10a)Oscilatori(pdf)

Oscilatori sa kristalom kvarca 

Oscilatori prostoperiodičnih p oscilacija 

(nastavak) 


13. decembar 2011. Oscilatori prostoperiodičnih 

oscilacija 

1 


oscilacija 

2 




U elektronskim lk ki kolima ki kristal kvarca ima ulogu 

dvopola. Na dve suprotne stranice kristala nanese se 

sloj metala tl na kji koji se, preko provodnika, doveded 

signal. 

Pobuđen naizmeničnim signalom, kristal kvarca 

ponaša se kao el. impedansa: 

Otpornost R 1 

je vrlo mala, tako da se može 

smatrati da se kristal kvarca ponaša kao čisto 

reaktivni dvopol, odnosno kao idealno oscilatorno 

kolo. 


oscilacija 

3 


oscilacija 

4





Kristal kvarca ima dve rezonantne frekvencije: 

- rednu (grana L 1 C 1 ) 

ω r 

= 1 

L1C 

1 

i 

- paralelnu (zaptivno kolo) 1 


oscilacija 

ω = p 

C0C1 

L 

1 

C 

0 

+ C1 

5 

f r i f P razlikuju se veoma malo zato što je C 0 >>C 1 . 

Ponaša se kao veoma selektivna impedansa jer je pri 

rednoj rezonansi reaktansa jednaka 0 apri 

paralelnoj teži beskonačnosti. 


oscilacija 

6 





Brojne vrednosti elementa modela za tri kristala kvarca. 

Parametri 

modela 

R1 L1 C1 Co 

Oscilatori sa kristalom kvarca prave se za generisanje 

fiksne frekvencije oscilovanja. 

Mogu se napraviti sa promenljivom frekvencijom ali je 

stabilnost frekvencije oscilovanja manja. 

rezonantna 

frekvencija 

[Ω] [mH] [pF] [pF] 

2MHz 82 520 22 4.27 

10MHz 25 11.5 12.2 5.4 

50MHz 20 5.56 1.82 4 


oscilacija 

7 


oscilacija 

8



Kitl Kristal može da sepriključi kao kapacitivnost t ili 

kao induktivnost. 



Kl Kolo Colpicovog oscilatora sa kvarcnom 

kontrolom. 

L-karakter 

C-karakter 

Tada se ostvaruje tzv. kvarcna kontrola frekvencije 

oscilovanja, a frekvencija oscilovanja nije 

jednaka ni jednoj od rezonantnih frekvencija 

kristala. 


oscilacija 

9 


oscilacija 

Pirsov (Pierce)oscilator. 

10 





Pirsov oscilator 

CMOS invertor 

kao pojačavač 

Najpovoljnije da oscilator osciluje na rezonantnoj 

frekvenciji kristala. 

Dobija se velika stabilnost frekvencije oscilovanja uz 

smanjena izobličenja signala. 


oscilacija 

11 


oscilacija 

12

Stabilizacija frekvencije oscilovanja 

Frekvencija oscilovanja menja se u vremenu. 

Stabilnost frekvencije određuje se kao količnik 

priraštaja frekvencije u datom vremenskom intervalu 

i nominalne vrednosti frekvencije. 

Δf Δω 

S f = = 

f 

ω 


T 

T-ΔT 

f 

f+Δf 


oscilacija 

13 


oscilacija 

14 





S f 

Δf Δω 

= = 

f ω 

Parametri aktivnog elementa menjaju vrednosti 

zbog promene položaja radne tačke (promena 

napona napajanja i/ili temperature). 

Starenje utiče na promenu vrednosti, kako 

aktivnih tako i pasivnih elemenata kola. 

Stabilnost frekvencije zavisi od stabilnosti faze 

signala u povratnoj petlji, a ona zavisi od aktivnih i 

pasivnih elemenata u kolu i od otpornosti potrošača. 


oscilacija 

15 


oscilacija 

16



Razlikuju se nestabilnost merena na 

- kratkom ili na 

- dugom intervalu. 

Nestabilnost: 

- nestabilnosti električnih signala (šumova) i 

- nestabilnosti ambijenta. 



