna`no,<br />
asimetri~no oblikovna glava, sa velikim, negroidnim<br />
crvenim ustima, {eretski se osmehuju i<br />
pri~a ide daqe.<br />
Gost kolonije, Katarina Trnav~evi}, iako<br />
na po~etku svoje karijere, sad ve} svr{eni |ak<br />
Umetni~ke {kole iz U`ica i student Likovne<br />
akademije u Beogradu na odseku za slikarstvo,<br />
dobro poznaje zlaku{ku tehniku od ranije i ima<br />
slobodu izra`avawa i sigurnost u realizaciji<br />
svojih ideja. Napravila je kompoziciju od tri<br />
skulpture, zagrqene figure stapaju se u jedno.<br />
Ostavqaju}i neke delove grubo obra|ene, gde<br />
se vidi na~in gra|ewa, i neke delove glatke,<br />
urezuju}i i dodavaju}i sitne detaqe i jednostavne<br />
{tapi}aste forme, smi{qeno postavqene otvore<br />
i pregrade, wene figure odi{u emocijom i<br />
ekspresijom. Moglo bi se re}i da su i narativne<br />
jer se ose}a dodir i strast dvoje qudi ~ija se tela<br />
pro`imaju u jedno.<br />
Svi umetnici, potpuno posve}eni stvarawu,<br />
ostavili su svoja umetni~ka dela na radost svih<br />
onih koji }e i ove godine na izlo`bi u`ivati<br />
posmatraju}i keramoplastiku i posude izrazite<br />
lepote. Oni koji podr`avaju koloniju trebalo<br />
bi kona~no da obezbede prostor za ova dela koja<br />
trajno ostaju u vlasni{tvo grada U`ica. Dr`ava<br />
i grad moraju re{iti {to hitnije ovo pitawe i<br />
obozbediti uslove za adekvatno ~uvawe i izlagawe<br />
radova, sa galerijom za stalne postavke<br />
koja bi se povremeno obnavqala, mewala i dopuwavala.<br />
Ideje za mogu}i prostor postoje, ali nisu<br />
jo{ realizovane. S druge strane, Zlakusa dovodi<br />
umetnike iz celog sveta, omogu}ava im prijatan<br />
boravak i potpune uslove za rad, a mnogi u tome<br />
prepoznaju dru{tvenu snagu i jednu od va`nih<br />
ta~aka razvoja U`ica i ~itavog kraja Zapadne<br />
Srbije. Zato je potrebno i daqe podr`avati ceo<br />
projekat i stvoriti jo{ boqe uslove, ne samo za<br />
umetnike ve} i za wihova dela.<br />
9. decembar 2011.<br />
27
JELEN SUPER LIGA<br />
HAJDUK- SLOBODA POINT<br />
1:2 (1: 0)<br />
Stadion<br />
Hajduka.<br />
Gledalaca: 1000. Sudija: Milan<br />
Karaxi} (Beograd). Pomo}nici:<br />
Vladanko Pani} (Beograd) i<br />
Goran Mileti} ( Mladenovac).<br />
Strelci: 1:0 Paunovi} u 4, 1.1- Jovanovi}<br />
(autogol) u 87. autogol,<br />
1:2- Pauqevi} ( autogol) u 90+3<br />
minutu. @uti kartoni: Lali},<br />
Maksimovi}, ^ovilo, Novkovi}<br />
(Hajduk), Vasili}, Kasalica, Tijago,<br />
Omega (Sloboda).<br />
HAJDUK: Bra}, Pauqevi},<br />
Mujdragi} (Jovanovi}), Lali},<br />
Fejsa, ^ovilo, Maksimovi},<br />
Novkovi} (Ragipovi}), Vukajlija,<br />
Haxibuli}, Paunovi} ( Bubalo).<br />
SLOBODA POINT: Bo`ovi},<br />
Vasili}, Maksimovi},<br />
Mari}, Kasalica, Golo~evac, Pilipovi}<br />
(Omega), Tijago, Prtewak,<br />
Kova~evi} (Stevan~evi}), ]ulibrk.<br />
Utakmica koja je odigrana<br />
u Kulu izme|u doma}eg Hajduka<br />
i Slobode Point mo`e svakako<br />
u}i u rubriku verovali ili<br />
ne. Osta}e zapisano u istoriji<br />
srpskog fudbala da je vi|eno i<br />
ono nemogu}e, da je jedna ekipa<br />
od tri gola na utakmici postigla<br />
sva tri, ali su fudbaleri<br />
Hajduka na wihovu nesre}u , dva<br />
puta zatresli sopstvenu mre`u.<br />
Kuqani su otvoreno u{li<br />
u me~, postigli rano gol, ve} u<br />
4. minutu kada je Maksimovi}<br />
Kasalica:<br />
Doma}i fudbaleri<br />
su se posle ranog vo|stva<br />
istro{ili. Sve karte su bacili<br />
na odbranu u `eqi da<br />
sa~uvaju rezultat, ali nisu<br />
uspeli u tome.<br />
uposlio Paunovi}a koji se sjajno<br />
sna{ao i sa ivice {esnaesterca<br />
poslao loptu u mre`u.<br />
U nastavku susreta Sloboda<br />
Point je zaigrala ofanzivnije,<br />
preuzima terensku<br />
inicijativu, a potom je usledio<br />
fini{ za nezaborav. Posle<br />
udarca Vasili}a, Jovanovi} je<br />
u `eqi da otkloni opasnost<br />
Primedba na su\ewe<br />
Predstavnik Slobode Point je posle utakmice sa Hajdukom<br />
ulo`io primedbu na su|ewe glavnog sudije Milana<br />
Karaxi}a. Smatraju da je glavni arbitar sudio tendenciozno<br />
i u korist Hajduka. To je prvi put od po~etka sezone da jedna<br />
ekipa ulo`i primedbu na su|ewe, a da je pobedila.<br />
спорт<br />
ispred svog gola, loptu zakucao<br />
pod pre~ku sopstvenog gola. Jo{<br />
vi{e su „stegli obru~“ U`i~ani,<br />
pa sa sve to isplatilo u tre}em<br />
minutu nadoknade vremena. Jo{<br />
jednom smu{eno reaguju doma}i<br />
Golo^evac:<br />
- Imali smo sre}e, ali<br />
nam je u velikoj meri pomogla<br />
i nedovoqno spremnost<br />
protivnika. Ve}inu fudbalera<br />
Hajduka hvatali su<br />
gr~evi. Fizi~ki smo bili<br />
dominantniji.<br />
fudbaleri. Pauqevi} u `eqi<br />
da spre~i Golo~evca, zahvatio<br />
loptu kolenom na petnaest<br />
metara od sopstvenog gola i lobovao<br />
nemo}nog Bra}a.<br />
Petar Kur}ubi}, trener<br />
Hajduka posle utakmice bio je<br />
vidno razo~aran:<br />
- Ovako ne{to se u fudbalu<br />
retko de{ava. Sami smo sebi<br />
zagor~ali sudbinu. Poveli smo<br />
kontrolisali me~, nismo dozvoqavali<br />
gostima da se razmahnu.<br />
I taman kad smo pomislili da<br />
smo na domak trijumfa, mi smo<br />
propustili nekoliko idealnih<br />
prilika, a onda postigli i dva<br />
auto- gola.-<br />
Trener Slobode Point,<br />
Qubi{a Stamenkovi} je istakao<br />
da je wegov tim imao sre}e:<br />
- Zahvaquju}i spletu okolnosti<br />
stigli smo do pobede. [ta<br />
da se radi, takav vam je fudbal.<br />
Ube|en sam da }e se ova nesre}a<br />
Kuqana negde i toj ekipi vratiti<br />
i da }e imati sre}e, kao {to<br />
smo je mi sada imali.-<br />
U narednom kolu Sloboda<br />
Point na svom terenu do~ekuje<br />
ekipu OFK Beograd.<br />
Z. \okovi}<br />
foto: M. Cvetkovi}<br />
SRPSKA LIGA ZAPAD<br />
Јединство Путеви<br />
јесењи прваци<br />
Zavr{ena je jesen u Srpskoj ligi Zapad, a fudbaleri<br />
Jedinstvo Putevi mogu se pohvaliti<br />
izuzetnim u~inkom. U `estokoj konkurenciji<br />
izborili su titulu jeseweg prvaka<br />
Novajlije u Srpskoj<br />
ligi Zapad nisu nimalo {tedeli<br />
sebe. U{li su u borbu za<br />
bodove od srca, ambiciozno ne<br />
respektuju}i ni jednog protivnika.<br />
Takav stav, na~in igre i zalagawe<br />
u potpunosti se isplatio,<br />
pa je ~eta Predraga Ristanovi}a<br />
jesen zavr{ila na ~elnoj<br />
poziciji. Ono {to su zapo~eli<br />
u Zoni Drina, U`i~ani su nastavili<br />
i u vi{em rangu. Sa 18<br />
bodova osvojenih na gostuju}em<br />
i 19 na doma}em terenu sasvim<br />
zaslu`eno su se „ustoli~ili“ na<br />
vrhu. Jedini poraz u ovom delu<br />
Nemawa To{i}, golgeter lige<br />
takmi~ewa do`iveli su na svom<br />
terenu od Jedinstva iz Uba. Na<br />
svu sre}u to ih nije omelo da<br />
nastave pobedni~ki niz:<br />
- Nije ni ~udo {to je fudbal<br />
najlep{a sporedna stvar na<br />
svetu. On je nepredvidiv i zato<br />
je zanimqiv. Okliznuli smo se<br />
protiv Ubqana, ali nas to nije<br />
omelo. Svesni smo da je ovo tek<br />
prvo pluvreme, i da nas ~eka<br />
nastavak sezone. Konkurencija<br />
}e na prole}e biti jo{ ja~a. Za<br />
petama su nam Ma~va i Rudar,<br />
ali mi ipak verujemo u sopstvenu<br />
snagu i `elimo plasman u<br />
vi{i rang- Prvu ligu Srbije.- istakao<br />
je trener Ristanovi}.<br />
Treba re}i i to da je ovaj<br />
deo sezone obele`io golgeter<br />
lige Nemawa To{i} sa 14 pogodaka,<br />
„putari“ su ostvarili<br />
najvi{e pobeda a na derbiju<br />
u U`icu sa Ma~vom ( 3:2)<br />
zabele`en je i rekordan broj<br />
posetilaca (2 000).<br />
Z. \okovi}<br />
28 9. decembar 2011.
