ÐÑÐ¾Ñ 42

kwièvni magazi 

broj 42 godina IV 

decembar 2004 cena 100 di 

ESEJ 

Vasa Pavkovi} 

Ivan Radosavqevi} 

Radmila Lazi} 

PISMA 

Paul Celan 

POEZIJA 

Dejan Ili} 

Mario Luci 

Igor Hoqin 

TOÂK 

Du{an Vukajlovi} 

DOKUMENTA 

Protest SKD 

Zahtev srpskog PEN-a 

BIBLIOGRAFIJA 

Kwièvni 

magazin u 2004. 

BAR

kwièvni maga- 

broj 42 

decembar 2004 

t 

Naslovna strana 

i likovni prilozi u broju: 

Tomislav Suhecki 

t t 

t t t t t t 

esej 

2 Vasa Pavkovi} 

5 Ivan Radosavqevi} 

17 Radmila Lazi} 

proza 

10 Milan \or|evi} 

43 Miroqub Todorovi} 

47 Antonio Tabuki 

otkrivawe 

12 Dragan R. A}imovi} 

tribina skd 

15 @ivorad Nedeqkovi} 

Nenad Milo{evi} 

poezija 

18 Dejan Ili} 

20 Mario Luci 

36 Igor Hoqin 

pisma 

22 Paul Celan 

re~nik 

25 Jovan Pej~i} 

~itawe 

26 Dragan Hamovi} 

Tawa Kragujevi} 

t t t t t t t 

28 Mileta A}imovi} Ivkov 

Jovica A}in 

30 Svetlana [eatovi}-Dimitrijevi} 

Jelena Novakovi} 

filozofija 

32 Novica Mili} 

putopis 

38 Smiqa Stefanovi} Pregel 

bg bluz 

44 Marko Vidojkovi} 

naslovna strana 

46 Dragan Jovanovi} Danilov 

bibliografija 

48 Kwièvni magazin u 2004. 

dokumanta 

55 Protest SKD 

Zahtev srpskog PEN centra 

to~ak 

56 Du{an Vukajlovi} 

Slobodan Zubanovi} 

1 

y kwièvni magazin y Mese~nik Srpskog kwièvnog dru{tva y Osniva~ i izdava~: Srpsko kwièvno dru{tvo y 

y Adresa: Beograd, Francuska 7 y Redakcija: Zmaj Jovina 1, utorkom od 13–15, tel/faks: 630-627 y mail: kmagazin@beotel.yu y 

y Za izdava~a: Leon Kojen y Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Zubanovi} y 

y Uredni{tvo: Gojko Boòvi}, Dejan Mihailovi}, Nikola Vuj~i} y 

y Likovna oprema: Mirjana @ivkovi} y Lektura i korektura: Olgica Raji} y Prelom: Dragan Ninkovi} y 

y [tampa: îgoja {tampa, Beograd, Studentski trg 13 y 

y @iro ra~un: 255-0012950102000-15, SKD, za „Kwièvni magazin“ y 

IZLA@EWE „KWI@EVNOG MAGAZINA“ POMA@E MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE I

esej 

Vasa Pavkovi} 

NEOÊKIVANI ÔVEK 

- VOJISLAV DESPOTOV 

2 

kwièvni magazin 

me Vojislava Despotova bilo je za 

I 

wegovog ìvota, kao {to je i danas, 

rekao bih u istoj meri, sinonim za 

novo i neo~ekivano mi{qewe u kwi- 

èvnosti. Istina, u jednom prili~no 

uskom krugu onih koji profesionalno 

prate ovu disciplinu 

i koji slute vrednost novuma. Kada je na jednom 

skupu o postmoderni, u Matici srpskoj, svojevremeno, 

Vojislav Despotov izjavio da bi (post)modernu 

poeziju trebalo zvi`dati, apsolutno izbegavaju}i 

posredstvo artikulisanog jezika, to, 

naàlost, nije dobacilo ni odjeknulo nimalo 

{ire od tog kruga qudi, qudi koji su uglavnom 

bili u sali i bili tako|e (ne)o~ekivano zabuweni. 

I nije imalo, dakle ve}i odjek, u medijima, 

ni kod kwièvne publike, recimo, nego dobrodo- 

{la i dragocena pojava sabranih dela Vojislava 

Despotova. Taj zvi`duk, koji je izdava~ „Magazina 

za ameri~ku kwièvnost“ sa naslovom „Hej 

Xo“ i izdava~ „Transkataloga“ (s Vladom Kopiclom 

u koprodukciji, tako|e), leèrno upu}ivao u 

srpsku beletristiku, tokom odvratnih devedesetih, 

i tada je, kao i sada {to ~ini, prigu{ivala 

do jedva~ujnosti, pojava „idola trga“, na ovom 

Sajmu kwiga, recimo, roman Radovana Karaxi}a 

i nacionalna publicistika Dobrice ]osi}a. 

Za{to je to tako? 

Slutim da je to neminovna posledica sloènog 

spleta ili boqe re~eno ~vora uzroka, koji su 

i daqe, kao i pre ~etvrt veka, prisutni i dejstveni, 

kao {to slutim da }e i u budu}nosti, ne dugo, 

nego za mene zauvek, do ve~nosti, kao i za Voju Despotova, 

uostalom, tako ostati. U te uzroke spadaju: 

nacionalni mentalitet i istorija, pre svega, 

potom varvarska, primitivna „saborna“ snaga 

onih koji zagovaraju tradicionalne i tradicionalisti~ke 

vrednosti i gra|anska, individualisti~ka 

i individualna slabost onih koji se bore 

za savremeniji odnos prema realnosti. Ne mawe 

organizovan nastup prvih, i naklonost nacionalnih 

institucija prema wima (SANU, Matica 

srpska, Politika), odnosno pojedina~ni, neorganizovani, 

intelektualni otpor(i) drugih. (S tim 

u vezi prelasci iz jednog u drugi tabor, u Srbiji 

i srpskoj kulturi savremenog doba, uvek su jednosmerni 

i teku iz drugog ka prvom prostoru. Nikad 

obratno.) 

Za{to govorim sve ovo? 

Izme|u ostalog i zato {to su pevawe i mi{qewe 

Vojislava Despotova, kao i realnost u wegovoj 

poeziji i prozi, odnosno esejistici, uvek bili 

su{tinski impregnirani savremeno{}u sveta i 

svetske kulture kao fenomena. Despotovqev pogled 

sa strane, sa margine, uvek je gledao {iroko, 

preko novosadskih i vojvo|anskih, srpskih i jugoslovenskih 

prostora, preko Evrope i Amerike, 

prelaze}i, u tragawu za autenti~nim prostorom, 

sve do tog famoznog satelita sa kojeg bi se poezija 

zvi`duka, po Vojinoj zamisli, emitovala 24 ~asa 

dnevno i za podru~je celokupne planete. 

Kosmos, {tasmos, mogao je da se upita iskqu- 

~ivo on i ju~e, na sre}u, i danas, naàlost. 

Ako je wegova poezija krenula iz konceptualisti~kog 

tabora, pesama u kojima nijedna re~, 

znak, slika, sli~nost ili istost nije re~, znak, 

slika, sli~nost ili istost, iz poetike pesnika 

koji je okretao le|a jeziku kao referencijalnom 

i manipulativnom sistemu i uzimao ga kao zvukovnu 

gra|u, pre svega, ili letristi~ku slagalicu, 

posle toga, ona je relativno brzo u{la u jedan 

ìvi, duhoviti, asocijativno polimorfan iskaz 

u kojem je Despotov, na (neo)ekspresionisti~kom 

i (neo)nadrealisti~kom tragu mogao duhovito i 

inventivno da peva doslovce o svemu {to mu je na 

pamet palo. Mo`da ni pre ni posle Vojislava 

Despotova srpska poezija nije imala liri~ara 

koji je naizgled lak{e i naizgled slobodnije pevao 

o situaciji savremenog sveta i aktuelnog ~oveka, 

{partaju}i kroz motive u rasponu od drvene 

noge V. Karaxi}a do avaksa. U blizini, i samo kod 

Despotova, nalazili su se Geteova farma koko{aka 

i sisata hegelijanka. U istoj pesmi behu Novi 

Jerusalim, San Francisko i Atlantida... Pod {ifrom 

Ahtung, Ahtung, recimo, nalazile su se 

Italija, Gr~ka i [panija, a u wihovom mediteranskom 

okviru stajali su kao akteri: Dante, 

Brut, Galilej, Aristotel, Ni~e i Rokfeler... [ifre 

kojima je pokrivao vrtoglavu raznolikost 

sveta kod Despotova su nastajale kao spoznati 

plod potpune urowenosti u svet informacija, 

~iwenica, mistifikacija, svet koji se virtuozno 

odslikava sa bo~ne margine Mrtvog mi{qewa. 

Atraktivnost „trista ~uda“ koja kwigu Vru} pas 

~ini i danas veoma ìvom i podsticajnom, prisutna 

je i na neki na~in „pozajmqena“ u wegovoj


esej 

lirici odnosno romansijerskoj produkciji. Da 

li je pesnik pozajmqivao od esejiste, ili romansijer 

od ove dvojice, odnosno da li je esejista du- 

àn romansijeru i pesniku, mawe je va`no jer je 

veoma uo~qivo. 

Sistem veselog pakla pruà se kroz tri dominatna 

oblika kwièvnog iskazivawa Vojislava 

Despotova simultano, pogotovo s ove ta~ke posmatrawa, 

gde su se vremenske ravni godina i decenija 

sasvim pribliìle i skoro poklopile, 

pritisnute tegom Vojine prerane smrti. Kao i 

svega onoga {to je trajalo dok je on bio ìv i {to 

traje i vlada i sada, me|u nama, u tzv. srpskoj 

kulturi, mo`da jo{ sna`nije nego za wegovog ìvota. 

Mislim na primitivnu tribalnu svest, na 

plemensku i lokalnu pri~u, poturu, kako bi rekao 

Laza Kosti}. 

S kraja jednog veka Kosti} je, naime, gledao 

svet kroz metafizi~ko ogledalo romanti~nog, 

zvu~nog, himni~nog leksikona koji je u velikoj 

meri sam sakovao. S kraja slede}eg veka, Despotov 

nas gleda kroz leksikon sabran sa svih strana, 

leksikon ne mawe osposobqen da protkan kroz 

standardni srpski jezik, bude uspe{an umetni~ki 

korelativ wegove vizije na{eg doba. 

Ta vizija nije simplifikovano pesimisti~na, 

kako je danas u Srbiji moderno, kao {to se ne 

podaje ni povr{inskim i leèrnim efektima 

doba vizuelnih i zvu~nih spektakala, kako zna da 

bude kod pesnika i pisaca, odnosno intelektualaca 

mawe umetni~ke snage i samosvesti. U vremenu 

globalne medijske manipulacije, Despotov 

je beleìo i koristio mawe ili vi{e vidqive 

simbole trenutka, ne zaboravqaju}i ni onaj drugi, 

nevidqiviji i po egzistenciju pojedinca bitniji 

metafizi~ki plan. O tome svedo~e wegovi 

oksimoroni, koliko i tautologije kojima se slu- 

ìo. Padawe dubokog snega i prawe sapuna smislio 

je isti ~ovek. Svest o toj dualnosti upotrebe jezika, 

pohrawena je na margini Mrtvog mi{qewa, u 

tvrdwi–definiciji: veliki pesnici su, po pravilu, 

{izofreni~ari. 

U prvom poglavqu, odnosno kratkoj pri~i prvog 

Despotovqevog romana, na Psihopatkovo pitawe: 

Ko smo mi? glavna junakiwa, wegova supruga 

Evena kaè: – Znam – i zapla~e. 

Mnoge od tvrdwi koje sam do sada izrekao, potvr|uje 

struktura odnosno forma tri prva romana 

Vojislava Despotova. Re~ je o Mrtvom mi{qewu, 

odnosno romanima namewenim deci, Petrovgradskoj 

pra{ini i Andracima, jepurima i ostalim 

~udovi{tima Petrovgrada i sredweg Banata. 

Ova tri romana, ma koliko razli~ita, nastaju 

ukr{tawem dva plana. Mrtvo mi{qewe ukr{tawem 

osnovnog tkiva porodi~nog i qubavnog romana 

o neuspelim naporima pripoveda~a, pisca s 

imenom Psihopatak i wegove supruge Evene, ina- 

~e bankarske slu`benice, da dobiju sopstveni 

porod. Ta sekvencionirana kolekcija od 80 

ulan~anih kratkih pri~a, koje se apsolutno mogu 

~itati i nezavisno jedna od druge, ali koje razvijaju 

jednu i jedinstvenu fabulu, kontaminirana 

je, pra}ena sa margine teksta, tvrdwama, naslovima 

iz novina, definicijama, ~iwenicama, izmi{qotinama, 

koje grade recentni civlizacijski 

fon na kojem se ìvot i qubav bra~nog para 

odvijaju. Uàs je bestseler, jedna je od tipolo{ki 

bitnih sekvenci koja dopire sa margine. 

Dva de~ija romana nastaju preplitawem teksta 

i ilustracija, od koje je neke nacrtao sam pesnik. 

Re~ je o fantasti~kim i lirizovanim pri- 

~ama o detiwstvu, u kojima je odnos teksta i crte- 

à varijabilan, kre}u}i se od dopuwavawa do 

kontrastirawa, od poklapawa ideje teksta i ideje 

na crteù, odnosno do namernog razilaèwa. 

Takav postupak gradi jednu vrstu neo~ekivane 

ali za savremenog i otvorenog ~itaoca plodne 

nesigurnosti. A to {to svako od onih koji vole 

Despotova i shvataju zna~aj wegove romaneskne 

revizije u srpskoj beletristici kraja proteklog 

veka pamti da su sva tri romana do~ekana ti{inom 

kritike i pre}utkivawem – nikakva 

je uteha. 

Nesumwivo je da se tri zrela romana 

3

esej 

4 


Despotovqevog romansijerstva nastavqaju 

jedan na drugi, {to bi bilo lako potvrditi 

navo|ewem namernih pi{~evih signala 

u wihovim tkivima. Najambiciozniji me|u 

wima, Jesen svakog drveta, u kojem je Despotov anagramiraju}i 

vlastito ime i prezime do{ao do 

imena glavnog junaka Valsijova de Votopsa, sme- 

{ten je na sam kraj 1989. i zbiva se u Novom Sadu, 

ali i prestonicama Isto~ne Evrope, socijalisti~kog 

carstva koje se pred Despotovom i svima 

nama upravo uru{avalo i sru{ilo. Pripovedaju}i 

o De Votopsovoj àlosti {to mu se razbila 

tegla u kojoj je drào deli} oblaka, o wegovoj 

Kwizi o oblacima, tragawima za smislom Strindbergovih 

fotografisawa oblaka, radu na pravqewu 

ma{ine koja bi stvarala oblake i maglu, Vojislav 

Despotov je u alegorijskom romanu, ispuwenom 

ironijom i humorom, poku{ao da dâ najsubjektivniji 

mogu}i, dakle objektivni odgovor na 

pitawe o smislu i{~ezlog vremena i qudskih 

sudbina ugra|enih u wega. Usto, on je na kongresu 

u Var{avi „okupio“ druìnu svojih „neoavangardisti~kih“ 

prijateqa iz cele Isto~ne Evrope: 

Balinta Sombatija, Slavka Matkovi}a, Boru Radakovi}a, 

Jano{a Siverija, Miroslava Mandi}a, 

Mir~u Dineskua, Gègoà Latu{iwskog, Paula 

Vinsa... daju}i im naro~iti oma`. Lik koji je Jeseni 

svakog drveta pozajmio smisaono centralni 

moto, ruski pesnik Venedikt Zverov, izvr{io je 

na samom kongresu samoubistvo. Skoro u isto 

vreme samoubio se i Dinesku... 

U Istrazi o nedovoqnoj dekadenciji, koja se 

nad De Votopsom vr{i 30. decembra 1989. u senci 

sru{enog Berlinskog zida, on }e na pitawe: 

zar su qudi toliko mnogo zavisili od represivne 

ideologije? odgovoriti: nisu uop{te zavisili 

nego je cela jedna epoha u kojoj su ìveli proterana, 

kao da nije postojala, iz wihovih ìvota. Osim 

toga, nikakva nova epoha ne po~iwe. 

U poigravawu i proigravawu s idejama doba, 

na konstataciju: niko nije mogao da pretpostavi 

da bi smrt komunizma donela depresiju i smrt, De 

Votops }e primetiti: Svako moè da pretpostavi 

da posle smrti nema ìvota... 

Pa ako se nepa`qiv ~italac bude upitao: za- 

{to se ovaj De Votops, kao nekada onaj August 

Strindberg, toliko trudi oko oblaka? odgovor mu 

ne}e aluzivno i skriveno dati sama kwiga na 

svom kraju, nego junak li~no: Verovao sam da je 

mogu}e saìvqavawe sa najdubqim 

metaforama – da 

provaqivawe tajne oblaka 

predstavqa povratak u prvobitnu 

misao i nudi nadoknadu 

za trpqewe u bednom, savremenom 

telu koje se svakog jutra 

gadi svog odraza u kupatilu. 

îtava Jesen svakog drveta 

moè se ~itati i kao Despotovqeva 

i De Votopsova potraga 

za novim autenti~nim ìvotnim prostorom, van 

tranzicionih lanaca i lanaca govora koji simplifikatorski 

ruì propalu utopiju. Nagove- 

{taji novog utopijskog prostora, skrivenog u Sibiru, 

nazna~eni su u tom romanu, a wima je posve- 

}en naredni, kratki roman Evropa broj 2. Ne mawe 

ambiciozan u ravni smisla, taj drugi roman 

iz zavr{ne trilogije Vojislava Despotova ~ini 

mi se mawe ubedqivim, ~ak i kad uzimam u obzir 

interesantna poklapawa s Putem u Birobixan Judite 

[algo, na koji Despotov sam upozorava u 

jednom momentu, nazivaju}i je Juditom Majnhof. 

Daju}i oma` svojoj konceptualisti~koj mladosti, 

pisac }e Evropu broj 2 ostvariti kao topografsku 

kopiju ukupnog prostora Starog kontinenta, 

posle, kako kaè iskustva 2000 godina dugog 

rata za iracionalni svet. 

Ne{to mawe vidqivo na taj roman o nejasnim 

posledicama iluzivne topografske potrage, nastavi}e 

se kratki alegorijski roman Drvodeqa iz 

Nabisala, znatno uspeliji od prethodnika. Skriven 

iza obrazine qubavnog romana o ìvotu i 

verskim nesporazumima drvodeqe Sebehlebskog 

sa suprugama Bogoslavijom i Austrijom, posledwi 

roman Vojislava Despotova duhovitije, ali i 

sa iskustvom rata s NATO–om, na koji su ve} upozoravali 

i zamrznuti bombarderi na nebu Evrope 

broj 2, govori o sukobu zemqe koja je skoro u potpunosti 

posve}ena kultu mrtvih sa svetom, ratu 

fiktivnom i ne mawe apsurdnom i tragi~nom od 

onog stvarnog iz 1999. godine. 

Tragaju}i za izgubqenim svetovima detiwstva 

i utopije u kojoj je ro|en i u kojoj je ìveo 

skoro celog kratkog ìvota, Vojislav Despotov je 

bezbedno daqe od centralne scene i mnogo daqe 

od lokalisti~ke scene koja je skoro zadominirala 

na{om kulturom u deceniji objavqivawa wegovih 

romana, ispisao herojsko, individualisti~ko 

jevan|eqe slobodnog razmi{qawa i ma- 

{te. Izgleda mi kao da je jedino on i mogao i 

imao prava da napi{e i slede}e stihove: Narodne 

pesme su umrle, znam,/ Bio sam na sahrani... 

Na nama je da nove i mlade ~itaoce srpskog 

jezika upu}ujemo na ove originalne i uzbudqivo 

neo~ekivane kwige. Od sad pa do kraja. 

Jer kako u Jeseni svakog drveta beleì Vojislav 

Despotov: Fizi~ki ìvot je jedan, nemnoìv 

sa hiqadu i ne{to.


Ivan Radosavqevi} 

NEDOSTI@NA 

TRANS-EPOHALNOST, NA DELU 

Istorija i umetnost u „evropskoj trilogiji" romanâ Vojislava 

Despotova 

esej 

edan vaàn smisaoni tok Despotovqeve 

„evropske trilogije“ (mi- 

J 

slim na wegove romane objavqene 

krajem devedesetih godina pro- 

{log veka: Jesen svakog drveta, 

Evropa broj dva i Drvodeqa iz Nabisala), 

konstruktivna nit dosledno 

provu~ena kroz sve tri kwige, po~iva na tematizovawu 

i problematizovawu saodno{ewa istorije, 

odnosno jednog wenog skora{weg prelomnog 

momenta, i umetnosti, to jest delatnih umetnika 

koje promena povesnog toka hvata u raskoraku, nepripremqene, 

iznena|uje ih i iznu|uje wihove 

reakcije. Premisa koja se pre}utno prihvata 

glasi da je ìva umetnost, stvarala{tvo ìvih i 

aktivnih umetnika na vaàn na~in povezana s 

aktualnim istorijskim trenutkom i u velikoj 

meri wime odre|ena: to podjednako dokazuje primer 

avangardnih umetnika, protagonistâ Jeseni 

svakog drveta i Evrope broj dva, kao i sasvim tradicionalisti~ki 

opredeqenih zanatlija ~iji 

rad upravo predstavqa glavni tok savremene 

umetnosti, {to vidimo u Drvodeqi iz Nabisala. 

Avangardisti~ko umetni~ko delovawe, naime, 

Vojislav Despotov u svojim romanima neraskidivo 

vezuje za jedan vid reagovawa – negativno 

intoniranog, razume se – na neposredno dru{tveno–istorijsko 

okruèwe, ba{ kao i tradicionalisti~ko, 

samo {to se ovo drugo u odnosu na 

stvarnost u koju je ukoreweno postavqa afirmativno. 

U tom despotovqevskom suo~avawu istorijskog 

loma i umetni~kog odgovora, u tom duelu 

spoqa{we, neumitne sile promene i unutra{we 

inertnosti umetni~kog stvarala{tva, umetnost 

je ona koja prolazi lo{ije, koja se pokazuje kao 

nedorastao, neadekvatan takmac; to je utemeqewe 

jedne op{te pesimisti~ke vizije koja umetnosti 

odri~e sposobnost da preìvi i ostane relevantna 

({to je, u stvari, jedno isto) u trenutku kad se 

op{ta egzistencijalna paradigma drasti~no i 

dramati~no mewa. Ta vizija mogla bi se formulisati 

na slede}i na~in: umetnost se na presudno 

vaàn na~in odnosi prema svom stvarnosnom 

okruèwu. Bilo da se prema wemu odnosi negativno 

i kriti~ki ukazuje na potrebu za promenama 

(avangardna umetnost) ili da prihvata ulogu 

apologetske dekorativnosti ~iji je ciq da se u 

okruèwe {to potpunije i bezbolnije uklopi 

(tradicionalisti~ka umetnost), umetnost je nesposobna 

da prevazi|e okvire i ograni~ewa unutar 

kojih je nastala i postoji, a koje je nametnulo 

spoqa{we, istorijsko okruèwe: „stara“ umetnost 

postaje neupotrebqiva, a nova moè do}i jedino 

s novim umetnicima. 

Ako sledimo smisaoni tok o kojem govorim, 

moèmo prihvatiti slede}i planski raspored 

trokwi`ja Despotovqevih „evropskih“ romana: 

(1) u Jeseni svakog drveta ~italac je svedok mewawa 

epohe, istorijske paradigme, a ta se promena 

nad umetnicima koji kao kwièvni likovi naseqavaju 

ispripovedani svet ovog romana obavqa 

in vivo, naìvo, izazivaju}i patwu, obezglavqenost 

i paniku – jer umetnost u hodu mora prona- 

}i na~in da adekvatno reaguje i izgubqeni identitet 

zameni nekim novoosmi{qenim; taj hod je, 

me|utim, teturav i nesiguran, a wegovo ishodi- 

{te, famozni „Kongres nove nade“, na kraju se otkriva 

kao labudova pesma umetnosti jedne epohe 

na kraju te epohe – najistaknutiji u~esnici Kongresa 

ubijaju se jedan za drugim, priznaju}i svoju 

i razotkrivaju}i nemo} onih umetnika koji 

ostaju ìvi da na produktivan na~in korespondiraju 

sa novom dru{tveno–istorijskom konstelacijom 

koja je nastupila. (2) U Evropi broj dva 

oni preìveli, a nemo}ni umetnici dobijaju 

neo~ekivano pribeì{te – jednu stati~nu, iz 

istorijskog toka istrgnutu, okamewenu „Evropu“, 

to jest wenu kopiju grandomanskim naporima izgra|enu 

u Sibiru; ironija je, razume se, u tome 

{to su i sami graditeqi, sibirski su`wi, usled 

promena u istorijskoj stvarnosti, napustili svoje 

gradili{te ne zavr{iv{i projekat – epoha se 

promenila, ideja na kojoj je projekat po~ivao se 

raspala i oni su oslobo|eni, ali umetnici sada 

hrle na to mrtvo, nepokretno popri{te wihove 

(graditeqske) neslobode kako bi sprovodili sopstvenu 

slobodnu, umetni~ku delatnost, le{inarski 

se pri tom hrane}i zalihama konzervisanog 

provijanta zaostalog za pionirima na tom prostoru. 

Koliko god golicava, zabavna i va`na wima 

samima, ta delatnost je sterilna i nebitna, 

jer se svodi na intervencije izvedene 

na mrtvom truplu, pa ~ak ni na tru- 

5

esej 

6 


plu, ve} na lutki koja le{ ne~eg ìvog samo 

opona{a, donekle poput onih koje se 

koriste na ve`bama pruàwa prve pomo- 

}i. Igre i vesela nadmetawa u tom la`nom umetni~kom 

raju okon~avaju se s prvim signalom pribliàvawa 

realne, nove istorijske stvarnosti, 

one u kojoj na{i umetnici nisu pronalazili mesta 

za sebe – pojava vojnih aviona bukvalno zamrzava 

svet igre u pro{losti. (3) Zavr{ni deo trilogije 

sa avangardista pa`wu ~italaca prebacuje 

na tradicionaliste, umetnike uklopqene u 

okruèwe; oni avioni s kraja Evrope broj dva ve} 

su protutwali i stvarnosno okruèwe donekle 

izmenili bombama koje su izbacili; u dru{tvu 

okrenutom naglava~ke ima mesta samo za „umetnike“ 

koji repetitivno{}u svog rada li{enog 

svake kreativnosti potvr|uju pobedu smrti nad 

ìvotom. Ni takvi umetnici iz svog okruèwa 

ne mogu istupiti niti ga prevazi}i ni na kakav 

na~in. Ponovo, umetnost je na kolenima pred silom 

istorije. 

(1) 

Kraj jedne epohe – to je velika tema Despotovqevog 

romana Jesen svakog drveta; re~ je, razume 

se, o epohi komunizma: krajem osamdesetih 

godina ovog veka, komunisti~ke despotije {irom 

Isto~ne Evrope propadaju, nastupa „prole}e naroda“, 

~itave dràve ~ine civilizacijski skok 

unapred. 

No, junaci ove kwige nisu sre}ni narodi, ve} 

nesre}ni pojedinci – nekolicina isto~noevropskih 

avangardnih umetnika, koji se okupqaju na 

„Kongresu nove nade“ u Var{avi, skupu koji treba 

da iznedri putokaze, tako potrebne qudima koji 

su nadìveli epohu. Ako umetni~ko stvarawe 

razumemo kao vrhunac i paradigmu svekolike 

qudske kreativnosti, umetnici su onda gordi 

svetionici ~ove~anstva ka kojima se s pravom 

obra}aju pogledi – a na „Kongres nove nade“ do- 

{ao je avangardisti~ki crème de la crème, da odgovori 

na pitawe: kako i daqe ìveti i stvarati? 

Taj problem se ovako moè iskazati: ìvqewe 

i stvarawe unutar jedne epohe podrazumevaju 

nu`no odno{ewe prema vladaju}oj konstelaciji 

mo}i, na svim nivoima i u svim vidovima. Nestanak 

epohe podrazumeva i korenitu promenu te 

konstelacije, koja zagrcnute, zatr~ane, jadne 

qudske jedinke ostavqa in vacuo: {ta, kako, kuda 

sad? Avangardni umetnici su grupacija koja izvanredno 

egzemplifikuje ovu egzistencijalnu 

situaciju: avangarda u Despotovqevom pripovednom 

univerzumu nastaje kao negacija, reakcija na 

vladaju}i umetni~ki, dru{tveni, politi~ki, 

istorijski poredak, na jedan ili drugi na~in 

avangarda taj poredak osporava, s punom sve{}u 

i odre|enom namerom opstojava na wegovoj margini. 

[ta ~initi, me|utim, kad poredak (umetni~ki, 

kao podskup nadre|enog, dru{tvenog, istorijskog) 

prestane da postoji? Treba li se radovati, 

{to je poricawe na tako divan na~in ostvareno, 

ili tugovati {to vi{e nema margine za stanovawe? 

[ta ostaje od svrhovitosti umetni~kog delovawa 

kada se okruèwe koje predstavqa wegov referentni 

okvir promeni? Venedikt Zverev, pesnik 

u kog se zakliwu svi u~esnici „Kongresa nove 

nade“, po{to je stekao sveop{te priznawe i 

slavu, uvi|a da je trebalo da bude radikalno 

avangardan u svojim stihovima, i da je zapravo 

sve vreme gre{io: 

– Moj problem, [eremetjeve, jeste gre{ka. 

Pisao sam modernu poeziju, a nisam znao kona~nu 

tajnu. /.../ Ne, nisam smeo da pi{em smislene 

stihove, golubi}u! /.../ 

/.../ Uni{ti}e sve oko sebe, i jebene vidre, 

krave, kamewe i labudova jezera, sve prirodno, pa 

}e ostati samo on, jedini prirodan i prvobitan, 

i wegov }e jezik, wegova mo} govora, wegova besmislena 

re~enica, postati kona~no artificijelna, 

{to zna~i savr{eno prirodna, ~ist qudski 

proizvod. /.../ 

/.../ – A kako... kao, Vewo~ka, na primer, izgleda 

taj artefakt... ta moderna re~enica? 

– Evo, na primer: brbrqbrw{kmwom... (Jesen


esej 

svakog drveta, Stubovi kulture, Beograd 1997, str. 

138–141; u daqem tekstu Jesen.) 

Dubqi poraz umetnosti te{ko bi bilo zamisliti: 

kqu~no vaàn umetnik me|u likovima 

ovog Despotovqevog romana uvi|a da je wegov 

opus u novom dobu li{en svrhe i smisla, i objavquje 

kako treba da izgleda umetnost koja }e biti 

univerzalno relevantna, „kona~no artificijelna“: 

ona mora biti sasvim besmislena. Tek u 

odsustvu sadràja, zna~ewa, smisla i forme ona 

postaje trans–epohalno razumqiva i zna~ajna. 

Razumqivost i zna~aj besmislicâ, razume se, ravni 

su nuli. „Re{ewe“ prona|eno na nivou sofizma 

i retorike umetni~ki je bezvredno, ~ime se 

obezvre|uje i sâm ìvot. Uvi|aju}i to, Venedikt 

Zverev se ubija, poput mnogih drugih umetnika – 

u~esnika „Kongresa nove nade“: 

Ne pristajem da ìvim u novom svetu, jer ga 

ne poznajem; to je bila moja nova nada – da }e novi 

svet postati isti, a ne druga~iji, nemam prava 

da u~estvujem u wemu ako je druga~iji. Nemam. 

Svako mora biti svestan ~asa kad mu zazvoni zvono 

{to ogla{ava kraj epohe. (Jesen, str. 158) 

U kontekstu odre|ivawa prirode odnosa istorije 

i umetnosti, ta samoubistva o~igledno 

predstavqaju kqu~no va`ne doga|aje u kwizi. 

Tim ~inom umetnici definitivno priznaju svoj 

poraz – ru{ewe poretka kojem su se suprotstavqali 

ipak je prvenstveno ru{ewe upori{ta i 

protivteè, neprijateqskog okruèwa koje je odre|ivalo 

svrhu i smer delovawa. Prazninu koja 

iza tog ru{ewa nastaje oni ne uspevaju da popune, 

ve} se i sami u wu utapaju. Naravno, ne svi – pre 

svih ne glavni lik, koji uspeva da prozre neke od 

opsena kojima je verovao: oblaci, koje je strasno 

i predano prou~avao veruju}i da ih je mogu}e ~itati 

kao beskrajnu kwigu saznawa, zapravo se industrijski 

proizvode u zapadnoevropskim zemqama; 

devojka u koju se zamalo zaqubio neka je 

vrsta moderne Mate Hari, koja qubav koristi kao 

sredstvo za druge ciqeve. Strindberga, svog velikog 

uzora u prou~avawu oblaka, na samom kraju 

kwige on progla{ava ludim, i priznaje svoju zabludu. 

Epohu je, dakle, mogu}e preìveti, ako ~ovek 

ume da staru koù odbaci poput zmije. Da li 

je preìvqavawe, me|utim, dovoqno? [ta je sa 

autenti~nim, kreativnim samoiskazivawem ~oveka? 

Ono ostaje zarobqeno u prethodnom koraku 

istorije. Nova umetnost, ~ije }e prirodno stani- 

{te biti novi istorijski stupaw, mora}e ponovo 

da se stvara ab initio, {to je zadatak za neke budu}e, 

nove, od prethodnih sadràja ~iste umetnike. 

Starima }e ostati nedosti`na, neostvariva, 

~ak nedomisliva. To su elementi nedvosmisleno 

pesimisti~ke slike sveta umetnosti i 

umetnika preostalih iza svoje epohe, slike koja 

je u temequ Jeseni svakog drveta, i koja se dosledno 

sprovodi kroz sva tri romana. 

(2) 

Autenti~no, kreativno samoiskazivawe umetnika 

u raskoraku sa istorijom na sasvim poseban 

na~in posta}e mogu}e u drugom romanu Despotovqeve 

trilogije, Evropi broj dva. Odlaskom 

u sibirsku kopiju stvarne Evrope umetnici – koliko 

bismo mogli pogre{iti ako pretpostavimo 

da su me|u wima i preìveli s „Kongresa nove 

nade“? – istupaju iz istorije, uklawaju joj se s 

puta: nova epoha jeste nastupila, ali samo u 

stvarnom, ìvom, delaju}em svetu. U sibirskoj 

Evropi Dva vreme je zaustavqeno, stvarnosna ukorewenost 

avangardista moè se smatrati jo{ 

uvek vaè}om, tako da oni mogu i daqe da je koriste 

kao polazi{te i utemeqewe svoje kriti~ki 

opredeqene, angaòvane, hrabre umetni~ke delatnosti. 

Jo{ u prvom delu Despotovqeve trilogije 

glavni lik i jedan od najva`nijih pripovednih 

glasova, Valsijov de Votops, izraàva èqu da 

obi|e tu Drugu Evropu u Sibiru („Da, naravno, 

ve} na prole}e moram otputovati u Sovjetski Savez 

i sav taj Sibir preobraèn u Evropu videti 

ro|enim o~ima!“ – Jesen, str. 162), a narator 

Evrope broj dva tamo zaista i odlazi; 

no, ovaj narator zove se druga~ije, wegovo 

7

esej 

8 


ime glasi – Viktim, {to zna~i „`rtva“, 

jer on to o~igledno i jeste: `rtva je sopstvenog 

socio–istorijskog utemeqewa, a u 

zavr{noj sceni romana verovatno pada i kao `rtva 

jedne od manifestacija nove dru{tveno–istorijske 

stvarnosti, one u koju nije uspeo 

da se utemeqi, one od koje je poku{ao da pobegne 

van vremena. 

Aktivizam, anga`man, uverenost u dejstvo 

umetnosti van sebe same, u spoqa{wost wenih 

efekata, u wenu svrhu, te u poslawe, misiju umetnika 

– sve su to crtice avangardisti~kog umetni~kog 

credo–a u ovim romanima Vojislava Despotova. 