Kratkotrajna nestabilnost električnih signala 

posledica je naglih (impulsnih) i kratkotrajnih 

promena napona napajanja. 

Kratkotrajnaa nestabilnost ambijenta podrazumeva 

mehaničke šokove koji u poluprovodničkim i 

piezoelektričnim komponetama izazivaju dramatične 

promene električnih osobina. 


oscilacija 

17 


oscilacija 

18 





Uzroci nestabilnosti na dugom intervalu mogu biti 

- neelektrični (dominantni) 

- temperaturska nestabilnost ambijenta i 

- starenje komponenata. 

- električni 

- nestabilnost otpornih elemenata, 

- nestabilnost napajanja, j amplitude i sl. 

Posebnu grupu nestabilnosti predstavljaju uslovi rada 

oscilatora. 

Smanjenje nestabilnosti usled promene otpornosti 

potrošača č u kolu postiže se vezivanjem potrošača 

č 

preko razdvojnog stepena (bafera) čija je ulazna 

otpornost velika. 

R p 

20 


oscilacija 

19 


oscilacija





Posebna pažnja se poklanja 

• stabilizaciji napona izvora za napajanje, 

• temperaturskojrskoj stabilizacijiaciji radne tačke, 

• izboru tolerancija pasivnih elemenata i njihovog 

kvaliteta i sl. 

Dalje povećanje stabilnosti postiže se 

• modifikacijama kola oscilatora ili 

• primenom kristala kvarca. 

Jedanodnačina smanjenja nestabilnosti koja je 

posledica promena parametra aktivnih elemenata i 

parazitnih ih elemenata reaktansi u oscilatorima i sa 

oscilatornim kolima, jeste 

umetanje reaktansi na red sa priključcima č i aktivnog ki 

elementa ili 

na red sa otpornikom potrošača. 

Karakter i veličina rektansi bira se tako da 

omogući potiranje onih sabiraka u izrazu za 

frekvenciju oscilovanja koji sadrže parametre 

aktivnog elementa i parazitne elemente oscilatornih 

kola. 


oscilacija 

21 


oscilacija 

22 


Primer: 

Kolpicov oscilator sa FETom u kome je uzeta u obzir 

parazitna otpornost ‘r’ kalema ‘L s ‘ 


Pi Primer: 

Izraz za frekvenciju oscilovanja glasi 

1 r 

ω' = + 

L sC 

L sC 

2R 

r 

r 

1 

YL 

= 

Z 

L 

1 

= 

Z 

S 

G 

1 

= 

( r 

+ 

j 

ω 

LS ) 

S 

R p 

gde je C ekvivalentna 

kapacitivnost redne 

veze C 1 i C 2 

C=C 1C 2 /(C( 1+C 2 2); 

r 

G 

R p 


oscilacija 

23 

a R=R i II R p 

24 


oscilacija

Primer: 


Da bi se izbegao uticaj r na ω, treba neutralisati C 2 

koji figuriše u izrazu. Zato se dodaje jX. 

⎡ 

⎢ jωC1 

+ Y 

⎢ 

Y 

( 

j 

ω 

) = 

⎢ ⎢ S 

⎢ −YL 

⎢⎣ 

L 

0 

1 j 

− 

R X 

j 

X 

−YL 

j 

X 

− j 

+ jωC 

X 

2 

⎤ 

⎥ 

⎥ 

⎥ 

⎥ 

+ Y ⎥ 

L 

⎥⎦ 

1 

1 1 

= ωCC 

2 ⇒ 

X= 

= ωL L ⇒ 

L = 

ωC 

X 2 


oscilacija 

ω 

2 C2 

25 



za frekvenciju oscilovanja dobija se 

2 C 

+ C 

ω 

1 

2 

0 = 

LSC a za uslov oscilovanja 1 C 

2 

2 C 

S ≥ ω C C r 1 

0 1 2 + 

C 

2R 

Na ovaj način je obezbeđeno da frekvencija oscilovanja 

ne zavisi od potrošača i od parametara aktivnog 

elementa. 