a „Trofeju Mladosti“ u Zagrebu srpski<br />
Nstrelci su drugog dana osvojili tri<br />
medaqe , dve zlatne i srebrnu u ga|awu<br />
vazdu{nim pi{toqem i sa pet medaqa<br />
vazdu{nom pu{kom prvog dana (2 – 1- 2)<br />
najuspe{nija su nacija na takmi~ewu sa osam<br />
trofeja (4 – 2 – 2). Pi{toqem su slavili Andrija<br />
Zlati} i Bobana Veli~kovi}, srebo je<br />
pripalo Jasni [ekari}.<br />
Srpski olimpijac, Andrija Zlati}<br />
strelac u`i~ke dru`ine „Aleksa Dejovi}“,<br />
je pobedio sa dva dr`avna rekorda. U osnovnom<br />
delu sa 590 krugova (po serijama<br />
99, 98, 98, 98, 98, 99, 98) izjedna~io je svoj<br />
rekord iz Minhena sa [ampionata sveta<br />
2010. kada je osvojio i svetsko srebro. Sa<br />
finalom zabele`io je 690 krugova i oborio<br />
je sopstveni dr`avni rekord iz Minhena<br />
2010. 689,2 kruga. Srbija je finalu imala<br />
спорт<br />
DRAGAN SUBOTI] PREDSEDNIK SLOBODE POINT<br />
Упозорава на некоректно суђење<br />
STREQA[TVO<br />
Dopis FK Slobode Point,<br />
sa potpisom predsednika kluba<br />
Dragana Suboti}a upu}en je na<br />
adresu generalnog sekretara<br />
zajednice klubova Super lige,<br />
predsedniku Udru`ewa sudija<br />
FSS i generalnom sekretaru<br />
FSS u kome se upozorava na<br />
tendenciozno su|ewe na Slobodinim<br />
utakmicama, i u kome<br />
se izme|u ostalog ka`e:<br />
- FK Sloboda Point sve<br />
utakmice igra na sportski na~in,<br />
uz uva`avawe i po{tovawe rivala<br />
i maksimalno po{tovawe<br />
pravila fudbalske igre i<br />
Pravilnika o takmi~ewu Super<br />
lige. Nagla{avamo da je generalna<br />
politika kluba da se<br />
po{tenom, korektnom i sportskom<br />
igrom na terenu osvajaju ili<br />
gube bodovi i po tome smo prepoznatqivi<br />
od strane svih rivala<br />
i fudbalske organizacije.<br />
Zbog takvog odnosa sve na{e uspehe<br />
smo ~ista srca proslavqali,<br />
a razloge za neuspehe smo<br />
tra`ili u sopstvenim redovima.<br />
Me|utim, ulagawa u funkcionisawe<br />
kluba i sprovo|ewe<br />
klupske politike ozbiqno se<br />
remete na~inom su|ewa i stvarawa<br />
nefudbalskog ambijenta u<br />
kojem treba da se odigraju pojedine<br />
utakmice. U dosada{wem<br />
Златић блистао и у Загребу<br />
ukupno ~etvoricu u~esnika,<br />
- U celini, {to se ti~e plasmana, ali<br />
i nekoliko rezultata, posebno Zlati}evog,<br />
mogu da budem zadovoqan. Zlati} je izvanredno<br />
je ga|ao osnovni deo, a imao je i<br />
drugo finale 100,3 kruga i ubedqivo je trijumfovao<br />
– istakao je v. d. selektora Goran<br />
Maksimovi}.<br />
U~estvovalo je preko 100 strelaca<br />
pi{toqem iz Ma|arske, Srbije, Hrvatske,<br />
Slovenije, BiH, Makedonije i Slova~ke.<br />
Rezultati, drugi dan „Trofeja<br />
Mladost“ u Zagrebu, vazdu{ni pi{toq<br />
– mu{karci: 1. Andrija Zlati} („Aleksa<br />
Dejovi}“, U`ice) 690,3- dr`avni rekord<br />
(590 - dr`avni rekord), 2. Juraj Tuzinski<br />
(Slova~ka) 681,9 (580), 3. Ante Kri{to<br />
(Hrvatska) 679 (679).<br />
B. Vasi}<br />
Dragan Suboti}<br />
delu prvenstva imali smo vi{e<br />
puta argumentovane razloge<br />
da zani~no ulo`imo primedbe<br />
na su|ewe, ~ak i kada smo<br />
pobe|ivali, ali zbog korektnosti<br />
i „mira u ku}i“ to nismo<br />
radili.<br />
Na~in su|ewa i veoma<br />
~udna primena pravila od<br />
strane sudija u posledwih nekoliko<br />
utakmica, a {to je kulminiralo<br />
u 13. i 14, kolu, o~igledno<br />
su bili na {tetu na{eg kluba.<br />
To nas je nateralo da vam se<br />
obratimo, jer smo uvideli da<br />
tendencioznim i pristrasnim<br />
su|ewem, a sve na na{u {tetu,<br />
nema kraja - ka`e se u pismu Dragana<br />
Suboti}a u kome jo{ stoji<br />
zahtev da nadle`ni fudbalski<br />
i dr`avni organi za{tite<br />
Slobodu Point od „ unapred<br />
re`irane“ nesportske i nefudbalske<br />
igre ~ime se poni{tava<br />
ogroman trud i materijalna<br />
sredstva koja se ula`u u ovaj<br />
sportski kolektiv. R. V.<br />
Milutinovi]i obradovali i bajinoba[tanske rukometa[e<br />
Даровали<br />
опрему<br />
Proslavqeni fudbalski<br />
trener Bora Milutinovi} i wegov<br />
sinovac Uro{, sin Milo{a<br />
Milutinovi}a, ponovo su obradovali<br />
sportiste iz svog rodnog<br />
grada. Nedavno su poklonili<br />
opremu FK Slogi, a ovaj put<br />
Rukometnom klubu Hidroelektrana.<br />
- Prijatno su nas iznenadili<br />
po{iqkom komplet dresova,<br />
a uz to su poru~ili da }e uskoro<br />
sti}i jo{ vi{e opreme. Ova<br />
podr{ka puno nam zna~i, nadamo<br />
se da }emo na kraju prvenstva<br />
Srpske lige biti me|u ~etiri<br />
prvoplasirane ekipe pa bi tako<br />
u idu}oj sezoni igrali u Drugoj<br />
ligi grupa Zapad - ka`e trener<br />
RK Hidroelktrane profesor<br />
Branko Stevanovi}.<br />
R. B.<br />
RK Hidroelktrana u dresovima dobijenim od Milutinovi}a<br />
9. decembar 2011.<br />
29
KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE<br />
SLOBODA- TAMI[ 70: 71<br />
(19:19, 13: 19, 21:17, 17:16)<br />
S. D. Veliki park. Gledalaca:<br />
500. Sudije: ^ukalovi}<br />
(Beograd), Sedlar (Novi Sad) i<br />
Moro`in ( Beograd).<br />
SLOBODA: An|i} 20, Raki}<br />
10, Marinkovi} 3, Arnautovi}<br />
20, Popovi} 9, \uri} 3, Vasi},<br />
Jevtovi}, Kuburovi}, Muwi},<br />
Vu~i}evi}, Ga{e}a.<br />
Iskusni An|i} posti`e poen i<br />
dodatno bacawe, pa je 14 sekundi<br />
pre kraja rezultat 70:70. Sudbinu<br />
doma}eg tima zape~atio je<br />
najboqi pojedinac u redovima<br />
Tami{a, Branko Jereminov.<br />
Posle utakmice trener<br />
gostuju}eg tima Bojan Jovi~i} je<br />
istakao:<br />
спорт<br />
ODBOJKA- VINER [TEDI[E SUPER LIGA<br />
JEDINSTVO- TENT 0:3<br />
(18:25, 22:25, 18:25)<br />
S.D. Veliki park. Gledalaca:<br />
200. Sudije: Qubomir<br />
Kova~evi} (Kraqevo), Dejan<br />
Rogi} (Beograd).<br />
JEDINSTVO: Dumawi},<br />
Tripkovi}, Trivuni}, Sekuli},<br />
Jelisav~i}, Spaseni}, Aleksi},<br />
Kutle{i}, Marjanovi}, ^e{qar,<br />
Avramovi}, Terzi}. Trener:<br />
Sa{a Nedeqkovi}.<br />
TENT: Jeli}, Mihajlovi},<br />
@uni}, Milanovi}, Markovi},<br />
Peri{i}, Andri}, Pilipovi},<br />
Dugi}, Raoni}, Puzovi},<br />
Te{anovi}. Trener: Nikola<br />
Jerkovi}.<br />
Veoma lako, brzo i ubedqivo<br />
go{}e iz Obrenovca slavile<br />
odbojka{ice su se ravnopravno<br />
nosile sa protivnicama do<br />
drugog tehni~kog tajm auta, a<br />
onda sledi neshvatqiv pad koncentracije<br />
u zavr{nici. Samo<br />
malo vi{e uzbu|ewa vi|eno je u<br />
drugom setu kada je posle vo|tva<br />
Jedinstvo 10:5, Tent uspeo da<br />
izjedna~i, i ubrzo i da prevede<br />
rezultat na 12:16. Usledila je<br />
boqa i skoncentrnisanija igra<br />
u poqu, boqi blok i sustizawe<br />
rezultata. Ipak sve to nije bilo<br />
dovoqno za preokret.<br />
Posle utakmice trener<br />
Tent-a Nikola Jerkovi} je izrazio<br />
zadovoqstvo zbog ubedqivog<br />
trijumfa svog tima:<br />
Nemawa Arnautovi}<br />
TAMI[: Radenkovi} 10,<br />
Stanimirovi}, Popadi} 2, Buri}<br />
6, Jereminov 26, Dimitrijevi} 3,<br />
Perak 13, Stanojevi} 2, Habus,<br />
Majstorovi} 9, Doskovi}.<br />
Gosti su od starta jasno<br />
stavili do znawa da su u U`ice<br />
do{li da osvoje bodove. Ipak,<br />
nije im to ba{ tako lako po{lo<br />
za rukom, jer na kraju kada se sve<br />
sabere i da su U`i~ani slavili<br />
ne bi bilo nezaslu`eno.<br />
Sredinom prvog poluvremena,<br />
posle trojke i nekoliko<br />
vezanih poena Nemawe<br />
Arnautovi}a, U`i~ani ponovo<br />