Ciq je umetnosti da mewa ~ovekov ìvot: 

/.../ Preobraàj, preobraàj je na{ zanat. /.../ 

ôvek mora, ako èli da iskrvari, duboko da zareè 

svoje vene. Da u~ini i stalno ~ini radikalne 

promene, da ne pati za svojim uobraènim 

identitetom i ne ~uva, kao novac u nov~aniku, 

sliku o sebi. Pogledaj ovu zemqu. Robovski rad 

mewao ju je stotinama godina, preobraziv{i je 

kona~no u kopiju Evrope. Ali, to nije wen kraj. 

Mi }emo je preobraziti u ne{to drugo. (Evropa 

broj dva, Stubovi kulture, Beograd 1998, str. 66; u 

daqem tekstu: Evropa.) 

No, {ta ako se ~ovekov ìvot delovawem istorije 

mewa neuporedivo delotvornije, brè i neopozivije 

nego delovawem umetnosti? [ta da ~ini 

umetnik koji ho}e da mewa, ali mu predmet delovawa 

izmi~e i trpi druga~ije, ne–umetni~ke promene? 

Da na|e drugi predmet delovawa, neku 

Evropu broj dva? To je predloèno re{ewe, ali 

~itav roman otkriva wegovu besmislenost i uzaludnost; 

kakve svrhe ima „preobraziti u ne{to 

drugo“ jednu beìvotnu, vanistorijsku tvorevinu? 

Nikakvim umetni~kim delovawem ne}e joj se 

udahnuti ìvot, nikakva tu izazvana promena ne- 

}e imati zna~aja za qudske ìvote. O~igledno, 

isto~noevropski antikomunisti~ki avangardisti~ki 

umetni~ki credo je izneveren, u Evropi 

broj dva ba{ kao i u onoj prvobitnoj, jer vi{e ne 

moè da bude delatan: van istorije on nema smisla, 

a unutar istorije vi{e nema svrhe. 

Ovo je, u okviru Despotovqeve trilogije, i 

kona~an opro{taj s avangardizmom, dijagnoza 

wegovog stawa i izre~ena presuda. „Idealan arhipelag 

umetnosti, kontinent stvoren za novi 

po~etak svega“ (Evropa, str. 69) samo je do krajnosti 

ogolio poraz umetnosti u dvoboju s istorijom. 

Nije zapo~elo ni{ta novo, a nostalgi~no samozavaravawe 

na kraju je ustuknulo pred prizorom 

lovaca–bombardera u borbenoj formaciji. 

Oni dolaze iz stvarnog, preobraènog sveta, u kojem 

umetnost jo{ postoji samo kao bedna, poni- 

èna slu{kiwa sumanute vladaju}e ideologije. 

To je svet Drvodeqe iz Nabisala, posledweg romana 

Vojislava Despotova. 

(3) 

U 

posledwem romanu svoje trilogije Despotov 

pripoveda o jednom izmewenom, tvrdoglavo 

naopakom, smr}u opsednutom svetu – svetu koji je 

na sopstveni na~in poku{ao da se odupre suverenom 

hodu istorije i promenama koje ona donosi, 

zavr{iv{i u nekakvom idiosinkrati~nom ludilu, 

upadqivo sli~nom onom u kojem smo i sami 

donedavno ìveli, ludilu koje je, opet, rezultat 

sopstvenih, originalnih promena. Mesto i uloga 

umetnika i umetni~kog stvarala{tva u okruèwu 

koje sprovodi sopstveni otklon od istorije, 

pokaza}e se, imaju mnogo sli~nosti s onima iz 

prva dva romana ovog trokwi`ja. 

Jedini dozvoqen, dostupan i mogu} oblik 

umetnosti u svetu Despotovqevog Nabisala jeste 

onaj koji perpetuira spoqa{wa obele`ja jedne 

dru{tveno–istorijske konstelacije. To je vrsta 

umetnosti koja ne teì novom, promenama niti 

originalnosti, vrsta umetnosti koja je u potpunosti 

odre|ena svojim nasle|em i wemu podre|ena, 

vrsta ~iji je odnos prema svom stvarnosnom 

okruèwu dijametralno suprotan od avangardisti~kog 

– umesto da èli da ga mewa, ta vrsta 

umetnosti teì wegovom potvr|ivawu i ovekove- 

~ewu. Iako sebe naziva vajarom, umetnikom, glavni 

lik u ovoj kwizi svoje skulpture ne vaja, ne vr- 

{i ~in stvarawa, ve} se koristi iskqu~ivo ma- 

{inom koja od fotografija, kao predloàka, automatski 

izra|uje trodimenzionalne drvene modele 

– skulpture, za kojima vlada op{ta pomama. 

Qudi, stanovnici sveta ovog romana, te skulpture 

naru~uju prema slikama svojih predaka, po-


esej 

znatih i nepoznatih, wima pune svoje ku}e i stanove, 

a tako|e ih koriste i kao grobqanske spomenike, 

koji u punoj meri zamewuju pokojnike, 

preuzimaju}i sve wihove funkcije. Osim ovakve 

opsednutosti sopstvenim precima, stanovnici 

Nabisala opsednuti su i smr}u, te nepregledna 

serija ubistava i samoubistava preti da desetkuje 

populaciju. Predstavqenom svetu problemi, 

osim iznutra, stiù i spoqa, u obli~ju bombi; 

budu}i da se ponosi duboko autohtonim vrednostima, 

samosvojnim do granice idiotizma, svet 

Nabisala je u sukobu sa ~itavim okolnim svetom, 

koji, posle bezuspe{nog ube|ivawa i neispuwenih 

zahteva, pribegava radikalnim merama. Te 

mere razaraju „fizi~ko“ ustrojstvo ovog sveta, 

ali ne i idejno. Ono istrajava, a vajar Sebehlepski 

moè jedino da poku{a da iz tog sveta umakne, 

{to mu ne polazi za rukom – beg je nemogu}, 

jer na granicama postoji zid koji je nevidqiv, 

ali zato potpuno neprobojan. 

Vajar Sebehlepski svojim delima samo odgovara 

na zahteve koje mu okruèwe upu}uje, ne poku{avaju}i 

ni na trenutak da preuzme odgovornost 

za tuma~ewe svog sveta, a kamoli za poku{aj 

nekakvog angaòvawa, aktivnijeg delovawa u wemu 

svojom umetno{}u. Kreativnost je sasvim iskqu~ena 

iz wegovog posla – on ma{inski opslu- 

ùje bolesnu potrebu svog dru{tva, wegovu opsednutost 

smr}u i sopstvenom pro{lo{}u, koja 

je sva ista i beskrajno banalna, ali to nikom ne 

smeta da joj se bezrezervno podre|uje. Budu}i neaktivan 

na takav na~in, Sebehlepski se nalazi u 

egzistencijalno–filozofskoj, pa i ìvotnoj 

slepoj ulici, odakle }e mu pomo}i da iza|e tek 

wegova druga supruga. Ta druga èna zapravo i 

nije èna u pravom smislu re~i, ve} je barem 

isto toliko tvorevina samoga vajara, koji wenu 

li~nost stvara skoro od nule, {to jeste i prvi 

zaista kreativan ~in tog umetnika. 

Najre~itiji izraz novog usmerewa i novog 

razumevawa sveta koje s tom ènom Sebehlepski 

zadobija jeste jezik kojim ona govori – nepravilan, 

naoko polurazumqiv, ali sve`, ipak jasan, 

pronicqiv i na svoj na~in lep. Tim jezikom ona 

daje nov opis sveta Nabisala, opis koji se vajaru 

otkriva kao istinit i prodoran, dijametralno 

razli~it od wegove dotada{we percepcije sopstvenog 

na~ina postojawa; on mu pomaè da promeni 

svoju ukorewenost u tom svetu, i da poku{a 

da svojoj ukorewenosti ipak izmakne, makar i 

begom preko granice, ako ve} nije mogu}e druga- 

~ije. Ukorewenost u taj svet egzistencijalno defini{e 

likove u tolikoj meri da nisu sposobni 

da iz wega istupe ~ak ni kad ih u tome naoko ni- 

{ta ne spre~ava. Mentalni sklop, du{evna nastrojenost, 

istorijska utemeqenost ne dozvoqavaju 

junacima ove kwige da iskora~e iz svog sveta: 

oni uzaludno glavom udaraju u nevidqiv zid 

koji ih opasuje, a u ~ijem su podizawu i sami 

u~estvovali. Preko granice uspeva da pre|e jedino 

dete, {to je o~igledan i upadqiv simbol. 

Umetnik „tradicionalisti~kog“ usmerewa, 

dakle, onaj koji se prema sopstvenom neposrednom 

okruèwu i istorijskom trenutku odnosi 

bezrezervno afirmativno, tako|e ostaje zarobqen 

u tom trenutku i wime beznade`no i do kraja 

odre|en, nesposoban da iz wega iskora~i ~ak i 

kada shvati poèqnost takvog pravca delovawa. 

Promene u {irem okruèwu, promene koje ga i 

~ine svesnim nedostataka sopstvenog poloàja, 

nemaju mo}i da i wega samog preobraze. I on pripada 

jednom starom, pretrajalom istorijskom 

trenutku, wime je definisan i wime onemogu}en 

da stupi u drugi, naredni, mo`da boqi. 

*** 

Na kraju, moèmo ovako saèti zakqu~ke o 

odno{ewu istorijskog toka i umetni~kog delovawa 

u posledwa tri romana Vojislava Despotova: u 

trenutku nestanka onog sveta na koji je negativno 

reagovala avangardna umetnost, umetnici – weni 

nosioci ~ine seriju samoubistava, jer su ostali 

bez umetni~ki delatnog upori{ta, a nesposobni 

su da na|u, shvate i prihvate neko novo, opet nu- 

`no zasnovano na novom stvarnosnom okruèwu 

koje je nastalo. U trenutku kad poèli da istupi 

iz sveta koji je do tada bezrezervno prihvatala i 

samim tim ja~ala, „tradicionalisti~ka“, uklopqena, 

ne–kriti~ka, afirmativna umetnost, spozna}e 

da je takav iskorak nemogu}: weni protagonisti 

zauvek ostaju zatvoreni u svemiru dotada- 

{weg postojawa, jer je izlaz mogu} samo onima 

koji su ~isti, nekorumpirani saradwom s lo{om 

stvarno{}u, poput dece; ~ak i sama spoznaja, razumevawe 

situacije na osnovu kojeg se èqa za iskorakom 

uop{te javqa, nemogu}i su bez aktivnog 

u~e{}a ~istih (lik Austrije). Prepu{tena sama 

sebi, umetnost je nemo}na. 

Treba li uop{te nagla{avati koliko je jedno 

ovoliko pesimisti~ko gledawe na umetnost, wenu 

ulogu, funkciju i mogu}nosti naspram istorije u 

koliziji sa umetni~kim delovawem samog Despotova, 

i sa wegovim ostvarewima? Eto despotovqevske 

ironije na delu: sámo trokwi`je u kojem 

se pobija i odbacuje vera u univerzalnost umetni~kog 

pozvawa najboqi je dokaz te vere; proèti 

hipertrofiranom kriti~no{}u usmerenom ka 

umetnosti, ~ak, na paradoksalan na~in, i zahvaquju}i 

woj, ovi romani ostaju nam kao dokaz trajnosti 

i neumawive relevantnosti istinski vrednih 

umetni~kih ostvarewa. Umetnost koja ima 

hrabrosti i snage da preispituje sopstvene temeqe 

ima}e {ta da kaè i qudima naredne epohe. 

9

proza 

Milan \or|evi} 

E K R A N 

Poglavqe u kojem ~italac moè da sazna {ta se vidi na ekranu personalnog 

ra~unara sredove~nog Beogra|anina Vladana Konstantinovi}a 

10 


oga jutra, a dvadeset ~etiri ~asa od 

T 

povratka iz Italije u Beograd, bio 

sam pomalo grozni~av. Hvatala me 

je ~udna drhtavica, zimogro`qivost, 

{ta li, mada je napoqu sijalo 

avgustovsko sunce. Preko majice 

sam prebacio plavi pulover od merino 

vune pa ukqu~io kompjuter i otvorio fajl 

sa fotografijama u jpg. formatu {to sam ih povremeno 

skupqao sa raznih sajtova na Internetu. 

Nervozno sam krenuo da pritiskam tastaturu i 

prebiram po toj maloj ali meni dragoj zbirci. 

Imam zbirku lepih fotosa oblaka, pustiwa, pra- 

{uma, okeana, jezera, reka, sne`nih predela ali 

i detaqa gradova. Neke od fotografija gradova 

pokazuju prazne ulice sa starim zgradama, na 

drugima se vide oblakoderi i wihove kratke i 

izduène senke na ulicama i avenijama. Tu su i 

prizori iz podzemne èleznice: prosjaci, odrpani 

besku}nici i o~ajnici svih vrsta ~iji posed 

nije ve}i od nekoliko plasti~nih kesa ispuwenih 

krpama i drangulijama. Wih i wihov poraz 

odbijamo da vidimo svi mi ostali, zabavqeni 

svojim samoqubqem, 

samoreklamirawima, 

uspesima, pri~awima 

u vetar, ambicijama, 

malim i velikim 

iluzijama i posedima. 

Wihov poraz razumeju 

mo`da samo dobri 

idioti, razni 

kneèvi Mi{kini i 

takozvani ni{~i duhom 

~ije je carstvo 

nebesko. Poku{avam 

da se poistovetim sa 

tim izgubqenim osobama, 

prosjacima, 

bo`jacima, jurodivima, 

besku}nicima i 

o~ajnicima, sa onima 

koji su niko i ni{ta 

(ba{ kao i ja mada 

sam ipak nekakav ku- 

}evlasnik, dodu{e 

prezaduèni vlasnik 

ruinirane ku}e) i 

~ija su sada{wost i budu}nost obeleène bespomo}no{}u, 

bezizlazno{}u i neopisivom bedom. 

Takve jadnike vi|ao sam i vi|am na beogradskim 

ulicama. Na nekakvu siroticu skrenula mi je pa- 

`wu prijateqica. Rekla je da je ovoj èni za vreme 

rata u Bosni poginuo mu` i da joj je izgorela 

ku}a. Ta jadna èna gotovo je poludela pa sad tumara 

i prosi na Terazijama a noge je obavila plasti~nim 

kesama jer joj je obu}a u raspadawu. Ho- 

}u li i ja, arhitekta koji je zga|en nad gra|ewima 

i ru{ewima, ubrzo zavisiti od qudske milostiwe? 

Ho}u li se uskoro va{qiv, masne duga~ke 

kose, u kaputu u{tavqenom od prqav{tine i zarastao 

u bradurinu smucati Beogradom i prositi? 

Ho}u li uz to mrmqati i uzvikivati proro- 

~anske re~i o skorom dolasku Apokalipse? 

Fotografije sam skupqao sa Interneta kao 

svaki zgrta~ koji u detiwstvu skupqa sli~ice automobila, 

fudbalera, aviona, insekata i ìvotiwa, 

pa predmete kao {to su klikeri, stripovi, 

gramofonske plo~e i to kao {to neko skupqa 

marke, nov~i}e, qubavnice i qubavnike. Skupqa~kim 

radom, svakodnevnim dovla~ewem i gomilawem 

plena kao 

da pravim skladi{te 

i pretvaram se u zadovoqnog 

vlasnika 

fotografija i to fotografija 

ne~ega {to 

je te{ko stvarno posedovati. 

Zar sli~no 

ne ~ine i razne parajlije, 

milioneri, kojekakvi 

veletrgovci, 

bankari i finansijski 

mo}nici? Nije 

li uve}avawe bogatstva, 

kapitala i profita 

samo na~in da 

se za{tite od smrti? 

êsto sam gledao 

fotose pustiwa. Pesak, 

kamen, konkrecije 

kao „pustiwske ru- 

è“, gu{teri, kaktusi 

ili dine u Sahari i 

svi ti opusto{eni 

ambijenti i predeli


proza 

za mene su bili lepe slike ili ~ak ovaplo}ewa 

ni{tavila na Zemqi. Slike ni{tavila {to se 

mirno {iri i metastazira onako kako napreduje 

proces razarawa planete, otapawa leda na Arktiku 

i nestajawa pra{uma u Amazoniji. Sve te fotografije 

bile su male igra~ke kojima sam se poigravao 

onako kako sam se igrao u detiwstvu. Ili 

onako kako sam se igrao seksualnih igara sa svim 

onim dragim ènama koje su mi pruàle vla`ne 

cvetove svojih me|uno`ja. Bilo je tu predela i 

krajeva kroz koje verovatno nikada ne}u prolaziti, 

kao i onih gde sam ve} bio. Ponekad sam zumirao 

i isecao wihove delove, pa ih spajao sa delovima 

drugih snimaka i pravio raznolike kolaè. 

Tokom pregledawa arhiva do{ao sam do fotografije 

koja je snimqena malo iznad mesta sa koga 

sam dan pre toga posmatrao Beograd. Ono {to sam 

ju~e gledao svojim o~ima, tog trenutka gledao 

sam na ekranu. Stvarnost i slika su ipak bili 

razli~iti kao {to se razlikuju gola stvarnost i 

iluzija, opipqivo meso i wegova slika. Dodu{e, 

na fotografiji su se videli Kalemegdan, patinirani 

toraw Saborne crkve, Terazijski plato sa 

zgradurinama od aluminijuma i stakla kao i deo 

padine levo od Saborne crkve i prostor onde ispod 

Kalemegdana, prostor koji je bio zaklowen 

kro{wama drve}a i zelenilom. 

Ali stvarnost, sirova, ìva, neponovqiva i 

uskome{ala stvarnost za mene kao da nije postojala. 

Toliko sam mentalno i ~ulno otupeo, toliko 

sam se uvukao u svoju okamewenu qu{turu da 

sam i sebi izgledao kao utvara. Mo`da samo fizi~ki 

bol ili naglo gu{ewe uz melodramati~no 

krkqawe mogli su da me podsete da sam jo{ uvek 

ìv. Uop{te, sve vi{e se ~inilo da stvarnost posmatram 

kao da sam iza nekog zida od stakla ili 

providnog pleksiglasa. Ko zna, mo`da sam i bio 

samo privi|ewe, avet koju neko svojim dahom ili 

pri~om o meni treba da oìvi a sve 

ono {to me je ~inilo ~ovekom sa 

pro{lo{}u, sada{wo{}u 

i mo`da budu}no- 

{}u, ~ovekom 

od krvi, mesa 

i, naravno, pam- 

}ewa, samo je 

prikaza, ~udna izmi{qotina. 

I to izmi{qotina 

dokonog 

~oveka koji pripoveda 

pri~e kao da 

tim pri~awem odlaè 

svoju propast 

ili mo`da fatalisti~ki 

veruje da time 

odlaè trenutak 

propasti celog sveta 

i pri~awem se iskupquje 

za po~iwena zlodela. 

Svevide}a i sveznaju}a 

osoba ili an|eo ~uvar koji me je namr{teno gledao 

dok sam ovako razmi{qao, mogao je da vide 

kako zurim u sliku Beograda na ekranu. Verovatno 

sam bio nesposoban da se pokrenem i ne{to u~inim. 

Poput katatoni~ara piqio sam u ekran ba{ 

kao da nema ni ju~era{weg ni sutra{weg dana. 

Buqio sam u ekran kompjutera kao da mi se nikada 

ni{ta nije dogodilo. I kao da su svi doga|aji 

iz pro{losti samo fantazmagorije, samo deliri~no–paranoi~ne 

ispovesti, pri~e ili dim i 

magla. Da, gledao sam tu hladnu i prividno ìvu 

sliku kao {to bih gledao pregaènu i polumrtvu 

àbu koja se jo{ trza nasred kolovoza. Mo`da sam 

tog ~asa mislio da nije postojala ni moja porodica, 

ni wena pro{lost, da nisu postojala ni se}awa 

na pri~e o doga|ajima iz devetnaestog i dvadesetog 

veka. Ono ~ega sam se se}ao bilo je tek divna 

izmi{qotina i sve je isparilo, i{~ezlo poput 

najrasko{nijih, najìvopisnijih i bajnih 

fantazija. Preda mnom je bila samo fotografija 

Beograda neprirodno o{trih boja. A wu }u pritiskom 

na dugme Delete odaslati u Recycle Bin 

pa zatim u mra~ni elektronski bezdan. I to 

}u u~initi ba{ kao {to }u jednoga dana uz 

svoju slepoo~nicu mo`da prisloniti cev 

crnog „parabeluma“ {to ga drìm u fioci 

pisa}eg stola. Ose}awe nestvarnosti, poti{tenosti 

i ga|ewa prema ovom svetu 

tog dana }e u meni narasti i posta}e toliko 

nepodno{qivo da }u se kona~no 

odlu~iti da pritisnem oroz pi{toqa 

kao ~ovek koji se gotovo s rado{}u 

osloba|a najteèg tereta. I nesta}u u 

ni{tavilu. 

(Odlomak iz romana Ru{evina) 

11

otkrivawe 

Dragan R. A}imovi} 

DANI SA CRWANSKIM (2) 

12 


M. Crwanski ispred spomenika Roliju (1961) 

nogo je voleo Siba Mili~i}a koji 

M 

je, izgleda, bio zlatan drug. Ne mo- 

è da ga preàli. 

Voleo je tako|e Petra Dobrovi- 

}a, naro~ito wegov na~in pripovedawa 

sa ma|arskim akcentom i 

ubacivawem ma|arskih re~i; wegov 

brutalan, mu{ki ton. Tu mi je Crwanski rekao 

ono {to sam, pre rata, ~uo od Bo{ka Tokina. 

Upitan: [ta je su{tina umetni~ke kreacije? Dobrovi} 

je odgovorio: „K... baraton, ko ga nema neka 

ne slika“. 

– I kako je samo tragi~no umro Dobrovi}, u 

liftu – re~e Crwanski – a kakvu je lepoticu za 

ènu imao. 

Tu Crwanski samo uzdahne. Nisam primetio 

da je o ma kome ili o ma kojoj govorio sa toliko 

topline i to popratio uzdahom. 

Marko Risti}. 

– Ha! – Crwanski se nasmeja ironi~no. – Ha! 

Marko, gospodsko dete, tako je mislio i jo{ misli, 

a komunista sa du{om jedne praqe. 

– Prilikom do~eka jedne Nove Godine, dok je 

Marko bio veren za [evu, sestru Vana Bora, u 

istom dru{tvu nalazio se Rastko Petrovi} koji 

je potajno voleo [evu. Kad se ugasila svetlost 

Rastko iskoristi priliku i nagne se ka [evi da 

je poqubi, tu, pored ìvog Marka... Rastko je voleo 

da se qubaka i balavi... Marko, sav pocrveneo 

od besa... nikad mu to nije oprostio i tu je mr`wu 

preneo na wegov sud o kwièvnom delu Rastkovom... 

Marko je jedna sitna du{a, nastavi Crwanski. 

– Objavio je neka moja pisma za koja nema 

ovla{}ewa da tako ~ini. To je odvi{e nisko. 

(Radi se o pismima i telegramima izmewanim 

me|u wima dok su bili prijateqi a koje je 

Marko Risti} objavio u „Glasu Jugoslovenske 

akademije znanosti i umetnosti“ pod naslovom 

„Tri mrtva pesnika“. To su: Rastko, Elijar i Crwanski. 

Od trojice Crwanski je jedini jo{ ìv. 

Ne moè biti ve}e mr`we ni podlosti! 

U tom napisu Marko Risti} je zamerio Crwanskom 

{to je wegove „Odabrane stihove“ izdao 

u Parizu „neki opskurni emigrantski publicista“. 

To sam ja. âk i u tome Marko Risti} otkriva 

svoju nisku du{u, „jedne praqe“, kako to kaè 

Crwanski. Pre svega, ja nisam „publicista“ ve}, 

pre rata, profesionalni novinar, a u Srbiji se 

ta~no znala razlika izme|u novinara i publiciste. 

Verovatno u Zagrebu ta razlika nije bila poznata 

a Marko se udvara Krleì, Hrvatima, Akademiji 

znanosti i umetnosti, usvaja wihovu terminologiju. 

Ako sam pak izdavao Crwanskove 

stihove bio sam izdava~, a ne publicista. Najzad, 

{to se „opskurnosti“ ti~e, moje je ime, kao saradnika 

jednog dnevnog lista beogradskog, kao filmskog 

kriti~ara, bilo vi{e poznato u to vreme od 

Markovog koji je pisao samo kwièvne eseje u ~asopisima 

s malim tiraòm i s vremena na vreme 

u „Politici“. Za najve}i broj ~italaca ime „Risti}“ 

je vi{e opomiwalo na wegovog dedu, velikog 

Jovana Risti}a.) 

Da se vratimo na Crwanskovog Marka. 

– Marko nikad nije uspeo da napi{e ne{to 

originalno – veli Crwanski. – Uvek se divio 

pravim umetnicima a divqewe prema meni pretvorio 

je u mr`wu. Sada oboàva Krleù. On uvek 

mora nekog da oboàva. Neka vrsta homoseksualnosti. 

Ja primetih da Marko, za vreme svoje ambasade 

u Parizu, nije uspeo da se pribliì kwièvnicima 

kao {to su Andre @id, Andre Malro, Albert 

Kami, @an–Pol Sartr. Naravno, @id je bio 

anti–staqinista, Malro degolovac, Kami anarhista, 

Sartr u to vreme anti–komunista. Risti} 

je prijateqevao sa tre}erazrednim kwièvnicima 

kao {to su: André Champson, Claude Aveline, 

Roger Caillois, Jean Cassou, i sa novinarem 

Claude Bourdet–om za kog ja znam da je imao intimne 

veze sa {efom Titove tajne slu`be u Parizu. 

Marko nije nikad uspeo, niti mogao, zbog svog 

poloàja i svoje ideologije, da obnovi stare veze 

sa piscima kao {to su André Breton i Paul Elu-


otkrivawe 

ard, koje je, kao {efove nadrealista, oboàvao 

pre rata. Breton je postao trockista a Eliar, u to 

vreme staqinista, bio je protiv Tita. Tako se desilo 

da je Marko, za vreme ambasade u Parizu, 

odràvao veze nièg ranga nego {to ih je imao 

Boìdar Puri} kao opunomo}eni ministar kraqevine 

Jugoslavije u Parizu. 

– Pa vi to niste ranije znali; Marko je sitna 

du{a – dodade Crwanski. 

„Ja sam, na primer, znao“, nastavih, „da je 

M. Crwanski na obali Temze 

Marko kao ambasador, kao administrator bio vrlo 

lo{ tako da su, posle wega, poslali Pricu koji, 

iako jo{ nije govorio francuski, znao je bar 

da uredi normalne poslove u ku}i. Marka su dr- 

àli jer su, u Beogradu, partizanski xovani mislili 

da je on pravi Parizlija, da }e ih u Parizu 

pretstavqati jedan babadudi}. U stvari, kao 

{to rekoh, najboqe Markove veze od pre rata bile 

su protiv Tita, a ostale bez zna~aja“. 

– Interesantno je to {to kaète – zakqu~i 

Crwanski. 

Milan Bogdanovi} bio je drugi veliki neprijateq 

Crwanskog. Me|utim, u po~etku, odmah 

posle Prvog svetskog rata, bili su bliski. Posva- 

|ali su se oko Milanove, kaè Crwanski, ‘sviwarije 

sa Selenom Duki}“. 

Selena Duki} bila je mlada pesnikiwa a ìvela 

od novinarstva, radila u „Politici“. Bila 

je ne`na, mnogo mla|a od Milana, ali ga je ludo 

volela. Milan je ostavio svoju ènu, jednu Ruskiwu, 

i ìveo sa Selenom. „Sve se to dâ razumeti, 

kaè Crwanski, ali Milan je bio jedna izelica 

i samoìvac. Tro{io je Selenine pare, i nije je 

~uvao. Poznato je bilo kako je Milan ’udovit’ i 

seksualno naprasan. Poremetio je matericu Selene 

Duki}, bilo je poba~aja. Jadna devojka nije 

mogla sve to da izdrì i umrla je...“ 

Crwanski nije mogao mirno da gleda {ta se 

de{ava. Kad je Milan poveo spor sa svojom suprugom, 

Crwanski se javio kao svedok protiv muà. 

Tu po~iwe, kasnije, zbrka sa „Nolitom“. Kao ~lan 

ure|iva~kog odbora Milan je spre~io objavqivawe 

ne znam koje Crwanskove kwige za koju je Gustav 

Krklec, tako|e ~lan odbora, ve} bio sklon. 

Zatim dolazi Crwanskog napad, u „Vremenu“, 

protiv „Nolita“, itd. 

O Vinaveru Crwanski govori nekako s visine. 

Jo{ uvek ga smatra „Sviwaverom“, ali kaè da 

su ipak bili dobri drugovi. Nije voleo kod Vinavera 

{to je bio aqkav, gotovo prqav, {to se nije 

kontrolisao {ta je govorio. Sli~no ga prikazuje 

Rebecca West u kwizi „Black Lamb & Grey Falcon“. 

Ja se se}am Vinavera iz redakcije „Vremena“. 

Briqantan novinar, izvanredan poznavalac 

srpskog jezika, ali, odista, kao {to kaè Crwanski, 

nije pazio {ta je govorio, nikad se nije znalo 

{ta je u tome ozbiqno a {ta neozbiqno. Ja ka- 

èm Crwanskom da sam kod Vinavera cenio wegov 

srpski patriotizam, iako je poreklom bio Jevrejin. 

„Nesumwivo“, odgovori Crwanski, „Vinaver“ 

je bio srpski nacionalista“. 

– A Ivo Andri}? – upitah. 

Gospo|a Crwanski usko~i: „Iva sam ja prva 

upoznala. Do{ao u Beograd, posle rata, mlad i 

tuberkulozan, bez veza. Na{la sam mu stan i prijateqe...“ 

–Ivo je sre}an ~ovek – nastavi Crwanski. 

– Uvek ga je pratila sre}a. Imao je lepu karijeru, 

lepe ène, uvek dobre prihode. Sad, kad se oènio 

Milicom Babi}, imao je tu sre}u da wegova 

ta{ta poseduje divan stan usred Beograda, usred 

nesta{ice apartmana... Sre}an ~ovek na|e i dobru 

ta{tu!... Bio je ovde, u ovoj sobi, tu je sedeo 

gde vi sada sedite; razgledao sobu, pitao nas sva- 

{ta, malo govorio o zemqi i qudima, vi{e o literaturi, 

a onda pogledao u sat: treba da ide. Neko 

ga ~eka, re~e, u Ambasadi. Ustvari, pazio je na 

protokol. Uvek je takav bio: red, pa`wa, ceremonije, 

pravi diplomata od karijere... Takvi qudi 

uspevaju, dragi moj A}imovi}u, zato pazite {ta, 

gde i kako govorite, kako se pona{ate. Za mene je 

sve to kasno... 

Rekoh: – Izlazi da je Andri} po svom pona{awu 

i pisawu bio predodre|en za Nobelovca. 

„To mu iz Beograda pripremaju ve} dve–tri 

godine. Prvo je propao pred Kvazimodom, pa onda 

pred Sen–Xon Persom. Ovoga puta pomogao je 

li~no Hamarskjold. To {to ste vi pisali o Andri}u 

kao Nobelovcu u ’Na{oj re~i’“ (a ja sam rekao 

da je Crwanski originalniji i zna~ajniji 

pisac od Andri}a) „done}e vam neprijatnosti. 

Andri} ima puno prijateqa, ne samo politi~kih. 

Kako obja{wavate da je ’Iskra’ tako lepo pisala 

o Andri}u. Pa Pareànin je, kao Andri}, kao 

Milica Babi} – Bosanac“. 

Zanimqivo da Crwanski nikad nije spomenuo 

Drainca, niti se se}am da je to ~inio u Parizu, 

1954. Uvek ga je nekako preskakao. Za{to? Tako|e, 

na sva moja navaqivawa da znam ne{to o wegovom 

poznavawu italijanskih pesnika, zvanih 

„crepuscolari“, a oni su mu po godinama 

imediatni prethodnici i kao student ve} 

13

otkrivawe 

14 


je govorio italijanski, nikad mi ni{ta 

nije rekao. Za{to? 

Ne znam povodom ~ega i kako, ali ja 

„lanuh“ ne{to protiv Engleza, kad me Crwanski 

zna~ajno pogleda, uozbiqi se, pokaza prstom prema 

tavanu, pa re~e: 

– Pazite, oni slu{aju. 

Tajac. Roksanda me pogleda uzbu|eno. Ko nas 

to slu{a? 

Gospo|a Crwanski tako|e zna~ajno potvrdi 

svojim krupnim o~ima, kao da ima ne{to gore. 

Misterija. 

Naravno, pomislih, ima gore neki stan u 

ovom kazamatu, kao i dole, ispod nas. U tom Crwanski, 

po{to je sa`vakao zalogaj, pokaza kaìprstom 

nadole i re~e: 

– I tamo slu{aju. 

Nema tu {ta, ~ita misli! Ali ko slu{a? 

– Gore, iznad nas, stanuje jedan {to ima veze s 

titovcima, a dole, ispod nas, jedan drugi koji radi 

za Engleze. Ovog drugog poznajete, onaj {to je 

sreo amalina... Tako nas slu{aju. Bio ovde jednom 

jedan ~ovek iz Ambasade pa se raspri~ao. Ja mu 

kaèm: „Budite obazrivi, mladi ~ove~e, slu{aju 

vas!“ On to nije shvatio... Posle, kad smo se jednom 

na{li, upita me: „Kako to da u Ambasadi znaju 

od re~i do re~i {ta sam s Vama razgovarao?“ 

Crwanski se misteriozno nasmeja kao da veli: 

Nema tajni, sve se zna, svet je jedna velika 

{pijunska {piqa! 

U ovom redu ideja: ko treba i zbog ~ega da prislu{kuje 

Crwanskog? 

Kakav je on politi~ar ili pak neka éminence 

grise? [ta se u wegovom stanu moè re}i da to 

pretstavqa politi~ku subverziju za Britance 

ili opasnost po reìm u zemqi? Literarni 

razgovori, eventualne jake doze 

cijankalija koje Crwanski prosipa 

na neprijateqe, to ne interesuje 

doma}e, ni titovce. Uostalom, 

Sterèvi} ga moè pokrivati 

kod Engleza zbog wegovih poseta 

Ambasadi, a Crwanski govori 

o komunistima dosta otvoreno, 

u o~i, ako ne pred qudima 

iz zemqe a ono pred emigrantima, 

me|u kojima tako|e mo- 

è biti Titovih {pijuna... 

Za{to bi se onda prislu{kivao 

wegov stan? 

Ja mislim da je to jedan 

od Crwanskovih kompleksa 

koji vu~e iz vremena kad je radio 

za vladu i kad je imao prilike 

da ~ita poverqive raporte, 

podmetawa svake vrste. Jednom 

mi je rekao da mu je general 

Simovi} otkrivao najve}e tajne. 

Me|u wima i da je zaqubqen, izvan 

braka. îni mi se da mu je ~ak jednom 

pisao jedno qubavno pismo. U tom slu~aju 

Crwanski je bio ~inovnik i treba ga razumeti, 

ali general je bio operetski. 

No, Crwanski, sve jedu}i, pokaza opet prstom 

dole i gore: „A ja vam kaèm da slu{aju... mo`da 

ne ba{ sada, ali kad ho}e... pazite se...“ 

– Je m’en fiche, cher Maître... 

Crwanski veruje tako|e da mu otvaraju po{tu. 

Mogu}e. To rade sve policije na svetu. U Parizu 

po{tu „inspeciraju“ prvo hauz–majstori, svi od 

reda policiski {pijuni jer od policije dobijaju 

dozvolu za rad; od vremena Napoleonovog ministra 

Fu{ea. 

– Imam ja va{a pisma – re~e mi jednom – ima 

u wima interesantnih podataka. Ne brinite, sve 

je pohraweno na sigurnom mestu. 

Crwanski sve ~uva. Rukopise u nekim naro~itim 

kutijama koje sakriva izme|u name{taja, bilo 

{to se boji da se ne izgube u neredu, bilo da ih 

neko ukrade. Pisci ~uvaju svoje rukopise kao decu. 