*Ne može se u potpunosti neutralisati uticaj gubitaka 

jer je izostavljeno razmatranje uticaja parazitnih 

kapacitivnosti aktivnog elementa. 


oscilacija 

26 





Kako i koliko promena parametara kola utiče na promenu frekvencije 

oscilovanja 

Kako i koliko promena parametara kola utiče na 

promenu frekvencije oscilovanja 

Približni izraz za frekvenciju Colpitz-ovog 

oscilatora glasi: 

ω 

1 1 

L S C 1 

C 

2 

LC 

C + C 

0 

= = 

L S 

1 2 


oscilacija 

27 


oscilacija 

28


Ukoliko se kapacitivnost promeni za ΔC promena 

frekvencije oscilovanja je 

⎛ 

⎞ 

⎜ 

⎟ 

1 1 1 ⎜ 1 

Δω = − = 

− 

⎟ 

0 

1 

L(C + ΔC) LC LC 

⎜ ΔC 

⎜ 1+ 

⎟ ⎟ 

⎝ C ⎠ 

Relativna promena frekvencije je 

Δω 

ω 

1 

ΔC 

1 

ΔC 

≈1− 

−1= 

− 

2 

C 

2 C 

1 

1 

ΔC 

1+ + 

C 

C 

0 

= − 

0 


oscilacija 

29 



Dodatak 

Istim postupkom dolazi se i do relativnog 

priraštaja frekvencije koji je posledica promene 

induktivnosti 

Δ 

ω 0 

ω 0 

1 

= − 

2 

ΔL 

L 

Iako je izraz identičan, promena kapacitivnosti 

značajnije utiče na promenu frekvencije oscilovanja 

Kli Kolpicovog oscilatora u apsolutnom iznosu od 

promene induktivnosti. 

Ovo je posledica ldi kk kako promenekapacitivnosti C 1 i C 2 

tako i promene parazitnih kapacitivnosti aktivnog 

elementa. 


oscilacija 

30 



Dodatak 

Razmotrimo reaktivni i deo Klapp-ovog oscilatora koji 

nastaje iz Colpitz-ovog oscilatora kada se na red sa L S 

veže kondezator C S . 

frekvencija oscilovanja je 

1 

ω 

0 

= 

L C 

S 

e 

Dodatak 

gde je 



C 

e 

C 1C 2 

CS 

CSC 

C1 

+ C2 

= = 

C C C C 

S 

+ 

1 

2 

C S 

+ 

C + C 

Za velike vrednosti C 1 i C 2 , odnosno C >> C S dobija se 

C e ≈ C S , pri tome vrednost L nije degradirana. 

Promene C 1 i C 2 , izazvaćerelativnoć malepromeneΔC e : 

⎛ 

ΔC ⎞ 

⎜ 

C 

1+ 

⎟ 

CS 

( C + ΔC) 

CSC 

CSC 

ΔC 

= 

− = ⎜ C −1⎟ 

e 

C 

⎜ ΔC 

⎟ 

S 

+ ( C + ΔC) 

C 

S 

+ C C 

S 

+ C 

⎜ 

1+ 

⎟ 

⎝ CS 

+ C ⎠ 

1 

2 


oscilacija 

31 


oscilacija 

32



Dodatak 

S obzirom da je C S < < C, relativni priraštaj C e 

manji je od relativnog priraštaja C i to za odnos 

C S /C: 

ΔC 

C 

e 

e 

ΔC ΔC 

− 

C CS 

+ C 

= 

ΔC 

1+ 

C S 

+ C 

ΔC 

ΔC 

CSΔC 

CS 

ΔC 

≈ − = ≈ ⋅ 

2 

C C + C C( 

C + C) 

C C 

Dakle, nestabilnost Klapovog oscilatora usled promene 

kapacitivnosti, manja je od nestabilnosti Kolpicovog 

oscilatora. 

S 

S 



Dodatak 

Ul Uslov oscilovanja Klapovog oscilatora jeste da grana 

koja sadrži L S iC S ima induktivni karakter. 

Klappov oscilator može da se razmatra kao Kolpicov 

kod koga je ekvivalentna induktivnost definisana sa: 

/ 1 ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞ 

L = 

⎜ − 

⎟ = 

⎜ − 

⎟ 

S 

ω0LS 

LS 

1 

2 

ω 

0 

⎝ ω 

0C 

S ⎠ 

⎝ ω 

0L SC 

S 

⎠ 

Uvođenjem C S smanjena je ekvivalentna 

induktivnost! 