prelaze u vo|stvo 27:24. Prednost<br />
doma}ih kratko je trajala,<br />
a trojka Jereminova u posledwoj<br />
sekundi prvog poluvremena vratila<br />
je gostima samopouzdawe.<br />
Najvi{e drame vi|eno je<br />
u posledwih pet minuta me~a.<br />
Posle nekoliko izjedna~ewa,<br />
37. sekudni pre kraja i vo|stva<br />
gostiju 67:70, novajlija u redovima<br />
Slobode Miqan Raki}<br />
{utira za tri poena, ali gre{i,<br />
gosti polaze u napad koji im preseca<br />
po`rtvovani Marinkovi}.<br />
- @ao mi je {to je u ovom<br />
susretu morala da pobedi jedna<br />
ekipa. Sloboda je imala odli~nu<br />
odbranu, imali su `equ, ali<br />
nisu imali i sre}e u zavr{nici.<br />
Vidi se da je Raki}, iako<br />
odli~an igra~, ovu utakmicu<br />
odigrao nepripremqen. Kada se<br />
vrati kapiten Ivan Kuburovi} i<br />
kada se novajlija Raki} uklopi<br />
u tim, siguran sam da }e mnogi<br />
ovde u Velikom parku izgubiti<br />
bodove.-<br />
Trener Slobode Milo{<br />
Obrenovi} kratko je prokomentarisao:<br />
- Pre utakmice sam naglasio<br />
mojim igra~ima da je Jereminov<br />
50 odsto ekipe Tami{a.<br />
Odli~no su se ukombinovali<br />
prema wemu. Kad god nisu imali<br />
re{ewe on je bio tu. Mi smo mnogo<br />
gre{ili, onda se popravili<br />
u igri ali u odlu~uju}im momentima<br />
nismo imali dovoqno koncentracije.<br />
Ne{to ponovo mora<br />
da se radikalno desi u klubu, a<br />
o tome {ta }e to biti, odlu~i}e<br />
uprava.-<br />
Z. \okovi}<br />
Aleksandra Terzi}<br />
su u Velikom parku. Trebalo im<br />
je samo 68 minuta da bace „na kolena“<br />
indisponirane U`i~anke.<br />
O~igledno da je go{}ama prijala<br />
ceremonija pre po~etka<br />
utakmice u kojoj je za najboqu<br />
odbojka{ice meseca novembra<br />
progla{ena wihova igra~ica<br />
Bojana Markovi}. Prema izboru<br />
Viner {tedi{e osigurawa,<br />
Sportskog `urnala i udru`ewa<br />
odbojka{kih klubova Prvih liga<br />
najboqa odbojka{ica dobila<br />
je trofej Sportskog `urnala<br />
koji je Bojani uru~io Milovan<br />
Bo{kovi}, ~lan predsedni{tva<br />
udru`ewa odbojka{kih klubova<br />
Prvih liga, dok joj je ~ek u iznosu<br />
od 500 eura uru~ila Vesna Joti},<br />
direktorka filijale U`ice<br />
Viner {tedi{e osigurawa.<br />
Odbojka{ice Jedinstva<br />
na ovoj utakmici nisu li~ile<br />
na sebe. Prva dva seta bila<br />
su gotovo identi~na. Doma}e<br />
- Veliki park je uvek za<br />
mene hram `enske odbojke, zato<br />
mi je jo{ dra`a ova pobeda. Dobro<br />
smo se pripremili za ovu<br />
utakmicu, iskoristili trenutne<br />
slabosti doma}ina i do{li do<br />
pobede. Zadovoqan sam, ovo<br />
je bila jedna od na{i lep{ih<br />
igara i ~estitam devojkama na<br />
pobedi.-<br />
Trener Jedinstva Sa{a<br />
Nedeqkovi} je rekao:<br />
- Tent nas je zaista nadvisio<br />
u svim elementima. Igramo<br />
dobro do nekih 15, 16 peona, ali<br />
na kraju padnemo. Nemamo timsku<br />
~vrstinu i to se odra`ava<br />
na igru i na kraju na sam rezultat.<br />
Pred nama je period napornog<br />
rada, i ja verujem da }emo<br />
kona~no do}i do na{e igre i da<br />
}emo uspeti da prebrodimo ovu<br />
krizu.-<br />
Z. \okovi}<br />
30 9. decembar 2011.
AUTOMOBILISTA @ARKO TERZI]<br />
Жели Дијамантску<br />
кацигу<br />
U bogatoj sportskoj karijeri automobiliski<br />
as iz U`ica uspe{o je okon~ao 104 trke u<br />
kojima je osvojio bodove. @eli da u narednoj<br />
sezoni osvoji jo{ jednu {ampionsku titulu<br />
i Zlatnu kacigu koja bi mu donela i Dijamantsku<br />
kacigu<br />
Smiren, strpqiv i istrajan,<br />
uveren u snagu onoga {to<br />
radi i ~ini. Uvek spreman za<br />
nove izazove i neizvesnosti<br />
koje zvuk motora i vrelog asfalta<br />
donosi sa sobom.<br />
@arko Terzi} automobilsta<br />
iz U`ica ro|en je 26.<br />
novembra 1972. godine. Sa nepune<br />
22 godine po~eo je da vozi<br />
trke, a ve} posle druge stigao<br />
do pobedni~kog postoqa. Samo<br />
zahvaquju}i podr{ci najbli`ih<br />
uspeo je da traje sve ove godine.<br />
Izuzetan potencijal i rasko{an<br />
talenat preto~eni u strast prema<br />
automobilima i brzoj vo`wi,<br />
svih ovih godina donosili su<br />
mu brojna priznawa i nagrade.<br />
Osvaja~ je osam {ampionskih<br />
titula na kru`nim, kao i jedne<br />
{ampionske titule na brdskim<br />
stazama i dve Zlatne kacige.U<br />
narednoj sezoni ciq mu je osvajawe<br />
jo{ jedne {ampionske titule<br />
i tre}e Zlatne kacige koja bi<br />
ga svrstala u red osvaja~a Dijamantske<br />
kacige:<br />
- To bi bila kruna svih mojih<br />
dosada{wih uspeha. Samo tri<br />
~oveka u istoriji na{eg automobilizma<br />
su nosioci Dijamantske<br />
kacige. To su Milun Vesni},<br />
Bato Bani}evi} i ^edomir<br />
Brki}. Nadam se da }u uspeti da<br />
se pridru`im ovoj “dijamantskoj<br />
trojci”. – pri~a Terzi} i dodaje:<br />
- Predstoji mi mukotrpan<br />
i naporan rad, ali sam toga<br />
svestan. Moram se maksimalno<br />
dobro pripremiti. Naravno,<br />
podrazumeva se i da automobil<br />
mora biti sto posto srpeman za<br />
nove izazove. Znate i sami da<br />
спорт<br />
1994. - 1999. godina – klasa jugo 55 hibrid (automobil Yugo)<br />
1994. – 5. mesto na brdskom {ampionatu i 8.mesto u {ampionatu na kru`nim stazama,<br />
( prva pobeda - Nagrada Srema na Iri{kom Vencu)<br />
1995. – i pored te{kog udesa na brdskoj trci Glava Zete i brojnih malera u toku sezone<br />
uspeva da zadr`i pozicije iz prethodne godine<br />
1996. - postaje vice{ampion dr`ave na kru`nim i brdskim stazama i po~iwe svoju vladavinu<br />
u ovoj klasi<br />
1997. – osvaja prvu titulu na kru`nim stazama sa maksimalnim brojem bodova<br />
1998.- potvr|ena titula na kru`nim stazama<br />
1999. – osvaja titulu i prvu Zlatnu kacigu u klasi jugo 55 hibrid na kru`nim stazama<br />
je na{ sport tehni~ki sport,<br />
uz to je i dosta skup, tako da<br />
je veoma te{ko celu ovu pri~u<br />
izgurati do kraja. Nikada nije<br />
bilo ovako te{ko, jer finasnije<br />
predstavqaju ogroman problem.<br />
2000.- 2007. godina klasa 1400 N (automobil Peugeot 106)<br />
U ovoj klasi uspe{no je zavr{io 50 trka ( 40 na kru`nim i 10 na brdskim stazama).<br />
Zabele`io 17 pobeda na kru`nim i 6 na brdskim stazama. Osvaja~ {ampionske i<br />
vice{ampionske titule i Zlatne kacige.<br />
2000. – po~iwe da nastupa u klasi 1400N. Bele`i prvu pobedu u novoj klasi, a sezonu<br />
zavr{ava sa vice{ampionskom titulom<br />
2001. – „zlatna“ sezona sa najvi{e pobeda, {ampionska titula na kru`nim i brdskim<br />
stazama, osvajawe letwe lige<br />
2002. – vice{ampion na kru`nim stazama ( {ampionska titula mu je oduzeta za zelenim<br />
stolom 52 dana nakon {to je vo`ena posledwa trka)<br />
2003. – vice{ampion na kru`nim i brdskim stazama<br />
2004. – {ampionska titula na kru`nim stazama<br />
2005. – 5.mesto na kru`nim stazama<br />
2006. – 3.mesto na kru`nim stazama<br />
2007. – {ampionska titula i druga Zlatna kaciga<br />
2008. klasa 2000 SP (automobil Peugeot 306)<br />
U ovoj klasi od 16 uspe{no zavr{enih trka ostvario 9 pobeda.<br />
Osvojio dve titule {ampiona na kru`nim stazama.<br />
2008. – {ampion na kru`nim stazama<br />
2009. – 3.mesto u {ampionatu na kru`nim stazama<br />
2010. – vice{ampion na kru`nim stazama<br />
2011. – titula {ampiona na kru`nim stazama<br />
Trka~ki automobil je jedno<br />
pravo bogatstvo, svaki deo za<br />
wega je izuzetno skup, a znate<br />
da svaki automobil zahteva konstantna<br />