Crwanski drì blizu sebe ceo komplet „Ideja“, 

sva izdawa, sem Lirike Itake, puno svojih 

fotografija na kojima figurira kao mlad atleta, 

negde na Jadranu u kostimu za kupawe, ili na 

Bledu, u skija{kom kostimu. Zabeleàka ima puno, 

ja mislim da je to materijal za Ambahade. 

Posle sam razumeo za{to gospo|a i gospodin 

Crwanski nikad ne izlaze zajedno iz ku}e. Uvek 

je neko u sobi. Dok posluìteqi ~iste jedno od 

wih se muva okolo, bilo u kupatilu, ili kujni, 

bajagi. Najzad, po~iwem da se interesujem za ovo 

i Crwanski mi re~e: 

– Ova ku}a pripada jednoj ameri~koj kompaniji 

i u woj stanuju mnogi tajni agenti... Ja sam 

siguran da, kad im treba, ulaze u na{ stan. Probali 

smo. Iza{li smo bili, Vida i ja, a pre izlaska 

ostavili smo neke stvari na odre- 

|ena mesta. Kad smo se vratili, te 

stvari imale su promewene poloàje. 

Dakle, preturali su... 

Ovo posledwe re~e zna~ajno, 

podvla~e}i kaìprstom. 

Uzmimo da je tako. Onda su 

verovatno ulazili samo doma- 

}i agenti, jer administracija, 

ku}epaziteq, sluge, svi su 

Britanci. 

Crwanski nastavi da jede, 

ali s vremena na vreme pogleda 

me zna~ajno pa onda poka- 

è obrvama nagore i nadole: – 

Yes, Sir. 

Ja }utim.


SVE I TREBA DA BUDE ÛDO 

Sa @ivoradom Nedeqkovi}em razgovarao Nenad Milo{evi} 

tribina skd 

TRIBINA „SKD KWIGA +“ 

? Vi kao pesnik dolazite, 

i poti~ete, ako 

tako moè da se kaè, 

iz kraqeva~kog kwi- 

èvnog kluba, koji je 

devedesetih sa vama, 

Goranom Petrovi}em, 

Draganom Hamovi}em 

i drugima oko ~asopisa 

„Poveqa“ okupio, 

po mom mi{qewu, najboqe 

pisce i pesnike 

u Srbiji. U me|uvremenu 

vi ste dobili nagrade 

„Branko Miqkovi}“, 

„Zmajevu nagradu“, 

Goran Petrovi} je @ivorad Nedeqkovi} 

dobitnik „Ninove nagrade“. 

Biblioteka i 

~asopis „Poveqa“ postali su i zna~ajan izdava~. 

@eleo bih da na po~etku kaète koliko je 

ta scena koju ste i vi stvarali, koliko se vi 

ose}ate kao wen du`nik, kakav je va{ odnos 

prema woj, da li bi ste bili onakvi kakavi jeste 

da nije bilo tog kwièvnog kluba? 

: Va`nost Kraqeva~kog kwièvnog kluba i 

uop{te tada{we scene ogleda se najpre u ~iwenici 

da je ta pripadnost uspela da nas poveè; 

po~eli smo redovno da se sastajemo, privatno da 

se druìmo i da ma{tamo o svemu ovome {to danas 

imamo u izdava{tvu. Ina~e, ja sam u taj klub 

do{ao 1990. godine, slu~ajno, na poziv pesnika 

Ratka Dragi}evi}a do koga su dospele neke moje 

pesme. Tamo sam upoznao i druge pesnike ~ije 

sam kwige ve} ~itao i imao dozu nekakvog strahopo{tovawa 

prema wima. Meni su ta druèwa i 

sastanci bili vrlo va`ni, pripadnost grupi je 

donosila izvesnu sigurnost i veru. U pogledu 

stvarawa, samog pisawa, ne mogu da govorim o nekakvom 

uticaju – svi smo ve} tada imali definisane 

poetike, omiqenu lektiru, znali {ta ho- 

}emo i, {to je va`nije, {ta ne}emo. Provincijsku 

u~malost i u{u{kanost u omamama lokalnih 

dosega, na primer. Mnogo puta sam se uverio, i u 

Kraqevu, da je trka za lokalnom slavom, potom i 

za trivijalnim povlasticama i privilegijama, 

posve pogubna za sam ~in stvarawa. 

? Svedoci smo nestajawa kwièvnih ~asopisa 

ili gubqewa onog kvaliteta koji su srpski 

kwièvni ~asopisi imali sedamdesetih, osamdesetih 

i devedesetih godina, da ne nabrajam 

sada te ~asopise. Mislim da je za pesnike veoma 

va`no objavqivawe 

u periodici zato {to 

~itaoci mogu lak{e da 

se zainteresuju za nekog 

pesnika. Jedan ciklus 

pesama u nekom ~asopisu 

moè puno da 

zna~i nekom ~itaocu 

poezije. Uostalom, tako 

se najlak{e preporu- 

~uju kwige poezije i 

stvara interesovawe za 

poeziju. Vi ste urednik 

za poeziju u jednom od 

retkih renomiranih 

kwièvnih ~asopisa, 

Nenad Milo{evi} kakva su va{a razmi- 

{qawa o mogu}nosti 

prezentacije poezije i 

pesnika danas, onih pesnika koji se nalaze u 

situaciji u kojoj ste vi bili po~etkom devedesetih? 

: 

âsopisi svakako omogu}uju mladim autorima 

da se oglase i najave. Kada sam pre desetak godina 

u{ao u redakciju „Poveqe“ ~esto nismo 

imali dovoqno vaqanih priloga, tako da smo, 

hteli ne hteli, morali da posegnemo i za ne~im 

~ime nismo bili zadovoqni. Re~ je uglavnom o 

poeziji mla|ih pesnika. A ideja je bila da objavqujemo 

samo kvalitetnu poeziju, bez kompromisa, 

i bez obzira na godine ili kwièvni status 

autora. Ni danas, kad smo prosto zatrpani prilozima, 

nije uvek mogu}e izbe}i kompromise, de{ava 

se da i zbog po{tovawa prema ne~ijim godinama 

ponekad objavimo pesme (ili prozu, svejedno) 

niè vrednosti. Ali, mladi autori u svemu tome 

nisu zakinuti – koji urednik ne èli da otkrije 

novo ime, istinsku vrednost? Od, u „Povequ“ pristiglih, 

tridesetak ciklusa ili rukopisa poezije 

tek dva–tri zasluùju objavqivawe. Sve {to je 

bilo vredno, uvek je bilo objavqeno. Dokaz su i 

imena Nenada Jovanovi}a, Ane Ristovi}, Dejana 

Aleksi}a, Milana Vu~i}evi}a, Petra Miloradovi}a, 

Milo{a Petkovi}a, Alena Be{i}a, Olivere 

Vuksanovi}, Jasne Stefanovi}, Marije Raki} 

i drugih, koja susre}emo posledwih godina 

na ? stranicama „Poveqe“. 

Da li ima neke interakcije izme|u poetika 

mladih pesnika i va{e, da li prime}ujete neke 

poeti~ke promene u odnosu na generaciju 

kojoj vi pripadate ili postoje neki 

: retrogradni procesi? 

15

tribina skd 

16 


Revnosniji kriti~ari i pratioci poeti~kih 

pomerawa su uo~ili da je pesni- 

{tvo generacije kojoj pripadam vrlo izazovno 

za mla|e pesnike koji su pone{to usvajali 

i suvereno i samouvereno i{li daqe. Naravno, 

najizrazitijim autorima nove generacije gotovo 

da nije bilo ni potrebno „uto~i{te“, ili se tako 

tek ~ini, upravo zbog potpunog odsustva retrogradnog. 

Moè se prili~no i nau~iti od wih, o 

hrabrosti i probojnosti prevashodno, o tretmanu 

stvarnosti... 

Retrogradni procesi postoje, oni su potpuno 

nepotreban oma` jednom vremenu koje s mukom 

ostavqamo iza sebe i pesni{tvu koje je, opet nepotrebno, 

i s pogubnim posledicama, bilo u slu- 

`bi na{eg tragi~nog „kraja veka“. Ali kraj je 

kraj, i velikih opasnosti od ovih procesa nema. 

Vreme }e udesiti da tako bude, ono uveliko radi 

na ? tome... 

Ono {to sam ja 

video u tvojim pesmama 

su ba{ ti 

momenti ulaska i 

izlaska u grad, nekog 

kretawa kroz 

grad i odlaska iz 

wega. Mislim da 

je to meni bilo 

najfascinantnije, 

i taj jedan 

splin, da ga tako 

nazovem, koji postoji 

: u tvojim pesmama? 

Neki su kriti- 

~ari primetili da 

se moja poezija bavi, 

uglavnom, neposrednim 

okru- 

èwem. I to odista 

jeste tako. U po- 

~etku je to bilo seosko 

dvori{te, prva 

kwiga je imala 

alternativni naslov 

Dvori{te. 

Odustao sam od wega, 

ali nisam od 

svakodnevnih sitnica, 

tri~arija, 

banalnosti, ~ak. U 

poeziju moè sve, va`no je kako i ~ime pri|e{ 

svemu. Vremenom se to neposredno okruèwe {irilo 

i ulazilo u stihove, e da bi se reklo ne{to 

dubqe i druga~ije. Tako je i grad postajao moja 

stvarnost, iskustva, koja sam imao i ranije, bivala 

sve ja~a, a fascinacije sve umnoènije. I u 

ìvotu i u poeziji sve i treba da bude ~udo koje 

uvek otkrivamo, uvek kao prvi put. Uporedo sa ~udima 

nastajale su i pesme u kojima je grad samo 

podloga da bi se reklo pone{to {to je bilo mogu- 

TA POEZIJA 

}e re}i i u pesmama o rosnom jutru i insektima 

i pticama u wemu. Ali, doti~u li me svakodnevno 

rosa, ptice, p~ele, boje i mirisi cve}a, sva ta 

nemerqiva ~uda – ne, ja doti~em mete` i vrevu 

grada, govor automobila, {qunak pretvoren u beton... 

A kad nas ne{to doti~e, lako je i pisati o 

tome... Meni je to neposredno iskustvo vrlo va- 

`no. Negde sam pro~itao da je Miroslav Maksimovi} 

rekao kako bi svaki, iole dobar pesnik, 

trebalo da ovlada zanatskom ve{tinom pisawa 

pesme o bilo ~emu, a da ba{ zato {to ume da je napravi 

– ne treba to da ~ini. Zato i pi{em o pro- 

ìvqenom ? i iz wega. 

Jednom sam nekome rekao da me va{a poezija 

podse}a na poeziju [ejmasa Hinija, da i on ima 

tako te uspomene... znate onu wegovu pesmu... gde 

wegov otac ore, i kako on, po{to je wegov naslednik, 

ne moè da ore ralom nego ore perom. Da li 

se i vi ose}ate kao 

Duwa u prozoru ve} truli – vaqa ulici 

Okrenuti wenu drugu stranu, zdravu jo{ koji dan. 

Moram cve}e u dvori{tu osloboditi uvenulih 

Stabqika, gwilih plodova. Jo{ koji dan 

Mogu ure|ivati ono vidqivo i uìvati 

U naporu oblikovawa, dok me sneg ne okrene drugom. 

Izloìli smo sve. A ono procvetalo u nama – traje, 

I uprkos naporu da re~i spustimo {to dubqe, 

Gwili su i kvrgavi plodovi iza stakla. 

A prolaznici, prolaze li prolaze. 

@ivorad Nedeqkovi} 

neko ko tim perom 

ore poput Hinija, 

kakav je va{ odnos 

prema poslu koji 

je radio va{ otac 

i svemu onome ~ime 

su se bavili va- 

{i preci, roditeqi, 

: po{to vidim 

da to ~esto tematizujete? 

Pre bih taj odnos 

situirao u neku 

stvarnu situaciju, 

evo, recimo, 

nekoliko dana nisam 

bio u selu, i 

ve} mi nedostaje 

fizi~ki rad, potreba 

da sklonim 

korov iz ba{te, da 

uredim neku leju, 

sakupim li{}e, 

nahranim ìvotiwe. 

Tamo je koren, i 

ja zaista moram da 

„orem i ralom“, ne 

mogu i ne èlim da 

se odmaknem od toga, 

od iskustva i 

na~ina iz kojih 

proizlazi i ovo 

drugo „orawe“, perom. I to je sve ono {to jeste, 

{to postoji, u ~emu jesam, o ~emu pi{em, i kad se 

ispostavi da je poezija time su{tinski odre|ena, 

onda nije ni va`no {to pone{to ne umem da 

objasnim – vaqda je i sama tematizacija tog iskustva 

dovoqna da ukaè na wegovu nasu{nost. Nema 

dokaza, kako veli Du{ko Novakovi} u pesmi 

„Nema dokaza“, da bih na druga~iji na~in 

mogao da odbijam pusto{. Saditi ne{to, 

okopavati, brati, i ... pisati pesme o to-


Radmila Lazi} 

MOJ DIS 

esej 

ored Disa, svima znanog, prepoznatqivog 

i neponovqivog, iz pesama 

P 

„Tamnica“, „Nirvana“ „Jutarwa 

idila“ ili „Mo`da spava“ i Disa 

angaòvanog iz „Na{ih dana“ i 

„Mi ~ekamo cara“, postoji i tre}i 

Dis. Onaj ~ije nam je tuma~ewe 

neophodno zbog nas samih. Taj Dis nosio je u sebi 

ne samo klicu druk~ijeg, nego klicu Novog. Onog 

Novog koje naj~e{}e prepoznaju tek kasnija pokolewa. 

Takve pesnike nazivamo prete~ama. A oni 

koji u takvom pesniku prepoznaju makar deli} 

svog poetskog bi}a smatraju ga pretkom. 

Dis je moj predak ne po poetskim dostignu}ima 

u svojim ~uvenim pesmama ve} po onom Novom, 

nazna~enom ili ostvarenom u pesmama koje 

se ne smatraju antologijskim. Imati dovoqno drskosti 

i hrabrosti, ne dràti do konvencija, 

dru{tvenih, kwièvnih, jezi~kih – biti protiv 

struje, ~ini mi se da je dalekose`nije i bitnije 

nego uga|ati vladaju}em ukusu, dru{tvenom ili 

kwièvnom sporazumu. 

Novo u dru{tvenoj i kulturnoj klimi svakog 

doba izaziva negodovawe i otpor. Nekada je to 

otvorena kritika a u novije doba koristi se suptilniji 

metod – ignorisawe. Disovo objaviqivawe 

„Razumqive pesme“ izazvalo je ne samo nesimpatije 

i negodovawe ve} i kritiku. Disa su o{tro 

napali, pre svega Skerli}, spo~itavaju}i mu odsustvo 

moralne i nacionalne solidarnosti. ûvarima 

kwièvnih i nacionalnih zabrana u tom 

smislu nikada ne mawka revnosti. Dis nije napadnut 

samo zbog „jaukawa“ i „dosadnog stewawa“, 

jer u to doba to nije bila naro~ita mana u poeziji 

drugih pesnika, ve} zbog navodnog odsustva empatije 

za tu|e nesre}e. Zapravo, napadnut je zbog 

druga~ijeg, krajwe individualizovanog ose}awa 

sveta, zbog ~ega se i postaje pesnik. Zbog ose}awa 

koje ne slavi, niti pak uznosi, ve} osporava, negira, 

provocira. Dis se dvostruko ogre{io, o pesni~ku 

temu i o moralne vrednosti, zato je morao 

otrpeti sankcije. Re}i „Ne marim ina~e za ìvot 

i brige/ Naroda i qudi, za principe razne“ i 

„ Mene tu|i jadi nimalo ne bole“– bila je tada ne 

samo kwièvna jeres. A za Disa to su bile samo 

re~i revolta na svaku vrstu poèqnog ili dirigovanog 

pevawa i mi{qewa. No, pritvornost i 

moralno licemerje kojim su filovane pesni~ke 

oblande oduvek su bile omiqenije kriti~arske 

poslastice i vi{e od toga, glavno jelo duhovnoj 

jalovosti. Ova Disova pesma je mnogo vi{e od kr- 

{ewa normi. Ona je prva objava negativne estetike 

u na{oj poeziji. Koju }e ba{tiniti tek modernisti 

ali ne ni oni odvi{e. [ta bi bilo da se 

Dis odvaìo i nastavio tako daqe, da nije ustuknuo 

i povinovao se iznu|enom patriotizmu, ne 

moèmo sa izvesno{}u tvrditi. Ali mo`da bismo 

pored na{eg Edgara Alana Poa dobili i na- 

{eg Lotreamona. I mo`da na Novicu Tadi}a ne 

bismo ~ekali tako dugo. I mo`da ja ne bih „ Dobrotu“ 

i neke druge pesme napisala skoro vek kasnije. 

„Nedovr{ene pesme“ predstavqaju tako|e iznimku 

u Disovom stvarala{tvu. Neki stihovi iz 

ovih pesama mogu danas delovati krajwe trivijalno, 

gotovo novokomponovano, kao recimo refren 

„Ne javqa mi se. A ima kad.“, ali mi to govorimo 

iz jezi~ke perspektive svoga doba. No, ne 

grantujem da ne bih na ovaj ipak, neodoqiv refren 

mogla i ja napisati pesmu, ali pesmu – rugalicu, 

parodiju, kako i dolikuje ovom veku. 

„Nedovr{ene pesme“ predstavqaju najavu moderniteta 

u srpskoj poeziji, najpre, jer su uvele 

govorni jezik u pesmu ( {to }e Rastko Petrovi} 

ne{to kasnije u~initi jo{ smelije) i vodile 

~vrstu metriku ka slobodnom stihu. A ako je verovati 

Eliotu, svaka revolucija u poeziji po~iwe 

promenom jezika, odnosno uvo|ewem govornog jezika 

u poeziju. Poezija kao simulacija prirodnog 

govora zakonitost je modernog u poeziji, wen 

kvalitet. Pesni~ki jezik ne sme isuvi{e da odluta 

od svakodnevnog jezika kojim govorimo i koji 

slu{amo jer poezija onda gubi neka od svojih 

najbitnijih svojstava. Svojstvo komunikacije i 

svojstvo vitalnosti. Za kojima ina~e poezija vapi 

ispod velova apstrakcija, op{tosti i nemu- 

{tosti. 

Zna~aj ove pesme je ne samo zbog govornog, pa 

~ak i kolokvijalnog, idioma koji Dis koristi i 

proro~kih najava zla koje }e se vrlo brzo i objaviti, 

ve} i zbog prvog konkretizovawa ènskog 

lika u poeziji. To vi{e nije dematerijalizovana, 

spiritualna, ili mrtva draga, kakvih je u na{oj 

poeziji (pa i kod Disa) tu{ta i tma, i danas, nego 

stvarna draga, imenovana sa „moja èno“, {to 

}e tek mnogo decenija kasnije preuzeti jedan redak 

pesnik kakav je bio Aleksandar Ristovi}. Iako 

je ova sintagma odraz patrijarhalnog miqea, 

pa iako se na wu moè gledati kao na izraz posesivnih 

ose}awa jednog patrijarhata, ona predstavqa 

veliki pomak od jedne kako bi Francuzi 

rekli fantome d’ amour (qubavna utvara) do 

stvarne ène. 

Zbog ovakvih trenutaka smelosti , zbog odva- 

`nosti da se ne robuje konvencijama i kanonima, 

ja sam i Disova potomka. 

17

poezija 

Dejan Ili} 

DVE MERE 

I 

Ne znam, u stvari, {ta je bilo, 

sunce je, s jedne strane, poniralo 

u reku, kao oboreni avion, sru{ena 

raketa, preko puta, preda mnom, 

bio je ve} mrak, upaqene rakqice, 

zvezdice svetla. Nebo, probijeno, 

ili ga vi{e nije ni bilo. Trenutak 

u kome ni{ta nije ono {to jeste, 

nisam znao da li je èqa 

to {to me pokre}e iz prizora, 

da po|em i krenem daqe, jo{ dubqe, 

prvo uz prugu, potom lukom, 

pa uzbrdo sve do centra, 

tako lepog raspleta ve~eri. 

na bulevarima prostranim 

i nepreglednim, na ovim brzim stazama 

bili smo dve male mere, dva straha 

koje je jo{ samo 

vo`wa odràvala u ìvotu. 

IV 

Da li se to grad u}utao, ve~eras, 

nikoga nema, niko me ne moè 

na}i. @eleo bih da ostavim trag 

ve~eras, negde na vla`nim ulicama, 

izme|u kioska i slivnika, bez stida, 

II 

Qudi {to su sedeli za {ankom, 

u polupraznom baru, 

i muzika, temptation, 

toma waitsa. 

Na ulici nikog, izme|u nas 

dvojice razgovor, i samo 

jedno ime, tu i tamo, 

izgovoreno. 

18 

Na ulici nikog, ni kola, 

posle pono}i, kada mnogi 

ve} spavaju. 


After hours u mojoj glavi, 

i ~ista ~ula, spremna 

ove no}i, kao nikad, 

do jutra. 

III 

I tako ni{ta nije moglo ostati, 

u prolazu automobilâ, ki{i koja je 

danima neumorno padala, u blokovima 

koji su promicali, jedan za drugim, 

presecaju}i zelene povr{ine novog 

grada. Pomenuo sam ku}u, potro{ena 

metafora, rekla si,


poezija 

na nekom zidu, u parku, bilo kom. 

@eleo bih da ve~eras zaista pro|em 

kroz grad, dok jo{ mogu, dok me 

jo{ ima. I dobro je daleko 

jutro, dobre su uga{ene garaè, 

prazni tramvaji, fatamorgane, oblici 

sa~uvani izme|u {aka. I lepa je no} 

{to tako dugo traje i otvara se 

lagano, prinosi me i uzima 

u svoja usta od stakla 

gde sve bqe{ti 

i ona vrtoglavica se vra}a. 

Pre no {to svane i 

uli~na svetla se pogase, dok jo{ ima 

imalo daha i stepski vetar, {to je u{ao 

u grad, razmazuje boje. S no}nim svetlima 

u sebi, dok jo{ mraka ima, obilaziti prazne 

~etvrti, mrtve raskrsnice, parkirali{ta, 

napu{tene fontane, ìvot uspavan, 

ìvot {to tek treba da se dogodi. I kliziti 

tako, bez svrhe, s ~itavim radom, u sebi, 

protekle ve~eri, gledaju}i kako se 

vreme u beskrajni put pretvara 

(o~i bulevara upisane na vetrobranu). 

U magli, druga~iji, qudi {to hodaju, nisu 

qudi, zgrade koje vidi{ nisu zgrade stvarno, 

nabubreli tramvaji, usporeni autobusi, 

uspavani slonovi i stepa u srcu betona 

V 

kao posle bitke {iri se mir, krhka 

sigurnost, san otvorenih o~iju i obe}awe o 

praznini koja prima, daleko odavde, na 

baltiku, 

recimo 

gde jo{ ima potraga i u jednom ledniku 

vatrica ple{e, opusti se, sada, budi 

slobodan, 

kad te niko dobro ne vidi, i kora~aj sam, 

za{ti}en kao fetus, kora~aj kao da nikada 

ove plo~nike nisi gazio. 

VI 

Mogli bismo, najzad, pri~ati 

o svemu, stvarima koje su pro{le 

samo ovla{ kroz pisma, prepisku, 

okrznule na{e ìvote, ostavqaju}i 

èqe netaknutim. I ba{ sada, 

kad je bilo vremena, dok se saobra}aj 

tiho odvijao ulicom s druge strane 

okna, nije se imalo {ta re}i. 

Ceo jedan svet izuzet, nepotro{en, 

ne{to neuloèno u pravom trenutku, 

zauvek izgubqeno, merkalo nas je 

sa strane kao ne~ija pretwa 

ostala u vazduhu. Samo su se pogledi 

povremeno ukr{tali iznad barskog 

sto~i}a, isprva neodlu~no, 

potom sve sigurnije, probijali kroz 

oblake dima, suvereno grade}i 

drugi poredak. 

VII 

19

poezija 

Mario Luci 

@IVOTU 

Prijateqi ~eka nas jedna la|a i quqa{ka 

u svjetlosti gdje se nebo previja 

i dodiruje more, 

lete kreature lude od qubavi 

za licem Boga toplim od nadawa 

traè}i i gore i dole 

strast u svakom skrovi{tu daqine 

i pla~u: na zemqi smo 

al jednog dana }emo lebdjeti 

tanano povijeni u krilu boànskom 

kao ruè sa ograda mirisnih ulica 

na dijete {to ga vapi u ti{ini. 

Prijateqi sa la|e se svijet vidi 

i u wemu istina {to neustra{iva 

opstaje, duboki uzdisaj 

od u{}a do izvora; 

Bogorodica blistavih o~iju 

lagano silazi u susret mrtvim, 

prihvata gomilu ìvota, patwe 

skrivene èqe godinama na suznom licu. 

Djevojke na potamwelim prozorima 

sa pogledom na vrhove planina 

ne prestaju da i{~ekuju budu}nost. 

Po ku}ama materwi glas 

bez porijekla, uvijek isti se smjewuje 

sa zemaqskom ti{inom, lijep je 

i ~ini se sve je od wega nastalo. 

Na kojoj stranici istorije, na kojoj me|i 

patwe... 

Na kojoj stranici istorije, na kojoj me|i 

patwe – 

pitam se naglo, pitam se 

u vezi s onim „jo{ malo 

pa }ete me ponovo vidjeti", re~eno blago, 

re~eno stra{no 

tamo je on mo`da, u{tavqen u {pici vremena, 

tamo u svojoj vojni siroma{nih 

ukona~en u oholom taboru 

u razli~nim uniformama: sam i bezbojan 

kao broj }elija. ]elija i lastavica. 

KAFANA 

Jesen o{tri planine, vjetar 

gla~a staro kamewe, 

{iri se iz pe}i dim pru}a 

{ikqa izme|u ku}a i brvnara. 

Gledam kroz prozor ove kafane 

ja koji jedno prolazno ime jedva 

raspoznajem, gledam. Jutro prolazi, 

malo po malo zauzima hodnik. Kafanxija 

broji, pi{e ~etvrtak na mermeru, 

èna ~a~ka oko vatre, proviruje 

na vrata da vidi mu{teriju. 

20 


TERASA 

Dan jedan bez qubavi tako jadan 

ugasio se i }uti 

svuda uokolo nebo leì 

prepuno spokoja i zala. I sada 

zajedno s mirisnim danom tetura se 

na kraju qeta 

iza utonulih ograda 

ruà iz okolnih voqenih vrtova. 

A ko da uzme sa neba 

skrivenu patinu pro{losti 

djetiwasto jutro i ovo sada? Prepu{ta 

se zemqi krilata golubica. U mirisu 

smole zamagli se jezero, nestade 

staze... 

Pratim svjetlost koja se premje{ta, vjetar; 

~ekam bilo ko da do|e ovde 

{to prije i da sjedne na ove klupe. 

Lovokradqivac, drugo i ne moè biti 

onaj ko se vu~e po ovoj {krtoj zemqi 

gdje zec najednom sijevne, 

il uli~ni prodavac, ako neko 

malokad dospije dovde na pazar 

i na sajmove okolnih sela. 

Nikog drugog ne moè{ o~ekivati. Ko do|e 

donosi vijesti i pita, okrijepi se, 

odlazi sa vjetrom, nestaje. 

Ono {to se ~uje je lupa posu|a: 

gledam i daqe prema tamnoj mrqi 

gdje samo ovca svoju sjenu ima, 

drìm se izme|u pro{losti i budu}nosti 

il kako treba il kako srce snosi.


poezija 

MINUT VREMENA 

Kakav red u kosmosu 

i u mislima koje ga misle. 

Po suo~ewu, poslije 

periodi~ne prepirke 

do|e do kratkog, 

tajanstvenog podudarawa 

svjetlosti i tame. 

Kratko traje zbuwenost preìvjelih, 

a jo{ mawe mnogo duà 

smrtonosna tama. 

Opet uzimaju maha ìvot i svjetlost 

blistaju}i wihovom 

neshvatqivom ni{ticom. Likuju. 

Ipak, kako je te{ko 

odbaciti onu hipoteti~nu misao 

da sjen qudsku 

zamra~uje, tamni mjesec, 

sun~ani sjaj 

bi}a i da bi jednog dana 

nekakav astralni okrajak mogao 

nad glavom proletjeti i zauvijek bqesnuti. 

Nije lako, al se nadam 

da }u ga zapri~ati, to moram. 

Svi to moramo. 

10. avgusta 1999. 

MOJOJ MAJCI 

Mo`da, kad nestane tajanstva, u sjaju 

mog sje}awa kao sjen }e{ se pokazati, 

si}u{na u haqinama bola. 

Ti, ne druga~ija, ti kao nikad dosada: 

samo }e pejza` promijeniti boju. 

U istom oblaku pepela i sunca 

pro}i }e{ kroz budu}u nevinost 

neba bez ijedne rije~i. 

Ja }u te postojanu vidjeti u nejasnim 

pogledima 

ve~erwim, u kasnoj vatri koja se gasi 

u jednom zra~ku crvene svjetlosti koja 

podrhtava. 

S italijanskog prevela 

Stevka [mitran 

21

pisma 

Paul Celan 

PREPISKA SA @IZELOM 

22 


410 1 [Pariz], ponedeqak [19. 4. 1966] 

Paul, dragi moj, stiè mi jutros tako lepa 

pesma „Das Seil“. Hvala ti na woj, kao i na 

dva pisma koja su mi se vratila iz Antiba, sa 

jo{ lepih pesama. Vidi{ – ni{ta se nije izgubilo, 

samo je stiglo sa malim zaka{wewem 

zbog {trajka_ 

A sada moram da ti kaèm da je otvarawe 

izlo`be veoma dobro pro{lo_ Ali, ti si mi 

nedostajao, puno nedostajao, i mnogi su àlili 

{to te ne vide tamo, zaduìv{i me da ti prenesem 

prijateqske pozdrave i iskrene èqe za 

brzi oporavak. Bilo je mnogo sveta, mo`da dvesta 

do dvesta pedeset [osoba]. 

Malo previ{e gu`ve, i pomalo mondenska 

izlo`ba poput svih u Parizu, ali uz veoma 

dirqivo prisustvo qudi kao {to su, na primer, 

{tampari Atemkristall – a, Feke i Bo|e, 

kad bi samo znao kako su toplo gledali kwigu i 

grafike, prema tebi su zaista veoma pa`qivi_ 

A zatim Freloovi, ponosni i sre}ni zbog 

mene, dirqivi u jednostavnosti, raduju}i se 

{to poznaju toliko grafika i {to ponovo vide 

kwigu. A zatim Flaselijer li~no, tako|e veoma 

qubazan. Mnogo drugih – Davidovi, Bolakovi, 

posebno zainteresovani Driàr, koji ti {aqe 

mnogo pozdrava, tuàn {to saznaje da si bio 

bolestan – Kolvil – Delmas – More – studenti 

tvoje [kole [École Normale Supérieure] – 

Qudi iz ateqea – Helcer – Engelhorn, gospo|a 

Veber, Tophofen. Majotin brat _ Ona lekareva 

èna koju sam upoznala u La Mesigjeru i koja 

je pro{log meseca kupila moje grafike, i 

jedna druga devojka {to sam je tamo upoznala_ 

Qudi iz Gete – Instituta, itd. Moje sestre, 

Fransin – Drigezovi – itd. 

Svi su bili zadivqeni uspehom kwige, postavkom 

grafika, salom. Sve je bilo savr{eno. 

Qudi su bili pod sna`nim utiskom, sigurna 

sam u to_ Dugo sam pri~ala sa gospo|om Majer 

– Deninghof, veoma jednostavnom, veoma simpati~nom, 

kao i sa wenim muèm koji vaja zajedno 

sa wom_ Voleli bi da se ponovo vidimo 

po tvom povratku_ 

A zatim – bio je tu i Erik, kojeg sam poverila 

Mariji – Terezi, oko 7 ~asova uve~e odvela 

ga je da ve~era kod we, a potom je – onako lep i 

~ist, pomalo uzbu|en i veoma ponosan – do{ao 

na jedan sat na izlo`bu_ Bio je tako zadovoqan 

i ose}alo se da je ponosan {to je sin svog 

oca i svoje majke_ 

Sve je dobro pro{lo, sve bi bilo jo{ boqe 

da si ti bio tamo_ Da nisam mislila na to da 

si za sve to vreme ti u toj bolni~koj sobi. 

Ali, Paul, mi }emo ponovo napraviti kwigu 

i izlo`bu, mo`da opet tamo, za nekoliko godina, 

da bih imala vremena da uradim nove 

grafike, a mo`da }e{ i ti mo}i tamo da ~ita{ 

pesme. 

Direktor je bio veoma zadovoqan, Hok, koji 

se toliko mu~io, kao i bibliotekarka, gospo- 

|ica Ecold, i sekretarica, gospo|ica Gerlof, 

smatrali su ovo pravim uspehom, a gospo|a Ra- 

~inski, poreklom iz neke balti~ke zemqe, sa 

Prepiska Paula Celana (1920–1970), jednog 

od kultnih pesnika XX veka, i wegove supruge 

@izele Celan–Lestran` (1927–1991), likovne 

umetnice ~ija su dela, smatraju neki, i 

nastala u suo~avawu sa Celanovom poezijom, objavqena 

je u Francuskoj 2001. godine, zahvaquju}i 

Bertranu Badijuu i wihovom sinu Eriku 

Celanu. Prepiska je vo|ena na francuskom jeziku, 

od 1951. do Celanovog samoubistva 1970. 

godine. 

Paul Celan, {to je anagram od pravog prezimena 

Ancel (Antschel), bio je evropski pisac u 

punom zna~ewu re~i: pisao je na nema~kom jeziku, 

jevrejskog je porekla, a ro|en je u Bukovini, 

oblasti u severoisto~nim Karpatima izme|u 

Rumunije, Ukrajine i Moldavije, koja je ~esto 

mewala zastave i jezike. Nakon gubitka cele porodice 

u Drugom svetskom ratu i nekoliko godina 

provedenih u koncentracionom logoru, beì 

i od socijalisti~kog realizma koji ne odgovara 

wegovom pesni~kom senzibilitetu, te preko Be- 

~a dolazi u Pariz 1948, progawan traumati~nim 

se}awima. 

Oko sedam stotina objavqenih pisama otkriva 

koliko su melanholija, smrt i qubav prisutni 

u ìvotu i stvarala{tvu Paula Celana. Ono 

{to ga progoni, povre|uje i dovodi do o~ajawa, 

svoje sumwe i nesigurnosti, pesnik prenosi u 

stihove, ali i u pisma koja osvetqavaju okolno-


pisma 

sti u kojima su pojedine pesme nastale, ne olak- 

{avaju}i time ~itawe wegove „te{ke“ poezije. U 

ovoj prepisci pronalazimo ~itav ìvot dva autenti~na 

bi}a. Tu su odu{evqewe prvog susreta 

i obostrane qubavne izjave, a ubrzo zatim i razne 

svakodnevne brige, te{ko}e kao i pesnikova 

zabrinutost pred ponovo rastu}im antisemitizmom. 