Kao posledica toga dobija se manja vrednost za 

potrebnu strminu aktivnog elementa - što je 

povoljno. 


oscilacija 

33 


oscilacija 

34 





Da bi se postigla veća stabilnost, C 1 iC 2 treba da 

budu što veći, a to zahteva aktivni element sa većom 

strminom (da bi se zadovoljio uslov oscilovanja) što 

nije moguće uvek postići. 

⎛ 

2 

C 

⎞ 

1 

⎜ S ≥ ω 0 

C C r + 

⎟ 

1 2 

⎝ 

C2R 

⎠ 

Dalje povećanje stabilnosti postiže se stavljanjem 

oscilatora u komoru sa konstantnom temperaturom 

ili upotrebom kristala kvarca, a nekad upotrebom 

oba rešenja. 

Ugrađivanjem kristala kvarca u kolo oscilatora 

postiže se velika stabilnost, reda 10 -6 . 

Kristal kvarca karakteriše veoma tačna mehanička 

prirodna frekvencija oscilovanja. 

Zato, pobuda promenljivim naponom, izaziva 

mehaničke oscilacije tačno definisane frekvencije. 

Frekvencija oscilovanja zavisi od dimenzija i načina 

obrade kristala. 


oscilacija 

35 


oscilacija 

36



Stabilizacija Zaključak 

amplitude oscilovanja 

Stabilnost 

frekvencije 

oscilatora sa 

kristalom 

kvarca 

Analiza 

Neophodna POZITIVNA povratna sprega 

Barkhauzenov uslov 

A(s)B(s)=1 

- frekvencija oscilovanja Im{A(s)B(s)}=0 

( )} 

- uslov oscilovanja Re{A(s)B(s)}=1 


oscilacija 

37 


oscilacija 

38 



Tipovi: 

- RC oscilatori 

- Vinov most 

- Fazni pomeraj 

- Oscilatori sa oscilatornim kolima 

-Kolpicov 

- Hartlejev 

- sa induktivnom spregom 

- sa negativnom otpornošću 

- Oscilatori sa kristalom kvarca (Pirsov) 

Stabilizacija amplitude oscilovanja 


Amplituda oscilacija ij oscilatora nije određena đ uslovom 

oscilovanja, već zavisi od veličine aktivne oblasti rada 

aktivnog elementa. 

Velika amplituda dovodi radnu tačku u nelinearni deo 

karakteristika aktivnog elementa, čime se unosi 

sadržaj haromijskih komponenti i nestabilnost 

frekvencije. 

Velika stabilnost frekvencije zahteva stabilnu 

amplitudu oscilacija. 


oscilacija 

39 


oscilacija 

40



Tip 

f opseg 

Mogućnost 

regulacje f 

RC 10Hz-1MHz Lako 

Šta smo naučili 

• Objasniti fizičko značenje uslova oscilovanja i dati 

matematičku interpretaciju (napisati odgovarajuće 

izraze). 

• Pirsov oscilator. 

LC 100kHz-100MHz Lako 

Kvarc 10kHz-1GHz Teško 


oscilacija 

41 

13. decembar 2011. 

Pojačavači sa povratnom spregom 

42 

42 

Ispitna pitanja 


1. Kolpicov (Colpitts)oscilator (električna šema i frekvencija 

oscilovanja). 

2. Hartlijev (Hartley) oscilator (električna šema i frekvencija 

oscilovanja). 

3. Princip rada oscilatora sa negativnom otpornošću. 

4. Ekvivalentna šema kristala kvarca. 

5. Stabilizacija frekvencije oscilacija umetanjem redne impedanse 

– primer Kolpitzov oscilator. 

