Број 128-129 - Српско књижевно друштво

При су ство та квих гла со ва све до чи о то ме да се,
упр кос по ли тич ким про ме на ма и дра ма тич ним це -
зу ра ма, без об зи ра на про гла ша ва ње про ме на ста ту са и
функ ци је књи жев но сти, она још увек по сма тра као тра -
ди ци о нал на уто пиј ска ал тер на ти ва ауто но ми за ци је и
функ ци о на ли за ци је.
Примењивањe на књи жев ност раз дво је них обра за ца:
или не га тив но вред но ва не сло бо де – не ва жно сти – или
по зи тив но вред но ва не дру штве не ре ле вант но сти, књи -
жевности (не само српској) доприноси једино на тај начин
да ње ни опи си ви ше не слу же оце ни књи жев них де ла већ
суђењу ствараоцима. У епохи, у којој су сви језици, дакле и
је зик књи жев но сти, из гу би ли сво ју не ви ност – ни је дан од
њих ни је не и де о ло го зо ван, не у тра лан, па за то и при ви ле -
го ван – те зе о ми си ји књи жев но сти не мо гу да по ста ну
убе дљи ве, о че му је пи сао (и) је дан нео до љи ви кла сик:
Њо ме се [књижевношћу] ни шта бит но не ме ња, она чак и не
упу ћу је у на чи не ко ји ма би се не што ме ња ло. Она са мо мо же да
кон ста ту је чо ве ко ву по зи ци ју евен ту ал но да ку ка над њом (...).
Тра жи ти ису ви ше од пи сца (...) зна чи зах те ва ти од ње га не што
што он ни је у ста њу да учи ни по при ро ди сред ста ва ко ја му сто је
на рас по ла га њу. 16
1
Термини пољског истраживача књижевности Пшемислава Чаплињског.
2
Загорка Голубовић, „Резултати демократске транзиције кроз призму грађа
на Ср би је 2005.“, Фи ло зо фи ја и дру штво, 2005, бр. 2, стр. 37.
3
Упо ре ди: Не бој ша По пов, „Ди си дент ска скри ва ли ца“, Ре пу бли ка, 2000,
бр. 242–243, стр. 19–46.
4
Упо ре ди: Сло бо дан Ан то нић, За ро бље на зе мља. Ср би ја за вла де Сло бо -
да на Ми ло ше ви ћа, Откровење, Београд, 2002, стр. 38–61.
5
За то је у Ми ло ше ви ће во до ба би ло мо гу ће об ја вљи ва ње књи га ко је су
би ле кри ти ка ње го вог ре жи ма и по ли ти ке ко ју је во дио: Укле та зе мља
Светислава Басаре, Пас пребијене кичме и приповетка „Краљица није знала
да пе ва“ из збир ке Не бе ска опе ра Ми ле те Про да но ви ћа, Бла ги да ни за -
тим про ђу Ву ле та Жу ри ћа или Ла бу до ва пе сма Фа у сти на Аспри ље Ми -
хај ла Спа со је ви ћа.
6
Пре драг Ј. Мар ко вић, „Од со ци ја ли стич ког ре а ли зма до со ци ја ли стич -
ког есте ти зма: чуд но ва ти раз вој естет ске иде о ло ги је ју го сло вен ских ко -
муниста“, у: Трајност и промена. Друштвена историја социјалистичке и
пост со ци ја ли стич ке сва ко дне ви це у Ју го сла ви ји и Ср би ји, Слу жбе ни гла -
сник, Бе о град, 2007, стр. 49.
7
Јован Дучић је умро 1943. године у Америци, емиграцијским писцем може
мо сма тра ти Ми ло ша Цр њан ског, ипак са мо до 1966. го ди не ка да се
вра тио у Ју го сла ви ју, а ње го ва де ла се од 1959. го ди не штам па ју у зе мљи.
Раст ко Пе тро вић, ко ји се по сле Дру гог свет ског ра та на шао у Аме ри ци,
упр кос по ку ша ји ма да се вра ти у зе мљу ни је до био одо бре ње за то и умро
је у еми гра ци ји 1948. го ди не, али но ве вла сти ни су спре ча ва ле пу бли ко -
ва ње ње го вих де ла. На рав но, иако су Бо ри слав Пе кић и Да ни ло Киш пи -
са ли сво ја де ла из ван Ју го сла ви је, ипак те шко мо гу да се тре ти ра ју као
еми гра циј ски пи сци (у по ли тич ком сми слу) јер су њи хо ва де ла би ла из -
да ва на у до мо ви ни.
8
О по ку ша ји ма ис кљу чи ва ња пе ри о да Пољ ске На род не Ре пу бли ке као
елементу политизације описа културе у посткомунистичком периоду писала
је Тереза Валас. Teresa Walas, Zrozumieć swój czas. Kultura polska po komunizmie
– między kulturą socjalistyczną a postmodernizmem, Wydaw nic two
Li te rac kie, Kraków, 2003, стр. 76–80.