Otkrivamo u kakvoj su porodi~noj, prijateqskoj, 

kwièvnoj i politi~koj atmosferi 

stvarali. Saznajemo koliko Celan te{ko podnosi 

neopravdane optu`be za plagijat od strane 

udovice pesnika Ivana Gola, {to je bio jedan od 

uzroka sve ~e{}ih psihi~kih kriza, koje }e, po- 

~ev od 1962. godine, iziskivati brojna bolni~ka 

le~ewa. Kako se iz pisama vidi, supru`nici 

znaju da wihova qubav jeste i treba da bude najja~a, 

isto kao i briga o sinu Eriku. Snagu crpe i 

iz svoje umetnosti – Paul bi ~esto @izeli prepisivao 

svoje stihove a ponekad ih i prevodio 

na francuski, a ona bi ih ilustrovala. Upravo o 

takvom odnosu dva umetnika–supru`nika govori 

izbor slede}ih nekoliko pisama iz aprila meseca 

1966. godine, veoma bolnog no ipak stvarala~kog 

perioda Celanovog ìvota, kada iz 

{tampe izlazi sedamdeset pet primeraka zbirke 

pesama Kristal daha (Atemkristall) sa osam 

@izelinih grafika, {to }e potom prerasti u 

prvi ciklus zbirke Preokret daha (Atemwende) 

iz 1967. godine. 

kotrqaju}im ruskim „r“ u izgovoru, veoma je 

jednostavna, ne daje ti ona ni pet para za visoko 

dru{tvo, mo`da nije isuvi{e fina ali je 

~asna i srda~na, ona je prirodna i za wu – evo 

napokon izlo`be koja joj ne{to govori jer drugi 

– Fruhtrunk, Majer Deninghof i Kalinovski, 

to joj ni{ta nije zna~ilo i ona to nije 

krila_ 

Evo, dragi moj, brzog prikaza onog {to se 

zbivalo u ponedeqak uve~e_ Jutros mi je telefonirao 

Engelhorn da mi se jo{ jednom zahvali 

na tako lepoj izlo`bi i da ti, u wegovo i u 

ime gospo|e Veber, prenesem ~estitke i pozdrave 

– on je uvek veoma u~tiv i ima ne{to 

ozbiqno u sebi –, jako im je bilo ào {to te 

nisu videli i {to ~uju da se ne ose}a{ ba{ 

najboqe_ Zatim... kwiga mu se tako dopala: 

oni je kupuju – Prvi rezultat izlo`be. Dala 

sam adresu kwiàra_ Do}i }e tako|e sutra da 

uzmu i plate grafiku koju su tako davno poru- 

~ili_ 

Altman je primio – rezultat liste koju si 

mi sa~inio da po{aqem prospekte kwige – tri 

odgovora sigurnih kupaca: gospo|ica Hofman, 

Valter Nojman, profesor Majer_ Raduje me 

{to ti ovo javqam_ 

Na kraju evo jo{ jedne veoma dirqive stvari: 

Beda Aleman je stigao u Pariz dva sata pre 

izlo`be da bi danas ponovo oti{ao na deset 

dana u Wujork. Do{ao je sino} – i jutros ovde. 

To je pravi prijateq – Paul – veliki prijateq 

– uostalom ti to dobro zna{. Ostavio mi je nekoliko 

redova za tebe koje }u ti doneti u ~etvrtak_ 

Poru~io je i dobio Atemkristall i veoma 

je sre}an zbog toga_ 

Kada bi se samo ti sasvim dobro ose}ao! 

Sve bi bilo dobro, vidi{_ Ali ti }e{ potpuno 

ozdraviti – i sve }e biti dobro. 

Budi hrabar, dragi, i vidimo se u ~etvrtak. 

Qubim vas 

@izela. 

411 

[Pariz,] 21. april 1966. 

Usamo nekoliko re~i, Paul, dragi moj, ho}u 

da ti kaèm da me raduje to {to sam videla 

da si pun nade, pun hrabrosti da u~ini{ taj 

korak ka ozdravqewu kakav predstavqa to novo 

le~ewe. Raduje me tako|e to {to sam mogla da 

ti, barem malo, do~aram izlagawe Atemkristall 

– a i grafika_ Hvala {to si mi ukazao 

poverewe da sama sve to organizujem_ Zadovoqna 

sam i zbog toga {to ti se plakat dopada_ 

Pored pisma tebi, {aqem i katalog 

sa izlo`be D. – u, O. – u i Denikeru_ 

23

pisma 

24 


Svratila sam, nakon 

na{eg vi|ewa, u Gete – 

Institut. U sali je bilo 

tako tiho, nije bilo nikoga 

i ja sam opet, poput deteta, dobro 

zagledala svaku moju grafiku, 

dugo listala kwigu_ 

Videla sam da se u kwigu posetilaca 

upisao i Anri Mi{o i 

to me je duboko dirnulo_ Wegov 

je potpis bio posledwi: 

mo`da je upravo bio izi{ao_ 

Saznala sam da je jedna sasvim 

mlada devojka, bez sumwe Nemica, 

do{la i prepisala svaku 

pesmu_ Samo taj gest ve} 

opravdava celu izlo`bu_ Nadam 

se da }e te dirnuti koliko 

i mene. Kada mi je gospo|a sa 

recepcije to malo~as ispri- 

~ala, o~i su mi se napunile 

suzama a ona je tako|e izgledala 

vrlo sre}no {to mi to ka- 

è_ 

Nesumwivo }e u naredne 

tri nedeqe biti jo{ qudi, kojima 

}e mogu}nost ~itawa pesama 

u ti{ini ove tako lepe sale pomo}i i malo 

promeniti [sic]_ Dobro je sve ovo i radujem 

se {to ti to kaèm_ 

Erik sada dolazi; da bi jednoga dana i on 

~itao Atemkristall, radi}emo zajedno nema~ki. 

Vide}emo se u ~etvrtak, dragi moj, qubim 

vas, onoliko koliko vi ve} znate da vas volim 

@izela. 

415 

drugo pismo, [Pariz], subota 23. 4. 1966. 

Draga moja, 

Upravo mi je stiglo tvoje pismo od 21. – ne 

znam kako da ti zahvalim. 

Da, idem ka ozdravqewu. 

Raduje me sve to {to kaè{ za Izlo`bu. I 

ose}am, „duboko“, kako na{a srca, u ti{ini, 

razgovaraju, pri~aju jedno drugome. 

Ti me hrani{ svetlo{}u, svetlostima, ose- 

}am to veoma jako i ìvim od toga. Vidimo se u 

~etvrtak! 

Paul 

[Pariz], subota, posle podne, 23. april 

1966. 

Draga moja, 

Doneli su mi gore, malo nakon 

tvog odlaska, tvoje pismo 

od petka uve~e. Kako da ti 

zahvalim na wemu? 

Da, postoji na{a qubav. I 

hrabrost na{e qubavi. I Erik, 

to Veliko qubavi. 

Volim te, draga moja, 

zauvek. 

@ivim, ~ekam, ìvim od 

tog ~ekawa. 

Od sveg srca 

Paul 

Video sam, nakon tvoje posete, 

doktora D. – i on me veoma 

hrabri. 

[Pariz], subota uve~e, 23. 

april 1966. 

Qubavi moja, Svetlosti 

moja, Voqena, 

Tvoje pismo, ravno tebi, ispuwava mi srce – 

koje }u poslati na putovawe oko mojih obala 

i ka wima, preplavi}u wime svet, tvoj i moj, 

kli~em, bolno, u istini. 

Kako sam to bio zaslepqen, dok mi je, tako 

blizu mene, tvoja qubav, jo{ i ponovo, razotkrivala, 

blistavim dokazom, onu za koju moje 

sopstveno srce, na putu, dolaze}i iz dalaka, 

ostaje vezano. Vidim te, Draga moja. 

Pi{em ti, ovde, nekoliko redova koji su 

do{li iz jednog sveta, na{eg, na{eg sveta: 

Schreib dich nicht 

zwischen die Welten, 

vertrau der Tranenspur 

und lerne leben. 

(Ne upisuj se 

izme|u svetova, 

veruj tragu suza 

i nau~i da ìvi{) 2 . 

Paul 

1 

Correspodance (1951–1970), Paul Celan / Giséle 

Celan–Lestrange, éditée et commetée par Bertrand Badiou 

avec le concours d’Eric Celan, Paris, Seuil, 2001 

Interpunkcija je preneta iz izvornih pisama


re~nik 

Jovan Pej~i} 

IZ RE^NIKA SRPSKIH 

PESNIKA 20. VEKA (5) 

RASTKO PETROVI] 

Opus Rastka Petrovi}a, prebogat 

u literarnim oblicima, 

tematski i misaono izuzetno razu|en, 

u mnogim je vidovima temeqno 

uticao na razvitak srpske 

kwièvnosti dvadesetog veka. 

Ro|en je 16. maja 1898. u Beogradu. 

Deveto dete Dimitrija Mite 

Petrovi}a, pisca Finansija i 

ustanova u obnovqenoj Srbiji; 

majka Mileva, ro|. Zori}, u~iteqica; 

brat slikarke Nade`de Petrovi}. 

Osnovnu {kolu i niù 

gimnaziju u~i u Beogradu; povla- 

~i se preko Albanije 1915; u Nici 

(Francuska) zavr{ava Srpsku 

gimnaziju (1916–1917); studije 

prava zavr{ava na Sorboni (Pariz, 

1922). Od 1924. pripravnik u 

Ministarstvu inostranih dela; 

od 1926. stalni slu`benik: sekretar 

Kraqevskog poslanstva u Vatikanu, 

pa u Rimu; vicekonzul Jugoslavije 

u îkagu 1935–1936; od 

1937. sekretar Jugoslovenske ambasade 

u Va{ingtonu, gde provodi 

Drugi svetski rat. Umro je 15. avgusta 

1949. u Va{ingtonu, gde je, 

na grobqu Rok Krik, i sahrawen. 

Posmrtni ostaci Rastka Petrovi- 

}a preneti su 1986. u Srbiju i 18. 

juna sve~ano poloèni u porodi~nu 

grobnicu na beogradskom 

Novom grobqu. 

Prvi objavqeni radovi: ciklus 

„Kosovski soneti“ u Krfskom 

„Zabavniku“ (1917). 

^lan–osniva~ beogradske avangardne 

grupe „Alpha“ (1922), u po- 

~etku je blizak {koli srpskog 

nadrealizma, ali se od we brzo 

distancira. Samosvojan i sklon 

kwièvnim inovacijama, u svojim 

pesmama, pod uticajem psihoanalize, 

razvija ideju o prelazu 

sa svesnih na podsvesne sadràje 

ìvota; po wemu, da bi se doprlo 

do vanpojmovnih, ~isto ~ulnih 

senzacija govora i smisla, neophodno 

je sve sloène strukture jezika 

i misli razgraditi do wihovog 

elementarnog oblika („Otkrovewe“, 

1922; „Pono}ni delija“, 

1970). 

Zajedno sa Crwanskim tvorac 

savremenog srpskog lirskog romana 

(Burleska gospodina Peruna boga 

groma, 1921; Qudi govore, 1931), 

pisao je o ìvotu starih slovenskih 

boànstava (Staroslovenske 

i druge pri~e, 1974), ali je dao i 

sna`nu poetsko–psiholo{ku sliku 

raslojenog ìvota u Beogradu 

posle Prvog svetskog rata (Sa silama 

nemerqivim, 1963); autor je 

jedinoga modernog romana o povla~ewu 

srpske vojske i naroda 

preko Albanije 1915. godine (Dan 

{esti, pisan 1932–1935, objavqen 

1961). 

Strastven putnik, obi{ao je 

vi{e puta sve zna~ajnije srpske 

manastire, upoznao Afriku, proputovao 

Evropu, Severnu i Sredwu 

Ameriku, boravio u Indiji – u 

istoriji srpske putopisne proze 

zauzima jedno od ~elnih mesta. 

Prvi je me|u srpskim piscima 

izme|u dva svetska rata pisao 

o umetni~koj plastici i slikarstvu 

primitivnih i egzoti~nih 

kultura. U oblasti kritike i teorije 

literature, radovi o narodnoj 

umetnosti, o „mladi}stvu i 

geniju duha narodnog“, predstavqaju 

najve}i esejisti~ki domet 

Rastka Petrovi}a. 

KWIGE O DELU I @IVOTU 

RASTKA PETROVI]A 

Marko Risti}, Tri mrtva pesnika, 

Zagreb 1954; Milivoje 

Minovi}, Re~enica u proznim 

djelima Rastka Petrovi}a, Sarajevo 

1970; Radomir Konstantinovi}, 

Bi}e i jezik, 6, Beograd / Novi 

Sad 1983; Marko Nedi}, Magija 

poetske proze. [Studija o prozi 

Rastka Petrovi}a], Beograd 1972; 

Milosav Mirkovi}, Veliki drug, 

Novi Sad 1974; Jasmina Musabegovi}, 

Rastko Petrovi} i wegovo 

djelo, Beograd 1976; Zoran ânovi}, 

Umetnost Rastka Petrovi- 

}a, Pri{tina 1985; Radovan Popovi}, 

Izabrani ~ovek ili @ivot 

Rastka Petrovi}a, Beograd 1986, 

pro{ireno izd. 2002; Kwièvno 

delo Rastka Petrovi}a. Zbornik 

(ured. \or|ije Vukovi}), Beograd 

1989; Radomir Baturan, Otkrovewa 

Rastka Petrovi}a, Beograd 

1993; Qiqa Ili}, Refleks Ni~eove 

filozofije u delu Rastka Petrovi}a, 

Bawa Luka 1996; Slobodan 

Marjanovi}, Glagolski oblici 

u vremenskim i pogodbenim re~enicama 

[u prozi Rastka Petrovi}a], 

Ni{ 1999; Radomir Baturan, Poet 

Rastko Petrovich, Toronto 

2000; Kosta Dimitrijevi}, Ku}a 

Petrovi}a, Beograd 2002; Otkrivawe 

drugog neba: Rastko Petrovi}. 

Zbornik (ured. Mih. Panti} i 

O. Sto{i}), Beograd 2003; Bojan 

Jovi}, Poetika Rastka Petrovi- 

}a: struktura; kontekst, Beograd 

2004. – GojkoTe{i}, „Bibliografija 

Rastka Petrovi}a 

(1916–1987)“, u zborniku Kwièvno 

delo Rastka Petrovi}a, Beograd 

1989. 

25

~itawe 

Dragan Hamovi} 

GUSTI, MALI OBLICI 

26 


ve su teì{ne 

D 

oznake za kwi- 

èvno ime Tawe 

Kragujevi}, 

zdruène u sadejstvu: 

pesnikiwa 

i ~itateqka. 

Da je Tawa ovo drugo vidi se u 

pesmama koje prizivaju i pro- 

ìmaju razli~na, birana i 

kultivisana pesni~ka i uop- 

{te lektirska iskustva. Neretko 

se citatom ili bar aluzijom 

pozove na nekog drugog 

autora, prizove ga iz svog duhovnog 

prostora u prostor svojih 

tekstova. To je susret jedne 

tanane senzibilnosti sa drugim 

senzibilnostima, op{tewe 

po srodnosti, nikako neko 

mehani~ko, iznutra nedovoqno 

pokriveno razmetawe kwi- 

èvnom kulturom. Da je, opet, 

Tawa Kragujevi} ono prvo, tj. 

pesnikiwa, od prvoga reda, od 

prve slike i prve slikovitosti, 

otkrivaju weni kwi- 

èvnokriti~ki, a naro- 

~ito esejisti~ki napisi. 

Uporedo sa plodnim 

nizom pesni~kih kwiga, 

osve{}en i aktivno 

~itala~ki pol autorkinog 

bi}a opredme- 

}en je me|u koricama 

„kwiga ~itawa“ 

(Dodir paunovog 

pera, 1994; Trepet 

i ~vor, 1997; 

Boànstvo pesme, 

1999). Tome 

se trilingu, 

u ~ijem 

je dalekom 

i dubokom zametku 

davna studija 

o Nastasijevi}u, 

pridruùje 

i, koliko srodna 

toliko zasebna u nare~enom 

stroju, kwiga 

Kutija za mese~inu 

koja okupqa mnoìnu sasvim 

kratkih tekstova. U prvom delu 

Kutije za mese~inu ~itamo 

napise koji su na jo{ poroznijoj 

ànrovskoj me|i izme|u 

eseja i poetske proze nego {to 

je to ina~e slu~aj kod Tawe 

Kragujevi}, a u drugom delu 

preovla|uju tekstovi gde kao 

tuma~ stoji su~elice pojedina~nim 

pesmama mnogih doma- 

}ih i prevedenih pesnika. 

îni se da je kqu~ za specifi~nu 

razliku Kutije za mese~inu 

u okviru esejisti~kog 

opusa na{e autorke prvo ponu- 

|en pri po~etku, u zapisu „Nevidqiva 

usta“, a potom i na samom 

kraju kwige. Ali, o kraju 

}emo na kraju. „Volim male 

forme“, napisa}e Tawa, „One 

su neposredan, ne i lak odgovor 

pritisku velikih formi, 

teroru vremena, izme|u ostalog. 

Lirika komprimovana 

vanlirskim, golim 

materijalom…“ 

Opis sasvim odgovara 

onome {to je 

ponuda i narav prvog 

e{alona zapisa 

ove kwige, gde se najpre 

~ini da se autorka 

bavi vremenom u kojem 

ìvi i svetom van pesme, 

da bi potom, 

iznenada (i neizbe`no), 

zaokrenula 

putawu 

ka pesmi. 

„Jer jezik je, 

zapravo“, ~itamo 

s po~etka 

Kutije, 

„mesto gde 

sve imam.“ I 

kao pesnikiwa, 

kao i ovde 

u kratkim 

„komprimovanim“ 

esejisti~kim 

for- 

Tawa Kragujevi}: Kutija za 

mese~inu, Kwièvna op{tina 

Vr{ac, 2003 

mama, autorka pokazuje visoku 

selektivnost u propu{tawu 

stvarnosnih elemenata u pesmu, 

oni tu na|u mesta suptilno 

ozna~eni, obeleèni, da 

upotrebimo sintagmu same Tawe 

Kragujevi} iz teksta „Zid u 

poqu“, „doziranom jezi~kom 

gustinom“. Gustina je o~ito va- 

`na re~ za poeti~ku definiciju 

i samodefiniciju autorke, 

pa se neslu~ajno i ponavqa 

u ovoj kwizi: „previ{e je lako}e, 

premalo gustine“ („Otkazano 

bekstvo“). Kada pesnik, 

naro~ito onaj modernih vremena, 

saìma jezi~ko telo pesama, 

on to ~ini ne bi li iscrpao 

iz te leksi~ke i sintaksi~ke 

svedenosti ono dubqe, 

supstancijalno i semanti~ki 

neotkriveno. To vaì koliko 

za pesme toliko i za ove male


~itawe 

guste esejisti~ke oblike Tawe 

Kragujevi}. Kada nam sklop 

iskaza i ne omogu}ava lagodno 

pra}ewe wenog osnovnog toka, 

susre}emo podsticajnu enigmati~nost 

i otvorenost ~itala~ke 

asocijacije. Tada imaginativno 

i neome|eno u radu jezika 

odnosi prevagu, i ~itawe 

postaje dopevavawe, poetski 

odjek ~itawa. Odista, ima ne- 

~ega ~arala~kog, i u pesni~kom 

ali i u interpretativnom 

~inu Tawe Kragujevi}. I to se 

prenosi daqe, ta tenzija koja 

nekome, pogotovo dana{wem 

Poezija je, jednostavno, 

velika osetqivost. 

Unutarwe ustrojstvo, 

~ije domete ne uspevaju 

naru{iti ni sasvim 

o~igledne nedoumice i 

zastanci, ni skrivene 

prepreke i frustracije. 

I sam mete` vidqivog, 

nalik nere{ivosti, gutawe 

je gole simetrije – 

pesma. 

Obesmi{qewe strogo 

podvu~ene crte, stih kao 

dinamika promene, nadno{ewe 

i udaqavawe: 

~as so~ivo prilago|eno 

boji oka, ~as lorwon iz 

scenskog depoa, dogled 

pustolova, vidik kroz 

{akom zahva}en slap vode. 

Kao prag na {inama, 

gde brze duge smisla iznenada 

izgube lako}u, sti~u drugi ritam, bliì neravnini tla 

kojim putuju. 

Kao gr~, no} zasuta jecajima. I stablo, u mle~nom iwu. 

Mala varka krijum~ara {to nas zaokupe svakodnevnim sitnicama, 

~uvaju}i, u neupadqivim i odba~enim kutijama za cipele, 

pravo blago. Me|u stvarima vremenskog poku}ustva, gde 

ostavqamo upam}eno, a povremeno u ruke uzimamo ne`no bi}e 

zami{qenog – nadu trajniju od na{eg postojawa. 

Nalik kapiji urasloj u zimzelen ulazak je u pesmu. Oni u 

hroni~noj ùrbi, zaobi}i }e je. Za wih, put je pre~ica, prolaz 

kroz iskrivqene re{etke na ogradi kroz koju su se spretno provukli 

mnogo puta ranije. Samo izvesnost brzog premo{}ewa 

uzroka i ciqa wima je uspe{an svr{etak tog pothvata koji je u 

stvari ravan kra|i pustolovine, nekoj vrsti hirurgije u empirijama 

svakodnevqa, {to, odstrawewem suvi{nog, poni{tava 

smisao koji vidqivo i ne postoji, jer nu`nost je same igre, ujedno 

i neimenovani kvalitet ìvqewa, bez koga iznenada ne moèmo, 

a kog nam otkriva stih koji ispisujemo, ili zbirka koju smo 

upravo pro~itali. 

I najkolebqivija vlat stiha istinska je, i ima {ta re}i, na 

izlasku iz teskobe. âk i kada kolaì vidqivog odbiju da otkriju 

{ifru svog zale|a, same vibracije iznose sav tekst iskustva 

pesme, {to poput fatamorgane, u pejzaù re~i, ponekad biva ono 

{to prièqkujemo: tajna i postojana èqa da nas {ifra obujmi, 

kao neka ute{na, ne uvek i definisana mogu}nost u prostoru re- 

~i, {to potire one druge, zaludne i la`ne. 

Tawa Kragujevi} 

(lakom i olakom) primaocu, 

moè biti naporna, ali koja je 

znak, izraz udubqenosti i osetqivosti. 

I sam izbor pesama i autora 

koje podvrgava kratkim i 

efektnim tuma~ewima ili 

osvrtima ukazuje na {iroku a 

probranu kwièvnu obiteq 

Tawe Kragujevi} sa kojom se, 

na razne na~ine, razgovara i 

razumeva. [ta ipak sagledavamo 

kao naro~it plod te budnosti 

nad tekstovima i smislovima? 

To su, pored ostalog, pojedine 

~vorne re~i i sintagme 

iskrsle kroz ~itawe, koje integri{u 

u sebi silu smisla 

koji zamewuje redove i redove 

razlo`nih i ta~nih opisa. 

Obi~no su kurzivne, markirane 

te re~i i takvi sklopovi 

re~i. Odmerena bliskost svega 

– u tri re~i stao je opis poetike 

Srbe Mitrovi}a, na primer. 

Kraqevska povlastica – 

sintagma je izre~ena povodom 

esejistike Borislava Radovi- 

}a. Otvoreni ise~ak – lozinka 

je za pesmu @ivorada Nedeqkovi}a. 

I tako redom. 

Autorka ovakve osve{}enosti 

i posve}enosti, pomenusmo 

ve}, ne odoleva samotuma~ewu. 

Jedno takvo, kao rezime ~itave 

kwige Kutija za mese~inu, Tawa 

Kragujevi} i sme{ta na kraj. 

Doti~e se pitawa dodira eseja 

i poezije, i iznalazi jednu 

sre}nu re~ za tu vezu, koja ~ini 

objediwuju}e na~elo tekstova 

ove kwige. „Komplot“, zavera 

re~i, jednog i drugog kova i zadatka. 

I daqe Tawa Kragujevi} 

nastavqa, da jasno poentira 

kwigu: „îtawe prevodi u pisawe, 

i sve {to iz wega hlapi, 

neuhva}eno, kao plot mese~ine, 

konvertuje u opipqivi bol misli 

i ~ula. Gde smo najbudniji 

u sebi, za druge. U neizostavnosti 

empatija, u duhu na{ih tela, 

koji istraùjemo nedosledno{}u, 

a ~uvamo kao tajni porok 

izvesne, mo`da posledwe, 

postojanosti.“ 

27

~itawe 

Mileta A}imovi} Ivkov 

DVOJNICI, OGLEDALA, 

LAVIRINTI 

28 


eka se ~italac ne 

N 

zavara. Nova kwiga 

Jovice A}ina nije 

standardni slovar. 

Pridev iz naslova 

ne ukazuje na suèni 

obim i izbirqiv 

sadràj leksi~kog materijala 

koji je u wega sistemati~no unesen. 

Mali erotski re~nih srpskog jezika 

kwiga je fikcionalne proze sastavqena 

od sedam pri~a, od kojih je 

posledwa pozajmila naslov kwizi. 

Priroda ove kwige ispoqava 

se u wenoj dvostrukosti. Re~ni~ko 

u woj upu}uje na sabirawe i pripovedno 

(jezi~ko) varirawe qubavnog 

i erotskog fenomena u ~ovekovoj 

prirodi i wihovo pojedina~no i 

esejisti~ko opisivawe. Na drugoj 

strani, jezik kojim je ova kwiga 

ispripovedana ne sadrì mnogo od 

re~ni~ke pregnantnosti i artificijelnosti. 

I on je organozovan na 

principu dualisti~kog proìmawa 

i ukr{tawa. Tako se u stilsko–jezi~koj 

ravni nove kwige 

A}inove pripovedne proze ukr- 

{taju diskurzivno (teorijsko–esejisti~ko) 

i fikcionalno na~elo 

oblikovawa. 

Aistori~nost sadràja wenih 

pri~a i ànrovska nehomogenost 

ukazuju na autorovo samosvesno nastojawe 

da kwigu oblikuje tako da 

weno ustrojstvo, primewene narativne 

tehnike i wena ànrovska 

priroda ukaù na postmodernisti~ki 

poeti~ki kqu~. Odnosno na 

prevazilaèwe ànrovskih i drugih 

konvencija koje se u pripovedawu 

smatraju standardnim. A}inove 

pri~e ovaplo}uju poetiku 

ukr{taja teorijskog diskursa i 

uè naratinvog oblikovawa teksta. 

Erotsko u wima nije samo poloèno 

u wihov sadràj ve} se to svojstvo, 

prise}aju}i se strukturalisti~ke 

lozinke o zadovoqstvu u ~itawu, 

„u tekstu“, intencionalno 

prenosi i na recipijenta ~ije se, u 

autorovoj inventivno esejisti~ko–pripovednoj 

igri, aktivna uloga 

razlo`no prièqkuje. 

A}inova manipulativno pripovedna 

igrivost zapo~iwe pri- 

~om u kojoj se vi{eplano razotkriva 

i goneta „tajanstveno zna~ewe 

skriveno u {ifri Arteindue“. Zahva}eno 

neprestanim preobraàvawem 

pripoveda~ko „ja“ u ovoj 

pri~i zagonetnog naslova, istovremeno 

je izvestilac sa putovawa u 

Italiju, ali i naratorov 

alter ego. 

Time se jasno aktivira 

veza sa nekim 

od kqu~nih pojmova 

Frojdove prihoanaliti~ke 

teorije 

ali i, u neprestanoj 

dvostrukosti, i 

nekim od Ni~eovih 

filosofskih postavki. 

Medejevalna 

granica izme|u 

stvarnosti i sveta 

kwiga (podudarnost, 

istozna~nost, 

opre~nost), ina~e 

~esto aktuelizovana 

u A}inovim 

pripovednim prozama, 

i ovde preuzima 

va`nu strukturnu 

funkciju. 

„Da li sad u stvarnosti 

vidim ono 

{to sam mogao da 

Jovica A}in, 

MALI EROTSKI RE^NIK 

SRPSKOG JEZIKA, 

Stylos, Novi Sad, 2004. 

izvu~em jedino iz kwiga“, pita se 

junak–narator i time obznawuje 

autorovu te`wu da u tematsko poqe 

svojih proza uvede one sadràje 

koje u tzv. realnom ìvotu jo{ nemaju 

do kraja definisan i utvr|en 

status. A to su, setimo se naslova 

jedne od wegovih pripovednih 

kwiga, razli~ite i raznorodne Nezemaqske 

pojave. 

Pristupaju}i u svakoj od pojedina~nih 

pri~a na druga~iji na- 

~in fenomenu erotskog, u fragmentarno 

strukturisanoj prozi 

Xepne pri~e Jovica A}in je narativno 

spojio motive oniri~nog, 

demonskog i, naravno, erotskog. S 

obzirom da je danas „svet izgubio 

svaku meru. Postao je beskrajan.“, 

autor nastoji da oblikuje samorodnu 

irealnu pripovednu stvarnost 

koja u sebe upija motive ogledala/dvojni{tva 

i fantasti~kog. 

Pri~a „Popis susreta“ realizovana 

je kao pripovedni „izve{taj“ u 

kome se motivska osnova, u kojoj su 

elementi nadnaravnog 

izdvojeni, pro- 

{irena i konkretizovana 

prepoznavawem 

jasnih znakova 

prisustva ne~astivog. 

Naratorova veza 

sa Mikom Roterdamkom 

junaka dovodi, 

uo~avawem wenog 

„|avolovog palaca“, 

do osvedo~ewa u delatno 

prisustvo demonskog. 

Pri~a 

„Sveto spasewe“ realizovana 

je kao parodija 

postupka klonirawa 

~oveka. U 

slapovitoj retori~koj 

tiradi autor 

anonimnog pisma 

dospelog do pripoveda~a 

umesto klonirawa 

predlaè 

poligamiju. U tome 

on, sa dosta ironije, 

vidi spas za natalitetski ugroènu 

naciju. „Sisawe lule“, najuspelija 

pri~a u kwizi, organizovana 

je kao plodotvorni ukr{taj fikcijskog 

sa teriorijskim postavkama 

nadrealisti~ke poetike. U pri- 

~i kojoj centar stalno izmi~e, a 

wen ukupni smisao ostvaruje se u 

aktiviranim kontekstualnim vezama 

sa teorijskim ~iwenicama i 

omamquju}oj zavodqivosti pri~awa 

u kome je slast erotskog potcrtana 

u nekoliko sugestivnih, plasti~nih 

detaqa. Postavka pri- 

~e–ogledala realizovana je u tek-


~itawe 

stu „Pri~a mog sina“. U woj je kontaminacija 

ironijskim: „jer sve 

{to se zbiva, siguran sam, jeste ve} 

ironija ~iji mi skroviti misao 

izmi~e“ i grotesknim sadràjima 

dodatno intenzivirana. A}inova 

groteska blià je dionizijskoj 

raspojasanosti nego karnevalskoj 

razdraganosti. Zavr{na pri~a 

„Mali erotski re~nik srpskog jezika“ 

govori o raspolu}enom, bolnom 

tragawu za identitetom. O posuvra}enosti 

egzistencije koja junaka 

koji je: „Izgubqen, progawan, 

ve~no gladan i èdan, usamqen.“, 

dovodi na rub na kome, van civilizacije, 

ìvi sa hijenom i pamti 

re~i koje u memoriji slaè u 

„Erotski re~nik“ bez koga, svedo- 

~i: „nema ìvota nijednom jeziku, 

pa ni na{em, i nema ìvota qudima.“ 

Stvoriv{i osoben pripovedni 

svet u kome se motivski i strukturno 

suspreù realno i fantasti~no, 

a ~iji se reperi i idejni 

podsticaji mogu prepoznati u prozi 

Kafke i Muzila, kao i u teorijskim 

postavkama francuskog 

strukturalizma, nove kritike i egzistencijalizma, 

Jovica A}in se 

izgradio kao pripoveda~ visokog 

modernizma, sa izraènom crtom 

poeti~ke samosvesti (autoreferencijalnost; 

autopoeti~ki iskazi 

i komentari). Onaj i onakav bez 

koga mapa savremene srpske proze 

nije potpuna i ~ija pripovedna 

proza, u probranom krugu sladokusaca, 

nalazi svoje ~itaoce. 

EROTSKI RE^NIK 

Izabrane imenice, po se}awu 

Taj svet ne bih ni po ~emu izdvojio da nisam u wemu 

prisustvovao jedinstvenom doga|aju. U stvari, 

stanovnici i nemaju, tokom godine, ne{to {to bi bilo 

zna~ajnije u wihovom ìvotu od letweg festivala 

pod nazivom Erotski re~nik. To je praznik nalik 

karnevalu ~ije pripreme zapo~iwu u gradovima, ali 

se samo praznovawe odigrava na selu i u okolnim {umama. 

Koliko sam razumeo, u pitawu je festival jezika, 

pri ~emu re~i mogu uvek biti pra}ene delima. 

U~esnici se nadme}u u erotskim re~ima. Takmi~ewe 

je u parovima. Ciq je da se smisli i kaè re~ koja 

najboqe deluje u erotskom smislu. Tad se ona progla- 

{ava za ~arobnu re~, jer je kod we ustanovqena mo} 

da mewa stvarni svet. Partneri me|usobno {apu}u 

re~i za koje o~ekuju da }e kod wih izazvati odgovaraju}i 

efekat telesnog uzbu|ivawa. Ako je re~ doista 

~arobna, wen u~inak je uvek samo delo na koje re~ poziva, 

ili ga imenuje, ili tek nagove{tava. Nisam mogao 

da verujem koje sve re~i se mogu ispostaviti kao 

~arobne. Neposredno sam se uverio kako moè da deluje, 

na primer, re~ {erpa ili ~ak makazice, igla, puma. 

Zahvaquju}i tom festivalu, jezik u tom svetu je 

uvek sve` i stanovnici se prema svojim i tu|im re- 

~ima odnose sa najve}om qubavqu. Na svaku izgovorenu 

re~, drugi partner mora smesta da odgovori kako 

je doìvqava, {ta mu zna~i i sli~no, a tek onda prelaze 

na delo, uz uslov da je re~ istinski ~arobna. To 

se utvr|uje po vidqivim promenama na telu, rumenilu, 

erekciji, {irewu usmina, povla~ewu kapice, 

praskawu anusa, drhtavici, pomerawu dlaka itd. 

Po zavr{etku praznovawa, od ~arobnih re~i te 

godine sastavqa se Erotski re~nik, po kome je festival 

i dobio naziv. 

Sa sobom sam mogao da ponesem tek nekoliko re- 

~i, i odgovora na wih. Po{to vam ih predo~avam, 

opazio sam da one, u ovom svetu i ovom jeziku, ne deluju 

onako izvorno kao tamo odakle sam ih uzeo. [ta 

mogu? Ja nisam ~arobwak. 

LIZAWE: radwa koja se odvija u komadima, liz 

jedan, liz dva, liz tri, i tako do kraja dok ne poliète 

sve prste i ne pro~itate sve re~i iz re~nika 

o poreklu umetnosti lizawa udvoje, utroje itd. 

SISAWE: oprostite, ali to nema blage veze sa sisawem 

lule 

QUBOMORA: najboqi deo qubavi sa sre}nim zavr{etkom, 

ponekad predigra posle koje je sve pusto 

INSPIRACIJA: ili nadahnu}e, u mnoìni – 

lanac sotonskih pojava ~iji svaki beo~ug, drè}i 

nas za ruku, vodi do izvr{ioca savr{enog zlo~ina 

PROMA[AJ: kad proma{ite rupu i pogodite srce, 

i kaète uh 

SABOR: u zna~ewu zmijski sabor, recimo u vudu–religiji 

HAREM: tajno re{ewe smrtonosnog problema, u 

izostanku boqeg 

CREVO: ili ~revo, moè debelo, moè tanko, mo- 

è iz stomaka, moè vatrogasno, moè ba{tensko, navla~i 

se preko glave u trenucima kad ste sami i intimni 

sa sobom 

SR@: ìvot ili film, priru~ni rekvizit za 

preìvqavawe kad ste u ve~itom zbegu nad kojim je 

nadvijena stalna i neodre|ena opasnost 

KREVET: samrtna posteqa, na dve noge, u kojoj 

qjubav vode pri~a i pripoveda~ ili romansijerka i 

roman 

MRQA: fenomen koji iziskuje da bude doslovno 

prepisan, a u prevodu uvek biva izgubqen 

TIEOSI: u starogr~kom jeziku, opsceni izraz za 

penis, ali ina~e, samo u ati~koj komediji, u istom jeziku, 

postoji preko stotinu sinonimnih izraza za 

mu{ke genitalije (u srpskom jeziku, stroèm prema 

takvoj ma{ti i slobodi, u pore|ewu sa drevnim Grcima 

ima ih triput mawe), a kad je re~ o starogr~kom 

izrazu za vaginu, stvar stoji donekle siroma{nije i 

za nas povoqnije – sinonima za ènske genitalije 

ima tek ne{to vi{e od devedeset (u tome je, brojem 

naziva, srpski jezik velikodu{niji i pretekao je 

starogr~ki, posvedo~iv{i svoju osporavanu naklonost 

prema ènskom polu, ili je i to jedino ne~iji 

pusti san) – Moj odgovor partnerki, kad su mi doma- 

}ini gostoqubivo dopustili da i ja u~estvujem u 

igri, mada sam stranac i druga~ije se odnosim prema 

re~ima od wih. 