6. Poređenje oscilatora prema frekvencijskom opsegu i 

mogućnosti menjanja frekvencije 

Sledećeg časa: 

Pojačavačivelikihvelikih 

signala 

13. decembar 2011. Pojačavači sa povratnom spregom 

43 

43 


oscilacija 

44

Rešenje 9.1: 

Operacioni pojačavač sa slike ima diferencijalno pojačanje A d =80dB, konačnu 

ulaznu otpornost R ud =100kΩ i izlaznu otpornost R ia =1kΩ . Odrediti A r =V i /V g , R ur , 

i R ir . Poznato je R g =10kΩ, R 1 = 1kΩ , R 2 =1MΩ R p = 2kΩ. 

Rešenje 9.1: 

Operacioni pojačavač sa slike ima diferencijalno pojačanje A d =80dB, konačnu 

ulaznu otpornost R ud =100kΩ i izlaznu otpornost R ia =1kΩ . Odrediti A r =V i /V g , R ur , 

i R ir . Poznato je R g =10kΩ, R 1 = 1kΩ , R 2 =1MΩ R p = 2kΩ. 

R R 

R 1 2 

11 = ≈ 1k, 

R22 

= R1 

+ R2 

≈ 1M 

R1 

+ R2 

V 

( 22) 

= i V 

= i V Ad 

Rp 

R 

d 

R 

A 

= 

ud 

o 

Vg 

Vd 

Vg 

( Ria 

+ Rp 

R22) 

Rg 

+ R11 

+ Rud 

R g R ia 

V i 

V d 

V R ud V g 

d 

R u R 11 

A d V d 

A 

4 

3 

3 

d Rp 

R 10 ⋅2⋅10 

100⋅10 

A ≈ 

ud 

o 

= 

= 6000 

( R + ) 

3 6 

ia Rp 

R11 

+ Rud 

(3⋅10 

) 1.1⋅10 

R ia 

R p R 22 

R i 

R R 

R 1 2 

11 = ≈ 1k, 

R22 

= R1 

+ R2 

≈ 1M 

R1 

+ R2 

Ru 

= Rg 

+ Rud 

+ R11 

= 10k 

+ 100k 

+ 1k 

= 111kΩ 

Rur´ 

= 

Ru 

(1 − 

Ao 

B 

) = 

777 

k 

Ω 

Rur 

= Rur´ 

−Rg 

= 776kΩ 

R g R ia 

V i 

V d 

V R ud V g 

d 

R u R 11 

A d V d 

R p R 22 

R i 

V 

R 

3 

B = − r = − 1 ≈ −10 − 

V r 

Vo 

R1 

+ R2 

− 

− 

3 − 

− Ri 

= Ria 

+ ( Rp 

R22 ≈Ria 

+ Rp 

= 3kΩ 

1 

A 

) 

oB 

= 1 6000( 10 ) = 7 

R 

A 

i 3000 

6000 

A = o 

R 

= = 857 

ir´ 

= = = 428Ω 

r 

1− 

A 

1− 

Ao 

B 7 

oB 

7 

R 

pR 

ir 

Rir 

´ = 

⇒ 

Rir 

Rp 

+ Rir´ 

13. decembar 2011. Povratna sprega 

R 1 

V o 

45 

Ri 

= Ria 

( Rp 

R22 ) ≈ Ria 

Rp 

= 0,66kΩ 

R 666 

R ´ = i 

ir = = 95Ω 

1 

− 

Ao 

B 

7 

RpRir 

RpRir´ 

2000⋅95 

190000 

Rir´ 

= ⇒ Rir 

= = = ≈100Ω 

Rp 

+ Rir 

Rp 

− Rir´ 

2000 − 95 1905 


46 

Rešenje 9.2: 

Rešenje 9.2: 

a) Odrediti polove funkcije 1-AB zanemarujući kolo limitera 

b) Naći frekvenciju oscilovanja 

c) Odrediti amplitudu oscilovanja ako je VD=0.7V. 