ulagawa jer mnogo vi{e<br />
tro{ki “komponente”. Od onih<br />
standardnih, ko~nica i guma pa<br />
do {pera i mnogih drugih delova.<br />
De{ava se da mnoge stavke<br />
pokrivam iz sopstevnog xepa, a<br />
bez sponzora nije mogu}e voziti.<br />
A pri tom znate da uvek morate<br />
biti na “top niovu” –<br />
@arko ni sam ne zna koliko<br />
je ovom sportu dao, niti koliko<br />
je od wega dobio. Zna samo<br />
jedno da mu je automobilizam “ u<br />
venama”:<br />
- Ja volim da se trkam.<br />
Zara`en sam sportom, i to je za<br />
mene najve}e u`ivawe. Dr`i me<br />
taj neki pobedni~ki mentalitet,<br />
i dok bude tako ja }u voziti. I<br />
u narednu sezonu ulazim sa imperatovom<br />
pobede.-<br />
@arko Terzi} je u<br />
dosada{woj karijeri uspe{no<br />
okon~ao 104 trke u kojima je osvajao<br />
bodove. Od ukupno 82 trke<br />
na kru`nim stazama trijumfovao<br />
je u 40, a od 22 trke na brdskim<br />
stazama 7 puta je prvi stigao<br />
na ciq. Debitovao je 1994.<br />
godine kao ~lan AMK „Optima<br />
Modri~a“ u klasi jugo 55 hibrid<br />
u kojoj ostaje sve do 2000.godine.<br />
Z. \okovi}<br />
9. decembar 2011.<br />
31
забава<br />
Britanac sa 15<br />
razli^itih @ena<br />
napravio 17 dece<br />
Britanac Jamie Cumming<br />
koji sa 13 `ena ima<br />
petnaestero dece, o~ekuje i<br />
{esnaesto i sedamnaesto sa<br />
jo{ dve `ene.<br />
Prije nekoliko sedmica<br />
Cumming je dobio petnaesto<br />
dete sa jednom tinejxerkom.<br />
Wegova trenutna partnerka<br />
Chelsea (19) nosi {esnaesto<br />
dete, a 17 put }e ponosni<br />
otac postati idu}e godine, s<br />
obzirom da je jo{ jedna tinejxerka<br />
ostala s wim u drugom<br />
stawu.<br />
U Britaniji ga ve}<br />
zovu “serijski otac”, a on<br />
nije u mogu}nosti finansijski<br />
podr`ati svoju decu,<br />
kao ni wihove majke koje su<br />
uglavnom nezaposlene. Cummingova<br />
majka Lorraine ne razgovara<br />
sa wim jer ga se stidi<br />
i misli da bi trebao vi{e<br />
uraditi kako bi izdr`avao<br />
svoju decu.<br />
“On je godinama nezaposlen<br />
i ne `eli da radi. Iako<br />
je moje dete ja sam razo~arana<br />
na~inom na koji on vodi svoj<br />
`ivot. On ne vi|a svoju djecu,<br />
a ja se trudim da vidim<br />
svakog od wih jer su to moji<br />
unuci. Prvo dijete, Samanthu,<br />
dobio je kad je napunio 17 i<br />
ne vi|a je vi{e nikako, a ja<br />
sam je prakti~no odgojila”,<br />
dodaje Lorraine, prenosi Daily<br />
Mail. Samantha je videla svoju<br />
majku samo dva puta u svom<br />
`ivotu jer je odrasla sa<br />
porodicom Cumming, dok je<br />
Jamie u narednih pet godina<br />
dobio jo{ petero dece sa pet<br />
razli~itih devojaka.<br />
Jedina devojka sa kojom<br />
Cumming ima vi{e od jednog<br />
deteta jeste Alison, oni imaju<br />
troje dece.<br />
Za prawe ~e{qeva<br />
i ~etki: potopiti ~etke i<br />
~e{qeve da odstoje dvadeset<br />
minuta u lavoru sa mlakom<br />
vodom i malo {ampona,<br />
pa ih isprati<br />
R|awe {rafova: mo`e<br />
se spre~iti ako se oni, pre<br />
odlagawa, prema`u regeneratorom<br />
za kosu.<br />
• ZA PRQAV[TINU<br />
NA KRAGNI: prvo istrqati<br />
unutra{wu stranu kragne<br />
{amponom, pa onda prati<br />
ko{uqu standardno<br />
Ako je bi`uterija<br />
procrnela: sjaj joj se mo`e<br />
povratiti laganim brisawem<br />
vaticom nakva{enom apotekarskim<br />
70%-nim alkoholom.<br />
Da sve}e ne pla~u: ostaviti<br />
ih da preno}e u slanoj<br />
vodi.<br />
[to mi veli{ - nek mi bude,<br />
{to mi `eli{ - nek ti bude.<br />
(Gribojedov)<br />
Oko ide gde ho}e, ali noga<br />
nikada.<br />
(Dikens)<br />
Za ve}inu qudi `ivot je kao<br />
ru`no vreme: stanu i ~ekaju da<br />
pro|e.<br />
(London)<br />
Sarma od ribqeg<br />
dimqenog mesa<br />
Ova sarma mo`e da se pravi<br />
i od sve`eg ribqeg mesa, ali<br />
je mnogo lep{a od dimqene ribe<br />
- tad sarma dobija poseban {mek<br />
i nema ukus ribe {to je za one<br />
koji je ne vole prava stvar.<br />
Ako nemate mleveno mesobilo<br />
sve`e ili dimqeno-onda<br />
ribu prvo malo obarite da bi se<br />
lak{e otkostila - zatim meso<br />
dva puta samqeti na ma{ini i<br />
to na {to sitnijoj re{etki.<br />
Sastojci:<br />
1 kilogram mlevenog dimqenog<br />
{arana, 0,5 kilograma<br />
izdinstanog - samlevenog- crnog<br />
luka, 1 {oqica integralne<br />
ri`e, 1 {aka sojinih quspica<br />
tucane paprike po `eqi,<br />
belog luka po `eqi, dosta<br />
per{unovog lista, malo {argarepe,<br />
malo per{unova korena,<br />
1 posni za~in za sarmu ili 1<br />
smesu za posne sarme od soje,<br />
maslinovog uqa, suncokretovog<br />
uqa, kuvanog paradajza, bio<br />
za~in, belog bibera<br />
Priprema:<br />
- sojine quspice potopiti<br />
u toploj vodi kojoj ste<br />
dodali tucane paprike, bio<br />
za~ina,bibera;<br />
- po upustvu pripremiti<br />
za~in za sarmu;<br />
- samleti crni luk i izdinstati<br />
ga na suncokretovom uqu;<br />
- samleti mrkvu, per{unov<br />
korijen i list, beli luk;<br />
- samleti meso kao u uvodu;<br />
- napraviti smesu za sarmu<br />
od svih sastojaka dodaju}i<br />
u to jo{ {oqicu maslinovog<br />
uqa,najmawe {oqu kuvanog<br />
paradajza . Ostaviti da odstoji<br />
sat-dva. Nakon toga probati<br />
smesu i ako treba i dodati jo{<br />
za~ina po `eqi, a zatim pripremqenu<br />
masu zavijati u listove<br />
kiselog kupusa.<br />
Posna salata<br />
sa makaronama<br />
Potrebno je:<br />
500 g makarona 500 g<br />
{ampiwona 300 g rendanog posnog<br />
ka~kavaqa (biqnog - ima ga u<br />
svakoj ve}oj prodavnici) 400-500<br />
g posnog majoneza (na wemu pi{e<br />
da je postan) 200-300 g ke~apa so<br />
Priprema:<br />
Makarone skuvati i procediti.<br />
[ampiwone iseckati<br />
na listi}e, dinstati i prohladiti.<br />
Sjediniti makarone,<br />
{ampiwone, ka~kavaq, majonez<br />
i ke~ap, posoliti i pobiberiti.<br />
Ostaviti preko no}i u<br />
fri`ideru da namirnice puste<br />
svoje mirise<br />
Sutradan }e salata biti<br />
lep{a.<br />
Crvena salata za<br />
posne dane<br />
Sastojci za 6 porcija<br />
-pe~ene paprike (10 komada)<br />
-{ampiwoni (pola kg)<br />
-{argarepa (po voqi)<br />
-senf (qu}i)<br />
-ajvar<br />
Priprema<br />
Pe~ene paprike ise}i na<br />
sitno.<br />
[ampiwone probariti pa i<br />
wih sitno iseckati.<br />
[argarepu sve`u izrendati.<br />
Sve povezati senfom i ajvarom.<br />
V I C E V I<br />
***<br />
A sad jedna vest iz sveta!<br />
- U Kini su se potukle dve<br />
porodice, najmawe dvesta<br />
povre|enih!<br />
***<br />
- Rado bih mu`u kupila jednu<br />
lepu kravatu, takvu koja bi istakla<br />
wegove o~i.-<br />
Prodava~ica:<br />
- Svaka kravata lako mu{karcu<br />
istakne o~i, samo je treba dobro<br />
zategnuti. -<br />
***<br />
Mujo se vratio iz Las Vegasa<br />
pun para i obja{wava Hasu:<br />
- Haso, nema{ pojma kako se u<br />
Americi lako obogati sa koco-<br />
kom.-<br />
Naquti se Haso, kupi avionsku<br />
kartu i pravac - Amerika.<br />
Sleti u San Francisko i vidi<br />
automat za kolu. Ubaci dolar,<br />
ispadne kola, on opet dolar,<br />
opet ispadne kola, i nakon pola<br />
sata, po{to se nakupio duga~ak<br />
iza wega, pri|e mu mu starija<br />
gospo|a i pita:<br />
- Gospodine, da li biste bili<br />
tako qubazni i pustili i nas da<br />
do|emo na red i mi smo `edni,<br />
~ekamo ve} pola sata!-<br />
A Haso }e qutito:<br />
- Jok dok Haso dobija, Haso<br />
igra!!!-<br />
32 9. decembar 2011.