ODJEBI: engl. fuck off, tako u otmenom dru- 

{tvu kaèmo drugom kad bismo da ga prese~emo dok 

vre|a na{u ~ednost 

RE^NIK: kwiga koja nedostaje, svet kakvog nigde 

nema na svetu, osim ovde, u najskrovitijem xepu 

na{eg nadrealnog haosa 

(odlomak) 

Jovica A}in 

29

~itawe 

Svetlana [eatovi} – Dimitrijevi} 

FRANCUSKO - SRPSKE 

PESNI^KE RELACIJE 

30 


" I ntertekstualnost 

u novijoj srpskoj poeziji. 

Francuski vawu i nekih do sada potpuno zapoalnosti 

kao metodu i citatnosti 

kao postupku, doprinose rasvetqa- 

krug“ (Gutenbergova stavqenih ili nedovoqno predstavqenih 

komparativnih veza. Svi 

galaksija) Jelene 

Novakovi} je wena radovi objavqeni u ovoj kwizi su 

kwiga nau~nih 

jeziku koja istraùje intertekstualne 

relacije u okviru novije srpske 

poezije. Taj pojam podrazumeva 

pesni{tvo od Laze Kosti}a do Ivana 

V. Lali}a uspostavqaju}i vi- 

{estruke veze sa kwièvnom tradicijom 

francuske moderne literature 

kraja 19. i 20. veka. U na{em 

osma kwiga, a prva 

studija na srpskom 

rodnih nau~nih skupova. Dakle, sada 

na jednom mestu nalazimo niz 

precizno odre|enih nau~no utemeqenih 

tekstova. Teorijski model 

autorka nalazi u definicijama 

interteksta, citata, aluzije u radovima 

Julije Kristeve i Mi{ela 

Rifatera. Istovremeno, ona se 

do sada saop{teni ili objavqeni u 

okviru nekih doma}ih i me|una- 

k w i ` e v n o oslawa i na kwièvnokriti~ke 

-kriti~kom i nau~nom okruèwu u 

posledwih nekoliko godina pojavilo 

se nekoliko kwiga koje su u 

sredi{te svojih istraìvawa stavile 

ideje Gastona Ba{lara, @an Pjer 

Ri{ara i @ana Starobinskog koji 

su osnova za tematski 

pristup pesni~kim i 

izuzetno popularan i kako to esejisti~kim delima. 

kaè i Grem Alen, jedan od autora Podsticaj i srodnost u 

studije-sinteze problema intertekstualnosti, 

navedeni postupak troplo{kim struktura- 

Intertekstualnost 

metodu nalazi se i u an- 

Jelena Novakovi}, 

je jedan od najvi{e zloupotrebqavanih 

kako u nauci o kwièvnosti istraìvao Diran i 

ma imaginarnog koje je 

u novijoj srpskoj poeziji, 

Gutenbergova 

galaksija, Beograd 

tako i u naj{irem kulturolo{kom analizama @ana Rusea. 

2004. 

pogledu. Pre svega treba ista}i Poqe svojih istraìvawa 

Jelena Novakovi} je 

zacijskog nasle|a u od- 

kwigu Gvozdena Erora Geneti~ki vidovi 

(inter)tekstualnosti 2002 odredila kroz zakonitosti 

i sisteme odnosa 

ve. Istovremeno, radonosu 

na evropske toko- 

koja daje rezime intertekstualnih 

problema u teorijskom i komparativnom 

vidu, a potom i izvanrednu tertekstualne relacije izme|u vqaju i uporedno otkrivawe srpske 

francuske i srpske poezije: „Invi 

sabrani u ovoj kwizi predsta- 

kwigu Zorana Konstantinovi}a Intertekstualna 

komparatistika. je francuske poezije formirale su misli. Sistem intertekstulanih 

predstavnika novije srpske i novi- 

i francuske poetske i poeti~ke 

Autorka ovih redova se, tako|e, se ponekad na sinhronijskom, a naj- veza otkriva se u tragovima Bodlera, 

Remboa, Lotreamona, Malarmea, 

prikqu~uje ovom sledu intertekstualnih 

istraìvawa koja su u su ovi prvi uglavnom prethodili Boskea, Kenoa i Bleza Sandrara. 

~e{}e na dijahronijski na~in jer 

mom slu~aju bila primewena na prvima, koji su im se sa avangardom 

pribliìli, a katkad ih i do- 

Romati~arsku rehabilitaciju ira- 

Prvi rad u ovoj studiji predstavqa 

poeziju Ivana V. Lali}a. Kwiga Jelene 

Novakovi} sada dolazi kao stigli, da bi pedestih godina 20. cionalnog kroz onirizam Laze Kosti}a 

i @erara de Nervala. Potom 

pravi primer grani~nosti samog veka, sa nastankom neosimbolizma, 

intertekstualnog metoda koji se ponovo po~eli da se pozivaju na sledi komparativno istraìvawe 

kre}e od istraìvawa tekstovnih i francuske prethodnike.“ Ispituju intertekstualnih veza u melanholi~no-depresivnoj 

strukturi poet- 

unutartekstovnih relacija sa pesni~kim 

ili nekim drugim teksto- 

stih, motiv, pesni~ka slika i wiskog 

sveta Disa i Bodlera. Relaci- 

se promene koje je doneo samo jedan 

vima koji pripadaju ve} istoriji hova aktualizacija u srpskom kulturnom 

kontekstu. Iz te perspektivaju 

kroz tipolo{ke oblike, kao u 

je izme|u ova dva pesnika se otkri- 

kwièvnosti do komparativnih 

izu~avawa. Time smo sada dobili ve Jelena Novakovi} sagledava celokupno 

istraìvawe kao osvetqa- 

i ideala. Dis i Bodler se u ovom 

raspe}u kako autorka pi{e, splina 

veoma zna~ajan zbir nau~nih radova 

koji, zasnovani na intertekstuvawe 

srpskog kulturnog i civili- 

komparativno-intertekstualnom


~itawe 

vidu otkrivaju kao nosioci identi~nog 

melanholi~no-depresivnog 

sklopa kroz doìvqaj smrti ispoqen 

u slikama raspadawa, ali i melanholije 

koja postaje izvor novog 

stvarawa. U radu „Stefan Malarme 

u srpskoj kwièvnosti prve polovine 

20. veka“ predstavqa se odnos 

Malarmea i srpske poezije pre i 

posle Prvog svetskog rata. Razdobqe 

do 1914. godine predstavqa se 

tek kao priprema za adekvatnu pesni~ku 

percepciju Malarmea i to, 

pre svega, kod Du~i}a, dok }e tek 

posleratne generacije biti u prilici 

da se suo~e sa apstraktno{}u 

i hermeti~no{}u ovog pesnika. Jelena 

Novakovi} nam tu otkriva 

uticaje i intertekstualne relacije 

u poeziji srpskog ekspresionizma, 

me|u pesnicima od kojih su najva- 

`niji, Stanislav Vinaver i Todor 

Manojlovi}. Posebno i detaqno je 

predstavqen odnos Remboa i srpskih 

avangardista, a pre svih u delu 

Rastka Petrovi}a. Stoga su ova 

istraìvawa, zna~ajna koliko za 

prou~avaoce srpske poezije koji 

idu za brojnim iter(relacijama) u 

okviru jo{ uvek nestabilnog teorijskog 

modela intertekstualnosti 

i citatnosti do onih koji slede 

komparativni model francuskosrpskih 

literarnih uticaja. Gusto 

protkana mreà paralelizama i 

ostalih oblika intertekstualnih 

relacija otkriva nam i interesovawa 

srpskih avangardnih pesnika 

za Apolinera i Blez Sandrara. U 

tom pogledu Rade Drainac i Rastko 

Petrovi} opet zauzimaju najzana- 

~ajnije mesto. Kod pesnika druge 

posleratne generacije nasle|a 

francuskog simbolizma su doìvela 

najvi{i stepen sloènosti 

intertekstualnih odnosa. Upravo 

su predstavnici srpskog neosimbolizma, 

Branko Miqkovi}, Ivan V. 

Lali}, Borislav Radovi}, dokazali 

svoju bliskost od implicitne 

do eksplicitne poetike na tragu 

Valerijevog koncepta moderne poezije 

kao ~iste poezije u kojoj dominira 

forma nad sadràjem. Jelena 

Novakovi} je u esejima Branka 

Miqkovi}a prona{la brojne intertekstualne 

oblike koji upu}uju 

na Malarmea, Kenoa, Boskea, ali i 

na tragove nadrealizma. Time u 

ovom radu pored wenog osnovnog 

metoda sre}emo i brojne i veoma 

zna~ajne sudove koji mogu razre{iti 

i dileme oko pripadnosti odre- 

|enim stilskim formacijama ovog 

pesnika. Nadrealisti~ke te`we u 

srpskoj poeziji nalazi autorka i u 

pojmu „nadstvarnosti“ Mom~ila 

Nastasijevi}a ispituju}i odlike 

francuskog nadrealizma i Nastasijevi}eve 

poetike. Tako|e, poezija 

Vaska Pope se otkriva kroz tendencije 

nadrealizma i proces wegove 

obnove u vreme prve poleratne generacije 

modernista. Jelena Novakovi} 

nam ukazuje na tri kqu~na 

momenta u poeziji Vaska Pope koji 

se podudaraju sa nadrealisti~kim 

delima: povratak izvorima, san i 

humor koji su uvek na planu poetskog 

teksta. Poezija Bore Radovi}a, 

jednog od najistaknutijih pesnika 

srpskog neosimbolizma, implicitno 

ili eksplicitno se poziva 

na Bodlera, Remboa, Malarea. Autorka 

otkriva i svojesvrstan oblik 

„tekstualne trenscendecije“ gde se 

odvija dijalog me|u temama kwi- 

èvnog stvarawa i osvetqava Radovi}a 

kroz wegovu kwièvnu evoluciju 

koja se kre}e od nadrealizma 

do novog simbolizma. Tako potraga 

za intertekstualnim odnosima sti- 

è do su{tinskih pitawa o uticajima, 

ali i osnovnim poeti~kim 

odrednicama jednog pesnika. 

Posledwi rad u ovoj obimnoj 

kwizi je posve}en poeziji Ivana V. 

Lali}a, jednog od najobrazovanijih 

pesnika srpskog neosimbolizma i 

vrsnog prevodioca sa francuskog, 

engleskog, nema~kog i italijanskog 

jezika. Lali} se, prema zakqu~cima 

i Jelene Novakovi} „~esto pozivao 

na druge pesnike, bilo posredno 

citatima, bilo pozajmicama iz 

wihovih dela, da bi wihove iskaze 

ukqu~io u vlastiti smisaoni horizont.“ 

Tragovi Bodlera, Klodela, 

Boskea, Reverdija, nalaze se u Lali}evoj 

poeziji ukazuju}i nam na 

otklon od bodlerovske poetike slave}i 

ìvot i literaturu podjednako 

u svim wegovim pojavnim oblicima. 

Intertekstualnost u novijoj 

srpskoj poeziji. Francuski krug Jelene 

Novakovi} je respektabilno 

nau~no delo koje integri{u}i metode 

intertekstualnosti, ali nekih 

drugih tematskih i antropolo- 

{ko-strukturalnih pristupa daje 

novi pogled na odnose francuske i 

srpske poezije minulog veka. Koliko 

je prethodni vek svojom dinami~no{}u 

stilskih i poeti~kih 

promena bio paradigma kwièvnog 

razvoja, utoliko su nam sada sve 

neophodniji vi{estruko kombinovani 

pristupi kwièvnom delu koji 

}e dati pravu sliku odnosa me|u 

kulturama i jezicima. Zato je ovo 

kwiga uzornog metodolo{kog odre- 

|ewa, koje u isto vreme daje i komparativa 

zna~ewa. 

Francusko simbolisti~ko nasle|e doìvqava punu afirmaciju kod 

nekih predstavnika srpskog neosimbolizma, poput Branka Miqkovi}a i 

Bore Radovi}a, a donekle i Ivana V. Lali}a. Branku Miqkovi}u je naro- 

~ito blizak Pol Valeri, na koga se on i otvoreno poziva. Intertekstualne 

veze me|u wima uspostavqaju se kako na nivou eksplicitne, tako i na nivou 

implicitne poetike, ~iji su zajedni~ki elementi tragawe za „~istom 

poezijom“, odbacivawe svakog narativnog ili emotivnog sadràja, depersonalizacija 

poezije, primat „forme nad sadrìnom“, prvorazredna uloga 

svesnog rada u pesni~kom stvarawu, shvatawe poezije pre svega kao tvorevine 

jezika. U o~ima Miqkovi}a, Valeri se pojavquje kao nosilac jedne 

estetike koja poistove}uje lepotu sa formalnim savr{enstvom, a pesni~ku 

slobodu nalazi u izboru na~ina na koji }e organizovati poetsku gra|u i 

iskoristiti zadatu formu. Tu estetiku on suprotstavqa ne samo romanti- 

~arskom neredu i „antiesteti~kom“ i „antiliterarnom“ vidu koji taj 

nered poprima u dadaizmu i nadrealizmu nego i, jo{ vi{e, zvani~noj estetici 

koja je u Jugoslaviji pedesetih godina, u skladu sa ideolo{kim zahtevima, 

proklamovala primat sadràja nad oblikom. Me|utim, na nivou implicitne 

poetike uo~avaju se neke razlike koje pokazuju da su u pitawu 

razli~ita stvarala~ka iskustva: „pateti~na“ dihotomija izme|u te`we ka 

„~istoj poeziji“ i nemogu}nosti wenog ostvarewa, koju je Valeri prevazi- 

{ao, nalaze}i u samom svom poetskom naporu spasewe i za svoj duh i za svoju 

poeziju, za Miqkovi}a je imala tragi~an ishod. 

(odlomak) 

Jelena Novakovi} 

31

filozofija 

Novica Mili} 

EKSKURS O QUBAVI 

(Kratka povest Erosa u pet paradokasa iz istorije wenog duha) 

32 


I „[tavi{e, i umreti jedan za drugoga re{eni su samo 

oni koji qube, i to ne samo mu{karci nego i ène.“ (Platon: 

Gozba, 179 b) 

II „I qubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i 

svom du{om svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. 

Ovo je prva zapovest. 

I druga je kao ova: qubi bli`wega svoga kao samoga sebe. 

Drugih ve}ih zapovesti od ovih nema.“ (Jev. po Marku, XII, 

30–31) 

III „Za qubav se ne moè re}i ni da je istinita, niti 

da je la`na, nego samo da je dobra ili r|ava.“ (Spinoza, Cogitata 

metaphysica, I) 

IV „Qubav pra{ta voqenom ~ak i poùdu (die Liebe 

vergiest dem Geliebten sogar die Begierde).“ (Ni~e, Vesela 

nauka, II, 62) 

V „Qubav, to je dati ono {to se nema (l’amour, c’est de 

donner ce qu’on n’a pas).“ (@ak Lakan, Seminaire, VIII, 2) 

1. EKONOMIJA NERAVNOTE@E, 

ISTINA TANATOSA 

Na po~etku Platonove Gozbe, spisa koji treba da 

nam do~ara razgovor nekoliko Sokratovih 

prijateqa i wega, Sokrata, o tome {ta je eros, prvi 

govornik, Fedar, postavqa dva pitawa. 

Prvo pitawe }e Fedar ponoviti i u Platonovom 

dijalogu koji nosi wegovo, Fedrovo ime, a 

ukratko glasi: u jednoj qubavnoj vezi, ko vi{e treba 

da daje – onaj koji voli (eron, odnosno erastes) 

ili, pak, onaj koji je voqen (eromenon, odnosno 

eromenos). To je pitawe iz ekonomije qubavi, iz 

rasporeda wenih energija, predaja, uga|awa, ~iwewa. 

Kao ~in, sluti Fedar, qubav je jedno predavawe 

bez ravnoteè, ili jedna relacija u kojoj ulozi 

nisu ravnopravni. âk i u onoj qubavi za koju se 

kaè da je obostrana, i otuda ograni~ena sa obe 

strane me|usobnim, uzajamnim davawem, barem ritam 

te razmene nije dovoqno postojan ili simetri~an: 

neko u jednom ~asu daje vi{e, da bi drugi 

potom uzvratio ili dodao svoj dar. Da bi ispitao 

granicu qubavi, wen obim, wenu ekonomiju onda 

kad je najaktivnija, Fedar uzima za primer relaciju 

u kojoj je jedan predat qubavi i stoga moè, iz 

vi{ka svoje strasti, onom ko je wegov voqeni da 

~ini vi{e nego {to ~ini druga strana. Ali, pokaza}e 

se u potowim razgovorima u Gozbi, kako je mo- 

`da i obratno: vi{e treba da uga|a, ~ini ili daje 

onaj ko je voqeni, nego onaj ko voli. 

Za{to je to tako? Zato {to je eros jedno neobi~no 

boànstvo, ta~nije – kako kasnije kaè Sokrat 

– jedan „demon“, u starom zna~ewu jedan posrednik 

izme|u boànskog i qudskog. Kao takav, eros je u 

isti mah duh i telo, ideja i strast. Kao duh, eros 

postoji u jednom me|uprostoru, on je relacija, nema 

oslonca u sebi, nego u ~lanovima te relacije 

koju odràva, on je na neki na~in bez vrha ili bez 

dna, u svakom slu~aju bez ta~ke na kojoj bi mogao 

ostati kao definitivna, kona~na figura. Kao 

strast, eros je poput ptice zahva}ene nekim vrtlogom, 

koji ga nosi u sve sna`nija kretawa, pa su i 

oni, koji, kao qubavni par, stoje na krilima te 

ptice, no{eni sve daqe i daqe. Zato je, sa obe strane 

erosa, wene duhovne i wene telesne strane, i 

mogu}a ekonomija qubavne neravnoteè kao weno 

najva`nije svojstvo. 

Drugo pitawe koje Fedar postavqa ti~e se 

istine te ekonomije. [ta je istina qubavi? Kad 

qubav doseè ta~ku svoje istine? I koji se dokaz 

moè obezbediti u potvrdu te istine? Fedar nudi 

primere spartanskih boraca, koji nisu prezali da 

odu u smrt zarad qubavi jednih za druge. Tako|e 

nudi primer Orfeja i Alkestide. Prvi je negativan 

primer: on je po{ao u dowi svet, ali je otuda 

hteo da spase svoju voqenu; umesto da umre sa wom, 

i za wu, kasnije je ne~asno poginuo i nije dokazao 

istinu svoje qubavi prema Euridici. Drugi primer 

je pozitivan: Alkestida je „imala srca da za 

qubav umre“. Kao god i u tre}em primeru, Ahilej je 

umro za svojim Patroklom, pa su mu bogovi „iskazali 

~ast i poslali ga na ostrvo blaènih“. 

[ta nam ovim kazuje Fedar na po~etku Gozbe? 

Da je istina erosa tanatos. Da qubav doseè ta~ku 

svoje istine u potpunom, apsolutnom smislu onda 

kad za tu istinu dokaz ponudi smrt. Na dva, barem 

na dva na~ina, moèmo to razumeti: ili (1) da se 

istina qubavi kao doga|aja moè pouzdano utvrditi 

tek kad je qubav mrtva, kad se taj doga|aj zavr- 

{io, pa je tada mogu}e dobiti staloènu, kona~nu 

predstavu o tome {ta je taj doga|aj zna~io, na koji 

se na~in odvijao, na koje je uloge ra~unao, ili (2) 

da je istina o bogu Erosu takva da o woj moè svedo~iti 

samo bog Tanatos, usled wihove sudbinske 

isprepletenosti u ~oveku, onako kako }e se razmatrawu 

takve veze vratiti, skoro dve i po hiqade godina 

nakon Platona, Frojd u spisu S onu stranu 

na~ela zadovoqstva (1920). „Na~elo zadovoqstva, 

izgleda, kao da stoji u slu`bi upravo nagona smrti“, 

~itamo kod Frojda koji, na svoj na~in, ponavqa 

Fedrov uvid o qubavi i wenoj posledwoj istini.


filozofija 

2. AGAPE I WENI NALOZI 

ubi Gospoda Boga svoga“, prva je zapovest 

„Qhri{}anstva. Qubi ga srcem, du{om, umom, 

snagom. „I druga je kao ova: qubi bli`wega svoga 

kao samoga sebe“. Tu vi{e nije re~ o erosu u starogr~kom, 

paganskom zna~ewu, tu je re~ o hri{}anskom 

u~ewu o qubavi kao o agape. [ta je agape? 

Agape je qubav izme|u qudi u zna~ewu qubavi 

u zajednici koja ne obuhvata samo neki par, zaqubqenog 

i voqenog, onoga ko je bio eron i onoga koje 

bio wegov eromenon. Ovde je qubav uop{tena, 

ona je postala duh. Nije vi{e re~ o telesnoj qubavi, 

nego o duhovnoj qubavi, o qubavi eti~ke vrste. 

Hri{}anska agape zato vaì i za one koji su predani 

asketizmu, zapravo – asketizam bi bio i najvi{i 

vid hri{}anske agape. Za{to? Zato {to je 

qubav kao ~ovekoqubqa, kao agape, pre svega posredovana 

kao qubav prema Bogu: qude moèmo i 

moramo voleti jer su oni Boìja stvorewa, pa ako 

volimo Boga, onda moramo voleti i sve {to je on 

stvorio, a pre svega wegova stvorewa u obliku qudi. 

U tome je prvi smisao ove dve osnovne hri- 

{}anske zapovesti. 

Ali postavqa se niz problema koji }e mu~iti 

hri{}ansku istoriju duha qubavi kao agape. Nalog 

~ovekoqubqa veoma dobro zvu~i. Ali moè li 

se ispunuti kao moralni ideal? Da li treba da 

volimo i one koji nas ne vole? Tako|e: da li smo 

du`ni da volimo one koji nas ne samo ne vole, nego 

nas i mrze? Pitawa se mogu umnoìti, i pro- 

{iriti na pitawe o sebi samome: nije li qubav 

prema drugima, antropofilija u obliku tzv. altruizma 

ili egotizma (predaje sebe drugome) zapravo 

maskirano samoqubqe, egoisti~ka potvrda 

da sebi pokaèm kako sam dobar tako {to sam, eto, 

mio prema drugima; ne skriva li se iza milosr- 

|a, koje se uzima kao otelovqewe hri{}anske qubavi 

za druge, u stvari samopotvrda moje sebi~nosti 

onda kad ho}u, koriste}i druge kao sredstvo, 

pre svega da potvrdim sebe za sebe i pred sobom? 

Ni~e }e postavqati takva i sli~na pitawa o 

asketskom idealu duhovne qubavi kao agape. 

Ima jo{, i to leì u srcu ovakve qubavi. Ona 

se odre|uje kao nalog, kao zapovest, kao imperativ. 

U ~istom, dakle idealnom vidu, najgore {to se 

moè re}i za qubav nekome koga volimo jeste imperativ, 

zapovest ili nalog „voli me!“ Zaqubqeni 

moè, dodu{e, posegnuti za tim nare|ewem, ali 

kako se qubav ne moè narediti, takva izjava bi 

pre bila znak slabosti qubavi nego snage. Qubavi 

se ne moè re}i: „voli me!“, iako bi qubav rado 

posegla za tim zahtevom. On kao da zaista leì u 

wenom duhu, iako, u isti mah, kao weno otelovqewe, 

kao realizacija, taj isti duh izlaè najve}oj 

slabosti koja je mogu}a. Ne moè se re}i: „voli 

me!“, iako je to qubavi na usnama, mo`da pre svega 

to, i mo`da samo to. Kao molba, molitva, kao 

tajni zahtev. 

3. S ONU STRANU ISTINE I LA@I 

T 

re}a nam izreka o qubavi stiè preko Spinoze, 

iz wegovih Metafizi~kih misli, {to je dodatak 

wegovoj raspravi o Na~elima filozofije Rene 

Dekarta. Spinoza kaè da qubav nije ni la`na ni 

istinita, ona je izvan te podele, qubav je, dodaje 

on, dobra ili r|ava, nema tre}eg. 

Svoju misao je Spinoza zapisao negde oko 1663. 

godine, u vreme rada na svojem glavnom delu, na 

Etici. U Etici, i drugde, Spinoza je ostao poznat 

po jednoj ideji o qubavi kao o amor Dei intellectualis. 

Amor Dei intellectualis, to je intelektualna 

ili duhovna qubav prema Bogu, i na prvi pogled 

Spinoza kao da ne kaè ni{ta drugo nego ono 

{to je ve} bilo sadràno u Jevan|eqima, o hri- 

{}anskoj agape kao o qubavi izme|u qubavi koja 

po~iwe qubavqu prema Bogu. 

Ali tako je samo na prvi pogled. Spinoza govori 

o duhovnoj ili filozofskoj qubavi, ali je Spinoza 

prvi filozof novijeg, modernog doba koji je 

otkrio da filozofija nije samo mi{qewe o duhu 

nego i mi{qewe o telu. Tre}i, sredi{wi deo wegove 

Etike nosi naslov: De origine et natura affectuum, 

O poreklu i prirodi strasti. U tom delu 

Etike (Pars tertia, postulata, propositio 2, 

scholium), ~itamo: quid Corpus possit, nemo hucusque 

determinavit. Spinoza pi{e re~ Corpus 

velikim slovom: re~ je, dakle, o Telu. Ne o ovom 

ili onom telu, ne o telu u wegovoj su{tini, su{tini 

koja je obeleìma imenom strasti. [ta moè 

Telo, niko jo{ nije odredio. Re~ possit jaka je re~ 

u Spinozinoj filozofiji: ta re~, koja u obi~nom 

zna~ewu kaè „moè“, kod Spinoze je deo jednog 

lanca izraza u kojem stoji re~ possest. [ta je possest? 

Ne}emo je, kao takvu na}i u latinskim re~nicima, 

Spinoza je taj izraz preuzeo od jednog ranijeg 

mislioca, Nikole Kuzanskog, koji je tu re~ 

skovao, ismislio. Possest, to dolazi od posse, mo- 

}i, imati mo} za ne{to, i od re~i esse, biti. Ovde 

je posse, mo}i, pripojeno uz est, uz tre}e lice jednice 

glagola esse, uz „je“. Neko je, neko jeste, ili 

ne{to je, ne{to jeste, u meri u kojoj to moè da bude, 

u meri u kojoj u sebi poseduje posse. Jedan cvet 

jeste cvet ukoliko poseduje mo} da bude cvet: da 

cveta, miri{e, izgleda lepo itd. U meri u kojoj 

moè, on to i jeste. Ili jedan bankar je bankar samo 

u meri u kojoj to moè biti. Tako|e jedan voza~ 

autobusa, jedan programer na ra~unaru, jedan 

disk–xokej, jedan student, ili jedan profesor. Kao 

i jedna ma~ka, ili jedan mi{. Onaj ko najvi{e mo- 

è, ko ima najve}u mo} da bude, to bi bio, razume 

se, Bog. Spinoza ne prekida sa Bogom, naprotiv, on 

se trudi da i Boga objasni. 

Ali ovde je re~ o qubavi. I to o qubavi koja ponovo 

uspostavqa veze sa Telom, preko strasti, preko 

strasti Tela, preko veze koju je agape, okrenuta 

ili zaneta svojim asketskim idealom, bila prekinula. 

[ta moè Telo, to jo{ niko nije odredio, ka- 

è Spinoza. Sada to moèmo prevesti potpunije: 

{ta Telo – kao ono {to nosi strast na sebi, {to jeste 

ta strast kad je o qubavi re~ – sve moè da bude, 

kako i na koji sve na~in ono jeste kao 

qubav, to jo{ niko nije odredio. Spinoza 

33

filozofija 

34 


kaè: determinavit, „determinisao“, {to 

je tako|e va`na Spinozina re~, takva da 

}emo u jednoj kasnijoj re~enici iz Etike 

pro~itati i ovo: omne determinatio est negatio, 

svaka determinacija je negacija. Jer, izme|u ostalog, 

determinacija neke stvari je weno pojmovno, 

duhovno ili intelektualno ograni~ewe: tada se 

stvari odre|uje granica preko koje ne moè i}i, 

limit koji ne moè pre}i u onome {to moè. A ovde 

Spinoza kao da kaè: qubav, telo qubavi, strast 

koja je qubav za telo, to niko, nijedan duh, jo{ nije 

determinisao, jer je mo} qubavi, onda kad ona 

jeste, bez granice. 

Zato {to je bez granice, qubav nije ni istinita 

ni la`na. Eto razloga za tu Spinozinu tezu. 

Spinoza uz tezu da je qubav, ni istinita ni la`na, 

s onu stranu istine i laì, odmah dodaje slede}u: 

qubav, s onu stranu istine i laì, nije s onu stranu 

dobrog i lo{eg. Nije Spinoza tom dodatnom tezom 

moralista, ve} ne{to sasvim drugo: qubav kao 

strast, naime, moè po wemu biti ili dobra ili 

lo{a. On kaè: postoje dobre, a postoje lo{e qubavi. 

Nisu sve qubavi, zato {to su qubavi, samim 

tim dobre. Niti su, opet, sve qubavi, zato {to su 

qubavi, samim tim i lo{e. To moè zna~iti da qubavi, 

bilo one koje su samo duhovne ili, opet, koje 

su samo telesne, ne moraju biti ni samo dobre, ni 

samo lo{e, ve} da je raspored dobrog i lo{eg u qubavi, 

kao i obratno, raspored qubavi izme|u dobrog 

i lo{eg, ne{to {to se mora odrediti shodno 

vidovima koje strast uzima kao mo} koja povezuje 

telo i duh, jedno telo i neko drugo telo, jedan duh 

i neki drugi duh, i sve to izme|u sebe. Na neki na- 

~in Spinoza kao da kaè: u qubavi, nikad nas nije 

dvoje, mi, dvoje u qubavi, uvek smo vi{e nego dvoje, 

skoro da nas je ~etvoro, dva tela, dva duha, ako 

ne i vi{e, ~itava jedna gomila qubavi koju qubav 

ne prestaje da stvara, onda kad je ona strast, kad je 

mo} da jeste. 

Ali to moè zna~iti jo{ ne{to: da postoje, u 

qubavi, dobre strasti, i postoje, tako|e u qubavi, 

lo{e strasti. [ta su po Spinozi dobre strasti? 

[ta je po wemu uop{te dobro? Po Spinozi je dobro 

onda kad moje telo – kao skup svih mojih mo}i, 

koje u sebe ukqu~uju i moje duhovne mo}i – s drugim 

telom – s drugim, tu|im mo}ima – gradi jednu 

vezu koja poja~ava wegovu mo} da bude, wegovu possest. 

Sve {to u meni ja~a moju mo} da jesam, jeste 

dobro. I obratno: sve {to u meni slabi moju mo} 

da jesam, jeste lo{e. Vidimo da su vrednosti dobrog 

i lo{eg zavisne od mo}i da se bude, od onog jeste 

koje, po Spinozi, svrha i ciq svakog postojawa, 

svakog odràvawa u postojawu. Odràti se u postojawu, 

to ne zna~i èqu za prostom vlastitom reprodukcijom, 

za odràwem onoga {to se zove status 

quo, stawa koje se zateklo. Naprotiv: to zna~i 

postajati, biti uvek tako da se moè biti, kretati 

se u pravcu onoga {to jeste koje nikad nije dato 

unapred, iako samo kretawem unapred ono nama 

moè biti dato. Paradoks erotike koju Spinoza 

ispisuje svojom tezom o qubavi kaè da je qubav 

ono za ~im tragamo kad tragamo za bi}em – ne za 

svojim bi}em, ve} za bi}em sebe u drugome, kao i za 

bi}em drugoga u sebi. Za onim {to nam nije unapred 

dato, {to moramo prona}i ili izna}i, jer je 

jedino tada qubav dobra qubav. 

4. S ONU STRANU DOBRA I ZLA 

Ni{ta mawe paradoksalna nije ni Ni~eova re~ 

iz wegove Vesele nauke (1882): „Qubav pra{ta 

voqenom ~ak i poùdu“. Poùda, die Begierde, to 

je strast u svom jakom, telesnom zna~ewu. To je 

strast na vrhuncu tela, ako se tako moè re}i, 

strast kao plamen ili kao vrtlog koji duh ne ostavqa 

na miru. U ~emu je ovde paradoks? 

U tome {to qubav, ako je ima, i kad je ima, to 

opra{ta onda kad takvu strast pokazuje ne onaj koji 

voli – onaj zaqubqeni, od koga se, uostalom, tako 

ne{to moè i o~ekivati, jer je ve}, kako se ka- 

è, „izgubio glavu“, tj. vi{e wime ne vlada wegov 

duh, ne barem do kraja – nego onaj ko je voqeni, ko 

je tzv. objekt qubavi. Tzv. objekt qubavi, jer u qubavi 

nikad niko nije objekt, uvek je re~ o subjektima, 

i za tako {to se upravo qubav svojim pra{tawem 

brine, nad onim ko je „izgubio glavu“, da wime ili 

wome ovlada wen ili wegov duh. 

Izgleda kao da Ni~e stoji na sasvim suprotnom 

kraju od qubavi onako kako je wu propitivao Fedar, 

kad je govorio o istini qubavi u smrti, ili 

pak suprotno od zapovesti iz Jevan|eqa, kad su je 

nalagali kao bogoqubqe i ~ovekoqubqe. Ali to nije 

sasvim tako: Ni~e nije protiv duha qubavi, naprotiv. 

Upravo duh qubavi jeste ono {to moè da 

pra{ta, {to je kadro da oprosti, ~ak i poùdu. Ni- 

~e zapravo kaè: ako bi se reklo da poùda ni{ti 

qubav, ako je ona, kao slepa, do kraja telesna ùdwa 

to {to qubav izokre}e ili pervertuje u ne–qubav, 

ipak je duh qubavi, qubav kao duh to {to strasti 

daje vid pra{tawa, jedno opravdawe ili jedno 

pravo kojem se ne moè izma}i ukoliko je qubav 

posredi kao spoj ili veza duha i tela. Ne samo duha, 

dakle, niti samo tela, dakle, ve} dodir obe 

strane, koje su, ponovo, kao kod Spinoze, ~itavo 

jedno mno{tvo, osloweno na sebe, pre nego na neki 

spoqa{wi temeq, mno{tvo u vrtlogu koji ne prestaje 

da misao i strast kovitla sve dotle dok oni 

to mogu. 

Sve dotle dok oni to mogu: Ni~e zapravo nastavqa 

Spinozu tamo gde je ovaj stao. Sa Spinozom, 

qubav je iza{la iz okvira istine i laì; sa Ni~eom, 

qubav izlazi i iz okvira dobra i zla. Ona je s 

onu stranu te dihotomije. U svojoj kwizi S onu 

stranu dobra i zla (1886), Ni~e pi{e (IV, 153): 

Was aus Liebe gethan wird, geschieht immer jenseits 

von Gut und Böse. Uobi~ajen prevod je: „Ono 

{to se zbiva iz qubavi vazda se zbiva s onu stranu 

dobra i zla“. Ali, sli~no Spinozi, i u Ni~eovom 

re~niku su pojedini izrazi veoma jaki i va`ni. 