R 

Z 

( ) ( ) 1; ( ) 1 2 

p 

A s B s = A s = + ; B(s) = ; 

R1 

Z p + Zs 

R 

p / sC 

p 

R 

p 

Rp 

+ 1/ sC p 

1+ 

RpsC 

p 

B(s) = 

= 

Rp 

/ sC p 

Rp 

+ Rs 

+ 1/ sCs 

+ Rs 

+ 1/ sCs 

Rp 

+ 

1/ 

sC p 

1 

+ 

Rp 

sC p 

sCsRp 

sCR 

1 

B(s) = 

R = R = R = 

= 

sC 

R 

+ 

(1 

+ 

sC 

R 

)(1 

+ 

sC 

R 

) 

p s 

2 2 2 

s p s s p p 

1 

+ 

3 

sCR 

+ 

s 

C 

R 

) 

3 

+ 

sCR 

+ 

1/ 

sCR 

C = C = R 

p 

R 1 

A( 

s) 

B( 

s) 

= (1 + 2 ) 

= 1 

R 

1 3 + sCR + 1/( 

sCR 

) 

R 

3 + sCR + 1/( sCR) 

= (1 + 2 ), zamenom brojnih vrednosti dobija se 

R1 

−9 

4 

−9 

4 

2 −10 

−5 

3 + s ⋅ 

16⋅ 

10 ⋅ 

10 

+ 

1/( 

s ⋅ 

16⋅ 

10 ⋅ 

10 

) = 

3,03; 

s ⋅ 

256⋅ 

10 − 

0,0303 

s ⋅ 

16⋅ 

10 

+ 

1 = 

0 


s 

47 

−5 

0,03s 

⋅16⋅10 

± 

s1,2 

= 

−4 

−10 

−10 

9⋅10 

⋅ 256⋅10 

− 4⋅ 

256⋅10 

−10 

2⋅256⋅10 

−5 

−5 

−4 

0,03⋅16⋅10 

± 16⋅10 

⋅ 9⋅10 

− 4 0,03 ± − 4 

s1,2 

= 

≈ 

−10 

−5 

2⋅ 

256⋅10 

32⋅10 

−5 

0,0303 

± − 

4 

10 

s1,2 

≈ 

= (0,015 ± j) 

−5 

32⋅10 

16 

R 

(1 + 2 ) 

R 

1 

R 

A( 

jω) 

B( 

jω) 

= (1 + 2 ) 

= 

1 

R1 

3 + jωCR 

+ 1/( jωCR) 

3 + j( 

ωCR 

−1/( 

ωCR)) 

R 

− j( 

ωCR 

−1/( 

ωCR))(1 

+ 2 ) 

R 

Im{ A( 

jω) 

B( 

jω) 

} = 

1 = 0, ⇒ ωCR 

−1/( 

ωCR) 

= 0; 

2 

2 

3 + ( ωCR 

−1/( 

ωCR)) 

−5 

1 10 

ω 

ω 

CR = 1/( 

ω 

CR 

) 

⇒ 

ω 

= 

= 

rad 

/ 

s 

⇒ 

f 

= 

= 

1 

kHz 

CR 16 

2π 


48

Rešenje 9.2: 




c) 

D2 provede za maksimalni napon u tač t "b" 

Vb 

= VI 

+ VD 

R 

1 

V 1 

I = Vo 

max ≈ Vo 

max, 

R1 

+ R2 

3 

s druge strane, napon u tač t "b", ako se zanemari struja kroz diodu, približno je jednak : 

R 

5 

R 

V 

6 

b = VSS 

+ Vo 

max, 

R5 

+ R6 

R5 

+ R6 

R5 

R6 

R1 

⎛ R6 

R1 

⎞ 

R 

V + 

5 

SS V 

o 

max = V 

o 

max + V 

D ⇒ 

⎜ 

− 

⎟ 

V 

o 

max = + V 

D − V 

SS 

R5 

+ R6 

R5 

+ R6 

R1 

+ R2 

⎝ R5 

+ R6 

R1 

+ R2 

⎠ 

R5 

+ R6 

⎛ 3 10 ⎞ 

1 

⎜ − ⎟Vo 

max = + 0.7 − ( −15) 

⇒Vo 

max = 10,68V, zbog simetrije D1, će provesti priVo 

min = −10,68V 

⎝ 4 30,3 ⎠ 4 

tako da je : 

Vopp 

= Vo 

max -Vo 

min = 2⋅10,68V 

= 21,36V 


49 

Rešenje 9.3: 

a) Odrediti položaj potenciometra pri kome se uspostavljaju 

oscilacije 


R 

Z p 

A( 

s) 

B( 

s) 