Zatrpavawe<br />
hranom<br />
U medijima se nikad nije vi{e<br />
govorilo o problemu gojaznosti, a<br />
s druge strane broj gojaznih, kako<br />
kod nas tako i u svetu, u konstantnom<br />
je porastu. Ipak, ~ini se da je<br />
kompletna stru~na javnost usmerena<br />
savetima na ono {to nam se nalazi<br />
na tawiru. Sigurno se pitate<br />
gde je tu gre{ka. Gre{ke nema, jer<br />
ovde treba da obratite pa`wu na<br />
ono {to pokre}e viqu{ku i no`.<br />
Svaki obrok koji pojedete pod jakim<br />
emocijama ili u lo{em mentalnom<br />
i duhovnom stawu mo`e imati<br />
za posledicu brojne ne`eqene<br />
efekte. Zatrpavawe hranom je samo<br />
jedan od brojnijih problema koji<br />
pokre}e za~arani krug, iz koga je,<br />
po svemu sude}i, mogu}e iza}i, ali<br />
je to veoma te{ko posti}i.<br />
Potrudite se da za svaki obrok<br />
odvojite nekoliko minuta i da<br />
ga pojedete u miru i sede}i za stolom.<br />
Ukoliko svoj ru~ak pojedete<br />
pri jakim emocionalnim stawima,<br />
забава<br />
Трикови за мршављење<br />
na brzinu i jo{ na nogama ili u<br />
hodu, ne samo da vam obrok ne}e<br />
prijati nego to sve mo`e imati za<br />
posledicu i probleme s varewem.<br />
To je ujedno i naj~e{}i okida~ koji<br />
pokre}e dobro poznati mehanizam.<br />
^esto se de{ava da se, u `eqi da se<br />
{to pre napreduje i postignu {to<br />
boqi rezultati, slu{aju i sprovode<br />
saveti nekoliko razli~itih<br />
stru~waka. Budite uvereni da<br />
}ete sebi na taj na~in samo dodatno<br />
ote`ati trenutnu situaciju.<br />
Razli~iti saveti lako zbuwuju i<br />
zbog toga }ete imati utisak da se<br />
nalazite u }orsokaku.<br />
Svaki od va{ih trenera,<br />
lekara ili nutricionista zajedno<br />
s vama vidi isti ciq, ali nudi<br />
razli~ite na~ine kako da se do|e<br />
do wega. Iako se to mo`da ne ~ini<br />
tako, ovakva situacija je sasvim<br />
opravdana. Svako }e na osnovu<br />
svog znawa i iskustva re}i ono<br />
{to misli da je najboqe za vas. I<br />
zato je nerealno o~ekivati da svi<br />
oni imaju potpuno istu strategiju.<br />
Jedino oko ~ega }e se slo`iti<br />
jeste to da ne{to mora da bude<br />
u~iweno s va{om kila`om - i to<br />
pod hitno. Kada su u pitawu instrukcije,<br />
opredelite se samo za<br />
jednog savetnika za koga mislite<br />
da vas je najboqe procenio i da<br />
vas mo`e odvesti do ciqa. Ostale<br />
ostavite kao rezervu, u slu~aju da<br />
je va{a procena bila pogre{na.<br />
TV LAV<br />
UŽICE<br />
Ul. Ljube Stojanovića 3<br />
Tel 031 / 510 - 080, 031 / 510 - 480<br />
e-mail : tvlav@sbb.rs<br />
petak 9. 12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
08.45 Agro dan, R<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
11.00 Vrele gume,R<br />
12.00 Art of business,P<br />
13.00 Vremeplov<br />
13.00 Oceans<br />
13.45 Autosprint<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.10 Hrana I vino<br />
16.30 Mali I poslovni oglasi<br />
17.00 Lav press<br />
17.03 Play, P<br />
18.00 Lav press<br />
18,03 Zlatiborska hronika, R<br />
18.30 Agro dan,P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.25 Mali i poslovni oglasi<br />
20.00 Uživo iz Crkve Sv. Marka<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Mali i poslovni oglasi<br />
22.55 Vremeplov<br />
23.00 Glas Amerike<br />
23,45 Dnevnik<br />
00.15 Ponoćni koncert TV Lav, R<br />
02.00 Tv vrteška, R<br />
02.30 Odgovornost i naše vreme,R<br />
03.30 Biografije poznatih<br />
Noćni program Lav music<br />
subota 10.12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.20 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 TV Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
09.00 Sportić<br />
09.30 Mali I poslovni oglasi<br />
10.00 Smeh terapija<br />
11.00 Paket spasa od bajpasa, P<br />
potom Iza scene, P<br />
12.30 Pod sjajem zvezda, P<br />
14.00 Azbuka zdravlja, R<br />
14,40 Mali i poslovni oglasi<br />
15,00 Super 70, R<br />
16.05 Zoo puzzle, P<br />
16.30 Mali i poslovni oglasi<br />
17.00 Nije teško biti ja, P<br />
17.50 Media M<br />
18.45 Pregled nedelje<br />
19.20 Mali I poslovni oglasi<br />
19.40 Film, P<br />
21.45 Pregled nedelje<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Trend setter<br />
23.45 Pregled nedelje<br />
00.10 Ponoćni koncert TV Lav<br />
02.00 Emisija, R<br />
02.30 Beaty and the best, R<br />
03.30 Film, R<br />
Noćni program Lav music<br />
nedelja 11.12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 TV Shop<br />
08.05 Hrana i vino<br />
09.00 Više od sporta<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.05 Art of business<br />
11.00 Pod sjajem zvezda, P<br />
potom Zoo puzzle<br />
13.00 Vremeplov<br />
13.05 Svet poljoprivrede, P<br />
14.00 Porodični magazin, P<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Super 70, P<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.05 Iza scene, R<br />
17.00 Snimak fudbalske utakmice FK<br />
Sloboda – OFK Beograd<br />
18.45 Pregled nedelje<br />
19.20 Mali i poslovni oglasi<br />
19.40 Film, P<br />
21.45 Pregled nedelje<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.45 Pregled nedelje<br />
00.15 Snimak fudbalske utakmice FK<br />
Sloboda – OFK Beograd<br />
01.45 Mali i poslovni oglasi<br />
02.30 How to build a human, R<br />
03.30 Serbia and world<br />
04.30 Film, R<br />
Noćni program Lav music<br />
ponedeljak 12.12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
08.45 Agro dan, R<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.05 Moja farma<br />
11,00 Film, R<br />
12.40 Biografije poznatih, R<br />
13.40 Vise od sporta, R<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Hrana i vino<br />
16.30 Mali I poslovni oglasi<br />
16.50 Moja farma<br />
17.00 Odgovornost i naše vreme,R<br />
18.00 Lav press<br />
18.02 Paket spasa od bajpasa, P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.20 Beaty and the best, P<br />
20.00 Zlatiborska hronika, P<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Mali i poslovni oglasi<br />
22.55 Vremeplov<br />
utorak. 13.12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
08.45 Agro dan, R<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
10.30 Zlatiborska hronika, R<br />
11.00 Digitalni svet, R<br />
12.00 Trend setter,R<br />
12.55 Vremeplov<br />
13.00 Beaty and the best, R<br />
14.00 Play<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.05 Snimak košarkaške utakmice<br />
17.50 Moja farma<br />
18.00 Lav press<br />
18.03 Vino I vinogradarstvo<br />
18.30 Agro dan,P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.25 Mali i poslovni oglasi<br />
19.45 How to build a human, P<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Mali i poslovni oglasi<br />
22.55 Vremeplov<br />
23.00 Glas Amerike<br />
23.45 Dnevnik<br />
00.30 Mali i poslovni oglasi<br />
00.50 Biljana za Vas<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program Lav music<br />
sreda 14.12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
08.45 Agro dan, R<br />
08.30 Glas Amerike<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
11.00 Sportić<br />
11.50 Biljana za Vas,R<br />
12.55 Vremeplov<br />
13.00 How to build a human, R<br />
14,00 Vino i vinogradarstvo, R<br />
14,30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.05 Hrana i vino<br />
16.30 Mali i poslovni oglasi<br />
17.00 Lav Press<br />
17.03 Azbuka zdravlja, P<br />
17.50 Moja farma<br />
18.00 Lav press<br />
18.03 Zoo hobby, P<br />
18.30 Agro dan,P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.30 Mali i poslovni oglasi<br />
19.50 America in the fifties, P<br />
20.45 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Mali i poslovni oglasi<br />
22.55 Vremeplov<br />
23.00 Glas Amerike<br />
23,45 Dnevnik<br />
00,30 Mali i oslovni oglasi<br />
01.00 Zoo hobby<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program Lav music<br />
četvrtak 15.12. 2011.<br />
06.00 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
08.45 Agro dan, R<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
11,00 Zoo hobby, R<br />
11.35 Film, R<br />
13.20 America in the fifties, R<br />
14.00 Radim gradim, R<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.00 Hrana I vino<br />