Ta~niji prevod bi glasio: ono {to biva u~iweno – 

dakle, ne samo da se tako i ili ovako zbiva, nego 

ono {to biva u~iweno, {to nastaje kao ~in ili kao 

delo qubavi ili iz qubavi – to se uvek doga|a s onu 

stranu dobra i zla. Kod Ni~ea, ni dobro ni zlo nisu 

apsolutne ta~ke, nisu superlativne vrednosti.


filozofija 

Dobro i zlo su komparativi, a ne superlativi, 

uvek je mogu}e ne{to boqe od dobra, odnosno ne- 

{to gore od zla. Ni dobro ni zlo, kao ni qubav, nemaju 

krajwa upori{ta, dno, ili temeq. Oni su, kao 

i qubav, bezdane, ni~im drugim do sobom utemeqene 

pojave. Pri tom, za Ni~ea, qubav ide daqe, ona 

moè da ide daqe, da bude vi{e nego dobro i zlo: 

zato je ona jenseits, s onu stranu. Ali ne po sebi, 

nego po onom {to se u woj de{ava uvek kad iz we 

ne{to biva u~iweno. 

[ta sve iz qubavi moè biti u~iweno? Za {ta 

je sve ona ona kadra? Koja je wen mo} da bude, da jeste 

u svojim delima? Ni~e, u istoj kwizi S onu 

stranu dobra i zla, ima jo{ par re~i o qubavi. On 

kaè (85): „Isti afekti se kod mu{karca i ène 

razlikuju po tempu: stoga mu{karac i èna ne prestaju 

da se pogre{no shvataju“. To je obja{wewe one 

ekonomije erotske neravnoteè koju je jo{ Fedar 

otkrio na po~etku Gozbe. Kasnije (117) kaè Ni~e: 

„@eqa da se savlada neki afekt napokon je samo 

èqa nekog drugog ili nekih drugih afekata“. Time 

se potvr|uje erotski bezdan ili erotski vrtlog 

tako karakteristi~an za duh qubavi u onome {to 

ona moè da bude, u wenom possest. I jo{ (142), 

ovoga puta na francuskom: „Ovo su naj~ednije re~i 

koje sam ~uo“, kaè Ni~e, i navodi: dans le véritable 

amour c’est l’âme qui enveloppe le corps. „U 

istinskoj qubavi, du{a je ta koja obavija telo“. Du- 

{a, koja je uvek ozna~avala mogu}nost, makar i 

iliziju, zapravo kao nu`nost jedne iluzije u nama, 

mogu}nost besmrtnosti u nama, du{a, ta besmrtna 

iluzija obavija, omotava se oko tela, onog sasvim 

izvesno smrtnog. Istinska qubav, le véritable 

amour, satkana je od najvrednijih iluzija onda, 

upravo onda kad je istinska, uprkos smrti ili 

smrtnosti koju obavija, ~uva i obezbe|uje je za ìvot, 

sve dotle dok je ìvot ono {to moè da jeste, 

jedno possest u svom najvrednijem delu, u delu te 

iste qubavi. Ostavqam ovaj posledwi Ni~eov paradoks 

vama za razmi{qawe. 

5. DATI SVE, DATI ONO [TO NEMA[ 

Reklo bi se, ipak, da je najve}i paradoks o qubavi 

izrekao francuski mislilac i psihoanalti~ar 

@ak Lakan: l’amour, c’est de donner ce 

qu’on n’a pas, qubav, to je kad da{ ono {to nema{. 

Psihoanaliza, to je najve}e skora{we u~ewe o 

erosu, o qubavi. Za mnoge je Frojd mo`da prenaglasio 

ulogu libida kao seksualne èqe, ali, kako 

god bilo, wegov najve}i nastavqa~, upravo imenovani 

@ak Lakan, povezao je na snaàn, presudan 

na~in problem erosa s problemom jezika. Nije 

prilika da ulazimo u Lakanove postavke o tome za- 

{to je i kako nevesno strukturisano kao jezik, u 

wegovu teoriju o drugom kao izvoru èqe – èqa je 

uvek èqa drugog, kaè on, {to bi se moglo razumeti 

i kao qubav, to je uvek qubav drugog, nikad dovoqno 

moja, uvek ne{to {to mi nedostaje, pa je stoga 

i moja qubav uvek èqa ili nastojawe da dam 

drugome ono {to sam nemam, a {to mi moè do}i, 

kao dar, samo od drugog, i tako daqe. 

Ne}u tuma~iti ovaj Lakanov paradoks o qubavi, 

on ima onoliko zna~ewa koliko svako moè 

prona}i u wemu. Budu}i da je ovo predavawe o qubavi 

deo kursa o renesansnoj kwièvnosti, koja, 

posle Dantea, s Petrarkom i Boka~om, ali tako|e 

sa ôserom i [ekspirom, Rableom i Servantesom, 

da pomenem samo one najve}e, otkriva ovu temu, temu 

qubavi, kao svoju mo`da najva`niju temu, i varira 

je na jo{ uvek neprevazi|ene na~ine – samo 

}u ispri~ati jednu pri~u koju Boka~o beleì u 

Dekameronu (oko 1360), a koja nam moè pomo}i da 

boqe shvatimo Lakanov paradoks qubavi kao davawa 

onoga {to nemamo. Nije ova pri~a Boka~a nikakva 

ilustracija za Lakanovu re~enicu, Boka~o, naravno, 

nije znao za Lakana, niti je pri~a samo o 

tom paradoksu koji Lakan pregnatno iskazuje u 

svom seminaru (1960–61) o pojmu transfera (qubav, 

to je transfer, dakle, prenos, a prenos je i metafora, 

{to nam daje mogu}nosti da o qubavi govorimo 

u svim metaforama koje moèmo zamisliti, 

jer je sam wen duh uvek jedno telo u metafori – eto 

mogu}e veze izme|u qubavi, erosa, nesvesnog i jezika, 

jezika kao metafore jezika itd.). 

Dakle, pri~a Boka~o, ili pri~a Boka~ov pripoveda~ 

(peti dan, deveto kazivawe), kako se jedan vitez, 

po imenu Federigo, zaqubio u izvesnu damu, po 

imenu \ovana. \ovana je bila udata, i imala je sin- 

~i}a, nije marila za Federiga, ali je Federigova 

qubav prema \ovani bila tolika da je, u poku{aju 

da je osvoji, pro}erdao sve svoje bogastvo i siroma- 

{an se povukao na svoje malo imawe gde je provodio 

dane love}i sa svojim sokolom, jedinom imovinom 

koja mu je preostala. Posle niza godina dama je 

ostala bez muà, sin~i} se razboleo, i u jednom ~asu 

se setio vitezove ptice, sokola i rekao majci: 

„Ozdravi}u, ako mi donese{ tog sokola.“ 

\ovana je u pratwi jedne prijateqice oti{la 

na imawe viteza, ali nije znala kako da mu zatra- 

ì pricu koju je ovaj jo{ jedino imao i koju je sada 

najvi{e voleo. Primicalo se u tom premi{qawu 

vreme ru~ka. Federigo nije imao ~ime da ponudi 

dame: najzad je zaklao svog sokola i izneo ga na 

trpezu. Dame su se ~astile ne znaju}i ~ime. Posle 

ru~ka, \ovana je smogla snage da od Federiga zatraì 

pticu, ali je ovaj, dvostruko oja|en, morao 

da joj prizna {ta im je bio ponudio za ru~ak. 

Nekoliko godina kasnije, na pritisak bra}e, 

\ovana je morala da se uda. Ona je izabrala Federiga. 

Za{to wega, kad je najsiroma{niji, kad ni- 

{ta nema, pobunila su se bra}a. Fratelli miei, 

io so bene che cosi e come voi dite, ma io voglio 

avanti uomo che abbia bisogno di ricchezza che 

ricchezza che abbia bisogno d’uomo. Bra}o moja – 

rekla je \ovana – znam dobro da je tako kako kaète, 

ali je pre ho}u ~oveka kojem treba bogatstvo nego 

bogatstvo kojem je potreban ~ovek. 

Eto kako se moè dobiti najvi{e od onoga ko 

ni{ta vi{e ne moè dati, ili za{to se istina qubavi 

osvedo~uje tamo gde nalazi svoju najvi{u granicu: 

s onu stranu vlastitog dela. 

35

poezija 

Igor Hoqin 

DR[KA BEZ ÊKI]A 

Ne mogu re}i 

Kakva me je sila 

U pono} 

Donela 

Do Lewinovog mauzoleja 

Za{to su na Kremaqskom zidu 

Vrata {irom otvorena 

Bodeì ~asovnika 

Motre za mojim le|ima 

Silazim 

Stepenicama 

U pakao 

Smrdqivo blato 

Pod nogama 

Do ~lanaka 

Pogledah 

Ulevo 

Iqi~ je i{~ezao 

U drugom uglu 

Za stolom 

Desetak 

Kaznenih lica 

Nad mapom 

Pred wima 

Glavni 

Lupka olovkom 

Po nekoj ta~ki 

Zanimqivo 

Ali kuda je oti{ao 

Vo|a svetskog proletarijata 

Pokaìte mi 

U drugoj sobi 

Pod staklenim poklopcem 

Na somotskom 

Narove boje 

Jastuku 

Polomqen 

Srp i 

Dr{ka 

Bez ~eki}a 

A gde je mumija 

Odmaglila je 

Str~ala je 

Projurila je 

Kroz kitove 

I granit 

Mudar je to bio ~ovek 

Ve} se Petra 

Dokopao 

Do{ao je da se i tamo 

Udubi 

36 


Igor Sergejevi~ HOQIN (11.1.1920 – 

15.6.1999) jedan od najzna~ajnijih ruskih pesnika 

s kraja 20. veka. Kao i ve}ina ruskih pesnika 

toga vremena, i Hoqinova biografija je 

prepuna „zanimqivosti“ koje je diktirala surova 

stvarnost. U detiwstvu je bio besprizornik 

(uli~ar), vaspitavao se u de~jem domu, tridesetih 

godina u~io je vojnu {kolu.U~estvovao je u 

ratu, kao kapetan sovjetske armije, dva puta je 

rawavan. 

Imao sam zadovoqstvo da tokom 1989. godine 

sa wim razmenim nekoliko pisama.U jednom (od 

6. januara 1989. godine) Hoqin mi je poslao i 

svoju kratku biografiju u kojoj izme|u ostalog 

pi{e: „Mnogo toga sam preturio preko glave i 

nema ~ega da se prise}am. Sve se spresovalo do 

veli~ine omawih cigli. Cigla br. 1. je najmawa, 

od 11. januara 1920. (datum ro|ewa) do 1940. godine. 

[ta je tu? Pa, ni{ta! Hladno}a, glad, magla, 

neprijatnosti. Cigla br. 2, e tu su pove}i 

doga|aji. Stavqam znak jednakosti: armija–zatvor–ludnica. 

Na kraju krajeva, istina je, ni ja 

nisam uvek bio ~ist... I posledwa cigla br. 3 

(od 1949. godine do danas). Tu je se}awa vi{e, 

Gospod me pokrenuo prema kwièvnosti. Uzeo 

sam, kako se kaè, pero u ruke i rekao – pi{i! I 

eto, pi{em sve do danas. (...) Doda}u jo{ da sam 

napisao gomilu stihova za decu (uglavnom zbog 

novca). Prema wima se odnosim ravnodu{no. 

Imam dve k}erke, Qudu i Iru. Imao sam i sina, 

ali on je rano umro. Staqinovu smrt sam primio 

kao spasewe. Kwièvnih pozicija nemam. 

Kr{ten sam u pravoslavnoj veri. Eto, to je sve.“ 

Ali, postoji jo{ jedna „zanimqivost“ u Hoqinovu 

ìvotu. Kada je druga pesnikova supruga 

umrla pri poro|aju }erke Ire, Hoqin je jedno-


poezija 

*** 

Zakucali su Hristu 

Eksere 

U kosti 

Grudi su mu omlitavele 

U lomqewu 

Zaplele su se 

Sline 

êmu sluì{ 

Reci budalo 

I s kim se druì{ 

Reci budalo 

Za{to skita{ 

Svuda budalo 

I {ta traì{ 

U govnu budalo 

Za{to jede{ 

U Rostovu budalo 

Za{to vrti{ 

Repom budalo 

Od ~ega truli{ 

Reci budalo 

Nad ~im se smeje{ 

]uti budalo 

Igor Hoqin sa }erkom Irom (1975) 

*** 

stavno i{~ezao – sedamnaest godina nije se vi- 

|ao sa prijateqima, prestao je da pi{e. Odgajao 

je }erku. Kada je ona odrasla i zavr{ila {kolu, 

Hoqin se vratio pisawu i javnom ìvotu. 

U jednom od tih svojih pisama Hoqin mi je 

poslao i svoju kwiìcu pesama @iteqi baraka 

(Moskva, 1989). Bila je to wegova prva kwiga pesama, 

a pesniku je bilo 69 godina ìvota! Iste 

godine u Parizu, u tiraù od pedeset primeraka, 

objavqena je i kwiga Pesme sa posvetama. Potom 

slede – Vojni~ka torba (bibliofilsko izdawe, 

1993), Lirika bez lirike (1995) i Izbor 

(1999). 

Hoqin pripada grupi takozvanih „bara~kih 

pesnika“ (pesnici baraka), odnosno „Lianozovskoj“ 

grupi (pored wega tu su jo{ i Jevgenij Kropivnicki, 

Henrih Sapgir, Jan Satunovski, Vsevold 

Wekrasov i Lav Kropivnicki), sve sama 

Kao misli 

*** 

Znate li Hoqina 

I boqe je da ga ne znate 

To je takva ku~ka 

To je takvo srawe 

Glava mu je – 

Prazan lonac 

Stihovi su mu – 

Pra{ak za povra}awe 

Umesto nogu 

Ima {tule 

Koje su mu u zadwicu zaboli 

Sam niti radi niti vidi 

Za trojicu moè da pojede 

Kako li na{a zemqa 

Toga gada trpi 

Bele{ka i prevod sa ruskog 

Nikola Vuj~i} 

vode}a imena „nezvani~ne“ ruske poezije koji 

su joj odredili razvoj i spasli je od isprazne 

retorike, beskona~nih tautologija i pseudoesteti~kih 

naklapawa. Ova grupa pesnika dobila 

je ime po podmoskovskom nasequ sa~iwenom od 

baraka, Lianozovo, gde su ìveli, druìli se i 

raspravqali o poeziji daleko od o~iju javnosti. 

Hoqin je u tom krugu bio vode}a figura, najradikalniji 

(prvi je u rusku poeziju uveo re~i iz 

slenga), bio je zagovornik jezi~ke slobode kao 

osnovne pretpostavke za sve druge slobode. Smatram 

da umetnik, pesnik, mora biti apsolutno 

slobodan, slobodan od svega, apsolutno od svega.Samo 

tada wegova delatnost ima smisla, kaè 

Hoqin. Svoju slobodu, koju je sa mukom sticao, 

Hoqin je na najboqi mogu}i na~in darovao ruskoj 

poeziji. 

37

putopis 

Smiqa Stefanovi} Pregel 

SENT AVGUSTIN, FLORIDA 

38 


vo`wi ku}i iz Sent Avgustina na 

U 

radio stanici Soft Jazz 105.5 muziku 

je, s vremena na vreme, prekidao 

kratki komentar o izve{tajima 

sa glasa~kih mesta {irom Amerike. 

Svake ~etvrte godine, prvog 

utorka u novembru, Amerikanci biraju 

svog predsednika. Ove godine svi su izve{taji 

govorili da }e pobeda jednog od dva kandidata 

biti tesna. Ovo je bio drugi put u ameri~koj istoriji 

da je jedan od kandidata na izborima bio katolik; 

Xek Kenedi, katolik iz Bostona, pobedio je 

prvi put pre ne{to vi{e od ~etrdeset godina i 

postao jedan od najomiqenijih predsednika u 

istoriji ove zemqe koja je, vi{e od 75%, protestantska. 

U svakom slu~aju, istorijski presedan 

izbora 2004. nije bio religijskog karaktera, kao 

pre ~etrdeset godina, ve} borba za „du{u ameri~kog 

dru{tva“, tvrdili su komentatori radio stanice 

Soft Jazz. Xon Keri, Irac i katolik, Bostonac, 

kandidat krajwe levice Demokratske partije, 

pretio je da uni{ti „du{u Amerike“ ne svojom 

religijom ve} svojim zaricawem da ako pobedi na 

izborima povede Ameriku levqe od levi~arskih 

zemaqa Zapadne Evrope. 

Amerika je bila otpo~etka podeqena oko ovih 

izbora. 

Podeqenost nije nova Amerikancima. Od podele 

na Jug i Sever za vreme Gra|anskog rata, od 

pitawa jezika – u jednom trenutku u pro{losti da 

li }e zvani~ni jezik biti nema~ki ili engleski 

a u dana{we vreme da li pored engleskog u {kolama 

treba u~iti i {panski zbog velikog priliva 

pripadnika latinoameri~kih nacija sa juga – 

do dana{wih razmirica oko rata u Iraku i borbe 

protiv terorizma – da li je treba voditi oruàno 

ili preko doma}ih i me|unarodnih sudova – 

Ameri~ki narod je podeqen 50–50%. 

Borba za „du{u Amerike“ vodila se oduvek na 

ovim podru~ijima. Ona se proteè od dana useqavawa 

prvih protestanata iz Engleske i stvarawa 

Plimut kolonije u kojoj se, posle prve zime provedene 

u Novom Svetu, vodila politi~ka borba 

me|u doseqenicima o uspostavqawu privatne 

svojine ili zajedni~kog vlasni{tva nad zemqom 

kolonista, do dana{wih dana i najnovijih politi~kih 

borbi za i protiv ukidawa drugog amandmana 

Ustava kojim se garantuje pravo na oru`je 

svim ameri~kim gra|anima. Oko ovih pitawa, i 

mnogih drugih, oko promene politike naseqavawa, 

afirmativne akcije (davawa vi{e poena u 

startu Afroamerikancima i Latinoamerikancima 

prilikom prijema na studije i zapo{qavawa), 

iskori{}avawa naftnih izvora na Aqasci i u 

Meksi~kom zalivu, upotrebe re~enice „In God we 

trust“ na nov~anicama dolara i „One nation under 

Gad“ u zakletvi pred po~etak {kolskog dana, 

podeqeni su gra|anima Amerike, ~lanovima obe 

wene partije i wenim regionima i gradovima. 

Sent Avgustin, grad koji je dobio ime po otpadniku 

koji je postao svetac, i wegova istorija primer 

su u malom ovih ameri~kih podela i borbi koje su 

se vodile oko mnogih ideja kakva treba da bude 

„du{a Amerike“. 

Prvi put sam ugledala Sent Avgustin iza {irokih 

le|a motociklista u koloni Harley–Davidson 

jaha~a u martu, dve godine pre ovog o~igledno 

va`nog dana u borbi za „du{u Amerike“, za 

vreme Bicker Week nedeqe. Kod mosta The Bridge 

of Lions svi zajedno ~ekali smo na otvarawe mosta 

preko Intracoastal Wathers kanala i prolaz 

jahti i jedrilica pre nego {to nas puste u grad. 

Preko mosta video se trg Cathedral Place sa par-


putopis 

kom ìvih hrastova – ~esto drve}e ju`wa~kih 

predela Amerike koje se tako zove jer novo li{}e 

dobije pre nego {to staro otpadne – sa katedralom 

Sv. Avgustina na wemu. Kasnije, iz kwige Najstariji 

grad, saznajem da se u katedrali ~uvaju 

najstarija pisana dokumenta Sjediwenih Dràva 

iz 1598. godine. Sa desne strane je tvr|ava Castillo 

de San Marcos, utvr|ewe od isklesanih 

coquina stena nastalo u sedamnaestom veku na 

mestu na kome je ranije izgra|eno i poru{eno devet 

prethodnih tvr|ava. Posle zatvarawa mosta 

bajkeri su odjahali prema trgu gde im je policija 

~uvala mesta za parkirawe. Morala sam sama da 

na|em parking na ulazu u [pansku ~etvrt koja je 

po~iwala na ulici Cathedral Street i zavr{avala 

se kod gradske kapije prema Castillo de San 

Markos. 

Dan je bio predivan, blagi sun~ani dan u martu 

kad se zimska, turisti~ka, sezona zavr{ava i 

letwa po~iwe. Jedra jedrilica koje su odlepr{ale 

prema Atlanskom okeanu vijorila su se tek toliko 

da pokaù da su ih pokretale nevidqive a 

mo}ne snage koje su gurale i Golfsku struju i na 

ovom mestu je skretale preko okeana negde u pravcu 

[panije i Evrope. 

Golfsku struju otkrio je Huan Pons de Leon, 

{panski moreplovac i osvaja~ novih teritorija. 

Pons de Leon isplovqava iz Portorika sa svoja 

tri broda tre}eg marta 1513. godine i kre}e u potragu 

za misti~nim ostrvom Bimini i wegovim 

izvorom mladosti. Drè}i severozapadni kurs, 

koji ga vodi preko Bahama, drugog aprila, u nedequ 

pred Uskrs, sa kopnom na vidiku, {panski istraìva~ 

baca sidro jednu ligu daqe od obale, 

pretpostavqa se, negde oko dana{weg grada Sent 

Avgustina. U svom putopisu zapisuje: „Veruju}i 

da je otkrivena zemqa bila ostrvo, nazivamo ga La 

Florida. Ovaj prelepi predeo, sa rascvetalim 

kro{wama drve}a i fantasti~nim cve}em, podse- 

}a nas na festival cve}a Pascua Florida, odr- 

àvan svake godine u [paniji u nedequ pred Uskrs 

u ~ast ulaska na{eg Gospoda u Jerusalim.“ 

Otkri}e Floride pred Uskrs uticalo je na izbor 

imena nove zemqe koju je {panski konkvistador, 

pobo`ni katolik, posle prvog iskrcavawa 

posetio jo{ dva puta. 

Da li je Pons de Leon bio prvi Evropqanin 

koji je stigao u Floridu veliko je istorijsko pitawe. 

Za siwor Kabota, italijanskog kartopisca, 

poznatog u istoriji navigacije pod imenom Ser 

Xon Kabot je kartografiju novih predela radio 

za englesku krunu, pretpostavqa se da je bio prvi 

Evropqanin koji je pro{ao pored wenih obala 

1497. godine. Kontroverzni Florentinac Amerigo 

Vespu~i, po kome je Novi Kontinent imenovan, 

verovatno je, po svojoj plovidbi wegovim isto~nim 

obalama, dospeo do Floride 1498. godine. 

Mnogi qudi i brodovi iz Evrope prelazili su 

okean i svra}ali u Floridu, na putu prema novim 

teritorijama posle 1513. godine, ali to {to je 

Pons de Leon u aprilu 1513. godine, krstio Floridu 

i ukqu~io je u {pansku teritoriju, uzima se 

kao wen evropski po~etak. 

Floridski grad Sent Avgustin, najstariji 

grad Sjediwenih Dràva, dobio je ime po svetom 

Avgustinu, biskupu Hipoa i svecu za{titniku 

{panskog grada Aviles. Osmog septembra 

1565. godine, dok su ih Saturiba Indijanci 

posmatrali, admiral Pedro Menandes 

39

putopis 

40 


de Aviles, adeletanto, guverner i kapetal 

general Floride, iskrcao se sa posadom 

sa svog broda San Pelayo, velelepnog jedrewaka 

od devetsto tona, i uz trube i topovsku 

paqbu objavio da je Florida postala vlasni{tvo 

Wegovog katoli~kog veli~anstva, {panskog kraqa. 

Kapelan Francisko Lopez de Mendoza Grajales 

iza{ao je da ga sa~eka i pozdravi sa krstom i 

uz glasnu molitvu Te Deum Laudamus. Prekookeanska 

posada je klekla da poqubi krst, i, dok su 

navlaèni barjaci visili u slanom vazduhu, slu- 

{ali su misu pod otvorenim nebom u ~ast ro|ewa 

Na{e Gospe. Saturiba Indijanci u~estovali su u 

ovom doga|aju, pozori{noj predstavi, kle~e}i 

pred krstom, qube}i ruke i probaju}i zubima metal 

{lemova {panskih osvaja~a. 

Na taj dan, Sent Avgustin, koji u to vreme jedva 

da je bio ve}i od seoceta sa nekoliko drvenih 

koliba, postaje {panski grad. Ovo nije samo formalnost. 

[panski vladaju}i sistem u sredwem 

veku je katoli~ki grad–dràva, sistem prisutan 

svuda u Mediteranu; tada{wi [panci smatraju 

sebe ne pripadnikom nacije ili kraqevstva, ve} 

stanovnikom grada. Za vreme povra}aja zemqe 

osvojene u [paniji od muslimanskih Mura, rata 

koji su [panci vodili vekovima, svako u borbama 

povra}eno mesto u Andaluziji bilo je ozna~eno 

na karti kao budu}i samostalni grad–dràva i 

svaki vojskovo|a u tim ratovima, adelatado, imao 

je ugovor sa {panskom krunom o svojoj politi~koj 

i ekonomskoj budu}nosti u gradu. I adelatado Pedro 

Menandes de Aviles je imao potpisan ugovor 

sa princom iz grada Aviles koji je ovog obavezivao 

da finansira osvajawe, fortifikaciju i nastawivawe 

bar dva grada kao baze za istraìvawe 

i osvajawe velike zemqe Floride. 

Po zavr{enoj ceremoniji i ustanovqavawu 

osnovnih slu`bi u gradu, koje su sve ubeleène 

pa`qivom rukom wegovog sekretara (21 kroja~, 16 

tesara i jedan {e{irxija), admiral Menandes 

isplovqava u pravcu Santa Dominga i Hispanole 

beè}i pred francuskom flotom kojim je komandovao 

@an Ribo zare~eni protestant koji je oko 

Sent Avgustina traìo mogu}e re{ewe za sme{taj 

mnogobrojnih Hugenota, jeretika proteranih iz 

Francuske od rimokatoli~ke bra}e. Drugi razlog 

Menandesovog uùrbanog napu{tawa grada, koji 

je dobio ime po svecu koji je Boga okarakterisao 

kao krug ~iji je centar svuda i kru`nica nigde, 

bio je dolazak uragana. Dugogodi{we plovidbe po 

Karibima nau~ile su iskusnog admirala da prepozna 

znake nastupaju}eg uraganskog nevremena. 

Huan, admiralov sin jedinac, izgubqen je bio zauvek 

na okeanu kod ovih obala u jednoj oluji. 

[panci ne samo da sa sobom donose katolicizam 

i svakodnevne ìvotne navike u ovo podnebqe, 

ve}, sa wima, u Floridu stiè i pomoranxa. 

Danas, dràva Florida je najve}i proizvo|a~ pomoranxi 

i drugog citrusa. Vo}waci Floride 

proizvode oko 25% svetskih zaliha soka od pomoranxe 

i 50% grejpfrut vo}a u svetu. [panski moreplovci 

doneli su pomoranxu u {esnaestom veku 

a prvo drvo grejpfruta zasa|eno je 1825. godine. 

Citrus zahteva trista sun~anih dana i treba 

mu dvanaest meseci da sazri. Berba po~iwe u oktobru 

sa grejpfrutom i zavr{ava se u julu sa pomoranxom. 

Zrelo vo}e moè da se ostavi na drvetu, 

i nije neobi~no da se vidi pro{logodi{wi 

plod sa novim cvetom. Staro drvo grejpfruta mo- 

è da proizvede oko hiqadu vo}ki svake sezone. 

Citrus vo}e je razli~itog oblika i veli~ine – 

krupni beli i roze Danken grejpfrut, pomoranxe, 

limuni, lime, i mali, u obliku ora{~i}a kumquat 

citrus. 

Fantasti~ni beli miri{qavi cvet pomoranxe 

je 1909. godine progla{en zvani~nim amblemom 

Floride; 1969. godine, pomoranxin sok je 

progla{en, zakonom, wenim nektarom. 

Ameri~ki najstariji grad, tokom svoje istorije, 

pro{ao je kroz mnoge ruke, francuske, {panske, 

engleske, opet {panske i na kraju ameri~ke. 

Wegovi vekovi i godine podeqeni su na religijske 

periode, u skladu ko je kad wime vladao, na 

katoli~ke, anglikanske i protestantske. Podeqenost 

istorije grada i promene ìvota wegovih 

stanovnika, vidqiva je najvi{e u arhitekturi 

grada. U protestantskim i katoli~kim zdawima 

crkava zauvek je budu}im generacijama opisana


putopis 

religijska izdvojenost stanovnika tokom vekova. 

Ali du{u grada, zajedni{tvo usred te podeqenosti, 

oduvek ~ine stari centar Latinskog kvarta, 

sa svojom St. Francis ulicom iz prvog {panskog 

perioda, i kitwaste fasade {panskih lepotica 

hotela Casa Monica, Lightner muzeja i Flagler 

kolexa iz perioda {panske renesanse za vreme 

Flagler ere. Henry Flagler otvorio je, 1888, prvi 

od svoja tri hotela, Hotel Ponse de Leon (dana{wi 

Flagler kolex) i godinu dana kasnije, 

preko puta na ulici King, Hotel Alcazar (dana- 

{wi Lightner muzej). Otkupom hotela Cordova 

(dana{wi Hotel Casa Monica u murskom stilu) 

Henri Flaglere, industrijalac sa severa, zaokru- 

ìo je triumvirat i privremeno pretvorio Sent 

Avgustin u ju`ni Wuport, zimsko letovali{te 

ameri~kih bogata{a na kraju devetnaestog veka. 

Ova zdawa zajedno sa tvr|avom Castillo de 

San Marcos danas su meka mnogobrojnih turista 

iz zemqe i sveta koji posle obilaska znamenitosti 

grada zavr{avaju u kafeima na St. Francis 

ulici u Latinskom kvartu, ili u ba{tama restorana 

pored gradskog keja. Stanovnike grada Sent 

Avgustina je na dan izbora bilo lako prepoznati 

me|u turistima po bexevima koje su nosili, na 

kojima je pisalo „I voted today“. (Danas sam glasala.) 

U ba{ti kafea sa pogledom na ostrvo Anastasia 

preko mosta The Bridge of Lions, prislu- 

{kivala sam razgovore, da poku{am da predvidim 

pobedu Xorxa Bu{a ili Kerija na izborima. 

Amerikanci su svet koji ne odaje svoje politi~ke 

poglede niti pripadnost partiji, naro~ito pred 

nepoznatim svetom. Po razgovorima koje su vodili 

u kafeu dok su pili ameri~ku kafu iz ogromnih 

{oqa i jedno od zilion „soft drinks“ – bezalkoholnih 

pi}a na raspolagawu svima u ovoj zemqi 

obiqa – mogla sam jedino da zakqu~im da su 

stanovnici najstarijeg grada Amerike bili ponosni 

{to su na ovaj dan u~estovali u demokratskom 

procesu svoje mlade nacije. Kao i to da je podeqenost, 

50–50%, na dan kada se birao najmo}niji ~ovek 

na Zemqi za slede}e ~etiri godine, bila javno 

nevidqiva. Kao da nije postojala tog dana. 

„Za koga ste glasali“, zamalo da upitam stariju 

ènu za susednim stolom koja je imala bex „I 

voted today“. 

U {irokoj majici i duga~kom {ortsu, tako 

neodre|eno obu~ena, mogla je da bude podràvalac 

bilo kog kandidata. Stariji svet, kao i drugi 

Amerikanci, svoju partijsku pripadnost odaju 

na~inom ìvota, automobilima koje voze (ameri~ke 

velike potro{a~e benzina uglavnom voze 

republikanci, evropske marke demokrate), garderobom 

(demokrate imaju tendenciju da nose svetle 

boje, republikanci konzervativna odela i kostime 

tamnih boja) i naravno, nakitom (krupan 

zlatni nakit za demokrate i veliki dijamanti za 

republikance). Ali u Sent Avgustinu, u centralnoj 

Floridi, gde je pesak na plaàma pored okeana 

tamnoruì~aste boje, i gde pored svake staja}e 

vode stoji istaknuta tabla „Don’t feed the alligators“, 

pravila su ~esto izmewena. Ova èna pila 

je espresso iz male {oqe i nije nosila nikakav 

nakit osim velikog dijamantskog prstena. Po 

tome je mogla da bude i demokrata i republikanac 

u isto vreme. Ko zna, mislila sam, sigurno je ni- 

{ta ne pitati. Kao i svuda, i ovde se svetu samo 

zamera{ pitawima. 

U povratku, odlu~ila sam da svratim na Farmers 

Market da kupim organski med od pomoranxinog 

cveta i slatku tablu od pecan oraha. Na 

ameri~kom putu broj 1 nisam se mimoi{la sa nekoliko 

vozila. Iako u Americi ima vi{e od 

200.000.000 privatnih vozila, tog dana put broj 1 

kao da su svi izbegavali iz nekog nepoznatog razloga. 

Mo`da su wihovi vlasnici bili zauzeti 

glasawem. Svi do jednog? Sumwam. Pred glasa~kim 

mestima nije bilo redova, a samo po duga~kim 

redovima mogu se predvideti promene u dru- 

{tvu na izborima. Nezainteresovani za promene 

ne tr~e da stoje u redovima da glasaju. Borba za 

„du{u Amerike“ nastavi}e se i posle izbora. Podeqenost, 

50–50% potraja}e bar jo{ slede}e ~etiri 

godine. 

41

proza 

Miroqub Todorovi} 

DO[ETALO MI U UVO 

42 


Mnogo mi ne{to uvija{ kantom dok baza{ Bulevarom. 

Upicawen ko golub. Zamajava{ se s 

ku~kaxijama na Ta{u. Hrani{ vre}e buva. Sa sukwom 

si vi|en u mesecu maju kad majmune {i{aju. 

Zrakalice ti se zacakle kad ukuì{ zgodnog 

mudowu. Odmerava{ mu ìlu. Voli{ nepic–frajere. 

Do{etalo mi u uvo da i pesme {ara{. 

E, sad sam siguran da si pelikan. 

KOKE 

Ranoranilac iz „Kolarca“ gici koke {to profuravaju 

Knez Mihajlovom: 

drusla 

soliterka 

glavoboqa 

bakutaner 

ogriz 

bedevija 

avionka 

me~ka 

zebrica 

pasuqara 

pikolina 

ìvka 

satara 

dupetara 

preklapa~a ba{tovanka 

bambus 

{am{ula 

femka 

druswa~a 

popi{uqa 

toboganka 

lakica 

cehuqa 

zrikara 

drocika 

trubadurka sandu~ara 

lete}a riba krstarica 

`vakuqa 

lucprda 

muflonka 

pili}arka 

razvodnica frigos 

KRAQ MILAN 

Koje sad divqake vaqa{ manga{? [telovane 

majmune, zelemba}e, evrone, znojke i ga}eronce 

iz Turske, debilna zvrkala, kokolino, 

kvarne lokote, fibovani haki? 

Uvek si bio kraq Milan. Zmajoviti fergajn. 

Streptomicin. [qaka{ Amera. Kabinet u Kameni~koj. 

Ovaca ko pleve. Bomba za trakeqawe. 

NIJE MOJ FAZON 

Otfuram do „Metropola“. Krem dru{tvo. Nabacuje 

mi se strenxer. Klindov. [trkqan. 

Ve~era. Dobra cirka. Kontala sam bi}e gala 

{eva. Kad u golubarniku zatraì {alabajzer da 

mu ga popu{im. 

Ne radim to ~esto. Nije moj fazon. A ovaj navalio. 

Izvadio mi{ka. Ma{e mi wim pred nosom. 

Okej curac! Vaì! Dignem cenu do daske. I 

odradim posao. 

ZAUSTEWAO SAM SE 

Muka s pesmom, muka s re~ima. Ve} potro{ene 

re~i mogu da uni{te pesmu. Trebalo bi 

ih ponovo stvarati, izmi{qati nove. Samo, kako? 

Kada je bio mali, negde izme|u tre}e i ~etvrte 

godine, 

Viktor je voleo da izmi{qa re~i. Jedna od 

wih ZAUSTEWAO SAM SE, nastala je kad smo se 

peli, ne znam vi{e ni sam na koji sprat jedne beogradske 

kule sa liftom u kvaru. Neverovatna, 

~udesna re~ napravqena, ako se ne varam, od re- 

~i pewati se, zastati i stewati, ta~no, i smisaono 

i zvu~no, odrazila je ono stawe, napor i tego-


proza 

bu koju smo ose}ali dok smo, nepripremqeni i 

nenavikli, s mukom uzlazili uz bezbrojne stepenice 

i povremeno zastajali da uhvatimo dah. 

