Zena-Kvinna nr 48-49 - Žena-Kvinna
Zena-Kvinna nr 48-49 - Žena-Kvinna
Zena-Kvinna nr 48-49 - Žena-Kvinna
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dženanova borba<br />
Piše: Jasmina Ajdinović<br />
Kada je Dženan Ajdinović imao jednu i po godinu liječen<br />
je od kancera. Preživio je nakon šestomjesečnog tretmana,<br />
ali s teškim oštećenjem vida (vidi samo 0,3 % na<br />
desno, a uopšte ne vidi na lijevo oko).<br />
Jag skulle skriva om min son Dženan som fyllde<br />
sexton år den 22:a mars nu i år. När han var ett och<br />
halvt år gammal behandlades han för cancer, neuroblastom<br />
(stadium 4). Efter sexmånaders behandling<br />
överlevde han men dock med en grav synskada (ser<br />
endast 0,3 % på höger öga, inget alls på vänster).<br />
2004 kom jag i kontakt med föreningen Idrott För<br />
Handikappade i Malmö som hade en sektion för<br />
synskadade ungdomar (6–15 år) där de fick prova<br />
på olika idrotter, bland annat goalball. Hösten 2010<br />
fick även det svenska herrlandslaget i goalball upp<br />
ögonen för Dženan och han har sedan dess varit med<br />
på landslagsträningar och väntar nu på att få göra sin<br />
efterlängtade debut i den svenska tröjan.<br />
Om jag orkade så kunde jag skriva flera böcker om<br />
Dženan att inspirera många andra som kanske hamnar<br />
i en liknande situation och visa att man ska aldrig ge<br />
upp och måste kämpa tills sista andetag för sina barn.<br />
(Izvor: Föreningen Idrott För Handikappade, Malmö)<br />
Dženan Ajdinović je 22. marta napunio šesnaest<br />
godina. Kada je imao jednu i po godinu liječen<br />
je od kancera, neuroblastom (stadij 4). Preživio<br />
je nakon šestomjesečnog tretmana, ali s teškim oštećenjem<br />
vida (vidi samo 0,3 % na desno, a uopšte ne vidi<br />
na lijevo oko).<br />
Tada smo živjeli u Finspångu i najmanje jednom<br />
sedmično posjećivali bolnicu, ali nikada nismo dobili<br />
dijagnozu o čemu se radi. To je trajalo od aprila do jula<br />
1996. Tokom jedne posjete bolnici maja/juna 1996. obaviješteni<br />
smo od ljekara da mu žele amputirati desnu<br />
nogu, a da mu nisu ni utvrdili dijagnozu. Čvrsto sam<br />
odlučila da im to ne dozvolim i nazvala muža da nas<br />
u 12 sati noću poveze iz bolnice. Sutradan su ljekari<br />
poslali socijalnog radnika da preuzme brigu o našem<br />
sinu. Pokazalo se da su prijavili kao da sam bila s djevojčicom<br />
u bolnici. To je bila kap koja je prelila čašu.<br />
Nismo htjeli da oni dalje liječe našeg sina i nastojali<br />
smo, radi promjene ljekara, što je moguće prije<br />
FIFH Mighty Ducks, Malmö<br />
Stoje: Azra Karamehmedović (trener), Per Svensson, Stefan Gahne, Fatmir Seremeti<br />
i Peter Björkstrand, čuče: Jimmy Björkstrand, Mikael Aspergren i Dženan Ajdinović<br />
preseliti u Lund. Prešli smo u Landskronu i dobili<br />
vrijeme za pregled u Univerzitetskoj bolnici u Lundu<br />
avgusta 1996. Nakon samo jednog dana saznali smo da<br />
boluje od kancera. Rekli su da će što je moguće prije<br />
početi liječenje i dati sve od sebe. Međutim, nisu bili<br />
sigurni da li će preživjeti jer je duže vrijeme proveo<br />
bez bilo kakvog liječenja. Ali, Bog je mislio na nas i<br />
dao nam snagu da se borimo protiv bolesti i uz Božiju i<br />
ljekarsku pomoć i Dženanovu borbu preživio je.<br />
O vremenu od aprila do avgusta 1996. ne mogu ni<br />
misliti. Gore je bilo ići svake sedmice s Dženanom u<br />
bolnicu i ne znati šta ga je zadesilo nego kasnije kad je<br />
utvrđena dijagnoza. Bilo je teško prihvatiti da boluje od<br />
kancera, ali smo sada znali neprijatelja i lagano i sigurno<br />
krenuli naprijed. Imali smo srećom još dvoje starije<br />
djece, šest i četiri godine, pa čovjek drugačije misli,<br />
iako bi umro za svoje dijete. Razmišljala sam: ”Biće<br />
kako Bog želi, najradije bih promijenila mjesto s mojim<br />
malim Dženanom, ali moram ostati jaka i biti majka za<br />
ostalo dvoje djece.”<br />
Zahvalna sam na Božjim darovima i kako god<br />
izgledali prihvatam nedaće na isti način kao i uspone.<br />
Novac i stvari nemaju za me nikakvo značenje, a naši<br />
bližnji i dragi se ne mogu zamijeniti. Važno je vrijeme<br />
koje zajedno provodimo i misao da ih imamo.<br />
Kada se svega sjetim potpuno sam sigurna da to<br />
nikada ne bih prebrodila bez svoje porodice, muža<br />
i drugo dvoje djece, koji su mi davali snagu. Svaki<br />
put kada bih ih vidjela ili im preko telefona čula glas<br />
osjećala sam se jačom. Moja dva anđela koja su spasila<br />
cijelu porodicu.<br />
I dalje baš u djeci nalazim sreću, snagu, moć i hrabrost.<br />
Moja djeca su kao vulkan. Sama pomisao na njih<br />
me ispunjava energijom.<br />
Dženan u državnom timu<br />
Kao što sam ranije rekla, Dženan je upravo napunio<br />
šesnaest godina i nakon tretmana ima oštećenje<br />
vida. Ali mi i dalje imamo snagu, držimo se zajedno i<br />
međusobno pomažemo.<br />
Uspjeli smo, nismo više često po bolnicama, sada je<br />
praktično dešavaju zabavne stvari.<br />
26 List BH Saveza žena u Švedskoj<br />
<strong>48</strong>–<strong>49</strong> | žena · kvinna
Change language