16.30 Mali i poslovni oglasi<br />
17.00 Lav press<br />
17.03 Porodični magazin,R<br />
17.50 Moja farma<br />
18.00 Lav press<br />
18.03 Vrele gume,P<br />
18.30 Agro dan,P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.25 Mali i poslovni oglasi<br />
19.45 Oceans, P<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Mali i poslovni oglasi<br />
22.55 Vremeplov<br />
23.00 Glas Amerike<br />
23,45 Dnevnik<br />
00.30 Mali i poslovni oglasi<br />
01.00 Nije teško biti ja<br />
02.00 Oceans, R<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program lav music<br />
9. decembar 2011.<br />
33
М А Л И О Г Л А С И<br />
PRODAJEM - KUPUJEM<br />
• Prodajem zamrziva~,<br />
fri`i-der i {poret. Povoqno!<br />
Sve za 20 hiqada dinara. Stari<br />
ali ispravni.<br />
Tel. 065/ 401 1 999<br />
• Prodajem placeve na<br />
Zabu~ju. Kroz plac pro{la voda<br />
lokalnog vodovoda, a pored<br />
placa pro{la gradska voda,<br />
trofazna struja i asfaltni put.<br />
Telefon: 031/571-945<br />
• Povoqno prodajem mu{ke<br />
kaubojske ~izme.<br />
Tel. 066/ 206-499<br />
• Povoqno prodajem tri<br />
radna mesta sa ogledalima i<br />
pult za kasu, kao i profesionalni<br />
aparat za nadogradwu kose.<br />
Tel. 065/ 55 89 032<br />
IZDAJEM<br />
• Izdajem konforan jednoiposoban<br />
stan u U`icu u centru<br />
grada<br />
Tel: 031/517-139<br />
ili 064/146-17-15<br />
USLUGE<br />
• Stru~no ospsobqena osoba<br />
~uvala bi decu.<br />
Tel. 061 676 3041<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, negujem stare osobe<br />
do`ivotno.<br />
Tel: 064/150 6147<br />
34 9. decembar 2011.
О Г Л А С И<br />
Народни музеј<br />
GRADSKO VE]E GRADA U@ICA<br />
Na osnovu ~lana 12. Odluke o <strong>Grad</strong>skom javnom<br />
pravobranila{tvu donelo je Odluku III broj 06-77/11 od<br />
28.11.2011. godine, kojom<br />
raspisuje<br />
КОНКУРС ЗА<br />
Izbor gradskog javnog pravobranioca<br />
na period od 4 (~etiri) godine<br />
Kandidati za izbor treba da su dr`avqani Republike<br />
Srbije, da ispuwavaju op{te uslove ~lana 6. Zakona o radnim<br />
odnosima u dr`avnim organima i posebne uslove predvi|ene<br />
~lanom 12. Odluke o gradskom javnom pravobranila{tvu, i to:<br />
- zavr{en Pravni fakultet;<br />
- polo`en pravosudni ispit i<br />
- 5 godina radnog iskustva na poslovima pravne struke;<br />
Prijave kandidata sa dokumentacijom podnose se u roku od<br />
15 dana od objavqivawa konkursa (sa naznakom « za konkurs») na<br />
adresu <strong>Grad</strong>skog ve}a <strong>Grad</strong>a U`ica Ulica Dimitrija Tucovi}a<br />
br.52, 31000 U`ice<br />
Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzeti u razmatrawe<br />
Расписује<br />
КОНКУРС<br />
За излагање у изложбеном простору Јокановића куће у току<br />
2012. Јокановића кућа је градска кућа орјенталног типа са краја<br />
XIX века, површине 100 метара квадратних. На конкурс се могу<br />
пријавити академски сликари,чланови УЛУПУДС-а и УЛУС-а .<br />
Уз пријаву уметници су дужни да доставе:<br />
• кратку биографију<br />
• каталог или фотографије дела које би излагали. Сва<br />
документа доставити у дигиталном формату, фотографије у jpg.<br />
формату а текст у word.<br />
Народни музеј нуди атрактивни простор у центру града<br />
Штампа пригодан каталог<br />
Медијско представљање<br />
Отварање изложбе<br />
и коктел<br />
Остале трошкове сноси аутор, чија је обавеза да адекватно<br />
опреми радове и Музеју остави један рад са изложбе за уметничку<br />
збирку Народног музеја Ужицу.<br />
Пријаве доставити до 10.јануара 2012.године,на адресу:<br />
Народни музеј, 31000Ужице, Димитрија Туцовића 18,<br />
тел;031/521-360<br />
e-mail:nmuzejinfouzice@open.telekom.rs<br />
e-mail:ikono.dt@ptt.rs<br />
ФОНД ЗА СОЛИДАРНУ СТАМБЕНУ<br />
ИЗГРАДЊУ<br />
У Ж И Ц Е<br />
Р а с п и с у ј е<br />
О Г Л А С<br />
ЗА РАСПОДЕЛУ СТАНА СОЛИДАРНОСТИ<br />
НА ФИНАНСИРАЊЕ<br />
I ЛОКАЦИЈА:<br />
1. Ужице, ул. Херцеговачка 85 – једнособан стан број 1а, у<br />
сутерену, пројектоване нето површине од 45,58 м2.<br />
II ЦЕНА: По 1м2 стана – 564,00 евра у динарској<br />
противвредности по званичном средњем курсу НБС на<br />
дан израде предлога уговора.<br />
III НАЧИН ФИНАНСИРАЊА:<br />
• Уплата учешћа у висини од 40% укупне вредности стана<br />
у фиксном року од 8 дана од дана закључења уговора уз услов да<br />
се уговор закључи у року од 15 дана од дана достављања предлога<br />
уговора,<br />
• Отплатом по основу кредита 60% укупне вредности стана<br />
у року од 20 година у једнаким месечним ануитетима, са каматом<br />
обрачунатом по стопи од 4,5% годишње, и<br />
• Обавезом удружиоца на плаћање пореза на пренос<br />
апсолутних права, трошкова овере уговора са пратећим трошковима<br />
прибављања документације за оверу и укњижбу права својине на<br />
стану.<br />
IV ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПЛАЋАЊА:<br />
1. За учешће: 1 сопствена бланко меница ‘’без протеста’’ са<br />
неопозивим меничним овлашћењем,<br />
2. За кредит:<br />
• 20 сопствених бланко меница ‘’без протеста’’ на збирни<br />
годишњи износ ануитета за отплату кредита, са доспећем 30.12.<br />
сваке године отплате,<br />
• 20 неопозивих генералних бланко овлашћења за<br />
задужење и пријем средстава са удружиочевог рачуна на збирни<br />
годишњи износ ануитета за отплату кредита, са доспећем 30.12.<br />
сваке године отплате, са приложеним ануитетским планом отплате<br />
кредита у току сваке године отплате, и<br />
• Упис хипотеке првог реда на стану у корист Фонда као<br />
хипотекарног повериоца.<br />
V ПРАВО УЧЕШЋА НА ОГЛАСУ имају предузећа, установе<br />
и државни органи, под условом да на адресу: Фонд за солидарну<br />
стамбену изградњу града Ужице, ул. Марије-Маге Магазиновић 7.<br />
Ужице, у року од 15 дана од дана објављивања огласа доставе<br />
уредну пријаву, уз коју обавезно (под претњом одбацивања)<br />
доставити:<br />
1. Доказ о оствареној заради/плати по запосленом код<br />
учесника огласа у односу на просечну нето зараду у привреди града<br />
Ужице у 2010. години и<br />
2. Доказ о оствареном радном стажу запослених без стана у<br />
односу на укупни стаж свих запослених код учесника огласа у 2010.<br />
години.<br />
VI ЗА БЛИЖЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: обратити се непосредно<br />
стручној служби ЈП ‘’Стан’’ Ужице или тел.<br />
031/ 521-769 и 031/ 513-259.<br />
Особе за контакт:<br />
Караичић Рајка и Петровић Милева.<br />
9. decembar 2011.<br />
35
Ч И Т У Љ Е — О Г Л А С И<br />
Se]awe<br />
Se]awe<br />
15.12.1989. - 15.12.2011.<br />
KARAKLAJI] NADE@DA<br />
NADA<br />
ro|ena ^itakovi}<br />
Tvoja lepota, plemenitost i dobrota ne}e nikada<br />
biti zaboravqeni. ^uva}emo te u na{im srcima<br />
kao najlep{u uspomenu, zauvek.<br />
]erka Mirjana, zet Zoran,<br />
unuke Sawa i Maja sa porodicom<br />
\URI] MOM^ILO - REXO<br />
02.12.1981 - 02.12.2011.<br />
S qubavqu i tugom<br />
supruga Slobodanka i deca:<br />
Zoran i Zorica.<br />
VESTI OGLASNO<br />
031/ 513 -261<br />
^ituqe, mali oglasi, obave{tewa, primaju se do srede<br />
u 14 ~asova<br />
Cene ~ituqa za fizi~ka lica<br />
~ituqa sa foto 1/8 ................... 1.500,00<br />
~ituqa sa foto 1/4..................... 3.000,00<br />
~ituqa sa foto 1/2 ................... 7.000,00<br />
~ituqa sa foto 1/1 .................. 10.000,00<br />
Prodaja<br />
Nedeqnik „Vesti“ mo`ete kupiti u prostorijama IMD<br />
„Vesti“, Qube Stojanovi}a br.5, u kancelariji br. 14,<br />
od 8 do 15 ~asova svakog radnog dana.<br />
Cena jednog primerka je 70 dinara.<br />
Pretplata<br />
Ukoliko ste zainteresovani da se pretplatite na list<br />
„Vesti“, koji izlazi svakog petka, mo`ete to u~initi na<br />
telefone:<br />
513 – 261, 513 - 124 ili elektronskim putem:<br />
vesti.ue@gmail.com<br />
vestint@gmail.com<br />
CENE<br />
31000 <strong>Užice</strong>, Ljube Stojanovića br. 5<br />
tel: 031/511-942, 513-725; fax: 031/513-725<br />
email: oleks.uzice@gmail.com<br />
za pretplatu od 1 do 3 primerka ............... 6.000,00<br />
za pretplatu od 4 i vi{e primeraka ............. 5.000,00<br />
pretplata za inostranstvo ............. 20.000,00<br />
36 9. decembar 2011.
