Број 128-129 - Српско књижевно друштво

ПОЕЗИЈА
Бојан Јовановић
НА ДРУГУ ПРЕЛАЗИМ СТРАНУ
ПРАЗНИК
После доручка
остала је на столу
пластична чаша.
Попио сам
јогурт из ње.
Завршиће у отпацима
где и последња
празнична честитка
чије се поруке присећам.
Писало је приближно:
„Помислиш ли довољно снажно
оствариће ти се свака жеља“.
Још не одбачена
стајала је чаша преда мном.
Одолевала је
све јачем ветру
који долази по њу.
Ни једну
не изговоривши реч
обратио сам јој се:
„дођи одатле довде“.
И она приђе
до саме ивице сна.
СУПРОТНИ СМЕР
Станични часовник
данима исто
показује време.
Упорна казаљка
само што не мрдне
бранећи се
од замућене светлости
међусвета.
Застали трен
јачи је од долазећег.
Супротним креће смером,
шкрипи, сабија ме у псовку
и враћа кући.
Преко брда и узораних поља
одолевао сам сабластима.
које једног имају творца.
Названог само
различитим именима:
искорак, избледело веровање,
неразазната боја јутра.
Дно понорног свитања.
СЛЕДЕЋИ ЖИВОТ
Одмако сам
преосталим залогајима.
Одбацио подеране ципеле,
исцепане кошуље.
Заварао траг и
околним путем кренуо
до поновног рођења.
Сувишним именом
назван је спас у нагости
да би се покрио стид.
До највише белине
која одбија речи
допирем и одавде.
Са освојеног врха
котрља се око
до непрочитаног длана.
У његовим досадним борама
налази разоноду.
/18/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.128-129