= 1; A( 

s) 

= 1+ 

2 ; B(s) = ; 

R Z + Z 

1 

1 

B(s) 

= 

3 + sCR + 1/ sCR 

R 1 

A( 

s) 

B( 

s) 

= (1 + 2 ) 

= 1 

R1 

3 + sCR + 1/( sCR) 

R2 

= 10kΩ + RX 

; R1 

= 50kΩ − RX 

R 

3 + sCR + 1/( sCR) 

= (1 + 2 ), za jωoCR 

= − j /( ωoCR) 

R1 

R R 10kΩ + R 

(1 + 2 ) = 3 ⇒ 2 = 

X = 2 ⇒ 10kΩ + RX 

= 2⋅(50kΩ − RX 

) 

R1 

R1 

50kΩ − RX 

3R 

X = 100k 

−10k 

= 90kΩ ⇒ R 

X = 30kΩ 

Potenciometar 

: RX 

= 30kΩ 

i 50kΩ − RX 

= 20kΩ 

−5 

1 10 

ω 

ω 

oCR 

= 1/( 

ω 

oCR 

) ⇒ ω 

o = = rad / s ⇒ 

f = = 1kHz 

CR 16 

2π 


oscilacija 

p 

s 

50 

Dodatak 


Dodatak 



Stabilizacija amplitude oscilovanjaov Amplituda oscilacija ij oscilatora nije određena đ uslovom 

oscilovanja, već zavisi od veličine aktivne oblasti rada 

aktivnog elementa. 

Velika amplituda dovodi radnu tačku u nelinearni deo 

karakteristika aktivnog elementa, čime se unosi sadržaj 

haromijskih komponenti i nestabilnost frekvencije. 

Velika stabilnost frekvencije zahteva stabilnu amplitudu 

oscilacija. 

O tome je bilo reči ranije (Oscilator sa vinovim mostom). 


oscilacija 

51 


oscilacija 

52


Dodatak 

Stabilizacija ij amplitude oscilacija: 

ij 

- automatska regulacija pojačanja (ARP); 

ili 

- upotreba nelinearnih elemenata u kolu 

Dodatak 


Stabilizacija amplitude oscilovanja primenom 

automatske regulacije pojačanja (ARP) 


oscilacija 

53 


oscilacija 

54 



Dodatak 

Ako amplituda oscilacijaraste: 

- poraste i amplituda V 1 ; 

- pri negativnoj poluperiodi 

- 

- 

poraste ugao protoka struje i 

+ 

d , 

+ 

V i 

- C D se dopuni na većuć negativnu 

vrednost, 

t 

Rd j i i 

- na R d je negativniji napon, 

i d 

- RT aktivnog elementa pomera se u 

na željenu vrednost (V GS Vγ diode, pri negativnoj 

poluperiodi, tečestrujai d , 

- C D se puni do određene negativne 

vrednosti, 

- na Rd je negativni napon. 

− RT aktivnog elementa postavi se 

− Za ostalo vreme, dioda je 

-samnjuje se amplituda oscilacija. 

V i 

i d 

V 

t 

t 

t 


oscilacija 

55 


oscilacija 

56


Dodatak 

Treba voditi računač o upotrebljenoj j vrednosti 

kondezatora u RC kolu: 

- male vrednosti neće doprineti stabilizaciji 

- velike vrednosti mogu izazvati prestanak oscilacija. 

Ako je vremenska konstanta pražnjenja R S C E 

mnogo veća od periode signala, kondezator se neće 

prazniti za vreme dok aktivna komponenta ne vodi; 

u toku narednog intervala, kada komponenta vodi, 

dopuniće se na negativnu vrednost, što ima za 

posledicu sve dublje zakočenje tranzistora i pored 

toga što amplituda oscilacija ne raste već opada. 

Dodatak 



nelinearnih elemenata 

– primer oscilator sa Vinovim mostom 

Treba obezbediti ograničenje velikih signala. 


oscilacija 

57 


oscilacija 

58 

Dodatak 



nelinearnih elemenata. 

Mala otpornost 

Velika otpornost 

Mala otpornost 


oscilacija 

59

10a)Oscilatori(pdf)

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?