Ч И Т У Љ Е<br />
U sredu 30. novembra 2011. godine<br />
iznenada je preminuo<br />
@EQKO BURLI]<br />
11.12.2008 - 11.12.2011.<br />
MIODRAG MILOVI]<br />
1929 - 2011.<br />
Sahrawen je pored svoje supruge Dragojle<br />
u ~etvrtak 1.decembra 2011.godine<br />
na grobqu Dovarje.<br />
Andrija, Danka i Gordana<br />
Sin Milivoje sa porodicom.<br />
Pro{la je godina dana od smrti na{eg<br />
dragog ro|aka<br />
ZORAN<br />
DRAGUTINOVI]<br />
15.07.1951-12.12.2009.<br />
Vreme prolazi, a bol i tuga<br />
ve~no ostaju. S’ velikom<br />
qubavqu ~uvamo te u srcu.<br />
Tvoji najmiliji<br />
2.12.2010 - 2.12.2011.<br />
MILIVOJA - MI[E<br />
AKSENTIJEVI]A<br />
U subotu 10. 12. 2011. godine<br />
dava}emo<br />
polugodi{wi pomen<br />
majci<br />
BORKI STANI]<br />
Ro|aci Gaji}<br />
Sin Radi{a, snaha Milica,<br />
unuke Sawa i Sne`ana<br />
sa porodicama<br />
9. decembar 2011.<br />
37
стил<br />
САВЕТИ ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТ<br />
Frizerka Stojanka Dimitrijevi} Coka, vlasnica frizerskog<br />
salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, (tel. 511- 904) u<br />
narednim brojevima na{eg lista poku{a}e da vam pomogne.<br />
Dava}e vam prakti~ne savete za negu kose, a i vi ukoliko imate<br />
neki problem ili nedoumicu, mo`et postaviti Coki pitawe na<br />
na{ e-mail: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa za Coku.<br />
PITAWE:<br />
Kako u ovom zimskom periodu<br />
treba negovati kosu Na<br />
{ta najvi{e treba obratititi<br />
pa`wu<br />
(Jasmina, 23 godine, U`ice)<br />
Akcija u frizerskom salonu „Mimi“<br />
Ovog meseca u frizerskom salonu „Mimi“ u ulici<br />
Kneza Lazara 2 traje akcijsko sni`ewe. Po izuzetno<br />
povoqnim cenama bi}e vam pru`ene usluge fenirawa,<br />
{i{awa (mu{ka i `enska), farbawa, {atirawa,<br />
sve~ane frizure. Nemojte propustiti da za svoj novac<br />
dobijete pravu vrednost.<br />
ODGOVOR:<br />
Jedan od najlep{ih ukrasa<br />
na `eni je kosa. Ona mora da<br />
bude zdrava i wegovana. Zato<br />
u zimskom periodu kosi treba<br />
posvetiti posebnu pa`wu.<br />
Ako imate suvu i lomqivu<br />
kosu, upotrebqavajte {ampone<br />
i regeneratore sa vitaminima.<br />
Oni {tite i neguju suvu i<br />
ispucalu kosu. [amponi koji<br />
sadr`e veliku koli~inu silikona<br />
su dobri, ali samo na<br />
po~etku tretmana. Isu{ivawe<br />
kose mo`ete da spre~ite tako<br />
{to }e te izbegavati upotrebu<br />
figara, pegle za ispravqawe<br />
kose i drugih aparata koji emituju<br />
toplotu. Kada koristite<br />
ove aparate, obavezno nanesite<br />
i preparat za negu kose. Ako je<br />
va{a kosa kovrxava, koristite<br />
serum namewen kovrxavoj kosi<br />
koji }e spre~iti su{ewe kose,<br />
weno mr{ewe i pucawe. Hrana<br />
za zdravu i sjajnu kosu: Da biste<br />
svojoj kosi obezbedili sve hranqive<br />
sastojke uzimajte vitamine<br />
i minerale, a posebno gvo`|e,<br />
vitamin B12, cink i folnu<br />
kiselinu. Vitamina B12 ima i<br />
u proizvodima od soje, cerealijama,<br />
kvascu. Folna kiselina se<br />
nalazi u orasima, le{nicima,<br />
kvascu i soji, a gvo`|e }ete na}i<br />
u mahunarkama, tamnozelenom<br />
povr}u i crvenom mesu. Cinka<br />
ima u integralnom pirin~u,<br />
so~ivu, p{enici i bademima.<br />
Kosa nastaje u xepu folikula<br />
koji je stimulisan papilom,<br />
tkivom u bazi folikula. Sama<br />
dlaka nije `ivo tkivo i sastoji<br />
se od proteina koji se zove keratin.<br />
Sjaj kose zavisi<br />
od lojne `lezde koja<br />
je sme{tena ispod<br />
skalpa, a boja zavisi<br />
od hemijske supstance<br />
melalina.<br />
Metode za<br />
ja~awe kose:<br />
Za zdravu kosu i<br />
wen rast izuzetno je<br />
va`na prokrvqenost<br />
folikula dlake.<br />
Oja~ajte svoju kosu<br />
na slede}i na~in:<br />
Lezite tako da vam<br />
glava visi na dole,<br />
bar dva puta dnevno.<br />
Na ovaj na~in<br />
mo`ete poboq{ati<br />
dotok krvi i ubrzati<br />
rast kose. Ne`no masirajte<br />
glavu uqem<br />
od jojobe. Redovno<br />
provetravajte prostorije<br />
kako biste<br />
stimulisali folikule<br />
kose. Ve`bama<br />
mo`ete oja~ati kosu.<br />
Ve`be pospe{uju<br />
dotok krvi u srce, a wegov<br />
ubrzani rad ~ini da vi{e krvi<br />
dospe u folikul dlake.<br />
Umirite kosu : Ukoliko vam<br />
je kosa ~esto naelektrisana,<br />
nemojte nositi kape i {alove<br />
od sintetike. Oni pove}avaju<br />
elektricitet kada do|u u dodir<br />
sa kosom, jer sinteti~ka<br />
vlakna stvaraju veliko naelektrisawe<br />
izme|u pramenova.<br />
Koristite ~etku od prirodne<br />
dlake i redovno je ~istite i<br />
perite. Tako|e, pravilan izbor<br />
preparata za negu je va`an. Kosu<br />
perite {amponima namewenim<br />
naelektrisanoj kosi i ona }e<br />
biti svilenkasta.<br />
Nastavak u slede}em broju<br />
Salon radi i nedeqom<br />
Zbog velikog broja zainteresovanih, frizerski<br />
salon Mimi je po~eo da radi i nedeqom od 8 do 13<br />
~asova. Zakazivawa na telefon 064/ 310 10 12<br />
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 9.12. до 9.16.2011.<br />
Tokom vikenda }ete se ba{ truditi<br />
da poka`ete {ta znate i da doka`ete<br />
kako ste u pravu. U su{tini, za sve<br />
to nema potrebe, sem ako }ete time<br />
re{iti odre|enu situaciju i problem.<br />
Izbegavajte sva|e i stawe<br />
besa.Tokom narednih radnih dana }ete raditi<br />
na privatnom poslu, iz sve snage. U karijeri<br />
}e vas pritiskati pretpostavqeni. Prvo isplanirajte<br />
aktivnosti, pa se tek onda upustite<br />
u borbu. Reagova}ete i raditi po inerciji, bez<br />
mnogo razmi{qawa.U odnosu na partnera }ete<br />
se pona{ati sasvim rastere}eno, slobodno, i po<br />
svom naho|ewu.<br />
Zbog prisustva Jupitera, koji deluje<br />
kao mudri sudac, ose}ate potrebu da<br />
ras~istite situaciju i svoju poziciju<br />
u svom `ivotu. Donosite zna~ajne<br />
dugoro~ne ciqeve i smernice, ali<br />
na wima nadaqe treba i raditi, da<br />
bi ih realizovali. To }e biti uspe{no, mada ne i<br />
lako. Prvo podvla~ite crtu, zavr{avate sve ono<br />
{to ste zapo~eli, da bi mogli po~eti od Nove<br />
godine posao, zaradu i uspe{niji li~ni status.<br />
Vra}awe dugova u bilo kom smislu je prioritet.<br />
U qubavi }ete biti tvrdoglavi, fatalni i nemilosrdni.<br />
