pdf (565 KB)

1055
O. RADOLOVIĆ, Odgovornost ugostitelja za štetu zbog povrede obveza...
Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (1991) v. 30, br. 2, 1034-1080 (2009)
okviru odredaba članaka 1952.-1954. Code civila 149 . U tim se odredbama nalazi
samo odgovornost ugostitelja za uneseni stvari gosta (des effets apportés) u objekt
ugostitelja, uz oslobađanje odgovornosti ugostitelja u određenim slučajevima.
Razvoj turističke znanosti u Francuskoj i novi radovi koji su regulirali materiju
izravnog ugovora o hotelskim uslugama, doveli su do modernijih shvaćanja
ugostiteljeve odgovornosti za stvari gosta. Na temelju takvih shvaćanja, 1948. godine
donesen posebni zakon o pružanju usluga smještaja u javnim objektima 150 , gdje su
istaknute i usluge ugostitelja o pružanju smještaja i akcesornih usluga 151 gostiju u
hotelima, a 1970. godine donesen je i posebni zakon o odgovornosti ugostitelja za
donesene stvari gosta 152 u izravnom ugovoru o hotelskim uslugama. U posljednjih
tridesetak godina sve se snažnije usvaja shvaćanje da je ugovorna odgovornost
ugostitelja puno šira od samog čuvanja gostovih stvari.
Prvu suvremenu sistematizaciju obveza ugostitelja kod izravnog ugovora o
hotelskim uslugama vidimo početkom 1970-ih godina 153 . Francusko pravo poznaje
pet glavnih obveze ugostitelja kod izravnog ugovora o hotelskim uslugama 154 : 1)
pružanje smještaja u objektu (de celui d’bailleur), 2) obveza čuvanja sigurnosti gosta
(de sécurité envers ses clients), 3) pružanje akcesornih usluga u hotelu (des prestations
secondaires), 4) obveza pružanja informacija gostu (de fournir des informations) i 5)
obveza čuvanja stvari gosta (des objets apportés). Obveze ugostitelja iz francuskog
prava, preuzela su i druga usporedna zakonodavstva, a zanimljivo je da obvezu
čuvanja sigurnosti gosta, svako zakonodavstvo zove na „drukčiji“ način 155 , u skladu
sa svojom pravnom tradicijom.
Odgovornost ugostitelja za povredu obveze pružanja smještaja gostu u
francuskom je pravu 1945. godine doživjela pravu katarzu. Naime, do 1945. godine,
obveza pružanja smještaja gostu nije postojala. Ugostitelj je imao pravo birati gosta
kojeg će primiti u hotel. Jednom uredbom francuske vlade iz 1945. godine, u skladu
s razvojem instituta prava potrošača, propisano je da ugostitelj, pod prijetnjom
149 Članci 1952-1954 Code Civila glase: „1952. Les aubergistes ou hôteliers sont responsables,
comme dépositaires, des effets apportés par le voyageur qui loge chez eux: le dépôt de ces sortes
d’ effets doit ętre regardé comme un dépôt nécessaire. 1953. Ils sont responsables du vol ou du dommage
des effets du voyageur, soit que le vol ait été fait ou que le dommage ait été causé par les domestiques et
préposés de l’ hôtellerie, ou par des étrangers allant et venant dans l’ hôtellerie. 1954. Ils ne sont
pas responsables des vols faits avec force armée ou autre force majeure“.
150 Loi de 01.09.1948., no. 48-1630.
151 Od širokog stupnja akcesornih usluga koje poznaje francusko pravo (korištenje restorana,
bazena, televizije, bara, wellnessa, dvorana, fitnessa, frizera, prevoditelja, itd.), navedena presuda
francuskog vrhovnog suda (Cass Civ III 26.06.1996) navodi da u akcesorne usluge spadaju i
korištenje održavanih soba, obveza nadzor objekta i korištenje telefonom, vodom i strujom.
152 Loi sur la responsabilité des hôteliers quant aux objets apportés par le voyageurs
(28. 02. 1970.)
153 Moret, L., Le contrat d’hôtellerie, RDC, Paris, 1973, str. 663-700.
154 Ibidem.
155 Autor smatra da je hrvatska pravna teorija učinila korak naprijed u odnosu na francusku
u obvezi prema biću gosta. Dok francuska teorija ističe samo “obvezu čuvanja sigurnosti i intime
gosta“, hrvatska pravna teorija bolje pogađa termin „čuvanje osobe gosta“, u koji su utjelovljeni, i
sigurnost, i udobnost, ali i poštivanje ličnosti i dostojanstva gosta.