OGRTA^ 

Jednog dana – pri~ala je Geteova majka – iza{la 

sam ko~ijom u {etwu i videla svog sina me|u 

ostalim kliza~ima na ledu zamrznute reke. Mada 

je zima jo{ uvek trajala, bio je lep sun~an dan. 

Volfgang je ve} bio mladi}, od svih najlep{i. 

Leteo je kao strela me|u kliza~ima. 

Bila sam ogrnuta crvenim pli{anim ogrta- 

~em, zlatom obrubqenim, iznutra postavqenim 

krznom. 

– Mama, re~e mi Volfgang, tebi u ko~iji nije 

hladno. Daj mi ogrta~. 

– Ne misli{ vaqda ovo da obu~e{? 

– Svakako, ho}u. 

I ve} leti u mom ogrta~u, poput nekog oìvotvorenog 

boga. 

Ta slika osta}e mi pred o~ima celog ìvota 

i uvek }u ga se takvog se}ati, kao bele boànske 

siluete na ledu zamrznute reke, kako leti ispod 

mostova dok mu ogrta~ lepr{a na vetru. 

SU\EWE 

Sude mi. Ne znam uop{te o ~emu se radi. Sa 

rukama vezanim na le|ima stojim u prvom 

redu neke dvorane sli~ne pozori{noj. Na bini, 

ispred mene, je sudsko ve}e sastavqeno od petorice 

sudija. Sede za velikim, baroknim stolom 

sa glavama zagwurenim u gomila spisa. Povremeno 

podignu glavu, razgovaraju izme|u sebe, razmewuju 

papire i pokazuju u mom pravcu. Me|u 

tim papirima prime}ujem i neke od svojih kwiga. 

Jedva ~ujnim, mucavim, glasom obra}am se sudijama 

re~ima da ne shvatam u ~emu je stvar. Za- 

{to sam uhap{en i vezan, kada znam i tvrdim da 

sam apsolutno nevin? 

Predsednik suda, omalen, dr~an, veoma nalik 

na Pikasa, ustaje sa stolice, koja je na ne{to vi- 

{em nivou od ostalih, energi~no odmahuje rukom, 

prilazi, unosi mi se u lice, i kaè, jasno i 

glasno, da u umetnosti nema nevinih. 

BISKUP I LUCIJA 

Da i oni, koji su po svom poloàju i crkvenim 

kanonima, du`ni da nas upozoravaju na moral, 

odvra}aju od greha i upu}uju na carstvo nebesko 

mogu da uìvaju u „gre{nim zemaqskim 

stvarima“, veoma slikovito i upe~atqivo nam govori 

ovaj epigram Iannusa Panonniusa alias 

Ivana êsmi~kog, hrvatsko–ma|arskog latiniste, 

pe~ujskog biskupa iz petnaestog veka: 

Kad mi se Lucija ponudi da je jebem 

i dok na svoja ramena podignute noge 

stavqam 

iz prkna ru`nog strahovitu ispali paqbu 

kako iz oblaka muwe qetne sevaju. 

Prestra{en se okre}em i prstom zatvaram 

nos, 

jedva obuzdavani kurac klonu a sramota ga 

prisilila oti}i. 

Lucija, nikakvo veseqe se ne}e dogoditi 

tvojoj pizdi 

dok stra`wica tvoja bude opake }udi. 

TULUM 

Ma kakav tulum? Jes bilo je sveta ko blata. 

Uglavnom stara klapa i poneka ubacoka. 

Osredwa cepaà. Dobra manxa. Svakojaka narkoza. 

[lager riboni. Pqucnuo se i po koji xoint. 

Al na kraju opet frkno kow. 

Vatali smo zjala pa im ~upali krilca. 

PQUGARA 

Mrk{am gust ko dro}ka. Jedva se bele krpe. 

Mraz. 

Pingvini padaju u nesvest. 

Pqugara u Ugrinova~koj. [trokava. Negotivna. 

Graje ko oko. Koko{ari. Komite, ~asne seke, 

{o{oni, namicaqke, cugo{i, kibiceri, cuplingeri, 

kupaju kutwake, xakaju, vatriraju se. Svako 

ima svoju `vaku. 

43

g bluz 

Marko Vidojkovi} 

[TA JE BEOGRAD 

44 

eograd je glavni grad nekoliko 

B 

biv{ih i jedne sada{we dràve. 

Beogradu dobro stoje prole}e, leto, 

jesen i zima. U Beogradu se odigrala 

utakmica Zvezda – Bajern, 

1991. Beograd su pqeskavice u 

Balkanskoj. Beograd ima porodili{ta 

u kojima se ra|aju Beogra|ani. Beograd 

ima grobqa na kojima se sahrawuju Beogra|ani. 

Beograd je {vercovawe u gradskom prevozu. Beograd 

su prosute kokice po bioskopskom podu. 

Beograd je duvawe trave na mom krovu. Beograd 

je de~ji dipanzer Doma zdravqa u Siminoj. Beograd 

je minus deset i severni vetar, na Ko{utwaku. 

Beograd je `valavqewe s vatawem, na stepeni{tu 

Zavoda za izgradwu. Beograd je tucawe 

na zadwem sedi{tu „stojadina“, ispod Neboj{ine 

kule. Beograd je beàwe sa ~asa u {kolski 

WC. Beograd je bacawe {ibica po plafonima 

haustora, samoposluga i stanova. Beograd je tu- 

~a s policijom. U Beogradu se govori najlep{i 

srpski jezik. Beograd su vrapci na Ta{u. Beograd 

su golubovi na Kali{u. Beograd su gugutke 

na Zvezdari. Beograd su ga~ci na Bulevaru. Beograd 

je sankawe niz \u{inu. Beograd je preskakawe 

ograde na „25. maju“ i no}no kupawe. Beograd 

su novobeogradski bulevari. Beograd su 

ludi voza~i. Beograd je Mek na Slaviji. Beograd 

je povra}awe u toaletu Beogradskog dramskog. 

Beograd je tucawe bez kurtona s potpuno 

nepoznatom osobom. Beograd je tucawe s dva 

kurtona posle dve godine veze. Beograd je vo`wa 

bicikla po Adi. Beograd je kad proba{ mladi 

sir na pijaci. Beograd je kad ukrade{ plasti~ni 

privezak u IPS–u. Beograd je kad do~eka{ 

zoru, sva|aju}i se s ribom u najzabitijoj ulici 

na Vra~aru. Beograd je moj ujak. Beograd su moji 

}ale i keva. Beograd je kad izbegava{ vojsku. Beograd 

je kad se krsti{ zato {to si se napio, a 

sutradan traì{ da te odkrste. U Beogradu ìvi 

najlep{a devojka na svetu. Beograd je ono {to 

se vidi s moje terase. Beograd su stripovi na 

Zelewaku. Beograd su umazani i ulepqeni polovni 

porno ~asopisi. Beograd je kad pijan pi- 

{a{ u }o{ak svoje sobe. Beograd je kad kewa{ 

na studentskom krosu pred osam hiqada bruco- 

{a. Beograd je ako ima{ kom{inicu koja ne navla~i 

zavesu kad se kupa. Beograd je kad ima{ 

~etiri indeksa i nijedan poloèn ispit. Beograd 

je ono {to su bombardovali 1941. Beograd 

je ono {to su bombardovali 1944. Beograd je ono 

{to su bombardovali 1999. Beograd je kad sedi{ 

na terasi i navija{ da ameri~ka bomba pogodi 

CK. Beograd ima zoolo{ki vrt sa najdebqim 

ìvotiwama. Beograd ima najdebqe taksiste. 

Beograd je kad pojede{ tri qute pqeskavice 

i slede}g dana pla~e{ na WC {oqi. Beograd 

je kad svi znaju sve o tebi. Beograd je kad te 

mrzi po{tar. Beograd je kad izlazi{ svakog 

petka i subote uve~e i sedamnaest godina ne 

smuva{ nijednu ribu. Beograd je bacawe heroinskih 

{priceva pored vrti}a u Cviji}evoj. 

Beograd je kad ode{ kod majstora zbog promene 

uqa, a vrati{ se s novim motorom. Beograd je 

kad kupi{ bombu u {kolskom dvori{tu i baci{ 

je u Dunav, da vidi{ {ta }e da se desi. Be- 

kwièvni magazin


bg bluz 

ograd je kad nosi{ no` i nikad ga ne upotrebi{. 

U Beogradu se najlo{ije spava. U Beogradu 

se najboqe spava. Beograd je kad ga gleda{ iz 

aviona i pla~e{. Beograd su vodoinstalateri 

koji do|u na pet minuta i zadrè se osam sati. 

Beograd su ventilatori u novembru i grejalice 

u junu. Beograd su ventilatori u julu i grejalice 

u januaru. Ako peva{ u bendu, u Beogradu ne- 

}e{ na}i studio u kome }e ti se ~uti glas. Ako 

u Beogradu svira{ bubweve, kom{ija ti je najverovatnije 

pukovnik u penziji. Beograd je berza 

plo~a, nedeqom kod SKC–a. Beograd su i Bor- 

~a, Ov~a i Krwa~a. Beograd ima najboqe mostove 

za samoubistva. Beograd je kad niko ne do|e na 

odli~an koncert. Beograd je kad se rasprodaju 

karte za odli~an koncert. Na Beogradskom sajmu 

kwiga mogu da se na|u najboqe pqeskavice. Beograd 

ima hipodrom, na kome nikad nisam bio. 

Beograd je koncert „Metalike“, 2004. Beograd je 

koncert „Strenglersa“, 1990. Beograd je koncert 

Igija Popa, 1991. Beograd su koncerti Pro Pejna, 

1997, 1998. i 1999. Beograd su qudi koji idu 

u kafane. Beograd su qudi koji idu na izlo`be. 

U Beogradu }ete na}i mnogo ku~i}a, a neki od 

wih }e hteti da vas ujedu. Beogradske kwiàre 

su najboqe mesto da se sakrijete od ki{e i snega. 

Iz beogradskih bolnica pucaju najlep{i pogledi. 

Na beogradski aerodrom sle}u avioni. 

Beograd je kad diplomirani pravnik i magistar 

istorije svake subote piju pivo ispred dragstora. 

Beograd je kad se najboqi drugovi posva|aju 

gledaju}i Real – Barselona. Beograd je kad se 

najboqi drugovi posva|aju zbog Ko{tunice i 

\in|i}a. Beograd ima najboqe bendove za koje 

niko nikad nije ~uo. Beograd je kad ti proki- 

{wava krov. Beograd je kad na|e{ buba{vabu u 

patici. U Beogradu moè{ da xogira{ pored reke. 

U Beogradu ìve tipovi na koje se loè Zagrep~anke. 

U Beogradu ìve tipovi koji se loè 

na Zagrep~anke. Beograd ima dve kapije. Beograd 

ima pacove. Beograd ima visibabe. Beograd ima 

autoput. Beograd ima {are od mraza po prozorima. 

Beograd je kad iskrene{ sko~ni zglob dok 

igra{ mali fudbal. Beograd je kad ustaje{ u pet 

da bi i{ao na posao. Beograd je kad sa ~etrdeset 

godina i daqe ìvi{ s roditeqima. Beograd je 

kad sedam puta pada{ vo`wu. Beograd je kad pro- 

|e{ na crveno, a pandur ti naplati kaznu za nevezivawe 

pojasa. Beograd su prosjaci. Beograd su 

klo{ari. Beograd su kafi}i. Beograd su butici. 

Beogradsko nebo spada me|u najplavqa u svemiru. 

Beograd su ukradeni saobra}ajni znaci. U 

Beogradu moète da kupite kaktus i biqku meso`derku 

po povoqnoj ceni. U Beogradu moète 

da kupite sendvi~ i dobijete salmonelu. U Beogradu 

ne moète da na|ete nov~anik pun para. 

Beogra|ani se dele na Cigane i Grobare. Beogra- 

|ani uglavnom imaju trepavice. Beograd su parkovi. 

Beograd su vrti}i. Beograd su {kole. Beograd 

je toraw na Avali. Beograd je saobra}ajni 

{pic od {est ujutru do pono}i. Beograd je BI- 

TEF. Beograd je BEMUS. Beograd je BELEF. Beograd 

je Radost Evrope. Beograd je FEST. Beograd 

je svet. 

45

naslovna strana 

Dragan Jovanovi} Danilov 

SVET PROVERQIV IZNUTRA 

46 


lika Tomislava Suheckog nastaje 

S 

uvek u sna`nom suo~avawu i suprotstavqawu 

svetu. Slikati, to za 

ovog umetnika zna~i – suprotstavqati 

se. Iz ekspresionisti~ke 

apstarkcije izrawaju figure koza, 

ko~opernih petlova, bikova u punoj 

snazi i besu, ènskih aktova pod mlazevima 

vode... Po re~ima samog umetnika, slikawe bikova 

je za wega ritualno, jer mu daje dodatni impuls 

da posle pauze u radu, ponovo nastavi da 

slika. Nema u tom izboru feti{a ni~eg neobi~nog, 

jer bik evocira silovit zanos, neukrotivu 

èstinu, razuzdanu plodnost, neobuzdano be{wewe 

sile. Paradoksalno, stati~na bikovska masa 

nosi vatrenu krv i ratoborni duh. 

Oblik je kod Tomislava Suheckog iznedren 

samom materijom. Tako Suhecki 

afirmi{e jedan poosobqen vid figurativne 

veroispovesti koja se nikako ne 

odri~e apstraktnog alibija. Atmosfera 

na slici je ustreptala, a sudari reskih, 

vibrantnih poteza, siloviti. @enski 

aktovi su tako prostudirani da u 

svoj svojoj raznolikosti predstavqaju 

svojevrsne kriptograme. 

Slikarstvo Suheckog je vi- 

{e impulsivno nego razlo`no. 

Ono je okrenuto jednom unutra{wem 

svetu koji je sam po 

sebi neuhvatqiv. Svetu u kome 

je razum podre|en instinktu. 

U ovakvom slikarksom idiomu 

kome se priklonio ovaj umetnik, 

sve odlu~uje sna`na, gestualna 

vitalnost koja dolazi 

iz tajanstvenih odluka nagona. Na 

ovim platnima sre}emo dramsku jezgrovitost 

prizora, groznice rojewa 

i zaoravawa u nena{minkano tkivo 

slikarske materije. Bujan, gorqiv 

temperament, Suhecki ne opisuje, 

ve} na svojoj slici izraàva 

unutarwe poimawe, mentalnu 

predstavu ènskih aktova i ìvotiwa 

~iji ga oblici intrigiraju. 

Suhecki slika sna`no, ekspresivno, 

ali ne bez estetizacije 

materije i svog ikonografskog 

sveta. Pri tom, prostorno 

produbqivawe ustupa mesto 

plo{nom fiksirawu slikarskog 

prizora. 

Sam na~in slikawa Tomislava Suheckog, wegov 

grozni~avi napon istraìvawa, ritmi~na 

artikulacija i dinami~na labilnost modelacije, 

jesu neumitnost koja se nikako nije mogla izbe}i. 

Naglost poteza i hromatskih udara, u slu- 

`bi su ritmizovawa muzi~kih senzacija i ekspresivnih 

kovitlawa. Nervozne strukture akcionog 

slikarstva (action painting) ~ak svojevrsna 

radikalna, gestualna orijentacija, obeleìla je 

monumentalne formate Tomislava Suheckog. Materija 

na tim velikim formatima je intuitivna, 

pulsiraju}a, ìva. Kao besni gesti~ar, Suhecki 

sa ritualnom lako}om razlaè, raslojava i razvaquje 

volumene svojim uznositim zamasima. 

No, on se koristi i akcijom i 

opservacijom. Impulsivni tragovi, 

dinami~ni spletovi i vrtlozi, 

kao da inercijom dolaze iz sebe 

samih, sabiraju se i zgu{wavaju, 

te, selede}i ritam svoje izraàjne 

slobode i vizuelnog izobiqa, uskovitlavaju 

na{ likovni vidik i spasavaju 

ga od priklona dekorativnom i 

sceni~nom. Ovde, svakako, vaqa dodati i 

to da su za likovna istraìvawa Tomislava 

Suheckog imali zna~aj repera, umetnici 

kakvi su Rajder, De Kuning, Polok, Manesije, 

ili, recimo, Emilio Vedova. 

Crte` je poseban domen bavqewa 

Tomislava Suheckog. U crteù ovog 

umetnika pronalazimo ne~eg od Matisovog 

ornamentalnog linearizma 

(napajanog na persijskoj minijaturi, 

i ruskoj ikoni). No, Suhecki je crta~ 

mnogo o{triji u liniji. Kao i Mi}a 

Popovi}, i Suhecki se kao crta~ napaja 

na presnoj materiji ìvotnog 

realiteta. @ivotiwske forme, qudska 

lica, a naro~ito naga ènska 

tela za Suheckog su neiscrpna antologija 

oblika, blagodat prirode i 

su{tinska radost ìvota. 

A ono {to je najlep{e jeste to 

da je sna`ni, ekspresivni likovni 

svet Tomislava Suheckog, sa tim 

pijanim, uzmu}enim kolorizmom i 

lepom gesti~kom poneseno{}u, proverqiv 

iznutra, iz jednog duboko 

li~nog bunila.


Antonio Tabuki 

PRIÂ O PRIÎ KOJE NEMA 

proza 

mam roman koji ne postoji i u kome je 

I 

pri~a koju èlim da vam ispri~am. 

Roman se zvao Pisma kapetanu Nemu, 

naslov koji sam kasnije izmenio u 

Niko na vratima. Nastao je, ~ini mi 

se, u onih petnaest dana divqine i 

zanosa koje sam proveo u mesta{cu 

blizu Sijene. Ne znam {ta mi ga je kazalo: da li se- 

}awa koja se kod mene gotovo uvek prepli}u s ma- 

{tom {to ih ~ini malo verovatnim; ili o~iglednost 

samog privida ~ije postojawe ne treba zanemariti; 

a mo`da i samo}a koja je neretko dru`benica 

pisawa. Bez mnogo razmi{qawa napravih od pri~e 

kratak roman i poslah ga izdava~u. Ocenio ga je previ{e 

neodre|enim, fluidnim i sa wegovog izdava~kog 

stanovi{ta prili~no nerazgovetnim i nepristupa~nim. 

Mislim da je imao pravo. Da budem sasvim 

otvoren: ni sam ne znam koja je bila wegova 

kwièvna vrednost. 

Odloìo sam ga u fioku da se staloì. Verujem 

da mrak i zaborav prijaju pri~ama. Nekoliko godina 

kasnije on mi se opet na|e u rukama i ponovni susret 

s wime na mene ostavi ~udan utisak. Iskrsnuo 

je ispod mno{tva karata iz tame jedne komode poput 

podmornice koja ispliva iz tamnih dubina. U tome 

naslutih metaforu, gotovo poruku: i u romanu je bilo 

re~i o podmornici. I kao da je to bilo zbog 

opravdawa ili zbog pokajawa (~udno je kako romani 

mogu da izazovu ose}aj griè savesti) osetih potrebu 

da mu dodam zavr{etak – jedinu stvar koja }e od 

wega ostati ako izuzmemo naslov koji i danas postoji: 

Posle kraja. Koliko se se}am, bilo je to u zimu 

1979. Roman sam jo{ malo doterao i poverio izdava- 

~u koga sam ocenio prikladnijim za objavqivawe ne 

mnogo ~itqive kwige. Ispostavilo se da je moj izbor 

bio pravilan i vrlo brzo smo ugovorili da kwigu 

predam slede}e jeseni. 

Kad sam krenuo na letwi odmor rukopis sam poneo 

sa sobom. Ose}ao sam da mu je neophodno dru- 

{tvo budu}i da je tako dugo bio sam. Krajem avgusta 

uzeh da ga pro~itam. Nalazio sam se u staroj ku}i na 

Atlantiku u kojoj su boravili vetar i utvare. Nisu 

to bile moje utvare ve} one prave: turobne pojave koje 

mogu da se uo~e samo ako se pa`wa jako usredredi 

i ako za to postoji raspoloèwe. U tom ~asu moja pa- 

`wa je bila izuzetna jer mi je pri~a o osobama koje 

su tu nekad stanovale bila vrlo dobro poznata. Tako 

ih neobja{wiva slu~ajnost ìvota u~ini i delom 

mog postojawa. 

Uskoro stiè septembar s pobesnelim talasima 

koji su nagove{tavali ravnodnevicu; u ku}i povremeno 

nije bilo struje, kro{we u vrtu su {u{tale, 

no}u bi po hodnicima za{kripalo staro drvo; kad 

bi retki prijateqi dolazili na ve~eru svetla wihovih 

automobila u mraku dobijala su vid belog snopqa; 

litica ispred ku}e se uàsno strmoglavqivala; 

na samom dnu talasi su se kome{ali. Bio sam 

potpuno sam, to sam znao pouzdano, a u toj usamqenosti 

vapile su da mi se obrate uznemirene utvare. Samo, 

tu pravi dijalozi nisu mogu}i. Pribegavali smo 

~udnim izrazima koji se ne mogu prevesti a koji su 

bili izum strategije odre|enog trenutka. Nisam 

prona{ao ni{ta boqe nego da se oslonim na govor 

jedne svetlosti. Bio je to svetionik s druge strane 

zaliva: dva bleska smewivala bi ~etiri pauze. Kombinacijom 

tih promenqivih veli~ina smislio sam 

mentalni jezik koji nije bio precizan ali je bio dovoqan 

za elementarno sporazumevawe. No}u bih ponekad 

patio od nesanice. Stara ku}a je imala veliku 

terasu i tu bih provodio no} u razgovoru sa svetionikom. 

Boqe re~eno, sluìo sam se wime da {aqem 

ili primam poruke koje sam, naravno, sam smi- 

{qao. Ali neke stvari mogu biti mnogo lak{e nego 

{to se veruje; naprimer, dovoqno je pomisliti: no- 

}as {aqem; ili: no}as primam. I stvar je gotova. 

Tako su do mene stigle mnoge pri~e. Moram da 

priznam da je broj koji sam otposlao bio vrlo mali; 

ve}inu vremena sam proveo u slu{awu. Te pojave 

imale su potrebu da govore a ja sam ih slu{ao mada 

su veze ~esto bile ometane, nerazumqive ili u prekidu. 

Jasno sam ose}ao da su to uglavnom nesre}ne 

pri~e. I tako, u tim nemim dijalozima, stiè i jesewa 

ravnodnevica. Bura je uzburkala more tog dana 

i ono je hu~alo do zore; popodne neka uàsna snaga 

potrese wegovu utrobu. Uve~e, gusti oblaci se spusti{e 

na horizont i prekinu{e vezu s mojim sagovornicima. 

Oko dva po pono}i, posle uzaludnog i{- 

~ekivawa da se pojavi svetlost svetionika, uputih 

se na liticu. Okean je tako nepodno{qivo urlao kao 

da je bio prepun glasova i jauka. Poneo sam sa sobom 

roman i stranicu po stranicu prepu{tao vetru. Ne 

znam da li to bilo darovawe, dugovawe, `rtva ili 

kazna. 

Od toga dana protekle su godine i sada ta pri~a, 

napisana pre mnogo vremena, iskrsava ponovo iz 

druge komode, iz drugih dubina. Vidim je crno–belu 

kako ina~e i sawam; ili mutnu, vrlo bledu; i sve to 

u lakoj izmaglici, s tankim velom koji je ~ini mekom, 

osen~enom. Prikazana je na platnu od no}nog 

neba iznad atlanske obale, ispred stare ku}e koja se 

zvala Sa @oze da Gija; ispred starih zidina ~iji izgled 

vi{e nije onakav kakvog ga pamtim; a ovaj roman 

{to ne postoji posve}ujem upravo onima koji su 

je pre mene poznavali i ìveli u woj. 

Prevela Ivana Haxi Popovi} 

47

ibliografija 

KWI@EVNI MAGAZIN 

U 2004. GODINI 

48 


Ajgi, Genadij, Poqe – bez nas, 

40, 2004, 20 

Ajnciger, Ervin, Muke, 33, 2004, 

23 

Alegijeri, Dante, Pakao, pevawe 

XXIII, 35, 2004, 10 

Aleksi}, Branko, Veliki drug od 

prvog do drugog svetskog rata, 37- 

38, 2004, 2 

Amelin, Maksim, * * *, 37-38, 

2004, 15 

Apel Srpskog kwièvnog dru{tva 

narodnoj Skup{tini i Vladi Republike 

Srbije, 34, 2004, 3. 

Arsi}, Qubica, Da li su pisci 

duhovna elita?, 40, 2004, 55 

Atanasijevi}, Sowa, [um tuge, 

31-32, 2004, 36 

A}imovi}, R. Dragan, Dani sa 

Crwanskim, 41, 2004, 6; (2) 42, 

2004,12 

A}imovi}, Mileta Ivkov, Isku- 

{avawe ànra (Vladan Matijevi}, 

Pisac izbliza), 31-32, 2004, 

50; Ustuk od stvarnosti (Tomislav 

Marinkovi}, [kola trajawa), 

34, 2004, 42; Sr` se}awa 

(Svetlana Velmar Jankovi}, 

Prozraci), 35, 2004, 34; Estetika 

i etika (Du{ko Novakovi}, 

Izabrao sam Mesec), 36, 2004, 38; 

Zemqe, gradovi, qudi (Vladislav 

Bajac, Evropa ekspres), 37-38, 

2004, 44; Putovawe kroz tekstualnost, 

(Svetislav Basara, Srce 

zemqe), 40, 2004, 30; 

Mitski zaklon (Sa{a Jelenkovi}, 

Elpenorova pisma), 41, 2004, 

38; Dvojnici, ogledala, lavirinti 

(Jovica A}in, Mali erotski 

re~nik srpskog jezika), 42, 2004, 

28 

A}in Jovica, Autoportret s 

mrtvom prirodom, 33, 2004, 2; 

Babi}, Goran, Slijede}i stope 

u snijegu, 37-38, 2004, 54 

Bajac, Vladislav, Venecija istoka, 

37-38, 45 

Bakevski, Petre, Vodno, Nova godina, 

41, 2004, 30 

Basara, Svetislav, Rekli su o 

Ni~eu, 35, 2004, 7; Posledwi porok, 

40, 2004, 31 

Bidlinski, Georg, Slu{alice, 

no}u, 33, 2004, 28 

Birjukov, Sergej, Jutro, 37-38, 

2004, 7 

Blajkner, Peter, Jedro moje qubavi, 

33, 2004, 24 

Boìn, Mirjana, Po~etni~ko 

srce, 40, 2004, 24 

Boòvi}, Gojko, Svedok i u~esnik, 

(Miodrag Peri{i}, An|eo 

istorije i dnevni poslovi), 37- 

38, 2004, 40 

Bo{kovi}, Dragan, Poezija postaje 

sve (sa Draganom Bo{kovi}em 

razgovarao Dragoqub 

Stankovi}) 35, 2004, 45; Nepostoje}a 

biblioteka, 35, 2004, 

47; Ko nema u{i neka – ~uje, 36, 

2004, 20; Hronika jednog ja, (Vojislav 

Todorovi}, Nema{ gajtan, 

Erazmo)39, 2004, 40 

Brodski, Josif, Pisac je usamqeni 

putnik, 35, 2004, 4; Razmi{qawa 

o postawu pakla, 37- 

38, 2004, 30 

Buber, Martin, Primalac, 33, 

2004, 39; La`ni mir, 34, 2004, 

32; Druga polovina, 35, 2004, 29 

Bundalo M. Zoran, O re~ima, 41, 

2004, 26 

Bun~i}, Radojica, Oranzplaz, 

39, 2004, 38 

Vasiqevi}, Boìdar, Mala 

no}na scena, 41, 2004, 53 

Velimirac, Ivana, Pisawe kao 

~uvawe, 39, 2004, 32 

Vider, Bernhard, Mercer street, 

33, 2004, 26 

Vidojkovi}, Marko, Otvaraj 

prozore, 33, 2004, 36; 16, 18, 20 i 

22; 34, 2004, 52; Tvoji mostovi, 

35, 2004, 50; Ve~na lovi{ta, 36, 

2004, 48; Pojili{ta, 37-38, 

2004, 58; Le~ili{ta, 39, 2004, 

48; Parkovi, 40, 2004, 39; Od kolevke, 

pa do kraja svemira, 41, 

2004, 50; [ta je Beograd, 42, 

2004, 45 

Vicko, Arpad, Pri~e o qubavi i 

smrti (Mihajlo Panti}, Ako je 

to qubav), 34, 2004, 40 

Voterhaus, Peter, Nali~je lirike, 

33, 2004, 29 

Vu~ini}, Sr|an, Posed deteta 

i pesnika (Milovan Mar~eti}, 

Prvo lice), 33, 2004, 48; Posledwe 

pismo, 35, 2004, 26 

Vukajlovi}, Du{an, O svetlosti, 

o ne`nosti, o mraku, 42, 

2004, 56 

Gaji}, Jovan: Beograd izme|u 

istoka i zapada... 35, 2004, 4 

Gandlevski, Sergej, Elegija, 37- 

38, 2004, 8 

Grabovac, Simon, Magi~na petqa, 

41, 2004, 14 

Gras, Ginter, Zazidan, 39, 2004, 

16 

Gronas, Mihail, * * *, 37-38, 

2004, 16 

Dakovi}, Nenad, êmu jo{ filozofija, 

33, 2004, 40 

Damjanov, Sava, Preobraàji, 

40, 2004, 52 

Dangubi} Ratko, An|eo nad Svetim 

Stefanom, 34, 2004, 46 

Danilovqev vrt (sa Draganom 

Jovanovi}em Danilovim razgo-


bibliografija 

varao Mileta A}imovi} Ivkov), 

34, 2004, 26 

Dedinac, Milan, Trava u snu i 

na javi, 36, 2004, 28 

Demi}, Marko, Artes moriendi, 

34, 2004, 43; Gandi savetuje Acu 

V. Gaji}a kako se pi{e nekrolog, 

40, 2004, 22 

Detiwa zapitanost i svest o 

tradiciji (s Vojislavom Karanovi}em 

razgovarala Bojana 

Stojanovi} Pantovi}), 37-38. 

2004 18 

Dimitrova, Blaga, Kako, 35, 

2004, 30 

Dimkovska, Lidija, Poema po- 

~etka, 40, 2004, 49 

\or|evi}, Dragana, Pogledaj sebe, 

vide}e{ svetlost..., 37-38, 

2004, 48 

\ 

or|evi}, T. Milan, Belo, 31- 

32, 24; Ekran, 42, 2004, 11 

Ekskurzija na mozak ponaosob 

(sa Miodragom Rai~evi}em 

razgovarao Boò Koprivica), 

41, 2004, 22 

Zapojev, Timur, Slikaru Semjonu 

Fabijasovi~u, 37-38, 

2004, 10 

Zahtev PEN-a, 42, 2004, 55 

Zubanovi}, Vojislav, Aste~ko 

sunce, 41, 2004, 46 

Zubanovi}, Slobodan, 1804, 

31–32, 2004, 64; Obi~no jutro, 

33, 2004, 16; êtvrti mart, dva 

po pono}i... 33, 2004, 16; Odsjaj u 

zenici oka, 34, 2004, 56; U znaku 

vrapca i podznaku vepra, opet, 

35, 2004, 56; Pitawa oko Mikelan|ela, 

36, 2004, 56; Poezija 

nas gleda, 37-38, 2004, 64; Trag na 

obrazu, 39, 2004, 56; Izve{taj, 

40, 2004, 56; Nestanak bermudskog 

trougla, 41, 2004, 56; Posle, 

a pre, 42, 2004, 2004, 56 

Iz savremene ruske poezije, 

(izabrao i preveo Miodrag 

Sibinovi}), 37-38, 2004, 7-17 

Ili}, Dejan, Jezik jedino ostaje, 

(sa Dejanom Ili}em razgovarao 

Dragoqub Stankovi}), 33, 2004, 

18; O prostoru i kretawu u poeziji 

Vaska Pope, 37-38, 2004, 24; 

Dve mere, 42, 2004,18 

Jamasaki, Kajoko, Vinograd, 

grozd, 35, 2004, 53 

Jankovi}, Svetlana Velmar, To 

moje Ja (sa Svetlanom Velmar 

Jankovi} razgovarao Aleksandar 

Jerkov), 33, 2004, 11; Odlomak 

iz romana Prozraci, 35, 

2004, 35 

Jelenkovi}, Sa{a, Redak gost u 

rodnom gradu; pismo prvo, 41, 

2004, 39 

Jelinek, Elfride, U~iteqica 

klavira, 41, 2004, 12 

Jovanovi} Danilov, Dragan, Povratak 

narodnoj mistici, 33, 

2004, 54; Homer predgra|a, 34, 

2004, 29; Teologija vedrine, 34, 

2004, 54; Medijalni svet Danice 

Masnikovi}, 35, 2004, 54; Memorija 

palimpsesta, 34, 2004, 54; 

Prozori Stojana Milanova, 39, 

2004, 54; Muzej ocvalih dama, 40, 

2004, 44; Beline bremenite smislom, 

41, 2004, 54; Svet proverqiv 

iznutra, 42, 2004, 46 

Jovanovi} Kastl, Boris, Britanka 

arheolog, 36, 2004, 16 

Jovanovi}, Aleksandar, Odlomak 

iz kwige Stvaraoci i stvoriteq, 

35, 2004, 33 

Jovanovi}, Bojan, Jedinstvo bola 

i zadovoqstva, 36, 2004, 42 

Jovanovi}, D. Milenko, Antarttik 

u [umadiji, 33, 2004, 42 

Kaliwin, Vadim, * * *, 37-38, 

2004, 15 

Karanovi}, Vojislav, Ot~aravawe, 

40, 2004, 54 

Kara-Pe{i}, @ivojin, Osmeh, 

Vavin, 31-32, 2004, 58 

Kardu~i, \ozue, Kraj urne Persija 

Bi{ [elija, 31-32, 2004, 40 

Kasidi, En, Kupovina za samca, 

41, 2004, 28 

Kleh, Igor, Incident s klasikom, 

34, 2004, 22 

Kojen, Leon, Pesni~ka samosvest, 

36, 2004, 29 

Kopicl, Vladimir, Vrane, 35, 

2004, 24 

Koprivica, Boò, Hiperborejac, 

Petar Kraq, 31-31, 2004, 30; Levi~ar 

u Veneciji, (Predrag Matvejevi}, 

Druga Venecija), 36, 

2004, 36; îtawe grada (Milan 

Leko, Ulice Beograda), 40, 2004, 

34; Maradona tigar, 41, 2004, 44 

Korf, Andrej, * * *, 37-38, 2004, 

13 

Kosovel Sre~ko, Moja du{a, 37- 

38, 2004, 38 

Kwièvni magazin u 2004, 42, 

2004, 48 

Krwevi}, Vuk, Andri} i film, 

34, 2004, 34 

Krsti}, Marko, Dleto i re~, 35, 

2004, 48 

Kuki}, Branko, Vri{te}i an|eo, 

40, 2004, 51 

Kuci, Xon Maksvel, Sramota, 

31-32, 2004, 34 

Lazi}, Radmila, Nostalgija 

za izgubqenim rajem, 31-32, 

2004, 42; Rasprava s Adamom, 40, 

2004, 38; Moj Dis, 42, 2004, 17 

Lakas, Gordin, Zapisi iz Kaira, 

31-32, 2004, 54; (2), 33, 2004, 50; 

(3), 34, 2004,48; (4), 35, 2004, 40 

Lakoba, Stanislav, Jutro, 37- 

38, 2004, 7 

Lali}, V. Ivan, 1804, 31-32, 

2004, 2 

Lebedinski, Slavko, Bista pisca 

u nestajawu, 41, 2004, 32 

Lojdl, Kristijan, Svakodnevica, 

33, 2004, 30 

Lukovi} B., Aleksandar, Spev 

kao duh rodnog podnebqa (Desimir 

Blagojevi}, Rodoslovi), 41, 

2004, 36 

Luci, Mario, @ivotu, 42, 2004, 

20 

Magara{evi}, Mirko, Crwanski 

o Beogradu, 39, 2004, 

6 

Majnrik, Gustav, San, 37-38, 

2004, 47 

Maksimova, Marija, * * *, 37-38, 

2004, 12 

49

ibliografija 

50 


Mandi}, M. Zoran, Hristizirana 

biografija zla, 34, 2004, 42 

Marinkovi}, Tomislav, Pesme, 

34, 2004, 43 

Markovi}, J. Predrag, Prtqag 

pro{losti, ili {ta poneti iz 

pro{losti u budu}nost, 31-32, 

2004, 4 

Markovi}, Natalija, Cyber 

grudwak, 33, 2004, 53; Grad, 39, 

2004, 36 

Mar~eti}, Milovan, Moj Holivud, 

40, 2004, 50 

Matvejevi}, Predrag, Druga Venecija, 

(odlomak), 36, 2004 37 

Matijevi}, Vladan, Pisac, izbliza, 

(razgovarao \or|e Pisarev) 

31-32, 2004, 16 

Mezon Elvira, Savremeni meksikanski 

pesnici na jezicima pre 

Kolumba, 40, 2004, 48 

Merenik, Lidija, Zamotavawe 

istorije – odmotavawe ti{ine, 

37-38, 2004, 62 

Milanovi}, R. Bratislav, Kao 

na dnu vode, 39, 2004, 18 

Mila{inovi}, Goran, Amsterdam, 

36, 2004, 18 

Milin~evi}, Vasa, Jovan Cviji} 

o majskom prevratu 1903, 40, 

2004, 12 

Mili}, Novica, Ekskurs o qubavi, 

42, 2004, 32 

Milo{, êslav, Priroda, 34, 

2004, 20; To, 39, 2004, 14 

Mitrovi}, Nemawa, Ceh, 37-38, 

2004, 46 

Mi}evi}, Koqa, Da Dante nije 

umro, 35, 2004, 10 

Ne znamo kud kwiga ide (sa Qubicom 

Arsi} razgovarala Tatjana 

Rosi}), 40, 2004, 6 

Ne~iporenko, Jurij, BuUBaA- 

[VaABeE, 36, 2004, 2; Na ru- 

{evinama Vavilona, 36, 2004, 4 

Nikoli}, Dejana, Kraj leta, 31- 

32, 2004, 52 

Ni~e, Fridrih, Prvi hri{}anin, 

34, 2004, 30; Qudsko, suvi{e 

qudsko, 40, 2004, 17 

Novakovi}, Du{ko, Crna mokra- 

}a, Dràwe petlova, 36, 2004, 

38; „Kod Orfeja u 8“, 37-38, 2004, 

28; Pesma za Vaska Popu i vr- 

{a~ke |ake u vidu izve{taja, 37- 

38, 2004, 29 

Nurudinov, Ruslan, * * *, 37-38, 

2004, 13 

P 

., D., Portret nobelovca Elfride 

Jelinek, 41, 2004, 12 

Pavkovi}, Vasa, Lirska linija 

Dimitrija Peci}a, 31-32, 2004, 

62; Ubistvena rupa, 37-38, 2004, 

22; Neo~ekivani ~ovek – Vojislav 

Despotov, 42, 2004, 2 

Pavlovi}, Danica, Dubrovnik, 

39, 2004, 31 

Paji}, Milenko, Popa i [ejka, 

40, 2004, 25 

Pandurovi}, Sima, Jesen na terasi, 

Mi, po milosti bo`joj deca 

ovoga stole}a, 41, 2004, 4, 5 

Pani}, Draga, Letopis prizrenske 

katedrale, 34, 2004, 6 

Panti}, Mihajlo, Kako sam 

plivao s Bokasom, 34, 2004, 38; 

7; Na~in da budemo drugi (s Mihajlom 

Panti}em razgovarao 

Boò Koprivica), 36, 2004, 7; 

Put u Novi Sad, 36, 2004, 10; 

Par{~ikov, Aleksej, Dve {minkerke, 

37-38, 2004, 9 

Paunkovi}, Zorislav, Devedesete, 

36, 2004, 52; Devedeste i daqe..., 

39, 2004, 52 

Pej~i}, Jovan, Iz re~nika srpskih 

pesnika 20. veka, Laza Kosti}, 

37-38, 2004, 61; (2) Vladislav 

Petkovi} Dis, 39, 2004, 51; 

(3) Mom~ilo Nastasijevi}, 40, 

2004, 16; (4) Du{an Mati}, 41, 

2004, 35; (5) Rastko Petrovi}, 


Pej~i}, Milivoje, Poezija, 36, 

2004, 51 

Peki}, Borislav, Sezona leda, 

31-32, 2004, 20; (2), 33, 2004, 32 

Peri{i}, Miodrag, Na privremenom 

radu, 37-38, 2004, 40 

Petkovi}, Novica, Disove nedovr{ene 

re~i (razgovarao Dragan 

Hamovi}), 31-32, 2004, 44; Poezija 

prozra~ne fakture (Vojislav 

Karanovi}, Svetlost u naletu), 

41-32, 48; Uvod u prou~avawe 

Pandurovi}eve poetike, 41, 

2004, 2. 