9
Ин те ре сант но је да се оце не пољ ских и срп ских ис тра жи ва ча ствар но -
сне про зе знат но раз ли ку ју. Нпр. Пре драг Па ла ве стра твр ди да је она
„остајала заштићена измаглицом двосмислености и кетмана“ те да је „деловала
првенствено у дозвољеном и још увек безбедном простору естетизма,
ко ме је уме сто ру жи ча сте бо је соц ре а ли стич ке бес кон фликт но сти и
ла ки ров ке би ла да та гру бост ру жног на лич ја жи во та и цр на бо ја тра гич -
ног очаја.” Предраг Палавестра, „Социјалистички естетизам или естетички
кет ман“, у: Кри тич ка књи жев ност. Ал тер на ти ва пост мо дер ни зма,
Бе о град, 1983, стр. 26–27.
10
Бе о град ска ма ну фак ту ра сно ва. Ста тут, Бе о град, 1987. Ви ди та ко ђе:
Ал ма нах Бе о град ске ма ну фак ту ре сно ва, Бе о град, 1988.
11
Са ва Да мја нов, „Ку да иде пост мо дер на про за“, у: Шта то бе ше мла да
Џефри Хил
У СЕЋАЊЕ НА ЏЕЈН ФРЕЈЗЕР
Кад је снег лежао као овца у тору
И ветар просјачио пред свачијим прагом
А далека се брда белела у зору,
А покров облака ледбео над шипрагом
Опседала је тад. Гледали смо је како
Гнезди се над смрћу свакога дана, налик
Птици изнад плена, орлу страшном и јаком.
Соба пуна магле, дах који дише чајник.
Влажне су завесе, слепљене уз стакло,
Запечатиле време. И смрзло се њено
Тело као да и нас замрзава тако,
Окива стварање, у мир, онесвешћено.
Умре пре но свет је могао да се макне,
Лед је у марту пустио поток да тече,
Вода је гужвала сунчеву косу а лаке
Шишарке на јови почеле су да звече.
С енглеског превео Никола Живановић
српска проза? Записи о „младој српској прози” осамдесетих, Књижевна зајед
ни ца Но вог Са да, Но ви Сад, 1990, стр. 129.
12
Ука зу ју ћи на кри тич ки аспект књи жев но сти, ко ји ис ти че Пре драг Па -
ла ва стра у књи зи Кри тич ка књи жев ност (ипак слу же ћи се по ла ри за ци -
јом: ан га жо ва на књи жев ност – пост мо дер ни стич ка књи жев ност – С. Н.
Б.), Са ва Да мја нов за па жа да у пост мо дер ни стич кој књи жев но сти ова
кри тич ка цр та по при ма уни вер зал ни ка рак тер и про ши ру је се на све
области живота: научну, културолошку, филозофску, морално-етичку, медијску,
историјску, књижевнотеоријску и књижевноуметничку. Дамјанов
истиче да хедонизам књижевности и њен лудички карактер нису контрадикторни
њеној критичкој димензији. Сава Дамјанов, „Српска фантастика
од сред њег ве ка до пост мо дер не“, у: Пост мо дер на срп ска фан та сти -
ка. Хре сто ма ти ја при че, Днев ник, Но ви Сад, 2004, стр. 18.
13
Александар Јерков, „Господар прича (оглед о младој српској прози)“, Репу
бли ка, За греб, 1984, бр. 9.
14
Ово су прот ста вља ње у опи су Алек сан дра Јер ко ва на и шло је на от пор
ис тра жи ва ча ко ји су се, ис ти чу ћи уло гу ствар но сне про зе у фор ми ра њу
срп ског пост мо дер ни зма, про ти ви ли ње ном ома ло ва жа ва њу. По њи ма
пост мо дер ни зам ни је у опо зи ци ји пре ма ствар но сној про зи већ је на ста -
вак неких њених формалних решења. Упореди: „Савремена српска проза
– ениг ма пост мо дер не и по сле“, Ле то пис Ма ти це срп ске, 1993, бр. 2–3,
стр. 374–384 и 390–393. Ипак за о би ла зак ствар но сне про зе је по сле ди ца
(широког, не само поетолошког) начина разумевања термина постмодерна
и модерна као целине цивилизацијских процеса који се одражавају тако
ђе у књи жев но сти. Ствар но сна про за са сво јим окре та њем ру рал ној,
ло кал ној све сти и ми ме ти зму њи хо ва је кон тра дик ци ја. У срп ској про зи
тог времена постоје појаве које се на изражајнији начин надовезују на урба
но (нпр. ра на про за Бо ре Ћо си ћа).
15
Трибина њихове делатности је најпре двонедељник, а сада месечник, Бетон.
Кул тур но про па ганд ни ком плет – ко ји из ла зи као под ли стак днев -
ног ли ста „Да нас”, а из бор тек сто ва у ње му об ја вљи ва них са др жи књи га:
Србија као справа, уредници: Милош Живановић, Саша Илић, Томислав
Мар ко вић и Са ша Ћи рић, Бе о град, 2007.
16
Бо ри слав Пе кић, Вре ме ре чи, Бе о град, 1993, стр. 33.
/10/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.128-129