Qubomora vam {teti. Telepatija.<br />
Va{ nesta{ni Merkur }e se tokom<br />
naredne sedmice vra}ati u nazad,<br />
kroz topli znak Strelca, pa }ete<br />
biti popustqivi i naro~ito vredni.<br />
Rasije }ete se prepustiti niz<br />
tok doga|aja, linijom maweg otpora.<br />
Qubavni odnos }e vam i te kako biti va`an,<br />
mada mnogo mawe nego ranije, i nego {to }e tek<br />
biti u perspektivi. Odnos sa drugima i u javnosti<br />
}e zavisiti od pravilnog dogovora i saradwe,<br />
zajedni~kih interesa. Mo`ete da reguli{ete<br />
nekretnine ili otkopate zakopano blago. Neka<br />
svako bude na svom mestu, tamo gde pripada.<br />
Mlad Mesec }e rasti, debqavaju}i<br />
svoj srp, iz no}i u no}. To je povoqno<br />
za nove po~etke, bilo poslovne<br />
ili qubavne. Sledi vam oporavak,<br />
zdravstveni i psiholo{ki. Naterajte<br />
sebe na ozbiqnost, ~ak i kada vas<br />
obuzmu nemiri. Partner }e se distancirati, iz<br />
nekog svog razloga. @eli sve ili ni{ta. Ni{ta<br />
je uvek mawe i lak{e za realizaciju. Ipak, vredi<br />
se potruditi oko osobe koja vam puno zna~i. Ne<br />
budite iskqu~ivi, kad je to ve} druga strana.<br />
Pametniji popu{ta.Mogu}a su kra}a putovawa,<br />
radi ostvarewa odre|enog konkretnog ciqa.<br />
Zra~ite optimizmom i unutra{wim<br />
toplim {armom, pa }e mnogi `eleti<br />
da budu u va{em dru{tvu, da se<br />
dru`ite.I tokom naredne sedmice<br />
}ete imati jako puno posla na radnom<br />
mestu, pa su mogu}i problemi<br />
ili ~ak sva|e sa kolegama. Ne}ete biti sasvim<br />
zadovoqni situacijom u kojoj }ete se nalaziti,<br />
o~ekuju}i mnogo vi{e od onog ponu|enog ili<br />
ostvarenog.U qubavi }ete delovati spontano,<br />
prijatno i jovijalno, ostavqaju}i dragoj osobi<br />
da ~ini kako se ose}a i kako mo`e ili ne mo`e.<br />
Te`i}ete nekim dalekim ciqevima i idealima.<br />
Putujte.<br />
U narednom periodu }ete veoma biti<br />
anga`ovani na li~nom planu, puni<br />
energije i entuzijazma. Borbeni<br />
Mars u va{em znaku }e vas podsticati<br />
i terati u akciju. Na radnom<br />
mestu }e saradwa sa iskusnijim<br />
kolegama, pretpostavqenima i klijentima, biti<br />
od kqu~nog zna~aja. Mora}ete uzeti u obzir tu|a<br />
mi{qewa i interese, kako bi i sami realizovali<br />
svoje ciqeve. Ima}ete dovoqno strpqewa i<br />
koncentracije za kapitalne poslove i poteze.<br />
Partneru ne}e lako pasti va{e anga`ovawe, pa<br />
}e se spontano povla~iti u svoj svet. Qubav je<br />
ne raskidiva.<br />
U va{em znaku i daqe dominira Saturn,<br />
koji je tu egzaltiran, tj. koji pokazuje<br />
svoje najboqe osobine i lice.<br />
To nagla{ava zna~aj ovog perioda, za<br />
vas. Pre svega }ete sve o~ekivati i<br />
zahtevati od sebe. Ovo je vreme samostalnosti<br />
i sazrevawa. U qubavnom odnosu<br />
}e ulivati poverewe i pru`ati podr{ku dragoj<br />
osobi. Mo`da ne}e biti vatrometa emocija,<br />
ni dovoqno strasti, ali }ete ta~no znati {ta<br />
i za{to radite i stvarate.Mogu} je da }e partner<br />
po`eleti vi{e slobode i samostalnosti.<br />
Mogu}i su i kra}i putevi na dobro poznate destinacije.<br />
Va{ vatreni Mars, }e prolaziti i<br />
mar{irati kroz zemqani znak Device,<br />
pa }ete se baviti sitnicama<br />
koje `ivot zna~e. Mo`ete raditi i<br />
vi{e stvari istovremeno, dru`iti<br />
se sa prijateqima i boriti sa svim<br />
onim okolnostima koje }e vam se naprosto ulivati<br />
u `ivot. Qubavni problemi }e biti aktuelni,<br />
pa vam ni malo ne}e biti svejedno gde je<br />
i sa kim je va{a draga osoba koja pripada samo<br />
vama, i nikome drugom. Taj fatalizam }e pokazati<br />
pravo stawe stvari u me|usobnom odnosu.<br />
Stabilizova}ete vezu, na obostrano zadovoqstvo.<br />
Uostalom, slede praznici.<br />
Zbog retrogradnog Jupitera, koji je<br />
va{ za{titnik i sudac, sve vi{e<br />
}ete se vra}ati ranijim situacijama,<br />
dru{tvu i stavovima koje vam mogu<br />
pru`iti sigurnost. Trudi}ete se da<br />
zadr`ite ono {to ste ve} stvorili,<br />
ukqu~uju}i u to i svoj spokojan mir. Partner }e u<br />
prili~noj meri biti pod va{im uticajem, sklon<br />
da vas saslu{a i poslu{a. Takva tura! Spontanost<br />
je uvek bila va{a ja~a strana: ne opteretiti<br />
a opet ostvariti svoju nameru. Na radnom<br />
mestu }e se pokazati dugovawa, u bilo kom smislu<br />
i smeru. [tedwa i oprez su preporu~qivi.<br />
^uvajte svoje blago.<br />
Kako vreme prolazi i zima dolazi,<br />
tako }ete se sve vi{e odlu~iti i<br />
osna`iti da ostvarite svoju poziciju,<br />
na svim poqima. I u tome vas<br />
niko i ni{ta ne}e mo}i ni pomeriti.<br />
Ukoliko ste u problemu, on }e<br />
trajati jo{ godinu dana. Ali, vi imate snage da<br />
ga re{avate i istrpite.U qubavnom odnosu }ete<br />
morati dati sve od sebe, ~ak i ako ne}ete, da<br />
doka`ete dragoj osobi koliko puno vam zna~i.<br />
Izolacija ne}e pomo}i. Pomirite se sa vi{om<br />
silom i prihvatite odnos i osobu kakva jeste.<br />
Qubav traje i opstaje, uprkos svemu i svima.<br />
Ve} izvesno vreme se zanosite nekim<br />
odnosom sa partnerom, koji nije stabilan,<br />
ni realan, stvaran. Ali, ako<br />
vam tako pa{e, priznajte to sebi i<br />
`ivite u svojim snovima. Ne morate<br />
o tome pri~ati drugima, jer vas ne}e<br />
ozbiqno shvatiti, ni razumeti. Uostalom, nikada<br />
vam i nije bilo va`no tu|e mi{qewe.Na<br />
li~nom planu ste veoma kreativni, pa se bavite<br />
nekim vidom umetnosti i poka`ite svoju individualnost.<br />
Neke skrivene okolnosti mogu pretstaviti<br />
pravi izazov za vas. Pi{ite, slikajte,<br />
slu{ajte muziku, putujte sa dru{tvom....<br />
Pred vama je obe}avaju}a sedmica.<br />
Bi}ete aktivni u poslu, ali na<br />
kampawski na~in. Potrudite se da<br />
i zavr{ite sve ono {to po~nete.<br />
Umete i mo`ete da se povu~ete iza<br />
zatvorenih vrata, ili na neko pusto<br />
ostrvo. A tada ma{tate, stvarate, ili jednostavno<br />
spavate, odmarate se. U~inite to tako kada<br />
god po`elite. Ipak, poslovna i finansijska<br />
situacija vam ne}e dati mira.Mora}ete biti tu<br />
i tamo. Novac }e se naprosto tro{iti sam od<br />
sebe. Nemojte se nervirati zbog toga. Slobodno<br />
ga tro{ite, kupujte, bez gri`e savesti. Partner<br />
je aktivan.<br />
38 9. decembar 2011.
Change language