Petrovi}, Branislav, Novo grobqe 

u Beàniji; Top~idersko grobqe, 

tren, 40, 2004, 29; Trideset 

godina od smrti Branka Miqkovi}a, 

41, 2004, 10 

Petrovi}, Goran, Skela, 31-32, 

2004, 8 

Petrovi}, Predrag, Sloènost 

pesni~kog tkawa, (Svetlana [eatovi}-Dimitrijevi}, 

Tradicija 

i inovacija; intertekstualnost 

u pesni{tvu Ivana V. Lali}a), 

36, 2004, 40, 36, 2004, 41 

Pijanovi}, Petar, Ogled o tri- 

{tapa i jednom kocu, 33, 2004, 

46 

Plesner, Helmut, Zakasnela nacija, 

41, 2004, 18 

Poqakov, Andrej, * * *, 2004, 37- 

38, 14 

Popov, Alek, Misija: London, 

33, 2004, 8 

Popovi}, Dragana, Prostornoonostrana 

odre|enost, 31-32, 

2004, 57 

Popovi}, Radovan, Pri~a o prijateqstvu 

i mr`wi, 39, 2004, 4 

Posle dvehiqadite (izbor iz novog 

srpskog pesni{tva sa~inio 

Nenad Milo{evi}), 39, 2004, 30 

Premeru, Jovan, Italski zapisi, 

36, 2004, 44; Raskr{}e u Fereri 

(2), 37-38, 2004, 34, Italski 

zapisi (3), 39, 2004, 26; (4), 40, 

2004, 42 

Prens, Huan Oktavio, Prava re~, 

40, 2004, 47 

Pre}utana kultura, 31-32, 

2004, 10 

Pri~awa o ustanku, (Petar Joki}; 

Prota Matija Nenadovi}), 

31-32, 2004, 6 

Protest SKD, 42, 2004, 55 

Radovi}, Borislav, îstota 

kao znak raspoznavawa, 36, 

2004, 33 

Radosavqevi}, Ivan, Nedosti- 

`na trans-epohalnost na delu, 


Raj~i}, Biserka, Plamen i mermer, 

39, 2004, 12 

Rastegorac, Ivan, Sculptura


bibliografija 

fantastica, 39, 2004, 47 

Riner M., Franc, Do sutra, 33, 

2004, 27 

Ro{uq, @arko, Era Skerli}eve 

poezije, 36, 2004, 14 

Ruèvi~, Tadeu{, Traèwe kqu- 

~eva, 5, 2004, 5 

Savremena srpska poezija, 

[ta i kako ~itamo (Gojko 

Boòvi}, Marija Kneèvi}, 

Mihajlo Panti}, Bojan Jovi}, 

Du{ica Poti}, Dubravka \uri}, 

Ana Ristovi}, Du{ko Novakovi}, 

Vasa Pavkovi}, Nenad 

Milo{evi}, Jasmina Toni}, 

Sla|ana Ja}imovi}, Rajko Luka~), 

34, 2004, 10-19 

Saop{tewe za javnost, 36, 2004, 

43 

Sve i treba da bude ~udo (sa 

@ivoradom Nedeqkovi}em razgovarao 

Nenad Milo{evi}), 42, 

2004, 15 

Seferovi}, Ana, Beskrajna zabava, 

34, 2004, 51; Nikad ne odoleva 

savr{enosti, 39, 2004, 30 

Sibinovi}, Miodrag, Anton êhov 

posle jednog veka, 35, 2004, 19; 

(2), 36, 2004, 26 

Simovi}, Qubomir, Poruka iz 

daleka (razgovarao Dragan Hamovi}), 

31-32, 2004, 12; Upori- 

{na ta~ka, 40, 2004, 32 

Simonovi}, Tatjana, Autobus 

lebdi, 31-32, 2004, 53 

Sokolov, Dmitrij, More, 37-38, 

2004, 17 

Sorokin, Vladimir, Hiro{ima, 

40, 2004, 2 

Spisak uni{tenih i o{te}enih 

hramova na Kosovu, 34, 2004, 4. 

Stankovi}, Goran, Za{to nisam 

glasao, 37-38, 2004, 55 

Stefanovi} Mirjana, Verba volant, 

scripta manent, 40, 2004, 

36 

Stefanovi} Pregel, Smiqa, 

Sent Avgustin, Florida, 42, 

2004, 38 

Tabuki, Antonuio, Pri~a o 

pri~i koje nema, 42, 2004, 47 

Taha, Bahir, Svetla ta~ka, 37- 

38, 2004, 51 

Terzi}, Katarina, Patwa koja 

ni~emu nije sluìla, 31-32, 

2004, 26; (2), 33, 2004, 44; Fo – 

tvorac (X. M. Kuci, Fo), 41, 

2004, 40 

Te{anovi}, Jelena, * * *, 39, 

2004, 33 

Te{in, V. Sr|an, Iz Penelopine 

perspektive (sa Sr|anom V. Te- 

{inom razgovarao Dragoqub 

Stankovi}), 34, 2004, 44 

Te{i}, Gojko, Arahnino novo 

tkawe, 36, 2004, 31 

Te{i}, Milosav, Ne{to iz Drain~eve 

metrike, 36, 3004, 34 

Todorovi}, Miroqub, Do{etalo 

mi u uvo, 42, 2004, 43 

Tonti}, Stevan, Po nalogu rije- 

~i, 41, 2004, 43 

Tuci} Sini{a, Ti i i ja smo deca 

velegrada, 39, 2004, 34 

Tuci}, Vujica Re{in, Judita 

[algo, devoj~ica postupaka, 40, 

2004,5 

] 

irjani}, Gordana, U spirali 

uspomena (sa Gordanom ]irjani} 

razgovarala Vladislava 

Gordi} Petkovi}), 35, 2004, 14 

]osi}, Neboj{a, Teze za pri~u o 

Heraklu, 39, 2004, 44 

Uro{evi}, Dragiwa, Milosti 

moja mala, 41, 2004, 17 

Farago, Kornelija, Bliskost 

i posebnost, 35, 2004, 42; 

(2), 36, 2004, 23; (3), 37-38, 2004, 

52 

Ferk, Janko, Sada pi{em, 33, 

2004, 31 

Filipov, Vasilij, Iz bolni~kog 

dnevnika, 37-38, 2004, 11 

Hamer, Joahim Gunter, Autodaktilna 

termovizija ili 

multimedijapolis 2, 33, 2004, 

20 

Hamovi}, Dragan, Tri u jednome 

(Aleksandar Jovanovi}, Stvaraoci 

i stvoriteq), 35, 2004, 32; 

Pozna previrawa Brane Petrovi}a 

(Branislav Petrovi}, 

@eèvasion), 40, 2004, 28; Gusti, 

mali oblici (Tawa Kragujevi}, 

Kutija za mese~inu), 42, 

2004, 26 

Haxi Popovi} Ivana, U potrazi 

za Kavafijem, 39, 2004, 24 

Haxi}, Ibrahim, Put ka {umi, 

II, 35, 2004, 38 

Hinsi, Elen, Biografija tiranije, 

36, 2004, 12 

Hoqin, Igor, Dr{ka bez ~eki}a, 


Cveq, Gleb, Iz svite suglasnika, 

37-38, 2004, 12 

Celan, Paul, Prepiska sa @izelom, 


Cerovi}, Emilija Mla|a, Nova 

kwiga A. Peragra{a, (A. Peragra{, 

O ogwopardu. Ogledi iz 

kriptozoologije) 35, 2004, 36 

Crwanski Milo{ – Marku Risti}u, 

39, 2004, 2 

âkarevi}, Marjan, O ti{ini 

i strasti, 39, 2004, 39 

êrnin, Franc Jozef, Oni koji 

sumwaju. Oni koji se vole. (prevod 

po Geteu), 33, 2004, 22 

êsto nisam tamo gde jesam (sa 

Danilom Nikoli}em razgovarao 

Marko Nedi}), 39, 2004, 20 

êtvrta kwièvna kolonija, 40, 

2004, 46 

êtvrta Skup{tina Srpskog 

kwièvnog dru{tva, 40, 2004, 53 

Xafi}, Atif, O Branku Miqkovi}u, 

41, 2004, 11 

[ 

ajtinac, Radivoj, Psi versa 

ili otimawe vazduha, 34, 

2004, 36 

[algo, Judita, Da li postoji 

ìvot, 40, 2004, 6 

[eatovi}-Dimitrijevi}, Svetlana, 

* * * (odlomak iz kwige Tadicija 

i inovacija; intertekstualnost 

u pesni{tvu Ivana V. 

Lali}a), 36, 2004, 41; O entuzijazmu 

i kwièvnoj periodici, 39, 

2004, 42; Ta~ka po drugi put 

(Qubomir Simovi}, Ta~ka), 40, 

2004, 32; Francusko-srpske pesni~ke 

relacije (Jelena Novakovi}, 

Intertekstualnost u novi- 

51

ibliografija 

52 


joj srpskoj poeziji), 42, 2004,30 

[ujica, Boìdar, Monolog mawine 

svih o umetnosti, 31-32, 

2004, 38 

[u{ki}, Tamara, * * *, 39, 2004, 

37 

IMENIK AUTORA 

Ajgi, Genadij, 40, 2004, 20 

Aligijeri, Dante, 35, 2004, 10 

Aleksi}, Branko, 37-38, 2004, 2 

Amelin, Maksim, 37-38, 2004, 

15 

Arsi}, Qubica, 40, 2004, 55 

Atanasijevi}, Sowa, 31-32, 

2004, 36 

A}imovi}, Mileta Ivkov, 31- 

32, 2004, 50; 34, 2004, 26, 42; 35, 

2004, 34; 36, 2004, 38; 37-38, 

2004, 44; 40, 2004, 30; 41, 2004, 

38; 42, 2004, 28 

A}imovi}, R. Dragan, 41, 2004, 

6; 42, 2004, 12 

A}in, Jovica, 33, 2004, 2 

Babi}, Goran, 37-38, 2004, 54 

Bajac, Vladislav, 37-38, 45 

Bakevski, Petre, 41, 2004, 30 

Basara, Svetislav, 35, 2004, 7; 

40, 2004, 31 

Birjukov, Sergej. 37-38, 2004, 7 

Boìn, Mirjana, 40, 2004, 24 

Boòvi}, Gojko, 37-38, 2004, 40 

Bo{kovi}, Dragan, 35, 2004, 45, 

47; 36, 2004, 20; 39, 2004, 40 

Brodski, Josif, 35, 2004, 4; 37- 

38, 30 

Buber, Martin, 33, 2004, 39; (2), 

34, 2004, 32; 35, 2004, 29 

Bundalo M. Zoran, 41, 2004, 26 

Bun~i}, Radojica, 39, 2004, 

Vasiqevi}, Boìdar, 41, 2004, 

53 

Velimirac, Ivana, 39, 2004, 32 

Velmar Jankovi}, Svetlana, 35, 

2004, 35 

Vidojkovi}, Marko, 33, 2004, 

36; 34, 2004, 52; 35, 2004, 50; 36, 

2004, 48; 37-38, 2004, 58; 39, 

2004, 48; 40, 2004, 39; 41, 2004, 

50; 42, 2004, 45 

Vicko, Arpad, 34, 2004, 40 

Vukajlovi}, Du{an, 42, 2004, 56 

Vu~ini}, Sr|an, 33, 2004, 48; 

35, 2004, 26 

Gaji}, Jovica, 35, 2004, 2 

Gandlevski, Sergej, 37-38, 2004, 

8 

Grabovac, Simon, 41, 2004, 14 

Gras, Ginter, 39, 2004, 16 

Gronas, Mihail, 37-38, 16 

Dakovi}, Nenad, 33, 2004, 40 

Damjanov, Sava, 40,2004, 52 

Dangubi}, Ratko, 34, 2004, 46 

Dedinac, Milan, 36, 2004, 28 

Demi}, Mirko, 34, 2004, 44; 40, 

2004, 22 

Dimitrova, Blaga, 35, 2004, 30 

Dimkovska, Lidija, 40, 2004, 49 

\or|evi}, Dragana, 37-38, 2004, 

48 

\or|evi}, T. Milan, 31-32, 

2004; 42, 2004, 11 

Zapojev, Timur, 37-38, 2004, 10 

Zubanovi}, Vojislav, 41, 2004, 

46 

Zubanovi}, Slobodan, 31-32, 

2004, 64; 33, 2004, 16; 33, 2004, 

56; 34, 2004, 56; 35, 2004, 56; 36, 

2004, 56; 37-38, 2004, 64; 39, 

2004, 56; 40, 2004, 56; 41, 2004, 

56; 42, 2004, 56 

Ili}, Dejan, 33, 2004, 18; 37-38, 

24; 42, 2004, 18 

Jankovi} Velmar, Svetlana, 33, 

2004, 12; 35, 2004, 35 

Jelenkovi}, Sa{a, 39 

Jovanovi} Kastl, Boris, 36, 

2004, 16 

Jovanovi}, Aleksandar, 35, 

2004, 32 

Jovanovi}, Bojan, 36, 2004, 42 

Jovanovi}, D. Milenko, 33, 


Jovanovi} Danilov, Dragan, 33, 

2004, 54; 34, 2004, 26, 29, 54; 36, 

2004, 54; 39, 2004, 54; 40, 2004, 

44; 41, 2004, 54; 42, 2004,46 

Kaliwin, Vadim, 37-38, 2004, 

15 

Karanovi}, Vojislav, 40, 2004, 

54 

Kara-Pe{i}, @ivojin, 31-32, 

2004, 58 

Kardu~i, \ozue, 31-32, 2004, 40 

Kasidi, En, 41, 2004, 28 

Kleh, Igor, 34, 2004, 22 

Kojen, Leon, 36, 2004, 29 

Kopicl, Vladimir, 35, 2004, 24 

Koprivica, Boò, 31-32, 2004, 

30; 36, 2004, 7; 36, 2004, 36; 40, 

2004, 34; 41, 2004, 44 

Korf, Andrej, 37-38, 2004, 13 

Kosovel, Sre~ko, 37-38, 38 

Krwevi}, Vuk, 34, 2004, 34 

Krsti}, Marko, 35, 2004, 48 

Kuki}, Branko, 40, 2004, 51 

Kuci, Dòn Maskvel, 31-32, 

2004, 34 

Lazi}, Radmila, 31-32, 2004, 42; 

40, 2004, 38; 42, 2004, 17 

Lakas, Gordin, 31-32, 2004, 54; 

(2), 33, 2004, 50; (3), 34, 2004, 48; 

(4), 35, 2004, 40 

Lakoba, Stanislav, 37-38, 2004, 

7 

Lakovi} B., Aleksandar, 41, 

2004, 36 

Lali}, V. Ivan, 31-32, 2004, 2 

Lebedinski, Slavko, 41, 2004, 

32 

Luci, Mario, 42, 2004, 20 

Magara{evi}, Mirko, 39, 2004, 

6 

Majnrik, Gustav, 37-38, 2004, 47 

Maksimova, Marija, 37-38, 

2004, 12


bibliografija 

Mandi}, M. Zoran, 34, 

Marinkovi}, Tomislav, 34, 

Markovi}, J. Predrag, 31-32, 

2004, 4 

Markovi}, Natalija, 33, 2004, 

53; 39, 2004, 36 

Mar~eti}, Milovan, 40, 2004, 

50 

Matvejevi}, Predrag, 36, 2004, 

37 

Matijevi}, Vladan, 31-32, 2004, 

16 

Mezon, Elvira, 40, 2004, 48 

Merenik, Lidija, 37-38, 2004, 

62 

Milanovi}, R. Bratislav, 39, 

2004, 18 

Mila{inovi}, Goran, 36, 2004, 

18 

Milin~evi}, Vasa, 40, 2004, 12 

Mili}, Novica, 42, 2004, 32 

Milo{, êslav, 34, 2004, 20 

Milo{evi}, Nenad, 39, 2004, 30 

Mitrovi}, Nemawa, 37-38, 2004, 

46 

Mi}evi}, Koqa, 35, 2004, 10 

Ne~iporenko, Jurij, 36, 2004, 2, 

4 

Nikoli}, Dejana, 31-32, 2004, 

52 

Ni~e, Fridrih, 34, 2004, 30; 40, 

2004, 17 

Novakovi}, Du{ko, 36, 2004, 39; 

37-38, 2004, 28 

Nurudinov, Ruslan, 37-38, 2004, 

13 

P., D, 41, 2004, 12 

Pavkovi}, Vasa, 31-32, 2004, 62; 

37-38, 2004, 22; 42, 2004, 2 

Pavlovi}, Danica, 39, 2004, 31 

Paji}, Milenko, 40, 2004, 25 

Pandurovi}, Sima, 41, 2004, 4, 

5 

Pani}, Draga, 34, 2004, 6 

Panti}, Mihajlo, 34, 2004, 38; 

36, 2004, 7, 10 

Par{~ikov, Aleksej, 37-38, 

2004, 9 

Paunkovi}, Zorislav, 36, 2004, 

52; 39, 2004, 52 

Pej~i}, Jovan, 37-38, 2004, 61; 

39, 2004, 51; 40, 2004, 16; 41, 

2004, 35; 42, 2004,25 

Pej~i}, Milivoje, 36, 2004, 51 

Peki}, Borislav, 31-32, 2004, 

20; 33, 2004, 32 

Peri{i}, Miodrag, 37-38, 2004, 

41 

Petkovi}, Novica, 31-31, 2004, 

44; 48; 41, 2004, 2 

Petrovi}, Branislav, 40, 2004, 

29; 41, 2004, 10 

Petrovi}, Goran, 31-32, 2004, 8 

Petrovi}, Predrag, 36, 2004, 40 

Pijanovi}, Petar, 33, 2004, 46 

Plesner, Helmut, 41, 2004, 18 

Poqakov, Andrej, 37-38, 2004, 

14 

Popov, Alek, 33, 2004, 8 

Popovi}, Dragana, 31-32, 2004, 

57 

Popovi}, Radovan, 39, 2004, 4 

Premeru, Jovan, 36, 2004, 44; 37- 

38, 2004, 34; 39, 2004, 26; 40, 


Prens, Huan Oktavio, 40, 2004, 

47 

Radovi}, Borislav, 36, 2004, 33 

Radosavqevi}, Ivan, 42, 2004, 5 

Raj~i}, Biserka, 39, 2004, 12 

Rastergorac, Ivan, 39, 2004, 47 

Ro{uq, @arko, 36, 2004, 14 

Ruèvi~, Tadeu{, 33, 2004, 5 

Seferovi}, Ana, 34, 2004, 51 

Sibinovi}, Miodrag, 35, 2004, 

19; 36, 2004, 26 

Simovi}, Qubomir, 31-32, 

2004, 12 

Simonovi}, Tatjana, 31-32, 

2004, 53 

Sokolov, Dmitrij, 37-38, 2004, 

17 

Sorokin, Vladimir, 40, 2004, 2 

Stankovi}, Goran, 37-38, 2004, 

55 

Stankovi}, Dragoqub, 34, 2004, 

45 

Stefanovi}, Mirjana, 40, 2004, 

36 

Stefanovi} Pregel, Smiqa, 42, 

2004, 38 

Tabuki, Antonuio, 452, 2004, 47 

Tahir, Baha, 37-38, 2004, 51 

Terzi}, Katarina, 31-32, 2004, 

26; (2) 33, 2004, 44; 41, 2004, 40 

Te{anovi}, Jelena, 39, 2004, 33 

Te{in, V. Sr|an, 34, 2004, 44 

Te{i}, Gojko, 36, 2004, 31 

Te{i}, Milosav, 36, 2004, 34 

Todorovi}, Miroqub, 42, 2004, 

43 

Tonti}, Stevan, 41, 2004, 43 

Tuci}, Vujica Re{in, 40, 2004, 

5 

Tuci}, Sini{a, 39, 2004, 34 

]irjani}, Gordana, 35, 2004, 14 

]osi}, Neboj{a, 39, 2004, 44 

Uro{evi}, Dragiwa, 41, 2004, 

17 

Farago, Kornelija, 35, 2004, 42; 

36, 2004, 23; 37-38, 2004, 52 

Filipov, Vasilij, 37-38, 2004, 

11 

Hamovi}, Dragan, 35, 2004, 38; 

42, 2004, 26; 40, 2004, 29 

Hadì Popovi}, Ivana, 39, 

2004, 24 

Hinsi, Elen, 36, 2004, 12 

Hoqin, Igor, 42, 2004, 37 

Celan, Paul, 42, 2004, 22 

Cerovi}, Emilija Mla|a, 35, 

2004, 36 

Crwanski, Milo{, 39. 2004, 2 

âkarevi}, Marjan, 39, 2004, 39 

Xafi}, Atif, 41, 2004, 11 

53

ibliografija 

Mihailovi} Dejan, 31-32, 2004, 

34; 33, 2004, 11 

Nenadi}, Milan, 37-38, 2004, 

54 

Nikoli} Bobi}, Neda, 35, 2004, 

6; 37-38, 2004, 33 

Novakovi}, Du{ko, 40, 2004, 49 

Wegu{, Roksanda, 31-32, 2004, 

40 

54 


[ajtinac, Radivoj, 34, 2004, 36 

[algo, Judita, 40, 2004, 6 

[eatovi} Dimitrijevi}, Svetlana, 

36, 2004, 41; 39, 2004, 42; 

40, 2004, 32; 42, 2004,30 

[ujica, Boìdar, 31-32, 2004, 

38 

[u{ki}, Tamara, 39, 2004, 37 

IMENIK 

PREVODILACA 

Brajovi}, Jelena, 42, 2004, 22 

Vitezovi}, Miqenka, 41, 2004, 

31 

Vicko, Arpad, 35, 2004, 42; 36, 

2004, 25; 37-38, 2004, 53 

Vuj~i}, Nikola, 40, 2004, 21; 42, 

2004 37 

Grbi}, Mirjana, 34, 2004, 25; 

40, 2004, 4 

Zec, Boìdar, 34, 2004, 31; 40, 

2004, 19; 41, 2004, 21 

Kostov, Velimir, 35, 2004, 31 

Krasni, Zlatko, 33, 2004, 20 

Krivokapi}, \or|e, 36, 2004, 

13; 41, 2004, 29 

Mi}evi}, Koqa, 35, 2004, 10 

P., D., 41, 2004, 12 

Pavlovi}, Radoje, 37-38, 2004, 

39 

Paunkovi}, Zorislav, 36, 2004, 

6 

Raj~i}, Biserka, 33, 2004, 5; 34, 

2004, 21; 39, 2004, 15 

Savi}, Danka, 36, 2004, 2 

Sibinovi}, Miodrag, 37-38, 

2004, 7-17 

Stanisavac, Milutin, 33, 2004, 

39; 34, 2004, 33; 35, 2004, 29 

]irjani}, Gordana, 40, 2004, 47; 

48 

Ursu, Ileana, 37-38, 2004, 54 

Haxi Popovi}, Ivana, 42, 2004 

47 

Cvetkovi}, B. Nikola, 37-38, 

2004, 4; 39, 2004, 16 

[mitran, Stevka, 42, 2004, 20 

LIKOVNI PRILOZI I 

NASLOVNA STRANA 

Damjanovski, Boìdar, 36, 

2004, 

Ze~evi}, Stanko, 40, 2004, 

Jovanovi} B., Obrad, 33, 2004 

Lainovi}, Cvetko, 41, 2004, 

Masnikovi}, Danica, 35, 2004, 

Milanov, Stojan, 39, 2004, 

Peci}, Dimitrije, 31-32, 2004, 

Prodanovi}, Mileta, 37-38, 

2004 

Stojkov, Dragan, 34, 2004 

Suhecki, Tomislav, 42, 2004 

SVIM ÎTAOCIMA I SARADNICIMA 

KWI@EVNOG MAGAZINA @ELIMO SRE]NE 

NOVOGODI[WE I BO@I]NE PRAZNIKE


dokumenti 

PROTEST I ZAHTEV 

PROTEST SRPSKOG KWI@EVNOG 

DRU[TVA 

Na{ ~lan, kwièvnik, Radoslav Petkovi}, 

{trakuje gla|u u pritvorskoj jedinici Centralnog 

zatvora, gde je sme{ten zbog sumwe da je 

zloupotrebio slu`beni poloàj. Gospodin Radoslav 

Petkovi} je tretiran kao okrivqen iako to 

nije sudski dokazano, dok je u javnosti, smi{qeno 

i unapred stvorena slika o wegovoj nesumwivoj 

krivici. 

Upravni odbor Srpskog kwièvnog dru{tva 

ne prihvata ~iwenicu da se danas, u demokratskoj 

dràvi, za razliku od tranziconih tajkuna, 

masovnih ubica i udobno penzionisanih ideologa 

krvoproli}a, tako postupa sa jednim od na{ih 

najboqih, ìvih, pisaca. 

Srpsko kwièvno dru{tvo najo{trije protestuje 

povodom nezakonitog li{avawa slobode 

svog ~lana i zahteva da se, odmah, pusti iz pritvora, 

te da mu se omogu}i normalan pravni postupak. 

Beograd, 

Upravni odbor 

26. novembar 2004. Srpskog kwièvnog dru{tva 

Dostavqeno: 

Predsedniku Republike Srbije 

Ministarstvu pravde 

Ministarstvu unutra{wih poslova 

Ministarstvu kulture 

ZAHTEV SRPSKOG PEN CENTRA 

[ 

okirani ve{}u o hap{ewu jednog od najve- 

}ih srpskih kwièvnika, ranijeg direktora 

Zavoda za izdavawe uxbenika, Radoslava Petkovi}a, 

obavestili smo se o postupku i razlozima 

za li{avawe slobode istaknutog pisca i dugogodi{weg 

~lana PEN-a. Prema podacima koje 

smo dobili, Petkovi} je pozvan u policiju da da 

izjavu o nalazima interne Komisije za ispitivawe 

dosada{weg poslovawa ustanove u kojoj radi. 

Iako je aktuelni predsednik Upravnog odbora 

Zavoda za uxbenike, nije bio obave{ten ni o formirawu, 

ni o radu te Komisije, niti je pozivan da 

da svoj komentar u vezi sa wenim zakqu~cima, koji 

u wegovom slu~aju sluè kao krivi~na prijava. 

Na osnovu nalaza te Komisije, po dolasku u policiju 

tretiran je kao okrivqen, stavqene su mu lisice, 

i sproveden je u pritvor zbog opasnosti da 

bi mogao da uti~e na svedoke. 

Ogor~eni smo pojavom da se prema uglednom 

kwièvniku Petkovi}u postupa kao prema okorelom 

kriminalcu ili zlo~incu, opasnom po okolinu, 

~ime se smi{qeno, putem medija, u javnosti 

unapred stvara slika o wegovoj navodno drasti~noj 

krivici. 

Radoslav Petkovi} je ~lan Srpskog kwièvnog 

dru{tva, Udruèwa kwièvnih prevodilaca 

Srbije i Srpskog PEN centra. 

Za svoja kwièvna dela dobio je sve zna~ajne 

nagrade. Kwige su mu prevedene i objavqene na 

vi{e svetskih jezika, a obogatio je na{u literaturu 

prevodima engleskih klasika. 

Smatramo da je na{em kolegi kwièvniku 

naneta velika moralna {teta ovom zloupotrebom 

policijskih ovla{}ewa. 

Zahtevamo da se Radoslav Petkovi}, po izboru 

NIN-a jedan od deset najboqih romanopisaca na 

ovom jeziku, odmah pusti iz pritvora i da mu se 

omogu}i da se u daqem normalnom gra|anskom 

sudskom postupku brani sa slobode. 

Beograd, 25. novembar 2004. Upravni odbor 

Srpskog PEN centra 

Dostavqeno: 

Predsedniku Republike Srbije 

Ministarstvu pravde Republike Srbije 

Ministarstvu policije Republike Srbije 

Ministarstvu kulture Republike Srbije 

55

to~ak 

O SVETLOSTI, 

O NE@NOSTI, O MRAKU 

Sa velikim odobravawem, sa veseqem, sa stra{}u bez èqa, 

~ekam taj mir, tu nepomi~nost i nedodirqivost, 

tu opomenu drugima, tu slast meni. 

U tom ne`nom dodiru ne}e biti ne`nosti, 

nijedno nadawe ne}e biti ispuweno 

i nikakav strah ne}e ta}i moje srce 

i ono }e se odmarati i skupqati snagu 

ne za pokret i ne za mirovawe 

i moji udovi }e biti u poloàju u kome su se zatekli, 

u najboqem poloàju, dakle, 

i one dve–tri suze ne}e me skvasiti 

i ja ne}u biti ja i ti ne}e{ biti ti, 

ali ja }u to znati, 

i ti }e{ uìvati u zalasku sunca, i u ki{i, 

u mraku i u svetlosti, 

ali sve }e se odvijati jedno za drugim, 

i ti }e{ praviti razlike kojih nema, 

i dota}i }e{ me i misli}e{ da smo se oprostili, 

a ne}e{ dota}i ni{ta, 

jer na ovome mestu ne moèmo se rastati, 

nismo se na wemu sastali, ni ni nekom drugom, 

jer bi to samo ovo mesto bilo. 

56 

I ne}e mi ova posteqa biti grob, kako }e{ ti pomisliti, 

samo }emo leàti na velikoj vodi oboje, 

i udaqavati se i sastajati se 

i samo mali ose}aj krivice }e nas spajati u budu}nosti, 

kako }e{ ti nazivati ono {to preostaje, ono {to nas deli. 

Du{an Vukajlovi} 


POSLE, A PRE 

Pesmu „O svetlosti, o ne`nosti, o mraku“ ostavio 

nam je Du{an Vukajlovi} pre deset godina, 

onog decembarskog dana, kad se od ìvota 

oprostio. Ako se, ikako, moè re}i da neka pesma 

li~i na svog autora, onda je to slu~aj sa ovom. Po 

woj se ukr{taju senke wegovog doìvqaja, kao 

oìqak oko we lebdi oreol wegove vere, u woj se 

ukr{taju wegove misli o ìvu}em i smrtnom. 

Senka autoru bliske osobe, nije jedino terala pesnika 

u pesmu, nego jo{ vi{e, u golu iskrenost. 

Ona }e, na kraju, zavladati potowom pesmom i 

wenim budu}im ~itaocima. To, ~isto ose}awe, na 

prvi mah ~ini da se pomisli kako su svi ti gusti, 

plemeniti i uzvi{eni stihovi, nameweni samo 

jednom ~itaocu, i da su wime zaokupqeni svakom 

re~ju. Da su osmesi i suze, tuga i zagrqaj, re~ i 

ne`nost, samo deo intime koju mogu razaznati samo 

pesnik i taj, jedini, ~italac. Ali, to biva za 

kratko. Sve dotle dok ne uvidimo da je na delu 

mo} koju samo istinski pesnik poseduje: darivao 

nas je a da nismo znali da smo darivani. Jedino 

takvo ose}awe moè stvoriti umetni~ko delo – 

veliku pesmu. S takvom pesmom Du{an Vukajlovi} 

se uzdigao iz kona~nog mraka i stoji, u na{oj 

poeziji, u punoj svetlosti. 

Slobodan Zubanovi}

ÐÑÐ¾Ñ 42

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

ÐÑÐ¾Ñ 42